KORIŠĆENJA HIDROENERGETSKIH POTENCIJALA U OKVIRU STRATEGIJE

RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE

Uvodna napomena. U tekstu koji sledi žele se pomoci konkretnim primedbama i predlozima da
se Strategija (Knjiga D) što više približi realnosti u domenu koji se tiče iskorišćenja
hidroenergetskih potencijala Crne Gore, te na taj specificiraju objektivno najbolji scenariji..
Polazište pri davanju primedbi i predloga je krajnje dobronamerno i biće sistematizovano u
odgovarajućim tačkama, sa pozivanjem na konkretne stvari koje treba korigovati i/ili dopuniti.
Takođe, daju se predlozi i za pojačavanje nekih važnih akcenata u Strategiji, kako bi se što
celovitije sagledao značaj vodnih potencijala za energetsku budućnost Crne Gore. Orađivačima
Strategije, o~igledno, neke činjenice nisu bile dostupne, te su sugestije u ovom tekstu u~injene
tako da se u novoj (drugoj) iteraciji dobije što bolji dokument Strategije. Radi preglednosti,
delovi koji se odnose na pojedine segmente primedbi, predloga i preporuka daju se izdvojeno u
vidu posebno označenih paragrafa obeleženih znakom (●). Razmatraju se samo stvari koje imaju
strateški značaj, te se ne upušta u primedbe tehničkog i manje bitnog karaktera. Baš zato da se
važne stvari ne bi izgubile u nepotrebnim detaljima koji nisu bitni za Strategiju. Obrađivači
Strategije mogu, ukoliko žele i ocene, da podatke i stavove iz ovog teksta preuzimaju u celosti i
na način koji smatraju svrsishodnim.

● Obrađivači Strategije su se sa pravom oslonili na najnoviji zvanicno usvojen i važeći strateški

planski dokumenat koji obrađuje hidroenergetske potencijale Crne Gore - Vodoprivrednu osnovu
Crne Gore (ubuduće VOCG). To je ispravna odluka, ali zato čudi da taj dokument nije naveden u
popisu korišćene literature (poglavlje 7 na 323 strani) u kome su sa pravom navedeni i neki
pojedinačni članci grupa autora, a ne i pomenuti zvanični državni dokument najvišeg nivoa
značajnosti, iz koga su preuzeti brojni podaci o hidroenergetskim potencijalima i varijantama
korišćenja voda. Predlaže se da se taj dokument uvrsti u popis literature, a u njemu bi se mogla
naći i najnovija analiza, koja se navodi u sledećem stavu.

● Na osnovu podataka iz VOCG ispravno polazište Strategije je da Crna Gora raspolaže sa 9.846
GWh/god terijskog vodnog potencijala na devet većih reka. Postoji izvesna razlika u procenama
potencijala tzv. ''malih vodnih snaga'', tj. potencijala koji može da bude iskorišćen na malim
hidroelektranama. U dosadašnjim planskim dokumentima bruto hidroenergetski potencijal na
manjim vodotocima je procenjivan na oko 800  1.000 GWh/god., od čega je ocenjivano da je
realno iskoristiv potencijal malih hidroelektrana oko 400 GWh/god. Ta procena je data na bazi
ocene dosta rezolutnih ekoloških i prostornih ograničenja koja se postavljaju na nizu malih
vodotoka. Tim ograničenjima se dosta sužava prostor za realizaciju niza malih hidroelektrana. Na
bazi svega toga, procenjuje se da ukupno iskoristiv potencijal Crne Gore iznosi 5,4  6,1
TWh/god, zavisno od varijante korišćenja voda. Na postojećim objektima je iskorišćeno oko 1,7
TWh/god, instalisane snage 658 MW. Razlika sa podacima u Strategiji je prije svega u domenu
procjene iskoristivosti ''malih vodnih snaga''. U Strategiji je usvojeno (str.6, kasnije i na str. 44, u
delu 2.4.2.) da je tehnički potencijal malih hidroelektrana 958 GWh/god. To je dosta optimistička
procena, jer se nalazi gotovo na samoj gornjoj granici bruto potencijala na manjim vodotocima.
To bi trebalo naglasiti i u Strategiji, kako bi se relativizirao procenjeni / precjenjeni udeo malih
elektrana u budućem EES (elektroenergetskom sistemu) Crne Gore. Inače, u ekološki
jedinstvenim nedirnutim prostorima planinskih delova Crne Gore ekološke posledice realizacije
nekih tzv. malih hidroelektrana / MHE (ostavljanje dugačkih poteza planinskih reka sa jako
izmenjenim vodnim režimima, kidanje lanaca ishrane u vrlo osetljivim vodenim ekosistemima
malih vodotoka, itd.) mogu da budu znatno nepovoljnije od posledica gradnje HE na velikim

1
 rekama, koje se odgovarajučim tehničkim rešenjima ili odgovarajućim upravljanjem mogu
neutralisati ili znatno umanjiti. Zbog toga je dobro što je na str. 46 na određen način relativiziran
neopravdan optimizam u pogledu mogućeg učinka malih hidroelektrana koji je provejavao u nizu
dokumenata, uključivsi i one iz kojih proizilazi cifra od blizu 1000 GWh/god. proizvodnje iz
MHE. Taj oprez treba još više pojačati, jer se radi o dosta opasnoj zabludi koja se sreće na ovim
prostorima da se rešenje elektroenergetskih problema nalazi samo u malim, a ne u velikim
hidroelektranama.
● U dijelu 1.4. (str. 6 Strategije) koji se odnosi na potencijale izvan granica Crne Gore pojavljuju
se podaci koji ne mogu da ostanu u takvom obliku, jer su rezultat posmatranja činjenica ''sa
daljine''. Radi se o četiri razmatrana objekta (tab. 0.6). Te objekte je obrađivač u tekstu tretirao
kao sporne, sa gledišta podele potencijala. Međutim, ti objekti nisu sporni na način kako to
postavljaju obrađivači. Objekat HE Brodarevo se u cjelosti nalazi u Srbiji, uspor se ne prenosi na
područje Crne Gore, te se nikada nije postavljalo pitanje podjele tog potencijala između Crne
Gore i Srbije, te je to hidropotencijal sa kojim u cjelosti računa Srbija. Slična situacija, samo sa
drukčijim predznakom, je za objekte na rjeci Ćehotini. Nizvodni objekat HE Vikoč, koji figuriše
u tab. 0.6., u novije vrijeme se i ne pominje. U VOCG rjeka Ćehotina se rešava u dve varijante.
Varijantu 1 čine akumulacione i derivacione HE Gradac (85 hm 3, 23 MW, 66 GWh/god) i HE
Mekote (74 hm3, 26 MW, 71 GWh/god). Međutim, u novije vreme se varijanta 2 ocenjuje kao
mnogo pogodnija, jer ima znatno bolje energetske i vodoprivredne performanse i čine je HE
Gradac (74 hm3, 25 MW, 72 GWh/god) i HE Milovci (386 hm 3, 50 MW, 150 GWh/god).
Vrednost druge varijante je što se može realizovati velika akumulacija Milovci (386 hm 3), koja se
može dosta uspešno uklopiti u okruženje, a koja sa svojom velikom korisnom zapreminom može
da bude atraktivna za regulisanje vodnih režima toka Drine, što je snažan argument Crne Gore u
dogovoru sa nizvodnim partnerima o načinu korišćenja voda gornjeg sliva Drine. Radi operativne
pomoći obrađivačima Strategije daju se performanse za obe varijante planiranih objekata na
Ćehotini [2].
Pokazatelji objekata na reci Ćehotini:
Tip Deriv. Qsr Qinst Hb Hn Ni Egod Vk KNU
Naziv HE
HE (km) (m3/s) (m3/s) (m) (m) (MW) GWh/g hm3 mnm
Varijanta 1:
HE Gradac Deriv. 4,0 12,56 38 78 70 23 65,5 85 742
HE Mekote Deriv. 6,3 15,39 38 74 62 26 70,6 74 657
 Varij. 1: 49 136 159
Varijanta 2:
HE Gradac Deriv. 3,8 12,56 38 85 77 25 72 85 742
HE Milovci Deriv. 10 17,18 50 134 114 50 145,8 386 650
 Varij. 2: 75 218 471

Napokon, u komentaru obrađivača Strategije u tekstu pre i nakon tabele 0.6 (str.6) ne stoji
stav da ''još uvek ne postoji sporazum o raspodeli potencijala...'' (misli se na HE Buk Bijela). Taj
sporazum postoji, i po njemu je Crna Gora trebalo da dobije tačno 1/3 proizvodnje tog objekta, ili
još tačnije, od tri agregata Crna Gora je trebala da na potpuno upravljanje dobije jedan agregat,
koga bi uklapala u svoj EES prema svojim potrebama. Planirane performanse HE Buk Bijela (3,
na slici 1): snaga 3150=450 MW, proizvodnja oko 3380=1.140 GWh/god, zapremina
akumulacije oko 410106 m3.

