Visoka škola strukovnih studija za informacione

i komunikacione tehnologije

Osnove OOP PHP

Dr Nenad Kojić, dipl. inž.

Luka Lukić, struk. inž.
Školska 2017/18. Danijela Nikitin, spec .stuk.inž
 OOP

▪ Objektno orijentisano programiranje je način pisanja

koda, koji odgovara uređenju poslova u realnom životu.

▪ Kako se zaposleni u kompaniji organizuju po kancelarijama,

koji se bave nekim specifičnim stručnim poslovima
(računovodstvo, pravna služba, nabavka, marketing,
magacija, pogon), tako se u OOP-u srodne aktivnosti grupišu
u klase.

▪ Na taj način se jasno zna ko je zadužen za koje aktivnosti i

gde se taj kod očekuje u ukupnom kodu.
 OOP

▪ Tako se postiže načelo, da nema ponavljanja, i dobija se

kompaktan kod, efikasan kod i lak za održavanje.

▪ Ovakav način pisanja koda se često naziva i DRY (“don’t

repeat yourself”) programiranje.

▪ Najčešće se kod dobro napisanog koda ažuriranje realizuje

samo na jednom mestu, umesto da se usaglašava promena
na mnogo mesta kao u proceduralnom kodu.
Objekat vs Klasa
 Objekat vs Klasa

▪ Termin objektno orijentisano programiranje baziran je na

strukturi podataka koje se naziva objekat.

▪ Međutim, termin objekat je nešto što dolazi nakon

definisanja Klase.

▪ Često se mešaju objekti i klase i to nerazumevanje pravi

veliki otpor u prihvatanju OOP koncepta.

▪ Zato da to pojasnimo još jednom!

 Klasa
▪ U analogiji sa realnim životom, klasa je kao plan za izgradnju
kuće.

▪ Precizno je definisana dimenzija kuće, svake sobe,

raspored, povezanost, pozicije vrata i prozora i sl. ali ta kuća
realno ne postoji.
 Objekat
▪ Objekat je, sa druge strane, realno izgrađena kuća, u skladu
sa svim detaljima nacrta iz klase.

▪ Ovakvih kuća može biti mnogo, i sve imaju zajedničke

karakteristike, jer su sve po istom planu pravljene.
 Objekat
▪ Da li su kuće sa slike potpuno identične?
• Mogu da budu.

▪ Međutim, ako je neko ogradu napravio od drveta, a neko od metala,

neko ima žutu kuću neko plavu, neko garnituru za sedenje na terasi
neko ne, nameštaj koji se razlikuje i sl. čine da ove kuće realno nisu iste.

▪ Ove nijanse u detaljima koje omogućuju razlikovanje objekata su podaci

u objektu.
 Objektno-orjentisano
programiranje u PHP-u
 Kreiranje klasa
▪ Očigledno je prvi korak kreiranje klase!
▪ Kreiranje klase je pomoću rezervisane reči class
▪ Primer kreiranje klase Osoba

<?php
class Osoba
{
// primer klase
}
?>
 Kreiranje objekta

▪ Kreiranje objekta klase se realizuje pomoću ključne reči new

▪ Objekat klase se definiše proizvoljnim imenom promenljive

da bi kasnije znali kako ga oslovljavamo

$objekat = new ImeKlase;

▪ Da bi se video sadržaj klase koristi se var_dump().

 Primer
<?php
class Osoba Kreiranje klase Osoba

{
// primer klase
}
Kreiranje objekta klase Osoba

$objekat = new Osoba;

var_dump($objekat);
?>
 Svojstva klase
▪ Rad sa svojstvima je kao i rad sa klasičnim promenljivima u
proceduralnom PHP-u.

▪ Razlika je što se može raditi samo sa onim svojstvima koja

su dodeljena objektu, i samo im se kroz njega može
pristupiti.

