NAUČNE METODE U

PSIHOLOGIJI
 Sadržaj predavanja
• Teorija, hipoteza, pojam
• Naučni pojmovi u psihologiji
• Vrste metoda
• Strategije i tehnike istraživanja
• Eksperiment u psihologiji
• Neeksperimentalna istraživanja
u psihologiji
– Anketiranje
– Korelaciona istraživanja
– Klinička metoda
• Metode obrade podataka
– Merne skale
– Deskriptivna statistika
– Hipoteza o normalnoj raspodeli
– Izračunavanje korelacije
 Teorija, hipoteza, pojam
• Polazna osnova istraživanja – postojeća
saznanja i pretpostavke o fenomenu koji želimo
da istražujemo
• Međuzavisnost teorije i metoda istraživanja – u
istraživanje se kreće sa određenim
pretpostavkama (hipotezama), čija se istinitost
može proveriti u praksi
• Preduslovi za sprovođenje naučnih istraživanja
– Zahtevi koje naučna teorija treba da ispuni:
– Moguće je izvesti proverljiva predviđanja
(predikcije) iz teorije
– Mora biti opovrgljiva (moguće je doći do
rezultata koji će pokazati da je teorija
neprihvatljiva)
– Mora biti dobro definisana (npr. operacionalne
definicije)
• TEORIJA – skup konstrukata (apstraktnih pojmova) zajedno sa pretpostavkama o
njihovim međusobnim odnosima

• Primer konstrukata u psihologiji – Dispozicije – trajne strukture unutar ličnosti

koje se ispoljavaju u doslednim oblicima ponašanja čoveka u određenim
situacijama
• Dobra definicija teorije podrazumeva da se konstrukti definišu tako da su
upotrebljivi u istraživanju
• Operacionalno definisanje pojmova – postupak dobrog definisanja konstrukata,
kojim se dolazi do jedinica konstrukata koje je moguće opažati i meriti
• “Oparacionalno” – putem operacija (radnji) koje izvode istraživač i ispitanik
precizno i detaljno se određuje ponašanje u uslovima istraživanja
• VARIJABLA – merljivi reprezentant (predstavnik) konstrukta, koji je
operacionalno definisan i tako upotrebljiv za istraživanje
• Kosta (Paul t. Costa) i Mekre (Robert P. McCrae) – istraživanje dispozicija
testovima – Neo-Pi-R (Savesnost – sposobnost samokontrole u smislu
disciplinovane težnje ka ciljevima i striktnog pridržavanja sopstvenih principa)
• HIPOTEZA (pretpostavka) – tvrdnja kojom objašnjavamo odnos među pojavama
 Naučni pojmovi u psihologiji
POSMATRAČKI
(EMPIRIJSKI OPERACIONALNE
DEFINICIJE
POJMOVI)
ISKUSTVENI
(POSMATRAJUĆI) NAUČNI
OSNOV NAUKE POJMOVI

HIPOTETIČKI
KONSTRUKTI

VRSTE NAUČNIH POJMOVA

POSMATRAČKI POJMOVI TEORIJSKI POJMOVI
Poreklo Iskustvena oblast Teorija
Stručni naziv Operacionalne definicije Hipotetički konstrukti
Način definisanja Istraživačke operacije Operacije i pretpostavke
Formula S–R S–O–R
Značenje formule Draž – Reakcija Draž – Organizam – Reakcija
• Operacionalne definicije
– Zasnivanje naučnih pojmova na operacijama posmatranja, posmatranim
činjenicama i merenju
– Sadržaj naučnog pojma – potpuno određen odgovarajućim nizom operacija
– Operacije – sve radnje koje je naučnik obavio tokom istraživanja i koje su
relevantne za određenje posebnog pojma
– Nema tumačenja i pretpostavki
– Uticaj logičkog pozitivizma – težnja da se nauke potpuno zasnuju na
empirijskoj osnovi
– Praktičnost – mogućnost proveravanja dobijenih rezultata istraživanja od
strane drugih istraživača
– I draž (S) i odgovor (R) se mogu jasno posmatrati i registrovati
• Hipotetički konstrukti
– Definicije koje pored svoje operacionalnosti sadrže i određene pretpostavke
koje se ne mogu opisati ili utvrditi navođenjem niza operacija
– S – O – (organska – unutrašnja stanja) – R
– Biheviorizam – iskazi o unutrašnjim iskustvima posmatraju se kao verbalni
iskazi, koje je moguće objektivno registrovati
 Vrste metoda
Oblici istraživanja
METODE
Istraživačke
(osnovni načini
strategije
istraživanja)
Istraživački
dizajn

