Professional Documents
Culture Documents
Модерна архитектура Берлин 2010.
Садржај
1Архитекта
2Основни појмови у архитектури
3Разлика између архитектуре и грађевинарства
4Архитектура као уметност
5Три аспекта архитектуре
o 5.1Архитектура и стабилност: статика
o 5.2Архитектура и корисност: архитектура или скулптура?
o 5.3Архитектура и лепота: архитектонско или грађевинско дело?
6Материјали и конструкције
7Историја архитектуре
8Галерија
9Референце
10Литература
11Види још
12Спољашње везе
Архитекта[уреди | уреди извор]
Архитекта се бави планирањем и пројектовањем зграда и других грађевина, те
суделује у надзору и вођењу градње. Архитекта осмишља грађевине с обзиром на
контекст и програм, разматрајући притом масу, форму, волумен, простор,
текстуру, структуру, светла и сенке, материјале и прагматичне ствари као
трошкове, конструктивних и технолошких ограничавања да би дошао до
практичног, економског и по могућности уметничког архитектонског дела.
Када говоримо о пропорцијама, нешто може бити мало, велико или складно. Нпр.
грађевине грађене за човека, по неким људским мерама, гробна хумка је
минијатуран, египатске пирамиде су хипердимензиониране, а грчки храм је
складан. Грци су градили складну архитектуру јер су за мерење користили мере
преузете из величине делова људског тела по којима су и назване: палац – длан –
лакат – рука – корак итд. Зато, кад погледамо грчку архитектуру, у свим тим
ширинама и дужинама, ми несвесно видимо нешто што нам је „слично“ и зато нам
се то свиђа. Примењујући људске мере (антропометричке, према
грчком антропос = човек) и омере или употребљавајући их супротно, може се
свјесно и намерно градити грађевина у којој ћемо се осећати добро и угодно, или у
којој ћемо се осећати „малима“ или „изгубљенима“. Управо такав је однос
грчког храма или ренесансног летњиковца, према египатском храму или, рецимо,
савременом Музеју жртава холокауста у Берлину.
У историји човечанства – градитељство се јавило после сликарства и вајарства,
тек у млађем каменом добу. Али, неке од првих грађевина су толико мудро
грађене да су остале у непрекидној употреби до данас (ескимски иглу, итд).
Градитељство према употребној грађи усклађује и развија одговарајуће технике
градње (као опека, бетон ...) и врсте конструкција (нпр. аркада, купола, свод...)
зависно од материјала и њиховог везива.
Архитектура се обично дели на:
профану (световну) архитектуру; У профаној се битно разликују стамбена
и друштвена архитектура.
сакралну (религијску) архитектуру
фортификацијску (утврђења) архитектуру
Но, поделу архитектуре не треба схватити круто, јер су се кроз историју јављају
грађевине којима је функција помешана. Такве су нпр: Дворац-тврђава у Великом
Табору који је уједно и кућа за становање породице Раткај, или црква Врбоска на
острву Хвару (16. век) која је уједно и тврђава за одбрану од турских гусара.
1. солидност (firmitas)
2. корисност (utilitas)
3. лепота или пријатност (venustas)
Другим речима, говори се о структури, функцији и естетици.
Без стабилности архитектура је опасна и безначајна. Без корисности, архитектура
служи самој себи и представља скулптуру у великој форми. Без лепоте, ради се
само о згради.
У свакој грађевини ова три аспекта су од виталног значаја, мада је њихова тежина
била различита у различитим историјским епохама. На пример, у случају модерне
архитектуре:естетика се схвата као пука декорација и намерно се занемарује у
дизајну, који се највише бави функцијом. Али, и једноставност је по себи врста
естетике.
Еволуција ове прве дефиниције је видљива у делу „Елементи архитектуре“
(Elements of Architecture) Хенрија Вотона из 1624. Он говори о императивима
архитектуре: робустност материјала и конструкције, рационално прилагођавање
простора његовој намени и креација естетског задовољства.
Ова три фактора се могу посматрати у хипотетичкој хијерархији. Грађевина прво
мора да буде чврсто на земљи, после треба да има друштвено корисну функцију,
и најзад може да буде пројектована у складу са естетским критеријумима. Пажња
посвећена лепоти је у сенци основне функције грађевине, а ни естетика ни
функција нису могуће ако здању недостаје структурална стабилност.
Архитектура и стабилност: статика[уреди | уреди извор]
Да би се гарантовала стабилност грађевине, користе се теорија статике и наука о
конструкцијама, које се ослањају на физику, хемију и механику.
Силе које делују на архитектонску структуру су вишеструке: сама маса грађевине,
додатни терет (становници, намештај, роба), спољне силе, од којих су
најзначајније атмосферске прилике (ветар, тежина снега), свакодневна дешавања
(осцилације услед саобраћаја, притисак тока реке о мост), или изузетни догађаји
(земљотрес, јако невреме) и слично.
И поред разноврсних спољних сила и могућих конструкција, стабилност свих
грађевина се у основи базира на равнотежи сила трења и компресије.
