I i postanete efikasni

I u biznisu i privatnom '

iivotu

ZABU!
 ma s t a r a izreka koja kaie da dete,
u h pojedete iivu iabu, imati
ka& donosi saznanje da je t o
Sto je tog dana moglo da
dci -PQJkditu iabu! je metafora
za otp&iqjanJe dsma n a t e i i m i najizazovnijim
-
zadatkom onim za koji postoji n a j v e h
verovatnota da Cete g a odugovlaCiti, ali
verovatno istim onim koji m o i e da ima najveCi
-
pozitivan u t i q j na vaS iivot Pojedi tu iabu!
pokazyje vam kako da se poduhvatite tih krititnih
zadataka i organizyjete svoj dan. R e samo da dete
obaviti vise st& za krah vreme
ved Cete obaviti o n e prave stvari.
r

Pojedi
tu
abu!

PRESTANITE DA ODUGOVLACITI
1 URADITE MNOGO USE - JOS DANAS

-
RHCSA Beograd, Rada Koniara 1a
u/l471602 W / l l 3 W l W709270
 Brajan Pejsi

POJEDI
v
TU
ZABU !
21 NACINKAKO DA PREVAZIDETE
ODUGOVLACENJEI P O S T ~ E T E
EFIKASNI U BIZNISU I PRIVATNOM
~IVOTU

Beograd 2003.
Predgovor
Uvod: Pojedite tu iabu

1. POstavite st0
2. Unapred isplanirajte svaki dan
3.Uvek primenjujte pravilo 80120
4 . Razmotrite posledice
5 . StaIno veibajte rnetod ABCDE
6 . Usredsredite se na oblasti
kljuEnih rezultata
7 . Pokoravajte se zakonima
narnetnute efikasnosti
8. Temeljito se pripremite pre
no Sto poCnete
9.Uradite domaCi
10. Angaiujte svoje posebne talente
1 1. Identifikujte svoja kljuCna
ogranieenja
12. Jedno po jedno b w e
13. Pritisnite sebe
14. PoveCajte d o maksimuma
svoju snagu
 15. MotiviSite s e b e n a akciju
16. Praktikujte kreativno odugovlaEenje
17. Prvo uradite najteii zadatak
18. lseckajte zadatak n a pareiCe
19. Stvorite velike s e g m e n t e vremena
20. Razvijte osebj za hitnost
21. KoncentriSite se n a svaki zadatak
Zakljuhk: s v e u s v e m u
BeleSka o autoru
Predgovor
vala vam Sto ste kupili ovu knjigu. Nadam se da
H ce vam ove ideje pomoci isto onoliko koliko su
pornogle rneni i hiljadama drugih. StaviSe, nadam se da
ke ova knjiga zauvek izmeniti vaS Bivot.
Uvek nedostaje vremena da uradite sve Sto biste ie-
leli. Doslovno ste do guSe u poslu i liCnim obavezama,
projektima i gomilama Easopisa i knjiga kojih namera-
vate da se latite ovih dana, Cim budete stigli.
Cinjenica je, medutim, da nikad netete stici. Nikad
neCete uspeti da budete ispred svojih obaveza, umesto da
kaskate za njima. Nikad necete uspeti da na vreme ura-
dite dovoljno da biste se mime duSe latili svih tih knjiga,
Casopisa i ostalih aktivnosti kojima se ispunjava dokoli-
ca, a o kojima vi samo moiete da sanjate.
Usput, zaboravite na povecanu produktivnost kao na-
Ein reSavanja problema s organizovanjem vremena. Bez
obzira na to kojom tehnikom povecanja liEne produk-
tivnosti budete ovladali, uvek ce vas Cekati vise obaveza
nego Sto ikada moiete da postignete tokom vremena koje
vam stoji na raspolaganju, svejedno koliko ga imate.
Kontrolu nad svojim vremenom i iivotom moBete da
ostvarite samo ukoliko promenite naCin razmigljanja, ra-
da i izlaienja na kraj s beskrajnom rekom odgovornosti
koja se svakodnevno sliva prema vama. Kontrolu nad svo-
jim obavezama i aktivnostima mo2ete da ostvarite samo
u onom stepenu u korn prestanete da radite neke stvari i
poEnete da provodite vise vremena baveci se onim malo-
brojnim aktivnostima koje zaista mogu da unesu pozi-
tivne promene u vaS iivot.
ViSe od trideset godina bavim se proueavanjem uprav-
ljanja vremenom. Detaljno Sam se upoznao s radovima
 10 Brajan Trqsi Pojedi tu iabu I1
11

1I
I
Pitera Drakera, Aleksa Mekenqa. Alana Lejkina, Stefa-
na Kouvija i mnogih, mnogih drugih. ProEitao Sam sto-
do prodale, sve dok nisam poEeo da se osvrcem oko sebe
i pitam: ,Jabto drugima ide bolje nego meni?"
tine knjiga i hiljade Elanaka o IiEnoj produktivnosti i spo- A onda Sam uradio nest0 Sto mi je izmenilo Zivot.
sobnosti. Ova knjiga je rezultat toga.
Obratio Sam se uspeSnim trgovaEkim putnicima i pitao ih
Kad god naidem na neku dobru zamisao, isprobam
kako oni to rade I rekli su mi. Uradio Sam onako kako su
je u vlastitom poslovnom i liCnom iivotu. Ako je delo-
me posavetovali, i moja prodaja je porasla. Napolsetku
tvorna, ugradujem je u svoje govore i seminare i preno-
Sam postao toliko uspegan da su me unapredili LI Grekto-
sim je drugima.
Galilej je jednom napisao: ,,Coveka ne moiete nice-
, prodaje. Kao direktor prodaje, primenio Sam istu stra-
tegiju. Ustanovio Sam Sta je to Bto rade uspesni direktori
mu nauEiti; moiete samo da mu pomognete da to prona-
i onda Sam i sPm tako postupao.
de u sebi."
Ovaj proces uEenja i primenjivanja naubenog izme-
Zavisno od toga koliko znanja i iskustva posedujete,
nio je moj tivot. JoS uvek me zadivljuje koliko je to lako
ove ideje vam mogu zazvubati poznato. Ova knjiga ce
i obigledno. Jednostavno ustanovite Bta je to Bto rade us-
vam pomoci da ih pronadete negde u sebi i uzdignete do
peSni ljudi i onda radite iste stvari sue dok ne dobijete
viSeg nivoa svesti. Kad budete nautili ove metode i
tehnike i poEnete da ih primenjujete sve dok vam ne udu iste rezultate. CoveEe! Kakva ideja.
u naviku, tok vaSeg Zivota ce se izmeniti na vrlo poziti- Prostije ref eno, nekim ljudima ide bolje nego drugi-
van naEin. ma zato Sto odredene stvari rade na dmgaEiji naEin, i rade
prave stvari na pravi naEin. Pre svega, oni svoje vreme
iskoriScavaju mnogo, mnogo bolje od proseEnih osoba.
Zbog svoje neuspeSne proslosti, imao Sam duboko
Moja pries usadeno osecanje manje vrednosti i nesposobnosti. Upao
Dozvolite da vam katem reE-dve o sebi i tome kako Sam u duboku mentalnu zamku pretpostavke da su ljudi
je nastala ova knjiga. kojima ide bolje nego meni zapravo uopkte bolji od me-
Izuzmem li radoznao um, u iivot Sam krenuo s vrlo ne. A onda Sam shvatio da to ne mora da bude taEno. Oni
malo preimucstava. Skola mi je iSla loge i napustio Sam su samo postupali na dmgaEiji nafin, a postupke koje su
je ne diplomiravSi. Nekoliko godina Sam proveo radeci oni mogli da nauEe, u granicama razumnog, mogao Sam
fiziEke poslove. Moja bududnost nije delovala nimalo bli- i ja.
stavo. Za mene je to bilo otkrovenje. Bio Sam zadivljen i
Kao mladic, dobio Sam posao na prekookeanskom 0duSevljen tim otkricem, i joS uvek je tako. Shvatio Sam
teretnom brodu i otisnuo se u svet. Osam godina Sam pu- da mogu da promenim svoj Zivot i ostvarim gotovo svaki
tovao i radio, da bih se potom reSio da joS malo putujem, cilj koji sebi postavim, samo ako ustanovim kako postu-
tako da Sam naposletku obiSao viSe od osamdeset zema- paju drugi koji se bave istim stvarima i onda postupam na
lja na pet kontinenata. isti naein, sve dok i sBm ne dobijem iste rezultate.
Kad viSe nisam mogao da nadem fizitki posao. po- Godinu dana poSto Sam poeeo da se bavim proda-
Eeo sam da radim kao trgovaCki putnik, kucajudi na vrata jom, postao Sam najbolji trgovaClu pumik. Godinu dana po-
i radeci iskljuCivo za proviziju. Tavorio Sam od prodaje
Sto Sam postavljen za direktora prodaje, postavljen Sam
 Pojedi tu iabu 13

1 za potpredsednika kompanije, sa zaduienjem da kontro-

ja
da bude produktivna u jednoj situaciji, a druga

I;: liSem rad nafih trgovaEkih ispostava u Sest zemalja sveta,

u kojima je radilo devedeset pet ljudi. Imao sam dvade-
set pet godina.
P,-imenljiva na neki drugi zadatak. Zajedno, ove ideje
P
redstavljaju fvedski sto tehnika liCne efikasnosti kojima
,tete da se poslutite u svako doba, bilo kojim redosle-
i
.
Tokom godina obavljao Sam dvadeset i dva razliCita dam koji vam se u datom trenutku Eini razumnim.
posla, pokrenuo i izgradio nekoliko kompanija i magis- Delanje je kljuC uspeha. Delonomost ovih naCela je
l1 trirao menadiment na uglednom univerzitetu. Takode sam tome fto donose brza i predvidljiva poboljfanja ufinka
nauCio francuski, nemaCki i Spanski jezik i bio predavaC, i rezultata. $to ih brte nauCite i poCnete da primenjujete,
I instruktor ili savetnik u vise od 500 kompanija. GodiSnje
mojim govorima i seminarima prisustvuje vise od 300.000
b d e Cete napredovati u karijeri - garantovano.
Kad nauCite kako da ,.pojedete tu tabu", neCe biti
I
hiljada ljudi, a u publici ume istovremeno da se nade i granica onome fto moiete da postignete.
I 20.000 njih.
Tokom svoje karijere otkrio sam jednu jednostavnu BRAJAN TREJSI,
istinu. KljuC velikih uspeha, dostignuca, ugleda, poloiaja Solana Bit, Kalifornija,
januara 2001.
i srece u iivotu jeste sposobnost da se odluCno koncen-
triSete na svoj najvaBniji zadatak i obavite ga kako valja
i u celosti. To kljuCno saznanje je srce i duSa ove knjige.
Ova knjiga je napisana da bi vam pokazala kako da
brie napredujete u karijeri. Ove stranice sadrie dvadeset
I
jedno najjaCe naEelo liCne efikasnosti koje Sam ikad ot-
krio.
Ove metode, tehnike i strategije su praktiCne, opro-
bane i brze. U interesu vremena, nisam se zadriavao na
raznim psiholoSkim ili emocionalnim objaSnjenjima odu-
govlaCenja ili loSeg upravljanja vremenom. Ovde nema
dugih zalaienja u teoriju ili istraiivanja. Ono Sto cete
nauEiti jesu specifiEni postupci koje odmah moiete da
preduzmete da biste u svom poslu ostvarili bolje i brie
rezultate.
Sve ideje u ovoj knjizi usredsredene su na povecanje
vafeg ukupnog nivoa produktivnosti, uEinka i proizvod-
nje, to jest na to da vas uCine dragocenijim u onome Sto
radite. Mnoge od njih moBete da primenite i na svoj IiCni
iivot.
Svaka od ove dvadeset jedne metode i tehnike jeste
sama po sebi celovita; sve su neophodne. Jedna strategi-
 Uvod:
Pojedite tu iabu

anas je divno biti Ziv. Nikad nije bilo tako mno-

D go mogudnosti i Sansi da ostvarite vise svojih
ciljeva, kao Sto ih ima danas. Kao motda nikad dosad u
ljudskoj istoriji, bukvalno ste zatrpani Sansama. StaviSe,
toliko je rnnogo dobrih stvari kojima motete da se bavite
da vaSa sposobnost da se odluEite za neku od njih mote
da predstavlja kljuEnu determinantu onoga Sto Cete u ti-
votu postiki.
Ako ste poput veCine danaSnjih Ijudi, znaEi da imate
previSe posla i premalo vremena. Dok se vi borite da na-
doknadite zaostatke, novi zadaci i odgovornosti samo na-
vim, kao plima. lz tog razloga, nikad neCete uspeti da
uradite sve Sto imate da uradite. Nikad neCete nadokna-
diti zaostatke. Uvek Cete kasniti u izvrSavanju nekih svo-
jih zadataka i obaveza, i to verovatno viSe njih.
Zbog toga, motda vise nego ikada pre, vaSa sposob-
nost da u svakom trenutku odredite svoj najvatniji zada-
tak i potom ga se poduhvatite i obavite ga brzo i valjano,
verovatno Ce vise uticati na vaS uspeh nego bilo koja dru-
ga vaSa vrlina ili veStina koju nauCite.
ProseEna osoba koja stelae naviku odredivanja jas-
nih prioriteta i brzog obavljanja vatnih zadataka ostavide
daleko iza sebe genija koji mnogo priCa i pravi divne pla-
nove, ali vrlo malo od toga zaista i uradi.
Vec dug0 postoji priEa da, ako odmah izjutra poje-
dete 2ivu iabu, motete sa zadovoljstvom da idete kroz taj
dan, znajuci da vam se ono najgore Sto bi moglo da vam
se desi verovatno veC desilo.
VaSa ,,isba" jeste vaS najveci i najvainiji zadatak,
onaj za koji postoji najveca verovatnoca da cete ga odu-
1; 16 Brajan Trejsi
II
govlaCiti ne budete li odmah preduzeli neSto u vezi s njim.
To je ujedno i upravo onaj zadatak koji ovog Easa moie
da ima najpozitivniji uticaj na vaS 2ivot i rezultate.
Takode ka8u: ,,Ako moraS da pojedeS dve Babe, po-
jedi prvo onu ruiniju."
To je drugi nafin da se kaie da od dva vaina zadat-
ka koja imate pred sobom valja prvo da obavite onaj ve-
ci, teii i vainiji. Disciplinujte sebe da poEnete odmah i
potom istrajete na zadatku sve dok ga ne obavite, pre no
Sto predete na neSto drugo.
Mislite o njemu kao o ,,testuC'.Tretirajte ga kao liEni
izazov. Oduprite se iskuSenju da pofnete od lakSeg zadat-
ka. Neprestano podsecajte sebe da jedna od najva8nijih
odluka koje donosite svakog dana jeste vaS izbor onoga
Sto cete da uradite odmah i onoga Sto cete uraditi kasni-
je, ako to drugo uopSte budete uradili.
Evo jednog dobrog opaianja: ,,Aka vec moraS da
pojedeS Bivu fabu, ne isplati se da dugo sediS i gledaS u
nju. Pojedi je, i to odmah!"
KljuE ostvarivanja visokih rezultata poslovanja i pro-
duktivnosti jeste sticanje dogivotne navike da se svakog
jutra prvo latite izvrSenja najva2nije obaveze koju imate.
Morate da nauEite da rutinski ,,pojedete svoju Sabu" pre
no Sto uradite bilo Sta drugo i ne troSeci suviSe vremena
na razmiSljanje o tome.
U brojnim studijama koje se bave muSkarcima i i e -
nama koji brie dobijaju poviSice i unaprebenja, osobina
,,preduzimljivosti" istiCe se kao njihovo najuoeljivije i
najdoslednije ponaSanje koje iskazuju u svemu Sto rade.
UspeSni i produktivni ljudi su oni koji se bacaju direktno
na svoje glavne zadatke i potom disciplinuju sebe da rade
stabilno i usredsredeno sve dok ih u celosti ne obave.
U naSem svetu, a narocito u naSem poslovnom svetu,
bivate placani i unapredivani ukoliko ostvarujete kon-
kretne i merljive rezultate. Placeni ste da dajete dragocen
dopnnos, pogotovo onaj koji se od vas i oEekuje.
Pojedi Lu iabu 17
,,NeuspeJno izvrsavanje'' je jedan od najvecih da-
nagnjih problems u organizaciji. Mnogi ljudi brkaju ak-
tivoost sa ostvarenjem. Stalno drte govore i maratonske
sast&e, prave divne planove, ali u finalnoj analizi, niko
njih ne obavlja posao niti dobija tratene rezultate.
Citavih 95 procenata vaSeg uspeha u Zivotu i radu
bide odredeno navikama koje s vremenom stiEete. Navi-
ka odredivanja prioriteta, prevazilaienja odugovlaEenja i
poduhvatanja najvafnijih zadataka jeste psihifka i fiziZ-
ka veStina. Kao takva, ta navika se moSe nauCiti tokom
prakse i ponavljanja, ko zna koliko puta iznova, sve dok
se ne uvreZi u vaSem podsvesnom umu i postane stalan
deo vaSeg ponalanja. Kad neSto prede u naviku, postaje
istovremeno automatska i jednostavna radnja.
Mentalno i emocionalno ste sazdani na takav naEin
da vas obavljanje nekog posla ispunjava pozitivnim ose-
Canjem. Cini vas sreknim. Cini da se osecate kao pobed-
n k
Kad god obavite neki posao, bilo koje veliCine ili
vdnosti, osecate navalu energije, entuzijazma i samo-
pouzdanja. Sto je obavljeni posao vainiji, to se srecnije,
samopouzdanije i mocnije osekate u vlastitoj ko2i i svetu
oko sebe.
DovrSavanje vainog zadatka inicira oslobadanje en-
dorfina* u vaSem mozgu. Ti endorfini vas ,,uzdiM6na pri-
rodan naEin. Navala endorfina koja sledi posle uspeSnog
obavljanja nekog zadatka Eini da se osecate kreativniji i
Samopouzdaniji.
U Zemu se sastoji jedna od najvatnijih takozvanih
tajni uspeha: u tome da praktieno moiete da postanete
,,Pozitivno zavisni" od endorfina i osecanja pojaEane jas-
note, samopouzdanja i sposobnosti koja oni iniciraju. Kad
razvijete tu ,,zavisnost", gotovo ne razmiSljajuci poCinje-
te da organizujete svoj tivot na takav naCin da neprestano
ZapoCinjete i zavrSavate sve vainije zadatke i projekte.
* Efekat endorfina, Dejvid Blum; (Finesa 2003).
il,i 18 Brajan Trejsi pojedi tu iabu 19

