GOVOR OČIJU

'Čovekove oči su prozor kroz koji se

jasno vide misli u glavi' - govorio je
slavni Viktor Igo. Šta sve oči otkrivaju o
karakteru svog vlasnika? Zašto se ljudi
plaše urokljivih očiju i kako se sve štite
od njih? U čemu je tajna egipatskog
talismana udžad - oko? Kako naučiti
dešifrovati poglede ljudi sa kojima se
susrećemo? Čemu nas, kada su
informacije iz oka u pitanju, uči indijska
ajurveda?

POGLED KOJI OTKRIVA

'Duša ima oko... jedino se njima sagladava istina', pisao je nakada Platon. Silesijus je
otišao još korak dalje i zabeležio: 'Duša ima dva oka, jedno gleda vreme, drugo je
okrenuto večnosti'. Simbol sveznanja, moći intuitivnog viđenja, svevidećeg Boga... ali
pre svega čulo vida.

Očima se gleda, ali i u njih se gleda. Da je u pitanju posebno

interesantan element lica piše i poznati antropolog Dezmond
Moris, naglašavajući da skoro sve osobe prvo posmatraju oči.
Uostalom, potvrdilo je to i istraživanje minhenskog Društva za
racionalnu psihologiju: jedan prosečan muškarac na ženi
najpre pogleda oči, pa tek onda - i to baš ovim redosledom -
grudi i zadnjicu.

Da bi im oči izgledale što veće i lepše, gotovo sve žene ih šminkaju, jer upravo one
ispoljavaju stepen zainteresovanosti za ono što posmatramo, pa čak i sa erotske tačke
gledišta. Naime, što je interesovanje veće, više nam se dopada da posmatramo, a što više
i intenzivnije posmatramo - zenice se sve više šire. Nepostojanje interesovanja ili
preterana stidljivost čine da naši pogledi na drugu osobu budu kratki i neprimetni.

Kao što se na ogledalu tihog mora ogleda sjajna mesečina, u mirnoj vodi - jelen, a u reci
tužna vrba, na vodi od bunara devojačko lice, tako se i u našim očima ogleda lepota duše
i njeno osećanje - zapisao je pre više od pola veka dr Radovan Kazimirović. Svako od nas
ne ume čitati oči drugih, ili bar ne oči svakog čoveka. Ali dobar drug čita vernom drugu
iz očiju tugu ili propast kakve nade. Muž isto tako opaža neveru žene, a majci je dovoljno
da se zagleda u neispavano oko devojci, pa da se ogrešila o greh ljubavi.
UROKLJIVE OČI
U stara verovanja koja nisu sasvim isčezla ni do naših dana
spadaju i ona o zlim ili urokljivim očima. Tako je, racimo, i
španskog kralja Alfonsa bio glas da ima jako zle oči. Godine
1923. on je obavio zvaničnu posetu Italiji. Nekoliko mornara iz
flote koja mu je bila poslata u susret da ga pozdravi bilo je
zbačeno talasima sa palube; u jednoj podmornici došlo je do
eksplozije; jedan starinski top rasprsnuo se na komade kad je
ispalio granatu u kraljevu čast; a jedan pomorski oficir s kojim
se kralj rukovao pao je kao pokošen i ubrzo nakon toga umro!
Zanimljivo je, takođe, da je jedan od poznatih ljudi koji se
užasavao urokljivih očiju bio i italijanski diktator Musolini.

Primećeno je da ima odoba sa naročitim, prodornim i čudnovatim pogledom koji

dejstvuje vrlo neprijatno i teško se podnosi. Takve oči češće se sreću kod žena, i to
mahom starijih. Čovek se pod takvim pogledom oseća neprijatno i zbunjeno, kao i
ometen u svom slobodnom delanju. U srednjem veku takve žene bile su proglašavane
vešticama i javno spaljivane na lomačama. Danas, međutim, znamo da se radi o
takozvanim medijalnim sposobnostima koje poseduju izvesne osobe u manjoj ili većoj
meri. One mogu, i ne htejući, samo svojim prisustvom ili pak pogledom da deluju na
okolinu sputavajući je u radu, ili pak da prouzrokuju veće neprijatnosti i nesrećne
slučajeve.

