Avgust 2020.

Spontani protest i
postupanje policije
Saša Đorđević
 Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) je nezavisni
istraživački centar koji doprinosi unapređenju bezbednosti
građana u skladu sa demokratskim principima i poštovanjem
ljudskih prava kroz istraživanje, javno zastupanje, razvoj
zajednice i obrazovanje.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)

Đure Jakšiča 6/5
11000 Beograd, Srbija
T: +381 11 3287 226
F: +381 11 3287 334
www.bezbednost.org

Ovaj tekst je deo zajedničkih napora Centra za istraživanje, transparentnost

i odgovornost (CRTA), Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD),
Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Partnera za demo-
kratske promene da podstaknu veće učestvovanje građana u odlučivanju
kroz projekat „Građani imaju moć” koji podržava Američka agencija za
međunarodni razvoj (USAID). Stavovi izraženi u tekstu isključivo su sta-
vovi autora i ne odražavaju stavove USAID-a

Beograd, avgust 2020.

2 | BCBP
 Sažetak

Beograd je 7. i 8. jula 2020. bio središte najnasilnijeg protesta u Srbiji u

prethodnih 10 godina i više. Povređeno je više desetina građana i 118 po-
licajaca zbog nasilnih incidenata i policijske brutalnosti. Zabeleženo je 28
napada na medijske radnike. Nasilne grupe demonstranata nisu štedele
kamenice kada su napadale policiju, koja je uzvratila brutalnom i preko-
mernom silom, ali i velikom količinom bačenog suzavca. Načinjena je šteta
od preko milion evra.
Policija na protestu nije podržala vladavinu prava u zemlji, iako joj
je to zakonska obaveza. Pojedini policajci su tokom protesta udarali ljude
službenim palicama u glavu i leđa, šutirali, gazili lice nogama, gađali su-
zavcima u telo, te obarali sa bicikla. Na taj način su prekoračili ovlašćenja,
upotrebili prekomernu silu i postupali brutalno prema demonstrantima,
čak i prema onima koji nisu pružali otpor. Dokumentovano je najmanje
26 slučajeva policijske brutalnosti. Prilikom primene suzavca nije se vo-
dilo računa o vremenskim uslovima, pa su dejstvo greškom osetili i sami
policajci.
Za bezbednost na protestu bili su zaduženi beogradska Policijska bri-
gada i Interventna jedinica 92 zajedno sa Žandarmerijom, Specijalnom
antiterorističkom jedinicom i policajcima u civilu. Nisu uspeli da efikasno
smire nerede, niti da uspostave ravnotežu kada su organizovani nasilni
pojedinci krenuli da ih napadaju. Odugovlačili su sa odlukom da izdvoje i
smire nasilne demonstrante nakon čega su svi okupljeni za policiju postali
potencijalna opasnost. Osnovano je pretpostaviti da je takvo postupanje
posledica loših ili nepostojećih planova za obezbeđenje skupa.
Odgovor državnih institucija na nasilna dešavanja tokom skupa bio je
usmeren najpre na sankcionisanje nasilnih, ali i nenasilnih demonstranata.
Nasuprot tome, napori institucija da utvrde odgovornost policijskih služ-
benika bio je skoro beznačajan. Tužilaštvo nije sopstvenim kapacitetima
postupalo po krivičnim prijavama organizacija civilnog društva zbog po-
licijske brutalnosti, već je naložila policiji da nađe pojedince u sopstvenim
redovima koji su prekoračili ovlašćenja. Pre toga su visoki zvaničnici Mi-
nistarstva unutrašnjih poslova izjavili kako je policija postupala profesio-
nalno. Štaviše, bili su ubeđeni da nijedan policajac neće završiti u zatvoru
zbog postupanja tokom protesta. Policajci su u takvim okolnostima bili
zaštićeni.

3 | BCBP
 Preporuke

1. Važno je da svi koji smatraju i govore da nasilje nije dozvoljeno u Srbiji,

zaista nešto i urade po tom pitanju i utiču na podjednako sankcionisanje
svih počinioca.

2. Tužilaštvo bi trebalo samostalno, ne oslanjajući se potpuno na kapacitete

policije, da istraži slučajeve policijske brutalnosti na protestu.

3. Zaštitnik građana bi trebalo da preispita zaključak da policija nije upo-

trebila prekomernu silu nakon što ispita sve slučajeve po prijavama ili po
sopstvenoj inicijativi.

4. Sudije moraju da presuđuju nezavisno u odnosu na vlast, medije,

političke partije, druge sudije i u odnosu na stranke u postupku u kome
sudi.

5. Odbor za odbranu i unutrašnje poslove bi trebalo da zatraži vanredan

izveštaj o postupanju policije tokom protesta i javno objavi zaključke.

6. Ministarstvo unutrašnjih poslova bi trebalo da pokrenu istinsku promenu

u dizajnu obuke za primenu sredstava prinude policijskih službenika.

7. Civilno društvo bi trebalo da i dalje insistira na odgovornosti u odluči-

vanju komandnog lanca policije na protestu i podjednakom sankcioni-
sanju nasilnika.

8. Evropski komitet za prevenciju torture Saveta Evrope treba da ispita

postupanje policije na protestima u Srbiji i javno objavi zaključke.

9. Evropska unija bi trebalo da posmatra nasilne incidente na protestu u

svetlu nazadovanja demokratije u Srbiji.

4 | BCBP
 Koja je uloga policije u obezbeđenju
javnih skupova?