▪ Pravila za imena svojstava su kao i pravila za imena

promenljivih

▪ Preporuka je da se svojstvo definiše sa $ime-svojstva

 Svojstva klase
<?php
class Osoba
{
// primer klase
public $ime = "Pera";
Svojstvo klase
}

$objekat = new Osoba;

var_dump($objekat);
?>
 Pristup svojstvu
▪ Obzirom da može da postoji više objekata koji su napravljeni
iz iste klase, a u svakom se može nalaziti svojstvo sa istim
imenom, bitno je naglasiti i kom tačno objektu i svojstvu se
radi.

▪ U PHP-u se koristi -> da bi se definisalo kom objektu i kom

svojstvu se pristupa.

▪ Obratiti pažnju da se nakon -> navodi samo naziv svojstva,

bez simbola $.
 Pristup svojstvu
<?php
class Osoba
{
// primer klase
public $ime = "Pera";
}

$objekat = new Osoba;

echo $objekat->ime; Pristup svojstvu ime
?>
 Prava pristupa
▪ Članovi klase mogu biti:
• Svojstva, tj. atributi
• Operacije (funkcije tj. metode)

▪ Klasa i članovi klase mogu imati sledeća prava pristupa:

• public (dostupni su svima van klase, podrazumevani)
• protected (dostupni su funkcijama unutar klase i funkcijama u
klasama koje su izvedene iz posmatrane klase, ali ne i drugima koji su
van ovih struktura)
• private (dostupni samo funkcijama članicama klase)
 Primer - private
<?php
class Osoba Pristup private svojstvu
izvan klase
{
// primer klase
private $ime = "Pera";
}

$objekat = new Osoba;

echo $objekat->ime;
?>
 Metode / funkcije
▪ Metode su specifične funkcije neke klase

▪ Specifične akcije koje će objekat moći da uradi se definišu u

klasi u njenim metodama.

▪ Cilj metoda je da menjaju vrednosti atributa objekta i tako

menjaju stanje objekta

▪ Kroz atribute objekta se definišu podaci koji će se u objektu

obrađivati.
 Metode / funkcije
▪ Operacije u klasama se najčešće definišu kao klasične
funkcije u PHP-u.

▪ Kreiranje funkcije je pomoću rezervisane reči function.

▪ Funkcija mora imati svoje ime, a može imati i jedan ili više
parametara.

▪ Vrednosti izvršavanja funkcije mogu biti vraćene opcionom

naredbom return.

▪ Ako se metoda eksplicitno ne pozove, njen rezultat rada se

ne vidi
 Primer funkcije
<?php
Kreiranje funkcije pozdrav()
class Osoba
koja ne vraća ništa, već
{ samo ispisuje tekst
// primer klase upotrebom funkcije echo.
public $ime = "Pera";

function pozdrav() {
echo "Zdravo. Ja sam Pera!";
}
} Pozivanje funkcije
pozdrav()
$objekat = new Osoba;
$objekat->pozdrav();
?>
 Primer funkcije sa parametrima
<?php
class Osoba
{ Funkcija koja prihvata
jedan parametar
// primer klase
public $ime = "Pera";

function pozdrav($prezime) {
echo "Zdravo. Ja sam Pera ".$prezime."!";
}
}

$objekat = new Osoba;

$objekat->pozdrav("Peric");
?>
 Primer funkcije - return
<?php
class Osoba
{ Kreiranje funkcije pozdrav()
// primer klase koja vraća neku vrednost.
public $ime = "Pera";

function pozdrav($prezime) {
return "Zdravo. Ja sam Pera ".$prezime."!";
}
Kako funkcija vraća vrednost, dobijeni
} rezultat treba ispisati sa echo

$objekat = new Osoba;

echo $objekat->pozdrav("Peric");
?>
 Funkcija sa opcionim parametrima
▪ Opcioni parameter se mora nalaziti na kraju liste argumenata i
imati podrazumevanu vrednost koja je najčešće null ili prazan
string.
Funkcija čiji je obavezan
<?php prvi parametar, a drugi je
class Osoba opcioni
{
// primer klase
public $ime = "Pera";

function pozdrav($ime, $prezime = null) {

echo "Zdravo. Ja sam Pera ".$prezime."! <br/>";
}
}

$objekat = new Osoba;