/I1 PraktiCno postajete zavisni, u vrlo pozitivnom smislu, od oj ucinak. $to bi rekao profesionalni predavaE Dfim Kat-

111,~ ~ uspeha i doprinosa.

Jedan od kljuEnih naCina da Bivite divan iivot, imate
k d ,,Osoba koju vidite je osoba koja eete postati."
posedujete praktiEno neograniEenu sposobnost da

'1~ uspeSnu karijeru i osecate se odliEno u vlastitoj koii jeste

da steknete naviku da zapoEinjete i zavrSavate vaBne po-
slove. Tada ce vase ponaSanje preuzeti komandu i usta-
UEite i razvijate nove veStine, navike i sposobnosti. Kad
obufite sebe, stalnim ponavljanjem i vetbom, da preva-
zi&te odugovlaEenje i b n o izvrSavate svoje najvatnije
novicete da je lakSe zavrSavati vaBne zadatke nego ne obaveze, ubrzakete kretanje svog tivota i karijere.
Ill
zavrSavati ih.

Ii
Secate se priEe o Eoveku koji zaustavlja muziEara na Pojedite tu kbu!
! !! ulici u Njujorku i pita ga kako da stigne do Karnegi hola.
I MuziEar odgovara: ,,Veibaj, CoveCe, samo veibaj."

1l' !~
'I:
VeBbanje je kljuE ovladavanja bilo kojom vestinom.
Srecom, vaS mozak je kao miSic. On upotrebom postaje
jaCi i sposobniji. Veibom moiete da nauEite bilo koje po-
naSanje ili steknete bilo koju naviku koju smatrate po-
I
!!
Beljnom ili neophodnom.
Da biste stekli navike usredsredivanja i koncentra-
cije, koje se mogu nauCiti, potrebna su vam tri kljuCna kva-
liteta. To su odluEnost, disciplina i reSenost.
1 Pre svega, donesite odluku da steknete naviku da za-
datke obavljate u celosti. Drugo, disciplinujte sebe da

I stalno ve2bate naEela koja cete ovde nauCiti, sve dok ne

ovladate njima. Najzad, sve Sto Einite potkrepite reSe-
noScu, sve dok se navika ne uvreii i postane stalan deo
vaSe liEnosti.
Postoji poseban naCin da ubrzate svoje napredovan-
je prema visokoproduktivnoj, efikasnoj i sposobnoj osobi
kakva Belite da postanete. On se sastoji od vaSeg nepre-
stanog razmiSljanja o plodovima vaSeg truda i beneficija-
ma koje moBete imati postanete li preduzimljiva, brza i
usredsredena lienost. Sagledajte sebe kao osobu koja je
dosledna u tome da brzo i valjano obavlja va2ne poslove.
VaSa mentalna predstava o sebi ima snaian efekat na
vaSe ponaSanje. Vizuelizujte sebe kao lienost kakva na-
meravate da budete u buducnosti. VaSa slika o sebi, naEin
I na koji sebe vidite iznutra, umnogome utiCe na vaS spolj-
 Postavite sto

Postojijedan kualitet koji touek mora da poseduje

da bi pobediuao, a to je jasnoca surhe, spoznaja Sta
hoke i iarka ielja da to i ostvari.
NAPOLEON HIL

re nego Sto budete mogli da odredite koja je vaSa

P ,,8abaL'i poCnete da je jedete, morate da odluEite
Sta taCno Belite da postignete u svim oblastima svog iivo-
ta. Jasnoka je najva8niji koncept u lienoj produktivnosti.
Neki ljudi brie obave vise posh zato Sto im je apsolutno
jasno koji su im ciljevi i stremljenja i nimalo ne odstupa-
ju od njih.
$to vam je j asnije Sta 2elite i Sta morate da uradite da
biste to i ostvarili, lakSe vam je da prevazidete odugovla-
Eenje, pojedete svoju 8abu i krenete u pravcu dovrSenja
zadatka.
Osnovni razlozi za odugovlaEenje i pomanjkanje mo-
tivacije jesu neodredenost, konhzija i neodluEnost u po-
gledu toga Sta bi trebalo da uradite, kojim redom i zaSto.
Morate svom snagom da izbegavate ovo uobiEajeno sta-
nje, tako Sto cete teiiti najvecoj mogudoj jasnoei u svemu
Sto radite.

Jedno od uefikihpravila uspeha: razmiSljajte

beleiedi misfi na papiru.
 22 Brajan Treji
Svega oko tri odsto odraslih ima jasne, ,,cmo na be-
lo" stavljene ciljeve. Ti ljudi postiiu pet do deset puta
vise od ljudi istog ili veceg obrazovanja i sposobnosti, ali
koji, iz bilo kog razloga, nikad nisu naSli vremena da
zapiSu Sta je taCno ono Sto iele.
Postoji mocna formula za odredivanje i postizanje
ciljeva, kojom moiete da se slu8ite do kraja Bivota. Sas-
toji se od sedam jednostavnih koraka. Preduzimanje jed-
nog, bilo kojeg od tih koraka moie da udvostruCi i utro-
struEi vaSu produktivnost. Mnogi koji su proSli kroz moje
programe obuke, uz pomoc ovog jednostavnog metoda
znatno su povecali svoje prihode za svega nekoliko go-
dina, ili Cak nekoliko meseci.
Pwi korak: odluCite Sta taCno Belite. OdluCite sami
ili sedite sa svojim Sefom i prodiskutujte o svojim cilje-
vima, sve dok vam ne bude jasno kao dan Sta se od vas
oEekuje i koji su vam prioriteti. Zapanjujuce je koliko se
mnogo ljudi, dan za danom, iscrpljuje radeci manje vred-
ne zadatke, zato Sto nikad nisu obavili ovaj kritiCno va-
Ban razgovor sa svojim Sefom.
Pravilo: jedan o d najgorih naeina da iskoristite
vreme jeste da odlieno radite neSto Sto uopSte
n e mora da s e wadi.
Stefan Kouvi kaie: ,,Pre nego Sto poCnete da se uspi-
njete merdevinama uspeha, pobrinite se da budu naslo-
njene uz pravu zgradu."
Drugi korak: sve pis'ite. RazmiSljajte beleieci misli
na papiru. Kad stavite svoj cilj na papir, time ga iskrista-
liSete i dajete mu opipljivu formu..Stvarate neSto Sto mo-
iete da dodirnete i vidite. S druge strane, cilj koji nije
zapisan samo je puka Belja ili fantazija. Iza njega ne stoji
nikakva energija. Nezapisani ciljevi dovode do konfuzi-
je, nejasnoce, pogreSnog usmerenja i brojnih greSaka.
Pojedi tu iabu 27
.
TreCi korak: odredite krajnji rok za ostvarenje svog
,-i@. Cilj ili odluka koji nemaju odreden rok nisu hitni.
Nemaju pravog poEetka niti kraja. Bez odredenog roka
praCen~gdodeljivanjem ili prihvatanjem konkretne od-
govomosti za obavljanje zadatka u celosti, sasvim cete
prirodn~odugovlaEiti i uraditi vrlo malo.
cetvrti korak: satinite spisak svega .?to mislite da
tete morati da uradite da biste ostvarili svoj cilj. Kad vam
na pamet padnu neke nove aktivnosti, dodajte ih svom
Spisku. Nastavite da ga proSirujete sve dok ne bude kom-
pletan. Spisak vam daje vizuelnu predstavu Sireg zadatka
ili cilja. Daje vam smer kojim valja da se krecete. Drama-
titno povecava verovatnocu da Cete cilj ostvariti onako
kako ste ga zamislili i na vreme.
Peti korak: preradite spisak u plan. Organizujte svoj
spisak prema prioritetu i redosledu. Odvojite nekoliko
minuta i odluCite Sta je potrebno da obavite prvo, a Sta
mo8ete i kasnije. OdluCite Sta treba da se uradi pre neCe-
ga drugog, a Sta mora da se uradi posle. JoS bolje, izloBite
vizuelno svoj plan, u vidu serije kvadrata i krugova na
listu hartije. BiCete zapanjeni time koliko je lakSe postici
svoj cilj kad ga razloBite na pojedinaEne zadatke.
Sa ciljem stavljenim na papir i organizovanim pla-
nom akcije, biCete znatno produktivniji i efikasniji od ne-
keg ko svoje ciljeve ima iskljuCivo u glavi.
Sesti korak: odmah potnite da delate u skladu sa
svojim planom. UEinite neSto. UEinite bilo Sta. ProseEan
plan koji se energieno sprovodi mnogo je bolji od briljan-
tnog plana u vezi s kojim se ne preduzima niSta. Da biste
~ostiglibilo kakav uspeh, morate da delate.
Sedmi korak: res'ite da svakog dana uradite nes'to
ee vas pomeriti u pravcu vaSeg cilja. Ugradite tu
a k t i v n ~u~ svoj
t dnevni raspored. ProEitajte odreden broj
Stram 0 kljucnoj temi. Vidite se s odredenim brojem kan-
didah ili klijendta. AngaBujte se odredeno vreme u toku
nekom fiziEkom aktivnoS6u. NauEite odreden broj
 24 Brajan Trejsi
novih reCi nekog stranog jezika. Ne propuStajte niSta od
toga ni jednog jedinog dana.
Stalno idite napred. Kad poCnete da se krecete, nas-
1i tavite. Nemojte se zaustavljati. Ta odluCnost i disciplino-
vanost mogu da vas uCine jednim od najproduktivnijih i
il
najuspegnijih ljudi vase generacije.
I Jasni, zapisani ciljevi imaju fascinantan efekat na
vase razmigljanje. MotiviSu vas i teraju na akciju. Pod-
1 stiCu vaSu kreativnost, oslobadaju vaSu energiju i poma-
' 2u ram da prevazidete odugovladenje, kao i bilo Sta dru-
go Sto vas ometa.
Ciljevi su gorivo u peci dostignuca. $to su vaSi ci-
Ijevi veci i jasniji, to ste vi odusevljeniji mogucnoScu da
ih ostvarite. Sto viSe razmiSljate o svojim ciljevima, veci
postaje vaS unutraSnji poriv i Zelja da ih postignete.
Svakodnevno razmiSljajte o svojim ciljevima. Sva-
kog jutra, kad poCnete, preduzmite korake u vezi s naj-
va8nijim poslom koji mo8ete da obavite da biste postigli
'svoj najvaZniji trenutni cilj.
pojedi tic iabu 25
odmah uzmite Cist list hartije i sastavite spisak
od deset ciljeva koje Zelite da ostvarite tokom
naredne godine. ZapiSite ih kao da je godina veC
pro31a, a oni postali stvarnost. Upotrebite sadaS-
nje vreme, pozitivno i u prvom licu, kako bi ih
vaS podsvesni um odmah prihvatio.
Na primer, napisacete: ,,GodiSnje zaradujem
X dolara" ili ,,Imam X kilogramac' ili ,,Vozim ta
i ta kola."
Zatim pregledajte svoj spisak i izaberite jedan
cilj koji ce, budete'li ga ostvarili, imati najveci
pozitivan uticaj na vaS Fivot. Koji god bio taj
cilj, zapiSite ga na posebnom listu hartije, odre-
dite rok, napravite plan, preduzmite korake u
skladu s njim i onda svakog dana uradite neSto
Sto ce vas primaci za korak bliie tom cilju. Sa-
ma ova veZba mogla bi da vam izmeni iivot!