Slobodu mirnog okupljanja garantuju svi najvažniji međunarodni doku-

menti za zaštitu ljudskih prava: Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima
(član 20), Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (član 21),
Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (član 11),
kao i Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta (član 15). Dodatno,
Ustav Srbije jemči da je slobodno svako mirno okupljanje ljudi (čl. 54), dok
Zakon o javnom okupljanju podvlači da svako ima pravo da organizuje
okupljanje i da u njemu učestvuje (čl. 2).
Uloga policije je presudna u omogućavanju slobode okupljanja i u
obezbeđenju skupa. Policija je dužna da se ne upliće u skup sa namerom
Policija bi trebalo da ograniči pravo ljudi da kolektivno izraze mišljenje, čak iako je kritično
tokom javnih ili nepopularno od male grupe pojedinaca. Dodatno, policija je obavezna
okupljanja da da preduzme neophodne mere kako bi zaštitila pravo ljudi na okupljanje
smiri i onemogući i njihovu slobodu da prenesu poruku. Policijski službenici svojim postu-
nerede i panjem na javnom okupljanju zapravo demonstriraju opredeljenje države
incidente, za poštovanje vladavine prava.
uspostavi Cilj policije je da smiri i onemogući nerede i incidente, uspostavi
kontrolu i održava kontrolu i održava mir na ulici. Pri svemu tome, policajci moraju da vode
mir na ulici. računa o pravima i slobodama ljudi, da ne prekoračuju ovlašćenja i koriste
prekomernu silu. Policija, kao organ zadužen za održavanje javnog reda i
mira, odgovorna je i da uspostavi ravnotežu kada nasilni incidenti pojedi-
naca utiču na pravo drugih ljudi da se mirno okupe i iskažu svoje mišljenje.
Policija je dužna da reaguje na sva okupljanja, bez obzira da li su
prethodno najavljena ili ne. Dozvoljena su spontana mirna okupljanja,
bez organizatora, kao neposredna reakcija na određeni događaj. Štaviše,
spontana okupljanja se ne prijavljuju i mogu se organizovati u bilo koje
vreme. Za uspešno obezbeđenje skupa, policija treba da se 1) dobro pri-
premi za protest, 2) obezbedi lokaciju gde je nered izbio i 3) drži stvari pod
kontrolom kada se policijski službenici zajedno sa opremom povuku sa
lica mesta (Kresoja, 2006, str. 522-524).
Policijski principi obezbeđenja javnog skupa su 1) informacije i znan-
je, 2) facilitacija i humanost u postupanju, 3) komunikacija sa okuplje-
nima i 4) razumevanje potreba okupljenih zato što nisu homogena gru-
pa. Policija bolje planira ako poseduje informacije o ciljevima, motivima,
namerama i vrednostima različitih grupa na okupljanju. Skup će mirno

5 | BCBP
 proći kada policija nastoji da razume namere okupljenih i olakša im pre-
nošenje poruke. Komunikacija i direktan razgovor sa učesnicima skupa
o namerama policije preko medija i zvučnika su osnova za izbegavanje
nasilja. Najkritičnija situacija je kada policija smatra da su svi okupljeni
potencijalno opasni (Reicher et al., 2007, pp. 408-411), što se zapravo do-
godilo u Beogradu početkom jula.
Pomenuta četiri principa treba da budu „zvezde vodilje” policajcima na
strateškom, operativnom i taktičnom nivou, odnosno pojedinaca u policiji
koji 1) odobravaju način obavljanja policijskog rada, pristup medijima i
angažovanje resursa, 2) raspoređuju policijske snage i donose konkretne
odluke i 3) obezbeđuju konkretnu lokaciju na terenu. U tekstu je upravo
analizirano postupanje policije, vodeći računa o pomenutim principima,
na protestu koji je održan u centru Beograda 7. i 8. jula 2020.
Tekst je izrađen analizom sadržaja zvaničnih saopštenja Ministarstva
unutrašnjih poslova (MUP), izjava zvaničnika Direkcije policije i politi-
čkih predstavnika MUP-a, medijskih analiza i vesti, praćenjem aktivnosti
Najnasilniji različitih korisnika društvenih mreža Facebook i Twitter, kao i konsultaci-
protest u Srbiji jama sa 1) penzionisanim policijskim službenikom koji je tokom karijere
u poslednjih 10 neposredno učestvovao na obezbeđenju skupova, 2) dva aktivna policijska
godina i više službenika i 3) predstavnicima organizacija civilnog društva u Srbiji koji
počeo je 7. jula su pratili protest.
2020. nakon
konferencije
za medije Kako je počelo okupljanje?
predsednika
Republike.
Predsednik Republike je na konferenciji 7. jula 2020. najavio mogućnost
uvođenja policijskog časa i seriju sastanaka oko statusa Kosova (Predsed-
nik Republike, 7. 7. 2020.), što je više nego dovoljno informacija da policija
krene da priprema plan za eventualne nerede ili da je već pripremljena pod
pretpostavkom da je prethodno bila upoznata o mogućnosti da se zabrani
kretanja ljude zbog virusa korona i nastavka dijaloga Beograda i Prištine.
Posle konferencije predsednika Republike, više stotina nezadovoljnih ljudi
je počelo da se okuplja ispred zgrade Skupštine u centru Beograda.
Grupa demonstranata je posle 22 časa upala u hol Skupštine rušeći
sigurnosna vrata nakon čega ih je policija isterala (Radio slobodna Evropa,
7. 7. 2020.). Deo okupljenih ispred zgrade Skupštine gađao je policiju ka-
menicama, flašama i limenkama, a pola sata pre ponoći izbačena je velika
količina suzavca, što je rasteralo demonstrante. Saobraćaj je bio blokiran u