2
 Nije tačna ni konstatacija da je ''Republika Srpska nastavila sa realizacijom projekta ... na
njenoj teritoriji, što znači da se više ne može računati s postizanjem planiranog potencijala''.
Takav stav bi bio opasan, jer ne samo što nije tačan, već je i prejudicirajući. Zbog toga nije dobro
da se u Strategiji stav o HE Buk Bijela stavlja u takav defetistički kontekst. Projekat korišćenja
voda u zoni sastavnica reke Drine je najatraktivniji razvojni projekat upravo Crne Gore, jer treba
da donese radikalni boljitak u razvoju te sada krajnje ugrožene široke planinske zone. Taj
projekat se razumno može potpuno uskladiti sa ekološkim zahtevima i drugim razvojnim
ciljevima, te njega treba na taj način i tretirati u Strategiji, kao objekat koji se sada nigde ne unosi
u bilansna razmatranja, ali koji ne treba ''otpisivati'' na način kako je to urađeno u tom delu
Strategije.

Na str. 27 treba izostaviti deo da do realizacije HE Buk Bijela nije došlo ''i zbog
poteškoća u dogovoru sa susednom Republikom Srpskom u pogledu zajedničkog korišćenja...''.
To jednostavno nije tačno. Kao što je rečeno - dogovor je bio napravljen, podela je izvršena, dve
vlade su se zvanično dogovorile, a do prekida realizacije nije došlo zbog usvojene Deklaracije o
zaštiti reke Tare kojim je taj dogovor stavljen van snage.

● U vezi sa dosta nejasnim licitiranjima koliko kome pripada potencijala na rekama čiji je deo
sliva u jednoj državi, a elektrana se nalazi u drugoj državi (tu dilemu pokreću obrađivači
Strategije na početku strane 7) treba ukazati da o tome u međunarodnoj praksi ne postoji
apsolutno nikakva dilema. Gde su padavine, gde nastaju i odakle dotiču vode koje dospevaju na
neku teritoriju - uopšte nije relevantno. Potencijal se deli isključivo prema linijskom potencijalu
(potencijalu sračunatom duž vodotoka) i to samo u zoni u kojoj se neposredno realizuje objekat
HE . Ako je jedan objekat HE u celosti, sa svim uspornim objektima na teritoriji jedne države
(uspor se ne prenosi na teritoriju druge države) - taj celokupni potencijal pripada samo toj državi.
Ukoliko se uspor prenosi na teritoriju druge države, onda se ide na dogovor, pri čemu ni tada nije
relevantno sa koje teritorije dolazi proticaj, već samo koliki je deo linearnog potencijala, računato
preko Q-H dijagrama (Q - protok, H - koncentracija pada) koji se formira na onom delu teritorije
sa kojom objekat HE ili njenog uspora ulazi na teritoriju druge države. Stvar je u tom pogledu u
međunarodnoj praksi izuzetno čista, i nema svrhe da se sada ta metodološki jasna stvar
zamagljuje nekim formulacijama tipa ''preovladava mišljenje... '' (str.7). Ako bi se išlo na soluciju
računanja odakle koliko vode pristiže, gde su kolike padavine - to bi srušilo celokupno
međunarodno vodno pravo, staro preko 2000 godina, jer je taj postulat definisan još u rimskom
vodnom pravu, po kome su realizovani svi objekti u svetu. Koliko je taj stav apsurdan
ilustrujemo sledećim primerom. Ako bi se takav voluntarizam usvojio, da u igru podele
potencijala ulazi i podatak na čijoj se teritoriji formirao koliki proticaj, to bi značilo da sve
uzvodne podunavske zemlje treba da dođu u Srbiju i Rumuniju da zahtevaju svoj deo potencijala
na HE Đerdap, jer se najveći deo protoka Dunava formirao na teritoriji svih uzvodnih država.
Srećom, pravi eksperti poznaju te činjenice, te je začuđujuće da se ta metodološka konfuzija kod
nekih lokalnih neupućenih ljudi tretira kao metodološka dilema. Ne postoji metodološka dilema -
obračun potencijala je veoma čist: sve što dotekne na teritoriju jedne zemlje isključivo je njen
potencijal, ukoliko usporom hidroelektrane ne ulazi na teritoriju suseda. Ako uspor delimično
ulazi na područje druge države, onda njen potencijal može da bude samo pripadajući deo
linijskog potencijala, i to samo onog koji se jasno kvantifikuje na liniji razgraničenja dve države,
odnosno, samo na području na kome uspor ulazi na tuđu teritoriju. Svako drugo tumačenje
vodnog prava je spisak želja i licitiranje nedovoljno upućenih ljudi.

3
● Obrađivač je dobro uočio dve grupe varijanata u VOCG i sistematizovao ih je na sličan način.
Međutim, stiče se utisak da treba razjasniti neke podvarijante, a posebno najnovije stavove o
mogućnostima nekih rešenja, jer tabela 0.8, a i kasnije interpretacije kojima se u prvi plan za
korišćenje stavlja HE Tepca stvara opasnost od krupnih nesporazuma.

Tara je energetski najznačajnija reka Crne Gore (potencijal oko 2.260 GWh/god), ali je i
najsloženija za rešavanje, upravo zbog vrlo čvrstih ekoloških uslovljenosti i ograničenja u
okruženju. Zbog toga bi jedino razumno polazište za određivanje prihvatljive varijante u nekoj
budućnosti, bilo sledeće:
1. Deo toka Tare koji je sada u turističkoj funkciji - na kome se obavlja splavarenje - treba
tretirati kao neprikosnoven deo toka, bez ikakvih pregradnih objekata. To je deo toka na
potezu od Ljutice, na srednjem delu toka, pa nizvodno do isklinjavanja uspora od HE Buk
Bijela (u uslovima upravljanja tim usporom u letnjem periodu). Zbog toga je sada apsolutno
preovladavajuće mišljenje kod svih ljudi koji žele razumno, ekološki prihvatljivo korišćenje
reke Tare, da nije prihvatljiva podvarijanta sa HE Tepca. Zbog toga, sa nekim takvim
objašnjenjem - sa pozivanjem na ekološke aspekte zaštite zog dela kanjona - objekat HE
Tepca treba potpuno izostaviti iz Strategije, jer samo nepotrebno povećava tenziju i pokazuje
da obrađivač nije u toku sa realnim mogućnostima realizacije sistema na Tari, i onda kada se
nekada steknu uslovi za to. A uslovi će se steći kada se sasvim očigledno razjasni činjenica da
se mudrim upravljanjem nivoima, sa izvesnim obaranjem kota uspora u akumulaciji Buk
Bijela u toplom delu godine, mogu pomiriti interesi turističke valorizacije (rafting) Tare sa
svim ostalim razvojnim i energetskim funkcijama tog najvećeg projekta uređenja prostora u
Crnoj Gori.
2. Projektno rešenje na delu toka od Ljutice do Mojkovca mora da bude u potpunom skladu sa
zahtevima očuvanja ekoloških i turističkih funkcija tog i čitavog nizvodnog dela toka. To
podrazumeva: # povećanje malih voda, posebno u toplom delu godine, kada se donji deo toka
koristi za turizam; # upravljanje temperaturnim i kiseoničnim režimima toka i njihovim
održavanjem u najpovoljnijem ekološkom stanju, kao i u stanju koje obezbeđuje
najpovoljniju turističku valorizaciju toka; # zaštita manastira Dobrilovina; # zaštita prirodnog
rezervata Crne podi (oba cilja se ostvaruju izborom kote normalnog uspora, pri čemu je KNU
= 770 mnm prihvatljiva po oba kriterijuma); # zaštita Donjih polja nizvodno od Mojkovca.
3. Rešenje sistema na delu toka uzvodno od Mojkovca treba da bude fleksibilno, da može da
obezbedi iskorišćenje vodnog potencijala i u uslovima prevođenja dela voda iz Tare u
Moraču, i u slučaju ukoliko do takve odluke ne dođe. Za rešenja na tom potezu postavljaju se
sledeći zahtevi. (a) Rešenje treba da obezbedi uslove za potpuno skladan razvoj grada
Kolašina, kao i za njegovo urbano skladno povezivanje sa novim jezerskim površinama kraj
kojih će se naći. (b) Moraju se predvideti mere zaštite koje obezbeđuju da se jezera na tom
delu toka, kao i sva ostala na Tari, trajno održavaju u ekološki najboljem oligotrofnom stanju.