$objekat->pozdrav("Pera", "Peric");
$objekat->pozdrav("Pera");
$objekat->pozdrav(); // greska - $ime je obavezno
?>
 $this

▪Kao i u većini drugih jezika, i PHP-u je promenljiva

$this rezervisana za ukazivanje na na tekući objekat

▪Pristup atributu tekućeg objekta je pomoću simbola ->

 $this
<?php
class Osoba
{
// primer klase Dodela vrednosti svojstvu
public $ime = "Pera"; imePrezime tekućeg objekta
private $imePrezime;

function pozdrav($prezime){
$this->imePrezime = $this->ime . " " . $prezime;
return "Zdravo. Ja sam ". $this->imePrezime;
}
}
Dohvatanje vrednosti svojstva
imePrezime tekućeg objekta
$objekat = new Osoba;
echo $objekat->pozdrav("Peric");
?>
 Primer
<?php
class Osoba
{
public $ime = "Pera";
private $zanimanje = "Student";

public function setZanimanje($zanimanje){

$this->zanimanje = $zanimanje;
}

public function getZanimanje(){

return $this->zanimanje;
}
}

$objekat = new Osoba;

echo $objekat->getZanimanje()."<br/>";

$objekat->setZanimanje("Programer");
echo $objekat->getZanimanje();
?>
 Statičke promenljive i metode

▪ Statičke promenljive se mogu inicijalizovati na tačno jednom

mestu u klasi i one su zajedno sa statičkim metodama
zajedničke za sve objekte neke klase.

▪ Statičke metode se mogu pozivati iz objekta neke klase, ali

mogu se pozivati i samostalno tako što se pre metode
navede ime klase sa dve dvotacke.
 Statičke promenljive i metode

▪ Pozivanje statičkih svojstava i metoda unutar klase:

❖ self::svojstvo;
❖ self::metoda();

▪ Pozivanje statičkih svojstava i metoda izvan klase:

❖ ImeKlase::svojstvo;
❖ ImeKlase::metoda();
 Primer
<?php
class Krug
{
public static $pi = 3.14;

public static function vrati(){

return self::$pi;
}
public static function vrati1(){
return self::vrati();
}
}

echo Krug::$pi;
echo Krug::vrati();
?>
 Konstruktori
▪ Konstruktorom se pravi novi objekat

▪ Sintaksno, konstruktor se definiše kao i druge funkcije, ali je

ime funkcije identično imenu klase

class Osoba
{
function Osoba($a)
{
echo(“Realizovan konstruktor sa parametrom $a!”);
}
}
 Konstruktori

▪ Konstruktori omogućavaju da se prilikom kreiranja objekta

istovremeno izvrši inicijalizacija svojstava u objektu

▪ Inicijalno PHP ne podržava preklapanje funkcija, pa moraju

imati jedinstvena imena
 Instanca objekta sa konstruktorom
<?php
class Osoba
{
public $ime;

public function Osoba($a) {

$this->ime = $a;
echo "Realizovan konstruktor sa parametrom $a!<br/>";
}
}

$objekat1 = new Osoba("Pera");

$objekat2 = new Osoba("Mika");
?>

▪ Kako se konstruktor poziva svaki put kada se pravi objekat, rezultat će

biti:
 Pristupna funkcija
▪ U slučaju da se podacima pristupa van klase, poželjno je
napisati pristupnu funkciju
<?php
class Osoba
{
public $ime = "Pera";

public function setIme($ime) {

$this->ime = $ime;
}

public function getIme() {

return $this->ime;
}
}
?>
 Kopiranje i uništavanje objekta
▪ Kopiranje objekta se vrši sa rezervisanom reči clone

