Professional Documents
Culture Documents
Застава
Грб
Од многих, један
(лат. E pluribus unum) (дефакто)[2][3]
МЕНИ
0:00
МЕНИ
0:00
Главни град Вашингтон
38°53′N 77°02′W / 38.883° СГШ;
77.033° ЗГДКоординате: 38°53′N 77°02′W /
38.883° СГШ; 77.033° ЗГД
(дефакто: енглески)1
Владавина
— Председник Џо Бајден
Представничког
дома
Историја
Независност
4. јула 1776.
— Призната 3. септембра 1783.
Географија
Површина
— вода (%) 6.76
Становништво
— 2017. 325.145.963 (3 1)
— 2010. 308.745.538
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2012
ИХР (2007) 0.956[7] (13) — висок
Валута Долар 2
Остале информације
Позивни број +1
1
Енглески језик је дефакто језик 80 % становника САД. Шпански
Садржај
1Етимологија
2Географија
o 2.1Клима
o 2.2Биодиверзитет
3Историја
o 3.1Амерички староседеоци и досељавање Европљана
o 3.2Независност и ширење
o 3.3Ропство, грађански рат и индустријализација
o 3.4Први светски рат, Велика депресија и Други светски рат
o 3.5Хладни рат
o 3.6Садашњост
4Политика
5Административна подела
6Спољни односи и војска
7Становништво
o 7.1Највећи градови
8Привреда
9Природна богатства
10Култура
11Напомене
12Референце
13Литература
14Спољашње везе
Етимологија
Географија
Детаљније: Географија Сједињених Америчких Држава
Историја
Детаљније: Историја Сједињених Америчких Држава
Амерички староседеоци и досељавање Европљана
Мејфлауерски договор који су начинили пуритански досељеници, донео демократске облике управљања
у нови свет
Ширење САД
Током прве половине 19. века, експанзија ка Западу се наставља и многе државе
ће се оснивати у складу са растом становништва. Америчка тежња да се прошире
на запад је довела до Индијских ратова.[42]Куповина Луизијане од Француске 1803.
за време председника Томаса Џеферсона је готово удвостручила величину
државе.[43] Рат из 1812. је објављен Уједињеном Краљевству због разних
нерешених питања и поморског супарништва и завршен без победника, је ојачао
свест о припадању америчкој нацији.[44] Низ америчких војних упада на Флориду је
приморао Шпанију да 1819. на основу Споразума Адамс-Онис ову територије, као
и територије око Мексичког залива уступи САД. [45] Председник Џејмс
Монро реафирмисао је вољу за неутралношћу Сједињених Држава као и њихово
противљење сваком европском уплитању на америчком континенту (Монроова
доктрина).
Председник Ендру Џексон је преузео дужност 1829. и започео скуп реформи које
су довеле до ере џексоновске демократије, за коју се сматра да је трајала од 1830.
до 1850. То укључује многе реформе, као што су право гласа за све беле
мушкарце, и разне корекције надлежности савезне владе. То је такође довело до
појаве другог страначког система, скупа доминантних партија које су постојале од
1828. до 1854.
Стаза суза из 1830-их представља пример политике уклањања Индијанаца којим
су Индијанци пресељени у своје резервате уз годишње државне субвенције.
Сједињене Државе су анектирале Република Тексас 1845, усред периода када је
концепт Манифеста судбине стекао популарност.[46] Споразум о Орегону из 1846.
са Уједињеним Краљевством донео је садашњи Амерички Северозапад под
контролу САД.[47] Америчка победа у Мексичко-америчком рату 1848. довело је до
уступања Америци Калифорније и великог дела данашњег Америчког Југозапада.
[48]
Битка код Гетисбурга; грађански рат је учврстио Унију, подстакао индустрију челика и изградњу
трансконтиненталне железнице
Емигранти улазе у САД на острву Елис; досељеници су радили у фабрикама, рудницима и железници
те изазвали потражњу за индустријализованом пољопривредом
На северу, урбанизација и прилив имиграната без преседана из Јужне и источне
Европе убрзало је индустријализацију земље. Талас имиграције, који је трајао до
1924, је обезбедио радну снагу и преобразио америчку културу. [59] Развој
инфраструктуре у целој земљи подстакао је привредни раст. Крај грађанског рата
је подстакао веће насељавање и развој америчког Старог Запада. Ово је било
могуће због различитих друштвених и технолошких достигнућа, укључујући и
завршетак Првог трансконенталниог телеграфа 1861. и Прве трансконтиненталне
железнице 1869.