 KLASIFIKACIJA NAUČNIH METODA  KRITERIJUMI NAUČNOSTI

– Prema predmetu istraživanja  Dobro definisani uslovi i
 Posmatranje (ekstrospekcija) i način sprovođenja
istraživanja
 Samoposmatranje
(introspekcija)  Vrednosna neutralnost
– Prema kriterijumu naučne strogosti  Oprez u generalizaciji
 Svakodnevno  Namerno izazivanje
(samo)posmatranje *** posmatranih pojava
 Sistematsko  Kontrola svih ostalih
(samo)posmatranje uslova
 Eksperiment ***
 Strategije i tehnike istraživanja
• Strategija istraživanja – izbor odgovarajuće orijentacije i načina
organizacije istraživanja u skladu sa ciljem istraživanja, koji se
definiše u skladu sa dva kriterijuma:
– Stepen generalizacije sa uzorka na populaciju
– Stepen mogućnosti izvođenja zaključaka o kauzalnosti
• Populacija – jasno definisana grupa individua, jedinki, pojava,
koje poseduju zajednička obeležja
• Uzorak – deo populacije
• Eksplanatorna moć istraživanja
– Deskriptivna istraživanja – da li se pojava dešava i tačan opis
pojave
– Eksplorativna istraživanja – utvrđivanje povezanosti između
određenih pojava, potreba za daljim istraživanjima u datoj oblasti
(npr. korelaciona istraživanja)
– Eksplikativna istraživanja – već istraživan problem, testiranje
hipoteze o uzročno-posledičnoj povezanosti i utvrđivanje
stepena otkrivene povezanosti
• EKSPERIMENTALNA i NEEKSPERIMENTALNA ISTRAŽIVANJA
(istraživačke strategije, metod)
• Tehnike prikupljanja podataka – postupci i/ili instrumenti koje
istraživač koristi radi prikupljanja podataka (mere dobijene
opažanjem, testovima, upitnicima, skalama procene,
intervjuom…)
 Eksperiment u psihologiji

• Eksperiment – Testiranje hipoteze o kauzalnoj povezanosti

između posmatranih pojava
• Varijabla – merljivi predstavnik konstrukta
o Simbol koji može da predstavlja bilo koji član jednog skupa (matematika)
o Svaka realno postojeća osobina ili karakteristika koja može da se menja
– može da ima različite vrednosti (psihologija)
 Nezavisna varijabla – kojom istraživač manipuliše i utvrđuje njen
uticaj na pojavu koju proučava – S varijabla
 Zavisna varijabla – menja se sa promenama u nezavisnoj varijabli
(pristupačna za posmatranje i objektivno merljiva) – R varijabla
 Intervenišuća varijabla – menja zavisnu varijablu iako nezavisna
ostaje ista – O varijabla
 VRSTE VARIJABLI
NEZAVISNA INTERVENIŠUĆA ZAVISNA
Formula S (draž) O (organizam) R (reakcija)
Karakteristika Istraživač Delimično utiče na Izazvano
varira zavisnu varijablu ponašanje

 Pri merenju zavisne varijable važno je obezbediti:

