ОРОСВЕРЕХАЛКИДОНСКОГСАБОРА

(
лит
ература:
Зизј
у Христ
лас, олог
ијаипост
ојање)

ИзОроса:дог матодвеприродеуХрист у:„Следећисвет имоцима, свисаг ласно

поу чавамо исповедат иј едноги ист огСина,Господа нашегИсу са Христ а,њег а
савршеногпобожанст вуињег асавршеногпочовечанст ву,ињег аист инит огБог аи
ист инитогчовека,изразу мнеду шеит ела,једносу шногОцупобожанст ву ,ињег а
ј
едносу шногнамапо човечанст ву,усвемусличногнама осим г реха,рођеногод
вечност и од Оцапо божанст ву ,и њег аупоследњеданеради наси ради нашег
спасењаодДј евеМариј еБог ородицепочовечанст ву .И њег ај едног аХрист а,Сина,
Господа Јединородног ,у две природе несливено,неизмењиво,нераздељиво,
неразлу чнопознат ог ,т акодасј едињењем ниј енару шенаразликаприрода,нег ој е,
шт авише, сачуваносвој ствосвакеприродеисј едињу ј
есеуј еднолицеиј еднуипост ас;
неудвалицараздвој еногилираздељеног ,већњег ај едногСинај единородног ,Бог а
Лог оса,ГосподаИсу саХрист а,каошт онамиспрваобј авишепророцизањег а,икао
шт онассамГосподИсу сХрист оснау чиипредаденамСимболот аца“ .
Сваки дог матима ег зист енциј ални значај .Какав ј е ег зист енциј ални значај
халкидонскогдог мат а? Њег ови кљу чни пој мови су „ ст ворено“– „ нест ворено“и
„несливено“–„ нераздељиво“ .
Заст арогрчкумисаосветј ебиовечан.Ниј ебиломог ућег оворит иоапсолу тном
ништ авилуиопочет кусвет ауапсолу тном смислу .Богниј ет ворацупу ном смислу
речи, нег осамодемиј у рг, у
красит ељ већпост ојећехаот ичнемат ериј е.Резу лт атт ог аје
орг анска,нераскидива повезаност Бог а и свет а.Бог и свет су ,заправо,ј една
хармоничнацелина–космос.
Творевинај епој ам кој исеухришћанским списимапој ављу јекод апост ола
Павла,г десесвет упрет постављај едан апсолу тан почет ак,чин Божиј и кој иј уј е
привеоупост ојањениизчег а.Ст варањеј ечинБожиј икој иј епривеоупост ојање
нешт оизванњег асамог а.Хришћанскобог ословљеј еодсамихпочет аканаг лашавало
дасуБогисветонт олошкиапсолу тноразличит и.Богј енест ворен,асветст ворениз
небићат ј
.ништ авила.Хришћанскиоцисупрвиуфилозофиј уу велипој амапсолу т ног
ништ авила.Ст арогрчкидемиј у ргбиој ену жновезанзасвет .Онј емораодаоблику ј
е
хаот ичнут воревинупоу гледунаидеј удобра.Похришћанскомсхват ању ,светј емог ао
данепост оји.Пост ојањесвет асенеподразу мева.Оној едарБожиј еслободеи
љу бави.Богј еапсолу тниу зрокпост ојањасвет а.То, пак, шт ој есветст воревина, значи
дамунепрест ано прет и смрт ,јернемапост ојањепо себи.Природаст вореногј е
смрт на, немаусебисилудапреживи.
Христ осј еспасит ељ свет аутомсмислушт оуњег овојличност ит варимавечно
пост ојање. У њег овој божанској личност и ( ипост аси) ст ворено и нест ворено
сједињенисунераздељивоинесливено.Нераздељивозначидаизмеђуст вореноги
нест вореногнепост ојиникаквораст ојање;јединст вост вореногсат ворцемј единиј е
начин опст анка т воревине.Међу т им,т ој единст во мора да бу де слободно,т ј.
несливено.Аковезаст вореногинест вореногниј енераздељива,ондасесмртне
превазилази.Услободисеочу ваваидент итетобасј едињенаент ит ета.Сј единивши
створено санест вореним несливено,Христ осј есмртпобедио победом кој аниј е
ну жна чињеница,нег о плод слободе и љу бави.Такође,у колико би било само
несливено, анеинераздељиво, ондај единст вост вореногинест вореногнебинибило
ист инско, ит варнебибиласпасена.
УХрист ут воревинадобиј ановначинпост ојања, новуипост ас–ипост асХрист а
којиј еБог .Туипост ассвакопонаособприхват акршт ењем,пост ајућит акочлант ела
1
Христовог
,уком услободи и љу
бави ост
вару
језај
едницусанест
вореним Бог
ом,
стичу
ћивечниживот
.

2
 ХАЛКИДОНЦИИМОНОФИЗИТИ
(
лит
ерат
ура:
Мај
ендорф,Христ
осуист
очно-
хришћанскојмисли,
33–50)

Разликовањеизмеђуприродеиипост аси,у тврђенонаХалкидонском сабору ,

изазвало ј е различит ат умачења и неспоразу ме. Бог ослови пост халкидонског
периодамог усеподелит иучет ириг рупе:1)ст рог идиофизит и,вернихалкидонској
христ олог ији,кој исузваничноодбацивалиНест ориј а( мадаим ј емисаоу неколико
нагињалањег овој ;т ерминолог ијаим ј еост алапрехалкидонска;билисунај бројнији
међупоборницима Халкидона) ;2)монофизит и,кој и сусмат рали да ј е Халкидон
поврат ак нест ориј анизму , а као ј едину христ олошку форму лациј у прих ват али
Кирилово„ ј
еднаприродаБог аЛог осаоваплоћена“ ,јерј езањих,збогт ерминолошке
баријере, признат идвеприродеуХрист унаконњиховогсј едињењазначилопризнат и
двапосебнабића; 3)неохалкидонци( „умерени“диофизит и) ,којисухалкидонскиизраз
„ј
една ипост ас“ поист овећивали са Кириловим „ ј
една природа“ ,а халкидонску
форму лациј у„ удвеприроде“виделикаопот врдудвост ру кеј едносу шност иХрист а(са
Оцем исаљу дима) ;међу т им,т ерминолог ијаим ниј ебилапрецизна;4)школапрве
половинешест огвека,чиј инај важниј ипредст авникј еЛеонт ијеВизант ијски,акој ај е
коначноу спеладапрецизирахрист олошкут ерминолог ију.
ПериодизмеђуХалкидона( 451)ипочет кавладавинеЈу ст инијана( 527) ,тј.до
појавечет вртенаведенешколе, обележенј ебесплоднимрасправамаизмеђупрведве
групе( ст рог ихдиофизит аимонофизит а),
каоиброј нимцарскиму плит ањима.
Ст рог и диофизит и.Теодорит Кирски ј е био ант иохиј ац,у ченик Теодора
Мопсу ест ијског,и Нест ориј ев приј атељ.Свој евремено сесу прот стављао Кирилуи
њег овим анат емат измима( тј
.Ефеском сабору431) ,дабиипак433.пот писаоТомос
измирења,а 451.на Халкидону анат емисао Нест ориј а,чиме му ј е признат а
православност .Паипак, мисаомуј енаг ињаланест оријанској .Одбиј аој едакажедај е
накрст уу мроСинБожиј и.ВаскрсењеХрист овој еваскрсењеХрист овогт ела,ане
душе или божанст ва.Христ ова смртсе саст ој ала уодвај ањубесмрт не ду ше од
смрт ногт ела,при чему ј е божанст во ост ало везано за обој е,сј едињу јући их у
васкрсењу .Кадај еу пит анкој ест радао, одг овориој едај ест радалот ело, адај еЛог ос
прихват иоовост радањеј ерј етелобилоњег овосопст вено.УоквиримаТеодорит овог
учењарећи дај ест радао Лог осзначило би рећи дај ест радаласамабожанска
природа.
Генадиј еЦариг радскиј ет акођепослеЕфесапобиј аоКириловеанат емат изме.
Избег аваој еизразе„ Бог ородица“и„ ипост асној единст во“ .
Занимљивај еепизодапрет умачењаТрисвет епесмеодст ранемонофизит а.
Монофизит скиант иохиј скипат риј архПет арГнафеју неој еухимнуизраз„ распет иза
нас“.Смисаоовогдодат ка, узетогизНикеоцариг радскогсимбола, биој едасеист акне
сушт инскимоменатКириловогбог ословља:Лог ос,бу дућиј единису бјектуХрист у,
субјект ј е и смрт и.Монофизит и су ову химну схват али не т ријадолошки,нег о
христ олошки, пај ет акоонабилаправославна.Ипак, већинаЦркавај ехимнусхват ала
тријадолошки,шт ој ест варалозабу ну .Дасусест рог идиофизит изадржалинат ом
аргумент упрот ивГнафеј евогу мет касвебибилоуреду .Међу т им,удиофизит ским
текстовимаувезисаовомхимномизносесеарг умент ипрот ивњеногт еопасхиј ског
каракт ерачакиу коликосесхват ихрист олошки,ат аквиарг умент исуј ош једанод
показат ељадај ест рог одиофизит скамисаонаг ињаланест оријанизмуизазиралаод
Кирила.
Акимит и, г лавни приврженици халкидона и прот ивници монофизит а у
Цариг радупочет ком шест огвека,субилимождачакинест ориј анци.Одбацивалису
3
теопасхиј ске форму лације, израз „ Богородица“ нису схват али дословно.
Монофизит ски списи сведоче да суславили Нест ориј а.Папа Јован I Iихназива
нест оријанцима.
Свеусвему ,ст рогодиофизит скашколај еформалноприхват илаХалкидони
била њег ов нај већи поборник све до почет ка 6.века,али се,уоснови,држала
христ олог ије Теодора Мопсу ест ијског , иако ниј е прист алаја на формални
нест оријанизам.Собзиромдасуонибилинај већипоборнициХалкидона, монофизит и
су Халкидон смат рали нест ориј анским сабором,у пркос њег овом анат емисању
Нест оријаипрослављањуКирила.
Кљу чнипроблемј етерминолошки.Ст рог идиофизит иупраксинисуприхват или
халкидонску( кападокиј ску)т ерминолог ију,наст авивши дапоист овећу јуприродуи
ипост ас.Такоипост асоваплоћеногЛог осаниј емог ладаст радаут елуј ерј ебожанска,
абожанст вој епоприродинест радално.Међу тим, монофизит исудоброу виделидана
тајначин нест аје сот ириолошки значајКириловогбог ословља,ј ер онда Богниј е
преу зеосмртљу дскогроданасебе.Халкидонскомст ру ј
омвладалој еједноусу шт ини
антиохиј ско( несториј анско)бог ословље.
Монофизит и овогпериодавеликисубог ослови,заразликуодхалкидонаца,
који нисубили кадри да им се дост ојно су прот ст аве.Полазишт е монофизит ске
христ олог ијеј еист овет ностЛог осапреипослеоваплоћења,кој асеизражавакао
истовет ностприроде или ипост аси,с обзиром да суова два т ермина сх ват ана
синонимно.Тимот иј еАелу ру ст врди:„ Кадај езачетуу тробиДј еве,бест елесниЛог ос
БогаОцау зеој ет елоодт елаДј еве,наначинкој иј епознатсамоњему ,ост ај
ућибез
изменекао Бог .Њег ово т ело ниј еимало ипост аснит и сушт инупрезачећаБог а
Лог оса, ј
ерприроданепост ој
ибезипост аси, нит иипост асбезличност и.От уда,акоби
пост ојаледвеприроде,ондабину жнопост ој аледвеличност и,дакледваХрист а“
.
Филоксениј еМабу шки,пак,т врди:„ Онј епост аонепрет певшиникаквупромену ,јерје
остаооношт ој евећбио,чакиусвом пост ајању .Рећидај еЛог оспост аочовекпо
природизначилобидај еБогпост аопромењивпоприроди.Неманикаквеприроде
безличност и,јеракопост оједвеприродет акођеморадапост ојеидвеличност ии
двасина“ .
Признат идасууХрист удвеприродезамонофизит ебизначилопризнат идва
бића,ат о би заист абио нест ориј анизам.Зат ој е,по монофизит има,Лог осј една
природакој ај еснисхођењем примилапост ајање,т ј.промењивуљу дскуприроду ,да
бисањом пост алај една.Филоксениј екаже:„ Онј епост аосавршеничовекподу ши,
телуиу му ,какобиобновиоцелогчовека.Бу ду ћиист инскиБогпоприроди, сушт инии
вечност и, онј есебеу чиниоист инит имчовеком, ј
едносу шнимсанама“ .
Монофизит и су порицали ( !
)привидност човешт ва у Христ у,или мешање
божанст ваичовешт вауњему .ОпетФилоксенкаже: „
Лог осниј епромењенут елокада
ј
еу зеот ело,нит иј ет елопреиначеноуприродуЛог осакадасеу јединилосањом.
Природесенисумеђу собнопомешале“ .
Највећи монофизит ски бог ослов овогпериода ј е Севир Ант иохиј ски.Он се
такођепрот ивимешањуприродауХрист у.Али,какој еондаХрист осчовек,какој е
љу дскаприродапост алањег овасопст вена?Севироводг оворј ебиодаХрист ова
ј
единст вена природа поседу ј
е све квалит ет е човешт ва:„ Лог ос не напу шта свој у
природу ,чакикадасеипост асносј едињу ј
есат елом кој епоседу јесловеснуиу мну
душу .Али,разликасет акођеочу вава,каоиист овет ност ,увидуприроднихсвој става
којасачињавај уЕману ила, пошт от елониј епреиначеноуприродуЛог осаиЛог осниј е
промењенут ело“.Севирј еодбиј аодакажедај еХрист осј еднасу штина,ј ербит о
искљу чилоњег овуј едносу шностсанама.Севирј ег овориоосложенојипост асиили
4
природи (опетсиноними) .Лог ос је пре оваплоћења био прост а природа,али ј е
оваплоћењем пост ао сложен „ с обзиром на т ело“.Севир ј еј едини г оворио о
сложеност иу ну тар ј
едне Христ ове природе.Тако природа или ипост ас Христ ау
потпуностиу чест вуј
еусу шт иниБог аису шт иничовека.Премдај епооваплоћењуу
Христузаист ај еднаприрода,„ теоретски“семог усаг ледат идвеприроде,ипост асии
личности.
Највећипроблеммонофизит имајепредст ављалахалкидонскаформу лацијада
послеоваплоћења„ свакаприродачу васвојначинпост ој
ања“.Поњима,двеенерг ије
подразумевај удваделат набића,аипост асној единст восеондасводинапривид.
Севирпише:„ Јединст воделат никаповлачизасобомј единствоенерг ије,адаприт ом
неонемог ућавадаседела, којаодговарај уприроднимсвој ствимаљу дскеибожанске
природе,распрост ируукат егорије људскоги божанског “.Тако је Севир нај авио
моноенерг изам.
Севирј епримет иодахалкидонскиороснекорист иизраз„ипостасној единст во“.
Саборнијеу ст врдиодај еипост ассједињењадвеј уприродапрет пост ој
ећаипост ас
Логоса.
Да би зашт ит или ст авове Халкидона,халкидонци су у помоћ призвали
кападокијскут ерминолог иј у
,премакој ојј еипост аслично,докј еприродазај едничко,
односнопост ајесинонимзасу шт ину.Међу тим,т ерминолошкорешењекој ећеу6–7.
векудатинапочет купомену тачет вртаг рупабог ословадолазиису вишекаснодаби
привукломонофизит е.
(примедба:Мај ендорф г оворио„ халкидонском исевировском православљу “
,
штозначидаиСевираАнт иохијскогсмат ра,усу шт ини, православнимбог ословом) .

ОРИГЕНИСТИЧКАКРИЗАУШЕСТОМ ВЕКУ
(
лит
ерат
ура:
Мај Христ
ендорф, осуист
очно-
хришћанскојмисли,
51–64)

Оригенј еконт раверзналичностмеђуу чит ељимаЦркве.Заживот ајеосу ђенод

свогепископа.Мног иу ченици су г а подржавали.Коначно ј е осу ђен на Пет ом
васељенскомсабору( 553)кој иј есазваоцарЈу стинијан.
Оригенизам,кој ијеосу ђеннасаборуикој ијебионепосреданповодсаборске
осудесамогОриг ена,ниј еусвемубиодоследанОриг енунакогсепозивао.Једанод
значајнихт еологаориг енизмај еЕвагријеПонт ијски.Ориг енизамј енајвишеу зеомаха
умонашким кру г
овима.Сам свет иСаваОсвећенипосет иој ецара,т ражећињег ову
интервенциј упротивориг енист а, чиј
ипокретј ебиоу зеомахауВеликој Лаври.
У последњевремепост ављасечест опит ањеоправданост иосу деОриг ена.
Ориг енјесвакакодост ој
анпошт овањау толикоу коликој ехришћанскумисаопоку шао
даприближихеленском у му .Паипак,онаориг енист ичкау чењакој асунаПет ом
саборуосу ђеназаист асеналазе, илимакаримај ујасант емељ, уњег овомсист емском
делу„ Оначелима“ .Важној е,у ј
едно,запазит идаЈу ст инијановеопт ужбеисаборски
анатемат измипрот ивОриг енанисуу векупот пуностиускладусањег овим учењем.
Шт авише,неке од осу ђених идеј а немају никакве паралеле у данас познат им
Ориг еновим т екстовима.Ориг енисти који су се су челили са Црквом у време
Јустинијаназаснивалисусвој еу чењенаау тент ичним Ориг еновим идеј ама.Ниј еих
приву клањег оват риј адолог ија,којајебилапревазиђенаизамењенавасељенским
саборима.Кљу чни проблемат ични момент и Ориг еновог у чења су космолог ија,
антрополог ијаиесхат олог ија.
Оригенизам ј еизменио самуприродумонашт ва.Сабиблиј скогст ановишт а,
подвигимазациљ очишћењет елакојеј еу прљаног рехом ињег овуприпремуза
5
васкрсење.Саориг енист ичког ,пак,ст ановишт а,т елој ет варнат амницаду ше.Монах
требадасеодвој иод т ела.Непрест анамолит ваимазациљ обест варењеу маи
њег ово враћање у првобит но ст ање.Тако ј е линеарна библиј ска перспект ива
замењенаверт икалном.
Ју стиниј ан ј е свој у опт ужбу прот ив Ориг ена започео од т ријадолошког
субординационизма.Ориг еноват ријадолог ијаискљу чујеразликовањеизмеђувечног
рађањасинаист варањасвет аувремену ,кој ејеу тврдиоНикеј скисабор.Међу тим,
саборниј еанат емисаоОриг еновут риј адолог ију,вероват нозат ошт осезањунису
интересовалиориг енист ичкимонаси.
Ст варање,падиапокат астаза.Одвечност иБогј ест ворионизсвет ова.Сви
умовисуст ворениј еднаки.Њиховоот варењедог ађасенаосновуслободневоље, као
последицакрет ања.Такоду ховипост ајуохладнеледу ше,ипримај ут елопозаслу зи:
небескот ело,анђелско,љу дскоилидемонско.Накрај у,пак,животду ховаћебит и
аналог ансаживот омнапочет ку.Свисвет овићесеповрат итиусветду хова.Свићесе
врат итиБог у,паисамсат ана.Нећебит ивишет вари, нег осамочист иду хови.
Христ олошкеанат емеПет огвасељенскогсабораодносесенаориг енист ичког
теолог аЕваг риј аПонт ијског .Еваг риј еј еразликоваоЛог осаиХрист а.Лог осјевечни
СинБожиј и.Христ осј е,пак, јединоу мнобићекој ејеост алонепокрет ноусаг ледавању
Бога,исамозат осеможеназват иЛог осом.ОваплоћењаЛог осаниј енибило,нег ој е
Христ осснисх одиоради спасењасвихст ворења,даби ихповрат иоупрвобит но
ј
единст во,т ј.уоној единст восаБог ом уком ј еонсâм.Кадау м ст екнеист инско
познањеБог аут ом ст ању ,и сам ћебит и назван Бог ом.( Зато суориг енист ички
монасиназиваниизохрист имаипрот окт ист има) .
Монасиант иориг енист и,премдасуосу ђивалиеваг ријанскау чења,смат ралису
дасеуњег овимделимамог унаћикориснепоу кезаду ховниживот .Еваг ријевоу чење
којеј еост авилонај вишет раг ајест еу чењеонепрест аноју мнојмолит ви,кој еу право
доњег апочиње.Бу дућиу м,човекј епризвандасеврат иусвој епрвобит ност ање–
стањечист еу мнеделат ност и.Међу тим,т аквамолит ваниј еу пућенаХрист у,нег ој е
поист овећењесањиме,усмислунепрест анесј едињеност иу масаЛог осом.Учењео
непрест анојмолит ви,ослобађању од ст раст и,непрест анојпажњи,одаг навању
помисли ит д.преу зели суЛест вичник,Максим Исповедник и дру ги визант ијски
мист ици.Непрест анамолит вауправославнојпраксиј еИсу совамолит ва.Цент арниј е
вишеу м( каокодЕваг риј а),нег осрце.Умнамолит вај ечу вањесрца,кој еврху ниу
сагледавањунест воренебожанскесвет лост и,дарчег аседост ој
нимадај евећуовом
живот у.Тако ј е визант иј ски исихазам од ориг енизма и еваг ријанизма преу зео
мист ичкут ерминолог ијуипсихолог ијумолит ве.

ЛЕОНТИЈЕВИЗАНТИЈСКИИТЕОРИЈАΑΝΥΠΟΣΤΑΣΙ Σ–ΕΝΥΠΟΣΤΑΣΙ Σ
(
литерату
ра:
Мај Христ
ендорф, осуисточно-хришћанскојмисли,
64–71; Мајендорф,
Уводусветоот
ачкобогословље,294–295;Мат иј
асГокел,Неј
аснахрист олошка
форму
ла?Леонтиј
еВизант иј
скиит еоријаανυπόστασι
ς–εν υπόστασις)

Леонтиј
еВизант ијски,теологсапочет ка6.века,биоје,усушт ини,ориг
ениста
кој
ијеуспеодаизбег неосу дуПетогвасељенскогсабора.Онјесвојимсавременицима
покушао да пружи једнуориг енистичкухрист олог
ијукоја би чинила средњи пут
измеђунесторијанске и монофизит ске,вероватно мислећи да би тако могао да
докажекорисностевагријанскогучења.
Леонтиј
ејединстводвеј уприродауХрист упоредисај единствомду шеит елау
човеку
.Ово поређење су монофизит и већ користили,како би показали да је
6
сједињењебожанст ваичовешт вауХрист уприродносј едињење,собзиром дасу
ду шаит елодеој еднељу дскеприроде.Међу т им,Леонт ијеј ет елоиду шусхват ао
дру гачије– каоонт олошкисавршенепосеби.Дакле,овалеонт ијевааналог ијај е
ближадиофизит скомнег омонофизит скомсхват ању .
Леонт ијевој аналог ији била ј е у пућена примедба да овакво ј единст во
подразу мева ј единст во две ипост аси,као и прет пост ојање Христ овогчовешт ва.
Леонт ијеВизант ијскикажедасеипост асможеобразоват иодпрет пост ојећихбића,
пример чег ај епоновно сј едињењеду шеи т ела приликом васкрсења.Тако ј еи
прет пост ојањеХрист овогчовешт ват еорет скимог уће,међу тим услу чајуХрист аниј е
билопот ребедаонпрет пост ојикаопу кичовек.Леонт ијеВизант ијски,дакле,пориче
прет пост ојање Христ а као човека,т ј.прет постојање ј едино у слу чају Христ овог
човешт ва–услу чајупалогст ања,ст ањау манаконшт ој епост аоду ша.Али,онне
поричепрет пост ојањеХрист акаоу мскогбића, вечносј едињеногсаЛог осом.
КодЛеонт ијасепримећу ј
еЕваг риј анскоразликовањеизмеђуХрист аиЛог оса.
Су бј
екат сј едињења двеу природа ниј е Лог ос,нег о Христ ос ( Господ) ,кој иј е,
„појавившисеодДј еве,т акођеназванБог ом иСином Божиј им,уЛог осуисаг ласно
Лог осу “.У смрт иХрист овој ,пак,су бјекатст радањај еискљу чивот ело,кој ест рада
вољомЛог осаиодлу комду ше.Ду шај е,услу чајуХрист а,ост алаизванг рехаисмрт и.
Ово одбиј ање т еопасхизма подсећа на нест оријанизам ( Теодор Мопсу естијски ј е
такођеодбациваост радалносткакоЛог оса, такоиду ше) ,аисâмЛеонт ијепризнај еда
ј
еумладост ибионест оријанац.
Накој иначиндолазидоследињењабожанст ваичовешт вауХрист у?Леонт иј е
Визант ијскиразлику јет ермине„ сушт ина“и„ природа“ .Су шт инуонразу мевакаопу ко
пост ојање, доксеразличит остпост ојањанечег ауодносунаост алабићаозначавакао
природа.Ипост ас,пак, означавапој единачнобиће, оношт ој епосеби.Христ осјеј едан,
иможесеозначит исамоизразом„ једнаипост ас“,ат ој епој единачнобићесачињено
одделова, тј
.одпосебнихприрода.
Међу тим,т а ипост ас ниј е ипост ас Лог оса,нег о ипост ас Христ а,кој ај е
„сушт инскисј едињена“саЛог осом ( уеваг ријанскојмислипост ој
иизраз„ суштинско
знање“ ,кој и означава првобит но ст ање чист их умова у њиховом ј единст ву са
Лог осом) .Таипост асХрист асачињенај еодприрода,кој есуњениделови.Коликој е
тихприрода?Украј њој анализи, њихј ет ри–природаЛог оса, природаду шеиприрода
тела.Овеприродемеђу собно размењу ј
усвој ства,шт о код Леонт ијаВизант иј ског
значидаседеловимог уназват иименомцелине.Самот акосеможеу стврдит идај е
Лог осСинчовечиј и, илидај еЦарславераспет .
Леонт ијеВизант ијскиу водиизраз„ у ипост азираност “,којисеодносинаприроду
којај еконкрет наипост ас.Тодопу шт апост ој
ањевишеприродауј еднојипост аси, кој а
се назива сложеном ипост асју. Међу т им, у ориг енист ичком кљу чу Леонт иј а
Визант ијскогт оимадру гачиј езначењеодоногкој ећекасниј ест ећи( кодЛеонт иј а
Јеру салимског ).Ист инскаљу дскаприродај еду ша,аипост асној единст вочинеЛог ос
иду шакој ајеХрист ос.