Sa tako definisanim zahtevima treba ocenjivati dve grupe varijanata koje su razrađivane za
reku Taru. Zahteve i kriterijume koji su gore navedeni u pogledu očuvanja kanjona ispunjava
samo varijanta 1, sa akumulacionom HE Ljutica, sa kotom 770 mnm, koja ne ugrožava ni jednu
od zaštićenih ekoloških i kulturno-istorijskih vrednosti, a koja omogućava ispunjavanje ciljeva
ekološke i turističke valorizacije kanjona (poboljšavanje režima malih voda prema potrebi
splavarenja, poboljšanje temperaturnih i kiseoničnih režima, itd). Znači, u prirodnom režimu
treba računati samo sa varijantom 1, koja predviđa izgradnju objekata (većih i manjih
akumulacija): Žuti Krš (viša varijanta, sa NU=1000 mnm, V k=198 hm3), Bakovića Klisura

4
(NU=932 mnm, 7 hm3), Trebaljevo (NU = 903 mnm, 4,5 hm 3) i Ljutica (NU = 770 mnm, 316
hm3). Na najuzvodnijem delu toka, nezavisno od varijanti, predviđa se akumulaciono-derivaciona
HE Opasanica. Ključne performanse tog rešenja daju se u sledećoj tabeli.

Pokazatelji objekata na reci Tari za slučaj prirodnog pravca toka:

Tip Deriv. Qsr Qinst Hb Hn Ni Egod Vk KNU
Naziv HE
HE (km) (m3/s) (m3/s) (m) (m) (MW) GWh/g hm3 mnm
Opasanica Deriv. 3,1 6,0 12 110 ~ 105 10 43 45 1160
Žuti Krš Pribr. - 16,62 80 61 59 40 73 198 1000
Bakovića Kl. Pribr. - 25,53 80 28 26 20 49,4 7 932
Trebaljevo Deriv. 14,2 26,34 70 107 ~ 80 59 154,2 4,5 903
Ljutica Pribr. - 51,98 200 127 125 212 484 316 770

Zato se preporučuje obrađivačima da varijantu sa HE Tepca ne treba unositi u Strategiju, jer je

potpuno prevaziđena, te se od nje sada distancira i većina ljudi koji su je nekada i lansirala kao
tehničko rešenje. Jedna od podvarijanti koje treba imati u vidu je ona se nižom kotom normalnog
uspora akumulacije Žuti Krš (obaranje NU na kotu 980 mnm isključivo iz psiholoških razloga),
kada se deo njene izgubljene zapremine kompenzuje sa uzvodnom akumulacionom HE
Mateševo. Ukoliko bi se išlo na obaranje kote NU akumulacije Žuti Krš tada bi se u navedenoj
tabeli pojavila i akumulaciona HE Mateševo (NU = 1050 mnm, 145 hm3, 23 MW, 63 GWh), dok
bi HE Žuti Krš imala izmenjene performanse (NU = 980 mnm, niža varijanta, sa Vk = 50 hm3, 35
MW, 37 GWh). HE Opasanica ne zavisi od tih podvarijantnih rešenja.

Imajući u vidu gore naveden stav o HE Tepca iz dela Strategije treba izostaviti deo
2.2.2.4. na str. 30, jer će delovati krajnje disonantno i po zakonitostima ''halo efekta'' nepovoljan
sud o tome nepotrebno će se preneti i na sve ostale delove Strategije. (''Halo efekat'' - sociološka
zakonitost po kojoj se izrazito nepovoljan sud o samo jednom detalju prenosi na celinu). Stav o
HE Koštanica treba izmeniti na način kako je to kasnije predloženo u ovoj recenziji. Taj objekat
treba da ostane ''u igri'', ali sa ogradama da tek treba da bude odlučeno o njegovoj sudbini. Sada
je stvar sa njim utoliko teža, jer se Deklaracija o zaštiti toka Tare odnosi na ceo tok, pa i na sve
objekte od kojih zavisi realizacija HE Koštanica (akumulacija Žuti Krš).

● Vrlo je bitno da se u Strategiji ukaže da se rešenje na Tari može veoma skladno uklopiti u
ekološke ciljeve zaštite. U svetu su poznati brojni slučajevi kada se objekti grade i u nacionalnim
parkovima, ali se u ciljevima projekta jasno definišu uslovi kako bi se vodni režimi poboljšali.
Varijanta koja se predlaže za reku Taru (videti sl. 1) može se nazvati varijantom ekološki
usmerenog korišćenja reke Tare. To je ekološki potpuno održiva varijanta, koja bi ostavila u
prirodnom stanju potez Tare nizvodno od pritoke Ljutice, na čitavom potezu koji se sada koristi
za splavarenje. Na tom potezu bi se sprovodile i posebne mere zaštite, aktivnim merama u
gornjem delu sliva (povećanje malih voda tokom leta, upravljanje temperaturnim i kiseoničnim
režimom, kako bi se stvorili najpovoljniji uslovi u kanjonu za ekološku i turističku valorizaciju).
Po tom rešenju vodnim režimima se aktivno upravlja na način koji diktiraju ekološki uslovi u
vodnom ekosistemu. Najnizvodniji objekat na Tari, HE Ljutica snage 210 MW (oznaka 5 na
šemi), u čitavom toplom delu godine bila bi isključivo u funkciji održavanja najpovoljnijih uslova
ekosistema u zaštićenom delu kanjona. U turističkoj sezoni akumulacija se ne bi energetski
koristila, ne bi bila čak ni u ulozi rezerve EES, pošto bi to bilo nespojivo sa turizmom u
nizvodnom kanjonu (agregati se ne smeju uključivati zbog bezbednosti turista u kanjonu). Iz te
akumulacije garantovani ekološki protok bi se u toplom delu godine ispuštao isključivo preko

5
 selektivnog vodozahvata. Takav zahvat omogućava da se voda ispušta na više mesta po dubini
akumulacije, ili sa same površine, što znači, iz onog temperaturnog sloja koji je ekološki u tom
momentu najpovoljniji, kako bi se zaštićen kanjon mogao što uspešnije da koristi za turizam
(splavarenje, izletnički turizam, sportski ribolov, itd). Temperaturnim režimima reke Tare bi se
upravljalo u skladu sa potrebama nizvodnih biocenoza. Time bi se na najbolji način ne samo
sačuvale, već i unapredile ekološke odlike tog prirodnog rariteta, jer bi se tokom leta i u
malovodnom delu godine namenskim ispuštanjem vode iz akumulacija mogli da ostvare veći
protoci no što bi bili u prirodnom stanju, ukoliko je to potrebno iz ekoloških i turističkih razloga.
Slikovito: lice koga bi sada uslovno nazvali "glavnim ekološkim inspektorom kanjona", moglo bi
da svakog dana naredi koje količine vode iz kog temperaturnog sloja treba da se ispuštaju tog
dana, imajući u vidu ekološke i turističke potrebe u zaštićenom kanjonu. To podrazumeva i
mogućnost da se u periodu mresta riba temperature vode povećavaju u skladu sa potrebama
ubrzanijeg razvoja riblje mlađi. Upravljanje temperaturnim i kiseoničnim režimima reke Tare u
zoni zaštićenog kanjona, u skladu sa potrebama biocenoza, imalo bi izuzetno blagotvorno dejstvo
na taj unikalni ekosistem. Tu činjenicu, možda baš nekako ovako formulsanu, trebalo bi istaći u
Strategiji, kako bi se videlo da se aktivnim upravljanjem protocima i temperaturama moglo da
postigne poboljšanje ekoloških uslova na delu Tare u kanjonu.

