Betoniranje Pravila

СПРАВЉАЊЕ БЕТОНА
Садржај поглавља
• Основни принципи
• Фабрике бетона
• Мешалице за бетон и теоријски
капацитет фабрике бетона
• Аутоматизација процеса производње
свежег бетона
Oсновни принципи
1
Основни принципи
■ Бетон се може производити само на
бази претходно утврђене рецептуре,
тј. на бази пројекта бетона, који треба
да садржи све усвојене количине компо-
нентних материјала (ma , mc , mv , mad) !
■ Бетон се у савременом грађевинарству

производи искључиво машинским путем !
Приликом дозирања воде и агрегата мора се
узети у обзир влажност агрегата !!
H1
ma1,vl = ma1 (1 + ),
100
1 z
mva = ∑ mak ⋅ H k
100 к =1 ma 2,vl = ma 2 (1 + 2 ),
H
100
H
ma 3,vl = ma 3 (1 + 3 ),
100
..................................,
1 z
mv , doz = mv − ∑ mak ⋅ H k
100 k =1 maz ,vl = maz (1 + z )
H
100
2
Основни принципи 11.11.2009.
3
4
5
Мешалице за бетон
Подела мешалица за бетон:
• Према начину рада (како су организоване радне
операције - пуњење, мешање и пражњење
мешалица):
- са периодичним радом,
- са континуалним радом,
• Према положају осовине бубња:
- са хоризонталном осовином,
- са косом осовином,
- са вертилалном осовином,
• Према начину мешања:
- гравитационе мешалице,
- мешалице са принудним радом
(најчешће – тзв “противструјне” мешалице)
6
7
8
1
Коефицијент излаза бетонске мешавине: k =
Vc + Va
mc=200 -500 kg/m3; ma=1750 -2000 kg/m3
γc =1200 kg/m3; γa =1600 kg/m3
Vc+Va = (0,17+1,25) ÷ (0,42+1,09)=1,42 ÷ 1,51 m3
200 500 1700 2000

Vc = − = 0,17 − 0,42 m 3 Va = − = 1,09 − 1,25 m 3
1200 1200 1600 1600
1 1
k= - = 0.676 − 0,704 ≅ 0,66 − 0,70
1,51 1,42
9
10
11
12
Фабрике бетона
13
14
Mobilna fabrika betona
15
Фабрике бетона 03.11.2010.
Теориjски капацитет фабрике бетона:

tc=tpu+tm+tpr (min)
60
nc = p1 = nc ⋅ Vmeš (m3/h)
tc
Q p
p= ⋅k 1⋅k2 (m3 / h) m= ; ⇒ m0 ≥ m
nd , god ⋅ nč , d p1
pfak = m0· p1 - фактичка производност система (m3/h)

Q – planirana godišnja proizvodnja (m3)
nd,god – broj radnih dana godišnje
k1 =1,4 – Koeficijent neravnomernosti korišćenja mešalice
k2=1,2 – Koeficijent rezerve (sigurnosti)
Теоријски капацитет фабрике бетона:
Нумерички пример:
Q=30.000 m3/god, nd,god=240 dan/god, T=12 h/dan
tc=tp+tmeš+tpr=0,5+1,5+0,5=2,5 min, Vmeš=0,75 m3
60 60 p1=nc⋅Vmeš=24⋅0,75=18 m3/h
nc = = = 24cik / h
tc 2,5
Q 30.000
p= ⋅k 1⋅k2 = ⋅ 1,4 ⋅ 1,2 ≅ 17,5m3 / h
nd , god ⋅ nč ,d 240 ⋅ 12
m = 17,5/18 = 0,972 ⇒ m0 = 1, pfak = m0⋅ p1 = 1⋅ 18 = 18 m3/h
16
ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА
■ Транспорт свежег бетона представља врло
деликатну операцију у склопу целокупне технологије
извођења бетонских радова, из следећих разлога:
■ Могућност сегрегације услед:
• Неизбежних потреса,
• Непажње при пуњењу и пражњењу транспортних
средстава,
■ Исцуривање цементне пасте из возила,
■ Испаравање воде при дужем транспорту (нарочито у
летњем периоду),
■ Време транспорта у функцији почетка везивања
цемента у бетону и одржавања конзистенције
(нарочито у летњем периоду) – примена адитива
ретардера,
■ Промена конзистенције временом при употреби
адитива пластифилатора или
суперпластификатора.

