NOVI FRANCUSKImetoda dan po dan LES Novi francuski bez muke Anthony Bulger uredivacka pomoé Jean-Loup Chérel Preveo i prilagodio Goran Zivanovié Drugo izdanje Hustracije Jean-Louis Goussé Izdavatka kuéa RIZNICA LEPIH RECT ® Novi Sad © Assimil 1998 ISBN: 978-86-7354-219-5SADRZAJ Predgovor Ix Uvod XI A Paris 1 1 Au magasin 2. 3 METODE Au café 3 9 | Au café (II) 4 13 Une conversation téléphonique... 5 19 des idées toutes faites... et des dictons Les achats 6 23 RaskoSno ilustrovane knjige, sa lekcijama i vezbama Révision et notes 7 27 snimljenim na kasetama i kompakt diskovima t Une visite 8 29 Tres simple! 9 53 Bonsoir, Monsieur Duclos 10 37 Un peu de révision Il 41 Arapski bez muke pe fale dans Paris a i - a belle musique Holandski bez muke Révision et notes 14 53 Engleski* Petites annonces 15 55 Francuski bez muke* ea achats...! : 2 = 7 . u téléphone (1 Francuski u upotrebi ‘Au téléphone (11) 18 67 Poslovni francuski Deux conversations au restaurant 19 7 Novi nema¢ki bez muke* Encore un peu de révision 20 75 Madarski bez muke te ima ie Z ss, 2s . 2k eS passe-temps natlonaux. Novi italijanski bez muke’ Le lot 3 85 Novi Spanski bez muke* Le passe-temps numéro 1 24 89 Spanski u upotrebi Deux histoires drdles 25 93 Que fait Monsieur Duclos le matin? 26 97 Les commer¢ants 27 101 * naslovi koji su objavijeni Révision et notes 28 105 Questions ridicules 29 107VI Chez Monsieur Duclos Chez Monsieur Duclos (suite) Le métro Quelques questions / Au guichet Au musée Révision et notes Les secrétaires Une soirée au théatre Le Septiéme Art Un argument convaincant / A la fortune du pot La rue Mouffetard Réservons une table Révision et notes Que faites-vous dans la vie? / Définition d'une administration Monsieur Duclos accueille un client Monsieur Duclos trouve son client A Vhétel Pas si vite Quelques expressions idiomatiques Révision et notes Une lettre R.S.V.P. Un entretien d’embauche Encore le passé! Une mauvaise rencontre ... Mais il a surtout bu Révision et notes Deux bonnes réponses Un peu de tourisme Un peu de tourisme (suite) Prendre le train Location de voitures Ne soyons pas trop sérieux Révision et notes Bonne route! lil 115 119 123 129 133 135 139 143 149 153 157 161 163 165 167 173 177 181 185 189 191 195 199 203 207 211 215 217 221 225 229 233 239 243 245 La Tour Eiffel La promenade du dimanche L’optimiste et le pessimiste Le corps humain Le corps humain (suite et fin) Révision et notes Une déception Le lendemain, dans un grand restaurant Oh, les beaux jours! Le grand écran Une consultation efficace Détendons-nous Révision et notes La femme est la patronne La politique Les sondages L’argot Un voyage 4 Beaune Voyage a Beaune (II) Révision et notes Une visite 4 Beaune (fin) A Vécole primaire Faites attention a “faire” Le petit écran Le Tour de France Avez-vous bien lu? Révision et notes Aux Armes, Citoyens! Le savoir-faire Stéréotypes Joindre l’utile a l’agréable Les taxis Un pot-pourri d’expressions idiomatiques Révision et notes Le travail 251 255 259 263 267 Tl 275 279 283 287 291 297 301 303 307 311 317 321 325 329 333 337 341 345 351 355 359 361 367 371 375 379 385 389 393 VilVIII Admettons La candidature Une réponse L’entretien d’embauche Félicitations Révision et notes On déménage Montons a Paris Le quartier Le premier jour chez Toutvu La rentrée La routine Révision et notes Au revoir et 4 bient6t Gramatiéki dodatak Reénik Predgovor novom izdanju ZaSto novo izdanje ,,Francuskog bez muke“? Francuski jezik je itekako ,,Ziv“ jezik buduci da ga danas govori viSe od 125 miliona ljudi u preko 30 zemalja. Pored toga, njegova upotreba je veoma rasirena u diplomatiji, nau- ci, umetnosti, modi i mnogim drugim oblastima. Zbog svo- je gramatitke preciznosti francuski jezik je sluZbeni jezik nekoliko svetskih organizacija. Francuska drzava aktivno brani i promovise svoju kulturu i jezik preko La Franco- phonie, samita frankofonih zemalja. Ali Francuska nema monopol nad francuskim jezikom! Bel- gijanci i Svajcarci daju takode bitan doprinos u o¢uvanju ovog jezika dok su Kanadani najvatreniji branitelji de la langue francaise. 1 imigranti takode imaju svoju ulogu u Sirenju i bogaéenju francuskog jezika. I na kraju tu je i Internet koji kao neka elektronska Vavilonska kula pomaze da francuski jezik dopre do sve éetiri strane sveta i pored nezaustavljive dominacije engleskog jezika. Od kada je ova knjiga napisana pre petnaest godina, svi gore navedeni Cinioci su toliko promenili francuski jezik da je bilo neophodno uraditi neSto po pitanju novog izdanja. Buduéi da Asimilovi korisnici zasluzuju samo najbolje, od- lucili smo da uradimo neSto po tom pitanju. Tekstovi su izmenjeni u razumnoj meri da bi se prikazale promene u upotrebi, reéniku i obi¢ajima. Ali ponegde blage izmene nisu bile dovoljne. Zbog toga smo dodali dvanaest potpuno novih