Unapred isplanirajte
svaki dan
Planirati znaei dovesti buduCnost u sadenjost,
kako biste mogli da odmah uradite neSto u vezi s
njom.
ALAN L E J m
C uli ste za ono staro pitanje: ,,Kako mo2ete da
pojedete slona?" Odgovor je, razume se: ,,Zalo-
gaj po zalogaj."
Kako da pojedete svoju najvecu i najruiniju ,,iabuU?
Na isti naCin; podelite je u konkretne i postepene aktiv-
nosti i potom krenete od prve.
VaS um, vaSa sposobnost da razmiSljate, planirate i
odlutujete, vase su najmocnije sredstvo za prevazilaie-
nje odugovlaCenja i povecanje produktivnosti. VaSa spo-
sobnost da odredite svoje ciljeve, napravite plan i stupite
u akciju u skladu s tim odreduje pravac vaSeg 2ivota. Sbm
Cin razmigljanja i planiranja oslobada vase mentalne mo-
ci, podstiee vaSu kreativnost i povecava vaSu mentalnu i
fiziCku energiju.
Suprotno tome, kao Sto je napisao Aleks Mekenzi,
,,akcija bezprethodnogplaniranja uzrok je svih neuspe-
ha ".
VaEa spo3obnost d? p6nirate znatno unapred, pre
stupanja u akciju, mera je vaSe ukupne kompetencije. Sto
je bolji plan koji imate, lakSe vam je da prevazidete odu-
Pojeda tu 5abu
Pojedi 27
govla~en~e,
govlaEenje, pokrenete se s mrtve tafke, pojedete svoju
fabu i potom nastavite dalje. .. .-. . .
Jedaii od vaSih najvahijih ciljeva u radu treba da
bude najveca moguca kamata na ulo2enu mentalnu, emo-
cionaln~i fiziCku energiju. Dobra vest glasi da svaki mi-
nut proveden u planiranju uStedi fak deset minuta rada.
potrebno vam je svega deset do dvanaest minuta da ispla-
nirate svoj dan, a to malo ulaganje mo2e da vam uStedi
najmanje dva sata (1 00-120 minuta) koje biste inafe pro-
M i l i i verovatno razvodnili svoje napore u toku dana.
Mo2da ste Culi za formulu Sest ,,PU.Ona glasi: ,,Pra-
vilno Prethodno Planiranje Proizvodi Povecanu Produk-
tiWl0~t.''
Kad se uzme u obzir koliko planiranje mo2e da vam
pomogne da povecate produktivnost i ufinak, tada je za-
EudujuCe to Sto Sto ga vrlo malo ljudi svakodnevno prak-
tikuje. A planiranje je odista vrlo jednostavno. Potrebni
su vam samo papir i olovka. Krajnje sofisticiran komp-
juterski program, ,,palm pilot", planer vremena, zasniva
se na istom principu: sedite i pravite spisak svega onoga
fto valja da uradite pre nego Sto pofnete.
Uvek radite prema tom spisku. Kad iskrsne neSto
novo, dodajte ga na spisak pre nego Sto ga obavite. Od
pwog dana kad poEnete dosledno da se ddite svog spi-
ska, mo2ete da povekate svoju produktivnost i poboljSate
krajnji rezultat za 25 odsto i vise.
SaCinite svoju listu uveCe, na kraju prethodnog rad-
nog dana. Prebacite na nju sve Sto tog dana niste stigli da
uradite i potom dodajte sve Sto valja da uradite sledeCeg
dana. Kad tako uveCe napravite listu, vaS podsvesni um
cele noCi, dok vi spavate, radi na njoj. Cesto Cete se pro-
buditi s odliCnim idejama koje mo2ete da iskoristite kako
biste posao obavili br2e i bolje nego Sto ste mislili.
Sto viSe vremena odvajate na to da unapred sastav-
bate liste svega Sto imate da uradite, to cete biti produk-
tivniji i efikasnij 1.
30 Brajan Trejsi
PoEnite joS danas da unapred planirate svaki dan,
nedelju i mesec. Uzmite rokovnik ili list papira
i napravite spisak svega Sto morate da uradite
tokom naredna dvadeset Eetiri Easa. Ako iskrsnu
neke nove stavke, dodajte ih na tu listu. Napra-
vite listu svih projekata i velikih viSeslojnih za-
dataka vaSnih za vaSu buducnost.
IzloSite ih sve prema prioritetu, koji je naj-
vainiji, i prema redosledu: Sta mora da se uradi
prvo, Sta drugo, i tako dalje. PoEnite imajuci na
umu kraj .
RazmiSljajte beleieci misli na papiru! Uvek
radite prema svojoj listi. Zadivice vas koliko ce-
te produktivniji postati i koliko ce vam lakSe biti
da pojedete svoju iabu.
Uvek primenjujte
pravilo 80120
Uvek imarno dovoljno vremena, ako ga upotrebimo
na praui natin.
JOHAN VOLFGANG GETE
ravilo 80120 je jedan od najkorisnijih koncepata
P u upravljanju vremenom i Bivotom. Naziva se i
,,Paretovim naEelom6', po italijanskom ekonomisti Vilfre-
du Paretu, koji je prvi pisao o njemu 1895. Pareto je uoEio
da ljudi u njegovom druStvu kao da se prirodno razdva-
jaju na ono Sto je nazivao ,,vitalnom nekolicinom", 20
odsto prvih u pogledu novca i uticaja, i ,,beznaEajnu ve-
Qinu", preostalih 80 odsto.
Kasnije je ustanovio da se ovo pravilo odnosi prak-
ticno na sve ekonomske aktivnosti. Na primer, ovo pra-
vilo k&e da ce 20 odsto vaSih aktivnosti biti odgovorno
za 80 odsto vaSih rezultata, 20 odsto vaSih klijenata bike
kupci 80 odsto onoga Sto prodate, 20 odsto od vaSih pro-
izvoda ili usluga bike zasluSno za 80 odsto vaSeg profita,
20 odsto vaSih poslova bice odgovorno za 80 odsto vred-
nosti onoga Sto radite, i tako dalje. To znaEi da Ce se, ako
h a t e spisak sa deset stavki koje valja da obavite, dve od
njih pokazati kao vredne koliko osam ostalih, ili joS vise.
Evo jednog zanimljivog otkrica. Svaki od ovih za-
dataka moSda iziskuje isto vreme. Medutim, jedan ili dva
od njih doprinede pet ili deset puta vise u odnosu na vred-
nost svih ostalih.
i Cesto se delava da jedan od deset zadataka koje mo-
I
rate da obavite vredi vise od ostalih devet zajedno. Taj
I
, zadatak je, dakle, sasvim izvesno iaba koju treba prvo da
I N pojedete.
'1 Moiete li da pogodite Sta je to Sto proseEna osoba
I najCeSce odugovlaCi? T u b a je istina da vecina ljudi odu-
govlaCi upravo sa 10 ili 20 odsto najvrednijih stavki, onom
i ,,vitalnom nekolicinom". Umesto toga, zamajavaju se s
onih manje vafnih 80 odsto, ,,beznaCajnom vecinom",
!
koja vrlo malo doprinosi ukupnim rezultatima.
Cesto vidite ljude koji kao da celog dana neSto rade,
ali postiiu vrlo malo. To je gotovo uvek zato Sto se bave
zadacima male vrednosti, odugovlaEeci s jednom ili dve-
ma aktivnostima koje bi bile zaista znaCajne za njihovu
kompaniju i karijeru.
Najvredniji zadatak koji moiete da uradite svakog
dana Cesto je najte2i i najslogeniji. Medutim, on se moie
viSestruko isplatiti i omoguciti vam ubiranje vrednih plo-
dova. Iz tog razloga, morate nepopustljivo odbijati da ra-
dite zadatke koji spadaju u donjih 80 odsto, ako joS uvek
niste uradili sve one iz gomjih 20 odsto.
Pre no Sto poCnete da radite, uvek se zapitajte: ,,Da
li je ovaj zadatak u prvih 20 ili u ostalih 80 odsto?"
Prauilo: oduprite se isku5enju da pruo
raSCistite sitne posloue.
Upamtite, Sta god odaberete da radite, to vam na kra-
ju postane navika koje cete se teSko reSiti. Ako odaberete
da svoj dan poCinjete kojekakvim poslicima, uskoro cete
steci naviku da uvek tako radite. To nije vrsta navike kak-
va vam je potrebna.
Najteii deo svakog vainog zadatka je njegovo zapo-
Einjanje. Kad zaista poCnete da radite vredan zadatak,
nekako postajete prirodno motivisani da nastavite dalje.
Deo vaSeg uma voli da bude obuzet znaCajnim zadacima
koji zaista predstavljaju ozbiljan doprinos. VaS posao je
da neprestano hranite ovaj deo svog uma.
Vec vas samo razmis'ljanje o zapoCinjanju i dovrSa-
Vanju vdnog zadatka motiviSe i poma2e vam dl preva-
zi&te odugovlaEenje. Cinjenica je da je za otavljanje
v&nogposla Eesto potrebno isto onoliko vremena koliko
i z a obavljanje nekog sasvim nevafnog posla. Razlika je
u tome Sto vas, poSto obavite neSto vredno i znaCajno,
obuzima osekanje ogromnog ponosa i zadovoljstva. Me-
a t i m , kad zavrSite neki beznaEajan zadatak, ulo2ivSi pri
tom isto vreme i energiju, dobijate malo ili nikakvo zado-
voljstvo.
Upravljanje vremenom j e u stvari upravlj anje iivo-
tom, upravljanje sobom. To je zapravo preuzimanje kon-
tmle nad redosledom des'avanja. Upravljanje v:emenom
je kontrola nad onim Sto cete sledece raditi. I uvek imate
slobodu da odluCite koji ce zadatak biti sledeci. VaSa spo-
sobnost da razlikujete va2ne od nevainih zadataka jeste
kljucna determinanta vaSeg uspeha u iivotu i radu.
Efikasni i produktivni ljudi disciplinuju sebe da poE-
nu od najvaBnijeg medu zadacima koji su pred njima.
Primoravaju sebe da pojedu tu iabu, kakva god ona bila.
Rezultat toga je da postiiu mnogo vise od proseEnih oso-
ba i da su rnnogo srecniji od njih. Tako bi trebalo da se i
vi ponasate.

Uradite domaki
Jedini siguran naCin da uspete jeste da uvek radite
viSe i bolje nego Sto se oCekuje od uas, bez obzira
na to kojim se poslom bavite.
I
edno od najvaBnijih liEnih naeela produktivnosti
jeste obavljanje domadih zadataka. NauEite ono
Sto morate da naueite, kako biste mogli da radite na naj-
bolji moguci naEin. Sto bolji postanete u konzumiranju
odredenog tipa iaba, to je verovatnije da cete naprosto
sesti i odraditi posao.
Glavni razlog odlaganja i odugovlaEenja jeste ose-
Canje nedovoljne sposobnosti, pomanjkanje samopouz-
danja ili struenosti u kljuenom delu zadatka. Ako mislite
da ste u nekoj oblasti slabi ili da o njoj ne znate dovoljno,
to vec mo8e da vas obeshrabri da uopSte poenete s radom.
Neprestano unapredujte svoje znanje o oblastima
kljuEnih rezultata. Upamtite, medutim, da vaSe znanje i
veStina zastarevaju velikom brzinom, bez obzira na to
koliko ste danas dobri u neEemu. Kao Sto je rekao Pat
Rajli, trener koSarke: ,,Ako ne postajeS bolji, znaei da
postajeS loSiji."
Postoji tehnika za upravljanje vremenom koja je odu-
vek bila od najvece pomoci, a to je da postanete bolji u
svojim kljuCnim zadacima. LiCno i profesionalno una-
predivanje spada u najbolje moguce naCine uStede vre-
mena. Sto ste bolji u kljuCnim zadacima, dobijate vise
motivacije da se bacite na njih. to ste bolji, imate vise
54
I
Pojedi tu iabu 55
entuzijazma i energije. Kad znate da moBete . .
dobra da
obavite posao, ustanovljavate i da vam je lakSe da pre-
,,zidete odugovlaEenje i obavite posao brZe i bolje, bez
oljzira na okolnosti.
Neki novi podatak ili dodatno umede mogu da pred-
stavljaju ogromnu razliku u vaSoj sposobnosti da dobro
obavljate posao. Odredite koje su najva8nije stvari koje
radite i potom napravite plan da neprestano unapredujete
Svoje znanje u tim oblastima.
Pravilo: neprqstano uCenje je minimalan
zahtev za uspeh u svim oblastima.
Ne dozvolite da vas unazaduju slabost ili nedostatak
sposobnosti u bilo kojoj oblasti. Sve se u biznisu dB nau-
Citi. A Sto su nauEili drugi, moBete i vi.
Kad Sam poEeo da piSem svoju prvu knjigu, bio Sam
obeshrabren time Sto Sam kucao s dva prsta, stalno tra8e-
ci slova po tastaturi. Ubrzo Sam shvatio da moram da
nauEim da kucam kako valja, ako mislim da ikad napi-
Sem knjigu od 300 strana od prve do poslednje verzije.
Zato Sam kupio kompjuterski program za uCenje kucanja
i tri meseca svakodnevno ve8bao po dvadeset do trideset
minuta. Po isteku tog roka, kucao Sam Cetrdeset do pe-
deset reei u minuti. Uz tu veStinu, uspeo Sam da napiSem
dvanaest knjiga, koje se danas objavljuju u celom svetu.
Najbolja vest je da mozete da nauCite svaku veStinu
koja vam je potrebna da biste postali produktivniji i efi-
kasniji. Ako treba, m o k t e da postanete daktilograf prve
klase. MoBete da postanete kompjuterski mag. MoBete da
Postanete odliCan pregovaraE ili izvanredan trgovac. Mo-
Zete da nauCite da drBite govore. Moiete da nauEite da
piSete efikasno i dobro. Sve su to veStine koje moBete da
steknete, Cim odlueite da ih steknete i postavite to sebi
kao prioritet.
 56 Brajan Trejsi Pojedi tu Zabu 57

Barem jedan sat dnevno odvojite za Eitanje litera

iz svoje oblasti. Ustanite ujutru malo ranije i Citajte
sata do sat knjigu ili Casopis koji sadrZe informacije
m o p da vam pomognu da postanete efikasniji i pro
tivniji u onome Sto radite.
Odlu,Xitejos danas da postanete pro~ekat.,uradi
,dG. postanite dofivotni uCenik svog zanata.
Za profesionalca, Skolovanje se nikad ne zavr-

Koje su kljucne veStine koje vam mogu Po-

Nabavite audio trake till programa. Posvetite se tome da
postanete jedna od najkompetentnijih i znanjem najpot-
kovanijih osoba u svojoj oblasti.
Najzad, sluSajte audio programe u kolima. Prosecan
vlasnik automobila svake godine provede 500-1000 sati
za volanom, vozeci se s jednog mesta na drugo. Pretvo-
rite vreme provedeno u voBnji u vreme provedeno u uCe-
nju. MoBete da postanete jedna od najpametnijih, naj-
sposobnijih i najbolje placenih osoba u svojoj oblasti, a
sve to blagodareci sluSanju obrazovnih audio programa u
moci da oswarite bolje i br2e rezultate? Koje su
gljuEne sposobnosti koje Ce vam u buducnosti
biti Potrebne da biste postali vodeci u svo~oj
oblasti? Koje god one bile, odredite cilj, naPra-
vite plan i poEnite da razvijate i unapreduJete
sv0ju sposobnost u tim oblastima OdluEite da
bud& najbolji u onome St0 radite!

Sto vise uCite i saznate, osecate se sve samopouz-

daniji i motivisaniji. Sto bolji postanete, biCete sposobni-
ji da uradite sve vise i vise u svojoj oblasti delovanja.
Sto vise uCite, mo2ete sve vise da nauCite. BaS kao
Sto fiziCkim veBbanjem razvijate svoje miSice, tako i men-
talnim vefbanjem razvijate mentalne miSice. Nema gra-
nica tome koliko daleko ili koliko brzo moBete dospeti,
sem onih koje vam namece vaSa vlastita maSta.