ЛЕОНТИЈЕЈЕРУСАЛИМСКИ–ТЕОЛОГСЕДМОГВЕКА
(
литература:
Мај Уводусвет
ендорф, оот
ачкобогословље,298–300;Мат иј
асГокел,
Нејаснахристолошкаформу ла?Леонтиј
еВизантијскиитеоријаανυπόστασι
ς–
ενυπόστασις;ДиркКраусмилер,Леонтиј
еЈеру
салимски–т еологседмогвека)

ПремаДиркуКрау смилеру,Леонт
ијеЈерусалимскиниј
есавременикЛеонтиј
а
Византиј
ског(
првапол.6.века)
,већјеживеоуседмомвеку.Леонт
ијеЈеру
салимскиј
е
7
у православном кљу чу разрадио т еориј у„ αν υπόστασις – εν υπόστασι ς“Леонт иј
а
Визант ијског ,пој аснивши њоме халкидонско у чење о ј единст вудвеј уприрода у
Христ у.
Оват еориј апоку шавадапроближикакомонофизит има, такоинест оријанцима,
кападокиј скобог ословље.Иј едниидру г исусмат ралидаприроданеможепост ојати
безипост асно.Коднест ориј анацај еизт ог аследилодауХрист упост оједвеипост аси,
акодмонофизит адапост ојисамој еднаприрода,ит обожанска,кој ауоваплоћењу
усвајасвој стваљу дскеприроде.Теориј асесаст ојиуследећем.
Ипост асИсу саНазарећанина( каочовека)непост ојинеипост асно( αν υπόστατον ,
ј
ернемаприродебезипост аси),алинисамоипост асно( ιδι
οϋπόστατον ,т ј
.посеби) ,
него уипост асно (ενυπόστατον ) у оваплоћеном Логосу . Термин
„уипост асност “означаваприродукој апост ојиуодређеној ипостаси.
„Двеприродепост ојеуј еднојист ојипост аси,алиникакокаодај еднаодњиху
њојможебит ибезипост асно,нег отакодаобемог упостојатиузај едничкојипост аси,
причемуј есвакаоддвеприродеу ипост азирана.Наиме, акоприродеимај убиће, онда
морај убит иу ипост азиране.Али,собзиром данисунезависнеј еднаоддру ге,није
потребнодасвакаодњихзасебнопост оји.Зат ој ејаснодадвеу ипост асност и( т
ј.
уипост азиранеприроде)несмеј убит иразноипост асне,нег осесмат рајукаоонекој е
пост ој
еуј едној ист ојипост аси“.
ОваплоћењеЛог осај е„ прелажењеј еднеприродеудру гуипост ас“ :Лог осне
усвајадодат нуипост асдабисададост иг аосавршенст воипост аси.Онимасамоону
ј
еднуипост аској уј еимаоипренег ошт омуј епридодат априродакој униј еимао“ .
Ост варењеХрист овељу дскеприроде( успост ављањењеногконкрет ногпост ој
ања)и
њеносј едињењесабожанском личношћуЛог осај едансуј единственчин.Љу дска
природаоваплоћеногЛог осапост ојисамокаопост ојањеЛог осаусвет у, аникадакао
засебнопост ојањенекаквогнезависногљу дскогсу бј
екта.

РАЗЛИКАИЗМЕЂУАПОФАТИЧКОГИКАТАФАТИЧКОГБОГОСЛОВЉА
иБОЖАНСКИПРИМРАККОДПСЕУДО- ДИОНИСИЈААРЕОПАГИТА
(
лит
ерат
ура:Псеу
до-
ДионисијеАреопаг
ит,Омистичкомбогословљу,
сапредг
овором
МаксимаИсповедника;
ВладимирЛоски,Божанскипримрак)

CorpusAreopagi t
icum јекорпу ссписанаст аопочетком6.века, подпсеу донимом
Дионисиј аАреопаг итакој исеуНовом завет упомињекаоат инскиу ченикапост ола
Павла.Као ау торит ет почели су да г а корист е монофизит и.Зат ој е Максим
Исповедникпреот еокорпу сизру кумонофизит а,протумачившиг ауправославном
кљу чу.Одт адасеареопаг итскаделакорист екаонеоспоранау торитетупредању
Цркве.
О апофатичком икат афат ичком бог ословљуПсеу до-
Дионисиј еговориуделу
Омист ичкомбогословљу .
Катафатичко ( изричу ће) и апофат ичко ( одричуће) богословље су два
богословскапу та.Кат афатичкобог ословљеј ег оворењеоБог у.Апофат ичкипу тје
узвишениј и од кат афат ичког .Кат афат ички пу т почиње од виших бића,кој а су
најсличнијаБогу,спу шт ај
ућисеканижим, јерочиг леднијеједасеБогможеу поредити
саду хом негосакаменом.Апофат ички,пак,пу тпочињеоднај нижихбића,кој асу
најнесличнијаБогу,јерј енај очигледниј едаБогниј екамен,докт одаБогниј еду хвећ
нијетоликоочиг ледно.
Катафатичкиизрицај иоБог усуследећет врдње:Богј ејединичанит ројичан,
Отац,Син и Ду х,добар,пост ојећи,Живот ,Му дрост,Сила,зат им симболичка и
8
антропоморфнаг оворењаоБожиј им обличј има,деловима,орг анима,мест у ,лепот и,
емоциј ама.Шт осевишесилази, тосег оворењеоБог упроширује.
Апофат ички,пак,изрицај исуследећи.Упог ледучу лног:Богниј енепост ојећи,
беживот ан,бесловесан,безу ман;Богниј ет ело,облик,немаизг лед,количину ,ниј ена
неком мест у,ниј е дост упан чу лима,бест расан ј е;није у недост атку свет лост и,
непромењивј е,непропадљив,недељив.Упог ледуу мног:Богниј едуша,ниј еу м,нема
схватање,реч и мишљење;не може се изрећи нит и замислит и,ниј е сила,нит и
светлост ,нит и ду х.Шт авише,Богниј еживот ,ниј есу штина,нијебожанст во,нит и
синовст воиочинст во.Наконцу ,Богниј ебилошт аодоног ашт омипознај емо.Нит ига
постојећабићапознај уонакокакоонј есте, нит ионпознај епост ој
ећабићаонакокако
онајесу .Онј еизнадсвакеафирмациј еинег ације.
Нај вишиобликпознањаБог ајестебожанскипримрак.Тој е„наднепознај ни,
надсвет ли и нај виши врхмист ичкихречи,г десупрост еи од свег а одрешенеи
неизмењиве т ајне бог ословља покривене унадсвет лосном мракут ај
носкривеног
ћутања“ .Уподвиг укабожанском примракут ребаост авитичу лаиу мнеделат ност и,
свечу лноиу мно,шт авишесвепост ојећеинепост ојеће,дабисмо– коликој ет о
могуће–сј единилисесаБог ом.Топодразу меваодрешивањеиизлазак( екст азу )из
свегаст вореног ,паиизсамог асебе;превазилажењенесамосвег анечист ог,нег ои
свегачист ог.У„ примракунепознања“зат варајусесвеспособност исхватања, ичовек
савприпадаБог у.Неделат ношћупознањасј едињу ј
есенанај бољиначинсаБог ом
којијесасвимнепознатинаду мног апознај е.
Ипоредвеликесличност иизмеђудионисиј евскеинеоплат оничарскеекст азе,
постојиј една кљу чна разлика,кој а не допу шта да се Псевдо- Дионисиј е смат ра
неоплат оничарем.Занеоплат оничаре, Богј еједност авноЈедно.Дабисмог апознали,
потребнај еекст азаизмношт вености.Дакле,Богј еједноуапсолу т
ном смислу ,и
можебит ипознаткадаседу шаослободимношт веност и.ЗаДионисиј а,пак,екст азаје
екстазаизсвег аст вореногисј едињењесаБог омкој епревазилазипознање; украј њој
линији,Бог ј е и изнад т врдње да ј е он ј едан ( овим Дионисиј е полемише са
неоплат оничарима) .

ЈОВАНЛЕСТВИЧНИК
(
лит
ерат
ура: Визант
Флоровски, иј
скиоци5–8.века,197–204; Мет
Јанарас, афизика
тела;
ЈованЛествичник,Лествица)

Живот описЈованаЛест вичникај еоску дан.Незнасекадаиг десеродио.

Упокојиосепочет комилисрединомседмогвека.Ураној младост иотишаој енаСинај ,
гдејепровеоцеоживот .Мног ог одинасеподвизаваокодсвогст арца,послечиј е
смртисепову каоуот шелништ во.Уст арост
иј еизабранзаиг уманаСинај а,дабисе
убрзоврат иоусамоћу .
Током крат когвремена иг у мановања написао ј е Лест вицу (изворни назив
„Духовне т аблице“).Она је системат ско описивање монашкогпу та,у злажења ка
духовном савршенст ву.Писана ј еј едноставним ј езиком.Практ ични савет и су
поткрепљенипсихолошкоманализом, дабионимакој исеподвизавај убилој аснозбог
чегаим сепрепору чу ј
еовоили оно.Лест вицај еу пућенаискљу чивомонасимаи
односи се на манаст ирски живот .Садржи т ридесет пору ка,према т адашњем
схватањудапу нолетст вонаступасанавршенихт ридесетг одинаживот а.Поу кесе
излажу по у злазнојлест вици,и све су оску дниј
е,с обзиром да на нај вишим
ступњевимапоу кагубиважност ,јерличноиску ствоиу нутрашњесведочанст воДу ха
9
пост ај
есвеснажниј е.Лест вица сезавршава поу ком паст ируукој ојсег овори о
игуманскимобавезама.
Важној енаг ласитида,иакодај еоквирнау пут ст ва,Лест вичникист ичедау
подвиг унемаправила,т акода„ понекадодморт елаоживљавасилуу мау мест ода
распириог ањ похот е.Понекад, пак, изнуривањет еладоводидооживљавањапохот е“.
Зат ојеуподвиг унеопходнорасу ђивање,ипресвег ау здањеуБог а.Подвигиј есте
крет ањекаБог у,аакониј е,ондај епромашај .Нарочит особзиром нат одаподвиг
подразу мева надилажење сопст вене природе,он не може бит и ист ински без
благ одат иБожиј е.
Телоиду шасуинт егралничиниоцичовека.Ду шај ечовеково„ ј
а“,личносткој а
ј
еносилациконеБожиј е.Телоомог ућавау чест вовањеумат ериј
алнојприродисвет а.
Духовнаит елеснаприродачовекапост ој есамозај едно.Раскидање,пак,природног
ј
единст ванепочињесмрћу ,нег осењомезавршава,апочињенескладом кој иг рех
изазивауприроди.Учовекупост ој иу нутрашњасу прот стављеностизмеђучовекове
природеиизопаченост иг реха.Тако,љу бавпремат елуј еприродна.Међу тим,човек
требадапобедит елокој еј епот чињеног реху,идавољут елапот чинивољиБожиј ој.
Какочовекнапреду јеуосвећењу ,обу здавајућивољут ела,т акот елосвемањеомет а
духовнемог ућност и,иподеланат елоиду хпрест аје.Дост ижесецеловит остчовека.
Одрицање од свег а овоземаљскогј е прва монашка ду жност .Монашт во је
врху нац подвиг а као крет ања ка Бог у.Монах одбацу ј
е природу да би ст екао
нат природна добра.Задат ак подвиг ај е су блимациј а природне слободе,а не
супрот стављањењеним законима.Коначно,подвигниј ециљ,нег осредст во,кој есе
завршавакададођеХрист ос.У су протном,подвигј ебесплодан.Циљ подвиг ај е
стицањебест рашћарадисј едињењасаБог ом.Нај битниј ипокрет ачподвиг ај ељу бав
премаБог у.Уколикосемонахнесј единисаБог ом, њег овоодвај ањеодсвет апост ај
е
бесциљнолу тање.
Подвигмонахај енепрест анобдење.„ Каошт очовеккој исеборисалавомг ине
оног ачасакадаодњег аодвој ипог лед,т акоионајкосеборисасопст веним т елом
страдачиммудопу ст иодмор“ .
Одрицањеодсопст веневољерадисавлађивањањенихст раст и.Монахнај пре
пажљивобираду ховногоца.Али,кадаг аизабере,макарт ајизборбиоипог решан,
требадамубу дебезу словнопослу шан,у општ енеиспит у
јућињег оверечииподвиг е.
Тимемонахизражавасвој еповерењеуБог а.Одрицањеод сопст веневоље,као
одрицањеодњенихст раст и, преду ку сјеист инскебест расност и.
Сећањенасмртј еду ховнопреду хитравањесмрт иисвој еврснасвакодневна
смрт .Сећањенасмртј едарБожиј и, укомнемаст раха.
Плачј енепрест аночишћењеоду чињенихг рехова.Умилит ељниплачј е,пак,
плачизљу бави,кој иу веравамонахадај ењег овамолит вапримљена.„ Безсу мње
ћемоБог удат иодг оворзат ошт онисмоплакализбогг реховасвој их“.
Гашењест раст иј ециљ у ну трашњегподвиг а.Гашењест раст и подразу мева
стицањеврлина.Свакаст растимаант иподнуврлину :г нев–крот ост,незлобивости
уздржавање од осу де;среброљу бље – сиромашт во и безбрижностза земаљско;
гордост–смирењеислепилозаличневрлине.
Основнаенерг ијаприродеј еероснаенерг ија.Еросј есвеопшт астрастбића,
болнапот ребаинаг онзаповрат ком упу ноћуицеловит остличност и,уличносну
заједницу ,
нај пресаБог ом.Чакиусвомразвраћеном, блу дномобликуонај еизразт е
жудње.
Иначе,ст растсеразвиј апост епено:прилогј епредлогст раст и,помисао,учему
ј
ош немаг рехај ернеу чест вујенашавоља;разг оварањесаприлог ом већј епокрет
10
нашевољеипочет акгреха;сагласностду шеј ењеносј едињењесаприлог ом( т
адасе,
помог у
ћст ву,грехчини) ;поробљавањеј естепену корењивањаг рехауду ши;страст
илипорочнанавикај епоследњист епен.Коренст растиј е,дакле,упопу стљивости
воље.Ст раст инисудеоприроде, негосупрот ивнеприроди.Аскет скизадат акимадва
главна аспект а – снажење воље и очишћење мисли.Борбуса ст растима треба
започети шт о раније.Садру г
ест ране,крет ањенемакрај а,и „ ми никаданећемо
престатидасеу савршавамоуљу бавиБожиј ој,ниуовомвекуниубу дућем“.
Пот пунабест расностје„васкрсењеду шепреваскрсењат ела“.„Бестрашћеима
онаду шакој асет аконавикланаврлине,каошт осусест расниљу динавиклина
уживање“ .Крозст ицањебест расност иисамот елопост ајенепропадљиво.
Исихиј а(свешт енатишина)ј ег орњаг раницаподвиг а.Подразу меваспокојтела
иду ше.„ Тишинат елај еуређеностиблаг оуст ројствонаравиичу ла.Тишинаду шеје
уређеност помисли и неу крадива мисао“ .Дакле,склад и мир у ну
трашњег и
спољашњегживот а.Силаисихиј еналазисеунепрест анојмолит висамалоречи.Тој е
најпреједност авнопризивањеХрист овогимена.Мног оречит остумолит виодводиу м
уопасност ањечу лногмашт ања.Свакозамишљањеобликаилибилочег адругогу
исихијскојмолит вит ребабезу словноодбациват и.Украј њем савршенст ву,молитва
постаједарДу ха:сâмДу хсесаммолиусрцуоног акојисемоли.

МАКСИМ ИСПОВЕДНИК–ЖИВОТ, ДЕЛА,УЧЕЊЕ

иСПИСИМАКСИМАИСПОВЕДНИКА
(
лит
ерат
ура: Визант
Флоровски, ијскиоци5–8.века,
215–248)

Живот .МаксимИсповедниксеродиоуЦариг раду,око580.г одине,уплеменит ој

породици.Мождај ебиоусродст вусаимперат ором Ираклиј ем.Ст екаојеврху нско
образовање, анарочитт алантпрој авиојепремафилософиј и.Умладост ијеслу жиона
дворууцарскојканцелариј и.Врлораној енапу стиосветиот ишаоуХрисопољски
манаст иркодХалкидона.Збогвеликогподвиг аисмирењабрат ствој ехтелодаг а
поставизаиг умана,шт ој ет оодбио.Услед монот елит скихпревирањаодлазина
запад.СкрасиосеуАфрици,г деорг анизујеотпормонот елит ству ,ст ичућипошт овање
афричкиххришћана.Послерасправесацариг радским монот елит ским пат ријархом
Пиром зај еднопу тујууРим,г десеПирписменоодричеј ереси,чимеј епримљену
општ ење, алинезаду го,јерћезбогпоновногприст упањај ересибит исаборскиосу ђен
уРиму .Максимј еуримуу живаовеликиу глед.Поњег овомсавет упапаМарт ин649.
сазиваЛат еранскисаборсау чешћем 150западнихи37г рчкихепископа,наком ј е
осуђен монот елит изам.Као прот ивници царске воље,папа Март ин и Максим
Исповедниксуу хапшенииосу ђениуЦариг раду.ПапаМарт инј епрот еран,докј е
Максим,послечврст еодбранеипорицањацаруправадат умачиверу ,утамничен.
Премешт анј еизт амницеут амницуиму чен,дабиу мроуј едномзат ворунаКавказу ,
663.године.Шест ивасељенскисабор681.корист иој еделаМаксимаИсповедника,а
његаипапуМарт инаканонизоваокаоисповедникеправевере.
Дела.Упркосбу рном живот у,многој енаписао.Нај већи у тицајнаМаксима
Исповедникаост авилисуубог ословљуКападокиј ци,аумист ичко- аскетскојмисли
линијаОриг ен–Еваг рије–Псевдо- Ареопаг ит.Можесерећидај еМаксимовсист ем
преаскет скинег одог мат ски.Нат одај еМаксимат ешкочит атижалиосеј ош Фот иј
е
Цариг радски.ЗаМаксимај екаракт еристичнајакаалег ориј а( ут ицајалександриј ске
школепрекоОриг ена) ,очемуј еФот иј
епрокомент арисаода„ одг оворечест одај е
далекоод ист оријскогсмисла,пачаки од самихпит ања“ .Максимоводелониј е
систем;он се у век бави конкрет ним пит ањима и проблемима.Основни дог мат
11
Максимовогбог ословљај едог матооваплоћењуХрист овом.
Ту мачење Писма: Одг овори Таласиј у; Одг овори Теопемпт у Схоласт ику;
Тумачење59.псалма; Крат коизложењеМолит веГосподње.
Ту мачењеот аца:Схолиј енаАреопаг ит а;От ешким мест имакодАреопаг итаи
ГригоријаБог ослова.
Аскет ика:Подвижничко слово;400 г лава о љу бави;200 бог ословских и
икономиј скихг лава( Гност ичкист ослови) ;243дру гег лаве.
Филокалиј а:Општ амест а( изборизПисма, от ацаифилозофа) .
Лит ург ика:Мист аг огиј а(јакоалег ориј скообј ашњењесмисласвешт енорадњиу
Ареопаг итовомду ху ;
ост авилај еду бокпечатнапот оњувизант ијскулит у ргику).
Прот ив монофизит изма: посланице – неком Пет ру; ђакону Козми
Александриј ском;схоласт икуЈу лијануАлександриј ском;от шелницима;посрну лимау
вери.
Прот ив монот елит изма:Расправа са Пиром;два писма епископу Ст ефану
Дорском; низписамапрезвит еруМаринуКипарском; низдру г ихписама.
Триј адолог ија:ОСвет ојТрој ици( т умачењеГриг ориј аБог ослова) ;писмоМарину
оисхођењуСвет огаДу ха.
Ост але т еме: писмо архиепископу Јосифу о бест елесност и ду ше;писмо
презвит еруЈовануозаг робномживот у.
Учење.От кривење.Светј еБожиј еот кривење.Савсветј езаснованнаБожиј ој
вољи,исвеуњемуј есимболично.познањесвет асесаст ојиуразот кривањуовог
симболизмаиприхват ањуБожиј евољезаписанеусвет у.Светј енај преот кривење
ЛогосаБожиј ег ,шт осеконачноиспу њавауоваплоћењу .Оваплоћењеј ецент арбића
света,несамоуплануиску пљењасвет аодг реха,нег оиупредвечномБожиј емплану .
богст варасветичовекадабиБогпост аочовек.Христ овликј есврхаиврху нац
откривења.
Бог опознање.Уу чењуобог опознањуМаксимИсповедникј еблизакАреопаг ит у
иЕвагриј у.Нашемст вореному мудост у пној епознањесамот ог адаБогј ест еидај еон
узроксвег аст вореног .Божиј асу штинау муј енедост упна.Наш у м оБожуможеда
расуђујесамоунег ативнимкат ег оријама.Међу тим,смисаоапофат ичкогбог ословља
ј
едау каженаприродуист инскогбог опознања.Ист инскобог опознањениј еразу мско,
негонаду мно, екст атичкопознањеБог аусј едињењусањиме, убожанскомпримраку .
Богопознањечовекудару ј
есам Богсвој им сопст веним снисхођењем,накој ечовек
одговараподвиг ом.Ум т ребадасеодвој иодсвег аст вореног ,паиодсамог асебе.
Покрет ачкасилаподвиг ај ељу бав,кој ај е„ расположењеду шеуком онаништ аод
постој
ећегне прет пост авља познању Бог а“.Пу ноћу бог опознања,ипак,мало ко
достижеуовомеживот у; онаћебит иост варенат екубу ду ћемживот у.
Лог осибића.ВољаБожиј аопост ој ањусвет ај евечна, алисâмсветниј есавечан
Богу,он ј е ст ворен.Божански Лог ос ј е почет ак и крајсвет а,г раница сваког
стремљењаикрет ањат воревине.Светпост ојикрозпричасностбожанскимлог осима,
тј
.Божиј евољеосвет у,крозкој еонпознај есвет .Лог осит варичинеј еднудинамичку
парадиг му ,предодређењет воревине.Самапосеби,ст воренасу шт инај енебиће;али,
попричасност иЛог осукрозлог осебића, ст воренисветдобиј абиће.
Човек.Садржећу у себи и ду ховни и мат ериј ални свет ,човек ј е цент ар
творевине.Каот акав,човекј емикрокосмос.Човековциљ ј едаобу хват ииу једини
целокупансвет .Тоу једињењечовект ребадаизвшипревазилажењемпетподела:1)
свегашт опост ојинанест вореноист ворено;2)ст вореногнау мноичу лно;3)чу лног
нанебоиземљу ;4)земљенарајивасељену ;5)човеканаму шкоиженско.Дакле,да
уј
единицелоку пансветидапу ноћусвој ихенерг ијаиенерг иј асвет ау смерикаБог у.
12
ТадабисеБогобј авиоупот пу ност ииизлиоблаг одатиблаженст вонат воревину .
Међу тим,човекбирасу прот анпу т,пу тг реха.Грехразј едињу ј
еионошт оједот ада
билосј едињено, такодаусвемунаст у пахаосисмрт .
Оваплоћење.С обзиром да први Адам ниј е ост варио назначени задат ак,
оствару ј
ег аНовиАдам–оваплоћениЛог ос.Човечанскаприродај еодсамогпочет ка
предодређена за сј едињење са божанском. Очовечење Лог оса ј е испу њење
предвечногпланаБожиј ег .У Христ усецелоку пнат воревинасј едињу ј
есаБог ом.
ОваплоћењеЛог осај ецент ралничинот кривењаБожиј ег.Разликауоваплоћењупреи
послепадај еут омешт осепослепадаоваплоћењеБог апрој ављу јеикаоспасење
творевине.Па ипак,кљу чни моменат оваплоћења Лог оса ост аје нераскидиво
сједињењебожанскеиљу дскеприроде.
Христ оссерађаодДј еве.Тозначидај еу ј
едној едносу штансанамаидаприма
првост ворену ,непорочнуљу дскуприроду ,каквуј еАдам имао препада.Ост ајући
непричаст ан самоме г реху ,Господ се слободно пот чињава последицама г реха –
непорочним ст раст имаисмрт и.Грехј епоМаксимупарафизичка,прот ивприродна
појава.Христ оснепричасношћупорочним ст растимаобнављачовечанскувољу ,а
васкрсењем природу .ОваплоћениЛог осусебисвесј едињу ј
е,превазилазисвихпет
подела.
У Христ овој личност и ј е ост варено нераскидиво ј единст во божанске и
човечанске природе и воље.Мог ућностт огсј едињења заснива се на природној
божанскост иљу дског аду ха, којиј епосредникусј едињењулог осасаљу дскимт елом.
ОваплоћењеЛог осај епримањечовечанскеприродеуњег овубожанскуипост ас.То
значеречи„ Лог оспост адет ело“ .Сј едињењедвеј уприроданеу киданиј еднуодњих.
Међу тим,т означидаиприродневоље–божанскаичовечанска–уХрист уост ај
у
целовит е.Кљу чмонот елит скогпроблемај ебиоут омешт осумонот елит исмат рали
дау коликоуХрист упост ој едвевоље,божанскаичовечанска,онданиј едошлодо
истинског сј едињења.Са дру ге ст ране,за православне ј е било неприхват љиво
нарушавањеј еднеодвоља,ј ербит означилонару шавањеј еднеодприрода,пошт оје
вољасвој ствоприроде.Максимоворешењеовогпроблеманалазисеуразликовању
измеђуприроднеиг номичке( бирај уће)воље.Слободаизбораниј епу ноћаслободе;
напрот ив,онај ењеноизвит оперење.Ист инскаслободај еједност авна,нераздељива,
исаст ојисеунепоколебљивомст ремљењукаБог у.Тој еприроднавоља, тј
.природно
усмерењекој еј еускладусалог осимабића.Падсесаст ојаоут омешт ојечовекова
вољапост аладвој бена,колебљива,избирљива– г номичка.Замонот елитеј ебило
неприхват љиводауХрист упост оједвевоље–ј еднабожанска,неизмењива,идру г
а
човечанска,непост ојана.Максимнат оодг оварадачовечанскавољауХрист уиниј е
била избирљива ( гномичка) ,нег ој е Христ ос на себе преу зео првобит нуљу дску
природуи, самимт им, нег номичкунег оприроднувољу .Христ овачовечанскавољај е
ј
единст вена, усвемупрат ибожанску .
Подвиг .Човековпадбиој енај пречинвоље.Злонемаист инскопост ој
ање, него
самоуизопаченојвољиу многбићакој ет ежису протноодБог а,канебићу .Човекј е
паоувластст раст и,кој аог раничаваслободу .човексест радално, пасивнопот чињава
стихијамаприроде.Паипак, слободауг реховномст ањуниј енест ала, негосамовеома
ослабила.Ут омеј емог ућностослобађања,кој езначивољноприхват ањеисцељења
којејеоваплоћениЛог освећост варио.Избављењекој еј еХрист осизвршиот реба
свакопонаособдаприхват иипроживи.Христ осј еједном засваг да,независноод
вољесвакогпонаособ,исцелиочовечанскуприроду( затоћесвиваскрсну ти);али,
вољноприхват ањет ог аст варј есвакогпонаособ.
Хришћанскиживотпочињекршт ењем,кој ејеу чешћеуХрист овомнепорочном
13
рођењуодДј еве.Укршт ењуседару јусилезановиживот ,„благодатбезг ршност и“,тј.
даможеданег реши.Али,ниј едовољнодачовекможеданег реши;пот ребној еда
заистанег реши.Зат ојепот ребанподвиг ,којијесвевремепраћенсвет им тајнама
крозкој еседај еблаг одат ,кој
уопетт ребау свај
атиинег оват и.Свет отајински( црквени)
животиподвигсудванераскидиваелемент ахришћанскогживљења.
Подвигнај преподразу меваборбусаст растимаист ицањебест расност и.Ст раст
ј
епог решноу смерењевоље,кој аду ховном прет пост
ављачу лно.Такочу лнопост ај
е
непрозирно,немог ућидаиспу њавасвој еназначење,кој есесаст ој
иусимболичком
изражавањуу мног .Победанадст растимазначиобнављањевладај ућегмест ау мау
ду ши.Међу т
им,подвигсет унезавршава.Одричноделовањеуовојт ачкипост ај
е
позит ивно.Очишћену м пост епеноу лазиусаг ледавањеБог а,Љу бавпремаБог усе
распламсаваи пост ајепокрет ачсвакогделања,и „ душаништ анепрет пост авља
познањуБог а“.Оваекст азасесаст ојиуу сељењуХрист ауду шуиусаг ледавању
тројичногаБог а.
Есхатолог ија.Црквај ет аукој ојсепраобразнодог ађасј едињењецелоку пне
творевине.Она непрест ано у зраста,све док не сабере све призване,када ће
наступит икрајсвет а.Тадаћевремеикрет ањепрест ати.Свеопшт ем васкрсењуће
уследит ипреображење,оду ховљењет воревине.Вишенећебит ипропадљивост и.Бог
ћепост атисвеусвему .Ут омеј еапокат астазаприроде.Она,међу т иом,незначии
апокат астазувоље.Заонекој исусекрет алипремаБог утост ањећебит иобожењепо
благодат и,азадру ге,којисвој увољунисусј единилисабожанском,безблаг одат но
сједињење–ад.

