Osnovne vrste naprezanja:

Aksijalno naprezanje
Smicanje
Uvijanje
Savijanje
Izvijanje

1
 SAVIJANJE GREDE SILAMA
Greda je opterećena na desnom kraju silom F paralelno jednoj od glavnih
centralnih osa inercije (y osi).
poprečni presek štapa
A
F
Z T
x F
l

y y

Da bi levi kraj bio u ravnoteži potrebno je da se na tom kraju jave:

Sila da uravnoteži silu F
Momenat da uravnoteži momenat usled sile F
Usled spoljašnje sile F u gredi se javljaju unutrašnje sile:
Transverzalna sila i momenat
2
 Unutrašnje sile u poprečnom preseku
MOMENAT SAVIJANJA

x Z

x
Z

Momenat savijanja u nekom preseku jednaka je zbiru svih

momenata savijanja levo ili desno od posmatranog preseka
Momenat savijanja je pozitivan kada zateže donju stranu

3
TRANSVERZALNA SILA

TRANSVERZALNA SILA - sila koja je upravna na osu štapa

Z
F
Z

Transverzalna sila u nekom preseku jednaka je zbiru svih

transverzalnih sila levo ili desno od posmatranog preseka

Transverzalna sila je pozitivna kada suprotan kraj štapa

obrće u smeru kazaljke časovnika (sa leva udesno)

4
 NORMALNA (AKSIJALNA) SILE

sila zatezanja sila pritiska

zateže svoj kraj štapa pritiska svoj kraj štapa

F F F F
sila je pozitivna sila je negativna

POZITIVNI SMEROVI UNUTRAŠNJIH SILA

M T levo desno
N N M

T
5
Rekapitulacija – gredni nosač

M q
F
Unutrašnje sile su
1.Normalne sile
2.Transverzalne sile
3.Momenti savijanja
Unutrašnje sile se predstavljaju dijagramima unutrašnjih sila

Prosta greda
To je nosač koji je na svojim krajevima vezan nepokretnim i
pokretnim osloncem

7
Prosta greda opterećena silom u sredini
Nacrtati dijagrame presečnih sila
F (kN)
A B

Postupak rešavanja
1.Odredimo reakcije oslonaca
-Zamenimo oslonce sa reakcijama oslonaca
F
A B HB

L/2 L/2 VB
VA
8
Postavimo uslove ravnoteže za sistem sila u ravni bez zajedničke
napadne tačke

1) ΣHi=0 -Suma svih horizontalnih sila jednaka je nuli

2) ΣVi=0 -Suma svih vertikalnih sila jednaka je nuli
3) ΣMi=0 -Suma momenata u nekoj tački jednaka je nuli

1) Σ H i = 0 ; HB = 0
2 ) Σ Vi = 0 ; V A − F + VB = 0
3) Σ M A = 0 ; + F ⋅ L / 2 − VB ⋅ L = 0
F
A B HB

VA L/2 L/2 VB
9
Iz treće jednačine dobijamo
F
3) Σ M A = 0 ; + F ⋅ L / 2 − VB ⋅ L = 0 VB =
2
Vratimo u drugu VB
F F
VA −F+ = 0; VA =
2 2

Iz prve jednačine se vidi da je HB=0

Određeni zaključci
Ako nema horizontalnog opterećenja tada nema ni horizontalnih
reakcija
Ako je nosač simetričan i opterećenje simetrično tada su i reakcije
simetrične (iste)

10
 Crtanje dijagrama
L D
Dijagrami se crtaju upravno na osu nosača
Dijagram normalnih sila je nula –nema ih
Dijagram transverzalnih sila
Krenemo sa leve strane i analiziramo
z sile redom
F
A B Prva sila je reakcija F/2. Ona je
pozitivna (pogledati znak sile)
F/2 L/2 L/2 F/2 Nanosimo silu na dijagram na gore
jer se pozitivne transverzalne sile
0 N crtaju sa gornje strane nulte linije.
Sve do sile F nema drugih
F/20 + F transverzalnih sila tako da je Tz=F/2
T Na mestu koncentrisane sile javlja se
skok transverzalnih sila u
negativnom pravcu za vrednost sile F
11
 Vrednost transverzalne sile posle
z preseka gde duluje sila F je:
F
A B ΣFz levo=+F/2-F=-F/2
F/2 Sve do sile VB nema promene
F/2 L/2 L/2
transverzalnih sila
Na kraju sila VB=F/2 deluje u
0 N pozitivnom pravcu gledajući sa leve
F/2 strane i zatvara dijagram (vraća ga u
F/20 + T nulu). Svaki dijagram mora biti

F/2 - F/2
zatvoren.