Izraz 'zlo oko' veoma je raširen i u islamskom svetu, gde postoji i izreka da je 'zlo oko
uzrok smrti polovine čovečanstva'. Tu se veruje da su posebno opasne oči starih žena i
nevesta, na koje su naročito osetljiva mala deca, porodilje, mladoženje, konji, psi, mleko i
pšenica. Zlo oko je smatrano odgovornim za mušku impotenciju i žensku neplodnost, kao
što postoji i verovanje da ono može upropastiti nečiju žetvu, na osnovu čega je nastao
čitav niz ratarskih običaja u cilju zaštite od uroka, gde urokljive oči zauzimaju počasno
mesto. Inače, osoba koja ime zle oči na arapskom se naziva ma'ian, a sudeći prema
predanjima i sam Muhamed je čvrsto verovao u njihovo postojanje.

NAJJAČI MAGIJSKI UTICAJ

Verovanje u urokljive oči je koliko staro, toliko i
univerzalno, jer gotovo da i nema sredine gde se u
jednom trenutku nije ukorenilo. Pri tome su najstariji
primeri u kojima se ono pominje nađeni u tekstovima
koje su Sumeri, Vavilonci i Asirci pisali klinastim
pismom na glinenim pločicama. U svojoj knjizi
'Amajlije i talismani' poznati istraživač Volis Badž
kaže da 'od svega što je čoveka ikada nagnalo da
izumi i upotrebi magiju, najjači uticaj imaju 'urokljive
oči' ili 'urokljiv pogled'.
Volis Badž dalje naglašava kako su antropolozi, kao i mnogi drugi naučnici, nastojali
otkriti način na koji oko stiče moć da nanese zlo osobama i prirodi: 'neki su zaključili da
urokljiv pogled stvara sam um ili neko svojstvo koje on
poseduje, Neki istaknuti i iskusni očni lekari rekli su mi da
su oči sastavni delovi uma'. A Bejkon u svom 'Devetom
eseju' kaže: 'Smatra se da osim ljubavi i zavisti nema
nijednog osećanja koje ima moć da općini ili začara. One
obe imaju strasne želje i spremno se uobličuju u
imaginacije i sugestije koje brzo dolaze do očiju, naročito u
prisustvu predmeta koji mogu da opčine. Tako vidimo da
Biblija naziva zavist urokljivim očima'.

Postoje i sredstva namenjena zaštiti od urokljivih očiju. Tu spadaju geometrijski crteži,

sjajni predmeti, mirisna kađenja, užareno gvožđe, so, stipsa, rogovi, mlad mesec,
Fatimina ruka, potkovica - koja zbog materije od koje je napravljena, oblika i funkcije,
kao da okuplja čarobne moći više simbola. Na Bliskom istoku i u Turskoj citati iz Kurana
bili su ispisivani na spoljnim zidovima kuća kao 'sveta barijera' protiv uticaja zlih očiju,
dok su se u Portugalu koristile rukoveti kadulje, a u Italiji nevestama glave pokrivale
velikim crvenim velom. Prestonicama mafije u Italiji smatraju se Milano, Torino i
Napulj, gde 'profesionalci' koji se njome bave godišnje 'obrnu' poslove vredne nekoliko
desetina milijardi lira'.

Kod nas se smatra da je, da bi se urokljive osobe spasile od uroka, najbolje da ne budu
izložene opasnosti da im se neko začudi ili iznenada! A u praksi samog 'lečenja' od uroka
počasno mesto je svojevremeno zauzelo takozvano gašenje ugljevlja, koje se sastoji od
gatanja, čaranja - bajanja i samog lečenja.

Jedan od tradicionalnih talismana je i egipatski udžat - oko, koje štiti od uroka i navodno
vlasniku donosi dobro zdravlje i fizičku zaštitu. Udžat je, u stvari, oko boga Ra, boga
Sunca, koga su prema legendi oslepele zle sile za vreme jedne eklipse, a vid mu je vratio
Tot. Oko je obično naslikano na pramcu broda, da bi - kako simbolizuje vidljivost -
osiguralo bezbednu plovidbu mornarima.

