Internet pretraživači

Sadržaj
internet..................................................................................................................................................2

Servisi Interneta.....................................................................................................................................4

Internet Pretraživači..............................................................................................................................5

Lociranje Informacija Na Web Stranama...............................................................................................6

Pretraživanje.........................................................................................................................................7

Rezultati Pretraživanja.........................................................................................................................10

Preuzimanje Podataka Sa Mreže..........................................................................................................11

Gugl (Google).......................................................................................................................................13

Gugl Proizvodi..................................................................................................................................14

Reklamiranje....................................................................................................................................14

Aplikacije.........................................................................................................................................15

Preduzetnički Proizvodi....................................................................................................................16

Afere I Kultura..................................................................................................................................16

Jahu (Yahoo)........................................................................................................................................17

Domaći Search Engine..........................................................................................................................18

Problemi Domaćih Pretraživača...........................................................................................................18

Www.Yusearch.Com........................................................................................................................19

Www.Srbko.Com..............................................................................................................................19

Www.Trazim.Com............................................................................................................................19

Www.Aladin.Co.Yu..........................................................................................................................19

Www.Krstarica.Com.........................................................................................................................19

Literatura ............................................................................................................................................20
 Internet pretraživači

Internet

Internet je globalna računarska mreža. Pre svega, pojam internet znači

mreža unutar mreže, ili internakonekcija između više računara. Strukturno postoje
male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve
više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza
podataka). Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 150.000.000.
Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i
prikazati realno kolika je ona zaista.

Već od prvih dana pa sve do danas, Internet je proslavio mnogo

„rođendana“, ali koji je pravi teško će se složiti i najbolji poznavaoci istorije
informatike. Neki tvrde kako je to 1961. kad je dr. Leonard Klajnrok na
univerzitetu MIT prvi put objavio rad o packet-swiching tehnologiji. Neki navode
1969. godinu kao godinu rođenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a
odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za
istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni
napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su
obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje
ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživački projekt. Verovatno je
najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network
Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol),
što je značilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi.

Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju računara putem

mreže, a 1983. godine manje od 1000 računara je bilo spojeno sa ARPANET
koristeći relativno primitivni Netvork Kontrol Protokol, koji je uprkos mnogim
ograničenjima, bio upotrebljiv u malim mrežama, i nije bio dovoljno fleksibilan za
širu upotrebu. Kako se ARPANET eksponencijalno povećavao, videlo se kako je
potreban opštiji pristup komunikacionom protokolu kako bi mogli biti udovoljeni
sve veći zahtevi i stvarana sve komplikovanija mreža računara.

2
 Internet pretraživači

Vinton Cerf koji je sa Robertom Kanom stvorio TCP/IP protokol, jednom je

rekao:

„Stvorili smo protokol koji će se koristiti i u velikom mrežama s velikom brojem

računara, protokol koji će nositi Internet budućnosti, što je značilo da mora biti
fleksibilan kako bi različite mreže mogle funkcionisati u zajedničkom okruženju.“

Naime već je tada bilo jasno kako će Internet biti velika mreža sastavljena
od velikog broja manjih mreža. Ali tada je prelaz na TCP/IP bio kontroverzan: neki
delovi informatičke zajednice želeli su prihvatanje drugih standarda, a najviše se
pominjao Open System Interconection Protocol. ARPANET je pre službenog
prelaza na TCP/IP u nekoliko navrata isključio NCP prenos podataka kako bi uverio
„neverne tome“ da se NCP može isključiti po želji.

Vinton Cerf i Robert Kan počeli su rad na novom protokolu puno pre 1983.
godine, tačno 10 godina ranije javila se ideja o novom protokolu, a sledećih
godina su se razvijali i usavršavali detalji protokola koji će promeniti istoriju.
Implementacija TCP/IP-a u tadašnje vreme i operativne sisteme trajala je skoro 5
godina, dok je na ARPANET bilo spojeno oko 400 računara. Situaciju je
pojednostavio detalj što su mnogi računari koristili Packet Radio i Packet Satellite
koje su već nekoliko godina radile sa TCP/IP protokolom.

3
 Internet pretraživači

Servisi Interneta

Postoje brojne definicije koje se bave Internetom, ali, najjednostavnije rečeno, on

predstavlja mrežu svih mreža.