lekcija koje prate Zivot jednog mladog bra- ¢nog para u danagnjoj Francuskoj. Kao i uvek kada biramo jezi¢ke elemente za novi materijal, pokuSali smo da izabe- remo izmedu re¢i i izraza koji brzo nastaju i nestaju i onih drugih koji duze opstaju. Naravno, na’ izbor je subjektivan, ali je za osnovu uzeta svakodnevna i medijska upotreba je- zika u proteklih desetak godina.x Jo& jedna promena koju ¢ete takode primetiti je upotreba jedinstvene evropske valute, evra, kada se govori 0 cenama i drugim novéanim iznosima. Iako u vreme pisanja ovog dela evro joS uvek nije u upotrebi, sigurni smo da ¢e uskoro uci iu jezik i odluéili smo da malo predvidimo stvari. Ali jedna stvar se sigurno nije promenila: Asimilova metoda koja se oslanja na vaSu prirodnu sposobnost ucenja i koju karakterigu opusten i éesto humoristi¢an pristup i ucenje bazirano na kratkom svakodnevnom druzenju sa jezikom koji se uéi. Nadamo se da Gete uzZivati u Novom francuskom bez muke. UvOD Ova metoda nije potpuna. Ona zahteva jedan bitan eleme- nat: va’ prirodan dar za uéenje i usvajanje. Mi éemo vam pomoéi da naucite francuski jezik na gotovo isti nadin na koji ste nauCili i srpski jezik: sluSanjem, pona- vijanjem i izvlatenjem zakljuéaka. I na kraju ste progovorili. Nema nikakvog ¢uda ni tajne. Podelili smo kurs na dva dela odnosno ,,faze“. Prva faza zahteva malo napora: pasivna je. Slate, ponavljate i pokuSavate da razumete. Druga faza se zasniva na dotad stecenom znanju i osposobljava vas da gra- dite sopstvene regenice i izrazZavate litne ideje. Istina je da smo malo varali tako Sto smo birali gramati¢ku progresiju koja malo po malo uvodi posebnosti francuskog jezika umesto da vam ponudimo celokupnu gramatiku bez ikakvog reda u predstavljanju kao Sto se to deSava kada utite jezik u samoj govornoj sredini (ne zaboravite, upravo tako ste naucili i srpski jezik). Ali u svakom slu¢aju nismo poku- Sali da negativno utiéemo na vas prirodan dar razumevanja tako Sto bismo sve odmah objasnjavali. Umesto toga, prvo éemo vam jednom ili dvaput ponuditi neku reé ili izraz, a zatim u nekoj od narednih lekcija detaljnije objasniti njihovu upotrebu. Na taj na¢in ¢ete bazirati svoje znanje na isku- stvu, a ne na osnovu nekog skupa pravila. Ni8ta se ne bri- nite! Samo se opustite i ucite. Ako pridete ovom kursu na opusten na¢in umesto da sve analizirate i traZite ,,logi¢no objasnjenje“ (problem ve¢ine odraslih ljudi koji u¢e neki jezik), ako naucite da cenite zadovoljstvo razumevanja, tada Cete usvojiti ovaj jezik na sasvim prirodan nacin i za relativno kratko vreme.XI Kakav ,,francuski jezik“? Unapred se izvinjavamo jezi¢kim ¢istuncima. Namerno smo zanemarili knjizevni aspekat francuskog jezika. Ve¢ od sa- mog poéetka, razgovori koje sluSate su svakodnevni i realni koliko je to moguée u jednoj metodi za uéenje jezika. Osla- njaju se dakle na svakodnevne razgovore, ustaljene izraze i reci sa Kojima Ge se stranac u Francuskoj stalno susretati. Nakon otprilike Cetiri meseca redovnog uéenja, moti Cete da razumete obiéne razgovore i da se izrazZavate u svako- dnevnim formalnim i neformalnim situacijama. Nismo pokuSali da vam ponudimo pregled kompletne gra- matike. Koncentrisali smo se na one pojmove koji ¢e vam pomo¢i da ostvarite svoj cilj Sto je efikasnije moguée. Za to imamo dva dobra razloga. Prvo, ono Sto najée8ée odvraéa ljude od uéenja nekog romanskog jezika, a naroéito francu- skog je utisak da se insistira na gramati¢koj ispravnosti na uStrb izraZavanja; medutim, taj utisak ne dele Francuzi koje éete susretati u ovoj knjizi. Mi se slazemo sa velikim fran- cuskim piscem Rivarolom da je ,,gramatika veStina preva- zilagenja teSko¢a u jeziku i da poluga ne sme biti teZa od tereta*. Drugi razlog je, kako smo veé objasnili, celishodnost, Ova knjiga ce vas opremiti sredstvima da spremno nastavite svoje istrazivanje francuskog jezika brzinom koja vam odgovara. Kako? Nase kljuéno pravilo je da ucite svakog dana pomalo. Samo kroz stalan kontakt sa jezikom moéete najbolje iskoristiti svoje prirodne sposobnosti za uéenje. PokuSajte da ovoj knjizi svaki dan posvetite neko vreme, makar i desetak mi- nuta, ali da to bude sa zadovoljstvom, a ne shvaceno kao obaveza. Tokom prve faze (od 1. do 50. Iekcije), samo slusajte lekci- je, gledajte prevod, ucite i ponavljajte tekst naglas. Od 50. lekcije pa nadalje — druga faza - prelazite u aktivnu fazu. XH Pri svakoj novoj lekciji vratite se na odgovarajucu lekciju iz prve faze (poéevsi od 1. lekcije) i prevodite tekst na srp- skom na francuski. Tokom obe faze, vezZbe ée vam pomoci da utvrdite steceno znanje. Slozena gramatiéka pravila su prikazana u poglavljima naz- vanim Révision et Notes (tj. obnavljanje i napomene), a njih ete sretati jednom nedeljno (tj. nakon svakih Sest lekcija). Teme koje se u njima obraduju su naznacene u Iekcijama slovom [N-] u zagradi i brojem. Kada sretnete ovu oznaku, pogledajte objaSnjenje u Révision et Notes i proucite ga. Ali nemojte da podlegnete iskugenju da Citate ostala obja- Snjenja! Na taj na¢in ete, kada budete stigli do Révision et Notes na kraju svake nedelje, zaista obnavijati ono Sto ste dotada uéili. Poslednje pravilo: ne pokuSavajte da radite previse odje- dnom. Potrudili smo se da stvari napravimo Sto jednosta- vnijim. Ali verujemo Ajnétajnovim retima da ,,stvari treba da budu 8to je moguée jednostavnije, ali ne i jednostavnije od toga“. Izgovor Jedini na¢in da steknete dobar izgovor uée¢i po ovoj metodi je da sluSate snimke. Medutim, da bismo vam olakSali stva- ri, veé smo na samoj stranici dali izgovor reti iz teksta. Predstavili smo izgovor koriste¢i slova ili kombinacije slova kojima se na najlak’i na¢in moze Sto vernije izkazati svaki francuski glas umesto da koristimo slogenu medunarodnu fonetsku transkripciju. Ovaj sistem je veoma prakti¢an, ali na Zalost nije savrsen tako da vas molimo da obratite paznju na sledeéa objasnjenja:XIV 1. Samoglasnici u francuskom jeziku su dosta postojani. Medutim, glasovi [a],[e] i [0] mogu da budu otvoreni ili zatvoreni. Budu¢i da su naSi odgovarajuci glasovi negde izmedu francuskih otvorenih i zatvorenih ne moZete na- praviti veliku gresku pri izgovoru. 2. Nazalni samoglasnici stvoreni kombinacijom samogla- snika a, e, i, 0, ui suglasnika n ili m predstavljaju Jjednu veoma bitnu karakteristiku francuskog jezika, Pokusajte da izgovorite ret banka ili Danka; primeti¢ete da glas [n] nije izgovoren kako treba, odnosno da ste izgovorili glas [a] kroz nos i time dobili izvesnu nijansu nosnog glasa [a]. Dakle, samim propustanjem samoglasnika kroz nos dobijate glas [n] tako da nema potrebe da ga ponovo izgo- varate. Nadamo se da éete brzo ovladati ovom tehnikom ili vam ne preostaje nista drugo nego da stalno driite za- ¢epljen nos! Mi smo ove samoglasnike predstavili doda- vanjem umanjenog slova n na samoglasnik ( a", 0"). 3. Samoglasnici koji ne postoje u srpskom jeziku su [u], [ce] i nemo [e]. Prvi se izgovara tako Sto se usne nameste za izgovor glasa u, a izgovori se i. U izgovoru smo ga oznacili grafijom [y]. Slede¢i samoglasnik se izgovara tako Sto se usne nameste za glas 0, a izgovori se e i mi smo ga u izgovoru predstavili sa [ce]. Nemo e je glas koji mozemo da proizvedemo kada izgovorimo bilo koji na& suglasnik, Na primer, izgovorite d ili §. Prime¢ujete da to d ili § nije samo, veé ih prati neki slab glas, tih i mukao. Upravo to je takozvano nemo e koje smo u transkripciji oznacili malim e pored izvesnog suglasnika, npr. ,,Ie“. 4. Slova na kraju reci se u najvecem broju slu¢ajeva ne Citaju. Stoga postoji razlika u pisanom i govornom jeziku. Na primer, ,,s“ na kraju reci se nikad ne Gita osim u neko- liko rei i to vecinom stranog porekla; slovo ,,e“ koje nije akcentovano, a nalazi se na kraju reti se takode nikada ne izgovara; isto se deSava i kod glagolskih nastavaka -es i -ent (regardes / regardent) koji se nikad ne Citaju. Nista se ne brinite. Ove sitnice e vam kroz dve nedelje postati sasvim normalne. XV 5. Naglasak predstavlja problem za vecinu stranaca koji ute francuski jezik. On uvek pada na poslednji slog neke revi. Slugajte i podrazavajte! kK To bi bilo dovoljno za sada, Ne zaboravite da niko ne gevori éak ni maternji jezik bez pravijenja greSaka, a na njima se ui, zar ne? Vous étes prét? Allons-y! (Spremni? Hajdemo!)1 un (a") PREMIERE (1*°) LECON (Rec liaison (vezivanje) oznacava pojavu koja se desava kada kod dve susedne reci od kojih se prva zavréava sugla- snikom, a druga pocinje samoglasnikom, dode do spajanja, odnosno do izgovora tog suglasnika koji se inaée ne izgo- vara. Tako se, na primer nous allons izgovara kao ,,nuzalo"“. Ovo vezivanje se u standardnom pisanom francuskom jeziku ne oznacava, ali smo ga mi obelezili u tekstovima znakom sas) 5 A Paris 1 — Pardon, madame (1). Ou est le métro (2) Saint-Michel? 2 — Le métro Saint-Michel? Attendez une minute... 3 Nous sommes au boulevard Saint-Michel. La fontaine est la-bas. 4— Oui, d’accord. Mais ou est le métro, s’il vous plait (3)? 5 — Mais bien sir! Voila la Seine, et voici le pont (4). 6 — C’est joli; mais s’il vous plait... IZGOVOR A pari 1 pardo" madam. U e | metro sa" miSel? 2... atta"de yn minyt. 3 Nu som o bulvar sa" miel... la fonten e la-ba. 4 Ui, dakor. Me u € | metro sil vu ple? 5 Me bje" syr. Voala la sen e voasi | po" 6 Se Zoli... NAPOMENE (i) Francuski jezik je prili¢no formalan u veéini slucajeva, tako da je upotreba monsieur i madame obavezna pri obra¢anju nepoznatim osobama gotovo svih uzrasta. deux (d°) 2 PRVA LEKCIJA U Parizu 1 - Izvinite, gospodo. Gde se nalazi metro [stanica] Sen MiSel? 2 = Metro [stanica] Sen MiSel? Satekajte za trenutak... 