ŠTA SVE PIŠE U OČIMA

'Čovekove oči su prozor kroz koji se jasno vide misli u glasi' - govorio je Viktor Igo. Na
istoj 'talasnoj dužini' bili su i stari fiziognomisti koji su verovali da oči i te kako odaju
karakter čoveka. Po njima, oči crne boje govore o istrajnosti i ljubavi prema životu,
hrabrosti i energičnosti njihovog vlasnika. To su oči umetnika, ali i vizionara.

Analizirajući rukopise starih fiziognomista, za plave oči se kaže da, suprotno raširenom
verovanju, nisu bezazlene. Iza plave boje očiju često se krije bura. Njihovi vlasnicu su
ljudi od akcije, ali i strastvene i intuitivne osobe. Većina astronauta NASA-e su upravo -
plavooki. U 'Magijskim veštinama' nalazimo i neke preciznije podatke, prema kojima
tamno plave oči otkrivaju sklonost velikim idejama: golubije plave - strastvenost i
ljubomoru, a plave i vrlo jasne - slabost i nedovoljnu energičnost.

Smeđe oči ukazuju na karakter okrenut razumu i mudrosti, ali iza te praktičnosti često se
krije nežno srce i živi duh. Sive oči pokazuju mešavinu inteligencije i realizma,
sentimentalnosti i efikasnosti, intuicije i radoznalosti. Radi se o uravnoteženim osobama,
dok svetlosive oči ukazuju na nežnost i razdraganost.

Postoje još i zelene oči koje pokazuju postojanost i smelost, žućkaste - koje ukazuju na
malicioznost i realizam (u starim knjigama se čak kaže kako su to oči ubice), a postoje i
one bezbojne koje govore o zagonetnoj prirodi.

Zanimljivo je da je dr Li Tao objavio obimnu knjigu u kojoj objašnjava staru kinesku

mudrost čitanja lica, islustrujući brojnim savremenim primerima da je ona i danas i te
kako upotrebljiva. Ličnost se - kako tvrdi dr Tao - najbolje čita putem boje očiju. Crne
oči, pri tom, ukazuju na veliku strast koja može biti skrivena, ali će ipak izaći na videlo.
Plave oči otkrivaju ljubavnika koji će sve dati za svoju vezu. Izbegavajte tamnosmeđe oči
ako mrzite svađe, jer su one često znak da je njihov vlasnik sklon izlivima gneva.
Zelenooki ljubavnik mogao bi uložiti suviše energije u senzualni deo odnosa, dok oči
boje lešnika ukazuju na osobu koja se posvetila traženju iskrenog partnera.

TAJNA POGLEDA
Dr Li Tao se u svojoj knjizi ne zadržava samo na ovome. On dalje piše da su osobe sa
velikim očima često ratoborne i raskošne prirode koja može da sagori energiju. Iza njih
su često romantičari i sanjalice. Male oči, pak, ukazuju na radoznalu osobu koja bi mogla
biti neverna u ljubavi, baš zbog potrebe za novim iskustvom.

Francuskinja Žan Eliz Alazar je objavila knjigu o nemom

govoru lica, naglašavajući da što su oči dublje usađene - to je
osoba koja je njihov vlasnik nepoverljivija prema spoljnom
svetu. Krupne i širom otvorene oči bi izražavale punu
prijemčivost duha, intelektualnu radoznalost i oštroumnost,
mada su njihovi vlasnici ponekad skloni i previđanju činjenica.
Ako su pri tom još i očne jabučice malo izbačene, onda je u
pitanju osoba za koju je prvi utisak odlučujući, bez mnogo
prostora za razmišljanje i analizu.