■ Врховни принцип:
Бетон до места уграђивања

треба да стигне онакав какав је
изашао из мешалице!
17

18

19
Средства спољашњег транспорта:
■ Камиони-мешалице (ауто миксери);
■ Силобуси (транспортна средства са
агитовањем бетонске мешавине);
■ Дампери;
■ Камиони-кипери;
■ Обични камиони, са посудама (корпама).
■ Важна напомена: Аутомешалице и силобуси користе се за
транспорт свежег бетона свих конзистенција; остала
транспортна средства, међутим, само за транспорт свежег
бетона крутих и слабо пластичних конзистенција
(због могућности појаве сегрегације)!

20
Средства спољашњег транспорта

Средства спољашњег транспорта
21

22
Претоварни бункер

Претоварни бункер
23
Средства унутрашњег транспорта:
■ Ручна колица са једним точком ("тачке");

■ Ручна колица са два точка ("јапанери");
■ Преносне челичне посуде ("кибле"), у
комбинацији са разним врстама кранова
(торањски, мосни, портални, кабл-кранови и
др.);
■ Вагонети;
■ Тракасти транспортери (конвејери);
■ Kонвејери (за «спуштање» бетона);
■ Пумпе за бетон.

Средства унутрашњег транспорта
24

25

26

27
Konzistencija Maksimalni nagib transportne
svežeg betona trake
izražena Slučaj podizanja Slučaj spuštanja
merom sleganja
< 1 cm 300 150
1 – 4 cm 250 120
5 – 14 cm 200 100
> 14 cm Trake nisu pogodne za primenu !

28

Транспортовање свежег бетона помоћу пумпи
- “пумпани бетон”
■ Типови пумпи:
- Kлипне пумпе (пумпе непосредног дејства): дo 40 m3/h
- Безклипне пумпе (вакуум пумпе, пумпе непрекидног
дејства): 40 – 50 m3/h
- Пнеуматске пумпе: 10 – 20 m3/h, притисак: 6 – 8 bar-a
■ Стабилне и мобилне пумпе за бетон:

● Начелно, сва три типа пумпи за бетон могу да буду
стабилне и мобилне (ауто пумпе). Међутим пнеумат-
ске мобилне пумпе су веома ретко у употреби.
● Ауто пумпе углавном су или клипне, или вакуум
пумпе.
29
Пумпе за бетон

30

Ауто-пумпе
31

32
Ауто-пумпе

Ауто-пумпе
33
Ауто-пумпе

Ауто-пумпе
34
Ауто-пумпе

Ауто-пумпе
35
Ауто-пумпе
Код извођења бетонских радова у граду улица не мора бити затворена за саобраћај

Референтна подручја гранулометријских кривих за пумпани бетон
36
Транспортно Учинак Најповољнија конзистенција
средство (m3/h) изражена мером слегања (cm)
Ручна колица са 2-3 Све конзистенције
1 точком (тачке)
Ручна колица са 4-6 Све конзистенције
2 точка (јапанери)
Посуда (кибла) 6 - 12 5 - 14
коју преноси кран
Тракасти 30 - 90 5 - 14
транспортер
Пумпа за бетон 10 - 150 5 - 14
УГРАЂИВАЊЕ БЕТОНА
Операције у оквиру уграђивања бетона
■ Пуњење оплате или разастирање свежег бетона;

■ Збијање (компактирање);
■ Завршна обрада горњих површина елемената;
Основни принципи:
● Уграђивање бетона мора да се заврши пре
почетка везивања цемента; бетон који није
уграђен до овог времена мора се бацити!
● Мада се бетон може збијати и ручно, савремена
технологија бетона признаје исклључиво
машинске поступке збијања (компактирања)!
Изузетак: самозбијајући (самоуградљиви)
бетони (Self-Compacting Concrete – SCC) !!
37
Пуњење оплате 18.11.2009.
Пуњење оплате
38
Разастирање бетона
39
Збијање (компактирање) бетона
■ Збијање путем вибрација
Ефикасност вибрирања зависи од:
• Интензитета вибрирања и
• Трајања вибрирања.
Интензитет вибрирања:
Uv=8π3·a2·f3=k· a2·f3
D (mm) a (mm) f (vib./min.)