Све силе су компензоване другим силама истог интензитета и супротног смера.
Услов за механичку равнотежу је да је сума свих сила и свих механичких
момената нула.
Архитектура и корисност: архитектура или скулптура?
[уреди | уреди извор]
— Николаус Певснер, 1943
Грађевина се дефинише као конструкција објекта за практичне сврхе (заштита од
атмосферских прилика), при чему није неопходна естетска компонента (лепота).
Данас је разлика прилично нејасна. Бернард Рудофски је у славном
делу „Архитектура без архитеката“ сврстао у архитектуру читав низ грађевина
које дизајнирају аматери. Што се више враћамо у прошлост, то је веће слагање
око онога што спада у архитектуру, с обзиром да време изоштри разлике.
До пре неколико векова није постојала пракса да је пројекат основ за изградњу,
односно дизајн грађевине. Градња је била спонтани процес. Данас то више није
случај, чак ни за најједноставнија здања. Ако се говори о естетици архитектуре
данас, онда је то идеја која се формализује уз поштовање структуралних и
функционалних принципа, чиме се долази до архитектонске форме. Мишљења о
томе у којој мери је архитекта слободан у својој креативности су подељена.
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
1. ^ „Большая советская энциклопедия”. Архивирано из оригинала на датум 9. 8. 2014.
Приступљено 22. 9. 2018.
2. ^ Гутнов, Алексей Эльбрусович; Глазычев, Вячеслав Леонидович (1990). Мир
архитектуры. Молодая гвардия, Москва. ISBN 978-5-235-00487-0.
3. ^ Архитектонска пракса у тржишној привреди, Милан Ристић, архитекта.
Београд: 2002. ISBN 978-86-903041-0-3.
4. ^ Vitruv: Zehn Bücher über Architektur. Übersetzt und mit Anmerkungen versehen von Dr.
Curt Fensterbusch. Darmstadt: Wissenschaftliche Buchgesellschaft.1964. ISBN 978-3-534-01121-
6. стр. 45.
5. ^ N. Pevsner, Storia dell'architettura europea, Bari (1998). стр. 5.–6.
Литература[уреди | уреди извор]
Гутнов, Алексей Эльбрусович; Глазычев, Вячеслав Леонидович
(1990). Мир архитектуры. Молодая гвардия, Москва. ISBN 978-5-235-00487-
0.
Гутнов, Алексей Эльбрусович; Глазычев, Вячеслав Леонидович
(1990). Мир архитектуры. Молодая гвардия, Москва. ISBN 978-5-235-00487-
0.
Světové dějiny umění: Larouse. ISBN 978-80-7181-055-1.
Dějiny architektury. ISBN 978-80-207-0185-5.
H, W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd. 1962.
Ђина Пискел, Општа историја уметности. Београд: 1972.
Udo Kulterman, Savremena arhitektura, Novi Sad 1971.
Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
Dejiny umenia, Michael, V. Altparov, Martin 1976.
Urbs & Logos Bogdan Bogdanović, Gradina 1976.
Hellman, Louis (1988). Architektur für Anfänger (Architecture A-Z - A Rough
guide). Rowohlt, Reinbek bei Hamburg. ISBN 978-3-499-17551-0.
Hipp, Hermann; Seidl, Ernst, ур. (1996). Architektur als politische Kultur.
philosophia practica. Reimer, Berlin. ISBN 978-3-496-01149-1.
Glancey, Jonathan (2006). Geschichte der Architektur. Starnberg: Mit einem
Vorwort von Norman Foster, Dorling Kindersley Verlag. ISBN 978-3-8310-9048-8.
Koch, Wilfried: Baustilkunde.. Orbis. München: 1994. ISBN 978-3-572-00689-2.
(behandelt die europäische Baukunst von der Antike bis zur Gegenwart, mit 50
Verbreitungskarten und fünfsprachigem Glossar).
Paegelow, Claus (2004). Internationales Architektenlexikon. ISBN 978-3-00-
012851-6.
Philipp, Klaus Jan: Das Reclam Buch der Architektur, Philipp Reclam jun. Verlag,
Stuttgart. 2006. ISBN 978-3-15-010543-6.. ISBN 978-3-15-010543-6. (eine
Geschichte der Architektur in Themen-Doppelseiten).
Prina, Francesca (2006). Atlas Architektur. Geschichte der Baukunst. München:
DVA. ISBN 978-3-421-03606-3.
Seidl, Ernst, ур. (2006). Lexikon der Bautypen. Funktionen und Formen der
Architektur. Philipp Reclam jun. Verlag, Stuttgart. ISBN 978-3-15-010572-6.
Dieter Struss (Redaktion): Der große Bildatlas der Architektur (The World History
of Architecture); Orbisverlag. München: 2001. ISBN 978-3-572-01302-9.
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Подаци на Википодацима
Категорије:
Архитектура
Уметност
Датум и време последње измене странице: 31. јануар 2021. у 19:28
Текст је доступан под лиценцом Creative Comm
s