Uvučene i zaklonjene oči su znak inteligentne osobe sa velikom moći rasuđivanja, koja
želi da o svakoj stvari dobro promisli, što ponekad može preći i u sitničavost. Sitne i uske
oči, nalik malim pukotinama, pak, otkrivaju osobe koje se boje stvarnosti i bilo kakvih
eksperimentisanja, pa ni svet oko sebe često ne žele da sagledavaju u punom svetlu i ne
žele se prikloniti novim idejama.
Razmaknute oči mogu biti znak da se stvari posmatraju sa prilične distance i bez osećaja
za detalje, dok 'zbijene' oči ukazuju na izraženu moć koncentracije, tačnost i naglašeni
osećaj za realnost. Međutim, one često otkrivaju i osobu ograničenih intelektualnih
prostora upravljenih u jednom smeru.

Psiholog dr Klaus Švarc tvrdi da i smer pogleda pri razgovoru odaje mnogo. Evo
konkretnih primera:

■ Pogled nadole - telesni i seksualni interesi u prvom planu

■ Pogled nagore - ljubazno, dobronamerno, maštovito biće

■ Direktan pogled - praktičan realist

■ Pogled luta unaokolo - rastresen, nervozan, često i zakočen čovek

INFORMACIJE IZ OKA
I ajurveda, stari indijski sistem medicine koji
se primenjuje više od pet hiljada godina,
preporučuje svakodnevno posmatranje očiju,
kao finog indikatora zdravstvenog stanja.

Ajurveda, tako, uči da upadljive oči

signaliziraju poremećaj tiroidne žlezde, bleda
rožnjača anemiju, a žuta osetljivu jetru. Mala
dužica oka ukazuje na slabost udova, a ako postoji beli prsten oko nje to je znak da se
preterano uzimaju so i šećer. U srednjem dobu ovo može biti i signal stresa. Ako je beli
prsten izrazito upadljiv i beo - to nagoveštava degeneraciju u udovima: udovi će iskakati i
lomiti se, a moguć je i artritis. Crno-smeđe tačkice u dužici signaliziraju postojanje
neupijenog gvožđa u crevima.

U poslednje vreme aktuelizovana je i takozvana iris dijagnostika, koja pomoću dužice u

oku prepoznaje razna oboljenja - čak i pre nego što se pojave njihovi prepoznatljivi
simptomi, što omogućuje i preventivno lečenje.

Iza irodologije stoji vekovno iskustvo, kao i prilična naučna, savremena baza koju
potvrđuju klinička i eksperimentalna istraživanja. Iridologija je oblast medicinskih znanja
koja dozvoljava da se po strukturi dužice oka odredi stanje različitih organa. Po
određenim znakovima može se suditi o akutnim i hroničnim procesima, gomilanju štetnih
materija u organizmu, o naslednim predispozicijama za neku bolest, i u izvesnoj meri o
načinu života pacijenta.

Pri pregledu oka najpre se konstatuju struktura i sastav jabučice. Gust sastav pokazuje
vitalnost i dobro zdravlje, dok razređen signalizira slabu i bolešljivu konstituciju. Sjajne
oči su znak dobrog zdravlja, dok mutne upozoravaju na postojanje bolesti. Braon oči
mogu biti znak smetnji u funkciji organa za varenje, sive ukazuju na sklonost ka
reumatizmu, a plave ili lešnik boje na limfatičnu konstituciju, sklonu upalama i
demineralizaciji...

Oči, dakle nude obilje informacija, bez obzira gleda li se njima... ili u njih. Pa, razmislite
malo o tome pre nego što uputite svoj prvi sledeći pogled na svet oko sebe.

Čitanje iz pogleda
Svest i naduzročni poredak
Piše Spasoje Vlajić

Oči su stvarna ogledala ličnosti U njima se prepoznaju žudnja ili zasićenost, a vidi se i šta
čovek misli, šta smera, šta hoće da istakne i šta želi da sakrije...

Oči su organ vida, čeda sunca i svetlosti i najblistavija lepota na ljudskom telu. Preko njih
dobijamo najviše obaveštenja o svetu. Kroz naše oči vasiona vidi, posmatra i upoznaje
sama sebe.