Princip rada Interneta sličan je, upravo, principu rada telefonskih sistema.
Dok oni, koristeći telefonske linije prenose glas, Internet ih koristi za prenos
informacija. Uz pomoć telefonske linije i modema (uređaj koji digitalne signale iz
računara pretvara u analogne, koji su pogodni za prenos putem telefonske linije.
Prilikom prijema podataka, modem obavlja inverzan posao, jer iz modulisanog
izdvaja digitalne signale koje prosleđuje računaru, računar poziva Internet servis
provajdera, nakon čega se vrši povezivanje na Internet. Konektujući se na mrežu
svih mreža, računar i sam postaje deo mreže.

Internet je komunikacioni medij koji predstavlja globalno sredstvo za

komunikaciju u današnjem informacionom društvu. Sam Internet, kao što je već
rečeno, predstavlja mrežu velikog broja umreženih računara širom sveta, koji su
međusobno povezani pomoću optičkih kablova, telefonskih linija, satelitskih veza i
drugih vidova komunikacionog povezivanja. Celokupna mreža funkcioniše na
osnovu određenih protokola.

Popularnost Interneta ogleda se u činjenici da broj korisnika raste

neverovatnom brzinom, tako da svi podaci o eventualnom broju računara i
korisnika veoma brzo zastarevaju. Što se tiče servisa Interneta, njihov tačan broj
ne može se precizno odrediti, iz prostog razloga što su neki od njih tokom razvoja
mreže bili veoma popularni, a potom nestali.

Bilo kako bilo, oni se mogu svrstati u pet kategorija, i to u: javne (web,
news, razgovor putem Interneta) - osnovne (e-mail, telnet, ftp) - sigurnosne (PGP,
SSH, Kerberos) - sistemske (Ping) i - servise za pretraživanje (Veronica, Netfind,
WAIS).

4
 Internet pretraživači

Internet pretraživači

Internet pretraživač predstavlja internet servis, čija je svrha traženje

informacija na Internetu, i to uglavnom zadavanjem ključnih reči, a mnogo ređe
odabirom ponuđenih stavki. Ishod pretrage se najčešće prikazuje kao spisak veb
sajtova koji sadrže traženu informaciju, uz mogućnost da se ponuđeni veb sajtovi
posete sa strana pretraživača. Jedan od najpoznatijih svetskih pretraživača je Gugl
(Google).

Internet pretraživači su, u osnovi, ekspertski sitemi koji imaju za cilj

stvaranje što više heuristika sposobnih za pomoć ekspertskom sistemu u
predviđanju šta je to što korisnik traži.

Specijalizovni internet pretraživači za svrhu imaju traženje informacija u

vezi sa specifičnom oblašću.

5
 Internet pretraživači

Lociranje informacija na web stranama

S obzirom na ogromnu količinu informacija na internetu, lociranje

informacija postaje sve teže. Tražene informacije mogu se naći na ogromnom
broju web strana. Od pojave interneta, sam smisao lociranja informacija se
promenio, pre smo odlazili u biblioteku, tražili knjigu određene tematike, uzimali
knjigu, gledali indeks na kraju knjige i na osnovu indeksa pronalazili stranu knjige i
traženu informaciju. Sada imamo internet i pretraživanje je mnogo brže, ali su
izvori informacija mnogo razuđeniji. Pa, internet što se tiče lociranja informacija,
predstavlja naglu i ekstremnu decentralizaciju informacija i podataka. Kako locirati
informaciiju na takvoj strukturi? Koji program koristiti? (Slika 1.)

Problem se može rešiti filtriranjem (specijalizacijom upita pretrage) tj.