6 | BCBP
 tim satima u centru Beograda, a policija je uspostavila kontrolu na ulicama
negde oko 2 časa posle ponoći (N1 Beograd, 7. 7. 2020.). Novi protest po-
čeo je 8. jula 2020. oko 19 časova (Krik, 8. 7. 2020.).
Iako je okupljanje ispred Skupštine počelo mirno, brzo je preraslo u
najnasilniji protest u Srbiji u poslednjih deset godina i više – verovatno
od mitinga „Kosova je Srbija”, koji je organizovan u februaru 2008. nakon
jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova (Vasić, 2008). Postoji dosta
sličnosti između mitinga 17. februara 2008. i protesta 8. jula 2020. Ošteće-
na je javna i privatna imovina. Povređeno je više desetina građana i po-
licajaca zbog nasilnih incidenata i policijske brutalnosti. Nasilne grupe
demonstranata nisu štedele kamenice kada su napadale policiju, koja
je uzvratila brutalnom i prekomernom silom, ali i velikom količinom
bačenog suzavca.
Ipak, okupljanje u julu 2020. bilo je svojstveno. Za razliku od mitinga
„Kosovo je Srbija” koji je bio najavljen, protest u julu 2020. je spontano
organizovan u zdravstveno rizičnom okruženju kada okupljanja nisu po-
željna zbog epidemije COVID-19. Miting u februaru 2008. organizovali su
politički akteri na vlasti da pokažu nezadovoljstvo zbog odluke pojedinih
Policija zemalja da priznaju Kosovo kao nezavisnu zemlju. Nasuprot tome, pro-
na javnom test u julu 2020. nije bio politički homogen. Nije se okupila samo jedna
okupljanju grupa nezadovoljnih ljudi, već više njih iz različitih povoda, zbog čega su
bi trebalo da izostale zajedničke i artikulisane političke poruke, ali su najglasnije bile
se fokusira objave protiv uvođenja policijskog časa i protiv priznanja Kosova. Najzad,
na agresivne miting „Kosovo je Srbija” je organizovan zbog odluka stranih vlada, a u
pojedince ili julu 2020. zbog aktivnosti predstavnika vlasti u Srbiji.
grupe, a ne na Bez obzira na sličnosti i razlike između ova dva okupljanja, na nasilnim
sve okupljene. protestima važno je razlikovati agresivne pojedince ili grupe od mirnog
ponašanja ostalih ljudi, kojima treba obezbediti miran nastavak prote-
sta. Policija bi trebalo da se fokusira na savlađivanje ponašanja pojedinaca
i grupa koje su agresivne, a ne na sve okupljene, bez obzira da li je nasilje
usmereno na policijske službenike, druge pojedince na okupljanju ili
javnu ili privatnu imovinu. Policija treba da zna da svaka upotreba sile
može izazvati dodatan besni odgovor demonstranata i eskalaciju nasilja.
Zato je uvek važno da policija otvoreno objavi svoje namere tokom skupa
(Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava, 2016, str. 19-20).
U nastavku teksta je analizirano postupanje policije tokom protesta 7. i
8. jula 2020. Najpre su opisane jedinice policije su obezbeđivale okupljanje,
a nakon toga primena policijskih mera, radnji i ovlašćenja.

7 | BCBP
 Ko je obezbeđivao protest?

Julski protest su obezbeđivali pripadnici najmanje pet jedinica policije

od kojih su tri posebne, a jedna specijalna. Posebne jedinice policije su
1) Policijska brigada za Grad Beograd, 2) Interventna jedinica 92 za Grad
Protest su Beograd i 3) Žandarmerija, dok je 4) Specijalna antiteroristička jedinica
obezbeđivali (SAJ) specijalna, elitna i usko specijalizovana. Razlikuju se po nameni,
Policijska brojnosti i obuci.1 Vlada je uredbom iz 2018. propisala organizaciju i de-
brigada, lokrug specijalne i posebnih jedinica policije.2 Pored njih, na skupu su bili
Interventna pripadnici 5) Odeljenja za javni red i mir i/ili Odeljenja za posebne akci-
jedinica 92, je. Sve ove jedinice su deo Direkcije policije, glavne organizacione celine
Žandarmerija, MUP-a.
Specijalna Zaposleni u Direkciji policije su zaduženi da primenom policijskih
antiteroristička ovlašćenja, mera i radnji štite život, imovinu, prava i slobode građana i
jedinica i podrže vladavinu prava, kao i da obavljaju 12 grupa policijskih poslova, od
policijski kojih je jedna upravo održavanje javnog reda i mira i obezbeđenje javnih
službenici u skupova.3 Direkcijom policije rukovodi direktor policije,4 koga nakon ja-
civilu. vnog konkursa postavlja Vlada na predlog ministra unutrašnjih poslova na
pet godina.5 Rukovođenje i odgovornost u Direkciji policije zasniva se na
načelu jednostarešinstva i subordinacije.6
Policijska brigada je zadužena da ulice u Beogradu budu mirne i si-
gurne tokom javnih okupljanja i sportskih mečeva. Formirana je 1946. kao
Konjički eskadron milicije. Konjanici, vodiči službenih pasa, antidiverzija,
mehanizovana jedinica sa posebnim, specijalnim i borbenim oklopnim
vozilima sastavni su deo Policijske brigade. U brigadu se raspoređuju za-
posleni iz ostalih delova policije premeštajem, ali i direktno svršeni po-
laznici kursa Centra za osnovnu policijsku obuku. Važno je da su fizički i
mentalno spremni. U poslednje vreme, dosta je uloženo u opremu brigade
pri čemu postoji veće interesovanje radnika MUP-a za premeštaj u ovu
jedinicu zbog većih plata. Policijska brigada u Beogradu postupa po odob-
renju komandanta,7 dok u ostatku zemlje po odobrenju direktora policije.8
Interventna jedinica 92 je posebna jedinica policije u okviru Dežurne
službe Policijske uprave za Grad Beograd. Angažovanje Interventne jedi-
nice 92 podrazumeva rad i boravak policijskog službenika van redovnog
mesta rada u odgovarajućoj formaciji i na posebnoj lokaciji.9 Zadatak ove
jedinice je da brzo interveniše u slučajevima kada su izvršena teška nasilna
krivična dela ili prilikom hapšenja naoružanih pojedinaca i članova krimi-
nalnih grupa ako se očekuje otpor ili napad na policiju.10 Interventna jedi-