ТРИЈАДОЛОГИЈАУДРУГОМ ГНОСТИЧКОМ СТОСЛОВУ

МАКСИМАИСПОВЕДНИКА
(
литерату
ра: Гност
МаксимИсповедник, ичкист
ословдру
ги)

ЈеданјеБогј ерјеједнобожанст во,беспочетно,просто,надсу штаст

вено,без
деловаинераздељиво.Богј ецелоснаЈединицапосвој ојсуштини,ицелоснаТројица
посвој им ипостасима.УсвакомеодТрој ицеј ецелоку пнабожанскаприрода.Свако
од Трој ице ј
е целосно у божанст ву.Свако од Трој ице је целосни Бог.Нит ије
божанст воделимичноусвакомеодТрој ице,нит ијесвакиодТрој ицедеоБог а,ј
ер
божанст во је нераздељиво,и свако од Трој ице ј
е пот пу
ни Бог.Уједно,свако од
Тројицеј ецелосноудру гадвалица.Збогт огасуОт ац,СиниСвет иДу хј
еданБог .
Јединст венаимј есу штинаиенергија.Ниј еданодТрој иценебиванит ијезамислив
бездру гадвалица.Посвој ојприродиБогј еједноставан,избогт огапревазилази
свакомишљење, тј.посуштинијенедоступансвакоммислећемсу бјекту.

СТВАРАЊЕИКРЕТАЊЕПОМАКСИМУИСПОВЕДНИКУ
(
лит
ерат
ура: Ту
МаксимИсповедник, мачење14.беседеГриг
ориј
аБог
ослова)

МаксимИсповедникуАмбиг ви7, полемишу ћисаоригенист има, тумачиследећи

одељак14.беседеГриг оријаБог ослова( Осиромахољу бљу):„Каквајет опремудросто
мениикојајетовеликат ајна?Пошт осмозаист адеоБог аипот ечемосвише, мождаје
хтеодасезбогдостојанст ванебисмопог ордилиит аконадувенипоху лилинаТворца,
дакрозборбуирвањесасвој имт елому векгледамокањемуидабу депедаг ошкито
шт ој
енашедост ој
анствоспој еносаслабошћут ела“
.
Према оригенист има,некада ј е постојало ј
единство свих словесних бића.
Будућиј
едносушниБог у, постојалисмоиживелиуњему .Међу т
им, наст алојекретање,
14
збогкогј ет ојединст воразбиј ено, азат имј еБогст вориот елеснисветдабисловесна
бићазат вориоут ела,кажњавај ућиихзбогг реха.Максимнаовоодг оваранаследећи
начин.
Богј енепокрет ан.Садру гест ране,свешт ој ест вореност вореној ениизчег а,
покрет нојеикрећесе,ј ерсекрећепремау зрокусвогпост ој
ања,кој иј екрај њажеља
свег аст вореног .Ништ анеможедапрекинекрет ањедокненађепокојусвому зроку .
Асобзиромдасециљ крет ањај ош у векниј епојавио, собзиромданиј едост игнут ,то
значиданишт аодоног ашт осекрећеј ошу векниј ест ало.
Из ориг енист ичке т врдње да ј еј единст во са у зроком,т ј
.са оним кој иј е
последњажеља, испрвапост ој алопазат имнару шено, следидаћесеовакавг рехопад
ну жнопонављат иу век;јеракој енекој едноммог аодаодбацит аквој единст во,онда
ганишт анећеспречит идат онечиниу век.Тоби,пак,заст воренабићазначило
траг едијувечненепост ојаност и.
Ориг енистички одг овор на ово ј ест е да,премда ост аје вечна мог ућност
понављањапада, словеснабића, иску сившионошт ојесу прот но( тј
.зло) ,ипакникада
вишенећезажелет идаот паднуодј единст васаБог ом.Међу т им,изт огабиследило
дадоброниј едобропосебинег от екуодносунасвој усу протност , шт обизначилода
доброниј еапсолу тноидасеневолипосеби.Такође,изт ог
абиследилодај енаг он
(љу бав)премадобруизг рађеназахваљу јућизлу ,идај езлонеопходно,ј ерј еонот о
којеј ест ворилољу бавсловеснихбићапремадобру .
Крет ање не прет ходи ст варању ,како т врде ориг енист и,ј ер ниј е мог уће да
крет ањепост ојипрест варања.Крет ањеј есвој ст вост воренихбића,ит оапсолу тно
свих:у мнабићасекрећуу мно, чу лначу лно.Крет ањеј еприроднасилакој омст ворено
тежи ка своме циљу .Крет ање ј е πάθος ( страст )
,а циљ απαθεί α( бест рашће)т ј.
αυτοτελεί α(самосавршеност ).УБог укаосавршеномциљупрест аћеенерг ијакрет ања
створених, алинећеизг убит исвој уприроду .Крет ањеу мнихбићакаБог узавршавасе
сједињењем саБог ом,кој езначисазнат ост ,обг рљеностиобу хваћеностодст ране
Бог а.
Накрај ућесвебит ипот чињеноБог у, чимећесеу кину тисмрт .Пот чињењеБог у
значипредавањесвој еслободењему .Тонезначињеноу кидање;напрот ив,т ој е
природанст ав,укомиконау злазикасвомпрволику .Тадавишенећебит иничег ака
чемубисест ворењамог лакрет ат и,нег оћепост ојатиусвемусамој еднаенерг ија,
Божиј а,којаћеблаг одоличнопрожимат ионекој исусеу дост ојилиобожења.Богћеу
себисадржат и„ свелог осно“( оношт ојепремалог осима)и„ свечу лно“( свут вар) .
Прест аћесвакокрет ање.Окончаћесесвакознање, пребивај ућиусаг ледавањуј едино
Бог а.

ЛОГОСИБИЋАПОМАКСИМУИСПОВЕДНИКУ
иСМИСАОИЗРАЗА„ ДЕОСМОБОГА“
(
лит
ерат
ура: Ту
МаксимИсповедник, мачење14.беседеГриг
ориј
аБог
ослова)

Учењеолог осимабићајеМаксимовот умачењеизразаГриг оријаБогословао

томедасмоми„ деоБога“.Словесна( логосна)бићасуст воренапремаЛог осу.У
многимлог осимасловесних(логосних)бићапрепознај есеједанбожанскиЛог ос.Бог
превековаималог осесвихбићаусвој ојвољи.Пот имлог осимајествориоист вара
(и даље;нпр.рађање)целоку пнут воревину .Тако се један исти Логос Божијиу
стварањумножиусвемушт ојеодњег а,возглављујућиусебисве.Мног илогосису
ј
еданЛог ос,иједанЛогосјемног илогосиуст варању.Свешт ојест
вореноодБог апо
Логосу,преколог осасвогбићаучествује( имаудео)уБог у.
15
 Бићанисудошлаупост ојањезај едносасвој имлог осимат ј.саБожиј имзнањем
ивољом оњима,нег оихј еБогст ворио( иидаљест вара)упог одновреме,сходно
својојзамислиоњима.Богт акоост ај евечнит ворац( штот врдеиориг енисти),али
потенцијално,а и за бића сеу словно можерећи да вечно пост оје„ по сили“,т ј
.
потенцијално.
Изперспект ивест вореног а,лог осибићасуњиховапредназначења.Збогсвог
логоса,свакоу мнобићепребивауБог уит ежикаБог у,штавишедеој еБогаибићедео
Бога,тимешт оћедоличноу чест воват иуњему .
Тодасмоот палиодозг означидасенисмокрет алисходноЛог осу ,т
ј.сходно
својимлог осимабића.Лог осБожиј иј есу шт инасвакеврлине;т акосвакокопосвој ој
непромењивојжељиу чест вуј
еуврлинит имеу чест вуј
еуБог укаоусу штинисвих
врлина.Онајкот акочинипоказу ј
едасупочет акикрајист о:почет акј еЛог ост ј
.
логосибића, акрај јеостварењелог осабића.
Сј
едињењесаБог омподразу меваост варењелог осабића.Акакосут илогоси
бићапрет постој
ећи уБог у ,тосвакообоживан добиј авечнопост ојањенесамоу
смислубескрај ност и,нег оиусмислубеспочет ности,прет пост ојања.Такосеможе
рећидачовекпост ајеБогпоблаг одат и.
Садру гестране,онајкој еодбациосвојпочет ак( логосбића) ,тесенеприродно
крећепреманебићу ,кажеседај еот паоодозг ој
ерсениј екрет аопремасвомпочет ку
(логосубића)иу зроку( Бог у
,укомењег овлог осиј есте).Промашившициљ кроз
слободнут ежњукаономешт ој елошиј е,садасеналазиукошмаруду шеит ела.
ТодасмодеоБог аможесеобј аснит иинадру г
иначин–т имешт осмочланови
Цркве,т ј.удови Христ а.А у дови Христ а смо у право захваљу ј
ући т оме шт о смо
предвечно совозг лављени у њему кроз свој е лог осе бића. Тај на предвечне
совозглављеност исвег ауХрист уот кривасекрозоваплоћењелог оса.Пошт очовек
нијеправилноу пот ребиосвој еприроднесиле,у веденј едру гиначин–долазакБог а
међуљу де.ТајнаХрист овај епот врдаииспу њењеоног ашт ојепромашеноупраоцу .

СМИСАОИЗРАЗА„Ι
ΔΙΑΘΕΛΗΜΑΤΑ“КОДМАКСИМАИСПОВЕДНИКА
(
лит
ерат
ура: Ту
МаксимИсповедник, мачење14.беседеГриг
ориј
аБог
ослова)

Дионисиј е Ареопаг ит логосе бића назива предодређењима и божанским

жељама.Напит ањафилозофаот омекакохришћанисмат рај
удаБогпознај ебића
(причемусуфилозофисмат ралидабогу мнабићапознај еумно,ачу лначу лно),датје
одговордаБогст воренабићанепознај енит иу мнау мно,нит ичулначу лно,јерниј е
могућедаБог ,којијеизванст воренихбића, њихпознај енаначиннакој исеонамеђу
собомпознај у.Богпознај ебићакаосопст веневоље( „
ίδιαθελήματα“).Изпремисада
ј
еБогсвест вориосвој ом вољом,идаБогпознај есвојувољу ,следидаБогпознај е
бића(којајевољност ворио)каосвој увољу .
Сопст венокрет ање,којеможебит исагласноилинесаг ласновољиБожиј ој
,тј
.
логосубића,послободнојвољионог акосекрећеприпремадачу јеБожиј иглас.Глас
којићечу т
ионикој исенисукрет алипремалог осимасвој ихбића,„непознајемвас“ ,у
складусадосадареченимзначи: „нистепомој ојвољи“.
ПрилазећиБог у,имисамист ичемомог у
ћностдасвабићасазнамонабожански
начин,умериукој ојј
ет онамамог уће.Утомеј еједанодаспекат анашегу подобљења
Богукаоиконапрот отипу.Стањебу дућегвекаће, тако,битибожанскоразу мевање, из
когпроист ичеу живањеуму дрост и.Уживање,пак,ј еиспу њењеенерг иј
акој есупо
природи.Тој ест ањебест рашћаирадост и.

16
 САДРЖАЈ59.ОДГОВОРАТАЛАСИЈУМАКСИМАИСПОВЕДНИКА
(НАЧИНСПАСЕЊАУХРИСТУ)
(
литерат
ура: Одг
МаксимИсповедник, оворТаласиј
у59)

Сарадњаприроднихчовековихсилаибожанскеблаг одат иупознањубожанских

ствари.Љу дскаприродаимасилекој имаист ражу јебожанскест вари.Тесилеј е
усадиоТворацприликомст варања.Међу тим,крозпад,ђавој еовемоћипривезаоза
природувидљивихст вари, т
акоданиј ебилоонихкој ит ражеБог а.Паипак, онекој ипо
свој оју ну т
рашњојнамеринисубилипод т ом обманом ( тј
.ст арозаветнепророке) ,
благ одатДу хајеослободилаодмат еријалнихст варииобновилауњимат усилукој уј е
ђавосвезао.
У познањубожанскихт ајни у једноу чест вуј
ебожанскаблаг одати природне
љу дскесиле.Акобиупознањуу чест воваласамоблаг одат ,ондаоникој ипримај у
познањенебиг аразу мевали.Акоби,пак,самим природним силамабиломог у ће
познат и божанскест вари,ондаби себлаг одатДу хапоказалакаосу вишна.Ниј е,
наиме, могућедаокољу дскогу мавидибожанскест варност ибезбожанскесвет лост и,
каошт онит елеснооконеможедавидит елеснест варност ибезсу нчевесвет лост и.
Ист оважиизаост алеблаг одат недарове:свиседај уипримај усходноприродним
силамапримаоца.
Благ одат , дакле, не у кида силе ду ше. Напрот ив, силу ду ше, у кину т у
прот ивприродном у потребом,благ одатобнавља,водећиј е,крозприроднуу пот ребу ,
капознањубожанскихст варност и.
Спасење ду ше ј е зај едничарење са Бог ом.Крај( циљ) вере ј е ист инско
от кривењеОног ауког асеверу ј
е.Богсеу сељавауверу јућеипрожимаих.Такосеони
враћај усвомпочет ку,кој ијеуБог у.Сједињењеверу јућихсаБог омјеиспу њењесваке
њиховежеље,исаст ојисеуу живањувечногкрет ањаокоЖељеног а.Заједничариу
Бог умусеу подобљавај у ,шт авишепоист овећу јусесањиме,т ј
.обожу јусе.Бивај уу
пот пуност ипрожет иБог ом,иј единаенерг ијасвихост ајенест воренаБожиј аенерг иј а.
Тој енат природносј едињењеБог апоблаг одат исадост ојнима.Занедост ојне,пак,
сједињењећебит имимоблаг одат и, штоћеуњимаст варат ипрот ивприроданбол.
Пу тка спасењуподразу мева васкрсење воље и васкрсење т ела.Оне кој и
ист ражу ј
упу тевеспасењаду шеводисâм Ду хСвет и.Првимоменатј еумрт вљавање
слободневољезаг рехињеноваскрсавањезаврлину .Умрт вљавањеслободневоље
подразу меваст радањакој имасеподвижниксј едињу јесаХрист овомсмрћу ,дабисе
сјединиоисањег овим васкрсењем крозваскрсењесвој евоље.Вољат ребадасеу
пот пуност иодвој иодг рехаидасенераскидивосј единисаврлином.Али,васкрсење
вољениј едовољно:пот ребној еиваскрсењеприроде.Њег ај еост вариоХрист ос,ког а
ми,као по природни у ј
едно Бог а и човека,наслеђу јемо на начин неизрецивог
заједничарења, будућиу свој ениодњег а.Оваскрсењувољеиваскрсењут еламожесе
говорит икаоодвадоба:добаподвиг аидобааналог ногпреображењакабожанском
подобиј у.

САДРЖАЈ60.ОДГОВОРАТАЛАСИЈУМАКСИМАИСПОВЕДНИКА
(ТАЈНАХРИСТОВА)
(
литерат
ура: Одг
МаксимИсповедник, оворТаласиј
у60)

Сј
едињењедвеј уприродауХристу.УХрист усусенеизрецивоинесхват љиво
сј
единиледвеприроде,божанскаиљудска,
принципомипост аси,
чинећијднусложену
ипост
ас обе природе,не наносећи суштинскојразлици двеј
у природа никакво
17
умањење.Приликом сј еињења ниј е дошло ни до какве промене у сј едињеним
природама,и очу ван је су штински принцип сваке од природа,и свој ства сваке
појединачно.
Тај
наХрист овај екрај њициљ свег а.Радит ај
неХрист овејесвест ворено.Тајна
Христ овајеодБог апредзамишљенпочет аксвихбића,радикогј есве,акој инијени
радичег а.Богј ест вориосветимај у
ћиувидуовајциљ.Су штинат ај
неХрист овеје
сј
едињењеТворцаит воревине,дабисесвешт ој епоприродипокрет нозау ставило
окосу штинскинепокрет ног аБога,примившинепромењивопознањеОног аукомеј е
стало.Топознањеј епознањенепоразу му( каквој енесавршенопознање) ,негопо
енергији,бездејст
варазу ма, у
живајућиусамомеБог у.
Ову т ај
ну је пре векова предвидео От ац и Син и Свет и Ду х – От ац
благовољењем,Син самоделањем,Ду хсадеј ством.Тај нуХристовуост вару ј
ецела
Свет аТројица–От ацблаг оволећи,Синоваплоћу јућисе, Духсарађуј
ући.
Логос,којијепоприродит ворацсушт инепост ојећихбића,тј.дародавацбића,
дарујеивечнодобробиће.

ЦРКВАКАОИКОНАБОГАПОМАКСИМУИСПОВЕДНИКУ
(лит
ерат
ура: Мист
МаксимИсповедник, агог
ија)

Црквај еиконаи одразБог а,јерпоподражавањуи подобиј упоседу јеист у

енергијусањиме.
Бог свој ом безг раничном силом све одржава,ог раничава и обј едињу ј
е,
повезу ј
ућипромислом свешт опост ој
и– иду ховнаимат ериј алнабића– ј едноса
другим исасамим собом.Саг ласносилиповезаност исаБог ом каопочет ком свега,
свесеприводиканесмесивојист овет ностикрет ањаипост ојања,т акода,присвој
различит остиприродаикрет ања,ниј едноодбићанеу стајепрот ивдру гогнит исе
одељу јеодњег а,негој есвебеззбркемеђу собносј едињено.Тавезасобом у кидаи
засењу ј
есвеост аледелимичневезекој есезапажај укодсвихбића, аналог ноприроди
свакогаодњих, алинет акодаихру ши, уништ аваиливраћаунебиће, негопобеђу ј
ући
ихипоказу ј
ућидај еизнадњих ,причемусеицелинаињениделовипоказу јуи
постоје.
УЦрквиседог ађанешт ослично.Скоробезг раничанбројљу ди,женаидеце,
међусобнораздвој енихивеомаразличит их,налазећисеуЦркви, одњепоновобивај у
рођениипресазданиДу хом.Онадај есвимаподј еднакоист ибожанскиликизвање:
дабу дуиназивај усеХрист овима.Јошимдару јеједну,просту, недељивуинеразориву
свезувере,кој анедозвољавадасепрој авемног еи безброј неразликесваког а,
узводећиихсвеусвеопшт остисј едињу ј
ућиихуњој .Следственот оме, никоништ ане
издвајаодопшт егарадисебе.Свисраст ај
уисј едињујусеј едансадру гим једном
простом инепобедивом благ одаћуисилом вере,т акодасеодразличит иху дова
показујеиј естеједнот ело,чијајег лаваХрист ос.

ИКОНИЧНИКАРАКТЕРЛИТУРГИЈЕПОМАКСИМУИСПОВЕДНИКУ: СИМБОЛИЗМИИ
ИКОНИЗМИЛИТУРГИЈСКИХМОМЕНАТА
(литерат
ура: Мист
МаксимИсповедник, агог
ија)

Литург
ијакаосимболикономиј еспасења.Улазакархиј
ереј
аухрам ј еслика
доласкаутелуСинаБожијегуовајсвет
.Улазакархиј
ереј
ауолтариу злазакнагорње
местосимболизуј
еХристововазнесењеи враћањенанаднебески прест о.Улазак
народаухрамзначивраћањеневерникаодзаблудеинезнањакапознањуБог а,
каои
18
прелазакверникаоднезнањаипорокакаврлини.Библиј скачит ањаот кривај уБожиј у
вољу ;прекоњихсвако, премасвој иммоћима, примау путст вазапракт ичнеделање, т ј
.
заподвиг .Певањебожанскиххимниизражаванаслађивањебожанским добрима.
Возг ласи„ мирсвима“симболишубожанскепохвалеонимакој исеподвизавај у;т им
похвалама,кој епреносеанђели,Богу крепљу ј
еподвижнике.Чит ањеј еванђељај е
наг овешт ајкрај асвет аису да,јерпослењег аархиј ерејсилазисапрест олаибива
от пушт ањеог лашенихиост алихкој исунедост ојнисвет ихт ајни.Зат варањеврат а
храмаозначавапролазностмат еријалногист упањевернихпослесу дауду ховнисвет ,
тј
.уХрист овубрачнуодај у.Вход садаровимај епочет акот кривењат ајненашег
спасења,от кривењакој ећемост ећинанебесима.Целивмирај есимболбу ду ћег
ј
единст ва,једномислиј аиј едноду шност и.Симболверенај ављу јеблаг одарењекој е
ћемо приносит и Бог у у бу дућем веку .Трисвет а песма прој ављу ј
е наше бу ду ће
сједињење са анђелским силама у непрест аном крет ању око Бог а и са њима
саг ласномпевању .Оченашј есимболу синовљењакој ећемост ећиконачноубу ду ћем
веку .„ Један је свет ,ј
едан Господ. .
.“нај ављу ј
е савршено,наду мно сј едињење са
божанском ј едноставношћу .Причешћивање преображава према себи оне кој и се
дост ојнопричешћу ј
уичиниихсличнимаБог уколикој ет одост упнозаљу де,т акода
сеионимог уназват ибог овимапоблаг одат и.
Лит у
рг иј
а као симбол крет ања ду ше према Бог у.Мали вход симболизу ј
е
удаљавање од посмат рања чу лнихст вари уњиховојдат ост и међу собне борбе и
нескладаисозерцањењиховихлог осаиБожиј егпромислаоњима.Крозчит ања,
ду ша сабира лог осе т вари,шт о врхуни уј еванђељу ,кој е обу хвата лог осе свег а.
Силазакархиј ереј
апредст ављадолазаксамог аЛог осанаду шу ,дабиодду ше,као
оглашене,одлу чиопомисликој еуњуј ош у веку носеподвој еност .Зат варањеврат а
значи излазак ду ше из област и чулног ,входом т ајни се у води унемат еријално.
Ду ховним целивом ду шасесј едињу јесаЛог осом,кој иј екрозСимбол вереу чи
благ одарном исповедањуи води ј екапознај ут ројичногбог ословља.Нат оду ша
одг овара т рисвет ом песмом,зај едно са анђелима,са кој има се зат им у води у
усиновљењесаБог ом,сједињу ј
есесањимеиу даљаваодсвег аст вореног .