daljim pretraživanjem unutar rezultata, kojim dobijamo manji broj strana koji
sadrže tražene infornmacije. Ali može se dogoditi da tražene informacije budu u
različitim kontekstima, što lociranje traženih pojmova čini znatno težim.
Pretraživač web strana nam pomaže samo utoliko, koliko da nas dovede do strane
koja sadrži tražene informacije. Međutim, sada je potrebno locirati informaciju na
samom web sajtu, odnosno web strani. Tu nam značajno može pomoći umešnost
programera, odnosno dobro organozovan web sajt (stranica). Pod dobrom
organizacijom sajta (stranice) podrazumeva se dobra organizacija podataka po
nekom principu (npr. stranica sa vestima: vesti bi trebalo bi da budu sortirane po
datumu i/ili važnosti. Dobar primer je sajt http://www.b92.net ). Ukoliko ovo nije
slučaj, možemo pokušati pretragom iz samog internet browsera (internet
pretraživača) komandom find (npr. kod IE 6.0 dobija se iz menija edit find , pa
onda unesemo tačno ime pojma koji tražimo, ukoliko se on nalazi na toj stranici
(na kojoj vršimo pretraživanje ), pojam će biti označen (highlight). Naravno,
ovakvo pretraživanje je semantičko, a ne logičko. Za logičko, odnosno smisaono
pretraživanje moramo iščitavati sadržaj stranice u potrazi za željenim sadržajem.

6
 Internet pretraživači

Slika 1. Traženje informacija na internetu, različiti metodi

Pretraživanje

Veliki rast informacija ponuđenih na webu putem interneta otvara pitanje

pronalaženja i vrednovanja ponuđenog materijala. Za pronalaženje potrebnih
informacija, odnosno za njihovo lociranje na internetu postoje specijalizovani
programi tzv. pretraživači. Pretraživači informacije lociraju pretraživanjem.
Postoje dve osnovne tehnike pretraživanja koje koriste pretraživači :

-pretraživanje pomoću ključnih reči

-kataloško pretraživanje

Pretraživački program koji pretražuje pomoću ključnih reči, baziran je na

principu pretraživanja baze podataka web strana koje sadrže tražene ključne reči.

7
 Internet pretraživači

Podatke vraća u vidu web strana koje sadrže ključne reči. Rezultati se sortiraju po
broju pojavljivanja ključnih reči na web strani.

Drugi način traženja je prolazak kroz web katalog putem područja.

Prikazujemo stablo pojmova koje nas vodi do traženih web adresa. Ovaj način
pretpostavlja poznavanje područja. Moramo unapred poznavati koji niz pojmova
nas vodi do tražene teme. Naravno, moguće je prolaziti niz stablo i metodama
eliminacije ili pokušaja, a možemo jednostavno slediti intuiciju.

Ukoliko želimo da dobijemo što tačnije rezultate pretraživanja treba da

koristiti napredno pretraživanje. Naime, kada u pretraživač upišemo samo jednu
reč dobićemo sve stranice koje sadrže tu reč. A, kada u pretraživač upišemo izraz
od više reči dobićemo stranice koje sadrže bilo koju od upisanih reči. Da bismo
precizirali šta tražimo, možemo upotrebiti mogućnost naprednog pretraživanja i
sa mnogo manje muke i truda pronaći željeni izraz. Od specijalnih znakova
možemo upotrebiti: '', +, -, *, i, ?.

- upotrebom navodnika kod upisivanja više reči pretraživač će pronaći samo

stranice koje sadrže reči koje smo upisali i to tačno istim redosledom,

- upotrebom znaka ''+'' pretraživač će pronaći sve stranice koje

sadrže te reči, ali bez obzira na poredak,

- upotreba znaka ''-'' nam omogućuje da iz pretrage izbacimo stranice koje

sadrže reč posle ''-'',

- upotreba znaka ''*'' nam omogućuje da upišemo samo deo neke reči , a
ostalo zamenjujemo znakom ''*''

- upotreba znaka ''?'' zamenjuje bilo koji znak ili slovo u izrazu koji tražimo.

8
 Internet pretraživači

Slika 2. Izgled pretraživača Google

Slika 3. Vraćeni rezultat pretrage na Google pretraživaču za pojam: dif

9
 Internet pretraživači

Rezultati pretraživanja

Najčešće nećemo iz prvog pokušaja dobiti web sajt na kojem se nalazi ono
što tražimo. Zato je bitno znati čitati i analizirati dobijene rezultate, pošto iz njih
možemo saznati gde smo pogrešili i šta još treba dodati. Ponovo ćemo se
fokusirati na Google, koji prednjači u odnosu na ostale pretraživače. Google
prikazuje po deset rezultata na jednoj stranici. Povratkom informacija pretraživač
nam vraća :

• naziv sajta koji ponekad može biti samo URL tog sajta (kada stanica nema naziv
ili nije potpuno indeksirana)

• isečak dela teksta (gde je traženi termin pronađen)

• kategorije u kojoj je taj sajt katalogiziran

• url

• keširan sadržaj (optimizovane informacije koje ima pretraživač u svojoj bazi u

vezi sa tom stranicom)

• slične strane (strane koje sadrže iste ili slične informacije kao i tražena strana)

Moguće je vezati više parametara pretraživanja odjednom, i na taj način

suziti rezultat pretraživanja, odnosno dobiti relevantnije rezultate pretraživanja.