8 | BCBP
 nica obavlja poslove u Beogradu po naređenju načelnika Policijske uprave
za Grad Beogradu, a u ostalim mestima u zemlji po odobrenju direktora
policije, kao ispomoć drugim jedinicama policije.11
Žandarmerija je najveća posebna jedinica policije koja je po formaciji
vojno-policijskog tipa. Podeljena je u komandu i četiri odreda veličine ba-
taljona (300 do 1000 ljudi) koji su smešteni u Beogradu, Novom Sadu, Nišu
i Kraljevu. Osnovana je 2001. reorganizacijom Posebne jedinice policije
(PJP). Pored antiterorističkih zadataka, žandarmi obezbeđuju javne sku-
pove visokog rizika, kao što su fudbalski mečevi, razbijaju nasilne demon-
stracije i obezbeđuju administrativnu liniju sa Kosovom. Komandantu
Žandarmerije je neophodno odobrenje direktora policije za angažovanje
ove posebne jedinice policije.12 Saglasnost ministra unutrašnjih poslova je
neophodna kada se anagažuju maksimalni kapaciteti jednog ili više odreda
Žandarmerije.13
Specijalna antiteroristička jedinica (SAJ) je samostalna, usko spe-
cijalizovana, elitna jedinica policije koja je osnovana 1978. Obavlja naj-
složenije antiterorističke zadatke visokog rizika, talačke situacije i druge
krizne situacije, a pripadnici SAJ-a pomažu kriminalističkoj policiji pri
visokorizičnim hapšenjima. Veoma dobro su opremljeni. Hameri SAJ-a su
kružili beogradskim ulicama tokom protesta u julu 2020. U zakonskom
smislu je u redu da SAJ obavlja i druge poslove osim antiterorističkih, ali
Deluje da samo u izuzetnim okolnostima kada neka druga jedinica policije ne može
policija na samostalno da završi posao. Za angažovanje jedne ili više grupa SAJ-a u
protestu maksimalnom kapacitetu neophodno je odobrenje direktora policije i sa-
nije uspela glasnost ministra unutrašnjih poslova.14
da razume Najveću nedoumicu i najviše špekulacija u javnosti su izazvali policajci
tačne namere koji su u civilu, bez uniforme, bili na protestu među demonstrantima,
okupljenih i što nije neuobičajeno na javnim okupljanjima. Postoje dve mogućnosti ko
identifikuje su zapravo ti ljudi. Moguće je da su deo Odeljenja za javni red i mir beo-
moguće gradske policije koji su na terenu zbog javnog okupljanja. Postoji opcija i
organizatore i da su deo Odeljenja za posebne akcije Službe za specijalne istražne metode
vođe. koja se nalazi u Upravi kriminalističke policije. Obavljaju poslove opservi-
ranja, odnosno tajnog praćenja, osmatranja i zapažanja u prostoru.
Koordinaciju aktivnosti policije na terenu vrši štab, koji se formira
po potrebi, a čine ga predstavnici angažovanih policijskih jedinica na
terenu. Štab rukovodi i odlučuje o taktici postupanja i operativnim mera-
ma u slučaju masovnih nereda. Štab bi trebalo da unapred zna sve informa-
cije i promene koje se dešavaju na licu mesta. Pored toga, štab odlučuje o
upotrebi sredstava prinude tokom protesta, mestu gde su locirane rezervne

9 | BCBP
 snage policije ako dođe do eskalacije nasilja i potrebe za novim ljudima.
Najzad, štab nakon demonstracija formira posebne ekipe koje bi trebalo
da ispitaju lokacije gde su izbili neredi, pogledaju i analiziraju foto i video
materijale (Kresoja, 2006, str. 522-524).

Kako je policija postupala?

Analizom julskog protesta moguće je pretpostaviti da policija nije posedo-

vala potpune informacije o ciljevima, motivima, namerama i vrednosti-
ma različitih grupa na okupljanju. Stiče se utisak da strateški, operativni
i taktički nivo policije nije uspeo da razume tačne namere okupljenih i
identifikuju moguće organizatore ili vođe sa kojima bi mogli da razgovara-
ju o planovima policije i tako stekne taktičku prednost i dovoljno vremena
da pripremi ljudstvo i opremu.
U okolnostima kada postoji manjak tačnih ili barem pouzdanih infor-
macija, nisu celoviti i dobri planovi policije za obezbeđenje skupa sa opera-
tivno-taktičkim merama i radnjama. Policija je odugovlačila u donošenju
odluka da se smire demonstranti koji su organizovano napadali dva
kordona policije ispred zgrade Skupštine. Nakon toga, policija je sma-
trala da su svi okupljeni potencijalno opasni, što je uvod u eskalaciju
nasilja. U takvim okolnostima, teško je izbeći prekomernu upotrebu
sile policijskih službenika.
Policijska brigada Propust je primećen i tokom korišćenja hemijskih sredstava, odnosno
i Žandarmerija suzavca koji ne bi trebalo da ostavlja bilo kakve posledice za psihofizičko i
su na protestu opšte zdravstveno stanje ljudi. Tokom protesta policija nije štedela na su-
promenili glavne zavcu pri čemu su na licu mesta pronađene patrone suzavca, od kojih neke
uloge u odnosu nisu imale nikakve oznake. Ipak, pronađeni su i hemijski meci sa oznakom
na obezbeđenje MN-01 namenjen za privremeno onesposobljavanje ljudi jakim nadraža-
sportskih mečeva jem i suzama, peckanjem očiju i sluzokože i otežanim disanjem kako bi se
visokog rizika. smanjile fizičke i psihičke aktivnosti.
Jedno od osnovnih pravila pri upotrebi hemijskih sredstava je da
policijski službenik vodi računa o atmosferskim prilikama (pravac vetra,
padavine) i da po pravilu dejstvo suzavca obuhvata samo one osobe prema
kojima se ova sredstva upotrebljavaju.
Tokom protesta bilo je vidno i to u dužem vremenskom periodu da
policija nije vodila računa o vremenskim uslovima, tako da se iritantno
dejstvo suzavca vraćalo na policijske službenike na terenu zbog pravca