< 10 O,1 – 1,0 10.000-20.000
10 – 50 1,0 – 1,5 3.500-9.000
50 - 70 1,5 – 3,0 < 3.500
40
Основни типови вибратора
Интерни Спољни
Површински (дубински) (оплатни) Вибро сто
вибратор вибратор вибратор
41
Збијање (компактирање):
Површински вибратори
Збијање (компактирање):
42
Збијање (компактирање)
Збијање (компактирањe)
Учинак површинских вибратора
Vb , p ( m 3 ) F ⋅ h0
U= = 3600 ⋅ ku (m3/h)
tv , p ( h) t1 + t 2
■ F (m2) - радна површина вибратора,

■ h0 (m) ≤ 0,25 m - дебљина (плоче) која се
вибрира
■ t1 (s) - време чистог вибрирања на 1 месту,
■ t2 (s) – време премештања на следећу
позицију.
■ ku - коефицијент корисног дејства (0,85).
43
Учинак површинских вибратора
Нумерички пример:
■ Вибро-даска дужине L=3,0 m и ширине b=15 cm,
■ Дебљина плоче која се вибрира: h0 = d = 20 cm,
■ t1 =40 s, t2 =45 s, F=L· b=3,0 · 0,15=0,45 m2 , ku=0,85
F ⋅h 0 , 45 x 0 , 20
U = 3600 ⋅ k u = 3600 ⋅ 0 , 85 =
t1 + t 2 40 + 45
3
0 , 09 m
= 3600 ⋅ 0 , 85 = 3 , 24 m 3
/h
85
0,15 5,40 ⋅100 5,40
v pv = 3600 0,85 = 5,40 m / h = = = 9,0 cm / miп
40 + 45 60 0,6
ili: U 3,24 5,40 ⋅100 5,40
v pv = = = 5,40 m / h = = = 9,0 cm / min
L ⋅ d 3,0 ⋅ 0,20 60 0,6
Дубински (интерни) вибратори –
первибратори 17.11.2010.
44
Дубински (интерни) вибратори -
первибратори
45
Дубински (интерни) вибратори
46
47
48
Збијање бетона једне бране путем вибропакета са 6 вибро – игли монтираног на гусеничар
Учинак дубинских вибратора (первибратора)
Vb , p (m3 ) Rd2 ⋅ π ( m3 ) 3600

U= = = 2 Rd ⋅ d ⋅ ku
2
(m3/h,)
t v , p (h ) 2 ⋅ t v , p ( h) tc
или: U=60·L·Rd2 (m3/h)
■ Rd - радијус дејства первибратора,

■ d (m) - дебљина слоја који се уграђује,
■ tc= tr + tpr (s)
■ tr - време рада на једној позицији (20-40 s),
■ tpr - време премештања (ccа 10 s),
■ ku - коефицијент корисног дејства (0,85),
■ L (m) - дужина радног дела (игле) первибратора.
49
Учинак первибратора - нумерички пример
■ Первибратоска игла: Rd=0,35 m, L=0,60 m,
■ Дебљина слоја који се вибрира: d=0,30 m,
■ tc=30+10=40 s, ku=0,85,
3600 3600
U = 2 Rd ⋅ d ⋅ ku = 2 ⋅ 0,35 2 ⋅ 0,30 ⋅ ⋅ 0,85 ≅ 5,60m 3 / h
2
tc 40
или: U=60·L·Rd2=60·0,60·0,352=4,41m3/h
Оплатни (спољни) вибратори
50
Оплатни (спољни) вибратори
Вибро-столови
51
Завршна обрада површина
Ручни алат
Завршна обрада површина - Вибро-равњача
52
Завршна обрада површина - Хеликоптер
Завршна обрада површина
“Скије”
Скије” за ручну обраду и поправку површина бетона
53
POSTUPCI IZVOĐENJA NEKIH UOBIČAJENIH
TIPOVA KONSTRUKCIJA
Načini i faze betoniranja: Temelji
Slabo armirani: Δh=1–3 cm; Jako armirani: Δh=3–6 cm
a) treba: ≤ 1,5 m; b), c) treba: >1,5 m (za Δh=4–6 cm: kraći prekid (1–2 h)
1,5 m 1,5 m 1,5 m