ТУМАЧЕЊЕМОЛИТВЕГОСПОДЊЕОДМАКСИМАИСПОВЕДНИКА
(лит
ерат
ура: Ту
МаксимИсповедник, мачењеМолит
веГосподње)

Молит ваГосподњамист ичкисадржисилуседам т ајникој еостварујеикој има

научавасамЛог ос.Тихседамт ајничинеду бљезначењеМолит веГосподње, иимаих
седам.
1)Бог ословљунаснау чаваоваплоћаванЛог ос,показу ју
ћиусебиОцаиДу ха.
Јер у оваплоћењу ј е прису тна целоку пна Тројица – От ац благовољењем,Син
самоделањем, Духсарадњом.
2)УсиновљењеоцунамЛог осдајеблаг одатнимрођењемДу хом.Тоблаг одатно
рођењечу васеслободномвољом–прихват ај
ућиист инскимрасположењемблаг одат
препорођењаиу крашавај у
ћиј епракт иковањемзаповест и.
3)Једнакимаанђелимапочаст иЛог оснасј еу чиниот имешт ојепоиспу њењу
домостројаспасењау знеосесат еломкој еј еузеооднас, ит имеусебисј единионебо
иземљу .Таконасј есјединионесамосаанђелима,нег оисаБог ом,крозодрешење
одсвихпост ојећихствари.
4)Божански живот Лог оснам дај ечинећи себеј ест ивим уевхарист ијским
даровима,обожу јућионекој игаједу .
5)Нашуприродуу смеравакасебит имешт оје,пост авшичовек,очу ваовоље
19
бестрасном,непротивномприроди, каоит имешт ојенакрстуукинуонепријатељство
унутарнашеприроде( мушко–женско,роб–слободњак,варварин–скитисл. )и
измиру ј
ућијесаОцем.Садавишенемамовољукој ајесупротст
ављенаприроди,нег о
смоиприродомивољомпост алинепромењиви.
6)Очист ио ј
е нашуприродуод закона г реха,не допуст
ивши да у живање
претходи њег овом оваплоћењу .Свецелу природу ослобађа од т ираниј
ег реха
умртвљу ј
ућичу лнеудовекој исуназемљи,уонимакој ит ожелеикој иподражавају
његовукрснусмрт .
7)Уништ иој
ет иранијуђавола,теломкојимј еАдамбиопобеђенсадапобеђу ј
ући
ђавола.Такосесадаприродном смрћуу ништ аваг реховниживот .Свекојејесмрт
прогуталаЛог осјеповрат иоуживот ,исвој им васкрсењем каоквасцем покренуоје
читавуљу дскуприродукаваскрсењуживот а.

Премачлановима, Молит ваГосподњаносиследећазначења:

1)Оченаш,кој исинанебесима,дасесвет иИмет вој е,дадођеЦарст вот воје.
Оверечиобј ављу јуТројицу:Оца,њег овоИмет ј
.Сина, ињег овоЦарст вот ј
.Ду ха.Осим
тога,обј ављу јемоБог акаосвог аОца,т ј
.благ одатнашегу синовљења.Умрт вљу ј
ући
чулнест раст и,икрозост варивањелог осасвој еприродесј едињу ј
у ћисесаЛог осом
Божиј им,освећу ј
емоусебиБожиј еИмет ј
.њег асамог а.ТакоунасдолазиЦарст во
њег ово, тј.Богсезацару ј
еунама, имист ичемосозерцањеБог а,оноликоколикој ето
могу ће.
2)Дабу девољат воја,каконанебу , т
акоиназемљи.Онајкој еодвој енодсваке
страст и,исиломсвој елог осностиприносислу жбујединомеБог у ,тј.онајкој илог осе
својеприродеприродноводикај едномЛог осу,тајј
еусвемуиспу ниовољуБожиј у,и
остајућиназемљипост аојесаслу житељисажит ељ анђелскихсила.
3)Хлебнаш насу шнидајнамданас.Живећит ако,примићемоХлебнасу шнит ј
.
Логоса,кој исеусвакомеодспасаваниховаплоћаваонакокакосамоонзна.Реч
„данас“у казу јенаовајвексмрт ности,уком ишт емодахрањењем Хлебом живот а
будепобеђенг рехунама.Шт осет ичеовоземаљскехране, сâмСпасит ељ ј
езаповедио
дасезањунет ребабрину тиидај енет ребаискат иумолит ви.Паопет ,акој еи
ишт емоибринемосе,т отребадабу деу мерено,радиодржавањаживот а,анеради
чулногнаслађивања.
4)И опрост инам ду говенашекаошт оимиопрашт амоду жницимасвој им.
Човеккој иживиуБог унадосадизложенначин,познај есамој еднозадовољст во–
стицањебожанскихдобара,и само ј едан бол – њихово промашивање.Засваки
промашајкривацј еонајкопромашу је,јеронзбогслабост исвој евољеоду стајеод
божанскихст вари.Онај ,пак,којеодрешенодсег авидљивог ,непредај есеневољама
којемусет елеснодог ађају,изат оможеопрост итионимакој имуг решеј ермусени
накој иначиннеможеот етионошт оонпознај екаој единодобро,т ј.ј
единст воса
Богом.Онајкоопрашт атакопрој ављу ј
ељу дскуприродукаоцеловит у ,недопу штајући
дауњуу ђераздор,инат ајначиност вару ј
ењенлог ос.Такосењег овавољапоказу ј
е
ј
еднакаБожиј ој.
5)Инеу вединасуиску шење,нег онасизбавиодзлог а.Онајконеопрост иу
потпу ност исвој имду жницимабићепредатиску шењима( тј.законуг реха)изломе, да
бисекрозг решењеослобађаооднеприј атељст вапремадру г има.Такође, нионајкој и
седобровољносаг лашаванаст раст иБогнећеизбавит иодст расногделањапот им
страст има.

Ту
мачењесеможеизвест
ииусу
прот
номсмеру
.Акожелимодасеизбавимоод
20
злогаидаизбег немоискушење, требадаопраштамодужницимасвојим.Такоћемоне
самодобит иопрошт ајгрехова,негоћемосеослободит ииодсамогзаконаг реха,
предвођениХрист ом кој
ијеХлебживот а,кој
инаскрозиспуњењеОчевевољечини
саслужитељимаанђелаи,наконцу ,узводинаврхунацбожанскихстварност
и,чинећи
насзаједничаримабожанскеприродеисиновимаБожиј импоблаг одати.

СПИСИЈОВАНАДАМАСКИНА
иДОГМАТСКАДЕЛА
(литерату
ра: Ист
Флоровски, очниоци5–8.века,стр.250–252;
Атанасиј
еЈевтић,
ПредговорДамаскиновимбеседама;Панај
отисХристу,ЈованДамаскин,укњизи
Источникзнања)

Дамаскинова дела су мног обројна и разноврсна.Уг лавном су сачу вана,

захваљу ј
у ћит омешт осуширокоприхваћенаиду гокоришћена,првонаист окуа
каснијеиназападу .Неможесет ачноу тврдит иаут ентичностсвихделакој амусе
припису ј
у.
Догмат скадела.
– Извор знања сесаст оји од т ри дела – Филозофскихпог лавља (основни
филозофскипој мовипоАрист от елу) ,Противј ереси( побијања100ј ересиодпочет ака
хришћанст вадоДамаскиновогвремена,закљу чносаисламом)иТачноизложење
православневере( у100пог лавља; поку шај систематскогизлаг ањадог матике).
–Елемент арниу водудог мате
–Расправаоисправномпоимању( наосновуСимволавере)
–Исповедањеправославневере
–Оу сну лимаувери
– Ант ијерет ичкеи аполог етскерасправе:2 прот ив несторијанаца,5 против
монофизит а,2прот ивманихеј аца,2прот ивислама( данашњаисламолог иј
апризнаје
Дамаскинупозит иван у тицајнаразвојисламскет еологијеи филозофиј е)и једна
противј удаизма
–Трисловапрот ивклевет никасвет ихикона
Етичко- аскет ичкадела
– Свешт енепаралелеј езборникизводаизБиблиј е,отацаифилозофа,ут ри
дела( оБог у,очовеку ,оморалномживот у
).Делој ечест опреписиваноипрерађивано.
–Омолит виГосподњој
–Освет импост овима
–Оврлинамаипороцима
–Оосамду ховазла
–От резвеност иду ше
–Одевичанст ву
Егзегеза
–т умачење5павловихпосланица,шт ојезаправо,какоисамДамаскинкаже,
сажет акЗлат оу стовихт у
мачењау здодат нат умачењадру г
ихот аца,понекадикраћа
тумачењасамогДамаскина
–БеседенаШест однев,сажет акбеседаСевериј анаГавалског
Хагиог рафиј е
–ПохвалаЈовануЗлат оусту
–Похвалавеликому ченициВарвари
–Похваламу ченициАнаст асиј и
–Ст радањевеликому ченикаАрт емија
21
 –Ст
радањеПет раКапит олиј
адског
–Ст
радање60му ченикааморејских
–Ст
радањесвет еЕкатерине
–Ст
радањему ченицеПараскеве
–Житиј
еВарлаамаиЈоасафа

Химног рафиј
а
– Заједно са Козмом Мајумским у многоме је допринео стварањуОкт оиха.
Дамаскиновахимног рафскаделауокт оихусуканонинедељнинај ут
рењи,васкрсни
тропариидог матици
–КанонинаХрист овеиБогородичинепразнике( закојејекорисиоматеријализ
празничнихбеседаГриг ориј
аБогослова):Пасха,Антипасха,Вазнесење,Бог
ојављење,
Божић,Преображење,Воздвижење,Обновљење Храма васкрсења;Благ овести,
РођењеБог ородице,Успење,ОбновљењеХрамаБог ородице.Такођемног иканонина
светитељскепразнике.Дамаскиновихканонау купноимапреко90.
–Тримолит вепредпричешће
Беседе–десет акаутентичнихидесетаккојемусесамоприпису ј
у

ГЛАВНЕТЕМЕУДАМАСКИНОВОМ ДЕЛУ„ ИСТОЧНИКЗНАЊА“

(
лит
ерат
у ра: Ист
ЈованДамаскин, очникзнања,
сачланкомПанајот
исаХрист
уа;
Ист
Флоровски, очниоци5–8.века,
стр.250–251)

У предг оворуИст очникузнања,Дамаскинделопосвећу ј

еКозмиМај умском.
Најављу ј
едаћег оворит и„ речимакој енисуплодмогвласт итограсу ђивања. .
.нег оћу
сабратиононај бољешт осуу чит ељиЦрквесачинилии, коликомибу демог уће, отоме
системат скиг оворит и“.
Делој енаст алоупрвојполовини8.века.Мног ојепревођеноикоришћено, како
наист окут акоиназападу( Пет арЛомбардски, ТомаАквински) .
Ист очникзнањасесаст ојиодт рицелине:Филозофскапог лавља,Ој ересима,
Тачноизложењеправославневере.
Филозофскапог лавља( илиДиј алект ика)постојеут риверзиј е:68пог лављаса
завршет ком,50 пог лавља,и 15 пог лавља.Филозофиј а се дели на т еоријску и
практичну . Теориј ска филозофиј а се дели на бог ословље и природословље.
Практичнафилозофиј аседели нает икуекономиј уи полит ику .Зат им сеизлажу
основни филозофски пој мови, у г
лавном према Арист отелу и делом према
новоплат оничаруПорфириј у .
Ојересимај ерасправао100ј ереси, одпочетакахришћанст вадоДамаскинових
дана.Последњет риј ересиокој имаДамаскинизлажесуисмаилћани( муслимани) ,
иконоборци,и„ одступници“( лу тајућимонасикој инепризнај усвешт енствоиост але
светет ај
не) .
Тачноизложењеправославневересадржи100пог лавља.Овој епрвипоку шај
системат скогизлаг ања православне дог матике.(Пре њег а слично су поку шали
оригенуНачелимаиГриг ориј еНискиуВеликогКат ихези;разликај еут омешт оњих
двојицану десопст венедог мат скесист еме,докДамаскинпоку шавадасист ематски
изложиодцрквеприхваћенедог мате) .Можесерећидај еупит ањусист емат ска
компилациј а светоот ачких т екст ова:нај више Григ орија Бог ослова,нешт о мање
Григорија Ниског ,Василиј а Великог ,Псевдо- Дионисиј а,са елемент има Ат анасија
Великог ,Јована Злат оуста,Кирила Александриј ског,Немесиј а Емеског ,Леонт ија
Визант иј
ског ,АтанасијаСинај скогиМаксимаИсповедника.
22
 Тачноизложење( илиДог матика)сесастој
иодчет иридела:1)богословскидео
–оБог уињег овимсвојствима;2)космолошкидео–оанђелимаидемонима, одобру
излу,оприродном свет уиочовеку ;3)христолошкидео–г рехопад,оваплоћењеи
христолошки дог мати;4)наставакрасправео христ ологиј
и,учењао Бог ородици,
иконама, слободи,злу,
вери,светимт ај
нама,свет
има.Занимљивој едасенеобрађу ју
питањаеклисиолог ије.

ДАМАСКИНИБОРБАЗАИКОНОПОШТОВАЊЕ
(
лит
ерат
ура:
Атанасиј
еЈевт
ић,
Предг
оворДамаскиновимбеседама)

Јован Дамаскин ј е наследио свогоца на мест у првогсавет ника калифа

Дамаска.У ј авним послвоимај еслу жио пошт ено.До перипет иједолази пој авом
иконоборст ва.Иконоборст војеј ереској усуиницираливизант иј
скивладари, пресвих
ЛавИсавриј анац( 717–741) .Иконоборачкивладарисуспаљивалииконеипрог ањали
њихове пошт оваоце. Пре Лава Исавриј анца, иконопошт оваоце ј е прог онио
му слиманскикалифДамаскаЈазид( 720–724) .Јазидј еедиктозабранииконаиздао
724,аЛавИсавриј анац726.Индикат ивној ешт ојецарЛавбиопорекломизист очне
Исавриј е,даклеизкрај евакојисусег раничилисаму слиманскимсвет ом.
ЈованДамаскинј ереаговаокадај ецарЛав730.издаодру ги,ст рожиедикти
збациопат риј архаГерманаЦариг радског .Дамаскиновареакциј абиласуТрислова
прот ивклевет никасвет ихикона.Мождај еДамаскинј ошнешт онаписао, алидонасј е
дошлосамооводело.Првословој еу пу ћеноправославномнароду ,
савет уј
ућигадасе
небој и царскихнаредби нег одаседржи православногпошт овањаикона.Дру го
слово ј е опширниј е,и у њему Дамаскин ду боко т еолошки образлаже смисао
иконопошт овања.Трећесловој есажет акпрвадвау здодат акдоказаизот ачког
предања.
Дамаскиново жит иј
ет врди да ј е Лав оклевет ао Дамаскина код калифа,
фалсификованим Дамаскиновим пот писом исписавши издај ничко писмо кој еје
тобожовају пут иоњему–дадођеуДамаскизау змег рад, чијаћемуврат аДамаскин
сâм от ворит и.Збогт ога му калиф одсеца десну ру ку и ист иче ј е на тргу.На
Дамаскиновумолбу ,калифмудај еру кудај есахрани.УсвомдомуДамаскинсемоли
предБог ородичиномикономТрој еру чицом,падаусан,послекогсхват адамуј еру ка
зарасла.Тој евеомаизненадилокалифа, којимуј есвеопрост иоипону диомупоново
слу жбу на свом двору . Овајизвешт ај јеу пит не ист оричност и. Акт а Седмог
васељенскогсабораг оворео„ пору зиХрист овој“кој ујеДамаскинпонео, алисеонане
одређу ј
епрецизниј е.Сâм Дамаскинусвој им делиманепомињечу дооком г овори
жит ије.Дамаскин,дакле,ј естебиопрог оњен,алиот оменезнамоништ авише,као
шт онезнамонидалиј еизвешт ај жит ијаочу дуист оричанилине.
Дамаскинсе,премавећиниист раживача,у покој иооко750.г одине,даклениј е
дочекаовладавинунај већегпрог онит ељаиконопошт овања,Конст ант инаКопронима
(741–775) ,нињег овиконоборачкиСаборуЈериј и( 354) .

ОВАПЛОЋЕЊЕКАОАРГУМЕНТЗАИКОНОПОШТОВАЊЕ
ПОЈОВАНУДАМАСКИНУ
(
лит
ерат
ура:
ЈованДамаскин:Аполог
етскасловапрот
ивклевет
никасвет
ихикона)

УСтаромзаветуправљењеиконабилојезабрањеноиздваразлог
а.Првиј
етај
штоБогјош увекнијебиовиђен,ј
ерсениј еоваплот
ио,адруг
иразлогјетајштој
е
народБожијибиоприј
емчивидолопоклонст
ву.
23
 Ако бисмо правили иконуневидљивогБог а,т о би било пог решно,јер није
мог уће изобразит и оно штој е бестелесно,безоблично,невидљиво и неописиво.
Међу тим,мисликамоиконуБог акојисеоваплот ио,примионасебеприроду ,тежину ,
обликибој ут ела,јавиосет елесноназемљиипоживеосаљу дима.Иконај ет ако
„огледалоизаг онетка“прикладнат ежининашег ат ела,ј
ермаколикосет рудио,наш
умниј еуст ањудаизађеизт елесност и(Григориј
еБог ослов) .СликањеХрист овеиконе
ј
еизразнашечежњедавидимоњег овлик.Шт авише,прекоњег овеиконемисе
освећу ј
емо.
Шт осет ичеидолопоклонст ва,намај едатодапознамоист инуидаучист оти
будемосаБог ом.Разу мелисмошт ајеикономизобразиво, ашт ајенеописиво.
НаикониХрист овојизображавасесамоњег овот ело,анеиду шаибожанска
природа, ј
ерсунеизобразиви.Христ овот елојепоист овећеносаЛог осомпоипост аси,
захваљу ју
ћичему ,клањајућисењег овом телуизображеном наикони,клањамосе,у
ствари,њемусамоме.Иконахрист овај еиконаоног ашт ој евиђено– Христ овог
љу дскоглика.

СМИСАОМАТЕРИЈЕУТЕОЛОГИЈИИКОНЕЈОВАНАДАМАСКИНА
(
лит
ерат
ура: Аполог
ЈованДамаскин: етскасловапрот
ивклевет
никасвет
ихикона)

Богсеј авиоут елуипоживеосаљу дима.Наосновут огаможесесликат ионо

шт ојекодБог авидљиво.Богј еизволеодасенаст аниумат еријииданаспреко
материј еспасе.Наравно, мат ериј ајенаст алаизнебићаињојсенеу казуј
епошт овање
каквосеу казу ј
еБог у.Паипак,у казу ј
ејојсеизвеснопошт овање,каосредст вунашег
спасења.
Нат ајначинпошт уј
емосвакумат еријупрекокој едолазиспасење,ј ерј еона
испуњенабожанском енерг ијом иблаг одаћу .Таквопошт овањеу казујесеследећем:
Часникрст ,Голгота,Христовг роб,зат им књиг аЈеванђеља,паолт арскат рпезаи
свештенисасу ди,иконачнот елоикрвХрист ова.Доследностби,поДамаскину ,од
иконоборацазахт еваладаодбацепошт овањеисвег анаведеног .
Иконоборцисуду алист и,јермат еријусмат рај
унедост ој
ном даизобразиБог а,
даклезлом.Су дећипоДамаскиновом т ексту ,некиодиконоборацасут врдилидај е
материј а„нечасна“,идазат онеможеизобразит иБог а.
Један од основних арг уменат а иконобораца био ј е да старозавет ни закон
забрању јеизображавањебожанскихст варност ипомоћумат ерије.Дамаскинт врдида
ј
еоваодредбадат асамозбогт ог ашт осуЈевреј ибилисклониидолопоклонст ву,ида
стоганиј еапсолу тногкаракт ера.Уприлогт оменаводидај еиуСт аромзавет убило
изузетакаод т езабране.Ду хСвет иј еиспу нио Веселеиладаоблику јемат еријуу
предмет епот ребнезабог ослу жењеухраму .И уст аром завет усупост ојалеиконе:
ковчегзавет а,плочезакона,Ароновшт ап,сасу дсаманом.Шт авише,пост ојалој еи
изображење анђела – два херу вима на ковчег узавет а и извезени херу вими на
храмовној завеси.
Нама ниј е мог уће без т елесног доћи до ду ховног. Зат о је целоку пно
богослу жењеЦрквеу ј
еднот елесноиду ховно.
У складусареченим,мат еријауикониимау логудаопрису тниизображени
протот ип.Тиме шт о опрису тњу ј
е Христ а,икона вернима посреду ј
е благ одат ,а
поклоњењекој есеу казуј
еиконипрелазинапрволик.

ПОШТОВАЊЕСВЕТИТЕЉАУКОНТЕКСТУИКОНОПОШТОВАЊА
ПОЈОВАНУДАМАСКИНУ
24
 (
лит
ерат
ура: Аполог
ЈованДамаскин: етскасловапрот
ивклевет
никасвет
ихикона)

Међуиконоборцимај ебилоонихкој и суудиј алог усаиконопошт оваоцима

допушт али иконе само Христ а и Богородице.По Дамаскину ,ако бисмо сликали
ХристаиБог ородицу ,алинеисвет е,ондабит обилонепошт овањесвет их.Ондат о
вишениј еиконоборст вонег о„светоборство“.
Светипост ај
убог ови,наравнонеприродомнег озаједничарењем.
Ако јеуСт аром завет ухрам био у крашен изображењимахеру вима,палми,
речицаилавова, зарниј емногодоличниј едахришћанскихрамбу деу крашениконама
светих?Икаошт от ист арозаветниукрасинисубилиизображењасамог аБога,такони
иконесвет ихнисуиконеБог а.
УСт аромзавет унисуподизанихрамовипосвећениљу дима,нит ијепразнован
споменнаљу де,
јерсељу дскаприродај ошу векналазилаподпроклет ствомисмртј е
билаосу да.Затосет уговалоит елоумрлогсесмат ралонечист им,каоионај којибига
дотакао.Сада,пак,одкакој есамБогу зеонасебенашуприроду ,онајепрослављена
иучињенанепропадљивом.Збогт огасеслависвет и,подижуимсехрамовиисликај у
иконе.
Сликамо,дакле,иконеХрист акаооваплоћеногБог а,Бог ородицекаоњег ове
мајке,исвет ихкаоприј атељаБожиј их.Пошт овањекој есеу казу ј
еиконипрелазина
прволик (Василиј е Велики).Преко икона и преко свет ихпоклоњење се приноси
самомеБог у,ј
ерсесвет ипошт ујууправозбогт огаштосуњег овипријат ељи.

НАЧИНИПОКЛОЊЕЊАПОЈОВАНУДАМАСКИНУ
(
лит
ерат
ура: Аполог
ЈованДамаскин: етскасловапрот
ивклевет
никасвет
ихикона)

Поклоњење ј е знак покорност и,пот чињеност и и смирења.Пост ој

е мног и
начинипоклоњења, којисемог уподелит иудвег ру пе:поклоњењаБог уипоклоњења
створењима.
Богопоклоњењаимапет :
1)служењеБог укаоГосподару–т акосебог уклањајусваст ворења,ит онека
добровољно, анеканевољно.НевољноБог услужеоникој иг апознајуалинежеледа
муслу же( демони) ,каоионикој иму ,непознајућиг а,служе( незнабошци) ;
2)дивљењепремаБог уибог очежња,збогњег овеприроднеславе,ј ерјеон
ј
единипрослављенпоприроди;
3)благодарностБог узадобракој анамј едао;
4)тражењеодБог аулишеност и,санадомнањег оводоброчинст во;
5)покајањеиисповест ,шт оможебит инат риначина–ропски( изст рахаод
казне),најамнички( изст рахадаћемоизг убитиобећанадобра)иприј атељски( из
љу бавипремаБог у).
Поклоњењаст ворењимаимаседам:
1)поклоњењеБог ородициисвет има,каост ворењиманакој имај епочину оБог .
Онисусе, коликој ет омог уће,
уподобилиБог у,
иназивај усебог овимапоу својењу,
ако
шт осеиу сијаног вожђеназивават ром.Крозпоклоњењесвет имапоклањамосеБог у.
Обепаккрај ности–непоклањањесвет имаилипоклањањесвет имакаобог овима–
подједнакосубезбожне;
2)поклоњење ст варима преко кој их је бог извршио наше спасење,као
сасудимаблаг одат и:Синај скаг ора,Назарет ,Вит лејемскапећинаи ј асле,Голгот а,
Крснодрво,клинови,су нђер,трска,копље,хит он,повој и,плашт аница,Гроб,Сион,
Маслинскаг ора,Овчиј абања, Гетсиманиј а,
инакрај усвакихрамБожиј и;
25
 3)поклоњењест варимакој есупосвећенеБог у–богослужбенекњиг е,сасудии
слично;
4)поклоњењеиконама–ст розаветнимиконама( Ароновшт ап,ст
амна,трпеза,
скиниј
а,извајани и извезени херу вими),изображењу часног а Крста,и телесном
подобиј
уХрист а,
Богородицеисвет их;
5)поклоњењеј еднихдру г
има, каостворенимапоикониБожиј ој
;
6)поклоњењеонимакој исунавласт и;
7)поклоњењеробоваг осподарима, потребит
ихдобротворимаислично.
Поприродисеклањамој единомеБог у,асвимаост алимасеклањамозбог
оногаштоимј едатоодГоспода.