10 | BCBP
 vetra. Štaviše, pojedini policajci nisu nosili ni zaštitne gas maske, što je
neshvatljivo.
Policijska brigada za Grad Beograd imala je glavnu ulogu u obezbeđi-
vanju julskog protesta. Pripadnici brigade su tokom nereda bili u dva
kordona ispred ulaza u zgradu Narodne skupštine. Njihov glavni zadatak
Uloga je bio da se spreči nasilni ulazak u hol Skupštine. Bili su pod najvećim
Specijalne pritiskom organizovanih nasilnih pojedinaca koji su ih neprestano gađali
antiterorističke različitim predmetima. Žandarmerija je obezbeđivala raskrsnice, pre sve-
jedinice i ga onu između Takovske ulice i Bulevara kralja Aleksandra i tako pružala
policajaca podršku Policijskoj brigadi, mada je i na ovom potezu došlo do nasilnih
u civilu na incidenata i organizovanog napada na policiju.
protestu nije Žandarmerija je držeći raskrsnice pružala podršku Policijskoj briga-
potpuno jasna. di što nije, na primer, uobičajeno na obezbeđivanju fudbalskih mečeva
visokog rizika. Do sada je u najvećoj meri Žandarmerija bila u centru
dešavanja, na samom stadionu i neposredno oko njega, dok su pripadnici
Policijske brigade raspoređeni u blizini stadiona na ključnim lokacijama i
žarištima potencijalnih nereda. Ovakva odluka policije je zanimljiva jer je
došlo do promene generacije u Policijskoj brigadi i manjka praktičnog ne-
posrednog iskustva, pri čemu žandarmi imaju mnogo više prakse i rutine
u obezbeđenju javnih skupova, pogotovo nasilnih.
Uloga SAJ-a na julskom protestu nije potpuno jasna. Pripadnici
SAJ-a se skoro nikad ne pojavljuju na javnim okupljanjima iako postoje
sumnje da su učestvovali bez uniforme tokom demonstracija 1996. i 1997,
dok su oklopni hameri korišćeni u suzbijanju nereda posle mitinga „Koso-
vo je Srbija”. Na julskom protestu, SAJ se pojavio kako je intenzitet nasilja
rastao. Postoje dva moguća razloga uplitanja SAJ-a u obezbeđenju protesta.
Policija je htela da demonstrira silu ili je postojala potreba antiterorističkog
dejstva zbog faktora inostranosti i stranog uticaja, o kome su političari pri-
čali nakon nereda u centru Beograda (Politika, 9. 7. 2020.).
Uloga policajaca u civilu u obezbeđenju protesta je najmanje jasna.
Informaciju da su upravo policajci u civilu iz Odeljenja za posebne akcije
(Nedeljnik, 9. 7. 2020.) izazvali nerede na julskom protestu brzo je deman-
tovao direktor policije. Ono što izaziva sumnju je da su na snimcima i foto-
grafijama uhvaćeni civili koji su nonšalantno razgovarali sa pripadnicima
policije (Krik, 8. 7. 2020.). Dodatno, jedan od radnika Odeljenja za pose-
bne akcije kaže da su zapravo pod kontrolom ministra unutrašnjih poslova
čiji su najbliži saradnici zaduženi da preko Odeljenja vrše tajne operacije
praćenja ljudi za koje se proceni da su „državni neprijatelji” (Lukač, 23. 7.
2020.). Konačnu istinu bi trebalo da otkrije tužilaštvo.

11 | BCBP
 Da li je policija bila brutalna?

Policijska brutalnost u Srbiji nije novost. Stručnjaci Evropskog komite-

ta za prevenciju torture Saveta Evrope su posle kontrolnih poseta 2004.
(Council of Europe, 2006) i 2007. (Council of Europe, 2009) ocenili kako
u policijskim stanicama po zemlji vise bejzbol palice i gvozdene šipke na
upadljivim mestima, čime se šalje loša poruka o postupanju policije. Deset
godina kasnije, Komitet je zaključio da je nasilje prihvaćena praksa i deo
policijske kulture. Štaviše, počinitelji se retko izvode pred sud, dok su kaz-
ne uglavnom uslovne (Council of Europe, 2018). U tom kontekstu, upitni
su dometi reforme policije u Srbiji po demokratskim standardima.
Pojedini policajci su na protestu u Beogradu 7. i 8. jula 2020. preko-
Pojedini policijski račili svoja ovlašćenja, upotrebili prekomernu silu i postupali brutalno
službenici su prema demonstrantima. Postoje snimci sa skupa koji ukazuju da postu-
prekoračili svoja panje policajaca nije uvek bilo proporcionalno pretnji, niti srazmerno,
ovlašćenja, niti da je vođeno računa da se izbegnu povrede ili da se nanesu najma-
upotrebili nje moguće povrede.
prekomersnu Pojedini policajci su udarali ljude službenim palicama u glavu, leđa i
silu i postupali druge delove tela, šutirali, gazili, gađali suzavcima u telo, obarali sa bici-
brutalno. kala. Takvo postupanje nije humano niti je u skladu sa propisima. Zakon
o policiji i Pravilnik o upotrebi policijskih ovlašćenja obavezuju policijske
službenike da koriste silu od najlakšeg prema težem sredstvu prinude, uz
minimum neophodne sile i samo onda kada je to neophodno.15
Stampedo žandarma je šutirao i udarao mladića koji je ležao sam na
ulici (A11 inicijativa za ekonomska i socijalna prava, 8. 7. 2020.). Pravilo
je da se čovek koji leži na ulici nikako ne udara. Žrtva brutalnosti je po-
sle javno svedočio o traumi koju je doživeo (Beogradski centar za ljudska
prava, 2020). Nepoznati pripadnici Policijske brigade su pendrekom tukli
muškarce koji su mirno sedeli na klupi u parku (N1 Beograd, 8. 7. 2020.).
Učesnica protesta je svedočila kako su je tukli dvojica policijskih službe-
nika dok je ležala na zemlji i tražila da prestanu (Insajder, 16. 7. 2020.).
Dokumentovano je najmanje 26 slučajeva policijske brutalnosti (Jeremić
et al., 2020).
Medijski radnici su bili meta napada policije i demonstranata. Za-
beleženo je 28 napada na novinare, snimatelje i fotoreportere. Povrede su
zadobijali od udaraca službenom palicom do udarca kamenicom (Glas
Amerike, 15. 7. 2020.). Policija u pojedinim slučajevima nije novinari-
ma dozvoljavala da obavljaju svoj posao (N1 Beograd, 8. 7. 2020.). Inače,

12 | BCBP
 policijski službenici ne bi trebalo da otežavaju rad medija tokom javnih
skupova, pri čemu novinari imaju pravo da očekuju fer tretman od policije
(Organization for Security and Cooperation in Europe, 2017).
Neuobičajeno je i da postoje snimci i fotografije sa protesta na koji-
ma se vidi kako osobe u bermudama prvo napadaju kordon policije, a
zatim te iste osobe hvataju i savlađuju učesnike protesta (Lukač, 16. 7.
2020.). Predstavnici opozicije u Srbiji su posle protesta izjavili da su eks-
tremni navijači i policijski službenici namerno inicirali nasilje na protestu
(Danas, 10. 7. 2020.), što je direktor policije demantovao (Ministarstvo
unutrašnjih poslova, 9. 7. 2020.).
Više organizacija civilnog društva osudilo je policijsku brutalnost na
protestu. Jedanaest organizacija je podnelo inicijativu specijalnom izve-
stiocu Ujedinjenih nacija protiv torture zahtevajući uticaj na nadležne
institucije u Srbiji da sprovedu istragu zbog prekomerne sile. Dve orga-
nizacije civilnog društva, A11 inicijativa za ekonomska i socijalna prava i
Beogradski centar za ljudska prava, podneli su Prvom osnovnom javnom
tužilaštvu više krivičnih prijava protiv različitih osoba, uključujući i uni-
formisane policijske službenike, zbog osnova sumnje da su izvršili krivično
delo zlostavljanje i mučenje.