$objekat_copy = clone $prvi_objekat;

▪ Uništavanje objekta se vrši funkcijom unset()

unset($prvi_objekat);

$prvi_objekat->ispis(); //greska
 Nasleđivanje
▪ Nasleđivanje klasa se definiše rezervisanom rečju extends.
▪ U klasi koja nasleđuje, dostupna su sva svojstva i metode iz natklase,
koje nisu private.
▪ Ukoliko je klasa Zaposleni nasledila klasu Osoba, tada se označava
kao:
class Zaposleni extends Osoba
{
public $plata;

function opis($vrednost) {
$this->plata = $vrednost;
echo this->plata;$
}
}
 Primer – nasleđivanje
<?php class Zaposleni extends Osoba
class Osoba { {
public $ime; public $plata;

public function Osoba(){ function opis($ime, $vrednost){

echo "Osoba je kreirana <br/>"; $this->ime = $ime;
} $this->plata = $vrednost;

} echo $this->ime ." - ".$this->plata;

Svojstvo dostupno
iz natklase
}

$zaposleni = new Zaposleni();

$zaposleni->opis("Pera", 5000);
?>
 Primer – nasleđivanje
class proba class proba_2 extends proba
{ {
var $atribut1; // var = public var $atribut3;
var $atribut2; var $atribut4;

function obrada1($a) function obrada2($b)

{ {
$this->atribut1 = $a; $this->atribut3 = $b;
echo $this->atribut1."<br/>"; echo $this->atribut3."<br/>";
} }
} }

$novi = new proba; $novi = new proba_2;

$novi->obrada1(111); $novi->obrada1(111); // iz proba

$novi->atribut1 = 222; $novi->atribut1 = 222; // iz proba

$novi->obrada2(333); $novi->obrada2(333); // iz proba_2

$novi->atribut3 = 444; $novi->atribut3 = 444; // iz proba_2
 Overriding metoda
▪ Često se kod izvođenja klasa nameće potreba da se promeni
način rada nekog metoda u baznoj klasi.

▪ Ako se u baznoj klasi Osoba definiše metod setIme i koji radi

neki posao, moguće se u klasi Zaposleni, koja je izvedena iz
klase Osoba, kreirati metod sa istim imenom kao u nadklasi, tj.
metod setIme koji radi potpuno drugi posao.

▪ Na ovaj način smo override-ovali metod setIme u klasi Osoba,

pravljenjem istog metoda u izvedenoj klasi.
 Primer – override bazne klase
class Osoba {
protected $ime;
public function setIme($ime){
$this->ime = $ime;
} Testiranje rezultata:
public function getIme(){ $zaposleni = new Zaposleni();
return $this->ime; $zaposleni->setIme("Pera");
} echo $zaposleni->getIme();
}

class Zaposleni extends Osoba {

public function setIme($ime) {

$this->ime = strtoupper($ime);
}
}
 Overriding metoda
▪ U prethodnom primeru je override-ovan metod nadklase, tj.
bazne klase

▪ Isti proces može se uraditi i sa metodom u izvedenoj klasi

▪ U ovom primeru to bi značilo da se override-uje metod setIme u

klasi Zaposleni, koja je izvedena iz klase Osoba.

▪ Za ovo se koristi Osoba::setIme($ime);

▪ I tako se pristupa baznoj klasi Osoba tj. njenoj verziji metoda

setIme.
 Primer – override izvedene klase
class Osoba {
protected $ime;
public function setIme($ime){
$this->ime = $ime;
} Testiranje rezultata:
public function getIme(){ $zaposleni = new Zaposleni();
return $this->ime; $zaposleni->setIme("Pera");
} echo $zaposleni->getIme();
}

class Zaposleni extends Osoba {

public function setIme($ime) {

Osoba::setIme($ime);
}
}
 Overriding metoda
▪ U prethodnom primeru korišćeni su :: za omogućavanje PHP kodu da
traži određeni metod van klase u kojoj se realizuje.