● U razmatranju sistema na reci Morači - koji je najrealniji za unošenje u Strategiju već za prvu
fazi korišćenja, u Strategiji se razmatra samo jedna varijanta sa akumulacijom Andrijevo sa
kotom 285 mnm. To je odlična varijanta, sa izvanrednim energetskim performansama, za čiju je
osnovnu kaskadu od četiri stepenice (HE Andrijevo, Raslovići, Milunovići, Zlatica) već bio
raspisan i međunarodni tender za izgradnju. To rešenje je atraktivno i u varijanti sa prirodnim
tokom vode, ali je još atraktivnije u uslovima prevođenja, zbog čega su u dispozicijama sve četiri
elektrane u strojarama bila predviđena mesta za ugradnju trećih agregata, jer se na taj način
otvaraju mogućnosti za kasnije znatno poboljšavanje performansi kaskade, u uslovima
prevođenja dela voda Tare u Moraču. Rešenje karakteriše velika čeona akumulacija Andrijevo
(250 hm3), koja vrši godišnje regulisanje protoka, što je od velikog značaja za vršnu ulogu
kaskade u EES.

Pokazatelji objekata na reci Morači u varijanti 1 (Andrijevo 285 mnm):

Tip Deriv. Qsr Qinst Hb Hn Ni Egod Vk KNU
Naziv HE 3 3
HE (km) (m /s) (m /s) (m) (m) (MW) GWh/g hm3 mnm
Glavni tok:
HE Ljevišta Deriv. 2,2 3,56 20 300,5 277,1 47 73,4 27 1028
Krušev Lug Deriv. 1,3 7,06 35 105,6 94,1 27 49,5 29 590
Ljuta Deriv. 1,7 9,78 50 159 155 60 113 45 463
Andrijevo Pribr. - 37,8 120 117 115 127 323,7 250 285
Raslovići Pribr. - 42,1 120 36 34 37 106,6 2,8 155
Milunovići Pribr. - 44,8 120 38 36 37 120,1 6,8 119
Zlatica Pribr. - 57,3 120 38,5 36,5 37 155,7 13 81
 glavni tok 372 942 374
Pritoke
Morače:
Ibrija Deriv. 0,7 1,27 6 158,2 150,4 7 14,2 8,4 481
V Duboko Deriv. 5,8 2 10 549 492 40 73,3 13,5 846
Nožica Deriv. 1,6 2,56 12 154 140 14 26,7 17 948,5
Brskut Deriv. 6,9 3,23 15 649 590 74 141,9 11,2 785
 pritoke 135 256 50
Morača+
pritoke 507 1198 424

6
 Međutim, akumulacija Andrijevo, sa kotom NU = 285 mnm, izazivala je protivljenje
kultiroloških krugova - iz psiholoških razloga. Naime, akumulacija sa tom kotom uspora nalazi se
samo nekoliko metara ispod platoa na kome se nalazi manastir Morača, što stvara nepovoljan
psihološki efekat da će takvim rešenjem biti ugrožen taj verski i kulturno-istorijski spomenik
najvišeg ranga. Tehničko rešenje je predvidelo sve potrebne mere da se manastir ne samo ne
ugrozi, već i da se znatno poboljša geotehnička sigurnost terena na kome se nalazi u odnosu na
sadašnje stanje. Hidrotehničko rešenje sa velikom akumulacijom Andrijevo je imalo pored ostalih
ciljeva i cilj potpune revitalizacije i osiguranja manastirskog kompleksa, koji je sada veoma
ugrožen po više osnova. Zbog toga je bilo predviđeno potpuno osiguranje rečne terase na kojoj se
nalazi manastir, jednom posebnom kamenom nasutom konstrukcijom, koja je trebalo da podupre
sada dosta nestabilnu rečnu terasu na kojoj se nalazi manastir. Takođe, bili su predviđeni i radovi
koji su trebali da valjano dreniraju čitav plato na kome se nalazi manastir, kako bi se sprečilo
sadašnja devastacija fresaka na donjem delu manastirskih zidova, zbog podzemnih voda i
prodiranja vlage koja se kapilarno penje iz temeljnih zidova. Planirani radovi na obezbeđenju
geotehničke stabilnosti rečne terase, kao i izmeštanje puta i svih neprikladnih profanih sadržaja iz
neposrednog okruženja manastira Morača, imali su plemenit cilj: potpuno obezbeđenje tog
verskog i kulturno-istorijskog spomenika najvišeg nivoa značajnosti i uređenje njegove okoline
na način koji je primeren sakralnim funkcijama tog kompleksa najvišeg nacionalnog, ali i
svetskog značaja. Rezimirano, hidrotehničko rešenje je imalo i cilj da potpuno sanira sadašnje
nezadovoljavajuće stanje manastirskog kompleksa i da ga pripremi da bezbedno i dostojanstveno,
sa obnovljenim sjajem, može da traje i u narednim vekovima. Rešenje cele kaskade na Morači u
toj varijanti 1 (sa HE Andrijevo - visoka stepenica), dato je u tabeli na prethodnoj strani.

Međutim, sve te veoma dobre i sa gledišta zaštite manastira neosporno valjane namere
nisu podrobno objašnjene javnosti, te se javio otpor takvom rešenju. Zbog toga bi u Strategiji
trebalo prikazati i varijantu 2 koja je nastala tokom rada na Vodoprivrednoj osnovi Crne Gore,
koja predviđa sniženje kote uspora akumulacije Andrijevo za oko 35 m (na kotu NU = 250
mnm), koja se upravo sa tog psihološkog stanovišta znatno bolje uklapa u kulturološko
okruženje. I u tom slučaju treba predvideti mere zaštite manastira, jer je on, kako je naglašeno,
već sada ugrožen zbog geotehničke nestabilnosti rečne terase na kojoj se nalazi (u seizmičkim
uslovima) i zbog hidrotehnički neuređenog platoa oko manastira, zbog čega voda prodire u
fundamente manastira, odakle kapilarno vlaži zidove i razara freske u nižem delu crkve. To
rešenje je znatno povoljnije i u ekološkom pogledu, jer znatno manje potapa kanjon Platija.
Parametri objakata po toj varijanti daju se na sledećoj tabeli.