U najpoznatije internet pretraživače spadaju : Google, Altavista, Yahoo…

U poslednje vreme, zbog ogromne količine informacija, javljaju se

specijalizovani programi za pretraživanje određenih oblasti. Npr. pretraživači
umetničkih dela (pretraživači aukcijskih kuća za aukcijsko nadmetanje preko
interneta), pretraživači za kupovinu preko interneta(e-Bay, Amazon…).

10
 Internet pretraživači

Preuzimanje podataka sa mreže

Na početku je potrebno razjasniti razlike izmedju tipova podataka, koje

mozemo preuzeti sa interneta. U jedan tip spadaju same web strane odnosno
tekst na njima koji preuzimamo, a u druge spadaju podaci za koje nam je
potreban odgovarajući program da bi ih reprodukovali na našim računarima, npr.
muzika (mp3 fajlovi, za njihovu reprodukciju potreban je winamp), slike (jpg
datoteke potreban je ACDSee), tekstualni dokumenti (potreban je Microsoft
Word), itd.

Za prvi tip podataka preuzimanje vršimo prostim čuvanjem stranica na

našem lokalnom hard disku (npr. kod IE6.0 čuvanje vršimo komandom file  save
as). Za drugi tip podataka radimo takozvani download tj.preuzimanje.
Preuzimanje je moguće izvršiti na dva načina. Prva opcija, koja je integrisana u
sam Windows operativni sistem, vrši se desnim klikom na link ili ime fajla koji
želimo download-ujemo i odabiranjem opcije save as. Druga opcija je
specijalizovani program za download, ili takozvani download menadžer.
Download menadžeri su programi za napredno skidanje fajlova sa interneta. U
njima su podržanje opcije za npr. preuzimanje više fajlova odjednom, nastavak
preuzimanja predhodno preuzimanog fajla (resume download) itd. Naravno, broj
opcija ovakvog programa zavisi od programa do programa. Preuzimanje
informacija sa inteneta je umnogome olakšano postojanjem ovakvih programa.
Poznatiji programi iz ove grupe su: DAP download manager ,Goozila, ReGet,
FlashGet,GetRight, Internet Download Manager, Net Transport, QuickDownloader
(Java based) , NetAnts...

Danas, sve više sajtova naplaćuje preuzimanje sadržaja sa njihovih strana

(muzika, fotografije…). Pa su se ubrzo posle početka takvog razvoja situacije,
odnosno komercijalizacije interneta, pojavili nezavisni programi takozvani Peer-
To-Peer programi. Ovi programi su bazirani na principu međusobne razmene
podataka (fajlova) između korisnika.Naime, mi od naših fajlova na računaru
odlučimo šta ćemo podeliti sa ostalim korisnicima i to su nadalje fajlovi koje drugi
11
 Internet pretraživači

korisnici mogu skinuti od nas. Kada pretraživanjem pronađemo podatke (fajlove)

koji nas interesuju, mi ih faktički preuzimamo sa drugog računara. Revolucionarni
program, koji je započeo ovakav način razmene podataka naziva se Napster i on je
služio uglavnom za razmenu mp3 muzike između korisnika. Poznatiji programi
(popularni programi sa dosta korisnika) iz ove grupe su: KaZaA, eMule, BitTorrent,
gnutella, Win MX (Slika 4.), Bear Share…

Ovi programi ustvari, predstavljaju Windows aplikacije koje korisnik startuje

i onda vrši preuzimanje datoteka, prvo pretraživanjem u okviru ovog programa, a
zatim (ukoliko tražena datoteka postoji) klikom na ime datoteke - preuzimanje.
Ovi programi imaju dosta korisnih opcija npr. preuzimanje više datoteka
odjednom, preuzimanje od najmanje opterećenog korisnika (ili onaj koji ima
najbržu konekciju ka internetu ili onaj od koga se preuzima najmanje datoteka u
tom trenutku), nastavak posle prekinutog download-a (resume), mogućnost chata
itd. U principu, popularnost ovakvih programa se bazira na broju dodatnih opcija
koje on nudi.