Angdujte svoje
posebne talente
Radite svoj posao. Ali ne samo svoj posao nego i
viSe od toga, ono maleice viSe za ljubav izdaiinostl
- ono maleice vise koje je vredno sveg
ostalog rada.
i ste izuzetni! Posedujete posebne talente i sp
sobnosti po kojima se razlikujete od svih drugih
osoba koje su ikad iivele. Postoje Babe koje moBete da
pojedete, ili da nauEite da ih jedete, a koje vas mogu svr-
stati medu najvainije osobe vase generacije.
Postoje odredene stvari koje moBete da radite, ili
koje moBete da nauEite da radite, koje vas mogu uEiniti
izuzetno vaBnim za vas i druge. VaS posao je da identi-
fikujete one specijalne jedinstvene oblasti i potom se po-
svetite tome da postanete veoma, veoma dobri u njima.
VaSe najvrednije imanje, u smislu toka gotovog nov-
ca, jeste vaSa ,,sposobnost zaradivanja". VaSa sposobnost
da radite omogucava vam da u svoj Bivot svake godine
donesete desetine hiljada dolara, tako Sto cete jednos-
tavno primenjivati svoje znanje i umece u svom svetu. TO
je vaSa sposobnost da odredene iabe jedete b ~ i ebolje
nego drugi.
Moiete da izgubite sve Sto posedujete - kucu, kola,
posao, raEun u banci - ali sve dok imate sposobnost za-
radivanja, moBete ponovo da zaradite sve to, i joS pone-
Sto pride.
58
Pojedi tu Zabu 59
Redovno inventariSite svoje jedinstvene talente i
,powbnosti. Sta je ono Sto narofito dobro radite? U Ee-
mu ste dobri? Sta je to Sto vama ide lako, dok drugima
teSko pada? Kad se osvrnete na svoju karijeru, Sta je to
ito je dosad najzasluBnije za vaS uspeh u iivotu i radu?
Koje su najznacajnije tabe koje ste u proSlosti pojeli?
Sazdani ste tako da uvek najviSe utivate u stvarima
L1 kojima ste najbolji. U Eemu najviSe uBivate u vezi sa
,vojirn poslom? Koje iabe s najviSe apetita jedete? Sama
~illjenicada u neEemu utivate znaEi da u sebi verovatno
imate sposobnost da u toj oblasti budete izuzetno dobri.
Jedna od velikih Bivotnih odgovornosti sastoji se u
tome da odluEite Sta zaista volite da radite i potom svim
srcem nastojite da to veoma dobro i obavljate.
Pogledajte razne stvari koje radite. Sta je ono zbog
Cega dobijate najviSe komplimenata i hvale od drugih lju-
di? Sta je ono Sto radite, a Sto vise od svega drugog po-
zitivno utiEe na rad i uEinak drugih ljudi?
UspeSni ljudi su bez izuzetka oni koji odvajaju vre-
me da identifikuju ono Sto dobro rade i u Eemu najviSe
uiivaju. Znaju Sta je ono Sto je zaista znaEajno za njihov
posao i potom se koncentriSu iskljuEivo na taj zadatak ili
oblast.
Trebalo bi da uvek usmerite svoju najvecu energiju i
sposobnosti na zapoEinjanje i dovrSavanje onih kljuEnih
zadataka koje vam vaSi jedinstveni talenti i sposobnosti
omogucavaju da ih obavite dobro i time date znaEajan
doprinos. Ne moBete da postignete sve, ali motete da ra-
dite onih nekoliko stvari u kojima ste najbolji, onih neko-
like stvari koje zaista neSto znaEe.
POJEDITE TU ZABU!

Neprestano postavljajte sebi pitanja: ,,U Cemu

Sam zaista dobar? U kom delu svog posla naj-
vise uBivam? Sta je najzaslugnije za moj dosa-
daSnji uspeh? Kad bih mogao da biram posao,
koji bih izabrao?"
Da dobijete premiju na lutriji ili na neki drugi
naCin dodete do ogromne sume novca, i to vam
omoguci da birate Cime Cete se baviti do kraja
Bivota, Sta bi to bilo? Kroz kakvu pripremu biste
morali da prodete da biste bili u stanju da obav-
ljate taj posao na najbolji moguci naCin? Koji
god bio vaS odgovor na ovo pitanje, poCnite s
tim joS danas.
64 Brajan Trqsi
da ih nadete i usredsredite svu svoju energiju na to da ih
Sto pre ublaf te.
Kad svoj dan poCnete otklanjanjern kljuCnih uskih
grla ili ogranitenja, to ce vas ispuniti energijom i oseda-
njem liCne snage. Podstaci ce vas da budete u toku i zavr-
Site posao. A uvek ima neki limitirajuci faktor. Cesto su
kljuCno ograniCenje ili limitirajuci faktor najvahija Baba
koju moBete da pojedete u tom trenutku.
Odredite koji je trenutno vaS najvainiji Bivotni
cilj. Sta je to? Koji bi cilj, ako biste ga postigli,
imao najveki pozitivan efekat na vaS iivot? Ko-
je bi dostignuce u karijeri imalo najvedi poziti-
van uticaj na vaS radni Bivot?
Kad budete naCisto s tim koji je vaS osnovni
cilj, zapitajte se: ,,Sta odreduje brzinu kojom
ostvarujem taj cilj? ZaSto ga vec nisam ostva-
rio? Sta je to u meni Sto me usporava?" Koji god
bili vaSi odgovori, odmah preduzmite neSto u
skladu s njima. Uradite neSto. Uradite bilo Sta,
samo poCnite vec jednom.
Jedno po jedno
Osobe relativno umerenih sposobnosti postiCi
Ce mnogo ako se u celosti i neumorno posuekuju
jednoj po jednoj stuari.
SEMJUEL MAJLS
edan od najboljih naCina da prevazidete odugov-
laCenje jeste da prestanete da mislite na ogroman
zadatak koji stoji pred vama i usredsredite se na ono Sto
trenutno moiete da preduzmete u vezi s njim. Veliku
iabu najlakSe cete pojesti ako je uzimate zalogaj po zalo-
KonfuCije je napisao: ,,Putovanje dugo hiljadu liga*
poCinje jednim korakom." Ovo je odliCna strategija za
prevazila2enje otezanja i obavljanje viSe stvari u kracem
Pre mnogo godina putovao Sam kroz srce Sahare,
duboko u danaSnjem Aliiru. Francuzi su tada vec odavno
otiSli odatle i nekadaSnje stanice za uzimanje goriva zvr-
jale su prazne i razruSene.
Pustinja se pruiala 500 milja pred nama, bez vode,
hrane, travke, bez i jedne jedine muve da proleti vazdu-
hom. Bila je potpuno ravna, poput velikog iutog parki-
raliSta koje se u svim pravcma prostiralo prema horizon-
* Liga - engleska nlera za duZinu
65
66 Brajan Trqsi Pojedi tu iabu

ViSe od 1300 ljudi je prethodnih godina nestalo u

pokuSaju da prede taj deo Sahare. Pesak je pomerajuci se POJEDITE TU ZABU!
zatirao tragove i putnici bi se Eesto izgubili u noci.
Da bi se suprotstavili nedostatku orijentira na terenu, Odaberite bilo koji cilj, zadatak ili projekat u
Francuzi su obeleiili put crnim buradima za naftu od pe- svom tivotu s kojim stalno odugovlaEite i pre-
deset pet galona, postavljajuci po jedno na svakih pet ki- duzmite samo jedan korak u pravcu njegovog
lometara, taEno u pravcu horizonta, tam0 gde je Zemlja dovrSenja, i to odmah. Katkada, sve Sto vam je
pravila krivulju. potrebno da se pokrenete jeste da sednete i sa-
Zahvaljujuci tome, gde god da smo se po d Cinite listu svih poteza koje je potrebno da po-
uvek smo mogli da vidimo dva naftna bureta, jedno po- ! vuEete da biste najzad zavrSili zadatak.
red koga smo upravo proSli i ono pred nama, do kojeg je Zatim jednostavno poEnite i zavrSavajte stav-
trebalo preci pet kilometara. I to je bilo sasvim dovoljno. ku po stavku s liste. Bicete zadivljeni onim Sto
Bilo je potrebno samo da se krecemo prema slede- cete naposletku postici.
cem buretu. Tako smo preSli najvecu pustinju na svetu,
naprosto napredujuci ,,bure po bure".
Na isti naEin i vi moBete da obavite najvedi zadatak
u svom 2ivotu tako Sto Cete disciplinovati sebe da napre-
dujete korak po korak. VaS posao je da idete onoliko da-
leko koliko mo2ete da vidite. Zatim cete videti dovoljno
daleko da biste mogli da nastavite dalje. 9
Da biste ostvarili veliki zadatak, morate da zakora-
Eite s puno vere i u potpunosti se pouzdate u to da Ce vam
vaS sledeci korak uskoro biti poznat. Setite se divnog sa- '
veta: ,,SkoEi - i mreBa Ce se pojaviti!"
Veliki Bivot ili velika karijera grade se obavljanjem
jednog po jednog zadatka, blagovremeno i dobro, i po-
tom prelaBenjem na sledeki zadatak.
Finansijska nezavisnost ostvaruje se tako Sto godinu
za godinom svakog meseca ostavljate na stranu pomalo
novca. Zdravlje i kondicija stiEu se tako Sto jedete made
i ve2bate vise, dan za danom i mesec za mesecom.
Mo2ete da prevazidete odugovlaEenje i postigne .
neverovatne stvari samo tako Sto cete preduzeti prvi ko-,
rak, tako Sto Cete odmah krenuti u pravcu svog cilja i
tom se kretati korak po korak, jedno po jedno bure.

Pritisnite sebe
PNo Sto je potrebno za uspeh jeste neprekidno
koriSCenje fuiEke i mentalne energue, a da uam to
ne dosadi.
TOMAS EDISON
vet je pun ljudi koji Eekaju da neko naide i moti-
S viSe ih da budu onakvi kakvi bi 2eleli da budu.
Problem je u tome Sto se najEeSCe na vidiku ne pojavlju-
je niko ko Ce im priteci u pomod.
Ti ljudi Cekaju autobus u ulici kojom autobusi ne pro-
laze. Medutim, ako ne poCnu da kontroliSu svoj iivot i ne
pritisnu malo sami sebe, mo2e im se desiti da Cekaju zau-
vek. A vecini ljudi se desi upravo to.
Svega oko dva odsto ljudi je u stanju da radi bez bilo
kakve kontrole sa strane. Te ljude nazivamo ,,vodama".
To je ona vrsta ljudi kakva ste sazdani da budete.
VaS zadatak je da steknete naviku da pritiskate sebe
i ne Eekate na nekog drugog da naide i uradi to za vas.
Morate da odaberete svoje 2abe i naterate sebe da ih po-
jedete po r e d ~va2nosti.
Standardi koje postavljate u pogledu vlastitog rada i
ponaSanja trebalo bi da budu viSi od onih koje vam mofe
postaviti bilo ko drugi. Neka to bude vaSa mala igra: us-
tajte malo ranije, radite malo vrednije i ostajte na poslu
malo du2e. Uvek tra2ite naCin da predete joS jedan kilo-
metar, da uradite vise od onoga za Sta ste placeni.
VaSe samopobtovanje, sr2 vase lienosti, psiholog Na-
tanijel Brendon definiSe kao ,,ugled koji imate kod sebe".
Pojedi tu iabu 69
~~j ugled u vlastitim oCima gradite ili ruSite svim onim
sto uspegno ili neuspeSno radite. Dobra vest je da se ose-
date izvanredno u sopstvenoj koii svaki put kad naterate
u--be da obavite neki teiak posao, kad god se izdignete
iznad proseEne osobe, koja bi digla ruke od svega.
Zamislite svakog dana da ste upravo primili hitnu
poruku i da sutra morate da otputujete van grada na me-
set dana. U tom sluCaju, Sta biste nastojali da svakako
uradite pre no Sto odete? Sta god to bilo, pozabavite se
odrnah tim zadatkom.
Zarnislite da ste upravo dobili nagradu u vidu odmo-
ra za koji su vam placeni svi troSkovi, ali morate da odete
tarno vec izjutra, inaCe ce nagrada biti data nekom dru-
gom. Sta biste svakako zavrSili pre no Sto odete na od-
rnor? Sta god to bilo, latite se tog posla bez odlaganja.
UspeSni ljudi neprestano namecu sebi visok nivo uCin-
ka. NeuspeSnim ljudima moraju da ga namecu i da ih
kontroliSu drugi.
Jedan od odliCnih naEina da prestanete da odugovla-
Cite jeste da radite kao da imate samo jedan dan da zavr-
Site sve svoje vaine poslove pre no Sto otputujete na me-
sec dana ili odete na odmor. NametnuvSi sebi pritisak,
postiiete vise i bolje obavljate zadatke, b e e nego ikada
pre. Postajete osoba s visokim uEinkom i ostvarenjima.
Osecate se odliEno u vlastitoj koii i, malo-pomalo, stiEe-
te naviku da brzo obavljate zadatke koja ce vam dobro
doci celog iivota.
70 Brajan Trqsi

*-; P
POJEDITE TU ZABU!

Odredujte razumne i krajnje rokove za svaki za-

I
datak i aktivnost. Stvorite vlastiti ,$stem pri-
nude". Imajte stroBiji kriterijum prema sebi i ne
I
popuStajte nimalo. Kad sebi odredite rok, dIZite
ga se i pokuSajte Cak da ga prestignete.
I ZapiSite sve faze obimnog posla ili projekta
pre no Sto poCnete s radom. Zatim odredite koli- snagu
I
ko Ce vam minuta ili sati biti potrebno da dovr-
Site svaku pojedinu fazu. Organizujte svoj dnev- Prikupite suu svoju snagu, udruiite sue
ni i nedeljni raspored tako da stvorite periode u svoje sposobnosti, ujedinite suu svoju energiju,
kojima cete raditi iskljuCivo ove zadatke. usredsredite celokupan svoj kapacitet na
ovladavanje najmanje jednom oblaScu napretka.
D ~ O NHAGAI

I
v aSa fiziCka, mentalna i emocionalna energija sa-
drii u sebi sirovinu za povedanje liCnog uCinka
i produktivnosti. Jedan od najvaBnijih preduslova za to
da budete zadovoljni i produktivni jeste da stalno dohra-
njujete i odriavate svoj nivo energije. VaSe telo je kao
maSina koja koristi hranu, vodu i odmor za stvaranje ener-
gije koju potom upotrebljavate za obavljanje vaBnih Bi-
votnih i radnih zadataka. Kad ste potpuno odmorni, mo-
I Fete da postignete dva, tri ili Cak pet puta viSe nego kada
ste uinorni.
I
Pravilo je da produktivnost potiinje da opada posle
osam ili devet sati rada. Iz tog razloga, rad do duboko u
1 nod, mada katkada jeste neophodan, uglavnom znaCi da
I iz Casa u Cas uspevate da za isto vreme uradite sve manje.
St0 ste umorniji, loSije radite i pravite viSe gregaka. U od-
redenom trenutku, poput baterije koja se istrogila, dosti-
Fete ,,plafon" i jednostavno niste u stanju da nastavite.
72 Brajan Trqsi
Cinjenica je da postoje odredeni periodi u toku dana'
kad ste u svom najboljem izdanju. Morate da identifiku-.
jete koji su to periodi i disciplinujete sebe da ih koristite
za obavljanje najvaBnijih i najizazovnijih zadataka.
Vecina ljudi je najornija izjutra, posle dobrog nod-
nog sna. Neki imaju najviSe energijeposlepodne. Manji
broj ljudi je najkreativniji i najproduktivniji uveEe ili no-
cu.
Osnovni razlog za odugovlaEenje jesu umor ili nas-
tojanje da poEnete s obavljanjem zadatka onda kad ste
umorni. Nemate energije ni entuzijazma. Kao hladan mo-
tor u zimsko jutro, nikako da se pokrenete.
Kad god osetite da ste premoreni ili preokupirani
obavezama za Eije obavljanje imate suviSe malo vreme-
na, zaustavite se i recite: ,,Mogu onoliko koliko mogu."
Ponekad cete najbolje iskoristiti svoje vreme ako ra-
no odete kuci, legnete u krevet i odspavate deset sati ,,u
cugu". Na taj naEin punite baterije i omogucavate sebi da
sledeceg dana uradite dva ili tri puta vise posla, i to mno-
go kvalitetnije nego da ste nastavili da radite do duboko
u noc.
Prema zakljuEcima rnnogih istraBivaEa, proseEan
Amerikanac ne spava dovoljno u odnosu na to koliko
radi. Milioni Amerikanaca posao obavljaju u stanju men-
talne zamagljenosti, jer previSe rade i premalo spavaju.
Jedna od najpametnijih stvari koje moBete da uradite
jeste da radnim danom iskljucujete televizor i leiete u de-
set uveEe. Samo jedan sat spavanja viSe u toku noci moBe
da vam promeni iivot.
Evo jednog pravila za vas. Uzmite svake nedelje je-
dan slobodan dan. Tokom tog dana, bila to subota ili ne-
delja, apsolutno odbijajte da Eitate, odgovarate na poStu,
dovrSavate posao donesen iz kancelarije ili radite bilo Sta
drugo Sto vam optereduje mozak. Umesto toga, idite u
bioskop, veBbajte, provodite vreme s porodicom, Setajte
ili se angaBujte bilo kojom aktivnoScu koja vam omo-
Pojedi lz4 iabu 73
cudam punjenje baterija. i i v a je istina da je ,,promena
korisna koliko i odmor".
Redovno koristite godiSnji odmor u trajanju od jedne
,!o dve nedelje i ne propuStajte vikende, jer se tada odma-
rate i podmladujete. Uvek ste najproduktivniji posle vi-
kenda ili odmora.
Rani odlazak na spavanje radnim danom, pun0 sna u
toku vikenda i jedan kompletan slobodan dan svake
lledelje obezbedice da imate mnogo vise energije. Ova
dodatna energija omogucice vam da prevazidete odugo-
vlaCenje i bIZe poEnete da obavljate svoje najvaBnije za-
datake, s vecom reSenoScu nego Sto biste ikada mogli da
Pored toga, da biste nivo energije odriali na najvecoj
mogucoj visini, vodite raEuna Sta jedete. Svoj dan po-
Einjite doruckom koji sadrii mnogo belanEevina, malo
masnoce i malo ugljenih hidrata. Za ruEak jedite salate s
ribom ili piletinom. Izbegavajte Secer, proizvode od be-
log braSna i deserte. Izbegavajte gazirane i ostale osveia-
vajuce napitke i razne slatke grickalice i peciva. Hranite
se onako kako biste hranili sportistu svetske klase pred
vaino takmiEenje jer, u tom pogledu, vi to i jeste na po-
Eetku svakog radnog dana.
Ako se hranite nemasno i zdravo, redovno veibate i
dovoljno se odmarate, lakSe cete i s vecim zadovoljstvom
ilego ranije uspevati da radite vise i bolje.
to se bolje osecate na pocetku radnog dana, manje
cete odugovlaEiti i revnosnije se truditi da uradite posao
do kraja i poduhvatite se novih zadataka. Visok nivo ener-
gije je od neprocenjivog znataja za povecanje produk-
tivnosti i veci uspeh u svemu Sto radite.
74 Brajatz Trqsi

..
8-

POJEDITE TU ZABU!

