SCENARIO KATASTROFE I OPSTANAK LJUDSKE ZAJEDNICE

SCENARIO OF CATASTROPHE AND SURVIVAL OF HUMAN

COMMUNITIES

Jovan Milivojevi 1), Aleksandra Koki Arsi 2), Aleksandar Aleksi 3), Sonja Grubor4), Ivan
Savovi 5)

Rezime: Šta je zapravo katastrofa? Katastrofa je veoma širok i rastegljiv pojam. Ona se može
odnositi na pojedinca, na grupu, na naciju, na ove anstvo, na celokupan živi svet, i td. Ovde se
isklju ivo istražuju potencijalne katastrofe koje mogu dovesti do uništenja ljudske civilizacije.
Izvori tih katastrofa mogu biti razli iti, ali je njihova posledica ista: izumiranje ljudske vrste. Da li
je to odista mogu e zapita e se mnogi i pomisliti da se radi o nau noj fantastici ili bujnoj mašti.
Nažalost, mnogih opuštenih i ušuškanih ljudi u zemaljskom raju to je svakodnevna pojava u
svekolikom Svemiru, ne onom nau nom koji je ve 0,00000000...1% istražen, ve u onom što jeste
svekoliki svet i što se ne može opisivati umom i postojanjem oveka niti ove anstva. Pri tom, se
postavlja osnovno pitanje: mogu li se katastrofe predvideti i koje su mogu nosti ljudske zajednice
da ih izbegne, kao i koji je kapacitet ljudske zajednice da se nakon njih oporavi. U radu je dat
prikaz scenarija opstanka ljudske zajednice u zavisnosti od katastrofa koje je ugrožavaju.
Klju ne re i: katastrofa, ljudska zajednica, scenario opstanka, kapacitet za oporavak.

Abstract: What is really a catastrophe? The catastrophe is very broad and flexible concept. It may
refer to the individual, the group, the nation, to humanity, the entire living world, and so on. The
sources of these disasters can be different, but their consequences the same extinction of the
human species. Is it really possible that many will ask and think that it is a science fiction or
exuberant imagination. Unfortunately, many loose and ušuškanih people in the earthly paradise it
is a daily occurrence in the entire universe, not that science already 0.00000000 ... 1% explored,
but in what is the overall world and it is not possible to describe the mind and existence man or
mankind. n this case, the essential question: can you predict disaster and what are the possibilities
of human society to avoid them, and that the capacity of human communities to recover after them.
This paper presents a scenario of survival of human communities depending on the disaster that is
threatening.
Key words: catastrophe, human communities, the survival scenario, the capacity for recovery

1. UVOD sveta to i dogodilo, nikog nije bilo da doživljeno

opiše i da ga imenuje. Još uvek niti u svesti
Šta je katastrofa i šta se pod tim pojmom pojedinaca niti u svesti kolektiva ne postoji
zaista podrazumeva? Definicija katastrofe, zavisno dovoljan ose aj za katastrofe koje mogu izazvati
od izvora je: „Katastrofa je strašna nepogoda ili sveopštu smrt niti bilo ko studiozno istražuje
nesre a koja dovodi do gubitka života velikog tipove mogu ih katastrofa tih dimenzija i
broja ljudi i uzrokuje velika materijalna mogu nost odgovora na njih. Naravno, ima dosta
razaranja“. Tako su sinonimi za re katastrofa: senzacionalisti kih napisa i dela koja govore o
koban, kataklizma, nesre a, drama i dr. Me utim, sudnjem danu, veliki broj proroka i vidovnjaka
zasada, ne postoji re za potpunu smrt ljudske koji predskazuju „smak sveta“ tog i tog dana ili
civilizacije, ve se ona izvodi opisno: izumiranje godine, ali sve se svodi na koriš enje obi nog
ljudske vrste, smrt celokupnog ove anstva, i td. ljudskog straha od smrti, zarad novca ili
To je i razumljivo, jer da se kroz istoriju živog ostvarivanje društvenog statusa, jer taj „zna“ ono
1) Jovan Milivojevi , Mašinski fakultet Kragujevac, Centar za kvalitet,Sestre Janji 6, mail:
jovan.milivojevic@gmail.com
2) Aleksandra Koki Arsi , Mašinski fakultet Kragujevac, Centar za kvalitet,Sestre Janji 6 ,
akokic@kg..ac.rs
3) Aleksandar Aleksi , Mašinski fakultet Kragujevac, Sestre Janji 6, mail: aaleksic@kg.ac.rs
4) Sonja Grubor, Mašinski fakultet Kragujevac, Sestre Janji 6, mail: cqm@kg.ac.rs
5) Ivan Savovi , Mašinski fakultet Kragujevac, Centar za kvalitet,Sestre Janji 6, mail:
savovici@kg.ac.rs
što drugima nije dato da znaju. No, ostavimo to po biološkog rata, nekontrolisani nau ni eksperimenti
strani i vratimo se katastrofama kao prirodnim i sl.
fenomenima. Druga faza: dejstvo koje nastali doga aj izaziva,
Poznato nam je da je Svemir ili svesvet jako kao što su globalna materijalna razaranja, masovna
dinami an sistem sadržan od energije i materije i smrt ljudi, nuklearna zima, ekstremno
verovatno od mnogo još toga, što je u ovom visokoenergetsko zra enje, naglo globalno
trenutku nedostupno ljudskom umu i zamrzavanje ili pregrevanje, i td. Dejstva mogu
nespoznatljivo za ula kojima ovek raspolaže. biti na nekom delu planete ili globalno ili pak
Mnogi procesi i doga aji koji se u njemu odvijaju mogu zahvatiti i širi kosmi ki prostor.
direktno ili indirektno uti u na našu galaksiju Tre a faza: prestanak dejstva koji sa sobom nosi
(Mle ni put), na naš sun ev sistem, na našu itav niz posledica koje mogu biti lokalnog,
planetu i nas same. Sve je u kauzalnoj vezi i na regionalnog ili globalnog karaktera. Posledice su
žalost mnogo se toga doga a, a da naša svest naj eš e velika ili totalna razaranja objekata,
uopšte nije sposobna da to sagleda i razume. Da bi masovna smrt ljudi ili, pak, uništenje celokupnog
smo donekle mogli da razumemo i analiziramo ljudskog roda. Kada su u pitanju doga aji u
katastrofe, njihova dejstva i uticaj na ljudski rod, kosmi kom prostranstvu ishod može biti i
moramo ih na neki na in klasifikovati. razaranje Zemlje pa i Sun evog sistema.
Najednostavnija podela katastrofa bi bila na: one etvrta faza: oporavak koji se prvenstveno odnosi
koje izaziva ovek, one koje nastaju usled na delimi na dejstva na ljudski rod. U taj proces
dinamike Zemlje, katastrofe uzrokovane uklju eni su mnogi faktori: nivo razaranja, prate e
dinamikom Sun evog sistema, one koje dolaze iz pojave poput radioaktivnog zra enja, uništen
spoznatljivog svemira i katastrofe za koje se ne zna ekonomski sistem, masovne povrede i oboljenja
poreklo. Naravno, da ovim nisu obuhva ene sve ljudi. Me utim kada se radi o globalnom dejstvu i
katastrofe koje nastaju u svetu kao apsolutu, ali za uništenju ljudskog roda može se govoriti o
po etak daju osnove da se na ovim katastrofama mogu nosti da planeta u nekom vremenskom
zapo nu ozbiljna istraživanja. Interesantno je, kada periodu bude sposobna da razvije novu civilizaciju
analiziramo katastrofe koje izaziva ili može (više miliona godina).
izazvati ovek da se uo ava paradoks da je ovek u Naravno da se ovde, prvenstveno, istražuju
stanju da razvije sredstva koja mogu uništiti itav katastrofe koje imaju globalno dejstvo i koje
ljudski rod, a da nije u stanju da razvije sredstva da dovode do nestanka ljudskog roda.
isti o uva od smrtonosnog dejstva ak i katastrofa
sa delimi nim u inkom (poplave, zemljotresi, i 2. TIPOVI KATASTROFA KOJI
sl.). UGROŽAVAJU OPSTANAK LJUDSKE
Proces katastrofe se može podeliti u nekoliko
faza: prirodni/ljudski doga aj, dejstvo (katastrofa),
ZAJEDNICE
prestanak dejstva, oporavak (nakon katastrofe).
Prva faza: doga aj podrazumeva prirodne Dosadašnja klasifikacija nesre a ili katastrofa
doga aje, kao što su razorni zemljotresi, velike obuhvata pet tipova i to: udes, krizu, vanredno
vulkanse erupcije, nagla promena magnetnih stanje (nesre u) i propast (katastrofu). Ovom
polova, gigantske erupcije na Suncu, eksplozija katastrofom nije predvi ena potpuna katastrofa
supernove u blizini Sun evog sistema, i sl, kao i koja može dovesti do nestanka ljudske vrste.
doga aje koje izaziva ovek poput nuklernog rata, Me utim, cilj ovog istraživanja je upravo taj tip
katastrofe i ona e biti pridodata kao novi tip
važe oj klasifikaciji (Tabela 1.).
Tabela 1 - Klasifikacija nesre a i magnitude doga aja
Pore enje magnitude doga aja
Udes Kriza Vanredno Propast/ Gobalna
stanje/ nesre a katastrofa katastrofa
Povrede malo više puno stotine/ hiljade potpune
Smrt malo više puno stotine/ hiljade potpuna/
sveukupna
Šteta mala srednja velika opšta potpuna
Prekid mali srednji veliki opšti potpuni
Geografski lokalizovan rasturen rasturen/ difuzan difuzan sveopšti
uticaj
Raspoloživi obilni dovoljni ograni eni retki ne postoje
resursi
Broj zbrinutih malo više stotine stotine/ hiljade niko
Vreme za minuti/ sati/ dani dani/nedelje meseci/ godine godine/ dekade milioni/ milijarde
oporavak godina/ nikad