Куповином Аљаске 1867. од Русије за 7,2 милиона долара окончано је ширење
САД по континенталном делу Северне Америке. Масакр у Воундед Нију 1890. је
био последњи велики оружани сукоб у Индијским ратовима. Монархија
у Краљевству Хаваји је збачена 1893. у пучу који су предводили амерички
држављани. САД су анектирале Хавајски архипелаг 1898. Предсједник Теодор
Рузвелт интервенисао у целом низу држава Латинске Америке. Победа у шпанско-
америчком рату исте године је показала да су Сједињене Државе светска сила и
довела је до анексије Порторика, Гвама и Филипина и јачања америчког утицаја
на Куби.[60] Филипини су добили независност после пола века, док су Порторико и
Гвам остали територија САД. Године 1903. САД су стекле зону Панамског канала.
Отварањем Панамског канала 1914. САД су постале светска економдкс сила са
становништвом које је, великим усељавањем, нарасло на 92 милиона.
Појава бројних угледних индустријалаца крајем 19. века је довео до Златног доба,
периода раста богатства и моћи пословних људи. То је помогло
почетак Прогресивне ере, периода великих реформи у многим друштвеним
областима, укључујући регулаторну заштиту за јавност, велике мере против
трустова и пажње на услове живота радничке класе. Председник Теодор Рузвелт
је био један од водећих заговорника прогресивних реформи.
Први светски рат, Велика депресија и Други светски рат
На почетку Првог светског рата 1914, Сједињене Државе су и даље биле
неутралне. Већина Американаца се саосећала са Британцима и Французима,
мада су се многи противили интервенцији.[61] САД су се 1917. придружили
савезницима, а америчке експедиционе снаге помогле су да се стање преокрене
против Централних сила. САД из рата излазе као најмоћнија земља света.
Председник Вудро Вилсон је имао водећу дипломатску улогу на Париској мировној
конференцији 1919. којом је обликован послератни свет. Вилсон се чврсто залагао
да се САД придруже Друштву народа. Међутим, Сенат је одбио да одобри овај
потез, а није усвојио ни Версајски мир, којим је упостављено Друштво народа.[62]
Прљаве тридесете; изазвале пољопривредну депресију, утицале на индустријска тржишта и довела до
великих сеоба из Велике равнице
Инвазија на Европу у Другом светском рату је захтевала ратну индустрију, убрзала миграције у велике
градове и производњу великих размера
Мартин Лутер Кинг држи свој говор „Имам сан” током марша на Вашингтон 1963. године
Политика
Детаљније: Политика Сједињених Америчких Држава
Статуа слободе
Административна подела
Детаљније: Политичке поделе Сједињених Америчких Држава
Сједињене Америчке Државе се састоје од 50 савезних држава. Свака савезна
држава има своју владу која углавном ради по истом принципу као федерална
влада у Вашингтону. Свака држава има главни град и државне симболе, као и
устав и законе. Нису дозвољени закони који се косе са постојећим федералним
законима. Тачан баланс независности који би савезне државе требало да имају од
федералне владе је кроз историју тема бројних расправа у америчкој политици,
нарочито током 19. века.
Осим савезних држава, Сједињене Државе садрже и један Федерални
дистрикт; Дистрикт Колумбије, где је смештен Вашингтон. Неколико острвских
територија је такође у саставу Сједињених Држава. То су: Америчка
Самоа; острво Бејкер; Гвам; острво Хауланд; острво Џарвис; атол
Џонстон; Кингман Риф; атол Мидвеј; Наваса острво; Северна Маријанска
острва; атол Палмира; Порторико; Девичанска острва и острво Вејк.
Ајдахо Висконсин Канзас Мисисипи Орегон
Ајова Делавер Кентаки Мисури Охајо
Алабама Роуд Ајланд Колорадо Монтана Пенсилванија
Аљаска Западна Конектикат Небраска Северна
Аризона Вирџинија Луизијана Невада Дакота
Арканзас Илиноис Масачусетс Нови Северна
Вајоминг Индијана Мејн Мексико Каролина
Вашингтон Јужна Мериленд Њу Тексас
Вермонт Дакота Мичиген Хемпшир Тенеси
Вирџинија Јужна Минесота Њу Џерзи Флорида
Каролина Њујорк Хаваји
Јута Оклахома Џорџија
Калифорнија
Мапа САД са именима савезних држава[а]
Привреда
Детаљније: Привреда Сједињених Америчких Држава
Њујоршка деоничка берза, поглед са Вол стрита; глобални финансијски центар на Менхетну (Њујорк)
симбол је глобалне економске моћи САД
Природна богатства
Огромна територија је основа највећој светској економији. [78] Одлике су јој величина
и разноликост производње и снага предузећа која то обезбеђују, квалитет услуге
(високошколско образовање и испитивање тржишта, банкарски систем,
унутрашњу превоз и трговина), велико национално тржиште, повезано са високим
животним стандардом.