Proničući u tajne poglede ljudi su odvajkada želeli da dokuče i onu njegovu drugu stranu
koja govori o svojstvima ličnosti, čak i o njegovoj budućnosti.

Iz ove težnje se razvila naučna oblast - fiziognomika. Njen je cilj da po crtama na licu,
posebno izraza očiju i pokreta mišića oko njih, upozna sklonosti, duševnja stanja,
sposobnosti, nedostatke i ostale osobine kod čoveka. Osmeh daje mišićima oko očiju one
neophodne, tanane treptaje, koji ćelije osvežavaju i čine mlađima. Ta istraživanja
potvrđuju da su oči stvarna ogledala duše i ličnosti. Oči otkrivaju i ono što bi neko da
sakrije ili da prevari, slaže. Recimo, smeh, pri kome se pomiču samo mišići oko usana je
neiskren, usiljen. Istinski, iskren smeh se vidi i oko usa i oko očiju.

Pogled ne može sakriti duševne promene i ono što čovek nosi u mislima, namerama. Zato
se po izrazima očiju i pokreta mišića oko njih, prilično verno prosuđuje o čoveku. Uslov
je da znate osnovna slova tog prirodnog pisma.

Gledajte u oči

Gledanjem u oči sagovornici se osećaju prijatnije i bolje se razumeju. To je zbog toga što
se po izrazu lica oko očiju spontano prosuđuje o čoveku, ali ima i još nešto, tajanstveno i
uzvišeno.

Doktor Muldašev, pisac knjige "Od koga smo postali", zapazio je neočekivanu pravilnost:
organi i njihovi delovi različitog su obima kod svakog čoveka. Samo u oku srećemo
izuzetak - veličina dužice (irisa) ista je kod svi ljudi i iznosi 10 (+ 0,56) milimetara.

Zašto je to značajno?
Oko, čedo sunca i svetlosti, najlepši je ukras ljudskog tela. Promisao je odredila da
najdivniji deo u blistavoj lepoti oka, obojena i prozračna dužica, bude iste veličine kod
svakog čoveka. Čulnim sijanjem duhovnih zakona, ono što je najdivnije i najsnažnije na
čoveku, ujedno je i osnovna mera za odnose na njegovom telu.

Pojedini lekari smatraju da se na dužici vidi još nešto - stanje zdravlja.

Polazeći od hologramskog načela, da i najmanji deo nosi poruku o celini, nemački doktor
E. Šlegel je još početkom prošlog veka, uočavao bolesti kod ljudi posmatranjem njihove
dužice. Polazio je od toga da se udari, ozlede, nastali ožiljci i druge bolesti na pojedinim
delovima tela, preslikavaju u oku. Doktor Šlegel je na dužici nalazio sićušne ožiljke koji
su odgovarali poremećajima na određenom delu tela. Ako su ti znaci bili na desnom oku,
onda su i ozlede bile na desnoj strani tela; ako li na levom, onda na toj strani.

Govor očiju

Po doktoru Kazimiroviću, piscu knjige "Tajanstvene pojave u našem narodu" i obični

ljudi razlikuju "oči lepe, plašljive, potajne, licemerne, lažljive, vragolaste, blage, čarobne,
bajne, urokljive, pakosne, mađijske ("oči su ga omađijale, zasenile"). Postoje zatim: mile
oči, suzne, sjajne, lepe, izvrsne i milostive. Oči su, bez sumnje, veliki dar Božji. Njima
naš narod više veruje nego ušima... Otuda je moć očiju - velika".

Značaj pogleda za prosuđivanje o čoveku vidi se i po tome što su izrazi očiju povezani sa
gotovo svim pridevima kojima se u psihologiji označavaju opšte osobine ličnosti.

Povezano sa temperamentom i pogled može biti melanholičan (tužan, zabrinut,

odsutan...), flegmatičan (miran, blag, postojan...), sangviničan (veseo, jasan, brz...),
koleričan (uznemiren, sumnjičiv, napet...), čak i histeričan (izbezumljen, izgubljen,
očajan...).