B-44
 Kao što se iz Tabele 1 vidi , karakteristike Ovo nije mra no predvi anje, ve realna
globalne katastrofe su takve da ne postoje nikakve opasnost koja vreba na svakom koraku i ije je
šanse za oporavak, jer prakti no nema ljudi da to vreme doga anja potpuno nepredvidivo za ovaj
urade. Jasno je da se ovde radi o sveukupnoj smrti nivo znanja i tehnološkog razvoja današnje
ljudskog roda. civilizacije. S druge strane, ove opasnosti su
Bliža definicija globalne katastrofe je da je to sastavni deo prirodnih procesa, ali to mogu biti i
doga aj koji predstavlja opasnost koja dovodi do antropogeni doga aji nenamerno ili namerno
uništenja celokupnog ljudskog roda na planeti. izazvani. U cilju boljeg razumevanja i izu avanja
ovog opasnog fenomena u Tabeli 2 data je
klasifikacija ovog tipa katastrofa.
Tabela 2 - Klasifikacija katastrofa bitnih po opstanak ljudske zajednice.
Vrsta katastrofe Mogu e posledice katastrofe Mogu nost odgovora Rizik
Katastrofe koje izaziva Prenaseljenost, voda, energija, Odgovor je mogu uz Srednji do
ovek hrana, vazduh, rude, odgovorno ponašanje visok
zaga ivanje, klima, oružja, pojedinaca, država i
nau ni eksperimenti, i dr. celokupne ljudske
zajednice.
Katastrofe koje izaziva Zemljotresi, vulkani, slabljenje U ovom trenutku Visok i
planeta Zemlja elektromagnetnog štita, promena tehnološkog razvoja mogu veoma visok
magnetnih polova, promena je samo delimi an odgovor,
brzine okretanja planete, ledena ali sa potpuno neizvesnim
doba, i dr. ishodom po opstanak.
Katastrofe koje dolaze Promena putanja planeta, U ovom trenutku Veoma
iz Sun evog sistema asteroidi, komete, erupcije na tehnološkog razvoja ljudski visok
Suncu, promena rotacije Sunca, rod nije u stanju da
promena opšte aktivnosti Sunca, odgovori na katastrofu.
i sl.
Katastrofe koje mogu Nove i supernove, kosmi ko U ovom trenutku Veoma
do i iz Svemira zra enje, magline, superiorne tehnološkog razvoja ljudski visok
civilizacije, sudari galaksija, rod nije u stanju da
crne rupe, lutaju a tela, promena odgovori na katastrofu.
univerzalnih konstanti, i sl.
Katastrofe za koje se Nepoznata energetska polja, U ovom trenutku Veoma
nezna poreklo dezintegracija prostor – tehnološkog razvoja ljudski visok
vremena, paralelni svetovi, rod nije u stanju da
dezintegracija svemirske odgovori na katastrofu.
strukture, nepoznate katastrofe, i
sl.
Katastrofe u Tabeli 2 su klasifikovane
prema izvorima nastanka doga aja, a verovatno a preduprediti ili odložiti katastrofu. Me utim,
njihovog doga anja je potpuno neizvesna. zapo eti nuklearni rat može u veoma kratkom
Detaljnijom analizom svakog tipa navedenih periodu vremena (par godina) dovesti do nestanka
katastrofa dobija se jasnija slika opasnosti koje se ljudske vrste (snažna radijacija, nagli nastanak
mogu dogoditi, kao i sagledavanje karakteristika ledenog doba). S druge strane, nau ni eksperimenti
doga aja koji za ishod imaju potpuni nestanak mogu biti uzrok nenadanih katastrofa, za slu aj
ljudskog roda. neo ekivanih rezultata eksperimenta.