Pokazatelji objekata na reci Morači u varijanti 2 (Andrijevo 250 mnm):

Tip Deriv. Qsr Qinst Hb Hn Ni Egod Vk KNU
Naziv HE
HE (km) (m3/s) (m3/s) (m) (m) (MW) GWh/g hm3 mnm
Glavni tok:
Dubravica Pribr. - 9,78 50 146 144 60 104,9 100 500
Grla Pribr. - 9,78 30 40 38 10 27,7 2 335
Andrijevo Pribr. - 37,8 120 85 83 127 233,6 100 250
Raslovići Pribr. - 42,1 120 36 34 37 106,6 2,8 155
Milunovići Pribr. - 44,8 120 38 36 37 120,1 6,8 119
Zlatica Pribr. - 57,3 120 38,5 36,5 37 155,7 13 81
 glavni tok 308 749 225
Pritoke:
Ibrija Deriv. 0,7 1,27 6 231 229,6 12 21,7 8,4 481

7
Velje Deriv. 5,8 2 10 550 538,4 46 80.2 1,6 800
Dubok
Nožica Deriv. 1,6 2,56 12 154 140 14 26,7 17 948,5
Brskut Deriv. 6,9 3,23 15 649 590 74 141,9 11,2 785
Sjevernica Pribr. - 2 10 100 98 9 14,6 30 350
Pavličići Pribr. - 13 60 111 109 56 105,5 55 200
Prifta Pribr. - 27 100 98 96 82 193,0 180 200
 pritoke 293 584 303
Morača +
pritoke 601 1332 527,8

U toj varijanti deo zapremine koja se gubi obaranjem kote NU za 35 m u akumulaciji

Andrijevo nadoknađuje se izgradnjom uzvodne čeone akumulacije Dubravica, zapremine oko
100 hm3. U toj varijanti 2 rešenje hidroenergetske kaskade na Morači sastoji se iz sledećih
objekata, idući od uzvodnog dela nizvodno: akumulaciona HE Dubravica (100 hm 3, 60 MW, 105
GWh/god), protočna HE Grla (2 hm3, 10 MW, 28 GWh/god), akumulaciona HE Andrijevo -
nisko (100 hm3, 127 MW, 234 GWh/god), dok bi ostale nizvodne stepenice ostale sa sada
planiranim parametima: HE Raslovići (2,8 hm 3, 37 MW, 107 GWh/god), HE Milunovići (6,8
hm3, 37 MW, 120 GWh/god), HE Zlatica (13 hm3, 37 MW, 107 GWh/god).

I tu varijantu treba pomenuti u Strategiji kao energetski odličnu opciju koja je: (a)
prihvatljivija sa gledišta uklapanja u zonu oko manastira Morača, (b) bolje je uklopljena u
ekološko okruženje, (v) povoljnija je sa gledišta prevođenja dela vode Tare u Moraču, jer se
može obezbediti donji kompenzacioni basen, za slučaj eventualnog pretvaranja HE Koštanica u
reverzibilnu elektranu, dogradnjom pumpnih agregata u nekom nedefinisanom vremenskom
preseku u budućnosti, o čemu će biti reči o predloženom integralnom rešenju u gornjem slivu
Drine. Na slici 1 prikazana je šema tehničkog rešenja koje se u najnovije vreme ocenjuje kao
najpogodnija za iskorišćenje hidropotencijala, i koja je dobro uklopljena u okruženje u uslovima
prevođenja dela vode iz Tare u Moraču.
S rb in je
4 11
Ć eh
3 o tin 12
a

a n jo
K

1 n Ta
re
M ost
P iv a

Đ u r đ e v ić a
T ara
2 5
Š a v n ik
1 . H E P iv a M o jk o v a c
2 . H E K o m a rn ic a
3 . H E B u k B ije la
4 . H E S r b in je 9
5 . H E L ju tic a K o la š in
6 . H E Ž u ti k rš 7
7 . H E K o š ta n ic a 6
8 . H E A n d r ije v o
M o ra ča

9 . H E D u b ra v ic a 8 10
1 0 . H E M a te še v o
1 1 . H E M ilo v c i
1 2 . H E G ra d a c

Sl.1.Najprihvatljivija varijanta korišćenja gornjeg sliva reke Drine sa prevođenjem

8
 dela vode Tare u Moraču [2]

U toj varijanti 2 moguća je realizacija više značajnih hidroelektrana na pritokama. To su:

Ibrija (8,4 hm3, 12 MW, 22 GWh/god), Velje Duboko (1,6 hm 3, 46 MW, 80 GWh/god), Nožice
(17 hm3, 14 MW, 27 GWh/god), Brskut (11,2 hm 3, 74 MW, 142 GWh/god), Sjevernica (30 hm 3,
9 MW, 15 GWh/god), Pavličići (55 hm 3, 56 MW, 106 GWh/god), Prifta (180 hm 3, 82 MW, 183
GWh/god). Razmatrana postrojenja HE Pavličići na Maloj rijeci i HE Prifta na Cijevni prikazane
u tabeli za varijantu 2 mogu se realizovati i u varijanti 1, što važi i za neka postrojenja iz varijante
1 (HE Ljevišta, HE Kružev Lug) koja se mogu realizovati i u varijanti 2. Ključna projektna
odluka je izbor kote uspora HE Andrijevo, u kombinaciji sa HE Dubravica ili bez nje, a ostali
objekti se tada logično ukapaju u to rešenje, u kombinaciji varijanata 1 i 2, sa pokazateljima koji
su dati u priloženim tabelama.

U obje varijante kaskade na Morači treba zadržati rešenje po kome je u strojarnicama sve
četiri stepenice bilo predviđeno mjesto i za treći agregat, za slučaj prevođenja voda. Prevođenje
dela voda Tare je toliko energetski i ekonomski opravdano, sa mogućnostima valjane ekološke
zaštite, da ga nikako ne treba onemogućavati neadekvatnom dispozicijom kaskade od četiri
stepenice na Morači.

● Pošto je HE Koštanica neosporno jedan od energetski i ekonomski najatraktivnijih elektrana

Evrope, neophodno je naći načina da se prevaziđu sadašnji nesporazumi koji onemogućavaju
njenu realizaciju. U naporu da se iznađe platforma za dogovor o toj elektrani evropskog značaja
predložena je koncepcija sa mogućom faznom gradnjom tog postrojenja. Predložena je
dispoziciona koncepcija reverzibilne HE (RHE) sa šemom sa četiri mašine (posebno turbina i
generator, a posebno pumpa i motor), koja bi se u prvoj fazi realizovala kao klasična
hidroelektrana, u podzemnoj izvedbi. Podzemna strojara HE Koštanica posebno je pogodna zato
što se u toj izvedbi vrlo pogodno može u okviru projekta predvideti mogućnost dogradnje
posebne podzemne hale za smještaj pumpnih agregata. Zbog obaveznosti dubljeg potapanja
pumpnih agregata moguća je vrlo racionalna šema, tako što bi se vertikalnim šahtom sa
montažnog prostora silazilo na montažni prostor u hali sa pumnim agregatima, koja bi bila
smaknuto postavljena ispod proizvodne hale sa generatorima. Takvo rešenje je bilo predloženo u
Vodoprivrednoj osnovi crnomorskog sliva Crne Gore. Rešenje je pogodno jer se klasična
elektrana ne opterećuje nikakvim dodatnim nepotrebnim troškovima, već se samo ostavlja
planska mogućnost za kasniji prelazak na RHE dogradnjom dela hale sa pumpnim agregatima.
To je izuzetno važno za poziciju pregovaranja sa nizvodnim pertnerima o prevođenju dijela voda,
te tu soluciju svakako treba uneti u Strategiju. Naime, nizvodni partneri su uvjek pokretali pitanje
''a šta kada nam zatrebaju te prevedene vode'', a odgovor slijedi da će sa ako do toga dođe,
dogradnjom druge faze HE pretvoriti u RHE i biće ponovo uspostavljeni prirodni bilansi. .

Znači, da se rezimira to vrlo važno pitanje: u nekom nedefinisanom vremenu u budućnosti

(to sigurno neće biti potrebno bar tri decenije), ako to postane nužno zbog porasta zahvatanja
vode iz toka Drine za vodoprivredne korisnike, na HE Koštanica bi se dogradila podzemna hala
sa pumpnim agregatima, čime bi se to do tada klasično postrojenje pretvorilo u reverzibilnu
hidroelektranu. Time bi se vodni bilansi Tare i Drine ponovo vratili u prirodno stanje, ali uz
znatno bolje vodne režime, zbog regulisanja protoka u čeonim akumulacijama. U periodu dok
elektrana radi kao klasično postrojenje, nepovoljni efekti prevođenja vrlo uspješno se mogu
kompenzirati sa više akumulacija na Tari, Komarnici, Ćehorini i pritokama Lima, dodatne

9
zapremine od preko milijardu m3. Navode se samo neke od ključnih akumulacija (prva cifra:
zapremina u hm3, druga energetska vrednost akumulacije na ukupnom padu u GWh): Žuti Krš:
198 hm3, 426 GWh; Mojkovac: 85, 137; Ljutica: 316, 303; Milovci - Ćehotina: 386, 361;
Komarnica: 220, 303; Ljuboviđa - pritoka Lima: 240, 210; Lješnica - pritoka Lima: 115, 75. Te
akumulacije bi prihvatale poplavne talase i taj veliki dio vodnog bilansa, koji inače protiče u
kratkotrajnim povodnjima, nanoseći velike štete u dolini Drine, prebacivale bi u malovodne
periode, poboljšavajući vodne režime na čitavom toku Drine. Time bi se ostvario i izuzetno važan
vodoprivredni cilj: regulisanje vodnih režima na toku Drine, što je preduslov za njeno korišćenje
za navodnjavanje i druge vodoprivredne potrebe.