БИБЛИЈСКАЗАСНОВАНОСТАРГУМЕНАТАУТЕОЛОГИЈИИКОНЕ
ЈОВАНАДАМАСКИНА
(
лит
ерат
ура: Аполог
ЈованДамаскин: ет
скасловапрот
ивклевет
никасвет
ихикона)

Иконоборцисусепозивалинаст арозавет нузаповестдасенеправеслике„ од

оногашт ојенанебуиназемљи“ ,даим сенеклањаинеслу жи.Овазаповестј еза
иконоборце имала апсолу тни каракт ер. Дамаскин, међу тим, ову заповест
релативизу је,т врдећидаБогпост у
пакаовешт илекар,кој инедај еу векисвимаист у
врстулека, нег оузависност иоду зраста, врст еболест иидру гихприлика.
Прављењеслика( икона),наиме, Богј езабраниоЈу дејима, којисуј ошу векбили
духовнаодој чади–шт ој енајважниј е–склониидолопоклонст ву.От ежиниболовања
Јудејаодидолопоклонст ванај у
печат љивиј еговоридог ађајсазлат ним т елетом:они
нисут ражилиодАронадаизлиј еликнекогодређеногбожанст ва,нег осудализлат о
дасенаправибилокакавидол.Такосупослу жилит воревиниу мест оТворцу .
Међу тим,иуСт аром завет ујебилоикона.Ст арозавет ним иконамасеможе
сматрат и вишет ога.Нај пре,т о суонест вари кој ет ајанствено осликавај убу ду
ће
догађаје:ковчегзавет а,Аронов шт ап и посу да за ману осликавај у Бог ородицу;
Мојсијевазмиј аосликавакрстнакомј еХрист осу ништ иозмиј ут ј
.ђавола;море,вода
иоблакуизласкуизЕг ипт аосликавај уДу хкршт ења.Зат имсут ост варикој еслу жеза
сећањенаодређенедог ађајеизист оријеспасења:дванаесткаменоваизЈордана,
плочезакона, Ароновшт ап,посу дасаманом.
Шт авише,уст аром завет усуосликаванихеру вими:дваизвај анахеру вимасу
заклањалаковчегзавет а,амношт воизвезениххеру вимау крашавалој ехрамовну
завесу.Шт авише,у ну т
рашњостхрамабилај еукрашенаизображењимапалми,рекаи
лавова.Зарниј е– рет оричкипит аДамаскин– ондај ош дост ојнијеу красит ихрам
иконамаприј ат ељаБожиј их?
Као врху нац свег а,Ст ари заветсведочи и о виђењима самог а Бог а,иако
бестелесног .Бог авидеАдам,Јаков,Мој сиј е,Исаиј а,Данило,имног идру ги.Никоод
њихниј евидеоприродуБожиј у,негоиконуоног ашт оћеседог одит иубу дућности.
Темељ т ихст арозавет нихвиђењаБог ај еоваплоћењеСинаБожиј ег, кој
е, премат оме,
можебит иит емељсликањањег овогликанаиконамаданас.
УНовомзавет у,пак,имамосведочанст водасучу дотворилинесамоапост оли,
негоињиховесенке,марамицеиу бруси.Акосекрозт епредмет е,којисуприпадали
светима,прој ављивалаблаг одатБожиј а,зарсенећепрој ављиват икрозизображења
светих,којису ,посведочанст вуНовогзавет а,„храмовиБожиј и“?
Поклањање иконама било ј е за иконоборце дру ги спорни моменат у
иконопошт овању .Дамаскин,пак,разлику јеовопоклоњењеодпоклоњењаидолима.
Уосталом,он разлику је више врст а поклоњења.У прилог одбране поклоњења
26
иконама Дамаскин наводи ст арозаветне примере поклоњења. Поклоњење ј е
приношено Божиј им пријатељима,нпр.Ису сНавин и Данило,као и мног и други,
поклањалисусеБожиј иманђелима.Поклоњењесуљу диприносилиједнидру гимау
знак почасти.Поклоњење ј е приношено земаљским пог лаварима.Поклоњење ј е
приношено божанским мест има,како Давид наводи упсалмима.Поклоњење ј е
приношено ст варима посвећеним Бог у:сав народ се поклањао скинији и храму,
поклањајућисекрозњихсамомеБог у.
Истот ако,мисенепоклањамоиконамакаот аквим,панисвет имазбогњих
самих,негопрекоиконаикрозпоклоњењесвет имаприносимопоклоњењесамоме
Богу.Поклоњењекој есеу казујеиконипрелазинапрволик( Василиј
еВелики),ат ај
прволикјесâмХрист ос.

ИСТОРИЈАИТЕОЛОГИЈАСЕДМОГВАСЕЉЕНСКОГСАБОРА
(
литерат
ура:
Атанасиј
еЈевт Ист
ић, ориј
аит еологиј
асветихикона;
Васељенскисабори,
РадомирПоповић, Београд,2002,ст
р.198–200,205)

ИконесууЦрквипост ојалеодсамихпочет ака, каконаист окутакоиназападу .

Почет ком8.веканаст ај
ејересиконоборст ва.Напој авуиконоборст ваутицалој евише
факт ора.Династ ијаИсавриј анацај епот ицалаизкрај евакој и сусег раничили са
исламским иј еврејским свет ом.Јевреј ииму слиманисухришћанеопт уживализа
идолопоклонст во,и иконопошт овање се смат рало нај већом препреком њиховог
христ ијанизовања.ИзЈермениј еједолазио манихеј ски у т ицај.Неки ист раживачи
смат рај удај еуделауиконоборст вуимаоинеоплат онизам.Монофизит ст вој еувреме
појаве иконоборст ва било недавно побеђена ј ерес,и међу иконоборцима ће се
показат идаимаимонофизит а,нарочит окрозкасниј ииконоборачкиарг ументдај е
Христ овобожанст вонеизобразиво, докј ењег овочовешт вонемог ућенасликат иј ерје
апсорбованоодст ранебожанст ва.
Иконеииконопошт оваоцепрвиј ег ониому слиманскикалиф ДамаскаЈезид,
којиј е 724.наредио у ништ авање икона и прог он њихових пошт овалаца.Зат им
визант ијскицарЛавИсавриј анац( 717–741)издај едваиконоборачкаедикт а,726.и
730, оу ништ авањуиконаширомцарст ва.Царј енасвој ојст раниимаот риепископа–
Конст ант инаНиколиј ског,Теодосиј аЕфескогиТомуКлау диопољског .
ЗавладавинеЛаваИсавриј анцаделај унајвећииконобранит ељипрвогпериода
иконоборст ва,касниј епрог лашениисповедницимазаверу–пат ријархГерман, којије
биозбаченкадасеу спрот ивиоцаревомедикт у,ЈованДамаскиниГеорг ијеКипарски.
Иконопошт оваоцисуималипу нуподршкуримскихпапа,Григ оријаIIиГриг оријаI I
I,
којијечакодржаој еданиконопошт овалачкисабор.
СинЛаваИсавриј анца,царКонст ант инКопроним ( 741–775)крај њеј есу рово
гонио иконопошт оваоце,т ако да суму чења изг ледала ј еднака му чењима раних
хришћана.Нарочит о суст радали монаси,кој и субили нај већи бранит ељи икона
(СтефанНови,АндрејКаливит ,игуманЈован. ..
).Копроним ј енамет аоЦрквисвој у
власт ,г оворећи:„Царсамисвешт ениксам! “УправоуововремеуВизант ијисеј авља
идејацезаропапизма.Одржаој еиконоборачкисаборуЈериј икодХалкидона( 754).
Саборсепоказаокаомонофизит ски,јерј ег овориоој еднојприродиуоваплоћеном
Лог осу . Иконопошт оваоци су осу ђени као идолопоклоници, нест ориј анци и
монофизит и!
Послесмрт исвогму жа,цараЛаваХазара( 775–780) ,царицаИринасасином
Конст ант ином одлу чуј
е да сазове васељенски сабор на ком ће у тврдит и
иконопошт овање.Цариг радскипат ријархПавлеј едобровољноподнеоост авку .За
27
патријархај еизабран Тарасиј е,кој ијекао у слов свогст упањанат рон пост авио
сазивањевасељенскогсабора,обнављањеиконопошт овања,каоиобновуј единст ва
садру гимпат ријаршијама,кој ај ебилаизг убљеназбогиконоклазма.Саборј есазван
најпре786.уЦариг раду ,алисепобу нилавој скаукој ојјебилодост априст алица
претходнихиконоборачкихцарева,збогчег ајесабородложенза787.ипремешт ену
перифернуНикеј у.Председавао ј еТарасиј е,приду дт вовали супредст авници папе
Хадријана,каоисвихист очнихпат ријараха.Насаборуј епрису ствоваовеликиброј
монаха, кој и су нај више пост радали од иконобораца. Према епископима
иконоборцимасаборсепонеовеомаблаг о–пошт осусепокај али,примљенисуназад
уопшт ење,шт опрису тниммонасиманиј ебилоправо,адру гит аласиконоборст ваће
показат идасуибилиуправу .Саборј еодаопризнањепат ријархуГерману ,Дамаскину
иГеорг ијуКипарском.
Кљу чниодломакизсаборскогоросаг ласи:„ Одређу ј
емодасе,паралелноса
знаком часногиживот ворногкрст а,пост ављај учаснеисвет еиконе,одг оварај уће
израђенеодбој а, мозаикаидру г ихматеријала, уцрквама, насасу димаиодеждама, на
зидовимаидаскама,уку ћамаинапу тевима:иконуГосподанашег аИсу саХрист а,и
пречист е Владичице наше свет е Бог
ородице,и часних анђела,и свих свет их и
преподобнихљу ди.Јеру коликосеовист алнопосмат рајууликовнимизображењима,
утоликосеоникој иихг ледајупокрећукажељењуиподражавањусамихориг инала.И
некасеовимаодај ецеливањеичаснопоклоњење,алинеислу жењекој е,повери
нашој,приличи само божанскојприроди,нег о да,као шт о знакукрст аи свет им
ј
еванђељимаиост алим свешт еним посвет ама,иучастовихприносимокађењеи
светлост ,каошт ој ет обиообичајст ариххришћана.Јерчасткој асеодај еикони
прелазинапрволик,икосепоклањаиконипоклањаселичност ионогакој енањој
насликан“ .
Седмивасељенскисаборниј ебиопоследњаречуборбисаиконоборст вом, чији
другит алас у брзо наст упа.Цар Лав Јерменин ( 813–820) ј е обновио г оњење
иконопошт овалаца,иодржаој еданиконоборачкисабор815.Пат риј
архНикифорј е
протеран,адоведенј еиконоборачкипат ријархТеодор.Нај већибранит ељииконау
овомпериодусумонасиманаст ираСтудион,међукој иманај већиТеодорСт удит ,који
ј
е био у тамничен.Следећа два цара,Михаило I I( 820–829)и Теофил ( 829–842)
наставилисуг оњење, алимањиминт ензит етом.
Теофиловажена,царицаТеодора,послему жевљевесмрт исазива843.сабор,
наком ј ејош ј едном,овајпу тдефинит ивно,пот врђеноиконопошт овање,иодат а
пошт ановимбранит ељимаикона.

ТЕОДОРСТУДИТ–ЖИВОТ, ДЕЛА,УЧЕЊЕ
(
лит
ерат
ура:
Мај Православнат
ендорф, еолог
ијаиконе.ТеодорСт
удит
)

ТеодорСтудит(759–826)јеједаноднај већихреформат ораист

очногмонашт ва.
Кадај едошаонамест оигуманаСт удитскогманастира,манаст ирј
ебиоувеликом
опадању ,да би под Теодором зај едница убрзо порасла на неколико ст отина.
Студит ски т
ипик коначно су уобличили Теодорови у ченици,и њег ови монашки
принципипост алисуузоруВизант ијииусловенскимЦрквама.
Увезисамонашкимживот ом,ТеодорСт удитјенаписаодвекњиг еупутстава–
мали и велики кат ихизис.Његова правила ослањај усе на Пахомиј а и Василиј
а
Великог .Штосетичехимног рафије,многиаскетскиделовиТриода( углавномпосног )
иОкт оихаделосуПахомиј аилињег овихнепосредниху ченика.
Против иконобораца написао јет ри Побијања и низ мањих т рактата.Из
28
његовихделавидиседасуиконоборцизау зималист авовесличнемонофизит скима.
Например,акот врдимодапреу зимањељу дскеприродеусвој уипостасодст ране
Логосабизначилонест ориј анскутврдњудабит имедру г
аличностбилапримљенау
Христовуипостас.Зат им,т врдилисудај енеописивостбожанст ваукинулаописивост
човештва.
Христосјенасебеу зеоцелоку пнуљудскуприроду .Паипак,љу дскаприродау
Христунијеапст ракт на,јерприроданепост ојинаапст рактанначин,нег оувекна
конкретан.Христосј е,дакле, описивзахваљујућитомешт ојеу зеонасебечовечанску
природу.Алинаиконисенеизображавањег овачовечанскаприрода,нег оњег ова
ипостас,онкаоличност .Иконахрист ованијеиконаприроде,нег оиконаконкрет не
Христовеипост аси.НаХрист овуиконусенест ављанат пис„ божанство“илинешт о
слично,него„Онајкој ијест е“.Христосјенасебеу зеоцелокупнуљу дскуприроду,све
њенеособине,ат означиимог у
ћностдабуденасликан.Христ оваиконајесведокт е
чињенице.

ПОКЛОЊЕЊЕИКОНИ( ПРИРОДНОИПОПОДРАЖАВАЊУ)
ПРЕМАТЕОДОРУСТУДИТУ
(
ТеодорСту
дит
,ПисмоПлатону,свомду
ховномоцу
,оиконопошт
овању
)

Двесуврст еиконе–природнаиконаииконаподражавањем.Природнаикона
имаједнакуприродусапрот от ипом, аразлику јесеодњег апоипост аси.ТакоСинима
ј
еднуприродуса Оцем,али дру гуипост ас.Икона подражавањем има различит у
природууодносунапрот от ип,докј еј еднакасањим поипост аси.Такавј еоднос
ХристовеиконепремаХрист у :двесуприроде, божанскаприродаимат еријаодкој еје
икона, алијеуобеј еднаист аличностХрист ова.
Уобаслу чајај еднојепоклоњење.Кодприроднеиконеињеногпрот отипаједно
ј
епоклоњењепоидент ичност иприроде,докј екодиконеподражавањем ињеног
прототипај еднопоклоњењепоидент ичност иипст аси.
Приликом поклоњења природнојикони,ист оветношћуприроде поклоњење
прелазиинапрот отип.Тако,клањај ућисеСину ,клањамосеу једноиОцу .Приликом
поклоњења икони подражавањем, поклоњење икони прелази на прот отип
истовет ношћуипост аси.
Заправо,услу чајупоклоњења икони по подражавањуне може се ст рого
говорит иопоклоњењуиконикаот аквој ,јермисеклањамоономечиј ајет оикона,
односнолик.Су шт инаиконеост ајепот пунонепричаснапоклоњењукој епреколика
којијењомеизображенприносимопрот отипу .Кадасеизг убиликкој ијеизображен
материј омиконе, ондат опрест ај
едабу деиконаиост ај
ебезпоклоњења.Овосеможе
упоредит исаог ледалом:докнекост ојипредог ледаломможеморећидај еуог ледалу
његовлик, дајет оонсâм.Аличимсеу даљиодог ледала,нестајеињег овообличј ена
њему ,јерононемасу шт инскогу делаумат еријиог ледала.ТакониХрист овликнема
ништ а су штински зај едничког са мат ериј ом кој ом је изображен,нег о ост ајеу
Христовојипост аси,ј ер ј
еХрист ов ликсвој ст во Христовеипост аси.Крозу чешће
иконеуХрист овојипост аси, нањусилазибожанскаблаг одатипреносисенаонекој и
сепоклањај уизображеномХрист у,докпоклоњењекој есеприносииконипрелазина
прототип,т ј.поклоњење икони Христ овојј е ништ а друго до поклоњење самоме
Христу.

ИСПОВЕДАЊЕВЕРЕНИКИФОРАЦАРИГРАДСКОГ
(
литерат
ура:
НикифорЦариг Исповедањевере)
радски,
29
 (НикифорЦариг радскирођенј еуЦариг радуодхришћанскихродит еља.Њег ов
отацј епрог оњензбогиконопошт овања.никифорј естекаообразовањеуманаст иру
наБосфору .Завремењег овогпат ријарховањаЛавЈерменин ј еобновиог оњење
иконопошт овалаца,чемусеНикифору спротивио.Послатј еуизг нанст во,гдејеи
умро).
Тријадолог ија.БогОт ацј есведржит ељ ит ворацсвег а.Ису сХрист осјењег ов
ј
единородниСин, којијебеспочет нозасиј аоизњег овесушт ине.ДухСвет ипроизилази
одОца.Ипост аснасвој ст
васвакогпонаособсу :Оцанерођеностиу зрочностуодносу
наСинаиДу ха,Синарођењеиу зрокованостодОца, Ду
хаисхођењеиу зрокованостод
Оца.Трој ица ј еј единица су шт ином и природом,кој а подразу мева ј еднувољуи
енергију.
Стварање.Богј есвепривеоизнебићаубиће,крозСина.Никифорнеист иче
експлицит ноу лог уДу хауст варању .
Оваплоћење.Синниј ет рпеодаг ледаприродунашупоробљенут иранину, негоје
благовољењемОцаисадеј ствомДу ха,ниучемусенеу мању ј
ући,спу стиоседонас.
Оваплот иосеодДу хаСвет огаиДу хомСвет импредочишћенеу векдј евеБог ородице.
Постаој ечовекпосвемуосим г реха.Уоваплоћењуј еост аосавршениБогипост ао
савршеничовек,ипост асносј единившидвеприроде,сачу вавшивољуиенерг ијуобе,
каонеодвој ивасвој ст ваприроде( немаприродебезвољеиенерг ије),причемусе
човечанска покоравала божанској– воља примљеног а потчињавала се вољи
примаоца.Како божанст вом,т ако и човечанст вом је ост ао непромењив,свој ом
безгрешношћу исцеливши Адамов прест уп,а добровољним ст радањем,смрћу и
васкрсењему кину вшипропадљивост .Ст радањајеподносиоприродно,ј ерјепримио
страдалнуљу дскуприроду .Узневшисеисевшисдеснест ранеОчевогпрест ола,
принеомуј епрвинунашеприроде.
Иконе. Кроз иконе се Христ ос изображава,на сличан начин као кроз
ј
еванђелскуист орију,подстичу ћинасдасесећамоњег овогдомост ројаспасења.При
томет ребаправит иразликуупоклоњењуХрист уииконама.Христ усепоклањамокао
Богу,аиконамакаоониманакој имај еизображенњег овлик,т акодакрозњих
пошт овањепрелазинасамог аХрист а.Такођет ребапошт оватииконеБог ородицеи
светих,ишт ућињихпвемолит веиподршку .

ИСПОВЕДАЊЕВЕРЕМИХАИЛАСИНГЕЛАЈЕРУСАЛИМСКОГ
(
лит
ерат
ура:
МихаилСинг
елЈеру Изложењеправославневере)
салимски,

Триј адологија.Отац,СиниДу хсутринераздељивебожанскеипост аси.Отацје

нерођен,рађасинаиисходиДу ха.СинсеодОцаиДу харазлику ј
ејединорођењем,а
ДуходОцаиСинај единоисхођењем.Једанј еБогјерј еједнобожанст во–су штина,
природаиенерг ија.Трој
ицајенераздељива: гдејеједнолице, тусуидру гадва.
Пад.Непост ој
изласу штина,нитизлоцарст во.Злој еделођаволаинас, укојеј
е
ушлонемаром.Човекј естворенсамовласт ан,дасамбираст ремљењекадобруили
злу.Прест упом заповестипонаг оворуђавочлачовекј еизгнанизславеиборавкау
рај
у,ипост аоробпропадљивост и,смрт ииђавола.
Оваплоћење.Зај едничкомвољомсаОцемиДу хом,Синј еблаговолеодаспасе
својест ворење.Неодвај ај
ућисеодОцасишаој еуу тробуДј евепопутбожанског
семена,иу зеоодњет ело.Христоваипостасј еједнасложенаипост асудвеприроде,
садвемаприроднимвољамаидеј ствима,неизмењивоинесливено.Христ осније(!)
биопот чињенприроднимслабост има,негоихј епримаовољом.Усмрт ињег овотело
30
нијевиделопропадљивост .Љу дскуприродујеваскрсао,узнеонанебоипосадиоса
деснестранеОцу .
Суд.Каошт осеу знео,такоћесеиврат итидасу дисвима.Поделимасвој им,
свакоћеот ићиилиуживотвечниилиувечнуму ку.
Кршт ењејеј едно,водомиДу хом.
Евхаристијскидаровисуист инскотелоикрвзанасраспет ога(!)Логоса.
Иконе.Михаил Синг ел прихват и клања се икони Христ а,часном крст у,
свештенимсасу дима, црквамаисвет имместима,затимиконамаБог ородицеисвет их.
Прит омесвакопоклоњењеј ерадисамог аХрист а,ипоклоњењеикониј езаправо
поклоњење прот отипу.Такође,клања се мошт има свет их,које од Бог а имају
благодат
нусилу .
Примасвацрквенапредања,писанаи неписана,зат им седам васељенских
сабораи свеЦрквом признат епомесне.Одбацу јесвеосу ђенесаборе,ј еретикеи
њиховау чења,проклињеихимрзи.

СВЕТИФОТИЈЕЦАРИГРАДСКИИЊЕГОВОДОБА
(литература:
Флоровски,Визант
ијскиоци5–8.века,339–341;
предговорАт анасиј
аЈевтићаФотијевој
Окру
жној посланици)

За време Фот ија Цариг радског избиј а први званични раскол између
хришћанскогИст ока и Запада,у једно на полит ичким и бог ословским основама.
Политичкиразлогј епит ањеј урисдикциј енадновооснованом Бу гарском Црквом и
уплитањеРимауфот ијевско- игнат ијевскиспор,абог ословскисуразликеуу чењуи
праксикојејеу велаРимскаЦрква.
Визант иј
скицарМихаилоI IIзбациој е858.г одине,изразлог аличногсу коба,
цариградскогпат риј
архаИг нат ија,довевшинањег овомест одот адашњеглаикаи
дипломат уФот ија.Фот ијејебиовеомаобразованиискренхришћанин, иу скороћесе
показати као добар пат риј арх.Међу тим,сврг ну ти Иг нат
ијеј е имао мношт во
присталицаународуисвешт енству .Збогт огаФот ијемолицарадасазовесабор.
Саборј есазван859,инањемуј еФот иј
епот врђенкаопат ријарх .Међу тим,
користећи право апелациј е на основу канона Сардичкогсабора,иг нат ијевци се
обраћајуримском папиНиколирадисазивањановогсабора.Новисаборј еодржан
такође уЦариг раду,861.г одине.На њемусупрису ствовали папини лег ат и,кој и
међутимнисуу спелидау тичунат оксабора.Пот врђенесуодлу кепрет ходногсабора.
Папај еекскому ницираосвој елег атеипрог ласиосаборништ авним,шт ојезначило
првиформалнирасколизмеђуИст очнеиЗападнеЦркве.Овадвасаборазај едносе
називајуПрводру гисабор.
Сит уациј
а сеу сложњава т имешт ојебу гарски цар Борис,сâм кршт ен 864,
одлучиодасеокренепапиида866.прот еравизант ијскемисионареиклирике, којису
већду жевремеделовалинањег овојт ерит орији,тражећиодпапедамупошаљесвој у
мисијуиклир.Реаг ују
ћинат о,Фот ијешаљеОкру жнупосланицупог лаваримаЦркава
Истока,укој ојизлажедог мат скепримедбеувезисаодређеним праксамаРимске
Цркве.
Следеће,867.г одинеодржанј еуЦариг радуј ош једансабор,упрису ст вуцара
Михаила и њег овог савладара Василиј а Македонца.Сабор ј е пот врдио Седми
васељенскисабор, одбациозападнебог ословскеизмене, ианатемисаоизбациопапу
Николу .
Међу тим,наконнеколиконедељанаВизант ијском дворудолазидопреврат а.
ВасилијеМакедонацу бијацараМихаилаисâм пост ајецар.Такође,збацу јеФот ијаи
31
враћаИг нат иј
а.Године870,наинсист ирањеРима,подИг натијем сеодржаванови
сабор.Осу ђен је Фотије и спаљена су акт а претходног сабора.Прихваћена су
новоуведеназападнабог ословскау чења.ОвајсаборРимокат оличкаЦрквасмат ра
Осмимвасељенским.
Игнат иј
евски саборј еунаросуи свешт енствудоживљен као понижењеод
странеРима.Фот ијесеу брзопомириосацаремВасилиј ем,адошлој еидопомирења
измеђуФот иј
аи Иг натија.Иг натиј
евом смрћу877.напат ријаршки т рон враћасе
Фот иј
е.
Фотије 880.сазива сабор,формално васељенскогкаракт ера,у з присуство
легатапапеЈованаVI II
,којисубезу спешнопокушалидаиздеј ствуј
уизвињењеза
осудупапеНиколе.Поништ ен јесабор из870.Одбаченесузападнебог ословске
новине.Ју рисдикцијунадБу гарскомзадржаој еЦариград,узпрет ходнумолбусамог
цараБориса.Овај саборМаркоЕфескинаводикаоОсмивасељенски.
Фотије се повукао са кат едре 866.г
одине пред завидљивим царем Лавом
Философом.Умрој е870.уманаст иру.И Игнатиј
еиФот иј
енаИст окусуу несениу
канонсвет их.