2.1. Katastrofe koje može da izazove ovek

Katastrofe koje izaziva ovek mogu biti

namerne i nenamerne. Ovaj tip katastrofa,
uglavnom, zahteva nešto duži period vremena da
bi proistekao doga aj doveo do tragi nih posledica
po itav ljudski rod. Tako, na primer, iscrpljivanje Slika 1 - Eksplozije nuklearnih bombi
prirodnih resursa zahteva puno vremena da bi se (primeri)
došlo do trenutka potpune katastrofe. Pri tom, uvek
mogu postojati i adekvatni odgovori koji mogu Na slici 1. dat je prikaz eksplozija nuklearnih
bombi (nuklearne probe). Problem i opšta opasnost

B-45
su što svet poseduje mnogo nuklearnog oružja koje
može višestruko da uništi celokupan ljudski rod.
Rizik je isuviše veliki i to predstavlja realnu i
veoma blisku opasnost.
2.2. Katastrofe koje izaziva planeta Zemlja
Ovaj tip katastrofa su prirodni fenomeni, a
nastaju usled geodinami kih procesa koji se
odvijaju na planeti. To su, pre svega, tektonski
poreme aji usled kretanja kontinentalnih plo a, ali
i kretanja ostalih masa u strukturi planete. S druge
strane, mogu biti izazvani i udarom kosmi kih
objekata u površinu Zemlje, ali i zna ajnim
poreme ajima u gravitacionom režimu planete, ili
udarima snažnih energetskih talasa.
To se može donekle videti na primeru vulkana
Krakatau (Slika 4.), ija je erupcija svojevremeno
dovela do sniženja prose ne temperature na
planeti.
Jedna od mogu ih globalnih katastrofa je i
nagla promena magnetnih polova ili geomagnetna
reverzija Zemlje. Ovu katastrofu karakterišu
pogubni efekti, koje savremena nauka još nije
istražila i izvela klju ne dokaze. Pretpostavke su
da ovaj doga aj dovodi i do pojave ledenih doba
na planeti. Verovatno da više udruženih doga aja
dovode do ove pojave.

Slika 5 - Grafik klimatskih promena (prose ne

temperature) tokom 5,5 miliona godina

Jedna od katastrofa po ljudski rod je i pojava

Slika 2 - Mohorovi ev diskontinuitet
Naravno, da se ovde razmatraju takvi tektonski
poreme aji, kao što je globalno, ekstremno
pomeranje kontinentalnih plo a, koje mogu
izazvati nestanak ljudske civilizacije. Predmet
ovog rada nisu zemljotrei koji imaju razorna pa
ledenih doba, iju je frekvenciju, uzroke i dužinu
trajanja nau no fundirao M. Milankovi . Bez
obzira na veoma validnu teoriju, skoro je
nemogu e predvideti ta an po etak novog ledenog
doba na Zemlji. A i na današnjem civilizacijskom
nivou nije mogu e na i odgovor za preživljavanje
ljudskog roda kada do ove pojave do e.
Na slici 6. je dat prikaz funkcionalne zavisnosti
ljudskog roda od planete Zemlje.
Zemljotresi Vulkani

Razaranja, promena

ipak ograni ena dejstva. Globalno pregrupisavanje klime, masovna smrt

Inverzija Ledena doba,

magnetnih polova uragani, i dr.

kontinentalnih plo a se može objasniti teorijom

S I S T E M Z E M LJ E
koju je postavio A. Mohorovi . Procesi destrukcije

Dejstva
Ekosistemi Resursi vode

Uticaji i ranjivost
Nenadan ekivan
Doga aj
Hrana Ljudska Zdravlje i
LJ U D S K I S I S T E M zajednica život

Vlade, UN Javnost Zdravstvo

Opstanak ljudske
Tehnol. Znanje
zajednice
Brz Obu enost ljudi Svest i
odgovor požrtvovanje

Slika 3 - Zemljotres u Japanu 2011. Odgovor Adaptacija

Tako e, realna globalna katastrofa može
nastati integrisanim dejstvom više snažnih
vulkanskih erupcija, koje za kratko vreme mogu
izbaciti enormne koli ine gasova i pepela u visoku
atmosferu i dovesti do globalnog zahla enja
odnosno pojave mini ledenog doba, što je pogubno
po itav ljudski rod.
Slika 4 - Erupcije vulkana Krakatau
(Indonezija)
Slika 6 - Funkcionalna zavisnost ljudskog roda
od planete
2.3. Katastrofe koje dolaze iz Sun evog
sistema
Promene u Sun evom sistemu se direktno
manifestuju na Zemlji i dovode do manjih ili ve ih
poreme aja. Tako, ako do e do poreme aja u
putanjama planeta, to se neposredno prenosi i na
putanju Zemlje, a to dovodi do manjih ili pak
katastrofalnih promena klime na planeti. U
dinamici Sun evog sistema dolazi do cikli nih
promena u kretanju planeta (Slika 5.), a time i
Zemlje što dovodi do pojave ledenih doba u
odgovaraju im vremenskim ciklusima.

