Srpski istoričar otkriva tajno delovanje protiv Srbije od Tita do

danas
14

Šta su donele “krvave litije” organizovane 1937. protiv Konkordata? Da li

je ubistvo srpskog patrijarha Lukijana Bogdanovića 1913. godine u
Beču, bio deo pripreme za Veliki rat i napad na Srbiju? Kako Josip Broz
nastoji uništiti srpsko nacionalno jedinstvo?
Šta se krije iza pretnji Visokog predstavnika za BiH Incka o donošenju Zakona protiv negiranja
genocida? Zašto se srpski narod, koji je preživeo dva velika genocida, pokušava optužiti za isti
zločin? O ovim i drugim pitanjima u Srpskom svetu govori istoričar i književnik Radovan Kalabić. U
studiju je urednik Gordana Janićijević.

Istoričar Kalabić kaže da svaki napad na Srbe počinje napadom na SPC, a da pokušaji fizičkog
satiranja i duhovnog zatiranja Srba, traje vekovima. Kao primer navodi Konkordatsku krizu u Kraljevini
Jugoslaviji, koja je izbila 1937. godine.

Naime, Skupština Kraljevine Jugoslavije, uz odobrenje namesnika kneza Pavla Karađorđevića, i uz

zalaganje predsednika vlade Milana Stojadinovića, trebala je da ratifikuje Konkordat sa Vatikanom,
koji je potpisan sa Svetom stolicom u Rimu jula 1935. godine.

Srpska pravoslavna crkva se usprotivila, vernici i narod pod vođstvom Nikolaja Velimirovića izašli su
na beogradske ulice. Kalabić taj događaj poredi sa prošlogodišnjim crnogorskim litijama i onim šta je
Đukanović pokušao da uradi sa Srpskom pravoslavnom crkvom.

Litije u Kraljevini narod je nazvao „KRVAVIM“ jer je tadašnji ministar policije, Slovenac Anton
Korošec, inače rimokatolički bogoslov, naredio brutalnu intervenciju žandarma. Narod i SPC se
usprotivio Konkordatatu jer je on favorizovao rimokatoličku crkvu u svakom pogledu u odnosu na
pravoslavlje na tlu Srbije.

To je vreme kada je umro i tadašnji srpski patrijarh Varnava, za koga istoričar Kalabić tvrdi da postoje
osnovane sumnje da je otrovan. Potkrepljuje to činjenicom o tajanstvenoj smrti njegove rođene braće,
neposredno nakon što su posetili bolesnog patrijarha.

Patrijarh Varnava, kaže istoričar, bio je veliki protivnik Konkordata. Kalabić se vraća dvadesetak
godina unazad, komentarišući i ubistvo tadašnjeg patrijarha Lukijana Bogdanovića u Beču, kada su
ga ubice obezglavile, i nikada nisu otkrivene. Sve to istoričar smešta u pripreme za napad na Srbiju
1914.godine i Veliki rat.

Govoreći o napadu na pravoslavlje on ističe i ustaški pokret i pokušaj stvaranja Hrvatske pravoslavne
crkve, praveći poređenje sa Milom Đukanovićem i njegovim pokušajem stvaranja Crnogorske
pravoslavnre crkve.

Kako kaže Kalabić, da “Srpsku pravoslavnu crkvu u Crnoj Gori zameni nevladina organizacija nije
uspelo“. Prema Kalabiću, antisrpsku politiku nastavlja Josip Broz Tito, za koga kaže da je „najveći
antisrspki projekat“. Potkrepljuje to pitanjem zašto nikada nije izvršen napad za oslobođenje
Jasenovca?

Posle rata, kaže Kalabić, napad na SPC nastavljen je izdvajanjem Makedonske crkve, i tvrdi da
tadašnji patrijarh Vikendije Prodanov odbija da to pitanje stavi na dnevni red Sinoda, da bi ubrzo
umro, sa velikom sumnjom da je otrovan.

I Broz se ne zaustavlja na tome, ističe istoričar, već 1963 godine uz pomoć OZNE, pravi raskol
komadajući Američku eparhiju, da bi tek 1992.godine na Sretenje došlo do pomirenja. I Ustav iz 1974.
je uperen protiv SPC, kaže Kalabić. “Kada god se radilo za srpske interese, zapad je takve inicijative
dočekivao na nož, ali i od strane pete kolone u Srbiji“.