Napravite analizu svog trenutnog nivoa energi-

je i svojih svakodnevnih zdravstvenih navika.
OdluCite joS danas da postanete zdraviji i ener-
giCniji, tako Sto Cete sebi postaviti sledeca pita-
nj a:
1. Sta je to Sto fiziCki radim, a Sto bi trebalo da
radim u vecoj meri?
2. Sta je to Sto radim, a Sto bi trebalo da radim
u manjoj meri?
3. Sta ne radim, a trebalo bi da poEnem da ra-
dim, ako hocu da imam najbolji moguCi uCi-
nak?
4. Sta je to Sto trenutno radim, a Sto pogada
moje zdravlje i Sto bi trebalo da sasvimpre-
stanem da radim?
Kako god da glase vaSi odgovori na ova pita-
nja, preduzmite joS danas neSto u vezi s njima.
76 Brajan Trejsi Pojedi tu Zabzr 77

ljajte stvari kao Sto je: ,,Ja volim sebe!" sve dok ne pee-
nete da verujete u to Sto govorite i ponaSate se kao osoba
kojoj je izvanredan uEinak urodena osobina.
Da biste ostali motivisani i prevaziSli sumnju i strah,
neprestano ponavljajte sebi: ,,Ja to mogu! Ja to mogu!"
Kad vas ljudi pitaju kako ste, uvek im odgovarajte:
,,Ne mo2e biti bolje!"
Bez obzira na to kako se zaista osecate ovog Easa ili
Sta vam se trenutno deSava u 2ivotu, reSite da ostanete
vedri i optimistitni. K a h da nikad ne bi trebalo da pove-
ravate drugima svoje probleme, jer 80 odsto ljudi sva-
kako ne daje za njih ni pet para, dok je preostalih 20 od-
sto na neki naEin zadovoljno Sto uopSte imate problema.
Cini se da se optimisti ponaSaju na tri specifiEna naeina,
koja su nauEili u praksi i ponavljanjem.
Prvo, optimisti nastoje da u svakoj situaciji otkriju
neito dobro. Bez obzira na to Sta ide pogreSnim pravcem,
uvek nastoje da u tome nadu neSto dobro ili korisno. Ni-
malo ne iznenaduje Sto u tome uvek uspevaju.
Drugo, optimisti uvek nastoje da iz svake prepreke
ili teikoCe izvuku vrednu pouku. Veruju da ,,teikoCe ne
dolaze da bi nas muc'ile vet da bi naspouc'ile ". Smatraju
da u svakoj smetnji ili prepreci le2i vredno naravouEenije
koje mo2e da im bude korisno, stoga su reSeni da ga ot-
p r o ~ l o ~i ttome
i odakle dolaze. Uvek radije gledaju nap-
red nego nazad.
Kad neprestano vizuelizujete svoje ciljeve i ideale i
obraCate se sebi na pozitivan natin, usredsredeniji ste i
I ilnate viSe energije. Doiivljavate jaEe osecanje kontrole i
POJEDITE TU ZABU!
KontroliSite svoje misli. Upamtite, najCeSce pos-
tajete ono Sto mislite. Vodite raCuna da mislite i
govorite o stvarima koje ielite, a ne o onima ko-
Neka vam um ostane pozitivan, tako Sto cete
prihvatiti potpunu odgovornost za sebe i sve Sto
vam se deSava. Odbijte da krivite ili kritikujete
druge za bilo Sta. OdluEite da napredujete, ume-
sto da stalno traiite izgovore. Neka vam misli i
energija budu usmereni na buducnost, na ono
Sto mo2ete da uEinite kako biste unapredili svoj
iivot, a ostalo zaboravite.

TreCe, optimisti uvek tragaju za reienjem svakogpm-

blema. Umesto da prebacuju krivicu na nekog drugog ili
se Tale kad kola krenu nizbrdo, oni odmah nastoje da
neSto preduzmu. Postavljaju pitanja kao Sto su: ,,Koje je
reSenje ovoga? Sta bismo mogli da uEinimo odmah? Koji
je slededi korak?"
Pored toga, ljudi koji su po prirodi optimisti, pozi-

miSljaju i priEaju o buducnosti i tome kuda idu, umesto o


Praktikujte kreativno
Svakog dana odvojite vreme za obavljanje vainih
poslova. Unapred saeinite svoj dneuni plan rada.
Izdvojite relativno mali broj sitnih poslova koji
apsolutno moraju da se wade odmah izjutra. Zatim
predite direktno na velike poslove i ne prekidajte
dok ih ne zavrSite.
IZVESTAJIPOSLOVODNOG ODBORA
reativno odlaganje je jedna od najefikasnijih teh-
Kn ika poboljSanja IiEnog uEinka. Ona moie da
promeni vaS 2ivot.
Cinjenica je da ne mo2ete da postignete sve Sto mo-
rate da uradite. NeSto morate da odugovlaCite! Odl~Bite
sitnije poslove, ili manje ru2ne 2abe. Uvek prvo pojedite
najvece i najru2;nije 2abe.
Razlika izmedu onih koji imaju visok uEinak i onih
koji ga nemaju urnnogome je odredena time Sta su reSili
da odugovlaEe. Buduci da svakako morate s neCim h ote-
2ete, odluCite joS danas da to budu aktivnosti koje nema-
ju veliku vrednost. OdluEite da odugovlaCite, prebacite
na druge ili eliminiSete one aktivnosti koje ne znaEe neki
naroCit doprinos vaSem iivotu.
Evo Sta je bitno. Da biste pravilno odredili Sta;: pr-
vo, morate odrediti i Sta je poslednje. Prvo (iliprioritel)
jeste neSto Sto radite CeSce i pre, dok jeposlednje onc Sto
radite vrlo retko i posle, ako to uopSte i uradite.
Pojedi tu iabu 79
Prauilo: Suoje vrerne i iivot moiete da
kontroliSete iskljuCiuo u onoj meri u kojoj
prestanete da se bauite nebitnim stuarima.
Jedna od najvahijih reEi u upravljanju vremenom
]este reC ,,Ne!" Recite ,,net' svemu Sto nije vredno troSe-
nJa vaSeg vremena i Bivota. izgovarajte tu reC blagovre-
meno i Cesto. Cinjenica je da nemate rezervnog vremena.
to bi rekll, ,,sve ste plesove vec obecali".
Da biste poCeli neSto novo, morate da zavrSite ili
prestanete da radite neSto staro. Da biste negde uSli, mo-
rate odnekud da izadete. Ne motete da uzmete neSto u
ruke ako neSto drugo niste ispustili.
Kreativno odugovlaCenje jeste promiSljeno i svesno
odluEivanje da neSto nekete uraditi odmah i da to motda
necete nikad ni uraditi.
Vec~naljudi odugovlati nesvesno. OdugovlaCe ne
razmiSl~ajucio tome. Rezultat toga je da odugovlaCe s
velikim, teSkim, vrednim i va2nim zadacima koji mogu
da imaju znaEajne dugorotne posledice po njihov 2ivot i
karijeru. Ovu Cestu tendenciju morate da izbegavate po
svaku cenu.
VaS je posao da svesno odugovlaEite sa zadacima od
male vrednosti, kako biste imali vise vremena za zadatke
1; koji mogu zaista mnogo da znaCe za vaS tivot i rad.
Budite uvek u toku sa svojim du2nostima i obaveza-
ma, kako biste identifikovali zadatke koji iziskuju vise
vremena i aktivnosti koje motete preskoCiti bez stvarnih
gubitaka. To je vaSa odgovornost koja nikad ne prestaje.
Na primer, jedan moj prijatelj je, pre 2enidbe, bio
strastven igraE golfa. Igrao ga je tri do Cetiri puta nedelj-
no, svaki put po tri ili Cetiri sata.
Tokom godina je pokrenuo biznis, o2enio se i dobio
dvoje dece. I dalje je, medutim, igrao golf tri do Cetiri
puta nedeljno, sve dok naposletku nije shvatio da mu to
prouzrokuje ogromne stresove kod kuce i na poslu. Tek
82 Brajan Trqssi
Disciplinujte sebe da ustanete, spremite se i onda
uSetate tamo, sednete i latite se svog najteteg za-
datka, bez ometanja, pre no Sto uradite bilo Sta
Radite ovo svakodnevno tokom dvadeset jednog
dana, sve dok vam ne prede u naviku. Ovako dis-
ciplinovani, doslovno cete udvostruCiti svoju pro-
duktivnost za manje od mesec dana.
PoCinjanje dana s najvecim i najtezim zadatkom upra-
vo je suprotno onome Sto radi vecina ljudi. Ovakva dis-
ciplina vas odvikava od odugovlaCenja i stavlja vaSu bu-
dudnost u vase ruke.
Ako krenete od najte2eg posla, ili barem jednog nje-
govog dela, to vas na najbolji moguci naCin stavlja u po-
kret na samom potetku dana. Kao rezultat toga, imaCete
vise energije i biCete produktivniji.
Onim danima kad se odmah izjutra uhvatite u koStac
sa svojim najvahijim poslom, osetacete se bolje u vlas-
titoj koBi i radu nego bilo kojim drugim danom. Vi liCno
biCete jaCi, efikasniji i imacete vise kontrole nad svojim
tivotom nego inaCe.
Steknite naviku da prvo obavite najte2e poslove i
vise se neCete osvrtati unazad. Postacete jedna od najpro-
duktivnijih osoba svoje generacije.
Pojedi tu 5abu 83
POJEDITE TU ZABU!
Gledajte sebe kao da na vama stoji natpis ,,ra-
dovi u toku ". Posvetite se sticanju navika da u
svakom poslu postignete visoku produktivnost,
neprestano tome tetite sve dok vaSi postupci ne
postanu automatski i laki.
Jedna od najmocnijih fraza koje motete da
nauCite i primenjujete jeste: ,,Sam0 danas!". Ne
sekirajte se oko toga motete li da se promenite
zauvek. Ako zvuCi kao dobra zamisao, uradite
to ,,samo danas".
Recite sebi: ,,Sam0 danas, isplaniracu, pripre-
mi& se i latidu se svog najteBeg zadatka pre bi-
10 Eega drugog." Bicete zadivljeni razlikom ko-
ju ce to znaCiti za vaS Bivot.
 Pojedi tu iabu 85

I
,avo osecate srecniji i snainiji kad poEnete i zavrSite za-
datak bilo koje vrste. Zadovoljavate duboku podsvesnu
potrebu da posao ili projekat privedete kraju. To osecanje
dovrbenosti ili ,,zatvaranja kruga" motiviSe vas da zapoC-

dodajemo joj jedr., ,.,,,

, ,,. ...,,
,,, , ,,,,,, ,
pretuori u debelo uie i neraskidljivo nas veie za motivaciju da zapoCnete i obavite joS jedan deo, pa joS
misao i delo. jedan, i tako dalje. Svaki mali korak napred
~ ..
ispunjava
. .
vas
.
energijom. Stvarate unutraSnji poriv koji vas motiviSe da

I
ORISON SVET MARDEN
istrajete sve dok ne stignete do kraja. To dovrSenje pruia
vam snaian osecaj srece i zadovoljstva koji je pratilac
T'l lavni razloe" odlanania svakog uspeha.
- - - - ~ - -luupnih i vatnih zada-
o----J

U t a k a je to Sto, kad im p n,i put pridete, izgledaju

A
Druga tehnika kojom se motete poslu2iti da biste

I tako ogromni i straSni.

Jedna od tehnika
~ --.
.
- - ---
-. kniil
J-
n n 3 ~ t eda pimenite da biste
r-------.
veliki zadatak sveli na manje delcsve i obavili ga, moZe
naterali sebe da poCnete jeste metod rada zvan ,,Svajcar-
ski sir". Ovu tehniku koristite da biste ,,ubacili u brzinu",
~dluCujucida naCnete zadatak, otprilike da u njemu pros-
da se nazove ,,setenjem salame n;3 reinjeve". SluteCi se vrdlate rupu nalik onima u koturu Svajcarskog sira.