Za crtanje dijagrama transverzalnih sila usvojimo pravilo:

Krenemo sa leve strane i nanosimo sile u pravcu njihovog
delovanja.

12
 Crtanje dijagrama momenata savijanja
L D
z
F Krenemo sa leve strane i analiziramo
A B
karakteristične preseke
F/2 L/2 L/2 F/2 Oslonac A je pokretni oslonac i u
njemu nema momenta.
0 M Na delu gde je 0<<z<<L/2 vrednost
+ momenta je M=F/2⋅⋅z. To je linearna
funkcija (kriva prvog reda jer je
FL/4 promenljiva z prvog stepena). Za
z=L/2 imamo M=F/2⋅⋅L/2=FL/4
Na delu gde je L/2<
<z<
<L vrednost momenta je:
F L  F ⋅L F ⋅ z1 F ⋅L F ⋅ z1
M z1 = ⋅  + z 1  − F ⋅ z = + − F ⋅ z1 = −
2 2  4 2 4 2
F ⋅L F L
za z1=L/2 imamo M z 1 = − ⋅ = 0 dijagram se vraća 13
4 2 2 u nulu
 Uporedimo sada dijagrame momenata i dijagram transverzalnih sila

F Na delu gde je 0<

<z<<L/2 vrednost
A B
momenta je:
F/2 L/2 F/2 M=F/2⋅⋅z (kriva prvog stepena)
L/2
a vrednost transverzalne sile je
Tz=F/2 (kriva nultog stepena)
0 M
+ Vidimo da je:
Moment je funkcija za stepen viša od
FL/4 transverzalne sile.
F/2 To pravilo važi uvek
F/20 + T
F/2 - F/2
Prosta greda opterećena jednako podeljenim opterećenjem
Nacrtati dijagrame presečnih sila
q (kN/m)
A B

Postupak rešavanja
1.Odredimo reakcije oslonaca
-Zamenimo oslonce sa reakcijama oslonaca

A B HB

L VB
VA
15
Postavimo uslove ravnoteže za sistem sila u ravni bez zajedničke
napadne tačke

1) ΣHi=0 -Suma svih horizontalnih sila jednaka je nuli

2) ΣVi=0 -Suma svih vertikalnih sila jednaka je nuli
3) ΣMi=0 -Suma momenata u nekoj tački jednaka je nuli

1) Σ H i = 0 ; HB = 0
2 ) Σ Vi = 0 ; V A − q ⋅ L + VB = 0
L
3) Σ M A = 0 ; + q ⋅ L ⋅ − VB ⋅ L = 0
q 2

A Q B HB

VA L/2 L/2 VB
16
 Iz treće jednačine dobijamo
L q ⋅L
3) Σ M A = 0; + q ⋅L ⋅
− V B ⋅ L = 0 ; → V B =
2 2
zamenimo u drugu jednačinu
q ⋅L q ⋅L
2 ) Σ Vi = 0 ; V A − q ⋅ L + = 0 ; → VA =
2 2
Iz prve jednačine se vidi da je HB=0

q
A B

q⋅⋅L/2 L/2 L/2 q⋅⋅L/2

17
 Crtanje dijagrama
L D
Dijagrami se crtaju upravno na osu nosača
Dijagram normalnih sila je nula –nema ih
z Dijagram transverzalnih sila
Krenemo sa leve strane i analiziramo
sile redom
A B Prva sila je reakcija qL/2. Ona je
pozitivna (pogledati znak sile)
q⋅⋅L/2 L q⋅⋅L/2 Na delu gde je 0<<z<<L/2 vrednost
transverzalne sile je T=qL/2-q⋅⋅z. To
0 N je linearna funkcija (kriva prvog reda
q⋅⋅L/2 jer je promenljiva z prvog stepena).
+ Za z=L/2 imamo T=qL/2-qL/2=0
0 T Sila od oslonca A linearno opada jer
je pravac kontinualnog opterećenja u
negativnom smeru sa leve strane
18
 z Vrednost transverzalne sile posle
polovine raspona je ista funkcija:
Σ F levo=+q⋅⋅L/2-q⋅⋅z
A B z
za z=L imamo
q⋅⋅L/2 L q⋅⋅L/2 ΣFz levo=+q⋅⋅L/2-q⋅⋅L=-q⋅⋅L/2
Na kraju sila VB=q⋅⋅L/2 deluje u
0 N pozitivnom pravcu gledajući sa leve
q⋅⋅L/2 strane i zatvara dijagram (vraća ga u
+ nulu). Svaki dijagram mora biti
0 T zatvoren.
- q⋅⋅L/2
Za crtanje dijagrama transverzalnih sila usvojimo pravilo:
Krenemo sa leve strane i nanosimo sile u pravcu njihovog
delovanja.