Slika 4. Izgled peer-to-peer programa Win MX

12
 Internet pretraživači

Gugl (Google)

Gugl (Google Inc. NASDAQ: GOOG i LSE: GGEA) je američka javna korporacija,
specijalizovana za Internet pretragu i reklamiranje na Internetu. Sedište
kompanije je u mestu Mauntin Vju, Kalifornija.Kompanija je 30. juna 2007 imala
13.748 stalno zaposlenih radnika.Guglov poslovni cilj je „da organizuje svetske
informacije i učini ih svetski dostupnim i korisnim“.Guglova poslovna filozofija
uključuje izjave kao što su „Ne budite zli“, i „Posao bi trebao biti izazovan i izazov
treba da bude zabavan“, prikazujući tako opuštenu poslovnu kulturu.Gugl su
osnovali Lari Pejdž (Larry Page) i Sergej Brin (Sergey Brin) dok su bili studenti na
Univerzitetu u Stenfordu i kompanija je prvo osnovana kao privatna
preduzetnička kompanija 7. septembra 1998. Guglova prva javna prodaja akcija
održala se 19. avgusta 2004. podižući vrednost kompanije sa 1,67 milijardi
američkih dolara na 23 milijarde dolara. Preko serije novih proizvoda, akvizicija i
partnerstva, kompanija je proširila svoju osnovnu delatnost pretrage i
reklamiranja u druga područja, uključujući elektronsku poštu, onlajn mape, prikaz
video formata, i ostalo.

Gugl su započeli kao istraživački projekat januara 1996. Lari Pejdž i Sergej
Brin, dva doktora nauka, bivši studenti Univerziteta u Stenfordu iz Kalifornije. Oni
su zasnovali hipotezu da pretraživač koji analizira odnose između veb sajtova
treba da daje bolje rezultate od tada postojećih tehnologija, koje rangiraju
rezultate prema broju pojavljivanja traženog pojma na stranici. Njihov pretraživač
se prvobitno nazivao „BackRub“ jer je sistem proveravao povratne veze kako bi
izračunao vrednost sajta.Mali pretraživač po imenu „Rankdex“ je već imao sličnu
strategiju. Ubeđeni da stranice sa najviše veza ka njima, sa ostalih veoma važnih
stranica, moraju biti najbitnije stranice povezane sa pretragom, Pejdž i Brin su
testirali tezu kao deo svojih studija, i postavili kamen temeljac za svoj pretraživač.
Prvobitni pretraživač koristio je sajt Stenfordskog univerziteta na adresi
http://google.stanford.edu/. Domen google.com je registrovan 15. septembra
1997. Godine a kompanija je registrovana kao Google Inc. 17. septembra 1998. u
13
 Internet pretraživači

prijateljevoj garaži u Menlo Parku u Kaliforniji. Ukupan početni fond je porastao za

novu kompaniju za skoro 1,1 milion dolara, uključujući 100.000 dolara od Endija
Behtolšajma, jednog od osnivača San Mikrosistema.

U martu 1998, kompanija je preselila svoje kancelarije u Palo Alto u Kaliforniji.

Guglov pretraživač je privukao odane korisnike od rastućeg broja korisnika

Interneta, koji su zavoleli jednostavan dizajn i laku upotrebu. Godine 2000. Gugl je
počeo sa prodajom reklama povezanih sa ključnim rečima pretrage. Reklame su
bile tekstualne kako bi se uklopile u jednostavan dizajn stranica, i kako bi ubrzale
brzinu učitavanja stranica. Ključne reči su prodavane bazirajući se na kombinaciji
cena i klikova, sa iznosima počevši od 0,05 dolara po kliku. Pionir ovog modela
prodaje reklama je Jahu.Dok su mnogi rivali propadali na novom Internet tržištu,
Gugl se tiho uzdizao zarađujući.

Patent koji je deo Guglovog mehanizma za rangiranje (engl. PageRank) je

odobren 4. septembra 2001. Godine.Patent je pripisan Stenfordskom univerzitetu
i pripisuje se Lariju Pejdžu.