3 Mismo na Bulevaru Sen MiSel. Fontana je tamo. 4- Da, u redu. Ali gde je metro [stanica], molim Vas? 5 - Pa naravno! Eno Sene i evo mosta. 6 - Baé lepo; ali molim Vas... NAPOMENE (nastavak) (2) le métro (skraéenica za métropolitain) predstavlja podze- muni Zeleznicki sistem. Ova re¢ se takode koristi da oznaCi stanicu metroa, na primer: - Le métro République - sta- nica (metroa) na Trgu Republike u Parizu. (3) s'il vous plait (doslovno ,,ako vam se svida“) je uobitajen nacin da se kaze ,,molim Vas“. Ne pitajte za3to, veé samo dobro upamtite! (Na formalnom pozivnicama se koristi skraéenica ,,RSVP* kojoj odgovara recenica Répondez s'il vous plait - Molimo Vas da odgovorite). (4) voici znaéi evo, a voild eno. U 8. redu se srecemo sa idio- matskom upotrebom Voila - Evo... Nagao sam ga / je! Legon 13 trois (troa) 7—- Ce n’est pas_a gauche, alors c’est_a droite (5). 8 Voila. Le métro est_a droite! 9 — Mais vous_étes stire? 10— Non. Je suis touriste aussi! 7S ne paza go§ alor seta droat. 8... | metro eta droat. 9 Me vuzet syr? 10 No®. Z sui turist osi EXERCICES 1. Je suis a Paris; nous sommes 4 Paris. 2. Vous étes stir? 3. Attendez une minute, s’il vous plait. 4. Voila la fontaine et voici le métro. 5. Mais bien sir! Molimo vas da zapamiite da sve Sto se od vas trazi za sa- da je da razumete tekst na francuskom i da ponavijate svaki odeljak odmah nakon Sto ste ga culi. Ne uzrujavajte se zbog malih razlika u gradenju ili zbog reci koja nije odmah objasnjena. Zelimo da sami koristite svoj prirodan dar za usvajanje jezika pre nego sto pocnemo sa ucenjem pravila. quatre (katr) 4 7— Nije levo, onda je desno. 8 Tako je. Metro [stanica] je desno! 9— Ali jeste li sigurni? 10— Ne. Ja sam takode turista! NAPOMENE (nastavak) (5) Predlozi u francuskom jeziku su manje brojni nego u stpskom i obiéno igraju ulogu yise nasih predloga. ,,4“ se u naslovu prevodi sa uu“. Cesto se prevodi i nasim predlogom ,,na“. Samo zapamtite svaku pojedina¢nu upo- trebu. Uskoro Cete predloge upotrebljavati refleksno. BeleSka: c’est - to je, ce n’est pas - to nije. VEZBE 1. Ja sam u Parizu; mi smo u Parizu. 2. Sigurni ste? 3. Satekajte minut, molim Vas. 4. Eno fontane i evo metroa. 5. Pa naravno! Popunite praznine odgovarajucim recima. Svaka ta¢kica predstavlja jedno slovo. 1 Vous... . a Paris. Vi ste u Parizu 2 Nous... . . . au Boulevard Saint-Michel. Mi smo u Bulevaru Sen Misel. 3 Oui, .’. .. . . . mais ot est le métro, s’il vous. . . . .? Da, u redu, ali gde je stanica metroa, molim Vas? 4 La fontaine est . gauche. Fontana je levo. 5 Ce. :eStix. eran gauche, To nije levo Odgovori 1 — étes — 2 — sommes — 3 — d’accord — plait 4-a- 5-—n-—pas a— Legon 15 cing (sa"k) DEUXIEME (2°) LECON Au magasin 1 — S’il vous plait, madame, est-ce qu’il (1) est cher, ce chapeau? 2 — Non, il n’est pas cher. Le prix est trés raisonnable. 3 — Bon. Et... Ou sont les gants? 4 — Les gants sont la-bas. Vous voyez (2)? 5— Ah, merci... Mais, est-ce qu’ils (3) sont_en laine? 6— Non, ils ne sont pas_en laine, ils sont_en acrylique. 7— Bon. Euh... est-ce qu’il est cinq heures? 8 — Comment? Ah, je comprends, vous_attendez votre mari! PRONONCIATION 1 ...eskil e Ser, s Sapo? 2 ...pri e tre rezonabl 3 bo"...u so" le go" 4... yu voaje 5... mersi.,, me eskil soto" len? 6... o" akrilik... 7 Bo®......sank cer 8 Komo®,,, Z¢ ko"pro® vuzato"de vot mari! desk bese six (sis) 6 DRUGA LEKCIJA U radnji 1— Molim Vas, gospodo, da li je skup ovaj SeSir? 2 — Ne, nije skup. Cena je sasvim pristojna (cena je vrlo razumna). 3 — Dobro. A... gde su rukavice? 4— Rukavice su tamo. Vidite? 5 — Oh, hvala... Ali, da li su od vune? 6 — Ne, nisu od vune, od sintetike su. 7 - Dobro. Hm... da li je pet sati? 8 - Molim? (Kako?) Ah, shvatam, Vi Cekate svog muza! NAPOMENE (1) Ovo je jedan od naéina kako da postavite pitanje, a pri- tom mozdda i najjednostavniji i najées¢i nacin. Est-ce que (esk¢) (,,Da li je ...?“) stavimo ispred recenice od koje zelimo da napravimo pitanje... i voila, postavili smo Pitanje. Krajnje ,e* iz que“ trpi ,eliziju“ odnosno nestaje ispred reci koja pocinje samoglasnikom i tako na primer imamo Est-ce qu'il est cing heures? ili Est-ce qu'elle est jeune? (Da li je ona mlada?). Pitanja se na- ravno mogu postaviti i na druge nadine, ali o tome Ce biti reéi kasnije. (2) Drugi jednostavan nacin postavijanja pitanja se takode vrlo éesto Cuje u govornom jeziku. Izjavnu recenicu Vous voyez (vi vidite) izgovorimo blago podizuci intona- ciju prema kraju. Uostalom, posluSajte snimak i odmah éete shvatiti o Gemu se radi. Oba ova natina za posta- vijanje pitanja pripadaju govornom, neformalnom jeziku. (3) Primetite da se nastavak ,,s* za mnoZinu ne ¢uje. Litna zamenica ,,i/s“ potpuno isto zvudi kao i u jednini. Legon 27 sept (set) 9 — Oui, c’est ga (4)... et... il pleut dehors, alors... 10— Non, madame... Il n’est (5) pas cing heures ! 