▪ Tako je oznaka Osoba::setIme() ukazala da se traži metod koji se zove

setIme() u klasi “Osoba”

▪ Pored ovog načina, postoji i kraći način pisanja kojim se postiže isti
efekat sa nadklasom.

▪ Ovo je omogućeno korišćenjem reči parent

parent::setIme($ime);
 Primer – override izvedene klase
class Osoba {
protected $ime;
public function setIme($ime){
$this->ime = $ime;
} Testiranje rezultata:
public function getIme(){ $zaposleni = new Zaposleni();
return $this->ime; $zaposleni->setIme("Pera");
} echo $zaposleni->getIme();
}

class Zaposleni extends Osoba {

public function setIme($ime) {

parent::setIme($ime);
}
}
 Način pisanja koda
▪ Do sada se kod koji pripada klasama kao i kod za kreiranje
objekata klase i dalji rad sa njima prikazivao unutar jedne PHP
strane

▪ Praksa je da se ovi delovi koda pišu odvojeno, i da se klasa

piše u posebnom fajlu, koji se uključuje po potrebi u drugu PHP
stranu koja treba da koristi rad klasa.

▪ Obično se fajl u kome se nalaze sve klase naziva biblioteka

klasa tj. skup klasa.
 Primer – kod u jednom fajlu
<?php
class Klasa_A{
public $podatak;
public function ispis() {
echo $this->podatak . "<br/>";
}
}

// Kreiranje objekta kao instance Klasa_A

$objekat = new Klasa_A();

// Definisanje vrednosti $podatak unutar klase

$objekat->podatak = "Ovo je prvi sadrzaj.";

// Kreiranje drugog objekta kao instance Klasa_A i definisanje druge vrednosti

$drugi_objekat = new Klasa_A();
$drugi_objekat->podatak = "Ovo je drugi sadrzaj.";

// Koriscenje metoda ispis klase Klasa_A

$objekat->ispis();
$drugi_objekat->ispis();
?>
 Primer – kod u zasebnim fajlu

▪ Kod klase treba stavili u poseban php fajl koji možemo nazvati
class_lib.php i uključiti ga u stranicu index.php, u head sekciju,
pomoću

<?php include("class_lib.php"); ?>

 class_lib.php

<?php
class Klasa_A{
public $podatak;
public function ispis(){
echo ($this->podatak . "<br/>");
}
}
?>
 index.php
<!DOCTYPE html>
<html>
<head>
<meta charset="UTF-8" /><title>OOP PHP</title>
<?php include("class_lib.php"); ?>
</head><body>
<?php
// Kreiranje objekta kao instance Klasa_A
$objekat = new Klasa_A();

// Definisanje vrednosti $podatak unutar klase

$objekat->podatak = "Ovo je prvi sadrzaj.";
// Kreiranje drugog objekta kao instance Klasa_A i definisanje
druge vrednosti
$drugi_objekat = new Klasa_A();
$drugi_objekat->podatak = "Ovo je drugi sadrzaj.";
// Koriscenje metoda ispis klase Klasa_A
$objekat->ispis();
$drugi_objekat->ispis();
?> </body></html>
 Poređenje objekata
<?php
include "class_lib.php";
// Kreiranje objekta kao instance Klasa_A
$prvi_objekat = new Klasa_A();

// Definisanje vrednosti $podatak unutar klase

$prvi_objekat->podatak = "Ovo je prvi sadrzaj.";

// Kreiranje drugog objekta kao instance Klasa_A i definisanje druge vrednosti

$drugi_objekat = new Klasa_A();
$drugi_objekat->podatak = "Ovo je drugi sadrzaj.";