I
ovim metodom, razlaBete zadatak do tanEina i zatim od-
1uEujete da tog Easa obavite samo jedan njegov deo, kao
kad jedete salamu reBanj po retanj - ili tabu, partence PO
partence.
PsiholoSki, ustanovikete da vam je lakSe da odradu-
jete manje delove velikog projekta nego da odjednom POE-
nete ceo posao. Kad odradite jedan deo posla, test0 se
osecate kao da ste ,,smazaliUjoS jedan retanj. Ubrzo, za-
teci kete sebe kako sistematski odradujete deo po deo i,
dok dlanom o dlan, posao ce biti obavljen.
V a b a stvar koju valja upamtiti jeste da duboko u va-
ma postoji ,,poriv za dovrSavanjem" ili on0 Sto se Eesto
naziva ,,prinudom da zatvorite krug". To z n a ~ da i se zap-
Zadatak siriiete onda kad odlueite da ga radite jedno
odredeno vreme. To moie da bude vrlo kratko vreme, pet
ili deset minuta, posle kojih cete stati i raditi neSto drugo.
Uzecete samo zalogaj svoje iabe i zatim se odmarati ili
latiti neEega drugog.
,
Snaga ovog metoda sliCna je onoj koju ima metod
,,reinjeva salame'. Cim poEnete da radite, dobijate za-
mah i osedaj da postiiete nebto. VaSa energija i oduSev-
ljenje rastu. Osecate unutraSnju motivaciju i telju da ra-
dite sve dok ne zavrSite posao.
: Trebalo bi da isprobate metode ,,re2njeva salame" ili
,,Svajcarskog sira" na svakom zadatku koji vam se, kad
ga prvi put pogledate, uCini kao suviSe krupan zalogaj.
86 Brajan Trejsi

Zadivice vas koliko su ove tehnike od pomoci u prevazi-

latenju odugovlaEenja.
Imam nekoliko prijatelja koji su postali pisci best-
selera tako Sto su jednostavno reSili da dnevno napiSu po
jednu stranicu, ili Eak jedan jedini pasus, sve dok ne zavr-
Se knjigu. I vi mofete to isto. Stvorite velike
*- segmente wemen
POJEDITE TU &u!
NiSta ne daje u d e m iivotu takuu moC kao
Odmah stavite ove tehnike u dejstvo. Uzmite koncentrisanje celokupne uaSe energue na
veliki i sloten zadatak koji veC neko vreme od- ograniCen broj ciljeva.
latete i poCnite da ga ,,seckateL'ili ,,grickateU. NAJDO KJUBEIN
ZajedniCka karakteristika uspeSnih i srecnih
ljudi jeste preduzimljivost. Kad Cuju neku dobru
I
I
I trategija stvaranja velikih segmenata vremena izi-
ideju, oni odmah delaju u skladu s njom, da bi
videli da li mofe da im bude od koristi. Ne od- S skuje od vas posvecivanje velikim zadacima u
skladu s ranije napravljenim rasporedom. VeCini zaista
latite. PokuSajte joS danas!
1 vaBnih poslova koje obavljate potrebno je posvetiti dute
neprekidno vreme kako biste mogli da ih zavrSite. VaSa
sposobnost da stvorite i oblikujete ove blokove vrednog
I
i izuzetno produktivnog vremena najvafnija je za vaSu
sposobnost da date znaCajan doprinos svom radu i tivotu.
UspeSni trgovci svakog dana odvoje odredeno vre-
me da bi telefonirali potencijalnim kupcima. Umesto da
odugovlaEe ili o d l a k zadatak koji im se ne dopada baS
naroCito, odluCuju da ce pored telefona provesti dobar sat
- recimo, izmedu 10 i 11 pre podne - i potom nateraju

sebe da se te odluke i pridr2avaju.

MenadBeri mnogih biznisa svakodnevno odvajaju
odredeno vreme da pozovu klijente kako bi direktno doS-
li do povratnih infomacija. Neki ljudi odrede trideset do
Sezdeset minuta u danu samo za vefbanje. Mnogi oba-
vezno Citaju klasike petnaest minuta pre spavanja. Na taj
naCin, na kraju ce proCitati na desetine najboljih knjiga
koje su ikad napisane.
87
 88 Brajan Trejsi Pojedi tu iabu 89

KljuE uspeSnosti ovog metoda rada u odredenim vre-
menskim segmentima jeste planiranje radnog dana una-
pred i konkretno odvajanje odredenog vremena za poje-
dine aktivnosti ili zadatke.
Zakazujte sebi radne sastanke i disciplinujte sebe da
ih oddavate. Odvajajte segmente od trideset, Sezdeset ili
devedeset minuta koje Cete upotrebljavati za obavljanje i
dovdavanje vaBnih zadataka.
Mnogi izuzetno produktivni ljudi unapred smeStaju
konkretne aktivnosti u veC ranije isplanirane vremenske
,,pregradeUsvog radnog dana. Ti ljudi grade svoj radni
tivot tako Sto obavljaju jedan po jedan kljuEni zadatak.
Rezultat togaje da postaju sve produktivniji i najzad proiz-
vode dva, tri ili pet puta vise od proseEne osobe.
Planer podeljen na dane, sate i minute, organizovan
unapred, mo2e da bude jedna od najmodnijih alatki koje
povedavaju liEnu produktivnost. On vam omogucava da
uvidite kako mo2ete da konsolidujete i stvorite blokove
vremena za koncentrisan rad.
Tokom tog vremena, iskljuEujete telefon, eliminiSete
sva ometanja i radite bez prestanka. Jedna od najboljih
radnih navika je da ustanete ran0 i radite nekoliko sati
kod kuce, pre odlaska na posao. Kod kuCe mo2ete za isto
vreme da obavite tri puta vise posla nego Sto biste ikad
mogli u kancelariji u kojoj je veEito guhra i stalno zvrje
Upamtite, i piramide su gradene kamen Po k x ~ ~ e n .
veliki iivot i velika karijera izgraduju se obavljanjem
jednog jednog posla, katkada i jednog Po Jednog dela
posla. Vag zadatak u pogledu upravljan~avremenomjeste
da promiSljeno i kreativno organizujete vreme u periode
koji su vam potrebni da biste valjano i blagovremeno oba-
"ili svoje kljutne poslove.
*:
POJEDITE TU ZABU!
Neprestano razmiSljajte o razlicitim naEinima
na koje moBete da ubtedite, uklopite u raspored
i konsolidujete vece segmente vremena. Upotre-
:
bite to vreme za v a h e zadatke, koji imaju naj-
znaCajnije dugorotne posledice.
Ne zaboravljajte ni jedan jedini minut. Radite
postojano i kontinuirano, bez ometanja i preki-
da, tako Sto cete unapred isplanirati i pripremiti
svoje vreme. Pre svega, budite uvek usredsrede-
ni na najva2nije rezultate za koje ste odgovorni.

Kad avionom putujete na slutbeni put, mo2ete da

napravite kancelariju u vazduhu, tako Sto Cete pre polas-
ka sve detaljno isplanirati. PoSto avion uzleti, mo2ete bez
prestanka da radite tokom celog leta. ZaEudice vas koliko
mnogo mo2ete da uradite u avionu, gde vas niko ne ometa.
Jedna od stvari koje su kljuEne za visok uEinak i pro-
duktivnost jeste da nauEite da je svaki minut va2an. Ko-
ristite vreme koje provodite u prevozu i na putovanjima,
za koje Eesto k a h da je ,,dar s neba", da biste zavrSili
manje delove velikih zadataka.

hitnost
Nemojte Eekati; nikad neCe biti ,,pravi trenutak':
PoEnite odmah i radite pomodu svega Sto varn se
nade pri ruci, a bolje alatke Cete ueC usput naci.
NAPOLEON HIL
reduzimljivost je moBda najvidljivija osobina ko-
P ja se moBe identifikovati kod osobe koja ima vi-
sok uCinak.
Visokoproduktivni ljudi odvajaju vreme za razmiS-
ljanje, planiranje i odredivanje prioriteta. Zatim se brzo i
snaBno bacaju u pravcu svojih ciljeva. Rade postojano,
glatko i kontinuirano, i kao da obavljaju ogromnu gomilu
posla tokom istog onog perioda koje proseCna osoba pro-
vede u Caskanju, tracenju vremena i bavljenju aktivnosti-
ma male vrednosti.
Kada reSavate zadatke velike vrednosti, na visokom
i kontinuiranom nivou aktivnosti, moie da vam se desi
da zadete u zadivljujuce mentalno stanje zvano ,,bujicaa.
Gotovo svako je u nekom trenutku proSao kroz to. Istin-
ski uspeSni ljudi su oni koji u to stanje zalaze CeSce od
proseka.
U stanju bujice, koja je najviSe ljudsko stanje uEinka
i produktivnosti, s vaSim umom i emocijama deSava se
neSto gotovo Cudesno.
Osecate odvaBnost i jasnocu misli. Sve Sto radite Cini
vam se lako i precizno. Osecate se srecni i puni energije.
Pojedi tu iabu 91
Doiivljavate osedanje neverovatnog spokoja i liCne efi-
kasnosti.
U stanju bujice, za koje se veC vekovima zna, u stva-
ri funkcionigete na viSem nivou jasnoce, kreativnosti i
kompetencije. Svesnost i osekajnost su vam pojaCane.
MoC spoznaje i intuicija hnkcioniSu s neverovamom pre-
ciznoSCu. Vidite medusobnu povezanost ljudi i okolnosti
oko sebe. Cesto dobijate briljantne ideje i spoznaje koje
vam omoguCavaju da napredujete joS bde.
Jedan od naCina da se inicira ovo stanje bujice jeste
razvijanje ,,oseCaja za hitnost". ReC je o unutraSnjem
porivu i Belji da brzo prionete na posao i zavrSite ga Sto
pre. Ovaj unutraSnji poriv je nestrpljenje koje vas moti-
viSe da neumorno idete dalje. OseCaj za hitnost umno-
gome liCi na utrkivanje sa samim sobom.
S ovim ukorenjenim oseCajem za hitnost, stiCete
,,podstrek za stupanje u akciju". Stupate u akciju, umesto
da stalno priCate o onome Sto nameravate da uradite. Us-
redsredujete se na konkretne korake koje moBete odmah
da preduzmete. KoncentriSete se na ono Sto moiete ovog
Casa da uradite, kako biste dobili rezultate koje hocete i
ostvarili ciljeve koje Belite.
Brz tempo kao da ide ruku pod ruku s velikim uspe-
hom. Razvijanje takvog tempa zahteva da se pokrenete i
nastavite da se krekete postojanom brzinom.
Kad postanete preduzimljiva osoba spremna za akci-
ju, aktivirate ,,princip impulsa" uspeha. Ovaj princip ka-
Ze da je potrebno mnogo manje energije da bi se kreta-
nje nastavilo, i pored toga Sto je moBda potrebna ogrom-
na energija da bi se prevaziSla inercija i uopSte krenulo.
Dobra vest glasi da, Sto se brBe krecete, imate sve
vise energije. Sto se b d e kreCete, obavljate vise stvari i
osecate se efikasnije. Sto se brBe krecete, stiCete vise is-
kustva i vise uEite. $to se brBe kreCete, postajete kompe-
tentniji i sposobniji u svojoj oblasti delovanja.
POJEDITE TU ZABUE

OdluEite joS danas da razvijete smisao za hit-

nost u svemu Sto radite. Odaberite jednu oblast
u kojoj imate tendenciju da odugovlaCite i odlu-
Eite da steknete naviku brzog delanja u toj obla-
sti.
Kad uoEite Sansu ili problem, odmah stupite u
akciju. Kad dobijete zadatak ili obavezu, oba-
vite ih Sto pre i brzo podnesite izveStaj o tome.
KreCite se brzo u svim vaZnim oblastima svog
Zivota. Zadivljujuce je koliko cete se bolje ose-
Cati i koliko cete vise stvari uspevati da obavite.
94 Brajan Trqsi
Kad god ponovo poCnete da radite neki zadatak, mo-
rate iznova da se prisecate gde ste stali i Sta joS imate da
uradite. Morate da prevazidete inerciju i iznova se pokre-
nete. Morate da dobijete zamah i udete u produktivan
radni ritam.
Medutim, kad se temeljno pripremite i potom poE-
nete, odbijajudi da stanete ili se sklonite sve dok posao ne
bude gotov, stiEete energiju, entuzijazam i motivaciju.
Postajete sve bolji i produktivniji. Radite brte i efikasni-
je.
Ako demo pravo, kad odluEite koji je vaS najva8niji
zadatak, sve ostalo Sto radite predstavlja relativan gubi-
tak vremena. Prema vaSim prioritetima, svaka druga aktiv-
nost naprosto nije tako vredna ili v a b a kao taj posao.
Sto viSe disciplinujete sebe da non-stop radite samo
jedan zadatak, brBe se kredete napred duS ,,krivulje efi-
kasnosti". Obavljate sve viSe visokokvalitetnog posla za
sve krace vreme.
Medutim, kad god prestanete da radite, prekidate
ovaj ciklus i vracate se unazad na krivulji, zbog Cega vam
reSavanje svakog zadatka postaje teSe i dugotrajnije.
Elbert Habard je samodisciplinu definisao kao ,,spo-
sobnost da naterate sebe da uradite ono Sto je potrebno,
onda kad je to potrebno, bez obzira da li vam se to do-
pada ili ne".
U konaenoj analizi, uspeh u bilo kojoj oblasti izisku-
je disciplinu. Samodisciplina, vladanje sobom i samo-
kontrola osnovni su gradivni blokovi karaktera i visokog
uEinka.
OtpoCinjanje prioritetnog zadatka i istrajavanje na
tom zadatku sve dok se u celosti ne obavi jeste istinski
test vaSeg karaktera, snage volje i reSenosti.
Istrajnost je zapravo samodisciplina u akciji. Dobra
vest glasi da cete viSe voleti i postovati sebe i imati viSe
samopouzdanja Sto se vise budete disciplinovali da istra-
Pojedi tu iabu 95
jete na vatnom zadatku. A Sto vise volite i poStujete sebe,
bice vam lakSe da se disciplinujete da istrajete joS vise.
Usredsredujuci se jasno na svoj najvredniji zadatak i
koncentriSuci se samo na njega sve dok ne bude u celosti
obavljen, zapravo kleSete i uoblicavate vlastiti karakter.
Postajete superiorna osoba.
Postajete jaEi, kompetentniji, pouzdaniji i sreCniji.
OseCate da ste jaEi i produktivniji.
Naposletku osetite da ste sposobni da sebi postavite
i ostvarite svaki cilj. Postajete gospodar vlastite sudbine.
Stavljate sebe na uzlaznu spiralu liEne efikasnosti, na ko-
joj vam je bududnost apsolutno zagarantovana.
A kljuC svega toga je da u svakom trenutku odredite
Sta je najvrednije i najvatnije Sto biste mogli da uradite i
da onda ,,pojedete tu 8abu!"
Stupite u akciju! OdluEite joS danas da izdvojite
najva8niji zadatak ili projekat koji biste mogli
da dovrSite i odmah se dajte na posao.
Cim otpoEnete da radite svoj najva8niji zada-
tak, disciplinujte sebe da istrajete bez ometanja,
sve dok ne bude u celosti obavljen. Shvatite to
kao ,,testu koji odreduje da li ste vrsta osobe ko-
ja mo8e da donese odluku da neSto obavi do kra-
ja i da onda tu odluku i sprovede. Kad jednom
poEnete, ne dopustite sebi da prestanete sve dok
posao ne bude zavrSen.