9 ...il pl® dor, alor... NAPOMENE (nastavak) (4) Ovo je jedan vrlo koristan izraz, doslovno znati ,,to je to“. Izrazava slaganje sa necim ili nekim i prevodi se sa »Tako je* ili ,Da, u pravu si / ste“. ke EXERCICES 1. Est-ce que vous ¢tes stir? 2, Est-ce qu’il est cher, ce chapeau? 3. Est-ce que vous voyez la fontaine? 4, II n’est pas cing heures. 5. Est-ce que le prix est raisonnable? huit (uit) 8 9— Da, tako je... i... napolju pada kiga, tako da... 10— Ne, gospodo... Nema (nije) pet sati! NAPOMENE (nastavak) (5) is ne sont pas — Oni nisu; I! n'est pas — On nije. Ponovo vrsimo eliziju slova ,,e" iz ze“ ispred reci koja poCinje samoglasnikom da bi olakSali izgovor. ake VEZBE 1. Da li ste sigurni? 2. Da li je ovaj SeSir skup? 3. Da li vidite fontanu? 4. Nije pet sati. 5. Da li je cena povoljna? Popunite praznine: 1 Est-ce qu’... .. cing heures? Da li je pet sati? 2 Vous attendez.... - mari! Vi éekate svog muza! 3 Est-ce qu’). 6 es 2s en laine? Da li su od vune? 4 Vous attendez monsieur Legrand? — Oui, c’... . «+ Vi éekate gospodina Legrana? - Da, tako je. 5 Le métro Saint-Michel est la-. . . - Stanica metroa Sen MisSel je tamo. Odgovori 1 il est — 2 — votre — 3 — ils sont — 4 —‘est ca 5 — bas. Legon 29 neuf (nf) TROISIEME (3°) LECON Au café 1 — Messieurs (1), vous désirez (2)? 2 — Deux cafés, s’il vous plait, et deux croissants chauds (3). 3 — Ah... vous_étes Anglais? — Oui, je suis de London, pardon, Londres (4). 4 — Mais vous parlez bien le frangais. — Merci, vous_étes gentil. 5 — Nous, les Frangais (5), nous sommes tous gentils! PRONONCIATION 1 Mésj¢. Vu dezire 2D° kafe... kroaso" So 3... vuzet oNgle...z sui... pardo" londr 4 Me wu parle... vuzet Zo"ti. Sse nu som tus... NAPOMENE (1) messieurs je mnozina od monsieur; mesdames je mno- (2) G) Zina od madame. U oba sluéaja, nastavak za mnozinu »S” se ne cuje. glagol désirer — ,zeleti* koriste prodavci, konobari pri obraéanju musterijama. Prvo, obratite paznju na ,s“ koje se ne cuje. Mesto prideva je obicno iza imenice i sa njom se slaZe u rodu i broju npr. Un livre rouge (crvena knjiga) + deux livres rouges (dve crvene knjige). dix (dis) 10 TRECA LEKCIJA U kafiéu 1— Gospodo, Sta Zelite? J = 3- Dve kafe, molim Vas, i dva topla kroasana. Oh, vi ste Englezi? - Da, ja sam iz Londona, izvinite (pardon), 4- iz Londres. Ali Vi dobro priéate francuski. — Hvala, ba’ ste ljubazni (Vi ste ljubazni). 5- Mi Francuzi, mi smo svi ljubazni! NAPOMENE (nastavak) (4) 6) croissant: Ovo izvrsno pecivo koje se u Francuskoj tra- dicionalno jede za doruéak, predstavija u stvari simbol pobede! Croissant doslovno znati ,,mlad mesec“. Oto- manski Turci 1689. godine pljatkaju po Evropi. Zaus- tavijaju se kod Beta i opsedaju ga. Grad dugo odoleva i konaéno uspeva da otera napadaée. U slavu sre¢nog do- gadaja, jedan pekar je napravio pecivo u obliku mladog meseca, koji je inate simbol Turaka. Danas, u mirnijem okruzenju, mozete da izaberete croissant ,,ordinaire“ (obitan) ili ,,au beurre“ (sa (viSe!)) maslacom). Veliki broj britanskih gradova su ,galicizirani“ odno- sno imaju svoje posebno ime na francuskom. Pored Londona, svoje ime na francuskom imaju i grad-luka Dover (Douvres) i Edimburg (Edimbourg). U SAD, postoji La Nouvelle-Orléans (Novi Orleans). Razlog ove pojave leZi u Cinjenici da su ovi gradovi imali izvesne uloge u francuskoj istoriji. U francuskom jeziku kao i u srpskom, pridevi se piSu malim slovom: ,,Vous parlez bien le francais“; ili »C’est un café anglais“. S druge strane, imenice koje oznaéavaju pripadnost odredenoj naciji, se piSu velikim slovom: ,,Nous, les Francais, nous sommes gentils“. Legon 311 onze (o"z) (Le garcon, a une autre table.) 6 — Pardon messieurs, voici les cafés et les tartines beurrées (6). 7 — Et alors? Ow sont les croissants? 8 — Excusez-moi, messieurs... — Et dépéchez-vous (7)! (A notre table.) 9 — Alors, vous_étes sir qu’ils sont toujours gentils, les Francais? / garso"... yn otr tabl... 6 le tartin bere. 8 ... depeSe-vu... not tabl.. 9... tuzur... EXERCICES. 1. Vous parlez bien le francais. 2. Deux cafés, s’il vous plait. 3. Voici les cafés et les croissants. 4. Ah, vous étes Anglais? — Oui, c’est ¢a. 5. Est-ce que vous étes toujours gentil? douze (duz) 12 (Konobar, za drugim stolom) 6 — Izvinite gospodo, evo kafe i kriSki hleba sa maslacom. 7 - Pa Sta? (I onda?) Gde su kroasani? 