ОКРУЖНАПОСЛАНИЦАФОТИЈАЦАРИГРАДСКОГ
(лит
ература:Фотиј
еЦариградски,Окружнапосланица,
у
пућенаархиј
ерејскимкатедрамаправославногИстока867.г
одине)

ПосланицуФот ијеупу ћуј

епог лаваримаправославногИст ока( даклеЈеру салиму ,
Ант иохијииАлександриј и), позивају ћиихнасаборувезисапроблемимакој еизносиу
посланици.Фот ијеуу водном делуг овориомношт вуј ересисакој имасеЦркваду го
бориланавасељенскимсаборима.Кадасуборбезавршене,ј авиласеду боканадада
сеновеј ересивишенећепој ављиват и.Поредт ога,Цариг радј емног опост игаоу
хришћанскојмисиј и.Нај скориј иу спеси суобраћањеЈерменаизмонофизит ствау
православље,каоиокрет ањедоскорашњихвеликихнеприј атељаВизант ије,Русаи
Бугара, каправослављу .
Међу т
им,т екшт ој епрошлодвег одинепообраћањуБу гараухришћанст во,
дошлисуљу ди„ измрака“ ,западнимисионари,у носећишт етусрамнимживљењеми
поквареним дог мат има.Западни мисионари у воде следеће западне праксе:пост
субот ом,белимрспрвенедељеВеликогпост а,одбацивањежењеногсвешт енства
(шт о Фот ије смат ра манихеј ст вом) ,одбацивање презвит ерскогмиропомазања ( и
поновно миропомазивање оних кој и су миропомазани од презвит ера),додат ак
Fil
ioqueуСимболувере.
Изканонскогпредањакој еФот ијеобилат онаводиусвој ојаргумент ацијивиди
седасусеовепракседавној ављаленаЗападу .Канониот воренозабрању ј
упост
субот ом и анат емишуодбацивањежењеногсвешт енства.Бели мрспрвенедеље
Великогпост аиодбацивањепрезвит ерскогмиропомазањаканонинепомињу ,али
Фот ијесмат рада„ нисупот ребниканонидасет оосу ди“.Последњемишљењесе
односиинаFi l
ioque,увезисакој им Фот иј
еизносиопширну ,веомаошт ру,немало
прет ерануиискарикиранупрот иварг ументациј у
.
Основнет ачкеарг умент ацијепрот ивFiloqueсуследеће.ИсхођењеДу хаодОца
иСинаразбиј аједноначелностуБог у,чимеседобиј адвабог а.Акој еисхођењеДу ха
одОцасавршено,ондај енепот ребноисхођењеиодСина.Акој енерођеностОчево
ипост асносвој ст во,рођеностСиново,аисх ођеностДу хово,ондасеДу х,акосуму
својст венадваисхођења, издвај асавишеразлика, шт оводиуду хоборст во.Акојесве
32
шт ојезаједничкодвамалицимазај едничкоцелојТројици,ондаћеиисхођењеДу ха,
којејезаједничкоОцуиСину ,битизај едничкоцелојТројици, ат обизначилодаДу хне
исходисамоодОцаиодСина, негоиодсамог асебе.
Фот ијепомињеиизвеснусаборскупосланицуизИт алије,укојојсет амошњи
хришћанижалена„ свогепископа“ ,тј.вероват
нонапапуНиколу .ИзФот иј
евогт екста
нијејасноочемусеради, алиист ориј аЦрквенамг оворидај еЈу жнаИт алиј
а,т ј
.Magna
Graecia,ду гобилаподј урисдикциј ом Цариграда.Вероват ној еувремеФот иј ат амо
сличнасит уацијакаоуБу гарској –намет ањеновотаријаодст ранеРима.
Последњаст авкакој уФот ијенаводикаоразлогсазивањасаборај епот ребаза
звничномпот врдомЦариг радскогсабора787.заСедмивасељенскисабор.Тајсабор
ј
еформалнобиолокалногкаракт ера,алиј едонеоодлу кеодвасељенскогзначај а.
Тако,мног е цркве на Ист оку „ познају“само шест васељенских сабора,мада у
потпуност идржеодлу кеиовогсабора( сетимоседасеиконоборст вонијепроширило
ван г раница Цариг радске ј урисдикициј е).Дакле,овајсабор т реба почаст вовати
титулом васељенског ,и т о како да би се пот врдило и прославило њег ово
достојанст во,т ако и да преост али иконоборци неби имали изг овор утомешт о
њихово у чење ниј е осу
ђено на васељенском нивоу ,нег о само од ст ране ј едне,
цариградскекат едре.

ХИМНЕБОЖАНСКЕЉУБАВИСИМЕОНАНОВОГБОГОСЛОВА
(
литерат
ура:
СимеонНовиБог Химнебожанст
ослов, венељу
бави)

Боговиђење.Основна т ема химни Симеона Новог Бог ослова ј е искуство

боговиђења,виђењабожанскесвет лост и,односносамог аБог а.Бог овиђењесваког
хришћанинај еоноист обог овиђењекој есуималиапост оли.Божанскасвет лостј е
виђењесамог аХрист ауДу хуСвет ом, акрозХрист авиђењеОца.Товиђење, наравно,
незначивиђењесамебожанскеприроде.ТакоуСимеонуниј ет ешкопрепознат и
прет ечуисихазмаиисихаст ичкогу чењаонест воренојт аворскојсвет лости.Богј е
свет лостзакој ом свижу де,алиј емалокот ражиист ичебог овиђење.Богј есву да
прису тан,алидабибиовиђенпот ребној ест ицање„ духовнихочиј у“.Конест иче
духовнеочиост ај
еусопст веној греховној тами, шт авишеонј емрт ав, ј
ерјенеделат ан.
Пут ст ицања благ одат иј е пу т подвиг а.Међу тим,подвигниј е довољан.У
конт екстуј еванђелскепричеобисеруупољу ,Симеонвелидасесвоимањепродај е
недабисеку пиобисер,кој ијебесцен,нег одабичовексхват иода,заправо,ништ аи
нема.Свакаврлинај еу залу днабезљу бави:љу бавј еглававрлина, ат елобезг лавеј е
мрт во.Подвиг ,премат оме, имазациљразг оревањељу бавнечежњепремаБог у.
Искуст вобог овиђењај еизненадноинеу хватљиво.Освом првом бог овиђењу
Симеонг оворидај еједненоћиседеочит ајућикњиг упоредсвет иљке.Тадамусе
одједномј авиоБог ,светлиј иодсу нца,просиј авшидоњег овогсрца.Ист ог
ат ренут ка
заборавиој енасвет иљку ,инаку ћу,паинасопст венот ело,иразг ореосеупокај ној
молит ви.Бог овиђење се дог ађа на одређен начин.Обу хваћен благ одаћу,у м
изненадноекст азира,ист у паизт елаисвет а(поредт огашт оубог овиђењуцеосвет
пост ај
еневидљив,исамобог овиђењеост ајеневидљивозасавсвет )
.Али,благ одат
убрзонапу шт ачовека,ј ерниј еспособандај еподнесе.Тоизазиванеизрецивут угуи
33
чежњу ,укој ојпакнаст у пајошсилниј епросвет љење, којенаводинаблаг одат ниплачи
крај њесмирењеусаг ледавањусопст вененишт авност и.Овоиску ствосенеможе
задржат иусећању ,неможесест ећивластнадњиме,инеможесеизрећи.Благ одат
се,надаље,ј авља само у нај дубљем очај ању ,васпит авајући т ако бог овидца.
Пост епенимнапредовањемуиску ствувиђењабожанскесвет лостидост ижеседот ог
сту пњадасебог овиђењеможеимат иубилоком т рену т ку.Такви,имај ућиДу хаза
учит еља, вишенепот ребу јупоу кеодљу ди.
Искуст вобог овиђењачинидабог овидацсазнај енеизрецивет ај неидасвет
посмат ракаочист улепот у,безикаквежеље,саразу мевањемкаквооњемуимасам
Бог .Тој епот пу нопреиначењечу ла.Иску ст воу чест вовањаубожанскојсвет лост иј е
иску ство вечноги бесконачногочишћавања и напредовања ублаг одат и,кој е се
наст ављаипослесмрт и.Оникој иу чест вујуусвет лост иБог акаоду ховногСу нца
пост ајуисамису нца, помериљу бави; пост ајудраг оцениј иодсвет вари.
МеђуСимеоновим саг оворницима било ј енекихкој и сут врдили да немај у
бог овиђење,алисенадај удаћеу гледат ибожанскусвет лостпослесмрт и.Међу т им,
њиховенадесуу залу дне,ј ерј есмрткрајделања,икаквим секонађет акавћеи
ост ат и.Чиј иу мј еост аослеп, нећеу гледат иБог анипосмрт и,нег оћесепреселит ииз
тамеут амуиост ативечноодвој енодБог а.Ист иовит врдеда, свакако, небижелели
дазавршеупаклу ,али данет ежени каЦарст вуБожиј ем,нег о им ј едовољно
„пребивањеупочинку “.Симеонодг оварадат аквост ањенепост оји,аоникој иг а
очеку ју,пребивај у ћисадаунасладамаовог аживот а,каодвој еду шнии„ бљу тави“,
завршићеунај већем паклу .Непричаснибожанскојсвет лост ибићеупаклу .Ониће,
свакако,пребиват иу ну тар Бог а,кој и ћесвеиспу њават и,али бу дући зат ворени у
сопст веној тами, немај у ћибожанскочу ло, увечној неизрецивој тузииболи.
Евхарист ија.Нај већа т ајна ј е сједињење са Христ ом у евхарист иј и.Бит и
свешт енослу жит ељ значи држат и у ру кама самог а Господа.Они кој и ст упајуу
свешт енички чин ради мат ериј алне корист иј еднаки суЈу ди.Да би неко пост ао
свешт енослу жит ељ,пот ребно ј е да заволи Бог ат ако да све смат ра неважним у
поређењем са чашћубог ослу жења кој е ће бит иу дост ојени.Да би неко слу жио
лит у ргијуниј едовољнодабу дечистодг рехаодрођења, чакнидапримисвублаг одат
Ду ха, нег отублаг одатт ребадараспирог њемљу бавнечежњезаБог ом.
АкосепричешћуприлазисамишљудасеБогст ичехт еоонт оилине,дасе
причешћем ау томат скист ичеу чешћеуБог укаквосуималисвет и,т аквиљу дисе
показу ј
у као сасвим безосећај ни.Ист инско причешћивање ј е праћено ст рахом,
трепет ом иочишћу јућим су зама.Причаснихсеосвећу је,пост ај
ебогпоблаг одат ии,
како каже Симеон,„ сам пред собом дрхт и и самог се себе бој и“ .Ист инским
причешћем хришћанипост ајуХрист овиу дови.И несамот о,нег оисвакинаш у д
пост ајеХрист ов,бу ду ћит акоосвећен.Шт авише,усвакому дуобит авачит авХрист ос.
Товажиизаполниорг ан.Полниорг анј ечасниј иодост алиху довај еризображава
духовни брак Бог а са сваким понаособ.Они,пак,кој и се саблажњавај у овим
саблажњавај усеј ернисупозналиБог а,иј ернат елог ледај укрозсопст венуг решност .
Монашт во.Бит имонахзначиост авит ицеосветисвекој исуусвет у,пачаки
свој ет ело смат рат ит уђинцем.Монах ј е непрест ано у покај ању због г рехова,
зат вореногслу хаивладај ућиј езиком.Монахсенепрест аносећасмрт и,аст радања
смат ра „ слађима од ј ела и пића“ .Према ду ховном оцу т реба имат и апсолу тну
послу шност ,одњег аништ анет ребаскриват и,нит иишт арадит ибезњег овогзнања,
чакниј естиилиспават и.(Садру гест ране, спасењеду ховног аоцазависиодспасења
њег овихчада,ј ерћеондат иодг оворзасвењих) .Акомонахуовомеду говремена
успева,нет ребадамисли дај енешт опост иг ао,сведокнест екнеду ховнеочи.
34
Преду словзаст ицањеду ховнихочију,завиђењебожанскесвет лостит ј
.самог аБога,
ј
еочишћењесрца.Акомонахост анебезду ховнихочију ,тј
.безбог овиђења,ондај е
„пунијит амеоддемонасамих “
.Такавмонахј ебесловесанпопу тговеда,ибољеј е
пуститиг амеђуљу дедабу денапасан, ј
рћесет акоспаст и.Ако
Симеон чест ојадику ј
езбогневоља кој емудолазеод дру гих,нарочит о од
братствакојемуј екаоиг умануповерено, имолиодБог аду готрпељивост ,називај
ући
непријатељедоброчинит ељимаиист инскимприј ат
ељима, имолећиБог адаимзазла
којасумунанелиу зврат идобрима.Јернеприј атељисуг аподст аклидацеосвет
смат раништ авним,помог лимудау видижалостит угуовогаживот а.

ТЕОЛОГИЈАПРВЕЕТИЧКЕБЕСЕДЕСИМЕОНАНОВОГБОГОСЛОВА
(лит
ерат
ура:
СимеонНовиБог Ет
ослов, ичкабеседапрва)

УПрвојет ичкојбеседиСимеонНовиБог ословг овориост варањучовека,паду ,

садашњемживот у,икономиј иСинаБожиј егиобу дућемживот у.
Богјеупетданаст ворионебоионошт ојенањему ,каоиземљу .Шест иданј е
створиоАдамаипост авиог азаг осподарацелоку пнет воревине.Овајсветј ебио
нетрулежан, алиипаквешт аст веничу лан.Зат имј еуседмиданпочину оодст варања,
дабипот ом уЕдемунаИст окунасадиорајинаселиот амочовека.Седам данасу
сликаседам вековакој ићекасниј едоћи,докј ерајзнакбу дућег авека,осмогдана
којијеизванкру г
аседам дана,кој ит ект ребаданаст упи.Плодовирај скогдрвећа
билисунепропадљиви,непролазни,вечносвежиинарочит ослат ки,дабињиховим
нетрулежним ( иаковешт аст веним инесасвим ду ховним)т елимаАдамаиЕвебили
нетрулежнахрана.
Адам,међу тим,нијеповероваоБог у ,негој еповерењепоклониођаволу ,пасе
грехом обнажио од непропадљивогодела и славе и обу као се упропадљивост .
Преизобилнараскош,нет ру лежноиненапорноживљењеодву клисуг аузаборав
Богомданихдобара.Богг ај епозваонапокај ање, алионјепребациокривицунажену
којумуј еБогдао, даклеокривиој есамог аБог а,аженај екривицупребациланазмиј у
.
Тако ихБогизг они данаовојземљи живекао изг наници и ст ранци.Пост авља
херувимасапламениммачемдачу варај ,недабисеонинекадаврат илиуњег а,него
дабипрасликоваоЦарст вонебеско.
Дабичовекобрађиваоземљуузној уиу моруипримаопропадљивухрану ,
творевина ј е – не свој евољно,нег о до Бог а – покорена пропадљивост и.Сама
творевинаниј ехт еладасепокоричовекуизг наном израј а,пај уј еБогпокорио
пропадљивост идабибилаадекват назачовека.
Љу дипослеАдамаиЕвесуималисвежуу споменунапад, пошт овалисуБог аи
приносили му жрт ве.Али,када су се у множили,љу ди су се сасвим предали
безакоњимаиидолопоклонст ву ,оскрнавившит акоцелоку пнут воревину .Целоку пна
творевинај егурнут аукрајњут ру лежност .
ТадајеназемљусишаоСинБожиј и.Каошт ојесаздајућиЕвуу зеооду шевљено
реброодАдама, збогчег аиниј еу дахну оуњунарочит о,негојеу зеооду шевљенот ело
од Бог ородице као првинуљу дске природе,и сј единио га са свој ом божанском
природом.Росиосе,сличноАдаму ,безсемена,даби,каошт ој еАдам прест у
пом
постаопочет акнашеграђањаупропадљивост и,т акоХрист оспост аопрвинанаше
непропадљивост иибесмрт ност и.
Христосј енај преобожиоионет рулежиосвој уду шу,докј ет ело,иаког аје
обожио,ипакносиокаот елесноивешт аст вено,подложнонепорочним ст растима.
Васкрсењем,пак,ј еисамот елосаваскрсаокаонепропадљивоиду ховно,усвему
35
божанскоиневешт аствено,шт осевидињег овим проласком крозг робникамени
затворенаврат а.Христ осј ет акоу чиниозат оштој еАдампрег решењемодмаху мро
душом, дабит еккасниј еу мроит елом.
Ист ојеисавернима:свипримамонај преваскрсењеду ше, дабисмоваскрсење
телапримилит екХрист овим дру гим доласком.Свипост ајемоу чеснициХрист ове
тај
не пре свег а кроз кршт ење и причешће,пост ајући једно т ело са Христом и
усиновљениБог уОцу .Сј едињењеХрист асаЦрквомј епопу тсј едињењаженеиму жа.
Икаошт ојеБог ородицародилаХрист ат елом, т
аког аисвакиодвернихрађаду шом.
Начинсу„ мајкамој аибраћамој аоникој ислушај уречБожиј уидржеј е“.Акакој е
Богородицародилаоног ачиј имсет еломпричешћу јемо, онај емај касвихверних.
Теласвет ихсепричешћем освећу ј
у,постајућиисамаблист авијаичаснијаод
другихт ела.Акададу шаизађеизт елаоносепредај епропадљивост иипост епено
распада.Нека,пак,т елаопст ајумног ог одинаипосмрт и,нит ипропадљиванит и
непропадљива,нег оимај ућизнакеиј едногидру г
огисвакакоочеку ј
ућиконачно
васкрсење.Тој езат ошт от елат ребадасачекај удасет варобнови.Каошт ојеБог
најпрепроклеоземљудабионабилаадекват нообит алишт езапалогАдама,т акоје
накрај утребадаобнови,дабичовек,ду хованибесмрт ан,живеоунепропадљивом,
вечномиду ховномобит алишт у .Тварит елаћенакрај убит икаопрет опљенаог њем.
Пост аће невешт аствена и ду ховна,а ми ћемо имат и бест елесна тела,слично
анђелимаиду ши,кој исубест елесниуодносунанашут елесност ,доксууодносуна
Богасвакакот елесни.Целат воревинаћепост атиНебескиЈеру салим.Свисвет и, кој
и
суочу валисвезаповест иуовомживот у
,познаћеБог аиј еднидру ге.
Тоћеседог одит икадасеЦркваиспу ни.Још у векнисусвисвет иприведенииз
небића.ТеккадасеуЦрквусаберусвикој ејеБогу напредпознаоипризваоиспу ниће
сеЦркваинаст упићеЦарст воБожиј е.

ТЕОЛОГИЈАПЕТЕЕТИЧКЕБЕСЕДЕСИМЕОНАНОВОГБОГОСЛОВА
(лит
ерат
ура:
СимеонНовиБог Ет
ослов, ичкабеседапет
а)

УПет ојетичкојбеседиСимеонНовиБог ословг овори„оонимакој имиследау

себинепознат оимај уДухаСвет ог
а,уопштенеосећај ућињег оводеј ст
во,иоонима
којиг овореданикоодљу динеможеусадашњем живот уг ледатиславуњег ову“
.
Насупротовоме,Симеонт врдидаонајкој едост игаодот емередаколикој емогуће
видиБог а,већовдебивапосвећенунаг радукојаћесеубу дућемвекудат исветима;
свешт от акавчивекпише,човорииличиниделој еДу хаСвет огакојикрозњег а
дејст
ву ј
е, аонајкопоричеречит аквог
ачовекаху линасамог аДу хаСветога.
Ониокој имаСимеонг овориикој имасеобраћасмат рајудасуДу хастекли
кршт ењем,иакоукршт ењуништ анисуосетили.Смат рај
удасеДу хуњиманесвесно
населиоиданепрест аноуњимаобит ава,немајућиникакавосећај ,откривењеили
виђењет огдара.
Симеон,међу тим,тврдида,акосенакршт ењуоблачимоуХрист а,даклеу
самог аБог а,тот ребадаосећамо.Каошт онагт елом кадасеоблачиосећадасе
36
облачи,т акоинагду шом кадасеоблачиуХрист апознај едасеуњег аобу као.Ако
имамоздравачу ла,ондаосећамокадасеоблачимо;акопакнеосећамо,ондасмо
попутмрт ваца, којинеосећај укадихоблаче.
Симеоновисаг оворници,наречи„ блаженичист исрцем,ј ерћеБог авидет и“,
говоредаћет обит иубу дућемвеку .Симеон,међу тим,т врдидај еј единипреду слов
чистотасрца, идакадасезадобиј ечист отасрцасањомдолазиивиђење.Акобиони
којитопоричуикадаочист илисрце,позналибидај ет оист инит о.Јеракој евиђење
текпослесмрт и,ондај еиочишћењет екпослесмрт и;међу тим,послесмрт инема
делања, т ј
.немамог ућност иподвиг а,којимбисест екловиђење.Акој ављањеБог ане
бипост ојаловећовде,онданебисмомог линидаверу јемо,нит идаг аволимо;ако
немаљу бави, узалу дсумусвеврлине.
Даљесесаг оворнициизг оварај ут имешт осусвет и,којисуималивиђења, били
нарочит иљу ди.Симеон,пак,одг овараданиј енај већапохваласвет ихт ошт оћемоих
издвојитикаопосебне; напротив, т означидаихнеразу мемоидаодбацу ј
емоњихово
учење,јерсуионисамизасебег оворилидасунај грешниј иодсвих.Напрот ив,свет е
ћемопочаст воват иподражавај у ћиих.
РечиПисмасуследећиСимеоноварг умент .Тосуљу дскеречи.Међу тим,човек
сам посебинеможедаразу менисамог асебе,нит иприроду ,акамолибожанске
стварност и;паопет ,речиПисмаг овореобожанском.Тозначидасуоникој исуих
написалиималивиђењабожанскихст варности.Јер, дабинекопричаоонечемумора
топрет ходнодавиди; упрот ивномћет обитипразнеизмишљенеприче.
АБог апознај емоникакодру гачиједосазерцањемсвет лост икој азрачиизњег а.
Ат ај е свет лостсила и енерг ија Ду ха Свет ог а.Само слу шање речи Писма ниј е
довољно, јераконамвиђењенедај есавршенопознањечовека, какоћенамоднаслу х
датипот пу нопознањеБог а?Прво( !)познањеБог ај евиђењебожанскесвет лост и.
Првовиђењесвет лост иј еискуст вост рахаит репет а,алиу ј
едноинеописивемилине.
Светишчезава, иост ајесамосазерцат ељ исвет лост ;созерцат ељ осећавеликуљу бав
ирадост , ит екумумног есузе.Кадаму ,даље, су ховниот ацпот врдидај евиђењекој е
ј
еимаоист инит о,дај ет овиђењесамог аХрист а,подвижниксеполакоохрабру ј
е,и
очишћавансеосмељу једасамог аХрист аувиђењуу питадалиј ет озаист аон.Тако
почињепост епенипроцесбог овиђењаисазнавањаБожиј евоље.Такосевећовде
примазалогбу ду ћихдобара.
Тако,подвизавај ућисе,т ребат ражит иодБог адарбог овиђењауДу хуСвет оме,
све док г а не добиј емо.А пре т ог а се не т реба смат рати ду ховним,и примат и
исповедањет уђихпомисли, иузлазит инаст епенду ховногру ководст ва,игуманст ваи
епископовања.

ГЛАВНЕТЕМЕУБОГОСЛОВЉУСВЕТОГСАВЕ
иЕКЛИСИОЛОГИЈАСВЕТОГСАВЕ
(
лит
ерат
ура:Атанасиј
еЈевт Богот
ић, ацанаших,
89–141,
224–239)

Изводизжичкебеседесв.Савеоправојвери:
„Премилосрдниичовекољу бивиБогприклонинебесаисиђеназемљу ,исвојим
божанским домост ројем и добровољним подношењем мног оброј
них страдања
божанскогт елапросветлироднаш.Ипресвогвазнесењананебопослаусавсвет
светеапостоле,данаучесвенародекрстећиихуимеОцаиСинаиСвет огаДу ха.Али,
поштосамиапост олидонаснедођише,т ооцинаши,чувшиуист иниречињихове,
поверовашеим.Благ и Богуздижеи мененаово свет ит
ељство (
= епископство),
37
желећи да преко мене испу ни недост ат ке от аца наших ( алузија на оснивање
аутономнеЦркве) .[Из2.ст уденичкебеседе:„ ДолазакСинаБожиј ег ,припремљенпре
векова,Свет им Ду хом кроз свет е прироке проречен,од свет их апост ола и од
богноснихот ацаисвет итељаподј еднакопот врђен,ипослењихопетнамапредат
истимДу хомСвет им“ ].
ПоложившисвунадунаБог а,држимосепресвег аправеверењег ове.Онај е
темељ –прававеракој ајенаседамвасељенскихсаборапот врђенаипроповедана.
Нат емељу ,пак,овеверет ребазидат идобрадела.Јернит икорист иисправност
живот абезправеипросвећеневереуБог а,нит инасправоисповедањебездобрих
деламожеизвест ипредГоспода, негот ребаимат иобој е.
Веру ј
емоуОцаиСинаиСвет ог аДу ха,Ст ворит ељасвег апроу зрокованоги
сазданог ,Тројицуједнесу шт инеут рилицаИ уј едног аодТрој ице,у правоЛог оса
Божијег ,којиједоброт ом свој ом привеосвеизнебићаубићеикој ијеупоследње
данерадинашегспасењасишаосанебеса,неодвај ај ућисеодОца,иу селиосеу
утробуДј евеисј единиосесат елом,иродиосекаочовек,сачу вавшинеповређеним
девствоонекој агај еродила.Познај емог аудвемасавршенимприродамаиудвема
природним вољамаидеј ст вима,сј едињеним поипост асинеизмењиво.Оннебеше
подложанприродним ну ждама,нег осепосвој ојвољиродио,повољисебој ао,по
вољи у мро.И би распети смртоку си,и т рећи дан васкрсе т елом не видевши
трулежност ,иљу дскусу шт инунеповређенуинеосмрћенуваскрсе,иу зевшиј ена
небесаседесдеснест ранеОца.Иопетћедоћи,каошт осеиу знео,дасу дисвакоме
по делима. Такође, клањамо се, пошт ујемо и целивамо икону човечанског
оваплоћењаБог аЛог оса,идрвет учасногкрст а,исвет им сасудима,ибожанским
црквамаисвет им мест има,иклањамосеиконипресвет еБог ородицеииконама
Божијиху годника.А ј ерет икеи свакуј ересњиховупроклињемо.Примамо седам
васељенскихсабораисвесаборекој епримасаборнаЦрква,аонекој ихсеодрекоше
икојепроклешесвет иоциодричемосеипроклињемоими.
Ми хришћани обећали смо да ћемо се сваг да молит и Бог у.Он,преблаг и
Човекољу бац,и до нас дост иже свој ом бог атом милошћу ,исправљај ући наше
недост атке,желећикаоист инит иПаст ирданас, заблу делеовце, саку пиусвој небески
тор.Мимусесваг дамолимоиисповедамо.Требаимат иверучист уимолит вучест у.
Учинившивољуњег овуичу вајућињег овезаповест и,добићемоодњег аспасењеу
овомвекуиубу дућем.Нећемооку сит исмрт идовека, јерј еокушањег рехау куссмрт и.
Апрвазаповестј ељу битиБог а“.