САД је први извозник производа у свету.[78]
Култура
Детаљније: Култура Сједињених Америчких Држава
Холивуд знак
Напомене
1. ^ Аљаска и Хаваји су приказани у другачијим омерима; Алеутска острва и ненасељена
северозападна Хавајска острва су изостављени са карте.
Референце
1. ^ George McKenna 2007, стр. 280.
2. ^ „e pluribus unum”. treasury.gov. Приступљено 29. 3. 2012.
3. ^ „E Pluribus Unum – Origin and Meaning of the Motto Carried by the American Eagle”.
Greatseal.com. 28. 11. 2011. Приступљено 28. 4. 2012.
4. ^ Kidder & Oppenheim 2007, стр. 91.
5. ^ „uscode.house.gov”. Public Law 105-225-Aug. 12, 1998. uscode.house.gov. 12. 8. 1999.
стр. 112 Stat. 1263. Приступљено 10. 9. 2017. »Section 304. "The composition by John Philip
Sousa entitled „The Stars and Stripes Forever” is the national march."«
6. ^ Врати се на:а б „United States”. International Monetary Fund. Приступљено 1. 10. 2009.
7. ^ Human Development Report 2009. The United Nations., Приступљено 5. октобар 2009.
8. ^ United Nations Statistics Division — Standard Country and Area Codes Classifications
9. ^ Martone 2016, стр. 504.
10. ^ Sider 2007, стр. 226.
11. ^ DeLear, Byron (4. 7. 2013). „Who coined 'United States of America'? Mystery might have
intriguing answer.”. Christian Science Monitor (на језику: енглески). Приступљено 18. 3. 2019.
»Historians have long tried to pinpoint exactly when the name 'United States of America' was first
used and by whom... ...This latest find comes in a letter that Stephen Moylan, Esq., wrote to Col.
Joseph Reed from the Continental Army Headquarters in Cambridge, Mass., during the Siege of
Boston. The two men lived with Washington in Cambridge, with Reed serving as Washington's
favorite military secretary and Moylan fulfilling the role during Reed's absence.«
12. ^ Touba, Mariam (5. 11. 2014). „Who Coined the Phrase 'United States of America'? You
May Never Guess”. New-York Historical Society (на језику: енглески). Приступљено 18. 3. 2019.
»Here, on January 2, 1776, seven months before the Declaration of Independence and a week before
the publication of Paine's Common Sense, Stephen Moylan, an acting secretary to General George
Washington, spells it out, 'I should like vastly to go with full and ample powers from the United States
of America to Spain' to seek foreign assistance for the cause.«
13. ^ Fay, John (30. 3. 2017). „The forgotten Irishman who named the “United States of
America””. IrishCentral.com (на језику: енглески). Приступљено 18. 3. 2019. »According to the NY
Historical Society, Stephen Moylan was the man responsible for the earliest documented use of the
phrase „United States of America.” But who was Stephen Moylan?«
14. ^ Planter, A. (6. 4. 1776). „To the inhabitants of Virginia”. The Virginia Gazette. Williamsburg,
Virginia: Dixon and Hunter's. 5 (1287). Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2014.
15. ^ Врати се на:а б в Safire 2003, стр. 199.
16. ^ Mostert 2005, стр. 18.
17. ^ Brokenshire 1993, стр. 49.
18. ^ G. H. Emerson, The Universalist Quarterly and General Review, Vol. 28 (Jan. 1891), pp. 49,
quoted in Zimmer, Benjamin (24. 11. 2005). „Life in These, Uh, This United States”. University of
Pennsylvania. Приступљено 5. 1. 2013.
19. ^ Wilson, Kenneth G. (1993). The Columbia guide to standard American English. New York:
Columbia University Press. стр. 27–28. ISBN 978-0-231-06989-2.
20. ^ McDougall, Len (2004). The Encyclopedia of Tracks and Scats: A Comprehensive Guide to
the Trackable Animals of the United States and Canada. Lyons Press. стр. 325. ISBN 978-1-59228-
070-4.