8 - Oprostite gospodo... — I pozurite! (Za nasim stolom) 9 — Dakle, jeste li sigurni da su Francuzi uvek ljubazni? NAPOMENE (nastavak) (6) Imenice u francuskom jeziku poznaju samo dva roda, muski i Zenski, za razliku od naSeg Jezika. Uz imenice muskog roda ide neodredeni Clan un ili odredeni Clan le, dok su ovi oblici za Zenski rod une, neodredeni Clan i Ia, odredeni Glan. Mnozina odredenog Clana za oba roda je Jes. Kada imenica pocinje samoglasnikom, la i Je postaju I’: un arbre > U'arbre; une école + l’école. Pridevi se slazu sa imenicom u rodu i broju. Takode se mogu graditi i pridevi od imenica, na primer le beurre (maslac) ima pridevski oblik beurré (namazan masla- com). U 6. reéenici ret tartines je zenskog roda u mno- Zini te je pridev napisan beurrées (izgovor se ne menja). Kao Sto ste verovatno do sada shvatili, veoma je vazno utiti imenicu sa Glanom, odnosno njen rod. (7) Ovo je oblik imperativa prve grupe glagola (postoje tri grupe glagola, a razlikuju se po infinitivnim nastavci- ma). Infinitiv prve grupe se zavrSava na -er (excuser, dépécher, parler). Nastavak prezenta 2. lica munozine wi" je -ez: vous parlez. Kao iu nasem jeziku, imperativ se koristi za izrazavanje naredbe ili molbe: ,,Pozurite!“, »Satekajte!“, ali u francuskom jeziku ponekad moramo da dodamo zamenice: Dépéchez-vous!, Excusez-moi! VEZBE 1. Vi govorite dobro francuski. 2. Dye kafe, molim Vas. 3. Evo kafe i kroasana. 4. Oh, vi ste Englezi? — Da, tako je. 5. Da li ste uvek ljubazni? Legon 313 treize (trez) Moéda ste primetili da je prevod u veZbama ponekad malo druga- ciji od onog wu tekstu. Pokusavamo da kod vas izgradimo sposo- bnost da spajate znacenja jednog izraza sa nekoliko mogucih ekvivalenata w srpskom jeziku. Ne brinite se. Uskoro se vise necete osvrtati na 10. Popunite praznine 1 Nous, les Frangais, nous... ... fOUS ES 2 Ga,5 ! Mi Francuzi, mi smo svi ljubazni! 2 Ou... . les croissants? Gde su kroasani? HERE EKEKE KERR KEKE KEK KERR RRR ERR ERE RK QUATRIEME (4°) LECON Au café (I) 1 -— Commandons: (1) 2 deux tartines beurrées, s’il vous plait, et deux cafés noirs! 3 Trois biéres (2) allemandes et un verre de vin blanc. PRONONCIATION 1... komo"do".,, 3 troa bjer almo"d e a" ver d va" blo" NAPOMENE (1) Videli smo jute da je oblik Exeusez, oblik imperativa (lekcija 3 (7). Imperativ u francuskom jeziku takode ima oblik i za 1. lice mnozine nous commandons - mi narucujemo; commandons! — naruéimo! quatorze (katorz) 14 3 Voici les tartines ... 2... . , Messieurs. Evo sendviéa, gospodo. 4 Wous‘s = i ee bien le frangais. - Merci, vous .. . . gentil. , . - Vi pricate veoma dobro francuski. - Hvala, bas ste ljubazni. 5 TSeee RE Londres. Ja sam iz Londona. Odgovori 1 — sommes — gentils 2 — sont 3 — beurrées — 4 — parlez — étes —5-—suis de - Hee He HI KKK KEK KKK KEK IRR RR ER EER ERERERERE CETVRTA LEKCIJA U kafiéu (ID 1 - Narucimo: 2 Dve krigke [hleba] namazane maslacom, molim Vas, i dve crne kafe! 3 Tri nemacka piva i CaSu belog vina. (2) Ja biere (pivo) je imenica Zzenskog roda tako da pridev mora dobiti nastavak ,e“ da bi se slagao sa imenicom. Tako un livre allemand — nematka knjiga; une biére allemande — nemacko pivo. Legon 415 quinze (ka"z) Au tabac (3) 4 — Trois paquets de cigarettes brunes, s’il vous plait (4), et un cigare hollandais! 5 — C’est tout? 6 — Non; est-ce que vous_avez un briquet rouge? 7— Non monsieur. Je suis désolé (5). Dans la rue 8 — Pardon monsieur. Est-ce que vous_avez du feu (6), s’il vous plait? 9 — Non, je ne fume pas. 10— Alors, moi non plus (7)! O taba 4 Troa pake... bryn... sigar olo"de 5 Se tu? 6... a" brike ruz 8... esk® vuzave dy f... 10 ... moa no" ply NAPOMENE (nastavak) (3) un tabac je kafié u kome se mogu kupiti i cigarete. Prodaja duvanskih proizvoda je u Francuskoj pod dréa- vnim monopolom i cigarete se mogu prodavati i kupiti na posebno predvidenim mestima. U tabac se takode mogu kupiti postanske markice, karte za prevoz i tiketi igara na srecu. Svaki kafié nije sabac. Modete prepo- znati tabac sa velike udaljenosti budu¢i da ve¢ina ima veliku svetlecu reklamu koja se popularno zove une carotte. Ovo ime nema veze sa dotitnim povréem, veé sa fran- cuskom nazivom za duvan koji se pakuje u caroftes pri zetvi. (4) une cigarette je Zenskog roda; brun (smed) se odnosi na Jak duvan u Francuskoj (nasuprot Virdzinija duvanu, sla- bijem, kojeg Francuzi zovu blond). seize (sez) 16 U prodavnici duvana 4 - Tri paklice ja¢ih (smedih) cigareta, molim Vas i jednu holandsku cigaru! 5 - To je sve? 6 - Ne; da li imate crveni upaljac? 7 - Ne gospodine. Zao mi je. Na ulici 8 - Izvinite (pardon) gospodine. Imate li upalja¢ (vatre), molim Vas? 9 - Ne, ja ne pusim. 