РАЗВОЈБОГОСЛОВЉАКОДСРБА
(
Атанасиј
еЈевт
ић,
„Развојбог
ословљакодСрба“
,Ду
ховностправославља,
235–268)

БогословљеСрбапочињепреводимаКирилаиМет одијаињиховиху ченика

Светогписмаибог ослужбенелит ературе.Топревођењеј ебилоповодзасаст ављање
словенскогписма.Шт авише,превођењем бог ословскекњижевност инаш ј езиксе
формирао, како у свајањем визант ијске т еолог иј
е, тако и ст варањем нових,
оригиналнихизраза.
Средњовековносрпскобог ословље,ау т ентичноправославнобог ословљекод
Срба,развијалосезавременемањићке,лазаревићкеибранковићкеСрбиј е,паипод
турскомвлашћу ,сведоВеликесеобе1690.
СветиСава,првисрпскибог ослов,духовноибог ословскијеодг ајенуСвет ој
Гори,дабипот омдошаоуСрбиј уикаоархимандритиархиепископбиоживиизвор
богословљазасвој народ,непрестаногаподу чавај у
ћиотачкој вериусвојимбеседама.
38
Највећидоприносбог ословскојречиСавај едаокрозКормчиј у,превод Синодика
православљаисвој уЖичкубеседуоправој вери.
УСредњемвекууСрбиј исемног опреводиловизант ијскобог ословље.Нај више
супревођениАт анасиј еВелики,Кападокиј ци,МаксимИсповедник,Дамаскин,Ст у дит,
затимг отовоцелоку пнаисихаст ичкат радициј а( одПат ерикаиЛест вицедоГриг орија
Синаит аиПаламе;иначе,исихаст ај есвој евременоуСрбиј ибилонемањенег оу
Визант ијиинаСвет ојГори,аПаламинаделасууСрбиј ипревођенај ош зањег овог
живот а) ,Псеу до-Дионисиј еАреопаг итсаМаксимовимсхолиј ама...
Владарскит екст овисредњовековнеСрбиј енерет коимај убог ословскут ежину ,
у
чемусеист ичуповељеманаст иримаи, надасве, Деспот аСт ефанаСловољу бве.Треба
спомену тииГоричкизборник,кој исадржиду ховно- бог ословскупрепискуЛазареве
кћери, монах ињеЈеленеБалшић, исрпскогмонахаНиконаЈеру салимљанина.
Оау тент ичност ииу звишеност исрпскогсредњовековногбог ословљасведочии
богатсрбу љскихимног рафско- бог ослу жбенимат еријал.
ВеликасеобаподАрсениј ем I I
IиАрсениј ем IV значилај еживотут у ђинској
средини,подј акимкат оличкиму нијат скимприт исцима.Нашавшисеут аквомст ању ,
Србисусезабог ословску( идру гу)помоћпочелидаобраћај уРу сима.Међу тим,т оје
била Ру сија лат инст вујуће школе Пет ра Мог иле,Ст ефана Јаворског и Теофана
Прокоповича.Србису ,тако,одРу садобилит еолог ијукој ајевећчит аввекпливалау
западним ст рујама реформациј е и конт рареформациј е. Преношењу „ барокне
теологиј е“уСрпскуЦрквунај вишеј едопринеокат ихизисЈованаРај ића.Карловачки
мит рополит и су намет ну ли ру скословенски ј език.( последњи ау т ентични српски
богослову18.векуј еГаврил Ст ефановићВенцловић,кој иј еписаонанародном
ј
езику ).Свет осеодразилоинаархит екту руинау мет ност ,којипост ајубарокни,док
сесрпсканаивна( премдаау тент ичнихвизант иј скихкорена)иконог рафиј аодбацу ј
е
као„ бог омазј е“.Нај већисрпскибарокнит еолозисуДионисиј еНовакобићиЈован
Рајић,киј евскиђаци, верниследбенициТеофанаПрокоповича.
Досит еји ст руја кој аг ај е прат ила не може се смат рат и православним
богословом.Онј ебиодеист а.(СличносеможерећиизаЊег оша) .Школукој асена
њег а ослањала Архиј ерејски сабор са мит рополит ом Михаилом Јовановићем
окаракт ерисаој екаоонукој акодпрост ихљу диколебаист иневере.
Крај ем 19.века почиње ослобађање српског бог ословља,пре свег а код
богословакој и себавеист раживањем извора:мит рополитМихаило Јовановић и
епископНикодимМилаш.
Почет ак 20.века,нарочит о предрат ни и међу ратни период,дај е мношт во
значајнихбог ослова,махом професораБог ословскогфаку лтет ауБеог раду :Ст ева
Веселиновић,мит рополитФирмилиј ан,Ст еваДимит ријевић,РадославГру ј
ић,Лазар
Мирковић ( лит у
рг ичари ист оричару мет ност и) ,Драг и Анаст асијевић ( визант олог ).
Јављај усе мног и за свој е време квалит ет ни бог ословски часописи:Хришћански
живот ,Хришћанскодело,Хришћанскамисао,Бог ословље,Свет осавље,Бог ословски
гласник, Гласникпат ријаршиј е.
У20.векудог ађасеоношт оиуост алимправославнимЦрквама–враћањена
извореот ачкогпредања.Томесунај вишедопринелиНиколајВелимировићиЈу стин
Поповић.
Николајза себе признај е:„ Сви смо се ми школовали на Досит еју“.Први
Николај евпериодј епериодприродногбог ословља,кој исеодразиоукњизиРелиг иј
а
Њег ошева.Тада ј е Николајбио врху нски европски т еолог ,са бог ословским и
филозофским докт орат ом.Њег ово враћање на ау тентичне изворе православља
догађа се т ек пошт ој е пост ао епископ,њег овим подвижничким повлачењем у
39
манастируОхриду ,
наСветуГору,уЖичу,Овчар,
међубог омољце.
ЈустинПоповићсезамонашиокаомладибог ословац.Монашкиподвигније
напуштаодокрај аживота.ШколоваосеуПет рограду
,наОксфордуиуАт ини.Биој
е
професор Богословскогфакултета.Тако ј
е спојио пут монашкогподвига и пу
т
европскогинт
елект у
алцаиученогфилозофа.

ГРИГОРИЈЕПАЛАМА–ЖИВОТ, ДЕЛА,УЧЕЊЕ
(
лит ература: Визант
Флоровски, ијскиоци5–8.века,
352–372;
АтанасијеЈевт Свет
ић, иГриг
оријеПалама,бог
ословисихазма)

Живот .Григ ориј еПаламај еживеоод1296–1357,даклеприпаданај каснијем

визант ијском периоду .Пошт оје1261.Цариг рад ослобођен од крст аша,Империј а,
сведенанаЦариг радиоколнег радове,полит ичкиј ебиласлаба.У овом периоду
Црквај емног ојачаод државе.Нарочит и процватдоживљавамонашки живот ,у
оквируког апокретисихаст а(исихазамзначит иховање) .Животисихаст абиој еживот
непрест анеИсу совемолит ве.Идеј анепрест анеу мнемолит вепот ичеод Еваг рија
Понт ијског ,ау14.векуј есмат ранаосновном делат ношћусвакогмонаха,бу дући
веома чест о практ икована чак и међумирј анима.Пост ојало је неколико мет ода
усредсређивањапажњенау мнумолит вупу тем дисциплиновањадисања.Главна
препрека непрест анојмолит ви јерасеј аносту ма,ког а зат от реба сабрат и,да би
непрест ано мог ао да г овори молит ву Ису сову .Усаг лашена са рит мом дисања,
молит вапост ај
енепрест ана.
Бог ословскоу темељењеисихазмадаој еГриг оријеПалама.Тошт ојеимао
презимег овориоњег овом племенит ом пореклу ,јеробичниљу диут овременису
ималипрезиме.От ацмуј ебиосенат ор, иисâмсебавиоИсу совоммолит вом.Палама
сеобразоваоуЦариг раду .Пост аој еизврст анпознавалацАрист отела.Наконочеве
смрт и,саоко20г одинаодлазисадвабрат ауманаст ир.ЗамонашилисусенаСвет ој
Гори, тадашњемцент рухришћанскеду ховност ииобразовања.Григ ориј
еј епроменио
неколикоманаст ира,дабисеконачноскрасиокаоот шелникускит уприЛаврисв.
Атанасиј аАт онског .Премданиј ебиоредованнасвакодневнимбог ослужењима,био
ј
ечест оналит у
ргији.(Касниј екаоепископпрепору чу ј
евернимачест опричешћивање) .
Ускит упочињењег овалит ерарнаделат ност.
Личност са кој ом полемишу ћи ј е Палама пост ао познат ј есте Варлам
Калабриј ски,Гркизј у жнеИт алиј екој иј едошаоуЦариг рад.Каовеомаобразован
човек у ком су се спај але две ку лт уре,Варлам ј е приву као на себе пажњу
интелект уалне ј авност и.Зближио се са Јованом Кант аку зином,у з чијупомоћ ј е
пост аопредавач, саспециј ализациј омзаПсевдо- Дионисиј а.
КадасууЦариг раддошладвасоминиканцарадибог ословскихпрег овораоко
уније,каог рчкипредст авникодређенј еВалам.Поводомт ерасправе, Валамј еобј авио
ј
еднуобимнурасправупрот ивАквинскогињег овихдоказаомог ућностипознања
бога,наводећи као конт рааргументАреопаг ит ово учењео немог ућности познања
Бога.ПоВарламу ,наиме,у следнемог ућност ибог опознањанеможемоништ азнат ио
исхођењуСвет огаДу х а,пасеут омет ребаповиноват ицрквеномпредању .Увређени
Варламовим ироничним ст авом према њиховом схоласт ичком мет оду, два
доминиканцасусеврат илаку ћибезу спеха.
Варламова расправа ј е наст авила да кру жи међу љу дима,доспевши и у
Паламинеру ке.Паламај енаписаоВарламуписмоуком г аподсећанаоваплоћење
Бога и,позивај ући се на свет огорске исихаст е,говори о њиховом иску ст ву
богоопшт ења.Одбацивање,пак,бог опознањај евеликај ерес.Дабисеу познаоса
40
исихазмом,варлам ј епосетиолокалнеисихаст еуСолу нуиЦариг раду.Варлам је
исихасте поист оветио са месалиј анцима ( богумилима), назвавши их
„пупкодушевнима“ .Такојеиназваосвојглавниспис–„ Противмесалијанаца“.
СпорПаламеиВарламазавршиосет ријумфомисихазманасаборууЦариг раду
1341.Варламсеодмахнаводнопокај ао,дабиист огданаувечеотпловиозаИт алију
,
гдегајепапау брзору коположиозаепископа.
Каснијеје,уследдржавнихпреврат а,Паламаначист ополит ичкојосновибио
оптужензај ерес,дабисеу брзостваррешила, аПаламапостаоархиепископСолу на.

Дела:
1)„Аподикт ичкебеседе“,натемуFil
ioque.
2)ПисмаВарламу ,натемеFi
lioqueибогопознања.
3)„Тријаде“(„Расправеуодбранусвешт енотиховатеља“
)
4)Светог орскит омос.
5)Расправепрот ивАкиндина, обожанскименерг иј
ама.
6)Расправепрот ивНикифораГриг оре.
7)Жит ијесв.Пет раАтонског
.
8)Епископскепроповединасве53недељеуг одини.

Учење.Двесуцент ралнет ачкеПаламинемисли.1.Светј ест ворен,причему

природаодражаваБожиј узамисаоочовекуисвет у.2.Природасвет асесавршено
пројављу јет екузај едничарењусаБог ом.Збогт огасесавршенст воприроденама
ј
авилоуличност ибогочовекаХрист а.
Исихаст ичко иску ство непрест ане молит ве води ка саг ледавању божанске
светлост и.То ј ет аворскасвет лосткој усуапост оли видели приликом Христ овог
преображења, нестворенабожанскаенерг иј
а.
Овоиску ствојенедост упнопалом разу му .Ист инскичовекј еј единствот ела,
душеиду ха,причемуј еживотду ханеодвој иводДу хаСвет ога.Акосечовекодрекне
одт огприродногст одствасаТворцем,ондаг у
бичовечностипот чињавасесмрт и.
Духјет акокљу чиконеБожиј еучовеку .
Аличовекниј есамоду х,нег о,дакле,ј единст воду ха,ду шеит ела.Ду шаволи
свој
ет елоисањим ј еунераздвој ном ј единству .Христ осј есвој им оваплоћењем
почаст воваоипот врдиот ој единст воучовеку .Тој единст воморадапост ој
ииу
молит ви.Ду шасеникаданемолисама,нег оумолит виу честву ј
еит ело.Тој еоснова
исихаст ичкогвезивањамолит везадисање.Кадасемонахмоли,смешт ајућиу му
срце, от кривамусесâмбожанскиживот–ист инској единст воду шеит елауХрист у.
БранећисеодВарламовихопт ужбизамесалиј анство, Паламаист ичедаовакво
искуст вониј емог ућеванЦркве.Христ оснесамошт осеоваплот ио–онсесј едињу је
са сваким верним понаособ кроз кршт ење и причешћивање,и обит ава унама.
Обит авај ућиунама,Христ оснашуду шуосвет љаваизну тра.Апост олисунаТавору
виделибожанскусвет лосткаоспољашњу .ПослеваскрсењаХрист овог ,оникој ису
удовињег овогт еламог удаст екнуиску ствотесвет лост иизну т
ра.Крозбожанску
светлост , која се ст иче свет отајинским и саг ледава исихаст ичким живот ом,
хришћанинимапреду кусбу ду ћегЦарст ва.
Су шт ина спора између Паламе и Варлама ј е пит ање бог опознања.Према
Варламу ,човеку ј е досту пно само симболичко виђење Бог а,а не и ист инско
сј
едињењесањим.Таворскасвет лостј есамосимболбожанскогпрису ства,којимсе
Христ оспослу жиодабиост авиоу тисакнаапост оле, доксвет лосткој увидеисихаст и,
заправо,може бит иједино свет лостсамог ау ма,очишћеногод привезаност и за
41
телесно,кој иусебивидииконуБожиј у.ПремаПалами,оваквосхват ањебисемог ло
применит инавремепреХрист овоговаплоћења.Меу т
им,Христ осј ереално,ане
симболичкиу шаоуист орију
,аипост асној единст водвеј уприродауњемуосновај е
заједничарењаБог аи човека.ТакосеПаламауспорусаВарламом показаокао
бранилацправославнехрист олог ије.
Христ ос,будућиоваплоћениБог ,изворј енест воренихбожанскихенерг ија.У
њег овом оваплоћењу долази до размене свој става међу природама,т ако да и
човечанскаприродапост ај
енест ворена,т ј
.обожу јесе,заједничариувечномживот у
Бог а.Пребивај ућиуХрист у,имист ичемонест воренуприродупоблаг одат и.искуство
учест вовања убожанскојсвет лост и иску ство је,т акорећи,пост ај
ања самом т ом
свет лошћу .
Богј енесазнат љивј ерјеапсолу тнот рансцендент ануодносунат воревину .Па
ипак,ут воревинипрису ствујубожанскеенерг иј
е,прекокој ихсеост вару ј
еизвесно
богопознање.Бог ,будућинеприст упансу шт ином, дајенамсекрозсвој еенерг ије.Кроз
свакуенерг иј
уБогј еуцелост ипрису тан.Божанскеенерг ијесуенерг иј
еличногБог а, т
е
сест огаидај уличност има.Спасењеможебит исамолично,апосредст вом љу ди
спасавасеичит ават воревина,ј ерчовеканиј емог ућеапст раховатиодсрединекој а
гаокру жује.
Учењеонест вореним божанским енерг иј
аманенару шавај едноставностБог а.
Божиј еенерг ијенисуњег овисаст авниделови,нег осеусвакојенерг ијипрој ављу ј
е
пуноћаБог а.Паипак, божанскихенерг ијајемног о.Међу тим, будућиједанпосу шт ини,
Богј еизнадкат егоријацелинеиделова,т акодасе,заправо,т екуодносупрема
творевини,изперспект ивет воревине,њег овеенерг ијепројављу јуивидекаомног е
енерг ије,којесеразличит оделеинаразненачинедеј ствују.

ЛИЧНОСТИСУШТИНАУТЕОЛОГИЈИГРИГОРИЈАПАЛАМЕ
(
лит
ерат
ура:
ВладанПеришић:Личностисуштинаутеологиј
исветогГриг
ориј
аПаламе;
Атанасиј
еЈевт Живииист
ић, инитиБогсветогГригориј
аПаламе)

Какавј е,премаПалами,односизмеђуличност иису штинеуБожиј ем бићу ?

Мајендорфзаг овараст авдај ебожанскаличностизворбожанскеприроде,анедај е
божанскаприродаизворбожанскесу шт ине.Овајст авј ет ачан.Међу тим,Мај ендорф
газасниванапог решном,нет ачномарг умент у
.Оннаводиследећемест оизТриј ада:
„Богниј ерекаоЈасамсу штина,нег оЈасамСу шт и.ЈерСу шт иниј еизсу шт ине,нег ој
е
сушт инаизСу шт ога,ј
ерСу шт иобу хватаусебицелоку пнобиће“ .
Напрвипог лед,овомест ој ејасно:Палама,т обоже,г овориот омедаБогкао
личностниј еизсвој есу шт ине,нег одаизњег акаоличност ипроизилазињег ова
сушт ина.Међу тим,изширегконт екстаовогмест апост ајејаснодат онијењег ово
значење.Наиме, Паламасепозиванаареопаг ит скисписОбожанскимименима.Тамо
сег оворидаако„ надсу штаст венускрт ивеност “назовемоБог ом тимеозначавамо
самоњенубог от ворећуенерг ију;акој еназовемоЖивот ом,ондаозначавамосамо
њенуживот ворнуенерг иј
у,итд.Премат оме,акој еназивамосу штином( шт ојечинио
Варлам,иначе предавач ареопаг итског бог ословља) ,онда мислимо на њену
сушт инотворећуенерг иј у
.Тако се кљу чно Паламино мест о може парафразират и
следећим речима: „ Није Су шти из свој е су шт инотвореће енерг ије, нег о је
сушт инотворећаенерг ија(каоисвеост алеенерг ије)изСу шт ога,ј
ерСу штиобу хватау
себицелоку пнобиће“ .АлиондаВарлам,изј едначавај ућиБог асањег овомсу штином,
само ј еднојод божанских енерг ија припису ј
е песпочет ност .А ако Варлам под
сушт ином подразу меваоношт оусебисадржисвебожанскеенерг ије,онданеби
42
требалодакорист иизраз„ суштина“,негоизразкој исмопримилиодЦркве–„ Бог “.
Наосновучег асе,ипак,может врдитидауБог уличностимапредностнад
суштином?Наосновут огашт осушт инасамог аБог ау векост ајесу штиналичност и.
Сушт инаникаданепост ојиог ољено,безипост асно,нег ој еувексу штинаилиприрода
конкретнихличност и–Оца,СинаиДу ха.Каданебибилобожанскихличност и,неби
билонибожанскесу шт ине.Сличној еисаенерг ијом.Божиј еенерг ијесусвој ства
божанскеприроде, алисесаопшт авајутворевиниискљу чивокрозбожанскеличност и,
аникакобезличнимизливомсу штине.Личност„ акт ивира“енерг ијесушт ине.Енерг ије
припадају суштини,али су штина припада личност има,т ако да ј е свако Божиј е
деловањелично.Аличност иСвет еТројицеу векделу ј
узаједно, имајућиист усу шт ину,
вољуиенерг ије.
Наравно,говорећи о прет хођењуличност и су шт ини неможесег оворит ио
временском претхођењу ,нег оолог ичком,у зрочно- последичном прет хођењу .Узрок
илиу словсвегауБог уј
еличностОца.От ацрађаСинаиисходиДу ха,затимомог ућава
суштинидапост оји,иипост азираенергијесопственесу шт ине.

ИСПОВЕДАЊЕПРАВОСЛАВНЕВЕРЕГРИГОРИЈАПАЛАМЕ
(
литерат
ура:
Григ
ориј Исповедањеправославневере)
еПалама,

Исповедање вере Григ орија Паламе схемат ски се заснива на

Никеоцариг радскомсимболувере.
Богјеједан,ЈединицауТрој ицииТрој ицауЈединици, несливенаинераздељива.
Отац је беспочет ан и као безвремен и као безу зрочан.Он ј еједини у зрок
божанст вакојесесаг ледавауСинуиДу ху,ијединој епот омевећиодњих.
Синј ебеспочетанкаобезвремен,алинеикаобезу зрочан,јеримау зрокуОцу
од ког а се бест расно и без одвај ања рађа.На крај у векова он се понизио,
благ овољењемОцаисадеј ст вомДу хазачетј епозаконуприродеодУвекдј евеМариј е.
У свој ојипост асиј еујединиобожанскуиљу дскуприродусањиховим енерг ијама,
пост авшисличаннамаусвемуосим г реха.Биој еподложаннепорочним ст раст има.
Добровољно ј е пострадао т елом као човек,и т рећи дан васкрсну о.Јавио се
ученицимаиобећаоимдру гогаУт ешит еља.Вазнеосенанебоиу чинионашуприроду
равночасном иравнопрест олном божанској .Сат ом природом ћеопетдоћидасу ди
свимаподелимањиховим.
Кадај еу зашаокаОцу ,послаој еу ченицимаДу хаСвет ог
а,којије,каоиСин,
беспочет анкаобезвремен,алиниј ебезу зрочан,ј еримау зрокуОцу ,одког аисходи.
ДуходОцаисходииуСинупочива, крозСинасешаљеусвет .Њимесесвесавршава.
Усветг ашаљеОт ацкрозСина,алиионсам одсебедолази,ј ерједејствоТрој ице
ј
едно.
Богсеј ављанесу шт ином,кој ајеневидљиваинеисказива,нег опоблаг одат и,
сили и енерг ији,заједничкојсвојТрој ици.Свој им енерг ијама Бог се ј авља и
заједничарисаанђелимаиљу дима.Богнег убисвој уједноставностзбогразликовања
ипост асиилизбогразноврсност иенерг ија.
Требасепоклањат иХрист овојикони,дрвет укрстаикрсномзнаку ,божанским
храмовима и мест има,свешт еним сасу дима,бог опреданим речима,иконама и
мошт имасвет их.Благ одатсеодмошт ијунијеодвој илакаошт осебожанст вониј е
одвој илоодГосподаут ридневној смрт и.
Ништ аниј езлопосу шт ини,нег ојесу шт инасамоскрет ањебићазлоу пот ребом
Бог омданеслободневоље.
Паламаприхват асвацрквенапредања,писанаинеписана,анадасвелит ург ију
43
ипричешће, крозкојеимај уопштењесаИсу сомоникој ичист оприступају.
Свеонекој иневеру јуправославноодбацујеианат емише.
Прихват а седам васељенских сабора,и све помесне саборе кој еје Црква
прихватила.Међупоследњимасуидвацариг радскасаборанакој имасуосу ђени
Варлам иАкиндин.Ониу чедај ебожанскаблаг одатисвешт осенанекиначин
разликуј
еодбожанскесу штинестворенаенергијаит акорасецајубожанст вонадвоје
– створено и нест ворено,а оне којиговоре о нест вореним енергијама Божијим
сматрај
умног обошцима.
Чекасеваскрсењемрт вихиживотбу дућегвека.

СУСРЕТСХОЛАСТИКЕИИСИХАЗМАКОДНИЛАКАВАСИЛЕ
(
лит
ерат
ура:Атанасиј
еЈевт Су
ић, сретсхоласт
икеиисихазмакодНилаКавасиле)

ОдвременаЧет врт огкрст ашкограт аиЛат инскогцарст вапочињудирект ниј и

сусрет иимеђу собнику лт у
рниу тицај иИст окаиЗапада, уконт екступоку шајапоновног
успост ављања ј единства,али,свакако,и мног о шире.У самој ,пак,Визант ији
инт елект уалнеснаг есуподељененаонекој исузасј едињењесаЗападом насваки
начинионекој исупрот иволакихибесплодниху нионистичкиху ступакаЗападу .
Овајпериод ј е период препорода,ренесансе,како на Западу ( италијанска
ренесанса) ,такоинаИст оку( ренесансаПалеолог а).
НилКавасила( 14.век) ,архиепископСолу напослеПаламеапресвогсест рића
НиколеКавасиле,родиосе,одраст аоишколовао( филозофскиит еолошки)уСолу ну .
Знаој еилат инскиј език,ј ерј ечит аоТомуАквинског ,когј екасниј екрит иковао.
Дру жиосесаВарламом Калабриј ским,имисаомудирект нозависиодњег ове.На
пример,укрит ициАквинскогуделу„ ОДу хуСвет оме“,НилКавасилапреу зимачит аве
пасу сеодВарлама.КаоиВарлам,иНилј еодбациваокоришћењелог ичкогдоказау
хришћанској теолог ији.
НилКавасилај ебиовеликиисихаст а.Сапат ријархом Филот ејем Кокиносом
саст авиој еСинодални т омос,уком ј еопширноизложенаисихаст ичкат еолог иј а.
Написаој енеколикоисихаст ичкихдела.Написаој еидело„ ОисхођењуДу хаСвет ог а“,
којеј еубрзопреведенонасловенски, икој еј екоришћанонаФлорент инскомсабору .
Кавасилај едобропознаваоикласичнуг рчкуизападнусхоласт ичкуфилософиј у
.
Међу тим,каоисихаст е,њег оват еолог ијај енај предоживљај на,иску ствена.Каошт ој е
већречено,онј е,упринципу ,одбациваокоришћењелог ичкогдоказаухришћанској
теолог ији.Њег овеизј авеот омесу :„ Ст арој еиапост олскопредањедаупит ањима
верет ребаизбег ават икоришћењесилог изама.Акосепост авинекот еолошкопит ање,
онданамапост олскопредањеизаповестсавет ујудат орешиморечимаДу хаСвет ог а,
анељу дском му дрошћу .Акобисмоупит ањимаверег ледалисамонасилог изме,
ондабит означилодај ехришћанимау залу ддатДу хСвет и“ .Прихват ањедиску рзивне
теолог ијесхоласт икаивизант ијскихприот ивникаисихазмазаисихаст еј езначило
замену иску ства живот а у зај едници са Бог ом за диску рзивно- инт елект у
ално-
филозофскисист емпој мова.
Па ипак,по пот реби,Нил Кавасила се широко корист ио дост игну ћима
философиј е,како класичне т ако и схоласт ичке.Шт авише,корист ио се више од
Паламе.Али,њег оват еолог ијаниј едет ерминисаналог ичким силог измимакој еон
понекадкорист и,ниј еимподређена.ЖивиБогнеможебит иподређеног раниченом
љу дскомразу му .„Акосунекиоду чит ељаЦрквеикорист илисилог измеиназивалиих
44
доказима,не т реба се т оме чу дити.Јер они сут о чинили не увек,него само у
полемицисај ерет ицима.Кадасупакг оворилисамовернима,ондасуим г оворили
рибарски,
анеарист от еловски“.
Централнимоменатсу кобаправославногисихазмаизападнесхоласт икебило
ј
е полазишт ет еологије.Док ј е схоластика била есенцијалист
ичка,полазећи од
суштинеБожиј е,дот леј еисихастичкобог ословљебилобог ословљеиску ст
валичног
Бога.Благ
одатБожиј ајенаЗападусхват анакаостворена,докјенаист окуопитована
каонестворена, слободнодарованаодБог аљубаврадизаједничарењачовекауБог у
.
Док узападнојсхоласт ици човек остајезаробљеник сопст венеприроде,дот леу
источном исихазмуопит уј
е заједничарење убожанскојприроди кроз нест ворене
божанскеенерг ије.