Nakon brzog prerastanja druga dva popularna pretraživačka sajta,

kompanija je 2003. godine iznajmila kompleks zgrada u Mauntin Vjuu, Santa Klara,
Kalifornija, na adresi Amfiteatar Parkvej 1600 od Silikon Grafiksa. Kompanija je na
toj lokaciji ostala sve do sada, i kopleks se od tada naziva Guglpleks (igra reči na
reč gogolpleks, jedinica praćena sa gogol nula). Gugl je 2006. otkupio posed od
Silikon Grafiksa za 319 miliona dolara.

Gugl proizvodi
Gugl je kreirao servise i alatke za javnu upotrebu, poslovne korisnike, uključujući
veb aplikacije, reklamne mreže i biznis solucije.

Reklamiranje
Većina Guglovih prihoda dolazi iz reklamnih programa. Za fiskalnu 2006. godinu,
kompanija je prijavila zaradu od 10,492 milijarde dolara od reklamiranja i samo
112 miliona dolada od licenciranja i ostalih zarada. Gugl Advords (Google
Adwords) dozvoljava veb oglašivačima da prikažu reklame u Guglovim rezultatima
pretrage i Guglovom mrežnom sadržaju, preko cena-po-kliku ili cena-po-pregledu

14
 Internet pretraživači

šema. Korisnici Gugl Adsens (Google AdSense) programa mogu da prikažu reklame
na sopstvenom sajtu i da zarade novac svaki put kada se na reklamu klikne.

Aplikacije
Gugl je dobro poznat po svojoj pretrazi, koja je glavni faktor uspeha kompanije.
Od decembra 2006. Gugl je najkorišćeniji pretraživač na Internetu sa 50,8% udela,
ispred Jahua (23,6%) i Majkrosoftovog Lajv srča (engl. Live Search 8,4%). Gugl
indeksira milijarde veb stranica, tako da korisnici mogu da pretražuju informacije
koje žele preko ključnih reči. Gugl je takođe uveo tehnologiju pretrage u druge
servise, uključujući pretragu slika, Gugl vesti, sajt za poređenje cena, interaktivne
Gugl grupe, Gugl mape i druge.

Godine 2004. Gugl je pokrenuo svoj lični servis besplatne elektronske pošte,
poznat kao Gmejl. Gmejl sadrži filtriranje e-pošte i mogućnost pretrage pošte uz
Guglovu tehnologiju pretrage. Servis zarađuje prikazujući reklame sa Advorda koji
su povezani sa sadržajem trenutne poruke.

Početkom 2006. kompanija je pokrenula Gugl video, servis koji dozvoljava

korisnicima da besplatno gledaju i pretražuju dostupne filmove i video
klipove.Gugl je takođe napravio nekoliko desktop aplikacija, uključujući Gugl
Zemlju, interaktivni program sa satelitskim snimcima Zemlje koji pokriva veći deo
planete Zemlje. Za Gugl Zemlju se smatra da je izuzetno precizna i veoma
detaljna. Mnogi veći gradovi imaju toliko detaljne slike da se može približiti do te
mere da se vide automobili i pešaci izbliza. Uprkos tome, nacionalne sigurnosne
agencije su zabrinute zbog ovoliko detaljnih slika. Satelitski snimci se ne
osvežavaju često.

Mnogi drugi proizvodi su dostupni preko Gugl laboratorije, koja čini

kolekciju nedovršenih programa koji se i dalje testiraju za javnu upotrebu.Gugl
promoviše svoje proizvode na različite načine. U Londonu, Gugl svemir je
postavljen na aerodromu Hitrou, pokazujući nekoliko proizvoda uključujući Gmejl,
Gugl zemlju i Pikasu. Takođe, slična stranica je pokrenuta za američke studente
pod nazivom „Studentski život, preko Gugla“ (engl. College Life, Powered by
Google).

15
 Internet pretraživači

Neki izveštaji iz 2007. godine govore da Gugl planira da izbaci svoj mobilni telefon,
najverovatnije kao konkurent Aplovom iPhone-u. Ovaj projekat bi mogao biti
zajednički rad između Gugla i Orandža, HTC-a, Samsunga, ili drugih proizvođača.
Međutim, veoma malo se zna o samom projektu i većina informacija su
špekulacije.