// Koriscenje metoda ispis klase Klasa_A

$prvi_objekat->ispis();
$drugi_objekat->ispis();
 Poređenje objekata - nastavak
// Poredjenje objekata sa == else {
$poredjenje_objekata = ($prvi_objekat == echo("Promena - Objekti nisu isti!");
$drugi_objekat); }
if($poredjenje_objekata) {
echo("Provera 1 - Objekti su isti!"); // Poredjenje dva objekta sa === (po tipu,
} referenci, vrednosti..)
else{ $poredjenje_objekata = ($prvi_objekat ===
echo("Provera 1 - Objekti nisu isti! $drugi_objekat);
<br/>"); if($poredjenje_objekata) {
} echo("Provera 2 - Objekti su isti!<br/>");
}
// Promena vrednosti drugog objekta else {
$drugi_objekat->podatak = "Ovo je prvi echo("Provera 2 - Objekti nisu isti!");
sadrzaj."; }
?>
$poredjenje_objekata = ($prvi_objekat ==
$drugi_objekat);
if($poredjenje_objekata) {
echo("Promena - Objekti su isti!<br/>");
}
Magic Methodi
 Magic Methodi
▪ PHP omogućava veliki broj “magičnih metoda” tj. posebno
kreiranih metoda koje se pozivaju kada se neka specifična
akcija desi sa objektom.

▪ Ovo omogućava programeru da se relativno lako obave vrlo

korisni poslovi.

▪ http://php.net/manual/en/language.oop5.magic.php
 Magic Methodi
➢ __construct()
➢ __destruct()
➢ __clone()
➢ __toString()
➢ __get()
➢ __set()
➢ __isset()
➢ __unset()
 Magic Methodi
➢ __sleep()
➢ __wakeup()
➢ __invoke()
➢ __call()
➢ __callStatic()
➢ __set_state()
➢ __debugInfo()
 __construct()
▪ Kreiranje konstruktora kao funkcije sa imenom klase
function ImeKlase() { … }
predstavlja stariji način i od PHP verzije 5.3.3 se smatra regularnom
funkcijom.
▪ U PHP 7.0 ova sintaksa je “deprecated” i u budućnosti će biti
potpuno izbačena iz upotrebe.
▪ Nova notacija pisanja konstruktora klase, jeste korišćenje magic
metode

__construct()
 __construct()
▪ Konstruktori roditelja, tj. natklase, se ne pozivaju implicitno
ukoliko izvedena klasa ima definisan konstruktor.

▪ Kako bi se pozvao konstruktor natklase, neophodno je u telu

konstruktora izvedene klase napisati

parent::__construct()

▪ Ako izvedena klasa nema definisan konstruktor, naslediće od

roditelja kao i sve metode (ukoliko nije privatan).
 Primer - __construct()
class Osoba {
protected $ime; $zaposleni = new Zaposleni("Pera", 5000);
echo $zaposleni->ispis();
function __construct($ime){
$this->ime = $ime;
}
}

class Zaposleni extends Osoba {

protected $plata;

function __construct($ime, $plata){

parent::__construct($ime);
$this->plata = $plata;
}

public function ispis(){

return $this->ime.' - '.$this->plata;
}
}
 __toString()
▪ Metod __toString() omogućava klasi da odluči kako će se
ponašati kada bude tretirana kao string.

▪ Na primer:

$objekat = new Zaposleni();

echo $objekat;

▪ Ovaj metod mora da vraća string, inače će se javi

E_RECOVERABLE_ERROR greška.
 Primer - __toString()
class Osoba {
protected $ime; $zaposleni = new Zaposleni("Pera", 5000);
echo $zaposleni;
function __construct($ime){
$this->ime = $ime;
}
}

class Zaposleni extends Osoba {

protected $plata;

function __construct($ime, $plata){

parent::__construct($ime);
$this->plata = $plata;
}

public function __toString(){

return $this->ime.' - '.$this->plata;
}
}
 Visoka škola strukovnih studija za informacione
i komunikacione tehnologije

Osnove OOP PHP

Dr Nenad Kojić, dipl. inž.

Luka Lukić, struk. inž.
Školska 2017/18. Danijela Nikitin, spec .stuk.inž