ГЛАВНЕТЕМЕУТУМАЧЕЊУСВЕТЕЛИТУРГИЈЕНИКОЛЕКАВАСИЛЕ
иАНАФОРАБОГУОЦУ
иТУМАЧЕЊЕ„ ЈЕДАНЈЕСВЕТ,ЈЕДАНГОСПОД“
иСВЕТАЛИТУРГИЈАКАОБЛАГОДАРЕЊЕ
( Ту
НиколаКавасила, мачењесвет
елит
ург
ије)

Прат ећи т ок Златоу стове лит у ргије,уз повремена осврт ања на Василиј еву
литургијуинаелемент едру гихсвет ихт ај
ни,НиколаКавасиладај ењеносимболичко
тумачење у54 г лаве.Смисао лит ург ије као т акве ј е претварање евхарист ијских
дароваут елоикрвХрист овуипричешћивањевернихкој ит акодобиј ајуот пушт ење
грехова, наслеђу ј
уЦарст воБожиј еист ичуост аладобра.Чит авалит ургијаусмеренај е
ка томе.Све молит ве,чит ања и пој ања имај уза смисао да припреме верне за
примање овихт ајни,чак и упсихолошком смислу .У симболичком,пак,смислу ,
литургија изображава целоку пан Спасит ељев домост рој: оно шт о прет ходи
приношењужрт вепредст ављаоношт ојепрет ходилоХрист овојсмрт и,приношење
предст авља смрт ,васкрсење и вазнесење,а оно шт о последу ј
е приношењу
предст ављасилазакДу хаизај едничењесаХрист ом.
Хлебивино.ДаровихлебаивинаприносесеБог укаопрвинељу дскогживот а.
Хлебивинонисупрост охрана; онисучовечиј ахрана, хранакој априличисамочовеку
ичиј ај еприпремасамочовекусвој ствена.( Овдет ребаимат иувидудај ехлебу
Визант ијибиозаист аг лавнахрана,авинонај заст упљениј епиће,чаквишеодсаме
воде).Даровикој еприносимоБог ут ребадананекиначинодг оварајуу здарјукој е
ћемодобит и.Аакоћемокаоу здарјезаевхарист ијскедароведобит исамог аХрист а,т ј
.
самиЖивот ,ондаидаровит ребадабу ду,нанекиначин,наш живот .Миприносимо
Богухранупривременогживот а,аоннаму звраћанепропадљивомХраном.
Проскомидиј асимболичкипредст ављавремепророшт аваоХрист уихрист ово
рођење.Нај пресвешт еникбирај еданхлебодсвихкој есувернипринели,каошт ој е
Христосизабраосебичовечанскит ело,издвај ајућиг аизцеловит ост инашег рађе.
Затимнат омхлебусвешт еникизображавасимболеХрист овогст радања,окој имасу
пророковали ст арозаветни пророци.Ут искуј
у ћи ове симболе,свешт еник попу т
старозавет нихпророка„ пророку ј
е“несаморечима, негоиделат но.
Вађењечест ицазачлановеЦрквеј еуј
едноблаг одарст веноипрозбено.Кроз
мношт восвој ихчлановакој ејепослалананебокаоизасланикеЦрквај евећделат но
45
наследилаЦарст воБожиј е, тезањихблаг одари.Заоне, пак, кој
иживеуовомесвет у,
даклечиј иј екрајнеизвест ан, каоизаонекој исупрешлинанебоалинесанарочит им
надањима,Црквасемоли.Ист ооводвост рукопомињање,благ одарноимолебно,
понављасепослеосвећењадарова.
Покривањедарованакрај упроскомидиј еизображаваХрист ово повиј ањеу
пелене,т акођеизображавај ућичињеницудај есилаоваплоћеногБог ауњег овом
дечиј ем у зраст убиласакривена.Почет нивозг ласобј ављу јеСвет уТрој ицу,којусу
љу диу позналиХрист овимоваплоћењем.
Ант ифони.Ту мачењеант ифонакој едај еНиколаКавасилаг оворидасууњег ово
време ант ифонски псалми певани цели.Први ант ифон ( „
Добро ј е исповедат и се
Господу ,ипеват иименут воме,Вишњи“ )каоу водг овориоделимаОца( Вишњи)кој а
ћесепрој авитикрозСина( Господ) .Дру гиант ифон( „Господсезацари,улепот усе
обу че“)опева Христ ово оваплоћење,г оворећи о временупре Јована крст ит еља.
Трећиант ифон( „
Ходит е,обраду ј
мосеГосподу “)најављу ј
еГосподњеј ављање,чиј иј е
прет ечаЈованКрст ит ељ.УздизањеЈеванђељаодст ранесвешт ениказавремемалог
входаизображавау правоГосподњеј ављање.Верни,зат им,певај ухимнесвет има,
какост арозавет нимт акоиновозавет нимаианђелима, иТрисвет упесму .Овој емест о
сусрет аСт арогиНовогзавет а,земљеинеба.
Чит ања обј ављу ј
у самог а Христ а,али пост епено:нај пре несавршено кроз
посланице,а зат им савршено крозЈеванђеље.Пред чит ање Апост ола Трисвет ој
химни се додај е„помилу јнас“ ,док се пред Јеванђеље пева само славословно
„Алилу ј
а“безикаквепрозбе, указу ј
ућинамдаЈеванђељеизображавасамог аХрист а,а
ономекој естекаоХрист аништ авишениј епот ребно.
Великивход,т ј.уношењедаровауолт арист ављањенажрт веник,предст авља
последњеХрист овојављањекадасенарочит ораспалиламржњаЈевреј апремањему ,
тј.њег ову лазакуЈеру салим иодлазакнаст радање.Тадавернит ребадападнуна
колена( !)идамолесвешт еникадаихпоменеумолит вамакој еследе, јерт емолит ве
имај унај већумоћодсвихмолит ава.Кавасиласкрећепажњуданеки, поаналог ијиса
Лит ург иј
омпређеосвећених, овдепог решномиследасепоклањај усамомт елуикрви
Господњој .
(У везисаначином чит ањамолит ава,уКавасилиновреме,какосевидииз
њег овогт умачења,молит весувећчит анет ајно.Ут им молит вама,премаКавасили,
верницизај едничарекрозвозг ласнаславословљанакрај у).
Анафора Бог уОцу .Пошт ој е чит ава зај едница исповедила Симбол вере,
свешт еник почиње благ одарење Бог у Оцу . Свешт еник се у т оме у г
леда на
Првосвешт еникаХрист а,којиј езаблаг одариоОцупренег ошт ојеапост олимапредао
тајнупричешћа.Пошт омуу путиславословљесаанђелима,заблаг одаризасвадобра
одпочет ка,ипоменеСпасит ељевдомост ројзанас,свешт еникосвећу једарове,чиме
се савршава целоку пно жрт воприношење.Свешт еник нај пре г овори повест о
Христ овојвечерисаапост олима,зат импонављаХрист оверечи,изат имсемолиОцу
да Синовљеве речи бу ду примењене и на предложене евхарист иј ске дарове.
ПримившиДу ха,даровипост ајут елоикрвХрист ова, онот елокојеј ерођеноодДј еве,
пог ребено, васкрсло,вазнелосенанебоиселосадеснест ранеОца, човечанскот ело
којејеонпримиоикој едовеканоси.Свешт еникпризиваОца, каошт ог ај епризиваои
Син,анеСина,чимесепоказу ј
едасилуосвећењаСпасит ељ непоседу ј
екаочовек,
негокаоБогузај едницисаОцем.
Лат ини приг оварајуда после Господњих речи у становљења ниј е потребна
никаквамолит вадабиседаровиосвет или, нег осамеГосподњеречиосвећу ј
ударове,
асваконакнадномољењезначису мњууГосподњеречи.Кавасилапобиј аовут врдњу ,
46
наводећикаопримерГосподњеречист варања( „
Рађај т есеимножит е“)кој енису
дејственесамепосеби, зат имдру гесвет ет ајнеукој имасет акођемолимо.Ослањање
напонављањеГосподњихречиу ст ановљењај еослањањенаљу дскумоћг овора,
умест онаослањањеБог аумолит ви.Уост алом,послеречиу становљењаисами
Лат иниизг оварај уу злазнуепиклезу( „
даовидаровибу дуу здиг нутиру команђелана
твој небескижрт веник“ ).
Какоседог ађажрт вовање?Христ оважрт вај еј еднажрт ва, иХрист оссеј едном
жрт вовао.Накој иначинсеонаопрису тњу јеулит ург ији?Жрт вовањесеулит ургији
савршаваусамомт рену т куосвећењахлеба.Ут омт рену т кударовипост ајусамот ело
Христ ово,ј едном зау векжрт вовано.Лит у ргијскажрт ват акониј езаклањеЈаг њет а
Божиј ег ,јерј едожрт вовањахлебсамохлеб,нег ој еонапрет варањехлебауј едном
заувекжрт вованоЈаг њеБожиј е.
Топлаводакој асеу ливаупу тир,бу дућиу ј
едноводаиог ањ,предст ављаДу ха
Свет ог акој иј есишаонаЦрквупоокончањудомост рој аспасења, акој иисададолази
надост ојнепричаснике.
„Једанј есвет ,једанГоспод“ .Капричешћусвештеникпозивасамодостој не,
речима„ Свет ињесвет има“ .Свет исуоникој исусавршениуврлини,каоионекој исе
труде да дост игну савршенст во,иако у т оме ј ош нису у спели.причешћивањем,
хришћанипост ајусвет и,збогј единог аСвет огаукомезај едничаре,пост ајућиу дови
њег овогТела.Садру г ест ране,међу тим,г рехнасодсецаодт елаХрист овог ,алине
свакиг рех ,нег осамоонајкој иј енасмрт .Онекој исукршт ениинисупалиусмрт но
сагрешењеништ анеспречавадасепричешћу јуизај едничареуосвећењу .Тимешт о
причасниципост ај усвет ипрој ављу ј
есеславаБог аОца,ј ердост ојанст вот воревине
којет именаст упапрој ављу ј
еславуТворца.
Саевхарист ијскет рпезесеосвећу јуиу покојени.Шт авише, упокојенисеосвећу ју
насавршениј иначинодживих ,јеронивишенемог удаг решеит имедаг у беблаг одат ,
доквећинаживихпослелит ургиј есаг решењимаг у библаг одатст еченупричашћем.
Како се,пак,покој ни освећу ј
у ?Освећење се улит у
рг ији ст иче на два начина –
посредништ вомипричешћивањем.Напрвиначинсеосвећу јуиживииу покој ени,док
ј
едру гимог ућсаможивимај еру покој енинемог увишедај едуипиј у.Оно, наиме, шт о
Христ осзахт еваоднасдабисмосепричест илиј ест еочишћењеду ше,љу бавпрема
Богу ,вера,пламенаревносткасвет им т ај нама.Асвет ониј ет елесно,нег озависи
самоодду ше.Онимсу шамау покој енихкој еимај усвеовоХрист оссепредај енаначин
самоњемузнан.Сличноседог ађаисаживимакој иихоправданихразлог анисуу
мог ућност идапрису ству јулит ург ији.Садру гестране, аконекоодживихимасвеовоу
души,и имамог ућностдасепричест и,аипакт о неу чини,онданиј емог ућеда
задобиј е освећење од лит ургиј ских дарова,ј ер т име показу ј
е да у ду ши нема
расположењекој ејепот ребнодабиимприст упио.Јошј еднапредносту покој енихјеу
томешт ооникој исепричешћу ј
узасиг урносепричешћу ју, доккодживиходонихкој е
свешт еникпричешћу јеист инскисепричешћу јусамодост ојни, докнедост ојнеХрист ос
инеприичешћу је,нег оим прист упањет ајнамабиванаму куиосу ду.Покој нивише
немај упот ребезаземаљском ј ерархиј ом.Наначиннакој иседу шепокој нихсада
причешћу јупричешћиваћесесвикаданаст упиЦарст воБожиј е.
Богу векпримадарове, безобзиранадост ојностилинедост ојностприносилаца
илит ург а.Лит ургијаподразу мевадваприношења:приношењепросфораодст ране
верногнарода,и приношењедароваод ст ранесвешт енослу жит еља.Шт осет иче
првогприношења,Цркванепримадаровеодонихкој исуусмрт ном г реху .Онат о
чинидабипосрамилат аквеприносиоце,анезбогт огашт осусамидаровинечист и,
ј
ерг рехј ест варвољеинедот ичесебесловеснет вари.Зат оиакоЦркваунезнању
47
примиприносоднеког акојесмрт носагрешио, тајдарћеипакбит ипримљенодБог а.
Шт осет ичесвешт енослужитеља,њег овадост ојностинедост ојностнеу тиченат ода
лићеБогпримит иевхарист ијскедаровеј ер,заправо,ниј еонт ајкојиихприноси.
Даровеналит ургијиприносисâм Христ ос.Свешт еникј есамослу жит ељ божанске
благодат икојаосвећу ј
едаровенезависноодњег оведост ојност иилинедост ојност
и.
Света Лит ургија као благ одарење.Ако ј е лит ург
иј ау ј
едно прозбена и
благодарственом,зашт осеонданазивасамоблаг одарењем ( евхаристиј ом)?Зат о
штој еуњојблаг одарењепрет ежниј еодпрозбе.Мисмо,наиме,већпримиливећину
оногашт отражимо.Јединошт ој епреост алодазадобиј емој ест енепропадљивост
тела,бесмрт ностиЦарст воБожиј е,азат ојопниј едошловреме.Такосмовећдобили
оношт оодБог азависи.Међу тим,имамопот ребуизапрозбом,збогт огашт осмопо
својојслабост иизг убили некадобра:от пушт ењег реховаиу синовљењеБог усмо
изгубили сопст веном кривицом,овоземаљска добра пог решном у пот ребом ( за
уживање)илиипакпопромислуБожиј емпопу тЈова.Такоулит ургијиблаг одаримоза
свадобракој анамј еБогдао, безобзирадалисмоихсачу валиилине, доксепрозбе
односесамонанекаодњих ,т ј.наонакој асмоизг убили.Благ одарењеј ет акодело
Божиј е,апрозбанаше.Нат ајначинблаг одарењеј еулит ургиј
ипрет ежнијеодпрозбе,
изат ојезањуодг оварајућеимеу правоблаг одарење( евхарист ија).

СВЕТИСИМЕОНСОЛУНСКИКАОТУМАЧБОГОСЛУЖЕЊА
(
Атанасиј
еЈевт Свет
ић, иСимеонСолу
нскикаот
умачбог
ослу
жења)

Последњи велики православни ј ерарх и т еологслободногсредњовековног

Солу на,тамошњиархиепископСимеон( 1416–1429) ,написаојеброј налит ургиј
скаи
богословскадела.ИзСвет огписманај чешћенаводиапост олеЈованаиПавла.У
мист агошкојт радицијинарочит осевезу ј
езаАреопаг итаиМаксимаИсповедника, као
изаГриг оријаБогослова.
Анђелско бог ослужење. Следећи Ареопаг ита, Симеон исправља њег ову
ангелоцент ричну мист агошку перспект иву. Цент рална т ајна ниј е анђелско
богослу жење,нег о Христ ово оваплоћење.Анг елолошкаперспект ивабог ослужења
билај епознат аипрехришћанст ва.Међу тим,Лог оссениј есјединиосаанђелском
природом,кој ајебољаоднаше,ј ердасесј единиосањом,ондабисамоонаимала
уделаузај едницисањиме,докост алат воревинанебиималакорист и.Ст упившиу
заједницусанама,у зевшит варнуду шу,Христ ојј ест у
пиоиут ешњузај едницуса
анђелима.Анђелисераду ј
унашем спасењу ,јерјет оињиховоспасење,изат осе
раду ј
услу жећинама.Ниј еземаљскаЦркват акојаст упаубог ослу жењеанђела,нег о
супрот но – они су у шли у Цркву .Тако ј е анђелско бог ослу жење ј едно и ист о
богослу жењеХрист овеЦркве.
Лит ургиј
скиживотЦрквеј ејединствен.Дневнициклу сбог ослу жењаповезанј е
саг одишњим празничним кру гом,асвабог ослужења,свет етајнеисвешт енорадње
имајузацент ар светулит у ргију
,којаизражавацелоку пан домост ројспасења,од
стварањадоконачногнаст упањаЦарст ваБожиј ег.
Христ оцентричниост . Два елемент а, духовни и мат еријални, чине све
48
свешт енорадње,кој е су т име повезане са Христ овим оваплоћењем,као и са
дихот омиј омчовекакаот аквог .Свет ајнеисвешт енодеј ст вау ст ановиој есамХрист ос,
извршивши их нај пре на себи,да би био првина добара од кој е ћемо ми себи
захват ат и.Свет от ај
инскиживотј еживотсј едињавањасаХрист ом.Свешт опост ојии
вршисеухрамусимболизу јеХрист а.
Христ овдолазакчест онаилазинасимболичкиодразубог ослу жењу:ст ихови
псалманаазмат скојвечерњи„ Приклони,Господе,у хосвој е“( вечерњасевршиу
времезаласка–силаскасу нца,симболизу ј
ућисилазакСу нцаправде) ,свешт ениково
главоприклоњење приликом молит ве на малом входу вечерње.Када се пева
„Алилу ј
а“,оноу векозначаваХрист овдолазак,иСимеонг ат у мачикао:„ ДолазиБог ,
њег а хват ите“;„ Алилу ја“ значи не само први долазак Христ а,нег о и дру г
и
есхат олошкидолазак, каоидолазакСвет огаДу ха.
Триј адоцент ричност ј еј една од основних каракт ерист ика бог ослу жбеног
живот аЦркве.Свешт осепонављат рипу тасимболизу јеСвет уТрој ицу .Усвакомчасу
имапот рипсалма.„ Ходит е,поклонимосе“г оворисет рипу та.Слу жбедневногкру г
а
групишусеут рибог ослужбенавремена.Накршт ењусет рипу таблаг осиља,ду ва,
погру жава.
Ду х Свет иу чест вује у целоку пном бог ослу жењу Цркве.Све се савршава
нест вореномблаг одаћуДу хаСвет ог а.
Храм изображава некадашњи раји небо.У средини олт ара на свет ом
жрт веникуј е дрво живот а,т ј
.Христ ос који се свешт енодеј ствује.Одежде ску па
изображавај уХрист овооваплоћење, ањиховброј (7)јеброј дароваСвет огаДу ха.
Свешт енст воизвиреизХрист а,којиј есâмсвешт еник,алиист овременоионај
којисесвешт енодеј ствује.Христ оваблаг одатсепреносикрозњег овенаседнике, ат о
супопреиму ћст вуархиј ереји.Архиј ерејј ет ајкој иизображавасамог аХрист аиима
њег овумоћ.Безархиј ерејанемажрт ве,ни свешт еника,нит и кршт ења,даклени
хришћана.Заправо, свешт еницисуоникој исамолит у рг ишут ј.слу же, аонајкој икроз
њихдеј ству ј
еј есâмХрист ос.
Часови,сваки понаособ,г оворео пој единим т ајнамаХрист овогдомост рој а:
трећиозлобиЈу дејапрот ивХрист аиоПедесет ници, шест иораспећу ,деветиосмрт и
исиласкууад.
Свет е т ајне – нај важниј е су кршт ење, миропомазање и евхарист ија.
Кршт ење изображава смрт и васкрсење Христ а,у кој има кршт авани у чест ву ј
е,
пост ајућичлант елаХрист овог .Миропомазањемкршт ењебивау савршено, примањем
дараСвет ог аДу ха,чимекршт авани пост ајемали христ оси храм Свет еТрој ице.
Евхарист ијај е,пак,у савршењекршт ењаимиропомазања,каоисвакедру гет ајнеи
свешт енослу жења. Евхарист иј
а изражава целоку пан домост рој спасења. Кроз
евхарист ијунамсепредај есâмХрист ос,њенсавршит ељ иуњојсвешт енодејст вован.
Тојециљњег овоговаплоћења–сј едињењесанама.
Времеуевхарист иј
и добиј адру гудимензионалност .Сј едињу јусепрошлост ,
садашњостибу ду ћност .Симболичкисе, например, чест опонављај урадњекој есвака
понаособ предст авља поновно смрт и васкрсење христ ово.Лит ургијат ако ниј е
хронолошка репроду кција Христ овогдомост роја,нег о ант иципациј а есхат олошке
стварност идру г
ачиј ег,преображеногвремена.

БОГОТАЦКАОУЗРОКСВЕТЕТРОЈИЦЕ
иИСХОЂЕЊЕСВЕТОГДУХАУИСПОВЕДАЊУВЕРЕМАРКАЕВГЕНИКА
(
литерат
ура:
Атанасиј
еЈевт ЖивопредањеуЦркви,
ић, 294–329)

49
 БогОт ацј еј единибеспочет анибезу зрочан.Онј ејединиу зрокСинакој исеод
Њег арађаиДу хакој иодЊег аисходи.Синништ анедоприносиисхођењуДу ха,као
шт о ни Ду х ништ а не доприноси рађању Сина.Оба происхођења,т ј.рађање и
исхођење,сузај едно,избогт огасег оворидаДу хисходикрозСина,шт означиса
Сином.
ЗаСинасенег оворидај еСинДу ха,ј
ерСинможебит ијединоСинОца.ЗаДу ха
се,међу тим,г оворидај еДу хСина,збогт ог ашт ој еДу хСинусвој ствен( свој)по
природи, каоизбогт огашт осеДу хкрозСинај ављаидај ељу дима.
Латини т врде да от ачки израз да Ду х исходи кроз Сина означава у зрок.
Међу тим,православни оци сви од редаизричит о оду зимај уод Синау зрочносту
исхођењуДу ха,аМаксим Исповедникг овори и заЛат инесвогвременадаони,
говорећи„ иодСина“ ,подт именеподразу мевајуу зрок.Аизраз„ крозСина“у право
имасу протансмисаоодоног акој имупридај уЛат ини.Кадасекаже„ одОцакроз
Сина“ ,ондаово„ кроз“ист ичеразличит остодносаДу хасаОцемиСином, нат ајначин
дај еОт ацњег ову зрок,адаСинниј е.МаркоЕвг еникт врдиданепознај еизреке
западнихот ацаоисхођењуДу ха,јеракоипост ојеникаданисупреведененаг рчки,
алииакопост ојенеприхват аих.
Накрај украј ева,акобиу зроковањеДу хабилозај едничкоОцуиСину ,ондабит о
билосвој ствокој есеневезу језаипост ас,
нег озаприроду ,папремат омебисемог ло
рећидаДу хисходинесамоодОцаиСина,нег оиодсебесамог а.Али,начелониј е
свој ствоприроде, негоипост асносвој ство,инеможесеприписат идвемаипост асима.
АкобиДу хисходиоодОцаиСина, ондабимог аодаисходинат риначина:
1)као од две ипост аси;2)као од њихове зај едничке природе;3)из њихове
изводит ељскесиле.Упрвом слу чајунару шавасемонархиј ауБог у
,ит акодобиј амо
два Бог а.Подвариј анта овог слу чајај ет врдња да ј е исхођење Ду ха од Оца
опосредованоСином,шт обиводилокат омедај еДу х„ синСина“и„ унукОца“ .У
дру гом слу чају,ако имамо увидуда природа не пост оји безипост асна,онда се
исхођењеДу хаиззај едничкеприродеОцаиСинаопетсводинаипост асноисхођење
одОцаиСинаинару шавамонарх ијууБог у
;осим т оганару шавасепринципдаоно
шт ој е заједничко Оцу и Сину припада њиховојприроди,а како ј ет а природа
заједничкаиДу ху,ондаиДу хизлазикаот рећиу зроксамог асебе.Ут рећем,пак,
слу чају ,акот а„ изводит ељскасила“ниј енису штинаниипост ас,ондасеуБог ауводи
нешт о са ст ране,а т акву мог ућност су Лат ини на сваки начин одбацивали
(нају печат љивиј и пример чег аје одбацивање исихаст ичкогу чења о нест вореним
енерг ијамаБожиј им).

50