19
 Crtanje dijagrama momenata savijanja
L D
z

A B Krenemo sa leve strane i analiziramo

karakteristične preseke
qL/2 L/2 L/2 qL/2 Oslonac A je pokretni oslonac i u
njemu nema momenta.
0 M Na delu gde je 0<<z<<L vrednost
+ momenta je : 2
z q ⋅L q⋅ z
qL2/8 Mz = VA ⋅ z − q ⋅ z ⋅ = ⋅z −
2 2 2
To je kvadratna jednačina
(kriva drugog stepena- kvadratna
parabola)
Za z=L/2 imamo: 2
q ⋅  
L
2 2 2
⋅ −   =
q ⋅L L 2 q ⋅ L q ⋅ L q ⋅ L
Mz =L / 2 = − =
2 2 2 4 8 8 20
 Uporedimo sada dijagrame momenata i dijagram transverzalnih sila
z
Na delu gde je 0<<z<
<L vrednost
A B momenta je:
2
qL/2 qL/2 M = q ⋅ L q ⋅ z Kriva drugog
L/2 L/2 z ⋅ z −
2 2 stepena
0 M Na delu gde je 0<<z<<L vrednost
+ transverzalne sile je:
qL2/8 q⋅L
q⋅⋅L/2 Tz = − q ⋅ z Kriva prvog stepena
+ 2
T Vidimo da je:
0
- Moment je funkcija za stepen viša od
q⋅⋅L/2 transverzalne sile.
To pravilo važi uvek
21
 Uvedimo sada još jedno pravilo koje važi za sve dijagrame
z
Za vrednost z=L/2 momenat ima
A B maksimalnu vrednost

qL/2 qL/2 q ⋅ L2
L/2 L/2 Mz =
8
0 M Odgovarajuća vrednost
+ transverzalne sile je:
Tz = 0
qL2/8
q⋅⋅L/2 Vidimo da važi:
+
T Gde transverzalna sila ima vrednost
0 nula, momenat savijanja ima
- q⋅⋅L/2 ekstremnu vrednost (min ili max).
To pravilo važi uvek
22
 Konzola opterećena koncentrisanom silom
To je nosač koji je na svom jednom kraju uklješten a na drugom
nema oslonac
1) ΣHi=0
F
A Uslovi ravnoteže 2) ΣVi=0
3) ΣMi=0
L 1) Σ H = 0 ; H = 0
i A

MA 2 ) Σ Vi = 0 ; VA − F = 0 ; → VA = F
A
3)Σ M A = 0 ; M A + F ⋅ L = 0 ; → M A = − F ⋅ L
HA
L
Pretpostavljeni smer oslonačkog momenta
VA je pogrešan. Potrebno je samo obrnuti smer

23
 Crtanje dijagrama
L D
z
MA F
A Normalne sile - nema normalnih sila
HA Transverzalne sile
L
Oslonac A Tz=VA=F
VA
N konstantno do sile F koja vraća u
nulu
+ T Momenti savijanja
F
F Oslonac A Mz=-F⋅⋅L
Na 0<<z<
<L Mz=-F⋅⋅L+F⋅⋅z
- dijagram momenat linearno opada
F⋅⋅L M (odnosno ide u pozitivnom smeru)
za z=L Mz=-F⋅⋅L+F⋅⋅L=0
24
 Konzola opterećena jednakopodeljenim opterećenjem

Uslovi ravnoteže 1) ΣHi=0

q 2) ΣVi=0
A 3) ΣMi=0
1) Σ H i = 0 ; HA = 0
L
2 ) Σ Vi = 0 ; VA − q ⋅ L = 0 ; → VA = q ⋅ L
q
MA L q ⋅ L2
3)Σ M A = 0 ; M A + q ⋅ L ⋅ = 0 ; → M A = −
2 2
HA Pretpostavljeni smer oslonačkog momenta
L je pogrešan. Potrebno je samo obrnuti smer
VA

25
 Crtanje dijagrama
L D
z
q⋅z
MA
Normalne sile - nema normalnih sila
HA Transverzalne sile
L
Oslonac A Tz=VA=q⋅⋅L
VA na delu O< <L Tz=q⋅⋅L-q⋅⋅z
<z<
N za z=L T=0