● Pošto je pitanje dogovora o prevođenju dijela voda ključno pitanje, bilo bi korisno ako bi se
jasno definisala platforma za dogovor, koja pokazuje da se ciljevi obije strane mogu uskladiti.
Ako se definišu strateški ciljevi Crne Gore, sa jedne strane, i Srbije i Republike Srpske, sa druge
strane, ako se analiziraju hidrološki podaci, posebno o malim vodama na donjoj Drini - jasno se
vidi mogućnost usklađivanja interesa. Ključni ciljevi mogu se definisati najsažetije.
Strateški ciljevi Crne Gore:
(a) Maksimalno i racionalno iskorišćenje hidroenergetskog potencijala slivova Drine i
Morače. Taj cilj rezultira iz činjenice da je Crna Gora u ozbiljnom elektroenergetskom položaju,
te da je njen strateški interes da na što potpuniji i racionalniji način koristi svoje hidroenergetske
potencijale - obnovljiv i ekološki čist energetski resurs.
(b) Obezbjeđivanje HE visokih intalisanih snaga, da bi u razmjeni energije sa Srbijom i
ostalim okolnim EES, kojima su takve HE neophodne, obezbijedila što povoljnije energetske i
ekonomske uslove razmjene (dobijanje više bazne energije za isporučenu vršnu energiju, kao i
energetsko vrednovanje izuzetno važnog posla održavanja odgovarajuće rotirajuće rezerve i
rezerve u pripravnosti EES).
(c) Potpuno očuvanje zaštićenog dela kanjona Tare za još intenzivniju turističku
valorizaciju. Radovi u gornjem toku sliva Tare ne smiju da ugroze ekološke uslove na toj rijeci i
ciljeve njene zaštite i turističke valorizacije.
(d) Stvaranje najboljih uslova za urbanizaciju naselja u gornjem toku rjeke Tare. Rešenje
treba da omogući što povoljnije uslove za razvoj Mojkovca, Kolašina i drugih naselja u gornjem
dijelu toka Tare, prije svega sa stanovišta njihovog najskladnijeg urbanog povezivanja sa
budućim akvatorijama u okolini.
Strateški interesi Srbije i Republike Srpske:
(a) Poboljšanje režima malih voda na srednjem i donjem toku Drine - strateški cilj prvog
reda. U periodu malih voda, koje se poklapaju sa vegetacionim periodom (juli - oktobar) moraju
se vrlo značajno povećavati protoci malih voda, što se može uraditi samo regulisanjem protoka u
akumulacijama u gornjem slivu Drine.
(b) Ublažavanje talasa velikih voda na donjem toku Drine. Sadašnji režimi velikih voda
su veoma nepovoljni, sa povodnjima koji izazivaju velike štete, te je potrebno njihovo uređenje
retenzionim delovanjem akumulacija.
(c) Stvaranje uslova za racionalno hidroenergetsko iskorišćenje srednje i donje Drine i
Lima. Uređenje vodnih režima, sa prebacivanjem protoka iz perioda povodnja u periode malih
voda, obezbeđuje energetski povoljnije korišćenje nizvodne kaskade hidroelektrana.
(d) Povećavanje snage hidroelektrana koje mogu da deluju kao regulaciona i operativna
rezerva u EES Srbije. Sa povećanjem udjela termo snage i proizvodnje u EES Srbije, posebno sa
realizacijom jedinično velikih termo blokova, raste "glad" za mobilnim operativnim razervama
sistema - hidroelektranama, koje bi kao regulaciona rezerva i rezerva u pripravnosti djelovale u

10
okviru jedinstvenog EES Srbije i Crne Gore. Pošto su u Srbiji dosta sužene mogućnosti za
realizaciju takvih akumulacionih HE, postoji neosporni interes da se one realizuju tamo gdje je to
najpogodnije u okviru zajedničkog sistema obje republike. Pored HE Piva, izuzetno značajna
rezerva EES bila bi HE Koštanica, ali i sve druge čeone akumulacione hidroelektrane sa većim
zapreminama vode koje omogućavaju sezonsko, ili bar nedeljno regulisanje protoka.

Ukoliko se pođe od navedenih nespornih strateških ciljeva uzvodnih i nizvodnih subjekata

na Drini, onda se rešenje nalazi u integralnom sistemu u gornjem slivu Drine, koji zadovoljava
grupe strateških ciljeva obje republike. To bi bio sistem sa prevođenjem Tare u Moraču (objekat
HE Koštanica), ali uz kompenzaciju koja bi se svodila na realizaciju čeonih akumulacija na Tari,
Limu, Komarnici i Ćehotini, čija bi sumarna zapremina (oko 1,3109 m3) omogućavala da se
ostvare planirane potrošnje vode na nizvodnom području Drine, u nedefinisanim vremenskim
presjecima u budućnosti. Taj sporazum bi trebalo da podrazumava i obavezu čvrste normativne
zaštite prostora za realizaciju tih akumulacija odgovarajućim prostornim planovima, dogovor o
upravljačkim režimima korišćenja, kao i utvrđivanje modaliteta koji bi pružali pravnu sigurnost
svim zainteresovanim stranama. Objekat HE Koštanica treba tako projektovati da dispozicija
mašinske zgrade omogućava dogradnju hale za pumpne agregate, ako to bude nekada potrebno.
To je psihološki vrlo bitna činjenica za dogovor, da nizvodni subjekti odlučivanja znaju da je
moguće, ako to nekada bude potrebno, ugradnjom pumpnih agregata i prelaskom na reverzibilan
rad - uspostaviti sadašnji prirodni prosječni bilans voda na rjeci Tari, uz znaćajno poboljšanje
vodnih režima zbog djelovanja akumulacija. Upravo iz tog razloga se u Strategiji mora naglasiti
da se HE Koštanica tako planira da se - ako je to nekada potrebno - može dogradnjom strojarnice
za pumpne agregate pretvoriti u reverzibilnu hidroelektranu po šemi sa četiri mašine.

● Na nizu mesta u Strategiji se govori o ''biološkom minimumu''. Zbog toga što taj izraz kod
ljudi van sektora voda i energetike izaziva pežorativnu asocijaciju na neki izuzetno mali protok
kojim planeri formalno ispunjavaju obavezu kontinuiranog protoka nizvodno od brane ili zahvata
(takva asocijacija je posebno prisutna kod stručnjaka prirodnjačkog smera koji se bave
proučavanjem vodenih ekosistema i biocenoza), već duže vrijeme na ovim prostorima umjesto
tog termina koristi se mnogo primjereniji termin, sasvim blizak terminima koji se koristi u svjetu
- ''garantovani ekološki protok''. Na svim mjestima gdje je pomenut izraz ''biološki minimum''
treba ga zamijeniti izrazom ''garantovani protok'' ili ''garantovani ekološki protok''. Garantovani
protok koji se ispušta nizvodno od brana i zahvata je najčešće veći od prirodnih protoka u
malovodnim periodima. To je posebno bitno za Crnu Goru, kod koje su vremenske
neravnomjernosti protoka veoma izražene, te se moraju preduzimati mjere za poboljšanje vodnih
režima u malovodnim situacijama namjenskim ispuštanjem čiste vode iz čeonih akumulacija koje
se nalaze u gornjim dijelovima slivova.