Preduzetnički proizvodi
Gugl je 2007. godine pokrenuo Gugl premijum aplikacije, softver paket za
preduzeća koji sadrži e-poštu, instant poruke, kalendar, rad sa dokumentima, kao
i program za rad sa tabelama. Ovaj proizvod je namenjen primarno za pravne
korisnike, i stvaran je u cilju konkurencije Majkrosoft Ofis Sjut paketu, čija je cena
otprilike 50 dolara po korisniku za godinu dana za Majkrosoft Ofis. Veliki korisnik
Gugl aplikacija je Univerzitet u Lejkhedu, Tander Bej, Ontario, Kanada, sa 38.000
instalacija.

Afere i kultura
Gugl je poznat po svojoj opuštenoj korporacijskoj kulturi, koja je poznata kao dot-
kom bum. U januaru 2007. magazin Forčun (Fortune Magazine) je stavio Gugl na
prvo mesto od 100 kompanija u kojoj je najbolje raditi. Poslovna filozofija Gugla je
bazirana na mnogo uobičajnih principa uključujući, „Možete steći novac ne čineći
zlo“, „Možete biti ozbiljni bez odela“ i „Posao bi trebao biti izazovan i izazov treba
da bude zabavan“. Kompletan spisak poslovnih motoa može se pronaći na
Guglovom sajtu. Njihova opuštena poslovna kultura se može videti i preko
prazničnih varijacija Guglovog logotipa.

Gugl kritikuju zbog doprinosa nižih od industrijskih standarda. Na primer, neki

sistem administratori zarađuju najviše 35.000 dolara godišnje što je relativno
nisko za tu vrstu posla u San Francisku.

16
 Internet pretraživači

Jahu (Yahoo)

Jahu (engl. Yahoo) je poznati svetski internet pretraživač, koji mnogi smatraju
najvećom konkurencijom Guglu. Jahu su 1994. osnovali Dejvid Filo (engl. David
Filo) i Džeri Jang (engl. Jarry Yang) . Smatra se da je Jahu ima najpoznatiji
besplatan veb mejl (engl. Web Mail) . Jahu pored pretraživanja i veb mejla nudi
između ostalog i: Onlajn
igrice (engl. games) Mape
(engl. Y! Maps) Sportske
informacije (engl. Sport)
Jahu Mjuzik (engl. Music)
Personals (engl. Personals)
Grupe (engl. Groups) Šoping
(engl. Shopping) Mobajl veb
(engl. Mobile web) Filmovi
(engl. Movies) Video (engl.
Video) Ansvers (engl.
Answers)

Najpoznatiji mesindžer (engl. messenger) , pored MSN-a (engl. MSN) i Gugl Talka
(engl. Google Talk) je Jahu Mesindžer (engl. Yahoo! Messenger) , koji koriste
pretežno mlađa populacija, jer sadrži mnoštvo ,,šarenila,, i odrađen je u tzv.
frendli (engl. Friendly) bojama.

17
 Internet pretraživači

DOMAĆI SEARCH ENGINE

Domaći Internet je voma mali.Procenjuje se na oko 50 000 site-ove.Donekle ta

brojka se može opravdati lošom finansijskom situacijom granana, ali podatak koji
zapanjuje je da samo 3% stanovništva izvan Beograda koristi Internet.Globalna
mreža u našoj zemlji dostupna je korisnicima od 1998., dok je u 1997. postojala
samo Akademska mreža.
Domaći pretraživač predstavlja posebnu vrstu specijalizivanog pretraživača, koji je
ograničen na govorno područje.Sve opšte vrste pretraživača, o kojima je bilo reči,
mogu se naći i kod nas, što znači da i svi problemi koje imaju oni imaju i domaći,
uz još mnogo jezičkih problema.