10 -— Onda [ne mogu] ni ja! NAPOMENE (nastavak) Kako bi se pridev brunt slozio sa les cigarettes, mora se dodati ,e“ za rod i ,,s“ za mnozinu. Tako da je un cigare brun ali une cigarette brune ili deux cigarettes brunes. Zapamtite da se nastavak ,,s“ ne izgovara. (5) désolé, Je suis désolé je najée8 une chanteuse. (2) Bof! je reé koja pripada jednom posebnom reéniku uzvika na francuskom; predstavlja osnovno odsustvo entuzija- zma: Vous aimez ce vin? — Bof! - Svida Vam se ovo vino? - Pa, predpostavljam da je dobro, ali... Ova reé je toliko izrazajna da stariji ponekad nazivaju made la génération bof" (generacija ,briga me za sve“). @ @) © ” un idiot [idio]; une chanson idiote [idiot]. facon znati natin (na koji se neSto radi). Ne le faites pas de cette fagon — Ne radite to na taj natin. De toute fagon - U svakom sluéaju. Zapamtite da konstrukcija du tout mora da ide direktno iza pas. Vous l’aimez? - Pas du tout! - Da li ga volite? - Ne nikako! Veé smo rekli da je est-ce que prili¢no uobitajen, ali manje elegantan natin za postavljanje pitanja. Evo jos jednog, a veoma jednostavnog upitnog oblika. Samo za- menimo mesto zamenice i glagola; vous aimez... aimez- yous? Ovo funkcioniSe u syim oblicima i yremenima. uveni roman pisca Fransoaz Sagan iz 1959. se zove Aimez-vous Brahms? Evo vam pomoéi da lakSe zapamtite ovu konstrukciju! Obratite paznju na izgovor [klun]. Legon 1351 cinquante et un (sa"ko"tea") 9 Une affiche sur la vitrine (8) d’un magasin: 10 “Nous recherchons un vendeur: jeune ou vieux; plein temps ou temps partiel; experimenté ou débutant”. 11 Et en dessous, ajouté au crayon: “Mort ou vif’. 9... afi8... vitrin... 10 ...vo"deer... vj®... pla” to"... to" parsjel, eks- perimo"te u debyto"... 11... 0" desu, o krejo" ,,.mor u vif" ERE EXERCICES 1. Dites-moi, Jean, vous aimez ce chanteur? — Bof! 2. Et vous, Pierre? — Moi? Pas du tout! 3. J’aime bien la musique classique, mais j’aime aussi la musique moderne. 4. De toute fagon, ses chansons sont bétes. 5. Elle n’aime pas du tout le vin. VEZBE 1. Kaiite mi Zan, volite ovog pevata? - Ne bai! 2. A Vi, Pjer? - Ja? Ne nikako! 3. Volim puno klasi¢nu muziku, ali takode volim i modernu muziku. 4. U syakom slu- éaju, njegove / njene pesme su glupe. 5. Ona uopiste ne voli vino. cinquante-deux (sa"ko"t d°) 52 9 Ogilas na izlogu jedne radnje: 10, Trazimo prodavea: mladog ili starog; puno [radno] vreme ili pola (delimiéan); sa iskustvom (iskusan) ili pocetnika*. 11 A ispod, dodato olovkom: ,,Mrtvog ili Zivog. NAPOMENE (nastavak) (8) une fenétre; une vitrine — prozor; izlog; faire du léche- vitrine (dosl. lizati izloge) — obilaziti izloge. spo Popunite praznine 1 saree et Be 4 CO MARASINE Hoi! ee. be he ! Da li volite ovu radnju? - Ne, nikako! a a ee oll ame 2 ve we ca le bon vin. U svakem sluéaju, on voli samo dobro vino. 3 ... Chansons sont ....... et la musique est ...... Njene pesme su tuzne, a muzika je lepa. 4 Ble. Une i Mol ey Acta ote voix. Ona ima prilitno lep glas. 5 Iln’aime ... .. .... .. musique moderne. On uopste ne voli modernu muziku. Odgovori 1 Aimez-vous - ? Pas du tout 2 De toute fagon, - seulement 3 Ses - tristes - belle 4 - a - assez jolie — 5 — pas du tout la -. Legon 1353 cinquante-trois (sa"ko"t troa) QUATORZIEME (14°) LEGON REVISION ET NOTES 1 Prisvojni pridevi Pogledajte ove primere: moj otac: mon pére moja majka: ma mére moj brat: mon frere moja sestra: ma seur. Prisvojni pridev (u srpskom jeziku prisvojna zamenica) po- znaje rod u jednini. U mnozini oblik mes se koristi za oba roda: mes parents, mes sceurs. Prisvojni oblici zamenica ,mi, vi, oni, one“ ne poznaju rod: votre carte (vasa karta); votre pére; vos parents; notre radio, notre appartement; nos_amis; leur adresse; leur maison; leurs photos. (Ovaj oblik u mnozini se izgovara kao i oblik za jedninu osim kad imenica poéinje samoglasni- kom; leurs_amis). Oblici ,njegov / a“ i ,njen/ a“ se blago razlikuju od srpskog jezika. Mi kaZemo .,njegov / a“ ako je ,,vlasnik“ muskog toda, a ,njen / a“ ako je zenskog roda. U francuskom medutim, reci njegov / njen.., su pridevi i stoga se slazu sa imenicom koju opisuju. Tako da son bureau moze da znati njegova ili njena kan- celarija; koristimo oblik son jer je bureau muskog roda. Na isti nacin sa photo moze biti njegova ili njena slika. Oblik za mnodinu oba roda je ses: ses romans — njegovi ili njeni romani. (Postoji jedan izuzetak kod ovih pravila o slaganju: ako ime- nica uz koju stoji prisvojni pridev potinje samoglasnikom, obavezno se koristi oblik prisvojnog prideva muskog roda da bi se olakSao izgovor), npr. sa amie bi se teSko izgovaralo tako da se kaze son_amie i mon_amie, ana kontekstu ostaje da pokaze da li se radi o prijatelju ili prijateljici! 2 Tokom prethodne nedelje upoznali smo puno razlicitih Blagola Ciji infinitivi se zavrSavaju na -er. vo} rupi pri- pada najveci broj glagola bukvalno .,na hiljade™. Portela mo nekoliko primera: cinquante-quatre (sa"ko"t katr) 54 aimer (voleti): j'aime, il / elle aime, nous aimons, vous aimez, ils / elles aiment (nastavak -ent se ne izgovara). Ovo je Sema za sve glagole ove grupe. Seéate li se sledecih glagola? rentrer; acheter; monter; décrocher; déranger; manger; allumer; regarder; laver; se coucher; penser; écouter. Vratite se na 10. lekciju i ponovite ih. Particip perfekta - koji odgovara naSem glagolskom pridevu »voleo, voljen* - je jednostavno aimé, dérangé, i izgovara se identitno kao infinitiv I n’aime pas étre dérangé - On ne voli da bude uznemiravan. Izaberite Cetiri od gore ponu- denih glagola i ispiSite ih u prezentu sa: je, il / elle, nous, vous i ils / elles. (Zapamtite: nastavak -ent se ne izgovara). 