B-46

Slika 7 - Sun ev sistem (putanje planeta)
Druga grupa mogu ih doga aja je udar
asteroida i kometa u površinu Zemlje. Ti doga aji
su se odigravali u dugoj istoriji Zemlje i skoro
uvek imali katastrofalne posledice po živi svet na
Zemlji. Izvori asteroida i kometa su dati na slici 6.
A) B)
Slika 8 - Grafi ki prikaz pojasa asteroida (A) i
Ortovog oblaka (B)
Ozbiljna pretnja ljudskom rodu su i
nepredvidive aktivnosti na Suncu, poput mo nih
erupcija i snažnih magnetnih oluja (Slika 7.), koje
su u stanju da unište život na Zemlji (drasti ne
klimatske promene, enormno zra enje, i dr.).
Slika 9 - Poja ana aktivnost sunca (eksplozije i
magnetne oluje)
2.4. Katastrofe koje mogu do i iz Svemira
Kada je u pitanju Svemir kao mogu i izvor
globalnih katastrofa na Zemlji, mora se naglasiti da
ovek ni iz daleka ne poznaje njegovo suštinsko
ustrojstvo niti njegovu svrhu i da može tuma iti
samo one pojave direktno ili indirektno
spoznatljive njegovim ulima. Ovde e biti
prezentovani samo neki od doga aja koji se
odigravaju u Svemiru, a mogu biti pogubni po
itav ljudski rod. Tako pojava nove ili supernove u
blizini Sun evog sistema može dovesti do itavog
niza katastrofalnih posledica, kao što su izuzetno
snažna visoko energetska zra enja, pojava snažnih
elektromagnetnih i magnetnih polja, pojava
snažnih energetskih talasa koji mogu uticati na
putanju planeta, a time i Zemlje. Sve napred
navedeno dovodi do uništenja života na Zemlji , a
time i života ljudi. Tako, zvezda T Pyxidis, koja je
B-47
od Zemlje udaljena 3.260 svetlosnih godina je
veoma
A) B)
Slika 10 - Eksplozija A) nove, B) supernove
aktivna (još od 1890. godine) sa izgledom da u
skoroj budu nosti postane supernova. Na tako
bliskom odstojanju mogu se u trenutku eksplozije
ekivati veliki problemi za život na Zemlji pa i
mogu a globalna katastrofa po ljudski rod.
Pored ovih doga aja, mogu a je pojava izvora
snažnog kosmi kog zra enja (sinhrotrono zra enje
aktivnih galaksija ili galakti kih jezgara,
neutronske zvezde) usmerenog ka Sun evom
sistemu, ije zra enje može prodreti na površinu
Zemlje i uništiti život na njoj. Tako e, širenje
maglina ka našem solarnom sistemu (primer
magline „Konjska glava“) koje sa svojim
gasovima i prašinom onemogu avaju normalnu
distribuciju energije sa Sunca i na taj na in
uzrokuju dramati ne klimatske promene na Zemlji.
Dalje to mogu da budu procesi sudara naše
galaksije sa drugim galaksijama u galakti kom
jatu, pojava crnih rupa na bliskim rastojanjima,
lutaju a galakti ka tela, superiorne civilizacije.
Poseban
Slika 11 - Sudar galaksija
problem može biti promena jedne ili više
univerzalnih konstanti (gravitaciona - G, Plankova
- h, brzina svetlosti - c, elektromagnetne, atomske i
nuklearne, dr.), što dovodi do preure enja
strukture prirode, a time i do nestanka ljudske
civilizacije. Naravno da navedenim pojavama nije
iscrpljena lista doga aja u Svemiru koji mogu
dovesti do globalne katastrofe po ljudski rod.
2.5. Katastrofe za koje se nezna poreklo
Ma koliko se ovek trudio da spozna suštinu i
svrhu sveukupnog postojanja još uvek je toliko
daleko od njihove spoznaje i sa potpunom
pouzdanoš u se može re i da su sva znanja do
kojih se došlo samo puke aproksimacije stvarnosti
i da su u potpunosti antropološki shva ene
(po etak i kraj, centar sveta, prostor i vreme, i td.).
Otuda ovek i ne može biti svestan mnogih pojava
koje mogu dovesti do globalne katastrofe. Neke od
ovih pojava se mogu pretpostaviti, kao što su
mo na, nepoznata energetska polja po strukturi i
na inu iskazivanja energije, postojanje paralelnih
svetova (sa razli itim univerzalnim konstantama) i
njihova inerakcija, anihilacija materije, procesi
dezintegracije prostor – vremena, dezintegracija i
preure ivanje strukture svekolikog sveta. Sve su to
potencijalni doga aji koji dovode do globalne
katastrofe po ljudski rod. Tako e, treba imati u
vidu pojave i procese koje ne možemo da uo imo,
da ih imenujemo, da ih opišemo i shvatimo, jer za
to nemamo dovoljno ula niti indirektnih metoda
opažanja, a koji su isto tako uzro nici globalnih
katastrofa.
Klasifikovanje globalnih katastrofa i njihov kratak
opis nemaju za cilj senzaciju niti izazivanje straha
kod ljudi niti se njima pravi uvod u filozofiju
nihilizma i apsolutne nemo i. Naprotiv, želja je da
se kroz sistematizaciju navedenih doga aja
pokrene itav niz filozofskih pitanja, razmatranja i
zaklju aka koji treba da budu osnova za
istraživanje mogu nosti opstanka ljudskog roda i
utvr ivanje jaza u znanju i potrebnoj energiji i
tehnologijama da može da predupredi navedene
doga aje ili da ih bar izbegne, odnosno do kog je
nivoa ljudska civilizacija ranjiva u odnosu na
procese koji se doga aju u prirodi.
3. MOGU NOST ODGOVORA NA
KATASTROFE
Da bi se sagledala mogu nost odgovora na
globalne katastrofe neophodno je analizirati proces
nastanka doga aja i karakteristike mogu eg
odgovora od strane ljudske zajednice.
3.1. Karakteristike doga aja
Globalna katastrofa se sastoji od etiri osnovne
faze: (1) nastanak doga aja, (2) doga aj
i dejstva, (3) prestanak doga aja i posledice i (4)
oporavak odnosno uklanjanje posledica.
S druge strane, karakteristike katastrofe su:
uo ljivost nastanka doga aja
vremenski period od uo avanja nastanka
doga aja do momenta doga aja (dejstva)
vreme trajanja doga aja
tip doga aja (veli ina, karakteristike
dejstava)
posledice koje doga aj izaziva
kompleksnost doga aja.
a) Uo ljivost nastanka doga aja
Da bi smo utvrdili koji se doga aji mogu
uo iti, analizira emo tipove doga aja iz Tabele 2.
Prva grupa dog aja koju izaziva ovek je u
B-48
potpunosti uo ljiva, jer je sastavni deo ovekovih
planova, ponašanja i aktivnosti. ak se i kod
planiranja analiziraju uzroci i posledice svakog od
doga aja. Jedino je mogu e kod nau nih
eksperimenata prevideti neke od posledica.
Kod druge grupe doga aja postoje doga aji
koji se mogu blagovremeno uo iti i doga aji koji
su delimi no predvidivi ili ih je nemogu e uo iti.
Tako, na primer, mogu e je sa velikom
pouzdanoš u predvideti nastanak ledenih doba i
promene u ozonskom omota u Zemlje pa i
promene u elektrodinamici Zemlje. Delim no je
mogu e uo iti proces globalnog preure enja