PROBLEMI DOMAĆIH PRETRAŽIVAČA

Možda najveći problem domaćih pretraživača jeste odrediti koji je to domaći
site.Da li su to svi site-ovi koji su na .yu domenu?Postoji veliki broj site-ova na
engleskom jeziku koji se nalaze na .yu domenu.Oni nikako ne spadaju u domaće
site-ove.Skoro polovona naših siteova se nalazi na .com domenu.Njih treba
indeksirati.Tu su i ostali domeni: .net, .org,... Dolazimo da zaključka da su domaći
site-ovi oni koji su pisani za naše govorno područje.Ali kako napisati algoritam za
kroler koji pravi razliku izmenu srpskog i bosanskog koji su veoma slični jezici?U
takvim problemima, odnosno rešenjima tih problema se i vidi vrednost
pretraživača.
Ali ni to nije sve.Neophodno je pomenuti da smo jedna od vrlo retkih zemalja koja
ima dva pisma.Ćirilicu koja je službeno pismo i latinicu koja je mnogo više
zastupljena na web-u zbog sličnosti sa alfabetom.To znači da bi naš pretraživač
morao da nam za upit na latinici izlista i rezultate na ćirilici i obrnuto, što je zaista
komplikovana procedura. Menutim, ni to nije sve što se pisama tiče.Domaći
pretraživač bi morao da nam za upit na latinici da i rezultate pretrage za taj isti
upit na alfabetu, odnosno bez slova: č, ć, š, ž, n. Nije potredno pominjati da
se očekuje i obrnuto.
Sledeća jezička karakteristika nešeg govornog područja je u tome što za razliku od
npr. Engleza koji nemaju ni jedan, mi imamo čak 7 padeža.Tako da je poženjno da
pretraživač pored svih pomenutih mogućnosti, ima i sposobnost da prepozna
koren reči.Izlišno je pričati to komplikovanosti ovog zahteva.Ukoliko pretraživač
ne podržava ovu opciju, a korisnik otkuca
''novine'', ostaće uskraćen za stranice na kojima piše npr. ''novinama'', što nije
dobro za popularnost.

18
 Internet pretraživači

WWW.YUSEARCH.COM
Yusearch je jedan od prvih domaćih pretraživača.Od samog nastanka do danas on
je tipa web direktorijum.Bio je veoma popularan, ali je mu je posećenost znatno
opala pojavom Krstarice.Nije raneno na njegovom usavršavanju tako da ni danas
nema podršku za latinicu i ćirilicu, a o drugim mogućnostima nema ni govora.Ne
daje informacije o vremenu pretraživanja baze.
WWW.SRBKO.COM
Iako vlasnici tvrde da ima krolersku bazu, na testu se nije tako pokazao.Radi kao
najobičniji web direktorijum, ček ne ni kao meta.Podržava alfabet i latinicu.Ne
daje informacije o vremenu trajanje pretrage.
WWW.TRAZIM.COM
Ovaj pretraživač teško da tako možemo nazvati.Čak nije ni tipična meta i ne krije
to jer nas pita čiju bazu želimo da pretražimo (Yahoo.Google,Altavista...), što znači
da ne može čak ni da uporedi dve baze pa da na osnovu toga sam sortira
rezultate.Pun je linkova ka drugim specijalizovanim pretraživačima (automobili),
zbog čeka je trenutno popularan, što je i jedini razlog njegovog pominjanja.
WWW.ALADIN.CO.YU
U odnosu na pomenute, malo napredniji.Nema bazu već koristi Yahoo i
Google.Prikazuje vreme trajanja pretrage i naravno znatno je veće od trajanja
pretrage samog Google-a. Podržava alfabet i latinicu i odvojeno ćirilicu.Ukoliko je
upit na latinici rezultat na latinici je boldovan a alfabet nije.Najveći broj pogodaka
koji prikazuje je 99 000.
WWW.KRSTARICA.COM
Prvi ozbiljniji domaći pretraživač.Nastao pre Googla.U poćetku je radila kao meta,
a sada ima i svoju bazu.Kao što je Altavista doživela ekspanziju uvonenjem
krolera, tako je i krstarica postala najpopularniji domaći pretraživač koristeći baze
Altaviste i Yahoo-a (koji je do tada i sam postao krolerski pretraživač).Menutim,
ostao je istih mogučnosti do danas.Podržava oda pisma i alfabet ali
odvojeno.Prikazuje vreme trajanja pretrage.U početku je bio bez popapova i
reklamnih banera, sada je situacija drugačija.Ipak uspeva da zadrži treće mesto na
listi domaćih pretraživača.

19
 Internet pretraživači

Literatura :

1. Brian Underdahl, Edward Willett, "Internet biblija"

2. John R. Levine, Carol Baroudi i Margaret Levine Young, "Internet za
neupucene", drugo izdanje
3. Dennis Jones , "Početnica za Internet"
4. www.sk.co.yu
5. www.benchmark.co.yu
6. www.wikipedia.org

20