21. ^ Morin, Nancy. „Vascular Plants of the United States” (PDF). Plants. National Biological
Service. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 24. 7. 2013. Приступљено 27. 10. 2008.
22. ^ „Global Significance of Selected U.S. Native Plant and Animal Species”. SDI Group. 9. 2.
2001. Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2011. Приступљено 20. 1. 2009.
23. ^ „Numbers of Insects (Species and Individuals)”. Smithsonian Institution. Приступљено 20.
1. 2009.
24. ^ Lawrence, E.A. (1990). „Symbol of a Nation: The Bald Eagle in American Culture”. The
Journal of American Culture. 13 (1): 63—69. doi:10.1111/j.1542-734X.1990.1301_63.x.
25. ^ „National Park Service Announces Addition of Two New Units”(Саопштење). National
Park Service. 28. 2. 2006. Приступљено 13. 6. 2006.
26. ^ Врати се на:а б „Federal Land and Buildings Ownership” (PDF). Republican Study Committee.
19. 5. 2005. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 9. 3. 2009.
27. ^ „NOAA: Gulf of Mexico 'Dead Zone' Predictions Feature Uncertainty”. U.S. Geological
Survey (USGS). 21. 6. 2012. Приступљено 23. 6. 2012.
28. ^ „What is hypoxia?”. Louisiana Universities Marine Consortium (LUMCON). Архивирано
из оригинала на датум 12. 6. 2013. Приступљено 18. 5. 2013.
29. ^ „Peopling of Americas”. Smithsonian Institution, National Museum of Natural History. 2004.
Архивирано из оригинала на датум 28. 11. 2007. Приступљено 19. 6. 2007.
30. ^ Galloway 1995.
31. ^ Russell 2005, стр. 12.
32. ^ Quirk 2011, стр. 195.
33. ^ Bilhartz & Elliott 2007.
34. ^ Wood 1998, стр. 263.
35. ^ Blackburn 1998, стр. 460.
36. ^ Brown 2001, стр. 126.
37. ^ Fabian Young, Nash & Raphael 2011, стр. 4–7.
38. ^ Boyer, Clark & Kett 2007, стр. 192–193.
39. ^ Cogliano 2008, стр. 219.
40. ^ Hall 2002, стр. 26.
41. ^ Clark 2012, стр. 47.
42. ^ , Billington & Ridge 2001, стр. 22.
43. ^ Sheriff, Kamensky & Sheriff 2014, стр. 205.
44. ^ Wait 1999, стр. 78.
45. ^ Klose & Jones 1994, стр. 150.
46. ^ Morrison 1999, стр. 13–21.
47. ^ Kemp 2010, стр. 180.
48. ^ McIlwraith & Muller 2001, стр. 61.
49. ^ Smith-Baranzini 1999, стр. 20.
50. ^ Black 2011, стр. 275.
51. ^ Врати се на:а б Wishart 2004, стр. 37.
52. ^ Murray 2004, стр. 76.
53. ^ McIlwraith & Muller 2001, стр. 186.
54. ^ Врати се на:а б O'Brien 2002, стр. 184.
55. ^ „1860 Census” (PDF). U.S. Census Bureau. Приступљено 10. 6. 2007.Page 7 lists a total
slave population of 3,953,760.
56. ^ De Rosa 1997, стр. 266.
57. ^ Vinovskis 1990.
58. ^ Врати се на:а б Tarr 2009, стр. 30.
59. ^ Powell 2009, стр. 74.
60. ^ Gates, John M. (август 1984). „War-Related Deaths in the Philippines”. Pacific Historical
Review. College of Wooster. Архивирано из оригиналана датум 29. 6. 2014. Приступљено 27. 9.
2007.
61. ^ Foner & Garraty 1991, стр. 576.
62. ^ Врати се на:а б McDuffie, Piggrem & Woodworth 2005, стр. 418.
63. ^ Axinn & Stern.
64. ^ Sheriff, Kamensky & Sheriff 2014, стр. 685.
65. ^ Kennedy 1989, стр. 358.
66. ^ „The United States and the Founding of the United Nations, August 1941 – October 1945”.
U.S. Dept. of State, Bureau of Public Affairs, Office of the Historian. 2005. Архивирано
из оригинала на датум 12. 6. 2007. Приступљено 11. 6. 2007.
67. ^ Pacific War Research Society. Japan's Longest Day. New York: Oxford University
Press.2006. ISBN 978-4-7700-2887-7.
68. ^ Dallek 2004, стр. 169.
69. ^ „Our Documents – Civil Rights Act (1964)”. United States Department of Justice.