3 Hajde malo da popri¢amo o oblicima c'est i il est. Koristimo c’est kada Zelimo da saznamo Sta je neka stvar ili ko je neka osoba. Qu'est-ce que c'est? C'est une photo de famille - Sta je to? To je jedna poroditna fotografija. Regarde, c'est mon frére — Pogledaj, to je moj brat. ili da kazemo: Ja sam! - C'est moi! Vi ste! — C’est vous! ili ako je imenica opisana pridevom: C'est un bon ami — On je dobar prijatelj. Mnoiina je ce sont. Ce sont mes bons amis - To su moji dobri prijatelji. It est se koristi kao zamenica upravo spomenutoj imenici: Oui est mon portefeuille? Il est sur la table. (ako je imenica zenskog roda, kazemo elle est). Ou est l’église? Elle est en face du Panthéon. Gde je crkva? Ona je naspram Panteona. ili ako pri¢amo o vremenu: il pleut — pada kiga il fait beau — lepo je (vreme) ili kada iskazujemo vreme: il est huit heures et demie - pola devet je Toliko o pravilima. Za neko vreme , oseticete“ pravilnu upo- trebu tako da nemojte pokusavati da puno radite odjednom. Zapamtite: udite svaku imenicu sa rodom! Lecon 1455 cinquante-cing (sa"ko"t sak) QUINZIEME (15°) LEGON Petites_ annonces 1 Recherche jeune fille pour garder mes_enfants le soir. 2 Téléphoner (1) le matin au 04 56 52 39 O1 Q) 3 Je vends (N-1) un canapé et deux fauteuils en cuir. Prix a débattre. 4 A louer. Petit studio. Calme et clair. Salle d’eau (3). 5 Ecrire a Mme Delaye, 3 boulevard Malesherbes, Paris huitiéme. PRONONCIATION 1... Zon fij... mezo"fo" 2 telefone o zero katr sa"ko" sis sa"ko"t d¢ tro" n®f zero a™ 3... vo", ..fotoej...0" kuir...pri... 4a lue p*ti... sal do 5... malerb... NAPOMENE (1) Oblik infinitiva glagola se Cesto koristi na javnim natpi- sima, znacima, itd. kao imperativ: Ne rien jeter @ terre — Ne bacajte niSta na zemlju. (Narayno, moze se re¢i i: Ne jetez rien...) (2) _U Francuskoj, brojevi telefona se grupisu u dvocifrene pa- rove i izgovaraju kao npr. ,,dvadeset pet“, a ne ,dva pet“. Budu¢i da francuski brojevi mogu da prave male probleme strancima, poénimo ve¢ da se na njih navikavamo! cinquante-six (sa"ko"t sis) 56 PETNAESTA LEKCHUA Mali oglasi Trazim devojku za Cuvanje (moje) dece uvece, Zovite pre podne na 04 56 52 39 Ol. Prodajem krevet i dve koZne fotelje. Cena po dogovoru. Za izdavanje. Mali stan. Tih i svetao. Kupatilo. Pigite gospodi Dele, Bulevar Malerb 3, Pariz, osmi [okrug]. NAPOMENE (nastavak) (3) une salle de bains — kupatilo; une salle d’eau podra- zumeva malo kupatilo sa tuS-kabinom i umivaonikom. Legon 1557 cinquante-sept (sa"ko"t set) 6 — Bonjour, madame. Je vous_appelle au sujet de votre annonce pour garder les_ enfants. 7 — Trés bien. Comment vous_appelez-vous (4)? 8 — Je m’appelle Martine Lenoir, madame. 9 — Et quel age avez-vous, Martine? 10 — J’ai quatorze ans, madame. 11 — Oh, mais vous_étes beaucoup trop jeune! 12 Je suis désolée (5). Au revoir. 6... o syZe d votrano"s 10... katorzo"... 11... vuzet boku tro... 12... dezole... NAPOMENE (nastavak) (4) je m‘appelle; tu t'appelles; il / elle s’ appelle; nous nous appelons; vous vous appelez, ils / elles s'appellent. Ovo je promena jednog povratnog glagola. Za razliku od nage povratne zamenice ,sebe, se“ francuski jezik ima poseban oblik povratne zamenice za svako lice. Prime- tite promenu u pisanju i izgovoru ,ll* se menja u ,]* — appelle / appelons. Objasnjenje 6emo ponuditi kasnije. esis EXERCICES 1. Je n’ai pas d'argent pour acheter des meubles. 2. Il y aun petit studio a louer dans le huitiéme. 3. Bonjour! Je m’appelle Pierre Lefévre. 4, Mais vous étes beaucoup trop jeune! 5, Comment vous appelez-vous? VEZBE 1. Nemam novea da kupim (kupiti) nameStaj. 2. Ima jedan mali stan za iznajmljivanje u osmom [okrugul]. 3. Zdravo! Ja se zovem Pjer Lefevr. 4. Ali Vi ste suvise mladi! 5. Kako se Vi zovete? cinquante-huit (sa"ko"tuit) 58 6 = Dobro jutro, gospodo. Zovem Vas povodom Vaseg oglasa za Cuvanje dece. 7 - Odli¢éno. Kako se Vi zovete? 8 - Ja se zovem Martina Lenoar, gospodo. 9 - I koliko imate godina, Martina? 10 - Ja imam 14 godina, gospodo. 11 - O, ali Vi ste (puno) suviSe mladi! 12 Zao mi je. Dovidenja. NAPOMENE (nastavak) (5) Excusez-moi - Izvinite; Pardon - Pardon. Seéate li se? Sreli smo désolé u 4. lekciji, napomena 5. doh Popunite praznine eo dee pes ca, appelez-....? Kako se zovete? 2 Sia Migerens aiere atig mademoiselle? Koliko imate godina, gospodice? 3 Jesus. ca 22 ; mon pére n’. PAS ee cece cw Zao mi je; moj otac nije kod kuée (u kuci). 4 JOSVOUS ce sci coe cups, sk ose kamen Toa votre annonce. 5 Je cherche une ..... PNG cise eas it 4 nite: mes enfants. . \ Trazim devojku za Cuvanje (moje) dece. Odgovori 1 Comment vous — vous 2 Quel — avez vous — 3 — désolé — est — 4 la maison 4 — appelle au sujet de — 5 — jeune — pour garder — Legon 15