+ Momenti savijanja
q⋅⋅L T
Oslonac A Mz=-q⋅⋅L2/2
Na 0<
< z<
< L M =-q⋅
⋅ L 2/2+q⋅⋅z⋅⋅z/2
z
f=qL2/8 dijagram momenat opada (odnosno
q⋅⋅L2/2
- M ide u pozitivnom smeru) po zakonu
kvadratne parabole
Strela parabole je uvek f=qL2/8 Za z=0 Mz=-q⋅⋅L2/2+q⋅⋅L⋅⋅L/2=0
26
Složeni nosači
Greda sa prepustom je spoj proste grede i konzole

greda sa jednim prepustom F

L a

=M konzola F
R a
+ M R

L
27
Greda sa prepustom i prosta greda

L a L1

= prosta greda

R L1 R
greda sa jednim prepustom + R

L a
28
Spoj proste grede i konzole

L L1

= prosta greda

R L1
Konzola + R

29
6.1 Za zadati nosač i opterećenje nacrtati dijagrame presečnih
sila
10 kN
10 kNm
45°°
A G B
2 2 2 2

a) Određivanje reakcija Uslovi ravnoteže

zamenimo oslonce sa reakcijama oslonaca
1) ΣHi=0
imamo četri nepoznate reakcije
2) ΣVi=0
MA 10 kN 3) ΣMi=0
10 kNm
HA
G Potreban je još jedan uslov
VA VB ravnoteže
30
 Uslovi ravnoteže
MA 10 kN osnovni
10 kNm
HA 45°° 1) ΣHi=0
G 2) ΣVi=0
VA VB
2 2 2 2 3) ΣMi=0
Dodatni uslov je momenat u zglobu jednak nuli. Možemo uzeti
sumu momenata sa leve ili desne strane u odnosu na zglob

1) Σ H i = 0 ; − H A + 10 ⋅ cos 45 o = 0
2 ) Σ Vi = 0 ; VA − 10 ⋅ sin 45 o + VB = 0
3) ΣMA = 0; MA − 10 + 10 ⋅ sin 45o ⋅ 6 − VB ⋅ 8 = 0
4) ΣMdG = 0; 10 ⋅ sin 45o ⋅ 2 − VB ⋅ 4 = 0
Četri jednačine iz kojih izračunavamo četri nepoznate reakcije
31
Iz četvrte jednačine imamo
10 ⋅ sin 45o ⋅ 2 − VB ⋅ 4 = 0 ; VB = 10 ⋅ sin 45o ⋅ 2 / 4 = 3,54 kN
Iz treće jednačine imamo
MA = 10 − 10 ⋅ sin 45o ⋅ 6 + 3,54 ⋅ 8 = −4 ,10 kNm
Iz druge jednačine imamo
VA = + 10 ⋅ sin 45 o − VB = 3 ,54 kN
Iz prve jednačine imamo

H A = 10 ⋅ cos 45 o = 7 ,07 kN

32
 Crtanje dijagrama presečnih sila L D
A 10 kN
10 kNm
7,07 45°° Normalne sile
B
G NA=-7,07 kN (pritiska kraj štapa)
4,10
3,54
Sve do sile FH nema promene i
2 2 2 2
sila F⋅⋅cos45°° zatvara dijagram

7,07 - 7,07
N
Transverzalne sile

7,07 VA=3,54 kN (pozitivna)

3,54 + T Sve do sile FV nema promene sila
- 3,54 F⋅⋅sin 45°° deluje u negativnom
smeru
Dalje je dijagram konstantan i
sila BV zatvara dijagram

33
 L D

A 10 kN
10 kNm
7,07 45°°
B Momenti savijanja
C G D
4,10 U čvoru A deluje momenat
3,54 3,54
MA=-4,10 kNm(negativan levo)
2 2 2 2
U čvoru C
7,07 - 7,07
N MClevo=-4,10+3,54⋅⋅2=2,98 kNm
MCdesno=2,98-10=-7,02 kNm
7,07 U čvoru G (zglob)
3,54 + T M levo=-4,10+3,54⋅⋅4-10=0 kNm

7,02
- G
3,54 MGdesno=0
U čvoru D
4,10 - - MDlevo=-4,10+3,54⋅⋅6-10=7,07 kNm
M M desno=3,54⋅⋅2=7,07 kNm
2,98 + D
U čvoru B
7,07
Paralelne linije MB=0(pokretan oslonac) 34