3. SUGESTIJE ZA AKCENTE U STRATEGIJI SA STANOVIŠTA RAZMATRANJA

HIDROENERGETSKIH POTENCIJALA

● Objekti koji se preporučuju za unošenje u Strategiju. Postavlje se ključno pitanje: koji su

objekti energetsko-ekonomskih najznačajniji, a sa gledišta uklapanja u okruženje najmanje
sporni, tako da se mogu tretirati kao prioritetni za unošenje u Strategiju. To su sledeći objekti.
# HE Komarnica na Komarnici (2 na sl.1), na kraju uspora postojeće HE Piva, snage oko
160 MW, proizvodnje oko 250 GWh/god, korisne zapremine 220 hm 3, čiji se uspor prenosi do
Šavnika. Šavnik se ne ugrožava usporom ove hidroelektrane, već mu se stvaraju vrlo povoljni

11
uslovi za razvoj. Naime, realizacijom HE Komarnice, u uslovima turističke valorizacije
akvatorija jezera ''Piva'' i ''Komarnica'', sada ekonomski vrlo nerazvijen Šavnik dobio bi veliku
šansu da razvojem tercijalnih delatnosti - posebno u oblasti turizma - ostvari ubrzaniji razvoj.
# Kaskada od četiri planirane stepenice na Morači - HE Andrijevica, HE Raslovići, HE
Milunovići, HE Zlatica. Dokumentacija za te objekte je na nivou idejnog projekta, i već je bio
raspisan međunarodni tender (doduše, ne u pravo vreme). Radi se o objektima visokih
energetskih i ekonomskih performansi. U skladu sa već opisanim problemom koji se može javiti
sa varijantom sa HE Andrijevom - visoka stepenica (NU = 285 mnm) trebalo bi razraditi i drugu
varijantu, na nivou generalnog projekta, kako bi se imalo spremno i alternativno rešenje.
# U kontekstu Moračke kaskade trebalo bi navesti i postrojenje HE Koštanica, ali bi uz
njega obavezno trebalo navesti uslovljenost tog rešenja sa dva sadašnja nerješena pitanja: (a)
sadašnji embargo na korišćenje toka Tare, koji tretira čitav tok te rjeke, koga treba preispitati, jer
praktično onemogućava racionalno i ekološki sasvim prihvatljivo korišćenje hidroenergetskih
potencijala Crne Gore; (b) potrebu dogovora sa nizvodnim partnerima, na bazi platforme koja
proističe iz ciljeva obje strane koji su gore navedeni.
Od nespornih objekata sledeće po redoslijedu značajnosti je rešenje na Ćehotini, koje ima
manje atraktivne energetske i ekonomske pokazatelje, ali čiji objekti spadaju u kategoriju
ekonomski iskoristivog potencijala i nisu sporni sa gledišta uklapanja u okruženje. Rjeka
Ćehotina može se najumjesnije koristiti sa dvije akumulacione hidroelektrane: "Gradac" (85 hm 3,
25 MW, 72 GWh) i "Milovci" (386 hm 3, 50 MW, 146 GWh). U svakom slučaju u Strategiji treba
dati preporuku za njihovu projektnu razradu. Ti objekti imaju zbog svoje velike korisne
zapremine, i isključivo visoko vrijedne vršne energije, prednost i kao argument za pregovaranje o
prevođenju dijela voda Tare, jer se njihovim korišćenjem u malovodnim periodima mogu
povećavati protoci na donjem toku Drine u malovodnim periodima, za što su veoma
zainteresovene Srbija i Republika Srpska. Trebalo bi dati preporuku da se pristupi razradi Studije
sistema objakata na Ćehotini, kao bi se sagledala optimalna koncepcija tog sistama.

U Strategiji bi trebalo dati preporuku da se projektno razradi tehničko rešenje za cijelu

dolinu Lima na teritoriji Crne Gore. Posebno trebalo bi razraditi varijantu 2 iz VOCG koja bi se
mogla nazvati "varijantom sa najmanje remećenja urbanog okruženja". Čini je kaskada od 12
niskih stepenica, sa usporom koji se uglavnom zadržava samo u okviru korita za veliku vodu, sa
kratkim kanalskim derivacijama, sa padovima od oko 25  29 m, pojedninačne snage 8  20
MW, ukupne snage od oko 156 MW, sa prosječnom proizvodnjom od oko 590 GWh/god. U toj
varijanti akumulacije bi se mogle realizovati u bočnim dolinama, na pritokama, pri čemu su
moguće veće zapremine akumulacija na sledećim rekama: Ljuboviđi (240 hm 3), Lješnici (115
hm3), Grlji - Grnčar (92 hm3), Zlorečici (70 hm3) i Đuričkoj reci (oko 60 hm3). Po toj varijanti,
koja je veoma izgledna sa gledišta uklapanja u socijalno i infrastrukturno okruženje, glavna
dolina Lima bi se maksimalno čuvala od zaposjedanja akvatorijama, dok bi se težište regulisanja
protoka prebacilo u bočne doline, koje nijesu zaposjednute naseljima i drugim objektima. Prema
procenama objekti na Limu u takvoj izvedbi već sada spadaju u kategoriju ekonomski
iskoristivog potencijala. Kaskadni sistem trebalo bi da bude rešen sa objektima koji bi i
građevinski i sa opremom bili istog tipa (pregradni objekti u vidu praga sa ustavama, racionalna
rešenja sa ''S'' agregatima), što bi omogućilo znatno pojeftinjenje i građevinskih radova i opreme,
jer bi se kaskada gradila serijski, sa usklađenim prebacivanjem građevinske operative i
mehanizacije sa objekta na objekat.

12
● Preporuke za akcente u Strategiji kada se govori o hidropotencijalima. Tehnički iskoristiv
potencijal, koji će gotovo u cjelosti preći u kategoriju ekonomski iskoristivog potencijala, iznosio
je prema analizama iz VOCG 5,4  6,1 TWh/god, zavisno od varijante korišćenja voda. Pošto su
u tom dokumentu okvirne potrebe Crne Gore u električnoj energiji oko 2021. godine
procjenjivane na oko 6,9 TWh/god., slijedio je važan zaključak da Crna Gora spada u rijetke
evropske zemlje bogate hidroenergetskim potencijalima, i da bi ona uz razumno i cjelovito
korišćenje svojih hidroenergetskih potencijala mogla oko 80% svog elektroenergetskog konzuma
da u par narednih decenija zadovolji isključivo iz hidroenergetskih izvora. To je važna ''strateška
nit'' koja bi trebalo da se provlači kroz sve segmente Strategije. Druga strateški važna nit koju
treba istaći u Strategiji je sledeća. Sa najnovijim dramatičnim događanjima na svjetskom tržištu
fosilnih goriva, uključiv i uvozni gas sa kojim se ranije računalo u Evropi kao energentu za gasne
elektrane, dolazi do dramatičnog obrta na planu vrjednovanja hidroenergetskih potencijala.
Proces koji je najavljivan: da će najveći dio tehnički iskoristivog hidropotencijala preći u
kategriju ekonomski iskoristivog potencijala - praktično se već obistinio. Sada se sa izvjesnoću
može smatrati da je u Crnoj Gori sav tehnički iskoristvi potencijal prešao u kategriju ekonomski
iskoristivog potencijala, ili će preću u skoroj budućnosti, te ga kao takvog planskim dokumentima
(pre svega u domenu prostornog planiranja i uređenja prostora) treba zaštititi od obezvređivanja,
kako bi se mogao iskoristiti po ekološki i prostorno sasvim prihvatljivim koncepcijama. Ovdje se
zbog važnosti posebno ističu sledeće tendencije koje su dovele do tih promjena na planu
vrjednovanja hidroenergetskih potencijala.
(1) Sa razvojem elektroenergetskog sistema (EES) i promjenama nivoa konzuma i strukture
proizvodnje, mijenja se uloga hidroelektrana u EES: hidroelektrane preuzimaju sve važniju i
delikatniju ulogu u obezbjeđivanju vršne snage i energije i ostvarivanju zahtijevane rotirajuće
i operativne rezerve i pouzdanosti sistema.
(2) Tendencije poskupljenja fosilnih goriva mijenjaju uslove vrednovanja HE: ekonomične
postaju sve HE čija je cijena energije manja od cijene energije najskupljih termoelektrana
koje ih svojim ulaskom u pogon istiskuju iz EES.
(3) Kompleksno korišćenje voda, u okviru integralnih energetsko-vodoprivrednih sistema,
učinilo je ekonomičnim mnoge energetske objekte koji nisu bili ekonomični kada su
razmatrani samo kao energetska postrojenja.
(4) Uvođenje novih HE u EES povećava se ekonomska stabilnost EES.
(5) Brzi razvoj tehnologije opreme za HE (posebno za objekte na malim padovima) proširuje
opseg ekonomične eksploatacija mnogih ranije neekonomičnih hidro potencijala, tako da se
sada primjenom raznih tipova cijevnih agregata mogu ekonomično koristiti i vrlo mali padovi
na rjekama koje se ranije nisu razmatrale za energetsko korišćenje.
(6) Mogućnost potpune tipizacije hidroelektrana u okviru pojedinih kaskadnih sistema (u Crnoj
Gori to je slučaj sa sistemom na Limu, u varijanti sa serijom niskih stepenica) i serijska
gradnja čitave kaskade - doprinosi sniženju troškova građenja i ekonomičnom korišćenju
pojedinih vodotoka.
(7) Hidroelektrane raznih tipova i veličina povećavaju vitalnost EES u uslovima izvanrednih
događaja u EES.