 Valjanost (validnost) – da se zaista meri ono što je potrebno
 Pouzdanost (relijabilnost) – da se dobijaju približno isti rezultati pri
ponavljanju eksperimenta
 Uspostavljanje kontrole eksperimenta u smislu identičnih uslova sa
drugim subjektima u drugo vreme
 Slučajni izbor uzorka i raspodela u eksperimentalnu i kontrolnu grupu
 Odobrenje etičkog komiteta za sprovođenje istraživanja
 Etički principi kod eksperimenta:
 Upoznavanje sa rizicima i dobiti od eksperimenta – minimiziranje obmane
 Učešće je dobrovoljno
 Nakon eksperimenta učesnicima se objašnjava svrha i detalji
eksperimenta
 NEEKSPERIMENTALNA ISTRAŽIVANJA U
PSIHOLOGIJI
 ANKETIRANJE
• Socijalna psihologija
• Poseban način prikupljanja podataka primenom
intervjua ili upitnika na reprezentativnom uzorku
ispitanika
• Ispitivanje javnog mnjenja
• Dobijaju se podaci kojima se može opisati određena
grupa ljudi
• Mogućnost sprovođenja korelacionog istraživanja
ukoliko se ispituje više varijabli na istoj grupi ljudi
• Način izbora uzorka – težnja da izabrana grupa ljudi
adekvatno predstavlja populaciju iz koje je izabrana
o Slučajni uzorak – svaki član populacije ima jednaku
šansu da bude izabran
o Kvotni uzorak – nakon određivanja značajnih
osobina populacije i kvota njihove zastupljenosti
bira se uzorak koji će se poklopiti po osobinama i
kvotama sa populacijom
  KORELACIONA ISTRAŽIVANJA
• Psihologija ličnosti
• Različita izraženost istih osobina kod različitih osoba
• Oblast istraživanja individualnih razlika – manifestno (vidljivo) – latentno (skriveno)
• Ponašanje – manifestno, pogodno je za istraživanje i merenje
• Ljudi sa određenim osobinama se ponašaju na sličan način u različitim situacijama
• Na osnovu manifestnog (ponašanja) zaključuje se o latentnom (osobinama ličnosti)
 Pretpostavka 1 – Određene latentne osobine ličnosti generišu (proizvode, izazivaju) ili
moduliraju (menjaju) manifestno ponašanje osobe
 Pretpostavka 2 – Ako postoji dosledna i značajna korelacija između pojedinih oblika
ponašanja, onda razlog te povezanosti treba tražiti u postojanju zajedničkog
latentnog generatora ponašanja
• Latentne osobine – konstrukti (teorijski naučni pojmovi, koji su operacionalizovani u
manifestnom ponašanju koje je merljivo)
• Manifestno ponašanje – odgovori na stavkama testova ili upitnika
• Statistika u psihologiji – Multivarijantna statistika (za najmanje 3 slučajne varijable)

VRSTE VARIJABLI
NEZAVISNA INTERVENIŠUĆA ZAVISNA
Formula S (draž) O (organizam) R (reakcija)
Oblik Tvrdnje upitnika Osobine ličnosti Odgovori na upitniku
  KLINIČKA METODA