zemljine kore i pojavu vulkanskih aktivnosti.
Me utim, kako su svi ovi doga aji kompleksni i u
direktnoj funkciji od aktivnosti Sunca i kosmi kih
procesa svi navedeni doga aji mogu biti i
nenadani, pa prema tome i neuo ljivi (nagla
inverzija magnetnih polova, naglo slabljenje
elektromagnetnog štita, nenadani globalni
tektonski poreme aji, i td.).
U grupi doga aja iji je izvor Sun ev sistem
blagovremeno je mogu e uo iti putanje asteroida i
kometa koji imaju mogu nost da se sudare sa
Zemljom. Me utim nije mogu e, bar za sada,
predvideti gigantske erupcije na Suncu, promenu
dinamike Sunca i planeta, kao ni promene opšte
sun eve aktivnosti (nagle promene distribucije
energije na Zemlju, nagle promene u
elektrodinamici Sunca, i sl.).
Doga aje koji pripadaju etvrtoj i petoj grupi
(Tabela 2.) je na ovom nivou civilizacije prakti no
nemogu e opaziti (eksplozija nove i supernove,
promena univerzalnih konstanti, i dr.).
Vreme uo avanja nastanka doga aja je:
To = 0 T (sekunda, dana, godina)
gde je,
To – vreme opažanja zapo injanja doga aja
0 – vreme manje od 0,1 sekunde odnosno vreme
blisko nuli
T – vreme opažanja koje se naj eš e meri satima,
danima, godinama
b) Vremenski period od uo avanja nastanka
doga aja do momenta doga aja (dejstva)
Vreme koje protekne od momenta opažanja
nastanka doga aja do pojave doga aja je vreme
razvoja doga aja i ono iznosi:
Trd = 0 Tn (sekunda, dana , godina)
gde je:
Trd – vreme razvoja doga aja
0 – vreme koje je blisko nuli za nenadane doga aje
ili od momenta opažaja doga aja do njegovog
dejstva
Tn – vreme razvoja doga aja koji se meri satima,
danima , godinama.
v) Vreme trajanja doga aja
Vreme trajanja doga aja ili dejstva može
iznositi delove sekunde, više dana, godina i
vekova. Ekstremno kratko vreme dejstva ne daje
nikakve šanse za odgovor.
g) Tip doga aja i posledice (veli ina,
karakteristike dejstava)
Što se ti e opisa doga aja i njegovih
karakteristika dosta toga je dato u Tabeli 2. Opšta
karakteristika ovih doga aja je njihovo globalno
dejstvo i smrt (nestanak) celokupnog ljudskog
roda.
d) Kompleksnost doga aja
Sve globalne katastrofe nisu usko vezane za
oveka ili planetu Zemlju, ve za itav niz pojava i
procesa koji se odvijaju u bliskom i sveukupnom
svemiru. Ovi doga aji su esto inicirani procesima
koje ovek svojim ulima nije u stanju da uo i niti
pak ume da ih opiše.
3.2. Mogu nost odgovora ljudske zajednice
Postavlja se logi no pitanje na koje globalne
katastrofe ovek može da da odgovor, da ih spre i
ili izbegne? Naravno, da je za katastrofe koje
ovek sam izaziva mogu e na i odgovor i isti
realizovati. Me utim, za ostale tipove globalnih
katastrofa u najve em broju slu ajeva zasada nema
odgovora. Kod nalaženja rešenja za odgovor na
globalnu katastrofu neophodno je sagledati neke
veoma važne aspekte odgovora.
a) Psihi ki aspekt
Psihologiju ljudskih masa naj eš e karakterišu
neverica i panika. Neverica se javlja kada ve ina
ljudi ne razume suštinu doga aja ili ne veruje
ljudima, medijima i institucijama koji daju
informacije o doga aju. To u potpunosti blokira
sve aktivnosti koje stoje na raspolaganju u cilju
odgovora na katastrofu. I što je još gore od toga je
panika kada se shvati opasnost i u tom slu aju se
doga a raspad sistema pa je uspostavljanje bilo
kakve organizacije za odgovor na krizu nemogu e.
b) Organizacijski aspekt
Organizacija odgovora na krizu je kompleksan
posao i, pre svega, zahteva napor itave ljudske
zajednice odnosno svakog njenog lana. Tako
ogromna organizacija zahteva veliko vreme
pripreme, veliku motivisanost jedinki, punu
opredeljenost da se odgovori sa punim
kapacitetima. To je posebno važno kod katastrofa
koje izaziva ovek.
v) Nivo raspoloživih znanja
Raspoloživa znanja su klju ni faktor kod
odgovora, jer bez dobrog poznavanja suštine
doga aja, njegovih dejstava i na ina da se na ta
dejstva uspešno odgovori nije mogu e spre iti ili
izbe i katastrofu. Zasada, ljudska zajednica
poseduje vrlo malo relevantnih znanja za globalne
katastrofe.
g) Inercija ljudske zajednice za odgovor na
globalnu katastrofu
B-49
Inertnost je sastavni deo prirode oveka.
Naime, ovek dela posledi no, tek nakon kada se
nešto zaista dogodi. Kako promeniti tu osobinu i
oveka usmeriti ka onome što e se dogoditi i tako
ga pripremiti za nastanak doga aja, odnosno da
bude spreman da preduzme odgovaraju e mere da
se kriza predupredi ili izbegne. Danas je inercija
ljudskog roda tako velika da ak i kad se nesre a
dogodi ove anstvo veoma sporo reaguje.
Postavlja se pitanje merenja inercije ljudske
zajednice sa više aspekata: vremenskog, psihi kog,
politi kog, kognitivnog, organizacionog,
obu enosti, spremnosti na brzu adaptaciju.
Naravno, da metoda merenja mora da obuhvati sve
navedene aspekte, kako bi rezultat bio validan.
Rezultati merenja treba da budu osnova za
donošenje ispravnih odluka za svo enje inercije
ljudske zajednice na prihvatljiv nivo. Pri tom,
svaki lan ljudske zajednice mora da zna da
Zemlja nije obe ani raj u kome se bezbrižno živi,
ve je prostor neprekidnih promena, nastalih u
neposrednoj interakciji sa kosmi kim okruženjem i
svekolikim svetom.
d) Raspoloživo vreme za odgovor
Raspoloživo vreme za odgovor na katastrofu
je jedan od klju nih faktora odgovora. Što je
vreme od opažaja nastanka doga aja do njegovog
dejstva duže to je mogu e da se ljudska zajednica
dobro pripremi i da odgovor na katastrofu bude
celovit i uspešan. Za nenadane doga aje ljudska
zajednica nije u mogu nosti da da bilo kakav
odgovor.
) Faktor panike
Psihologija mase je psihologija kolektivne
panike i frustracija. A to je, upravo i najgora
mogu a karakteristika, jer kad treba da se deluje
odlu no i celovito panika dovodi do raspada
sistema. Panika posebno nastaje u periodima
masovnih stradanja i izuzetno ju je teško
eliminisati i kontrolisati. Tada se svako organizuje
na li nom i porodi nom nivou (po principu haosa)
pa svako organizovano ponašanje postaje
nemogu e.
e) Uloge i odgovornosti
Dobro definisani uloge i odgovornosti svake
institucije i svakog pojedinca u momentu odgovora
na katastrofu uve avaju uspeh za opstanak
ljudskog roda. Me utim, teorijski je sve u redu, ali