TIPOVA KONSTRUKCIJA
Načini i faze betoniranja: Zidovi
■ Za zidove debljine > 35 cm:
Δh=4–6 cm
● Za tanje i jače armirane zidove:
Δh=6–10 cm
● Betoniranje zidova: u lamelama
(kampadama) dužine 10–12 m,
pri čemu između lamela treba
postaviti privremenu oplatu-sl.a)
(radna razdelnica-spojnica)
● Za visine H<3 m: unošenje
betona u više tačaka, pomoću
levkova–vođica kao na sl. b), a ne
u 1 tačku, pa razastirati beton
vibratorom (kao na sl. c)
■ Za zidove tanje od 30 cm, a pose-
bno tanje od 15 cm i visine
H>3m: u lamelama i po visini
(kao na sl. d ili e)
54
TIPOVA KONSTRUKCIJA
Načini i faze betoniranja:Zidovi
● Osim na način prikazan na prethod-

nom slajdu, betoniranje zidova može
da se izvodi i kontinualnim postup-
kom, kao na sl. a), odnosno b).
● Sa betoniranjem se započinje u
jednoj tački zida (na sredini ili u jed-
nom od uglova) i napreduje se u 2
pravca, nanošenjem betona u nekoli-
ko slojeva po visini zida.

TIPOVA KONSTRUKCIJA
Načini i faze betoniranja: Stubovi
■ Gusto armirani stubovi manjih preseka

(do 80/80 cm) sa betonom Δh=6-8 cm
■ U stubove visina manjih od 1,5 m beton u
oplatu, odnosno pervibrator, unose se odozgo
(kao na sl. a/)
■ Betoniranje se prekida na spoju sa gredama
(podvlakama), odnosno sa pločom iznad njih
■ Vrlo visoki stubovi, sa gustom armaturom i
uzengijama koje ih pregrađuju, najefikasnije
se betoniraju kroz otvore u oplati, uz koje se
izvode i “džepovi” (sl. c/) ili uz upotrebu op-
latnih panela (kao na sl. d/)
55
POSTUPCI IZVOĐENJA NEKIH
UOBIČAJENIH TIPOVA KONSTRUKCIJA
Načini i faze betoniranja
Konstrukcije sistema proste grede po pravilu se betoniraju odjednom, a ako to iz

određenih razloga nije moguće (npr. kod nosača velikih raspona), postupak se može
sprovesti i u dve faze. Prekidi betoniranja u tom slučaju treba da budu u srednjoj
trećini raspona, pri čemu faze betoniranja mogu da budu razdvojene i “džepovima”.

● Glavne grede, sekundarne
nosače i ploče kod među-
spratnih konstrukcija treba
betonirati zajedno, osim kada
su grede visine >80 cm
● Betoniranje može da se vrši
u pravcu pružanja glavnih, ili
sekundarnih nosača
● Ukoliko nije moguće beto-
niranje odjednom, prekide
treba locirati saglasno
principima datim na sl. levo
● Za betoniranje u tom
slučaju primenjivati beton sa
Betoniranje međuspratnih konstrukcija sleganjem od 6 – 8 cm
56
• U slučaju dvojno
armiranih ploča,
posebno kada se beton
do mesta ugradnje
“dotura” kolicima ili
japanerima, betoniranje
se mora vršiti sa
“prenosnih panela”.
• Ako se transport beto-
na obavlja putem kibli i
ako je gornja armatura
većeg prečnika, ovi pa-
neli mogu da izostanu.