• Klinička psihologija
• Usmerenost na pojedinca – Idiografski pristup
• Cilj – pružanje pomoći pojedincu u profesionalnom, bračnom,
zdravstvenom i dr. funkcionisanju (savetovanje)
• Tehnike – standardizovani testovi i intervju
• Poštovanje i pridržavanje posebno propisanih pravila ponašanja tokom
intervjua i testiranja
• Obrada prikupljanih podataka i interpretacija u skladu sa postojećim
teorijama ličnosti
• Pisanje psihološkog nalaza – podrazumeva znanje, iskustvo i umešnost
psihologa
 METODE OBRADE PODATAKA
• Statistika u psihologiji
– Deskriptivna statistika – opis i
klasifikacija pojava
– Statistika zaključivanja – ispitivanje
zakonitosti na osnovu kojih se izvode
zaključci
• Sirova mera (X) – osnovni podatak u
statistici, brojčana vrednost koja
kvantitativno iskazuje merenu pojavu
• N – broj sirovih mera, vrlo često i broj
ispitanika
• Vrste podataka u statistici:
– Mere ili skorovi (merne skale)
– Frekvencije ili učestalost (prebrojavanje
po klasama ili kategorijama)
 MERNE SKALE
• Skale u kojima se vrednosti mogu
razvrstati po određenim pravilima
– Nominalne (kategorije bez
kvantitativnih odnosa i bez
kontinuiteta, nema brojčanih
vrednosti, može da se meri učestalost)
• Prirodne kategorije: žene i muškarci
• Veštačke kategorije: budžetski i
samofinansirajući studenti
– Ordinalne – pravilo kontinuiteta (npr.
rang lista)
– Intervalne – pravilo kontinuiteta i
osobina ekvivalentnosti (merenje
inteligencije)
– Racio – pravilo kontinuiteta,
ekvivalentnosti i ekvidistantnosti
(postojanje apsolutne nule)
 DESKRIPTIVNA STATISTIKA
• Opis pojava – svođenje mnoštva različitih podataka (sirovih mera) na mali
broj karakterističnih vrednosti
• Oblici opisa skorova sirovih mera:
– Računanje središnje vrednosti i indeksa raspršenja
– Grafičko prikazivanje učestalosti mera po klasama (poligon učestalosti,
histogram, grafikon „pita“)
• Mera centralne tendencije (mera proseka) – središnja vrednost skupa
sirovih mera oko koje se gomilaju dobijeni rezultati merenja
– Dominantna vrednost ili Mod (D) – vrednost koja se najčešće pojavljuje
među pojedinačnim vrednostima
– Centralna vrednost ili medijana (C) – vrednost tačno u sredini niza
ordinalno poređanih sirovih mera
– Aritmetička sredina (M) – težište svih rezultata jednog skupa – zbir
pojedinačnih vrednosti podeljen brojem rezultata u skupu (intervalna
skala)
• Mere raspršenja – odstupanje mera od središnje vrednosti
– Raspon (R) – razlika između najmanje i najveće mere
– Prosečno odstupanje (PO) – presečno odstupanje rezultata od
središnje vrednosti (intervalna skala)
– Standardna devijacija (σ) – zasniva se na kvadratima odstupanja
između aritmetičke sredine i pojedinačnih rezultata (intervalna skala)
 Najčešće se računaju aritmetička sredina i standardna devijacija
(intervalna skala i pretpostavka o normalnoj raspodeli mera u populaciji)
 HIPOTEZA O NORMALNOJ RASPODELI
• Teorijski model raspodele (distribucije) sirovih mera na način da se
njihova najveća učestalost očekuje kod srednjih vrednosti, dok
prema krajevima postepeno opada
• Normalna ili Gausova kriva – grafički prikaz
• Karl Fridrih Gaus (Carl Friedrich Gauss) – učestalost pojavljivanja
mera proporcionalna je verovatnoći njihovog pojavljivanja
– 1σ obuhvata 34,1 % mera
– 2σ obuhvata 47,7 % mera
– 3σ obuhvata 49,9 % mera
• Raspodela inteligencije u populaciji:
– Prosečno inteligentni 68,2% populacije (-1σ do +1σ)
– Natprosečno inteligentni i ispodprosečno inteligentni 15,9% populacije
– Geniji i idioti 2,3% populacije
 IZRAČUNAVANJE KORELACIJE
• Složeniji oblik obrade podataka – istraživanje povezanosti 2 ili više varijabli
• Koeficijent korelacije – broj koji pokazuje u kojoj meri promene jedne
varijable idu uporedo sa promenama druge varijable (između -1 i 1)
– Pozitivna i negativna korelacija – smer promena jedne varijable u odnosu na
drugu
– Veličina (jačina) korelacije – slaba, niska, srednja, visoka i veoma visoka (preko
0,8)
• U društvenim naukama – korelacije iznad 0,5 smatraju se visokim
• Načini izračunavanja korelacije:
– Pirsonov koeficijent linearne korelacije – r (varijable sa intervalne merne skale,
važi hipoteza o normalnosti distribucije, povezanost između varijabli približno
linearna, broj mera veći od 30)
– Test statističke značajnosti !
• Nivo 0,01 (dobijena povezanost bi se pojavila čistim slučajem jednom u 100
slučajeva)
• Nivo 0,05 (dobijena povezanost bi se pojavila čistim slučajem jednom u 20
slučajeva)
• Multivarijantne statističke tehnike – postoji više varijabli u
istraživanju
• Upotreba Korelacione matrice (Kovarijanse) – prikaz svih mogućih
povezanosti više varijabli u istraživanju
• Tehnike:
– Faktorska analiza – otkrivanje latentnih generatora ponašanja
iza manifestnih varijabli – (rotacija faktora radi lakše
interpretacije; najčešće primenjivana – analiza glavnih
komponenti sa varimax rotacijom). Prikaz rezultata:
• ekstrahovani faktori,
• procenat ukupne varijanse koju svaki faktor objašnjava,
• koeficijent zasićenosti manifestnih varijabli dobijenim faktorima i
• komunalitet – procenat varijanse manifestne varijable objašnjen
svim zadržanim faktorima
– Diskriminativna analiza,
– Kanonička analiza,
– Regresiona analiza,
– Analiza sklopa…
• IBM SPSS Statistics (Statistical Package for the Social Sciences)