kad do e do kriti nih situacija, mnogi delovi
sistema pa i itav sistem odgovornosti se urušava.
3.3. Analiza civilizacijskog nivoa (saznanja,
energija, tehnologije, organizovanost)
Kod pojave doga aja koji ugrožavaju itav
ljudski rod, jako je važno da se zna stepen
civilizacijskog razvoja. To je jako bitno, jer se
tada zna na koji tip i koju globalnu katastrofu
ljudska zajednica može da da adekvatan odgovor.
Nažalost, današnja civilizacija je okrenuta
ispraznim vrednostima: dominaciji materijalnog
nad duhovnim bogatstvom, dominaciji sile,
dominaciji eksploatacije drugih, dominaciji
rasipni kog trošenja svih resursa bez brige za
budu nost, i tsl. Malo ko razmišlja o budu nosti
ljudske zajednice i njenom opstanku, o dominaciji
znanja i kosmi koj mo i poduprtoj dobrotom i
saznanjem svrhe života. Mnogo toga treba
promeniti u ponašanju ljudske zajednice da bi se
dostigao civilizacijski nivo koji je u stanju da
odgovara na globalne katastrofe.
a) Nivo saznanja
Koji je nivo saznanja potreban da bi ljudska
zajednica mogla da odgovori na globalne
katastrofe? Koliki je jaz izme u raspoloživih
znanja i potrebnih znanja za utvr ivanje suštine
doga aja i adekvatnog odgovora na mogu u
katastrofu? Naravno, da treba sav um ove anstva
usmeriti u tom pravcu i pri tom krenuti od
najfrekventnijih globalnih katastrofa koje su se
doga ale u prošlosti. Pri tom, treba se nadati da
ne e tako brzo do i do nenadanih i ljudskom rodu
nepoznatih katastrofa. Sigurno, da se ste ena
saznanja itekako mogu koristiti u najrazli itije
svrhe, a na dobrobit celokupne ljudske zajednice.
b) Energetski prag
Kako energija igra klju nu ulogu kod svih
doga aja odnosno njihovih dejstava, to je
neophodno znati energetski minimum potreban za
odgovor na katastrofu ili njeno izbegavanje. U
skladu sa tim, utvrditi maksimum energije koji
ljudski rod u tom trenutku može da generiše u cilju
odgovora na krizu. I ponovo, koja su znanja
potrebna da se obezbedi adekvatan nivo energije,
kao i njena struktura, na ini dejstva, metode njene
upotrebe da bi se eliminisali doga aji koji
izazivaju globalne katastrofe.
v) Nivo tehnologija
Koji je to tehnološki nivo koji je neophodan
da bi se moglo suprostaviti doga ajima koji
izazivaju globalne katastrofe? Da li su sredstva,
metode i organizacija dovoljni za odgovor, a ako
nisu koja su znanja neophodna da se to ostvari?
Naravno, da današnji tehnološki nivo ni izdaleka
nije dovoljan da se odgovori na prirodne katastrofe
globalnih razmera.
g) Stepen organizovanosti
Nivo organizovanosti ljudske zajednice kao
celine je na najnižem mogu em nivou. Svet se
sveo na ratove kao sredstvo tehnološke premo i i
dominacije, a o globalnim katastrofama niko i ne
razmišlja. Uglavnom se ide po onoj logici koja
govori da se treba organizovati tek ako se nešto
dogodi. Ali u slu aju globalnih katastrofa to je
apsolutno izlišno, jer nema onih koji treba da se
organizuju. Zato je neophodno blagovremeno
B-50
razmišljati i pripremati se za mogu e, pre svega,
katastrofe koje se o ekuju i mogu se blagovremeno
predvideti.
d) Vode a ograni enja ( oveka kao entiteta)
ovek je veoma ograni eno bi e u odnosu na
bivstvuju i svet. Jednostavno, u slu aju globalnih
katastrofa treba isklju iti sve egocentri ne i
antropološke teorije po kojima ovek bezmalo ve
nije bog. Nažalost, ovek mnogo toga ne zna i
veoma malo toga zna. Ovde se ovek sre e sa
pojmom opstanka i doga ajima o kojima vrlo malo
može, a naj eš e uopšte ne može, da sudi. On se,
zbog toga, susre e sa pojmom sudbine na koju ne
može da uti e. Veoma je malo globalnih katastrofa
na koje ovek može da uti e i to su uglavnom one
koje on svojim aktivnostima izaziva. Ukoliko
ovek želi da bude visokoumno bi e mora mnogo
da radi na istraživanju svojih ograni enja i
promeni na ina saznavanja odnosno razumevanja
sveta i pojava u njemu (napuštanje antropološke
paradigme bivstvuju eg).
4. SCENARIJI OPSTANKA LJUDSKE
ZAJEDNICE
Ovde se postavlja ozbiljno pitanje, koliko
dugo može da opstane ljudska zajednica i da li je
vreme do pojave prve globalne katastrofe dovoljno
dugo da može da se do e do suštinskih saznanja i
tehnologija za adekvatan odgovor na nju? Kada se
ekuje prva globalna katastrofa teško je utvrditi,
pogotovo one nenadane. Trenutak koji nas deli od
ovog doga aja može biti za sto hiljada godina, ali
se može dogoditi ve sutra. Da li da se prepustimo
sudbini ili da po nemo ozbiljno da istražujemo i
delamo po pitanju globalnih katastrofa?
Globalne katastrofe su se dogodile mnogo
puta u dugoj istoriji Zemlje i uvek su imale
izuzetno razaraju a dejstva, a posebno su bile
pogubne po živi svet.
Veli ina rizika katastrofe se grubo odre uje u
zavisnosti od tri promenljive: njenim obimom
(koliko je ljudi njom obuhva eno), njenim
intenzitetom (koliko je poguban uticaj) i njenom
verovatno om (kolika je verovatno a nastanka
katastrofe). Koriš enjem prve dve promenljive
konstruisan je kvalitativni dijagram tipova rizika
(Slika 12).
Na grafi kom prikazu se vidi da je rizik od
globalnih katastrofa smešten u desnom gornjem
delu dijagrama. Tako e, vidi se da rizik opstanka
predstavlja podskup najtežih oblika globalnih
katastrofa (crveno polje). Naravno, da se u ovom
radu, prvenstveno, razmatra podskup globalnih
katastrofa sa najvišim nivoom rizika po opstanak
ljudskog roda. One se ne doga aju tako esto, ali
kada se dogode za posledicu imaju izumiranje ljudi
(trenutno ili postepeno).
Svi drugi vidovi katastrofa, ma koliko bili teški po
posledicama ili obimu, daju šansu ljudskom rodu
da se oporavi i da preživi. Tako, španska groznica
(grip) može desetkovati stanovništvo neke oblasti
ili kontinenta, ali preostali ljudi e se oporaviti i
ponovo krenuti sa civilizacijskim usponom. Ovde
nije uzet u obzir kapacitet ljudske zajednice za
.
odgovor na pandemiju gripa, što u ovom
konkretnom slu aju nije zanemarljivo.
U ovom radu nije posve ena pažnja
verovatno i pojave doga aja po svakoj mogu oj
katastrofi (doga aju), jer bi to prevazišlo obim
rada, a bilo bi zapostavljeno esencijalno pitanje
vezano za kapacitet ljudske zajednice potreban da
se odgovori na mogu e katastrofe, kao i
organizacije i pripreme za odgovor na njih