Šta je bilo posle protesta?

Fokus institucija Odgovor državnih institucija na nasilna dešavanja tokom protesta u Beo-
nakon protesta gradu 7. i 8. jula 2020. bio je usmeren najpre na sankcionisanje demonstra-
bio je na nata te dve večeri. Nasuprot tome, napori institucija da utvrde odgovornost
sankcionisanju službenih lica, policijskih službenika, bio je skoro pa beznačajan.
demonstranata, Na protestu je povređeno 118 policajaca. Nije poznat broj povređenih
ne i policajaca. građana. Uhapšeno je 153 osobe. Procenjuje se da je šteta u Beogradu veća
od milion evra. Vladajuća stranka je ocenila proteste kao nasilni pokušaj
rušenja vlasti, dok je za nerede optužila desničare i ekstremiste. Nije baš
jasno na koga je vlast tačno mislila. Deo opozicije je poručio da će da bude
uz građane na protestima, dok je za nerede rekla da je vlast namerno slala
provokatore da diskredituju okupljanje. Tužilaštvo se još uvek nije oglasi-
lo ko stoji iza nasilja na protestima.
Civilno društvo je oštro osudilo policijsku brutalnost, dok su predsta-
vnici vlasti i visoki zvaničnici MUP-a ocenili da policija nije upotrebila
prekomernu silu. Štaviše, direktor policije je bio ubeđen da zbog postu-

13 | BCBP
 panja na protestu nijedan policijski službenik „neće završiti u zatvoru kao
što će završiti oni koji su napadali” (Mondo, 12. 7. 2020.), što se ispostavilo
tačnim iako direktor policije ne odlučuje ko će ići u zatvor, već sudija.
Prekršajni sudovi u Beogradu i Novom Sadu vodili su 82 postupka u
periodu od 8. do 15. jula zbog vređanja i napada na policajce, uništavanja
imovine i posedovanja baklji. U ekspresno brzim suđenjima, prekršajni
sudovi doneli su 43 osuđujuće i 9 oslobađajućih presuda. Kazna zatvora
je izrečena u 10 slučajeva. Ostatak su novčane kazne (Ćurćić i Tomić, 2020).
U istom periodu, od 8. do 15. jula, nisu zabeleženi dostojni i brzi po-
stupci za utvrđivanje odgovornosti policijskih službenika koji su pre-
koračili ovlašćenja. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je do 16.
jula postupalo samo po 14 krivičnih prijava koje su podnele organizacije
civilnog društva zbog brutalnosti policije (Insajder, 16. 7. 2020.). Tužila-
štvo tada nije saopštilo da je MUP podneo neku krivičnu prijavu protiv
svojih zaposlenih.
Umesto da tužioci sami istražuju postupanje policije, što im zakon
Tužioci su
omogućava i u ovakvim situacijama je poželjno, oni su zatražili od
prepustili policiji
MUP-a da utvrdi ko je od policajaca prekoračio ovlašćenja. Do tada je
da utvrdi ko je
MUP negirao nesrazmernu upotrebu sile. Sektor unutrašnje kontrole je 17.
od policijskih
jula, deset dana od protesta, podneo krivičnu prijavu protiv policajca koji
službenika
je pretukao autističnog mladića (19) koji je vozio bicikl (Insajder, 17. 7.
tokom protesta
2020.). Ministar unutrašnjih poslova je dve nedelje posle incidenta izrazio
prekoračio
žaljenje na sastanku sa Savezom udruženja Srbije za pomoć osobama sa
ovlašćenja.
autizmom (Ministarstvo unutrašnjih poslova, 24. 7. 2020.).
Iako je Zaštitnik građana delovao brzo i dobro time što je poslao tim
zaposlenih na protest, konfuzno je saopštenje koje je objavio dan posle
okupljanja (Zaštitnik građana, 9. 7. 2020.). Zaštitnik u naslovu saopštenja
zaključuje da „policija nije koristila prekomernu silu”, a zatim da će pojedi-
načni slučajevi biti ispitani. Logično se nameće pitanje kako je zaključeno
da nije bilo prekomerne sile, ako svi slučajevi nisu prethodno ispitani.
Konfuziju povećava i tvrdnja da su tri tima na terenu utvrdila da poli-
cijski službenici nisu prekoračili ovlašćenja, ali da su članovi tih istih timo-
va bili „očevici prekoračenja ovlašćenja policijskih službenika u nekoliko
slučajeva”, koji će biti ispitani. Zaštitnik građana je pokrenuo postupak
kontrole MUP-a zbog osam slučaja policijske brutalnosti. U jednom slu-
čaju je utvrđeno da je policajac nezakonito i ponižavajuće postupao, ali iz
saopštenja je nejasno o kom slučaju je reč (Zaštitnik građana, 15. 7. 2020.),
što bi Zaštitnik trebalo da objavi.

14 | BCBP
 Važno je da svi koji smatraju i govore da nasilje nije dozvoljeno u Srbiji,
zaista nešto i urade po tom pitanju i utiču na podjednako sankcionisanje
svih počinioca. Tužilaštvo bi trebalo samostalno, ne oslanjajući se potpuno
na kapacitete policije, da istraži slučajeve policijske brutalnosti na protestu.
Zaštitnik građana bi trebalo da preispita zaključak da policija nije upo-
trebila prekomernu silu nakon što ispita sve slučajeve po prijavama ili po
sopstvenoj inicijativi. Sudije moraju da presuđuju nezavisno u odnosu na
vlast, medije, političke partije, druge sudije i u odnosu na stranke u po-
stupku u kome sudi.