U novije vrijeme se na planu elektroenergetike i najrazvijenijih zemalja uočavaju neke

tendencije, koje su veoma bitne za sagledavanje uslova za razvoj hidroelektrana u Crnoj Gori.
# Usled stagnacije izgradnje elektrana, izazvane ograničenjima koja se sve oštrije postavljaju
(zaustavljanje građenja nuklearnih elektrana, sve strožija ekološka ograničenja pri izgradnji

13
termoelektrana, zabrana rada čak i nekih završenih nuklearnih elektrana, itd) potrošene su rezerve
snage koje su postojale ranije, tako da svjet postepenu ulazi u period sve napregnutijeg
podmirivanja konzuma, posebno u periodima visokih opterećenja. Čak i tradicionalno veoma
dobro "rezervirani" EES, kao što su francuski, nemački, italijanski, severnoamerički (SAD i
Kanada) i drugi, sada se suočavaju sa problemima u podmirivanju konzuma u periodima velikih
sezonskih i vršnih opterećanja.
# Elektroenergetski sistemi čak i najrazvijenijih zemalja u uslovima smanjenih rezervi postali su
ranjiviji na havarijske situacije. Više se ne tretira kao "nemoguć događaj" ispad iz pogona i vrlo
velikih sistema, kao što su bili slučajevi u SAD, Kanadi, Nemačkoj, Italiji, Austriji, Švajcarskoj,
itd.
# Stvaranje "tržišta" električne energije, na sta se mnogo polagalo, jer se računalo da će dovesti -
kroz konkurenciju ponude i tražnje - do smanjenja cjena električene energije, ne daje očekivane
rezultate. U više slučaja, naročito u energetski kriznim razdobljima - dovelo je do sasvim
suprotnih efekata, što se najbolje očituje u krizi koja je stvorena u tradicionalno energetski
neranjivim SAD. Zakoni ponude i potražnje, u uslovima nedovoljne ponude upravo vršne
energije, izazivaju pravi ekonomski haos. Cjena energije u vršnim djelovima konzuma pela se u
nekim periodima na neshvatljivu visinu od 1 USD/kWh, što zahtjeva intervenciju države, koja se
mora rezolutno da upliće u cjene električne energije. Vlasnici akumulacionih HE, onih koje su
mogle da uskaču samo u vršnim delovima konzuma, doživeli su ekonomski "bum", jer su svoju
veoma vrijednu (i traženu!) vršnu energiju mogli da plasiraju po cjenama koje su bile više puta
veće od cjena bazne energije, koja se, u neki slucajevima, kretala na nivou od oko 9 USc/kWh.
To stvora posebno povoljne uslove i za rad reverzibilnih hidroelektrana, koje rade visoko
profitabilno, podmirujući nedostajuće količine vršne energije po veoma povoljnim cjenama u
odnosu na cjenu bazne energije koju su trošile za pumpanje. Sažeto rečeno - elektoenergetske
nevolje su pokazale pravu vrjednost hidroelektrana, posebno svih vidova akumulacionih
hidroelektrana, naročito onih, sa regulisanjem protoka dužim od nedeljnog regulisanja. To u
slučaju Crne Gore daje veliku vrjednost svim objektima i sistemima sa akumulacijama sa
sezonskim regulisanjem (HE Komarnica, Moračka kaskada, HE Koštanica, objekti na Ćehotini,
itd).
# U javnosti evropskih zemalja konsolidovao se otpor protiv NE, tako da zatvaranje NE čiji je
radni vek istekao nije bilo praćeno građenjem novih. To je posebno karakteristično za neke od
najrazvijenijih zemalja EU, u kojima se očekuje da uskoro bude zatvoreno, zbog isteka resursa
vremena, oko trećina postojećih nuklearnih elektrana, zasad bez mogućnosti njihove
blagovremene zamene drugim objektima sličnih instalisanih snaga.
# Svetska strategija mjera protiv globalnog zagrevanja planete, finalizovana protokolom iz
Kjota, stvara ozbiljna ograničenja i u razvoju termoenergetskih objekata, koji su jedan od glavnih
izvora gasova GHG ("greenhouse gas"). Time se pojačava nesklad između porasta
elektroenergetskog konzuma, sa jedne strane, i stagnacije, pa i opadanja raspoloživih proizvodnih
kapaciteta, sa druge strane.
# Zbog velike rasutosti drugih obnovljivih vidova energije (vetar, Sunce, biomasa) elaktrane za
konveziju u električnu energiju su specifično skupe, te se grade uz velike državne subvencije.
Takođe, raspoloživost takvih postrojenja je stohastička ketegorija, te radi pouzdanog
podmirivanja EES moraju biti dublirane sa konvencionalnim izvorima. Na to sa pravom ukazuju i
obrađivači Strategije.

14
 Sve ovo ukazuje da svjet ulazi u sve ozbiljnije probleme u domenu elektroenergetike. Za
sada se sistemi održavaju u prihvatljivom stanju, ali uz smanjivanje ranijih značajnih rezervi
snage. I u EES najrazvijenihih zemalja rezerve snage su se smanjile, negdje i na manje od 20%,
sa tendencijom daljeg smanjivanja.

U takvim okolnostima nastupilo je - vreme hidroelektrana. Hidroenergetski potencijali,

posebno oni koji se mogu koristiti na akumulacionim postrojenjima, postaju posebno interesantni
za sve zemlje. Otvara se prostor za građenje novih hidroelektrana, ali i za korenitu revitalizaciju
postojećih. One zemlje koje su svoje hidroenergetske potencijale iscrple razmatraju sledeće
mogućnosti: # povećavanja instalisanih snaga postojećih hidroelektrana, radi ostvarivanja veće
operativne rezerve EES; # dopunjavanje postojećih hidroenergetskih objekata i sistema
dogradnjom pumpnih stanica za uvođenje u sisteme voda sa nižih horizonata, radi koncentracije
protoka i povećavanja performansi akumulacionih HE na velikim padovima; # izgradnju
reverzibilnih hidroelektrana (RHE), radi podmirivanja vršnih delova dijagrama opterećenja; #
realizaciju hidroenergetskih objekata u zemljama koje još nisu iskoristile svoje vodne potencijale,
primenom koncesionih modela ili po raznim BOT aranžmanima. Sve to pruža vrlo povoljne
uslove za realizaciju preostalog vrlo značajnog hidroenergetskog potencijala Crne Gore. Na taj
način shvaćen, vodni potencijal Crne Gore može da bude jedan od njenih najsnažnijih razvojnih
resursa. Taj akcenat bi trebalo da provijava i u razmatranoj Strategiji.

15