Obim

(Kosmi ki?)

Gubitak jedne Drasti an Izumiranje Egzistencijalni

Trans- gubitak rizik
vrste buba ljudi
generacijski biodiverziteta

Globalno Pandemija Starenje? Rizik od

Globalni zagrevanje do španske globalne
0,0010C groznice katastrofe

Lokalni Zagušenje od Recesija u Genocid

jednog ekstra zemlji
vozila

Gubitak dela Kra a Fatalna

Pesonalni kose automobila sobra ajna
nesre a
Intenzitet

Neprimetan Podnošljiv Terminalni (Pakleni?)

Izvor: Nick Bostrom and Milan M. irkovic, Global Catastrophic

Risk, (Oxford University Press, 2008)

Slika 12 - Kvalitativne kategorije rizika

Da bi se bliže pojasnili mogu i scenariji A – Globalne katastrofe na koje je mogu e na i
opstanka ljudske zajednice na Zemlji uvedene su odgovor i obezbediti pouzdan oporavak.
tri promenljive koje kvalitativno definišu B – Globalne katastrofe za koje je u dogledno
verovatno u opstanka odnosno preživljavanja vreme mogu e na i odgovor (više stotina ili
ljudskog roda. To su: doga aj (vrsta doga aja i hiljada godina).
njegov izvor), vreme (koje protekne od momenta C – Globalne katastrofe za koje nije mogu e na i
opažanja do njegovog dejstva) i mogu nost odgovor.
oporavka (kapacitet ljudske zajednice za odgovor Na Slici 13. dat je prikaz funkcionalne
na katastrofu i oporavak). povezanosti opstanka ljudskog roda od napred
Kada se analizira funkcionalna povezanost sve tri navedenih promenljivih veli ina. Detaljnijom
promenljive dolazi se do tri grupe scenarija analizom matrice mogu se bliže definisati sva tri
opstanka ljudskog roda. scenarija opstanka.