Prateći tipove ličnosti pogled može biti otvoren (veseo, znatiželjan, živahan...) i zatvoren
(suzdržan, sumnjičiv, zabrinut...).

Srodno navedenom, gotovo svi pridevi kojima se označavaju osnovne crte ličnosti,
ogledaju se u pogledu: pametan i tup pogled; smiren, spokojan i uznemiren, brz, oštar i
blag; veseo i ozbiljan; postojan, siguran i plašljiv, oprezan; nežan, mio i osoran, grub;
sumnjičav i poverljiv, zanesen, odsutan i brižan, pribran; proračunat, lažan i prostodušan,
iskren; napet i opušten...

Dakle, većina prideva koji opisuju čoveka mogu se povezati sa pogledom. Ali, oči govore
i više od toga. U njima se prepoznaju žudnja ili zasićenost, a vidi se i šta čovek misli, šta
smera, šta hoće da istakne, i šta želi da sakrije... Onome ko zna da čita iz pogleda mnogo
toga biva jasno i pre reči ili dela. Prateći izraze u pogledu on prosuđuje o sagovorniku
otkrivajući i one važne stvari koje bi neko da sakrije.Oči odaju laž, prevaru, loše namere,
one ukazuju na prevrtljive, nepouzdane osobe, ali i na one svetle, stabilne, čestite u koje
možemo imati više poverenja.

Pogled je jedan od načina da prosudimo o čoveku, dok celovito mišljenje o njemu

stičemo i na osnovu ostalih pokazatelja od kojih su najvažnija njegova dela.

Po izrazima očiju i pomeranju mišića oko njih i sami možete zapaziti u kakvom je stanju
neki čovek, kakve je naravi, šta smera, šta ga muči, šta skriva...

Uopšteno, pogled može da bude svetao i mračan, da ostavlja prijatan ili neprijatan utisak,
dobar ili loš... Između tih krajnosti su raznolike osobine onih čiji pogled premeravamo.
Ponekad je to ukrštanje srodnih, dopunjujućih odlika (jasan i topao pogled), a dešava se
da u očima povremeno zaiskre suprotna raspoloženja (nagla sreća i potonuće u tugu).

Kad procenjujete osobu po pogledu vodite računa da to bude njen najčešći način
gledanja, a ne onaj izazvan nekim trenutnim utiskom ili glumom. Potrebno je izdvojiti
pogled svojstven toj osobi i u njemu čitati ono što je zapisano.

Pročitavši naredne opise i uputstva, korisno je povremeno pogledati u ogledalu i svoj

pogled. Ispravljajući ono što nije dobro u naravi poboljšavate i izraze oko očiju.

Snaga u pogledu

Jasan, postojan pogled imaju iskrene, dobronamerne i sigurne osobe koje ulivaju
poverenje. I tren takvog pogleda ulepša dan i razgali dušu.

Bistro, sjajno oko imaju oštroumne, vesele i znatiželjne osobe koje vode zdrav i uspešan
život. One odišu svežinom, poletom.

Dug topao pogled otkriva smirenu, blagu osobu usklađenu sa sobom i okruženjem. To je
pogled roditelja, najbližih srodnika i onih koji sa punim poverenjem otvaraju svoju dušu.
Te osobe ti žele dobro i nesebično će pomoći.

Jasan, bistar, a topao pogled budi sigurnost, nadahnuće i priziva sreću. On odašilje
lekovitu energiju i oplemenjuje čoveka.

Veseo, vragolast pogled je odlika mladosti,a i otvorenih, poneka lakomih osoba sklonih
šali, sitnim podvalama, ali i spremnih da lako oproste. Ove osobe obično treba blago
sputavati, ali ne i ugasiti njihov polet. Sa njima je tada prijatno, zanimljivo.

Živahan, šarajući pogled je kod radoznalih, žustrih, nestrpljivih osoba. One budno
zapažaju promene oko sebe i na njih brzo reaguju, ponekad ishitreno, nepromišljeno.
Povoljno je kad se njihova lepršava energija usmeri u korisnom pravcu.