TIPOVA KONSTRUKCIJA
● Kod lukova raspona >20 m, betoniranje u lamelama
● Kod dvozgl. i uklješt. lukova, broj lamela neparan; kod trozglobnih–paran.
● Betoniraju se najpre
oslonačke lamele, a zatim
lamela (kod dvozgl. i klj.),
odnosno lamele (kod trozgl.
lukova) u temenu
● Kod lukova sa zategama,
zatega se betonira po
uklanjanju oplate (skele),
kada se armatura u zatezi
aktivira. Prednapr. zatege
betonirati zajedno
● Radi smanjenja štetnih po-
● Oslonački delovi dubokih lukova betoniraju se u pot- sledica skupljanja, kod
puno zatvorenoj oplati – kada se beton unosi kroz lukova i svodova treba
otvore na bočnim površinama ili kroz gornji, otvore- primenjivati beton sa
ni deo oplate sleganjem Δh=1 – 3 cm
57
Cilindrične ljuske veće dužine betoniraju se u lamelama dužine 5 –

10 m, između kojih se, putem privremene oplate, formiraju radni
prekidi (radne spojnice).

58
TIPOVA KONSTRUKCIJA

TIPOVA KONSTRUKCIJA
59
TIPOVA KONSTRUKCIJA
• Upravno na radne spojni-
ce, odnosno prave – dilataci-
one spojnice, treba izvesti i
sistem tzv. prividnih (lažnih)
spojnica, čija je funkcija da
smanje štetne efekte skuplja-
nja, temperaturnih promena
i neravnomernog sleganja
ugrađenog betona.
• Ove spojnice se izvode
pomoću metalnih ili glatkih,
drvenih traka, širine 80–100
mm, a debljine 4–10 mm.
• Ove trake se utiskuju u
svež beton do cca 1/3 deblji-
ne ploče, ostaju u betonu 20-
40 min, nakon čega se vade.
PREKIDI I NASTAVCI BETONIRANJA

Radne razdelnice
60
Radne razdelnice

Radne razdelnice
61
Radne razdelnice

Radne razdelnice
Priprema mesta prekida i nastavak betoniranja
■ Mesto pekida betoniranja mora se na adekvatan način pripremiti za
nastavak betoniranja.
■ To podrazumeva uklanjanje očvrslog cementnog mleka sa površine
betona (obično ne više od nekoliko mm) i dobro čišćenje površine
vazduhom ili vodom pod pritiskom (min 2 – 3 bar-a).
■ Umesto ovoga, još je jednostavnije, brže i jeftinije, nakon prekida
sačekati period kraja vezivanja cementa, pa tada mlazom vode pod
pritiskom ukloniti pomenuti sloj cementnog mleka.
■ Na jedan, ili drugi način očišćena površina u svakom slučaju mora se
neposredno pre nastavka betoniranja dobro nakvasiti, vodeći računa da
se na površini “starog” betona ne zadrži voda.
■ Pre nastavka betoniranja elementa projektovanom betonskom mešavinom,
potrebno je preko pripremljene površine naneti sloj sitnozrnog betona
debljine 5 – 10 cm, dobijenog tako što se u mešalicu ne dozira najkrupnija
frakcije agregata; ovaj sloj se ne vibrira posebno, već zajedno sa odmah iza
toga unetim slojem “normalne” betonske mešavine.
62
Radne razdelnice
NEGA BETONA
■ Nega betona sastoji se u:
● Sprečavanju isparavanja vode, ili
● Kvašenju površina vodom.
■ Nega betona ima za cilj:
● Da spreči gubitak vode iz betona, neophodne
za odvijanje hidratacije cementa.
● Da eliminiše štetne posledice skupljanja betona –
pojavu prslina u vremenu kada beton još nije u stanju
da podnese veća unutrašnja naprezanja.
63
NEGA BETONA
■ U uslovima normalnih temperatura (50C ≤ T ≤ 300C) sa
negom betona treba početi vrlo rano - već posle 3-6 sati
nakon ugrađivanja.
■ Dužina nege zavisi od većeg broja faktora (atmosferski
uslovi, sastav betona, zahtevani kvalitet i dr.), pri čemu
mora da traje najmane 7 dana, odnosno ne manje od
vremena potrebnog da beton postigne 60% od predviđene
marke betona.
■ Za negu betona mora se koristiti voda istog kvaliteta kao za
njegovo spravljanje.
■ Morska voda ne sme se koristiti!
■ Odmah posle betoniranja, površine betona moraju biti
zaštićene od:
- Prebrzog isušivanja,
- Brze izmene toplote između betona i vazduha,
- Padavina i tekuće vode,
- Visokih i niskih temperatura,
- Vibracija.
NEGA BETONA
64
NEGA BETONA
Kontinualna nega betona stuba jednog vodotornja u Kuvajtu
NEGA BETONA
Kontinualna nega
betona ljuske
(“čaše”) istog
vodotornja u
Kuvajtu
65
NEGA BETONA
NEGA BETONA
66
NEGA BETONA
ROKOVI SKIDANJA (DEMONTAŽE)