B-51
A – Globalne katastrofe na koje je mogu e na i
odgovor
Ovo, prvenstveno važi za globalne katastrofe
antropološkog porekla (nenamerne i namerne), kao
i za deo katastrofa koje nastaju u sistemu Zemlje.
Naravno, da postoje kapaciteti za oporavak u
slu aju globalnog zagrevanja uzrokovanog
delatnoš u ljudi, za izbegavanje upotrebe
nuklearnog oružja ili pandemija izazvanih
Mogu nost Mogu
oporavka Delimi an
Nemogu
Apsolutno nemogu
Nenadano
Nepoznato poreklo
Svemir
oga aj
Sun ev sistem
Sistem Zemlje
Antropološki
Opstanak
Slika 13 - Kvalitativna matrica opstanka ljudske vrste za slu aj globalnih katastrofa
postepenog slabljenja elektromagnetnog štita
Zemlje i nekih drugih globalnih katastrofa. Bez
obzira na veliki gubitak ljudskih života kod tih
katastrofa mogu e o uvati deo populacije koja je u
stanju da se oporavi i nastavi civilizacijski razvoj.
B – Globalne katastrofe za koje je u dogledno
vreme mogu e na i odgovor
Ova grupa scenarija opstanka ljudske
zajednice je validna samo uz ispunjenje dva važna
uslova:
da je o ekivano vreme do pojave globalne
katastrofe dovoljno dugo (više desetina ili
stotina hiljada godina)
da odsustvuju katastrofe kojima se ne zna
poreklo i katastrofe koje nastaju iz Svemira
(one na koje ovek ne može uticati).
Pretpostavka je da e ljudski rod u dovoljno
dugom vremenskom periodu do i do niza
relevantnih saznanja neophodnih za razumevanje
prirode ve eg dela potencijalnih globalnih
katastrofa. S druge strane, u dugom periodu se
mogu razviti neophodni kapaciteti ljudske
B-52
virusima i bakterijama koje su genetski
modifikovane. I na itav niz drugih globalnih
katastrofa koje izaziva ovek može se
blagovremeno reagovati, jer postoje neophodni
kapaciteti za njihovo spre avanje i oporavak kada
se opaze negativni procesi koji vode ka katastrofi.
Što se ti e globalnih katastrofa iji je izvor
sistem Zemlje, mogu e je na i adekvatne odgovore
u slu aju pojave super vulkanizma,
Vreme
Kratko Dugo
zajednice za odgovor na krizu i oporavak od nje.
To zna i da bi ovek bio u potpunosti spreman da
spre i globalne katastrofe antropogenog porekla i
sistema Zemlje, a najve im delom i katastrofe koje
poti u iz Sun evog sistema, kao i dobrim delom
katastrofe koje poti u iz Svemira. Na taj na in bi
se višestruko uve ale šanse za opstanak ljudske
zajednice.
C – Globalne katastrofe za koje nije mogu e na i
odgovor
Ova grupa scenarija opstanka je
najnepovoljnija po ljudski rod, jer mu ne daje
nikakve šanse da preživi katastrofu. Klju nu ulogu
ulogu u ovom scenariju imaju:
katastrofe nepoznatog porekla i najve i deo
katastrofa koje dolaze iz Svemira, al ii manji
deo katastrofa koje poti u iz Sun evog
sistema.
nenadane katastrofe koje nastaju munjevito i
koje ne daju dovoljno vremena ljudskoj
zajednici da da adekvatan odgovor i uklju i
 sve kapacitete za oporavak nakon dejstva
katastrofe
izuzetna kompleksnost doga aja i dejstava
koje izaziva (enormno snažni zemljotresi,
izuzetno jaka visokoenergetska zra enja i
nagli pad/ rast temperature istovremeno).
Teorija verovatno e nije validna da predvidi
ovaj tip katastrofa, jer nema osnovnih podataka o
njihovoj prirodi, njihovim uzrocima i njihovoj
frekvenciji. U ovom slu aju ljudski rod je
nemo an da bilo šta u ini za svoj opstanak.
Bez obzira na to kolike su šanse ljudske
zajednice da se odupre globalnoj katastrofi, kao i
na to koliko je blizak trenutak da se ona dogodi,
neophodno je udružiti sve svetske umove da
neprekidno rade na istraživanju katastrofa, a u cilju
razumevanja njihovih pojava i ubrzanog
uve avanja kapaciteta ljudskog roda za uspešan
odgovor. S druge strane, treba usmeriti napore na
istraživanju prirode inercije ljudske zajednice
prema globalnim katastrofama i odgovora na njih.
Tako e, treba imati u vidu da ove katastrofe (sa
egzistencijalnim rizikom) nisu u iskustvu ljudi pa
se kompletan ljudski rod ponaša kao da toga nije
nikada bilo i da nikada ne e biti. Nažalost, naša
spoznaja je malena, a vremenski period postojanja
civilizacije kratak (u kosmi kim razmerama), tako
da to izaziva potpunu opuštenost i ose aj
bezbednog i ve nog života u zemaljskom raju.
5. ZAKLJU CI
U ovom trenutku istraživa i su najviže
angažovani u oblasti globalnih katastrofa koje
proizilaze iz ljudskih aktivnosti, posebno
industrijske civilizacije i naprednih tehnologija.
Nažalost, relativno mali broj nau nika je usmeren
na istraživanje globalnih katastrofa iz drugih
izvora (Sun ev sistem, Svemir, nepoznato
poreklo). Polazi se od toga da je verovatno a
nastanka ovakvih katastrofa zanemarljiva i da je to
nepotrebno gubljenje vremena. Me utim to nije
tako, sadašnja znanja su nedovoljna da se sagleda
prava priroda ovih katastrofa i periodika njihovih
doga anja. Matemati ki aparat, ma koliko bio
LITERATURA
[1] Milan M. Cirkovic´, Anders Sandberg, and
Nick Bostrom, Anthropic Shadow:
Observation Selection Effects and Human
Extinction Risks, Risk Analysis, Vol. 30, No.
10, 2010
[2] B. N. Kuzyk, Yu. V. Yakovets,
CIIVIILIIZATIIONS: Theory, History,
Dialogue and the Future, Volume II, Future
of Civilizations and Geocivilizational,
B-53
mo an ni iz daleka nije u stanju da opiše ni da
predvidi svu kompleksnost doga aja i dejstava,
koja se po svojoj suštini približava kompleksnosti
svekolikog sveta.
Ako, isklju imo ovaj set najkompleksnijih
globalnih katastrofa, ostaje još veoma veliki spisak
doga aja u sistemu Zemlje i njenom bližem i širem
okruženju koji mogu dovesti do nestanka ljudske
vrste. Zato je neophodno da se ljudski rod
permanentno priprema za odgovor na ove
katastrofe i uspešan oporavak nakon njihovog
dejstva. To podrazumeva, prvenstveno, da se:
intenzivira istraživanje pojave i uzroka
mogu ih globalnih katastrofa
intenzivira istraživanje kapaciteta ljudske
zajednice za odgovor na katastrofe (nivo
znanja, raspolaganje energijom, nivo
tehnologija, nivo organizovanja i td.)
zapo ne sa istraživanjem stepena inercije
ljudske zajednice u odnosu na katastrofe
(nerazumevanje, opuštenost, svest primata,
odsustvo kolektivne svesti, tromost, egoizam,
strah, i tsl.)
zapo nu postepene pripreme za odgovor na
najverovatnije globalne katastrofe, za po etak
antropološkog porekla, sa dugim dejstvom do
kona nog ishoda (drasti no umanjenje resursa
pitkih voda, na primer)
zapo ne sa podizanjem pojedina ne i
kolektivne svesti na itavoj planeti
zapo ne sa pra enjem nastanka i razvoja
ekivanih globalnih katastrofa.
Naravno, da sa ovim spisak neophodnih mera
vezanih za globalne katastrofe nije iscrpljen, ali
prostor ovog rada ne daje mogu nost za detaljnije
analize.
Kona no, civilizacija ne može postojati tako
što e se prepustiti slu ajnosti i ekati da priroda
bude toliko blagonaklona da joj obezbedi ve ni
opstanak, ve naprotiv, mora veoma promišljeno i
inteligentno da dela kako bi uspela i omogu ila
samoj sebi da ovlada delom Svemira i kreira svoju
sudbinu.
Measurements, Moscow Institute for
Economic Strategies, 2006
[3] John Cairns, Jr., Global Crisis Collaboration:
The Key to the Survival of Civilization in the
21st Century, Virginia Polytechnic Institute
and State University, Blacksburg, Virginia
24061, USA, Asian J. Exp. Sci., Vol. 24, No.
1, 2010; 33-38
[4] Dr Kiril Chukanov, GOD WARNS THE
HUMAN KIND, Calgary, March - April,
2009
[5] Joseph F. Coates, Risks and threats to
civilization, humankind, and the earth,
Futures 41 (2009) 694–705
[6] Asteroid and Comet Impact Hazards, NASA
Ames Space Science Division, 2010
[7] Susan Werner Kieffer, Paul Barton, Ward
Chesworth, Allison R. Palmer, Paul Reitan,
E-an Zen, Megascale processes: Natural
disasters and human behavior, The
Geological Society of America, Special Paper
453, 2009
[8] Jason G. Matheny, Reducing the Risk of
Human Extinction, Risk Analysis, Vol. 27,
No. 5, 2007
[9] J. DONALD HUGHES, Global
Environmental History: The Long View,
Globalizations, December 2005, Vol. 2, No.
3, pp. 293–308
[10]Eliezer Yudkowsky, Cognitive biases
potentially affecting judgment of global risks,
Singularity Institute for Artificial
Intelligence, Palo Alto, CA, August 31, 2006.
[11]Graciela Chichilnisky and Peter Eisenberger,
Asteroids: Assessing Catastrophic Risks,
Hindawi Publishing Corporation, Journal of
Probability and Statistics, Volume 2010,
Article ID 954750, 15 pages,
doi:10.1155/2010/954750
[12]Vaclav Smil, Global Catastrophes and Trends,
Massachusetts Institute of Technology, 2008
[13]Nick Bostrom and Milan M. irkovi , Global
catastrophic risk, Oxford University Press,
2008
[14]H. H. Koelle, D. G. Stephenson, PREPARING
FOR A 21st CENTURY PROGRAM OF
B-54
INTEGRATED, LUNAR AND MARTIAN
EXPLORATION AND DEVELOPMENT
2.0, Technical University Berlin, Institute of
Aeronautics and Astronautics, Marchstr.14,
D-10587 Berlin, 9.9.2001
[15]Heikki Patomäki, Dialectics of Civilizations:
A Cosmic Perspective, A paper prepared for
the Conference honoring Hayward R. Alker,
held in June 6-7, 2008,
[16]Jean-Pierre Dupuy, RATIONAL CHOICE
BEFORE THE APOCALYPSE, Ecole
Polytechnique, Paris & Stanford University,
Political Theory Workshop, Stanford
University, April 27, 2007.
[17]Dr. Nick Bostrom, Existential Risks:
Analyzing Human Extinction Scenarios and
Related Hazards, Department of Philosophy,
Yale University, 2003
[18]Zora Arsovski, Slavko Arsovski, Aleksandar
Aleksi , Miladin Stefanovi , Sonja Grubor,
NEW MODEL FOR QUANTIFICATION
OF ICT DEPENDABLE ORGANIZATIONS
RESILIENCE, International Journal for
Quality Research, Volume 5 - 2011 - Number
5
[19]Slavko Arsovski, Zora Arsovski, Pol Andre,
Miladin Stefanovi , RELATION BETWEEN
ORGANIZATIONAL - AND
INFORMATION RESILIENCE: A WAY
FOR IMPROVEMENT OF SYSTEM
CAPACITY, International Journal for
Quality Research, Volume 4 - 2010 - Number
3