Umiljate oči krase blage, otvorene osobe, spremne na ustupke i davanje, ali to očekuju i
od drugih. Osetljive su i lako se razočaraju.
Pitom pogled imaju jednostavne, duševne osobe sa velikim poverenjem u ljude. Spremni
su da pomognu i odano slede one u koje steknu poverenje. Greh je iskoristiti njihovu
dobrotu i prostodušnost. Pritom i blag pogled imaju nezlobive, milostive, dobre osobe.

Mio, topao pogled odaje ljubav, privrženost, a vatren strasne osećaje, zaljubljenost, a ako
je prožet besom i ljubomoru.

Oči koje su srepmne da blesnu, ali i potamne, odaju nestabilne osobe sklone nagloj
promeni raspoloženja. Iz ushićenja one lako skliznu do tuge i potonuća.

Oštar, siguran pogled, koji dostojanstveno "šeta" po sagovornicima, imaju junačne osobe
velike energije. Oni posebno snažni su u stanju da hipnotičkom energijom svog pogleda
"prikuju" čoveka na mestu gde se nalazi, da ga skamene, oduzmu dah, pometu, zbune.

Naš narod veruje u urokljive oči koje silinom svoje energije mogu da nanesu štetu,
posebno deci.

Pogled može biti junačan, otvoren, iskren, ali i plašljiv, lažljiv, licemerana...

Iskren, siguran čovek gleda pravo u oči. Neiskren čovek krije pogled.
Otvoren, stabilan, topao pogled izražava bogato životno sikustvo, duhovnu zrelost, a
ukrašen blagošću i dobrotu.

Pretnja

Zelene beonjače imaju srditi ljudi, čiji se dugotrajni gnev izlio iz žuči u pogled.

Zakrvavljene oči često imaju uzavreli, opaki ljudi čija se dugotrajna napetost sažela u
gnev i mržnju, što dovodi do samoizmoždavanja i povećanog krvnog pritiska. Ovakve
osobe lako stupaju u sukobe, a mogu počiniti i nekontrolisana, zla dela.

Oštar pogled, uperen ispred sebe odaje hladno srce, a kad su veđe skupljene moguću
gordost i gnev.

Tmuran pogled u pod označava nezadovoljstvo, neslaganje, a i želju da se stvari ne

pogoršavaju, da se izbegnu jalove, ili, čak i opasne rasprave.

Preteći, siguran pogled imaju odlučne osobe spremne da oštro razreše nesporazume i
postojeće stanje.

Lažljivi pogled

Uznemiren pogled imaju ljudi koji bi da nešto prikriju, ljudi koje nešto muči, a ne mogu
to izreći. Oni često "kriju" oči, posebno ako su im namere nečasne, zlonamerne, a reči
lažljive.
Brz, sitan pogled otkriva sumnju, strah, nesigurnost, neverstvo i začetak loših namera,
takođe i nestrpljenje, brzopletost. Takav pogled ukazuje na nemir zbog mnogih pitanja
bez odogovora, nepotrebno trošenje energije na sitnice i nevažne stvari, na izgubljen put,
ritam i dah. Obično ga imaju previše oprezni, sitničavi ljudi nezadovoljni sobom. Oni
više razmišljaju o prošlosti, nego o budućnosti, opterećeni lošim mislima sami prizivaju
teškoće koje ih čine još nesrećnijim.

Zelene beonjače, zakrvavljene oči, sitan i uzemiren pogled, opomena su da takvi ljudi
moraju što pre izmeniti svoje životne poglede i stavove.

Vapaj

Nepoverljiv je pogled kod neisgurnih ljudi, zatim kod uplašenih i napetih. Zabrinut je kod
ljudi koji očekuju loše vesti,a uspaničen, ukočen i raširen, kod onih koji se primiču
beznađu i očaju. Iskakanje beonjače ukazuje i na teško zdravstveno stanje, posebno u
vezi sa štitnom žlezdom.

Sumoran je pogled kod žalosnih osoba, pritisnutim dugotrajnim teškoćama, ili

sopstvenim lošim umišljajima.

