Пријатељ Божије Премудрости – Игуманија Манастира Жиче монахиња

Јелена са сестрама

Рекоше, уснуо је Владика Атанасије, пријатељ Божије Премудрости.

Провео је у Манастиру Жичи, међу нама, готово годину дана. Осветио време и простор и исписао
ново поглавље у историји Манастира.
Слике се смењују:
Док хода ка храму, привлачи к себи свакога. И децу, оне који га воле, али и оне који га не познају.
Галами и беседи, а лица свих насмејана и ведра.
На богослужењу пева, исправља појце, тумачи написано и  додељује  метаније као ордење. А није
наодмет и да се префарба под, ушије рашивено, преуреди простор.
Богословствује и свакога збуњује – проповед указује да је учествовао у  догађајима Цркве
Христове од њеног настанка до данас. Јер, како би другачије знао да се у трећем веку нешто
догодило баш у петак, а не  у среду и зашто би  био веома, веома љут на Јеронима из четвртог
века који се петља у црквена питања, а притом, авај, иако рукоположен, никада није служио Свету
Литургију!   А Литургија је живот Владике Атанасија!
Позива на Свето Причешће, јер душа, ако  не живи од живота Светога Духа и  ако се не храни
хлебом (благодаћу) Божанства, не може да живи.
Чујемо му и глас… Чита по ко зна који пут акатист Исусу победитељу смрти – Јачи од смрти,
Светлији од светлости, Бољи од доброте, Исусе победитељу мој, помилуј ме! и Николајеву
молитву Светом Сави – о Свети Оче наш Саво,  одговори љубављу на љубав српскога народа….
Не назиремо куда иде Владикина мисао, вазда смо у ишчекивању онога што следи. Као у
Десанкиној песми:

Не зна дан шта ноћ кува,

Нити ноћ шта зора рађа….
Сваког часа све се мења…
И ето – преко хиљаду душа кренуло ка Жичи њих преко шест стотина долази на саборно крштење,
да их Владика крсти и благослови, а са њима пристиже још толико кумова и пријатеља. Владики
срце игра од радости, да може, свакога би загрлио. Ипак, боље је да галами, ту је свој на своме.
Све позива на заједничку трпезу. Гостопримство не заборављајте!
Требало је и да се невенчани у Цркви венчају. Први пут пружена прилика, размишљају људи:
после толико година брака, боље је овако, мање стида па још уз Владику!
Када није на богослужењу, храни гладне, прикупља помоћ за избегле, позива на ручак просјаке.
Путује у Херцеговину, Косово и Метохију, стиже до  Грчке. Посећују га Срби са свих страна, Грци,
Руси, Израелци, Французи… У паузи чита, пише, преводи. Ах, колико муке нам задају те фасцикле
са текстовима! Треба погодити праву, у жељеној боји, када Владика у недоба затражи да је
донесемо. Иди горе (у његову келију) и само ће  ти се  казати шта треба да  донесеш,   рече
Владика и би тако.
Ред је да позове и Светитеље. Стиже и Свети Владика Николај у Жичу да се ту сусретну и обојица
прославе. Слави торжествено Светог Николу уз Светог Николаја, а не заборавља ни Николаја
јапанског! Позива на бдење мноштво епископа, свештеника, монаха, монахиња. Благосиља нове
јерархе и монахиње у Српској Цркви. Ту Сабору Архијереја представља Светог Николаја жичког  и
уписује га у диптих Светих.
Дозива домаћина у сваком тренутку када је домаћин у  уму  или  заумљу помислио да се одмори.
То домаћинеее одзвања конацима. И сви  трче  да  га чују.
Подстиче упорно на пажњу, јер пажња је пола човека, тако је учио.
Док говори о светлости као последњој стварности, ухватите му поглед и схватите да и док беседи,
помно прати сваки ваш покрет, реч још више.
По спонтаној реакцији упознаје човека, говори да брзо скида маске – не ове садашње Н95 са и без
филтера,  већ оне много ружније – маске нашег лицемерја  и неискрености.
Каже: ђаво лови у мутном и саветује брзо избављење од искушења, брзо  устајање после пада.
Често изговорено још ниси  одзвања у ушима.
Никада и није отишао из Жиче. А онда, недавно, један Анђео Господњи му је пришао и
прошапутао: Време је да се служи Господу, Владико Свети!  И послушала је душа његова,
отпрхнула у Царство Небеско. Напаћено тело принео  је Господу као последњу жртву. И зачу се
песма:
Због верности Богу и Божијој правди
Пострадасте телом, земља се растужи,
Ал спасосте душе, небо се весели,
А преци се ваши распеваше небом,
На капији Раја сретоше вас с песмом
Имена су Ваша у Књизи вечности,
Улазите у Рај, децо бесмртности…

Нас на земљи не заборави, Владико Свети. А ми ћемо због Тебе и због свега што смо научили од
Тебе благодарити Господу. У осмом гласу, наравно, како другачије…

Игуманија Манастира Жиче монахиња Јелена са сестрама