sve u
K ljuC sreCe, zadovoljstva, velikog uspeha i predi-
vnog osedanja liEne snage i efikasnosti jeste sti-
canje navike da svakog dana, Eim poCnete s poslom, prvo
pojedete svoju Babu.
SreCom, to je veStina koja se mo8e nauCiti praksom.
A kad steknete naviku da uvek poEinjete od najvaBnijih
zadataka, uspeh vam je osiguran.
Ovo Sto sledi je rezime dvadeset jednog odliEnog na-
Eina da prestanete s odugovlaEenjem i uradite vise za kra-
Ce vreme. Redovno Citajte ova pravila i principe, sve dok
ne postanu Evrsto ukorenjeni u vaSem naEinu razmiglja-
nja i postupanja, i vaSa ce buducnost biti zagarantovana.
1. Postavite sto: odluEite Sta taEno Belite. Jasnoda je od
suStinskog znaEaja. ZapiSite svoje ciljeve pre no Sto
potnete.
2. Unapred isplanirajte svaki dan: RazmiSljajte na-
pismeno. Svaki minut koji provedete u planiranju
mo8e da vam uStedi pet ili deset minuta posla.
3. Uvek primenjujte pravilo 80120: Dvadeset odsto
vaSih aktivnosti odgovomo je za 80 odsto vaSih re-
zultata. Uvek se koncentrisite na napore vezane za
tih 20 odsto.
4. Razmotrite posledice: VaSi najvaBniji zadaci i prio-
riteti su oni koji imaju najozbiljnije posledice, pozi-
tivne ili negativne, na vaS Bivot ili posao. Usredsre-
dite se pre svega na njih.
5 . Stalno veibajte metod ABCDE: Pre no Sto poEnete
da radite prema svojoj listi zadataka, odvojite malo
vremena da ih organizujete prema vrednosti i prio-
Pojedi /u Zabu 97
ritetu, kako biste bili sigurni da radite u skladu sa
svojim najvainjim aktivnostima.
Usredsredite se na oblasti kljutnih rezultata: Iden-
tifikujte i odredite one rezultate koje apsolutno mo-
rate da postignete da bi vaS posao bio dobro obav-
ljen, i bavite se njima celog dana.
Pokoravajte se zakonima narnetnute efikasnosti:
Nikad nema dovoljno vremena za sve, ali uvek ima
dovoljno vremena za one najvaBnije stvari. Koje su
to stvari?
Temeljno se pripremite pre no Sto potnete: Pra-
vilno prethodno planiranje proizvodi povecanu pro-
duktivnost.
Uradite domati: Sto su vedi znanje i umece koje
stiCete u pogledu svojih kljuCnih zadataka, brie cete
ih zapoEinjati i br2e zavrSavati.
Angaiujte svoje posebne talente: Odredite Sta je
ono u Eemu ste izuzetno dobri ili u Eemu biste mogli
da budete izuzetno dobri, i dajte se svim srcem u va-
$
ig
ljano obavljanje tih konkretnih stvari.
Identifikujte svoja kljutna ogranitenja: Odredite
koja su uska grla, ili kritiEne taEke, unutraSnje ili
spoljne, koja odreduju brzinu kojom ostvarujete svo-
ij je najvaBnije zadatke, a zatim se latite njihovog ub-
1" latavanja.
Jedno po jedno bure: Ako ih obavljate po fazama,
moBete da zavrSite i najvece i najsloBenije poslove.
Pritisnite sebe: Zamislite da morate da otputujete na
mesec dana i radite kao da sve svoje poslove morate
da zavrSite pre no Sto krenete na put.
Povetajte do maksimuma svoju snagu: Identifi-
kujte periode u toku dana u kojima su vaSa mentalna
i fiziEka energija najvece i u skladu s tim obavljajte
svoje najvaBnije i najzahtevnije zadatke. Mnogo se
odmarajte, kako biste u poslu mogli da dajete sve od
sebe.
98 Brajan Trgssi
15. MotiviSite sebe na akciju: Budite svoj vlastiti voda
navijaCa. TraBite dobro u svakoj situaciji. Usredsre-
dujte se na reSenje umesto na problem. Budite uvek
optimistiCni i konstruktivni.
16. Praktikujte kreativno odugovlairenje: PoSto ne mo-
Bete da postignete sve, morate svesno da odloBite one
zadatke koji su manje v a h i , tako da dobijete do-
voljno vremena da uradite onih nekoliko koji zaista
vrede.
17. Prvo odradite najteii zadatak: PoCnite svaki dan
najteBim zadatkom, onim koji moBe da predstavlja
najveci doprinos vama i vaSem radu, i odluCite da ga
ne ostavljate dok ne bude potpuno gotov.
18. Iseckajte zadatak na parCiire: Obimne i sloBene
zadatke razloBite na manje delove i zatim uradite
jedan od tih delova, koliko da biste zapoCeli.
19. Stvorite velike segmente vremena: Organizujte svoj
dan tako da u njega uklopite vece segmente vreme-
na tokom kojih Cete se posvecivati svojim najva8-
nijim zadacima.
osoba koja radi valjano i brzo.
2 1. KoncentriSite se na svaki zadatak: Odredite jasne
de sto posto zavrSen. To je pravi kljuC visokog uCin-
ka i maksimalne liCne produktivnosti.
Donesite odluku da Cete ove principe primenjivati
Seg karaktera, vaSa buducnost nece imati granica.
Uradite to! Poiedite tu iabu!
BeleSka o autoru
B rajan Trejsi je profesionalni govornik, instruk-
tor, konsultant i predsedavajudi kompanije Brian
Tracy International, koja se bavi edukacijom i konsaltin-
gom, sa bazom u Solana BiCu, u Kaliforniji. Ujedno je i
milioner koji je to postao zahvaljujudi iskljuCivo svom
I trudu i radu.
i
; Brajan je svoje pouke izvukao na teBi naCin. Napu-
t
stio je srednju Skolu ne diplomiravSi i nekoliko godina
radio fiziEke poslove. Prao je sudove, bio drvoseCa, ko-
paC bunara, fabriCki radnik i nadniCar na farmama i ran-
Cevima.
U dvadeset i nekoj, postaje prodavac i poCinje svoj
uspon u svetu biznisa. Godinu za godinom. uCedi i ~ r i -
kompaniji vrednoj 265 miliona dolara.
U trideset i nekoi u ~ i s a ose na Univerzitet u Alberti I
radio je u 22 razliCite kompanije i industrije. Od 1981.
poCeo je da Sirom zemlje d d i seminare i predavanja na
kojima je dmge pouCavao kako da primenjuju njegova
zemalja.
Brajan se usredsredio na jednu stvar. On vemje da
proseCna (ili natproseCna) osoba ima ogroman potencijal.
 loo Brajan Trejsi
i strategije koje koriste drugi uspeSni ljudi koji su poEeli
Otkak0 je poEeo s profesionalnim predavanjima, Bra-
jan je svoje ideje podelio sa vise od dva miliona ljudi
Brajan Trejsi sebe naziva ,,eklektiEnim EitaocemU.
Ne smatra sebe akademskim istraBiva~emvet sintetiza-
torom informacija. Svake godine provodi stotine Casova
EitajuCi bezbroj novina, Casopisa, knjiga i drugog mate-
rijala. Pored toga, sate i sate provodi sluSajuci a u d i ~ - ~ r ~ -
grame, pohada bezbroj seminara i gleda brojne video-
-bake 0 onome St0 ga interesuje. Infomacije koje dobija
s radija, televizi~ei drugih medija takode dodaje svojoj
Brajan asimiluje ideje i infomacije zasnovane na
vlastitom iskustvu, a one koje se zasnivaju na hdem is-
kustvu ugraduje u vlastito. Napisao je viSe od best-
selera, medu kojima su Maximum Achievement (Mahi-
maln0 dostignute), Advanced Selling Strategies (Nap-
redne strategije prodaje) i 100 Absolutely Unbreakable
i'j
Laws of Business Success (100 apsolutno nezaobilaznih
zakona uspeha u biznisu). Napisao je i producirao vise od
300 audio i video edukativnih programa koji su preve-
deni na 20 jezika i koriste se u 35 zemalja.
Brajan je srecno oBenjen i ima Cetvoro dece. i i v i na
jednom terenu za golf u San Dijegu. Puhje i d d i viSe od
100 govora godiSnje i ima poslovne operacije u 17 ze-
malja. Smatra se jednim od vodecih svetskih autoriteta u
oblasti uspeha i dostignuta.
Biblioteka MUM<<
1. Toni Buzan - BRZO CITANJE
2. Toni i Bari Buzan - MAPE UMA
3, Toni Buzan - SAVRSENOPAMCENJE
4. Lana lzrael i Toni Buzan - MOC DECJEG UMA
5. M a j u Gelb, Toni Buzan - POUKA IZ UMETNOSTl m G L I R A N J A
6 . Crejem Fuler - KAKO NAUCITISTRANI JEZIK
7. Dejvid Ejkres - KAKO PoLOZ~TI ISPIT
8. Toni Buzan - KORlSTITE OBE HEMlSFERE MOZGA
9. Majkl Gelb - RAZMISLJAJTEKA LEONARD0 DA v ~ NC~
10. Toni Buzan - HORIZONTI INTELIGENCIJA
Biblioteka NMISAO<(
1. Edvard de Bono - SEST SESIRAZA RAZMISLJANJE
2, Edvard de Bono - PETODNEVNl KURS RAzM~SLJANJA
3. Edvard de Bono - LATERALNO R A Z M I ~ L J A N J E
Biblioteka dJSPEHcc
1. RadiSa Dobrodolac - VODIC KROZ MRE.%~ MAINETlNG
2. Robert Kiosaki i Seron Lehter - BOGAT1 OTAC. S ~ R O M A S N ~
I 4. Robert Kiosaki i Seron Lehter - VODIC ZA WVESTIRANJE
! 5. ~ o b e rKiosaki
t i Semn Lehter - BOGATO DETE, I'AMETNO
6 . D r Maksvel M O ~-CPS~HOKIBHU'JET~KA
7. Diordi s. Klejson - NAJBOGATIJI COVEK VAVlLONA
8. D r Ivan Kos - LAKSEJE USPETI, NEGO PROPASTI
9. Brajan Trejsi - POJEDI TU TABU
10. M a j u Gelb - PREDSTAV~TESEBE
11. Brajan Trejsi - ZAPOSL~TEI ZADQITE NAJBOLJE LJUDE
12. Brajan Trejsi - VESTINAPRODAJE
i 13. Brajan Trejsi - ZARADITE VISE, NAPREDUJTE BQE
1.1. Robert Kiosaki i Seron Lehter - SKOLABlZNlSA
15. Brajan Trejsi - ClLJEVI
16. Tom Hopkins - KAKO OVLADATI VESTINOMPRODAJE
17. Diirn Ketkart - POTENClJAL 21RA
18. Dej\<d DL Liberrnan - STRATEGIJE I TAKTIKE USPESNlH LJUDl
Biblioteka nZDRAVLJE(c
1. Ricard Brenan - ALEKSANDEROVA TEHNJKA
2. D r Merilin I Rosens Beret -DA L1 SU VAM NAOCARI ZAlSTA
POTREBNE'?
3. Vilijam Blurn - EFEKAT ENDORFlNA
 Biblioteka ))UM<<
IzduvuC. IP ))FINESAcc,Rada KonCara la, 11000 Beograd
tel!firr: +381 (O)11 24-34-107; 3444-953 (9-16h)
mob. +381 (Ow4 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02
e- muil: brnaricic@beotel.yu, www.finesa.edu.yu
1 0 Toni Buzan
Horizonti inteligencija
Da li ste znali da posedujete deset razlititih vrsta
inteligencija, i da se svaka od njih moZe osn&iti i ra-
zviti vise nego Sto ste ikada sanjali?
U knjizi Horizonti inteligencija, Toni Buzan, vodeci
svetski shuhjak na polju teorije i prakse uknja i inte-
lektualnog m o j a dokamje da ste inteligentniji ne-
go Sto mislite.
,,VaSe intelektualne sposobnosti su neogranikne, a
ova knjiga Ce varn pomodi da ih m i j e t e . "
Biblioteka >>MISAO<<
Izduvu~:IP ))FINESAcc,Rada Konchra la, 11000 Beograd
tel/far: +381 (O)11 24-34-107; 3444-953 (9-1 6h)
mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02
e- muil: bmaricic@beotel.yu, www.finesa.edu.yu
Edvard de Bono
Sest Segira za razmiS@nje
Stavite crni SeSir za krititno stanoviSte ili tuti za sun-
tani optimizam! Zeleni SeSir p r u h obilje kreativnih
ideja! Pod belim sagledajte tinjenice, a pod cwenim
izrazite osedanja! A onda osmislite titav dijapazon
mogucih reSenja i razvrstajte ih - nebesko-plavi SeSir
de vam omoguditi nepristrasan pogled na stvari.
Rezultati de biti imenadujuCe efikasni!
Edvard de Bono
Lateralno razmiSljanje 3 Da l i prirnedujete da mnogi od najsjajnihi diplomaca
Edvard de Bono ne tvrdi da je izumeo ovaj mentalni
proces, ali ga je svakako prvi opisao. U svom origi-
nalnom prikazu tog procesa, on namerno koristi late-
ralni pristup (s podsticajnim vizuelnim primerima u
jednom poglavlju) da bi objasnio prirodu laterarnog
rmitljanja.
Ovo je pionirska i sugestivna knjiga, delo nautnika i
istra2ivata koji izuzetno i veoma jasno - misli svo-
jom glavom.
Biblioteka ))USPEH<<
IzduvuC: IP ))FINESAcc,Rada KonCara la, 11000 Beograd
tel(fux: +381 (0)ll 24-34-1 07; 3444-953 (9- 16h)
mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02
e- mail: brnaricic@beotel.yu, mvw.finesa.edu.yu
1 RadiSa Dobrodolac
Vodic' kroz mreini marketing
Biznis za svakog
Najkomletn~jaknjiga o m r e h o m sistemu plasmana ro-
be i usluga. Vodit za neupukene i upuCene, jedinstven
prirutnik za profesionalce i one koji to tele da postanu.
Osnove, metodologija rada i sve FINESE m r e h o g mar-
ketinga. Sta da se radi kada stvari krenu naopako? Prak-
titni, upotrebljivi saveti i odgovori na sva vaSa pitanja.
Ako sledite postupke i prepomke, v d uspeh ne mote iz-
ostati!
Pwa knjiga o m r e b o m rnaretingu objavljena kod nas.
Obavezna literatura u svim Nehvork (MLM) kompanijama.
Robert Kiosaki i Seron L. Lehter
2
Bogati otac, siromaSni otac
Da biste, u finasijskom pogledu, izaSli iz rova i preSli
u naprad, nlorate da protitate Bogati otac, siroma.Fni
otac. Knjiga obiluje zdravim razumom i trgovatkom
razboritoidu, neophodnim za vadu finasijsku buduc-
nost.
Bogati otac, sirorna.tni otac nije jedna od onih uobi-
tajenih knjiga o novcu ... Lako se tita, a njena glavna
poruka - kao Sto je ona da morate biti usredsredeni i
imati petlju da biste se obogatili - veoma su jedno-
stavne.
3 Robert Kiosaki i Seron L. Lehter
Tok gotovog novca
- bogati otac, siromaSni otac II
naSih univerziteta tele da rade za one koji nikada ni-
su diplon~irali... nesvrSene studente poput Bila Gejtsa
iz Majkrosofia, Ritarda Brenstona iz Virdtin indu-
strije, Majkla Dela iz Del kompjutersa, Teda Tamera
iz Si-En-Ena'? Za nesvrdene studente koji su danas
medu najbogatijim ljudima na planeti.
7i)k gotovog novca otkrice vam zaSto neki ljudi ma-
nje rade a vice zaraduju, pladaju manje poreze i ose-
daiu se finansiiski sieurniii od ostalih. Stvar -ie napro-
.
sto u tome da nautite ~&kog kvadranta d i delLjete i kad.