Bibliografija

A11 inicijativa za ekonomska i socijalna prava (8. 7. 2020.), „Terazije,

21:59 - snimak policijske brutalnosti”, https://twitter.com/
A11Inicijativa/status/1280965203153375233?s=20 (pristupljeno 27. 7.
2020.)
Beogradski centar za ljudska prava (2020), „Svedočenje Stefana Miletića
o policijskom zlostavljanju koje je pretrpeo na protestu 8. jula 2020.”,
https://youtu.be/0VUoIcSvNKQ (pristupljeno 27. 7. 2020.)
Council of Europe (2006), „Report to the Government of Serbia and
Montenegro on the visit to Serbia and Montenegro carried out by the
European Committee for the Prevention of Torture and Inhuman or
Degrading Treatment or Punishment (CPT) from 16 to 28 September
2004”, https://rm.coe.int/1680697c8f (pristupljeno 28. 7. 2020.)
Council of Europe (2009), „Report to the Government of Serbiaon
the visit to Serbia carried out by the European Committee for the
Prevention of Torture and Inhuman or Degrading Treatment or
Punishment (CPT) rom 19 to 29 November 2007”, https://rm.coe.
int/1680697c4c (pristupljeno 28. 7. 2020.)
Council of Europe (2018), „Report to the Government of Serbiaon
the visit to Serbiacarried out by the European Committeefor the
Prevention of Torture and Inhumanor Degrading Treatment or
Punishment (CPT) from 31 May to 7 June 2017”, https://rm.coe.
int/16808b5ee7 (pristupljeno 28. 7. 2020.)
Ćurćić, T. i Tomić, J. (2020), „Protesti: Sud na strani policije, u zatvor i
zbog psovke”, https://www.cins.rs/protesti-sud-na-strani-policije-u-
zatvor-i-zbog-psovke/ (pristupljeno 27. 8. 2020.)

15 | BCBP
 Danas (10. 7. 2020.), „Ko su desničari koji su se tukli s policijom”, https://
www.danas.rs/drustvo/ko-su-desnicari-koji-su-se-tukli-s-policijom/
(pristupljeno 27. 7. 2020.)
Glas Amerike (15. 7. 2020.), „Novinari između dve vatre: Na udaru i
policije i demonstranata”, https://www.glasamerike.net/a/novinari-
napadi-demonstracije-/5504142.html (pristupljeno 28. 7. 2020.)
Insajder (16. 7. 2020.), „Učesnica protesta Mia Batajić podnosi krivičnu
prijavu protiv NN policajaca: Pretukli su me iako nisam izazivala
nerede”, https://youtu.be/mBR4tdDouck (pristupljeno 27. 7
2020.)
Insajder (17. 7. 2020.), „Sektor unutrašnje kontrole MUP-a poneo
krivičnu prijavu protiv policijskog službenika zbog napada na
mladića na biciklu”, https://insajder.net/sr/sajt/vazno/19624/
(pristupljeno 27. 8. 2020.)
Injsader (16. 7. 2020.), „Zbog nasilja na protestima u Beogradu pod
istragom 35 demonstranata, prekršajno procesuirana 71 osoba”,
https://insajder.net/sr/sajt/vazno/19606/Zbog-nasilja-na-protestima-
u-Beogradu-pod-istragom-35-demonstranata-prekr%C5%A1ajno-
procesuirana-71-osoba.htm (pristupljeno 27. 8. 2020.)
Jeremić, I., M. Stojanović and Saša Dragojlo (2020), „Serbian Protests:
Police Brutality Mapped”, https://balkaninsight.com/2020/07/10/
serbian-protests-police-brutality-mapped/ (pristupljeno 28. 7.
2020.)
Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (2020), „Priručnik
o policijskom obezbeđivanju skupova uz poštovanje ljudskih prava”,
https://www.osce.org/files/f/documents/7/f/393602.pdf (pristupljeno
27. 7. 2020.)
Kresoja, M. (2006), Kriminalistika za osnovno policijsko obrazovanje,
Yugo-PIRS, Temerin.
Krik (8. 7. 2020.), „Posle više sati sukoba, policija rasterala demonstrante
u Beogradu”, https://www.krik.rs/poceo-jedan-od-dva-najavljena-
protesta-u-beogradu/ (pristupljeno 27. 7. 2020.)
Krik (8. 7. 2020.), „Posle više sati sukoba, policija rasterala demonstrante
u Beogradu”, https://www.krik.rs/poceo-jedan-od-dva-najavljena-
protesta-u-beogradu/ (pristupljeno 29. 7. 2020.)
Lukač, D. (16. 7. 2020), „Policijska brutalnost: batinaši privatnici u
istom stroju sa MUP-om”, https://www.vreme.com/cms/view.
php?id=1802674 (pristupljeno 27. 7. 2020.)
Lukač, D. (23. 7. 2020), „Policijska lestvica moći: ko je komandovao