Pogled koji bludi u daljinu odaje brigu, odsutnost, ali može da označi i maštovitu,
zanesenu osobu.

Ugašen pogled je kod razočaranih osoba. On odaje dugu patnju i otupelost posle očaja
zbog nerešivih teškoća.

Tup pogled imaju i priglupe, samozadovoljne osobe.

Umoran je i tužan pogled paćenika i bolesnika, a izgubljen kod onih što vape za susretom
sa očima izgubljene ljubavi. Ima li tužnijeg, ali veselijeg traženja, od onoga kad oči
blude, lutaju ili zadovoljno šaraju očekujući najdraži susret.

Oči umorne, zgasle, na bledom licu, potamnelom i isušenom, izbrazdanom borama,

pokazuju neuredan život, zatrovan neprespavanim noćima, dimom i duvanom, ili neku
dugotrajnu boljku koja iscrpljuje čoveka.

Skupljene veđe odaju prezir. Zatvoreni kapci razočarenje, bol, ili duboku zamišljenost.
Pogled, takođe, može da moli, traži, naređuje, da hrabri i da zastrašuje.

U pogledu se sažimaju uticaji životnih sila koje struje u nama. Te znane i neznane sile,
priznate i nepriznate, zrače iz naših očiju govoreći pre reči šta osećamo, mislimo, čemu
stremimo i čemu se nadamo. U tom svetlu, u očima se zaista ogleda duša čovečija.
Snaga pogleda

Koliko smo samo puta čuli rečenice poput: “Oči su ogledalo duše”, “Sve ti se vidi u
očima”, “Sve mi je jasno kad te pogledam u oči”, “Oči govore kakav si”, itd.

Uvijek me fascinirala snaga očiju i snaga pogleda. Ponekad zaista bez ijedne jedine riječi
možeš u nečijim očima vidjeti kako se osjeća, da li je sretan ili ga nešto tišti. Ponekad
također bez ijedne riječi možeš u nečijem pogledu osjetiti radost što te vidi, ljutnju,
odbojnost, i sl.

Ne razmišljam o tome često, ustvari, počnem razmišljati tek kad se zadivim tom snagom
koju pogled može proizvesti. Pa onda stanem i kažem sebi: “Da, zaista su oči toliko
važne i toliko toga mogu da kažu, trebaš samo pažljivo gledati druge ljude u oči.”

A čudno mi je što nekad pogled ostavi

na mene takav utisak da dugo nakon tog
događaja razmišljam o njemu. To i jeste
ono što me “inspirisalo” da napišem ovaj
tekst.

Sinoć je jedan takav pogled proizveo

toliku snagu da ja u ovom trenutku još
uvijek ne mogu tačno da ga opišem i
analiziram.

Da li uopće trebam išta anlizirati? Da li

uopće trebam o tome razmišljati? Ne
znam…
Da li trebam ostaviti u sjećanju samo taj ugodni osjećaj i uspomenu na taj pogled, ili
trebam tražiti i riječi i djela koja se kriju iza njega? Možda se razočaram ako ih potražim,
ali taj pogled je toliko snažan utisak ostavio na mene da se bojim da se ne mogu na njemu
zaustaviti. Inače nisam tako hrabra i odvažna, ali sad osjećam da bih mogla potražiti sve
to, po cijenu ne znam kolikog razočarenja.

Ili da ipak čekam da mi se “sve samo kaže”? …

Ah, čudna je ta psiha, čudni su ti pogledi, može li im iko objasniti snagu?

Privlačite svojim pogledom

"Snaga pogleda je bila toliko zlorabljena u ljubavnim pričama da se u to prestalo
vjerovati. Neki ljudi se sada usuđuju reći da su se dva bića zaljubila jer su se pogledala.
Ipak, na taj način ljubav počinje i samo na taj način. Ostalo je ostalo i dolazi kasnije.
Ništa nije stvarnije od tih velikih šokova koje dvije duše daju jedna drugoj u razmijeni
takve iskre." (Victor Hugo)