Robert Kiosaki i Seron L. Lehter
- - -
~
Vedic' za in vestiranje - bogat otac,
siromaini otac III
Za razlitite Ijude, investiranje znaEi razlitite stvari.
StaviSe, investicije za bogate, siromaSne i srednju
klasu su sasvirn dn~gafije.Kjdic' za investiranje je
knjiga od trajne vrednosti za svakoga ko teli da po-
stane bogati investitor i d a t e u ono u Sta investiraju
bogati. Kao Sto sarn na5lov kate, ova knjiga je vodic' i
ona ne nudi nikakve garancije ... kao Sto ni moj boga-
ti otac nije meni garantovao nista ... samo dobar savet.
Robert Kiosaki i Seron L. Lehter
Bqgato de,te, paF<tno dete
- bogatr otac, srromasnr otac IV
Da li ste se ikada zapitali:
Da li vaSe dete u Skoli uEi kako da finasijski opstane
u danaSnjem svetu?
Sta da radim ako moje dete: ne voli Skolu; irna lose
ocene; ima problema sa utenjem; teli da napusti Sko-
Iu?
Kako da budem siguran da moje dete dobija obrazo-
vanje koje de mu koristiti u daljen~tivotu?
Pomuzite svvjuj deci
da se snadu u jnasijskoj trci! 5 U svakom poglavlju navedene su i konkretne vetbe ko-
6 ve savete i uverili se u njihove rezultate.
Dr Maksvel Molc
Psihokibern etika
Postoji mnoStvo nautnih dokaza koji pokazuju da Iju-
dski mozak i nervni sistem pri dostizanju ciljeva de-
luju svrhovito, u skladu s poznatim principima kiber-
netike. $to se tiEe njihovog rada, mozak i nervni si-
stem predstavljaju Eudestan i slohn ,,ciljno usmeren
mehanizam" u zavisnosti od toga kako vi kao opera-
ter njime upravljate i od ciljeva koje pred njega posta-
vljate.
Diordi S. Klejson
Najbogatiji c'ovek Vavilona 7 ne pomodu povrSnih trikova ili lukave izveStaEenosti
Milioni Eitalaca imali su koristi od Euvenih ))Vavilon-
skih parabola(( koje su hvaljene kao najinspirativnija
dela o Stednji, finasijskom planiranju i IiEnom bogat-
stvu. Jezikon~koji po jednostavnosti odgovara jeziku
Biblije, ove fascinantne informativne price izvode
vas na siguran put ka uspehu i svim radostima koje on
donosi. ProglaSen za modern0 klasitno delo, ovaj
bestseler varn nudi razumevanje liEnih finasijskih
problerna, kao i njihova reSenja koji de vas voditi do
kraja tivota. Ovo je knjiga koja otkriva tajne sticanja
i Euvanja novca, kao i navodenja novca da van1 zara-
di ioS novca.
8 Dr Ivan Kos
LakSe je uspeti nego propasti
Ova knjiga je pisana za one koji su spremni da prei-
spitaju sebe , za one koji su spremni za izazov.
To je knjiga o ljudskim potencijalima. ffijiga o psi-
hiEkom razvoju i promeni, knjiga koja podstite na
razmiSljanje i akcije.
To je knjiga za samoistrativate; ona nas vodi do du-
bina naSih nadanja i strahovanja. Pomate nam u spo-
znaji i u delovanju. Ako telimo da maksimalno isko-
ristimo svoje mogudnosti, onda demo imova i iznova
istitavati ovu knjigu da bismo rasvetlili i ojataIi svo-
ju sposobnost da se razvijemo.
U~ledaite
~ -.
- ,~ i ~ronadite
~ sebe. utite i meniaite se, me-
njajte se i rastite. Postanite ono Sto zaista jeste i Sio se usudujeie-da budete.
Brajan Trejsi 9
Pojedi tu iabu!
21 naCin da prevazidete odugovlaCenje iposta-
tlete ejikasni u biutisu iprivatnonr iivotu
Pojedi tu iabu! je knjiga koja se brzo tita, s obiljem
praktifnih saveta koji ce vam pomoCi da prestanete da
odugovlaEite i uradite mnogo vise za krade vreme.
Brajan Trejsi sintetizuje i izdvaja najbolje ideje i sazna-
nja o upravljanju vremenom, razvrstavajudi ih u dvade-
set jedan logitan i trenutno primenljiv korak.
je motete upotrebiti da biste odrnah primenili Trejsije-
Trejsi varn svojim sveobuhvatnim pristupom pomate da odredite k o j ~su
vaSi glavni ciljevi, da bi potom opisao konkretne, detaljne tehnike za po-
vedanje vase produktivnosti obezbedujudi neophodna sredstva i rnetode za
ovladavanie svakom od niih.
Majkl Gebl
lo Predstavite sebe
Najjednostavniji nacin da odrz'ite upeCatljivu,
nezaboravnu i ejkktnu prezentaciju, govor, pre-
davanje. ..
Rezultati najnovijih istrativanja pokazuju da je strah
od javnih nasupa jedan od najjatih stetenih strahova
koji pogada vise od polovine populacije sveta.
Ova knjiga nastoji da izade na kraj s tim strahom, ali
vec koriSdenjem zdravog razuma. lzuzetno originalan
pristup objedinjava najnovija saznanja o funkcionisa-
niu mozea u ovakvim situaciiama (Mape uma), s fi-
ziEkim potencijalom coriSde$a tela u svrhu proj&tova"ja ibeja i zadrfa-
vanja p a h j e ljudi (Aleksandrova tehnika).
Biblioteka ))USPEH<(
I:tluvaE: 1P ))FINESAa, Rada KonCara la, 11000 Beograd
tel4i.x: +381 (O)11 24-34-107; 3444-953 (9-1 6h)
mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02
e- rnuil: brnaricic@beotel.yu, www.finesa.edu.yu

Biblioteka ))USPEH((
Izduvuc': IP ))FINESA((, Rada KonEara l a , 11000 Beograd
tel(fiuC:+381 (0)ll 24-34-1 07; 3444-953 (9- 16h)
mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02
e- mail: bmaricic@beotel.yu,www.finesa.edu.yu
11 Brajan Trejsi
Zaposlite i zadriite najbolje ljude
Dana?je najvabija veStina koju motete razviti, sposo-
bnost za zaposlite i zadr2ite najbolje Ijude. VaSa sposo-
bnost da to uradite imade vedi uticaj na vaS uspeh i
prihode od, motda, bilo koje druge pojedinatne vetti-
ne koju biste mogli stedi.
Cesto na upratnjenost nekog mesta gledamo kao na
problem koji treba Sto pre reiiti, da bismo mogli da se
vratimo svojim ,.pravim poslovima". Previdamo tinje-
nicu da je odabiranje pravih ljudi suStina naSeg pra-
vog posla.
Brajan Trejsi
VeStina prodaje
12
Verovatno motete prodati i zaraditi dvostruko vite ne-
go Sto to Einite danas, a u ovoj modnoj praktitnoj knji-
zi, autor vam pokazuje kako da to uradite.
Brajan Trejsi vas upuduje kako da: lakSe dobijete bolje
radno mesto, ostvarite dobar kontakt sa kupcem, napra-
vite delotvorniju prodajnu prezentaciju kao i kako da
ugovorite vise prodaja nego ikada ranije.
Brajan Trejsi
13 Zaradite viSe, napre-
dujte brie
Lako primenjive ideje i tehnike u Zaradite viSe, napre-
dujte hrie pomodi de vam da naglo napredujete u kar-
ijeri i da postignete vise nego Sto ste ikada mislili da je
mogude. Ne samo da dete zaradivati vise novca ved
dete dotiveti najvedu litnu satisfakciju i ispunjenje, Sto
de vam tivot i karijeru pretvoriti u neSto izvanredno.
Zaradite vi.?e, napredujte hrfe obezbeduje praktitne,
oprobane, jednostavne i efikasne natine koji vam po-
matu da preuzmete kontrolu nad vaSom karijerom i da
je postavite na brzu traku.Autor otkriva kako motete
da primenite tajne i strategije koje koriste najpladeniji
ljudi u bilo kom poslu da bi svoju snagu doveli do maksimuma, utinili
sebe vrednijim i postali nezamenjivi za svoju kompaniju. Strategije i ideje
opisane u ovoj knjizi pomodi de vam da nadmaSite sebe u svakom aspek-
tu svog posla.
Nautidete jednostavne i efikasne strategije kako biste:
- postavili prioritete
- razvili ideje za poboljSanje poslovnih operacija
- dali vedi doprinos svojoj kompaniji i vise od toga
14 Robert Kiosaki i Seron L. Lehter
1 Skola bizbisa - za ljude koji vole
da pornaiu drugima
Najbogatiji ljudu na svetu tragaju za mre7ama i izga-
,?
I
duju ih! Svi ostali t d e posao.
Kljut vaSeg finaijskog uqpeha krije se u nalatenju ili
izgadnji svoje poslovne mrete.
Razliku izmedu pobednika i gubitnika odreduje linija
cilja. Pobednicima nije stalo da li de je preci prvi ili
I poslednji. Stalo im je samo da predu. Gubitnici o d ~ s -
taju pre nego Sto pokugaju da pobede. Gubitnici
svakog dana pretrte po 95 metara trke na 100 metara.
Brajan Trejsi
15
Ciljevi
Postignite sue {to ielite brie nego .?to ste ikada
I potnblili da je moguCe.
I VaSe vreme i tivot su dragoceni. Najvede tradenje tog
I vremena i tivota predstavljaju godine nastojanja da
postibwe neSto Sto biste zapravo mogli da postiglete za
svega nekoliko meseci. Pridrtavajudi se praktitnog,
I oprobanog pro-cesa zacrtavanja i ostvarivanja ciljeva
iznesenog u ovoj knjizi bidete u stanju da postibwete
neuporedivo vise u pe-riodu kradem nego Sto ste ika-
da zamiSljali. Brzina kojom dete se kretati napred i na-
vise zadivice i vas i svakog oko vas.
Japamtite svoje ciljeve, satinite planove kako da ih
kodnevno delajte u skladu sa svojim planovima."
16 Tom Hopkins
Kako ovladati
VESTINOMPRODAJE
Nezaobilazni priruEnik o prodaji
Posle neuspeha tokkom prvih Sest rrleseci kanjere,
naucioje iprimenio najbolje tehniCkeprodaje, a za-
tim zaradio vGe od milion dolura za sumo tri godi-
ne.
Sta je uticako na kanjeru %ma H~pkinsa?
Odpvori su iunedu korica knjige
Kako ovludati VESTINOMPRODAJE
Kako stvoriti prodajnu atmosferu,
Kako uspeino zakljutiti prodaju.
Dvanaest izvora senzaciona.
Tehnike prodaje telefonom,
Dvanaest tehnika zakljutenja za budude Sampione prodaje.
Tehnike za poboljtanje motivacije.
I

Biblioteka >>USPEH((
Izdu~~ut: IP ))FINESAN,R a d a K o n t a r a la, 1 1 0 0 0 B e o g r a d
tt.l/firr:+381 (O)11 24-34-107; 3444-953 (9-16h)
mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02
e- mail: bmaricic@beotel.yu, www.finesa.edu.yu
17 Diim Ketkart
Potencijal iira
,,Zaboravite bilo koju drugu knjigu koju ste protitali
na temu lihog razvoja, uspeha i dostignuda. DZim
KeCkart je postavio nove standarde. Potencijal h r s -
tovog 5ra je jednostavno idealna knjiga... najkom-
pletnija, najpraktitnija i najkorisnija knjiga na temu
sopstvenog razvoja
Bil Bruks (Bill Brooks)
autor knjiga Prodajufi NiCea, Prodajufi visoki uti-
caj
,,Ova je divna knjiga! Ona objdnjava mofda najjed-
nostavniji pojedinahi princip koji ikada mofete nau-
Eiti. a koji vam garantuje uspeh, sreCu i fivotni prosperitet."
Brajan Trejsi (Brian Tracy),
autor knjiga Ciuevi, Pojedi tu iabu, W n a prodaje
Dejvid Di. Liberman
Strategije i taktike uspeinih ljudi 18
Da li ste se umorili od toga da vas neko iskoriSCava
i omalovahva'? OseCate li ponekad da vas ljudi ne
slusaju i da vam ne iskazuju pottovanje i da ne ost-
varujete onakvu vrstu saradnje kakvu zasluhjete'?
Ako ste ikada pofeleli da razvijete sposobnost da
preuzmete inicijativu u svakom razgovoru i svakoj
situaciji, sada vam se ukazuje prilika! m t o kroz
fivot prolaziti preputtajudi drugima da vas vode,
kada mokte koristiti efkasne strategije i taktike da
biste sve usme-rili prema svojim feljama ... da biste
naveli ljude da rade ono Sto felite... i da se nikada
vise ne oseCate bespomodno!
Olaksajte sebi fivot: NauCite kako da se postavite u
situacijama koje vas naj-vise Ijute, obeshrabmju i izazivaju najviSe frustracija
kako biste bili u stanju da iz njih izadete kao pobednik!
Biblioteka >>ZDRAVLJE(<
IZ~UVUC: IP nFINESA<<,R a d a K o n t a r a la, 11000 B e o g r a d
tt.l&: +381 (O)11 24-34-107; 3444-953 (9-16h)
mob. +381 (0)64 113 00 88; +381 (0)64 147 16 02
e- muif: bmaricic@beotel.yu, wmv.finesa.edu.yu
Biblioteka >>ZDRAVLJEcc
1 Rirard Brenan
Aleksanderova telznika
Aleksatuferova tehnika je naCin kako je priroda predvi-
dela funcionisanje naSeg tela, metod poveianja svesti o
1 sebi i svetu oko nas; ponovno uEenje koriSCenja tela na
1 naCin na koji se postife obnavljanje naSeg psihofiziCkog
I ekvilibrijuma; proces koji nam mofe pomoCi da shvati-
I mo smetnje koji sami nameCemo prirodnim W c i j a m a
organizma. Tehnika koju mofete praktikovati sami i ko-
ja vam pomde da se krecete na naEin koji podrazume-
va minimalnu napetost u datom trenutku. (Napomena: otigledno da bismo
funkcionisali, potreban nam je izvestan stepen napetosti; nevolje poEinju ka-
I
da u tome preteramo). NaCin da postanete svesniji steCenih navika u obav-
ljanju raznih radnji, Sto vam daje izbor da donesete neke primarnije odluke.
,,Meted gospodina Aleksandera obuhvata pojedinca kao celinu, kao samo-
aktivirajuci agens. On ponovo uveZbava i ponovo obuCava refleksne meha-
nizme i stavlja njihove navike u normalan odnos s funkcionisanjem organi-
zma kao celine. Smatram ovaj metod potpuno nauCnim i obrazovno isprav-
nim".
Prof. D i o r d i Koghil, anatom i fiziolog
Dr Merilin Rosens Beret
Da li su varn naoEari zakta potrebne? 2
Otknjte kako da sarni izleEite:
kratkovidost, dalekovidost, astigmatizarn, taEke pred d i -
ma, n o h o slepilo, mokost, kompjutesla zarnor d i j y
katarakta, glaukom, zapaljenjske procese.
Revolucioname tehnike dr Merilin Rosens Beret, na pr-
vom mestu je kombinacija saznanja dr Viljema Bejtsa i
metode gestalt psihoterapije, kako bi bio omobxCen opti-
malan vid, zasnovane su na seriji lako izvodljivih vefbi
osmitljenih da poboljSaju cirkulacijy opuste o h e rnjSik
naprezanje d i j u i onemobwCajaju dalje pogodanje vida.
3 Vilijam Blum
Efekat endorfina
Endorfini su Eudcsni hormoni. Nalazc se u svima nama,
uklan'aju bol, obezbeduju osnove dobrog zdravlja i stva-
raju tfziEki oseEaj zadovoljstva. Zasluhi su za euforiju
sportista i rijatnost vodcnja Ijubavi.
U knjizi &ekat endorjina, dr Vilijam Blum, vodcCi bri-
tanski holistitki utitelj, prcdstavlja veliki prodor na polju
zdravstvcnc zaStitc i IlCnog razvoja. On aktivira rcvoluci-
onami metod koji vam omoguCava da proizvodite cndor-
finc radi vitalnosti i dobrog raspoloZenja, kad god pofelite, Eak i kad ste iscrp-
ljcni ili u krizi.
Otkrijtc kako da koristitc Efekat enrlorfina kao Ick i uspcSan program zdrav-
stvcnc zaltitc, izlctcnja i samopoboljSanja. Koristite ga da biste divali u ti-
iotu i bili zdavi, da bistc poborali mcdu~judskcodnom u pomdici i na po-
slu i ostvarili uspch u svim aspc tlma f~vota.
,,Brilijantna,zrcla i prosvctljujuCa knjiga. Ovaj sjajni tckst omoguCava nam
shva,tanjcogromnc moCi cndorfina i uticaja koji oni mogu imati na naSc cmo-
CIJC I viSc stanjc svcsti."
Dr Karolin Majs, autor knjigi Anatomija duha i Zaito fjudi ne oulrave.
'I.,'' P u ~ dtu
i iabu! je kn w m
-.io Cita. r obiljern pr&&&
If?. r;dr

I.
:j koji ie vam pomoii dg-
1-odugovlatite -5, &q
a Biblioteka dJSPEHa