16 | BCBP
 Avalom-100”, https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1804750
(pristupljeno 5. 8. 2020.)
Ministarstvo unutrašnjih poslova (24. 7. 2020.), „Ministar
Stefanović razgovarao sa predstavnicama Saveza
udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom”, www.
mup.gov.rs/wps/portal/sr/aktuelno/aktivnosti/!ut/p/z0/
nZDNTsMwEIQfBuVoee3YpjkWFdIfqlZUopBL5D (pristupljeno 27.
8. 2020.)
Ministarstvo unutrašnjih poslova (9. 7. 2020.), „Rebić: Tokom
dvodnevnih protesta od strane demonstranata povređeno ukupno
118 policijskih službenika”, http://mup.gov.rs/wps/portal/sr/aktuelno/
aktivnosti/d56fbd8c-064a-47b2-9a68-185a51519f63/ (pristupljeno 27.
7. 2020.)
Mondo (12. 7. 2020), „Zbog nereda nova hapšenja, među privedenima
i napadač na novinara”, https://mondo.rs/Info/Srbija/a1348085/
Protesti-neredi-hapsenje-policija-beograd-skupstina-napadi.html
(pristupljeno 27. 8. 2020.)
N1 Beograd (7. 7. 2020.), „Upad u Skupštinu pa višečasovni sukob s
policijom – suzavac, kamenice i hapšenja”, http://rs.n1info.com/
Vesti/a617458/Protest-ispred-Skupstine-zbog-najavljenih-mera.html
(pristupljeno 27. 7. 2020.)
N1 Beograd (8. 7. 2020.), „Policija pokušala da spreči ekipu N1 da snimi
kako tuku demonstranta”, http://rs.n1info.com/Vesti/a617512/
Policija-pokusala-da-spreci-ekipu-N1-da-snimi-kako-tuku-
demonstranta.html (pristupljeno 27. 7. 2020.)
N1 Beograd (8. 7. 2020.), „Policija u Pionirskom parku tukla muškarce
koji su sedeli na klupi”, http://rs.n1info.com/Vesti/a617514/Policija-
u-Pionirskom-parku-tukla-muskarce-koji-su-sedeli-na-klupi.html
(pristupljeno 27. 7. 2020.)
Nedeljnik (9. 7. 2020.), „Smanjene policijske snage, ubačeni agenti,
navijači, prelazak granice: Bivši policajac analizirao nerede na ulicama
Beograda”, https://www.nedeljnik.rs/smanjene-policijske-snage-
ubaceni-agenti-navijaci-prelazak-granice-bivsi-policajac-analizirao-
nerede-na-ulicama-beograda/ (pristupljeno 28. 7. 2020.)
Organization for Security and Cooperation in Europe (2017), „Special
Report on Handling of the Media during Political Demonstrations:
Observations and Recommendations”, https://www.osce.org/files/f/
documents/f/9/25744.pdf (pristupljeno 27. 7. 2020.)
Politika (9. 7. 2020.), „Vučić: Strani faktor umešan, svi će oni da

17 | BCBP
 odgovaraju”, http://www.politika.rs/sr/clanak/458059/Vucic-Strani-
faktor-umesan-svi-ce-oni-da-odgovaraju (pristupljeno 27. 7.
2020.)
Predsednika Republike Srbije (7. 7. 2020.), „Obraćanje predsednika
Republike Srbije 07.07.2020.”, https://www.predsednik.rs/lat/pres-
centar/vesti/obracanje-predsednika-republike-srbije-07072020
(pristupljeno 27. 7. 2020.)
Radio slobodna Evropa (7. 7. 2020.), „Upad demonstranata u Skupštinu
Srbije”, https://www.slobodnaevropa.org/a/upad-demonstranata-u-
skupstinu-srbije/30712981.html (pristupljeno 27. 7. 2020.)
Reicher, S., C. Stott, J. Drury, O. Adang, P. Cronin and A. Livingstone
(2007), Knowledge-Based Public Order Policing: Principles and
Practice, Policing: A Journal of Policy and Practice, Vol. 1, No. 4, pp.
403–415. https://doi.org/10.1093/police/pam067
Vasić, M. (2008), „Neredi od 17. februara: po leđima policije”, https://
www.vreme.com/cms/view.php?id=588309 (pristupljeno 27. 7.
2020.)
Zaštitnik građana (15. 7. 2020.), „Policijski službenik nezakonito i
ponižavajuće postupao tokom privođenja”, https://www.ombudsman.
rs/index.php/2012-02-07-14-03-33/6697-p-lici-s-i-sluzb-ni-n-z-ni-i-
p-niz-v-uc-p-s-up-priv-d-nj (pristupljeno 28. 8. 2020.)
Zaštitnik građana (9. 7. 2020.), „Policija nije koristila prekomernu silu,
pojedinačni slučajevi biće ispitani”, https://www.ombudsman.rs/
index.php/2011-12-25-10-17-15/2011-12-26-10-05-05/6693-p-lici-
ni-ris-il-pr-rnu-silu-p-din-cni-sluc-vi-bic-ispi-ni (pristupljeno 27. 8.
2020.)

Beleške

1
Posebne jedinice policije angažuju se kao ispomoć za rešavanje vanred-
nih bezbednosnih zadataka, kao što su obezbeđenje javnih skupova ili
sportskih mečeva, koji po pravilu traže prisustvo većeg broja policajaca na
terenu. Posebne jedinice su brojčano značajno veće od specijalnih, koje su
zadužene za rešavanje uskih, specifičnih i složenih zadataka na određenoj
lokaciji. Obuke za specijalne jedinice policije su zahtevnije u odnosu na
posebne.

18 | BCBP
 2
„Uredba o specijalnoj i posebnim jedinicama policije”, Sl. glasnik, br.
47/2018, 59/2018, 91/2018, 29/2019, 69/2019, 66/2020, 78/2020, 102/2020.
3
„Zakon o policiji”, Sl. glasnik, br. br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018: član 30,
stav 3, tačka 5.
4
Isto: član 23, stav 2.
5
Isto: član 149, stav 1.
6
Isto: član 23, stav 3.
7
Isto: član 23, stav 4.
8
„Uredba o specijalnoj i posebnim jedinicama policije”, Sl. glasnik, br.
47/2018, 59/2018, 91/2018, 29/2019, 69/2019, 66/2020, 78/2020, 102/2020:
član 55, stav 1.
9
Isto: član 63, stav 1.
10
„Zakon o policiji”, Sl. glasnik, br. br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018: član 154,
stav 9.
11
„Uredba o specijalnoj i posebnim jedinicama policije”, Sl. glasnik, br.
47/2018, 59/2018, 91/2018, 29/2019, 69/2019, 66/2020, 78/2020, 102/2020:
član 63, stav 1.
12
Isto: član 23, stav 5.
13
Isto: član 23, stav 6.
14
„Zakon o policiji”, Sl. glasnik, br. br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018: član 154,
stav 9.
15
„Zakon o policiji”, Sl. glasnik, br. 6/2016, 24/2018 i 87/2018: član 68;
„Pravilnik o policijskim ovlašćenjima”, Sl. glasnik, br. 41/2019: član 84.

19 | BCBP