Za saradnju sa Vukom Draškovićem ističe da nikad nije bio član SPO, već da je sa Vukom sarađivao
kako bi istražio i zaštitio lik i delo đenerala Draže. Peti oktobar uzima kao primer kako se pokušalo da
Srbi izgube identitet i nacionalnu samobitnost.

Da nije bilo Rusije u Savetu bezbednosti UN, britanska inicijativa da se Srbi proglase genocidnim
narodom, bila bi usvojena. Na taj način bi se izjednačile srpske žrtve u dva genocida koji su nad njima
izvršena, „nonsens nad nonsesima“, kaže Kalabić. Kroz tu prizmu posmatra i nedavna dešavanja u
Severnoj Makedoniji i sukobe Albanaca sa policijom, američko bombardovanje Sirije, protesti
Albanaca u Tuzima, pretnje Incka da će nametnuti Zakon o negiranju genocidu u BiH.

Kalabić posebno komentariše „čestitku predsednika Bajdena srpskom predsedniku Vučiću za Dan
dražavnosti“, u kojoj mu on kaže da se odrekne dela teritorije, Kosova i Metohije!?

„Ne postoji reč kojom se takav jedan gest u međunarodnoj diplomatiji može okarakterisati i opisati“,
objašnjava Kalabić, i dodaje da očekuje snažne pritiske na srpski narod. „Dva su najveća: odricanje
od KiM i unitarizacija BiH i na duhovnom planu razgradnja srpskog identiteta.

Budimo pripravni na sve moguće pritiske, pa i izazivanje sukoba“, poručuje istoričar. Komantarišući
film „Dara iz Jasenovca“ on se pita šta rade dve državne institucije, Instituta koje treba da se bave
istorijom Srba i Srbije, kada su ljudi, nakon emitovanja filma, bili zapanjeni istinom koja im nije bila
dostupna, strahotama koja su se dešavala na ovom srpskom stratištu?

“Zapad i globalisti pokušavaju nametnuti Srbima da su krivci i gubitnici“ – Kalabić odgovara „da Srbi
nisu ni krivci ni gubitnici, nego pravednici i pobednici“! Kaže da su Srbi prvi pružili otpor NATO-u,
nakon II Svestkog rata, i da u tom sukobu nisu pobeđeni.

Ističe da generali ove alijanse i dan danas SPC navode kao najveći problem i “branu“ u realizaciji
njihovih namera!? Za Josipa Broza kaže da je bio Sveti počasni kanonik Vatikana. Postavlja pitanje
njegovog izbora da se pred kraj života leči u LJubljani, a ne npr. na VMA?

Kaže da ga je pred smrt ispovedio katolički sveštenik Franc Križnik, koji je mesec dana kasnije, na
čudnovat način, stradao pod kamionskim točkovima u Nemačkoj.
Tvrdi da, zahvaljujući državotvornoj politici Slobodana Miloševića, nije ostvaren cilj zapadnih
globalista razaranja srpskog identiteta. Podseća i na reči Karla Bilta da je „pravoslavlje veći problem
od islamskog fundamentalizma i terorizma, što samo potvrđuje da oni kontrolišu i jedne i druge“.

Podseća da je krajem 2020.godine u Vatikanu osnovan Savet za inkluzivni kapitalizam u kome su 27

najbogatijih ljudi planete. „Ova globalistička elita obavezala se da deo profita ulaže u borbu protiv
klimatskih promena“ – Kalabić je skeptik kada je u pitanju ovo globalističko lobiranje.

Kada je Srebrenica u pitanju, Kalabić se pita – „gde su Srbi u Srebrenici“? Da treba utvrditi tu
činjenicu i podseća na ustaška divljanja u Istočnoj BiH, na ustaške zločine u Starom Brodu za koje se
saznalo pre nekoliko godina. Smatra da je Srebrenica po svim dostupnim podacima „pripremljen
projekt u koji su Srbi trebali, kao u zamku, da upadnu“.

Ubeđen je, da pretnje Incka o nametanju Zakona da se kažnjavaju svi oni koji negiraju genocid, pa i
istoričari, neće proći. Kalabić, očekuje još snažnije pritiske na srpske zemlje i Srbe, i poručuje da
straha i zebnje ne sme biti, i da je najbolji otpor srpsko jedinstvo.

(Izvor: Webtribune.rs, in4s)