OPLATE
■ U VREME SKIDANJA OPLATE ČVRSTOĆA BETONA NE
SME BITI NIŽA OD:
● 30% propisane marke, kod stubova, zidova i
vertikalnih delova oplate greda,
● 70% propisane marke, kod ploča i donjih delova
oplate greda.
■ U tu svrhu, kao i radi utvrđivanja najmanje dužine
negovanja betona, pri betoniranju se uzima veći broj
uzoraka svežeg betona, koji se čuvaju u uslovima
gradilišta.
■ Ovi uzorci ispituju se na 1 dan, na 2 dana, 3 dana, itd., sve
dotle dok se ne dostigne propisani nivo čvrstoće za
prestanak nege, odnosno za uklanjanje oplate.
■ Isto tako, može se primeniti i neki od nedestruktivnih
postupaka ispitivanja, pri čemu je posebno uspešna
metoda ultrazvuka!
67
SANIRANJE POJEDINIH DEFEKATA
REGISTROVANIH POSLE SKIDANJA OPLATE
Saniranje defekata na mestima nekvalitetno ugrađenog betona

najbolje je izvršiti odmah nakon uklanjanja oplate – razlike skupljanja
osnovnog betona i betona dodatog saniranjem biće najmanje
SANIRANJE POJEDINIH DEFEKATA

REGISTROVANIH POSLE SKIDANJA OPLATE
Postupci saniranja prslina u betonu putem injektiranja epoksidnim smolama

a) Gravitaciono injektiranje, ulivanjem smole u prslinu kroz bušotinu koja je preseca
b) Injektiranje pod pritiskom, putem ulivaka i “injektora” sa pritiskom 5–6 bar-a
68

Betoniranje Pravila

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Betoniranje Pravila

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

СПРАВЉАЊЕ БЕТОНА

■ Бетон се у савременом грађевинарству

200 500 1700 2000

Mobilna fabrika betona

Теориjски капацитет фабрике бетона:

pfak = m0· p1 - фактичка производност система (m3/h)

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

Бетон до места уграђивања

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

■ Ручна колица са једним точком ("тачке");

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

< 1 cm 300 150

> 14 cm Trake nisu pogodne za primenu !

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

■ Стабилне и мобилне пумпе за бетон:

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

ТРАНСПОРТ СВЕЖЕГ БЕТОНА

Референтна подручја гранулометријских кривих за пумпани бетон

■ Пуњење оплате или разастирање свежег бетона;

D (mm) a (mm) f (vib./min.)

■ F (m2) - радна површина вибратора,

Vb , p (m3 ) Rd2 ⋅ π ( m3 ) 3600

или: U=60·L·Rd2 (m3/h)

■ Rd - радијус дејства первибратора,

1,5 m 1,5 m 1,5 m

POSTUPCI IZVOĐENJA NEKIH UOBIČAJENIH

● Osim na način prikazan na prethod-

POSTUPCI IZVOĐENJA NEKIH UOBIČAJENIH

■ Gusto armirani stubovi manjih preseka

Konstrukcije sistema proste grede po pravilu se betoniraju odjednom, a ako to iz

POSTUPCI IZVOĐENJA NEKIH

POSTUPCI IZVOĐENJA NEKIH UOBIČAJENIH

Cilindrične ljuske veće dužine betoniraju se u lamelama dužine 5 –

POSTUPCI IZVOĐENJA NEKIH

POSTUPCI IZVOĐENJA NEKIH UOBIČAJENIH

PREKIDI I NASTAVCI BETONIRANJA

PREKIDI I NASTAVCI BETONIRANJA

PREKIDI I NASTAVCI BETONIRANJA

ROKOVI SKIDANJA (DEMONTAŽE)

Saniranje defekata na mestima nekvalitetno ugrađenog betona

SANIRANJE POJEDINIH DEFEKATA

Postupci saniranja prslina u betonu putem injektiranja epoksidnim smolama

You might also like