Приступљено 28. 7. 2010.
70. ^ Social Security History, the United States Social Security Administration
71. ^ Врати се на:а б в Larousse enciklopedija, III tom, 1669. strana
72. ^ „Many Europeans Oppose War in Iraq”. USA Today. 14. 2. 2003. Приступљено 1. 9.
2008.
73. ^ „The Republic of the Philippines and U.S. Interests” (PDF). Congressional Research
Service. Приступљено 28. 7. 2011.
74. ^ „Census Data Of USA”. US Census Bureau. Приступљено 30. 4. 2016.
75. ^ Свет у бројкама. 2007. ISBN 978-86-7668-055-9.
76. ^ „Average annual wages”. ОЕЦД. 2013. Приступљено 18. 5. 2014.
77. ^ „UNWTO World Tourism Barometer (UNWTO)” (PDF). 2013. Архивирано
из оригинала (PDF) на датум 1. 1. 2015. Приступљено 18. 5. 2014.
78. ^ Врати се на:а б Larousse enciklopedija, III tom, 1670. strana
Литература
McDougall, Len (2004). The Encyclopedia of Tracks and Scats: A Comprehensive Guide to the
Trackable Animals of the United States and Canada. Lyons Press. стр. 325. ISBN 978-1-59228-070-4.
Wilson, Kenneth G. (1993). The Columbia guide to standard American English. New York: Columbia
University Press. стр. 27–28. ISBN 978-0-231-06989-2.
Kennedy, Paul (2010). The Rise and Fall of the Great Powers. Knopf Doubleday Publishing
Group. ISBN 978-0-307-77356-2.
McDuffie, Jack; McDuffie, Jerome; Piggrem, Gary (2005). Steven E. Woodworth, ур. U.S. History
Super Review. Research & Education Association. ISBN 978-0-7386-0070-3.
Foner, Eric; Garraty, John Arthur (1991). The Reader's Companion to American History. Houghton
Mifflin Harcourt Trade & Reference Publishers. ISBN 978-0-395-51372-9.
Blackburn, Robin (1998). The Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492
—1800. Verso. ISBN 978-1-85984-195-2.
Russell, David Lee (2000). The American Revolution in the Southern Colonies. McFarland. ISBN 978-
0-7864-0783-5.
Blackburn, Robin (1998). The Making of New World Slavery: From the Baroque to the Modern, 1492
—1800. Verso. ISBN 978-1-85984-195-2.
Dallek, Robert (2004). Lyndon B. Johnson: Portrait of a President. Oxford University Press.
стр. 169. ISBN 978-0-19-515920-2.
Tarr, G. Alan (2009). Judicial Process and Judicial Policymaking. Cengage Learning. ISBN 978-0-
495-56736-3.
Powell, John (2009). Encyclopedia of North American Immigration. Infobase Publishing. ISBN 978-1-
4381-1012-7.
Murray, Stuart (2004). Atlas of American Military History. Infobase Publishing. ISBN 978-1-4381-
3025-5.
McIlwraith, Thomas F.; Muller, Edward K. (2001). North America: The Historical Geography of a
Changing Continent. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-0019-8.
Smith-Baranzini, Marlene (1999). A Golden State: Mining and Economic Development in Gold Rush
California. University of California Press. ISBN 978-0-520-21771-3.
Black, Jeremy (2011). Fighting for America: The Struggle for Mastery in North America, 1519—1871.
Indiana University Press. ISBN 978-0-253-35660-4.
Morrison, Michael A. (1999). Slavery and the American West: The Eclipse of Manifest Destiny and the
Coming of the Civil War. University of North Carolina Press. стр. 13—21. ISBN 978-0-8078-4796-1.
Kemp, Roger L. (2010). Documents of American Democracy: A Collection of Essential Works.
McFarland. ISBN 978-0-7864-4210-2.
Wait, Eugene M. (1999). America and the War of 1812. Nova Publishers. ISBN 978-1-56072-644-9.
Klose, Nelson; Jones, Robert F. (1994). United States History to 1877. Barron's Educational
Series. ISBN 978-0-8120-1834-9.
Billington, Ray Allen; Ridge, Martin (2001). Westward Expansion: A History of the American Frontier.
UNM Press. ISBN 978-0-8263-1981-4.
Clark, Mary Ann (2012). Then We'll Sing a New Song: African Influences on America's Religious
Landscape. Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4422-0881-0.
Hall, Kermit (2002). The Oxford Companion to American Law. Oxford University Press. ISBN 978-0-
19-508878-6.
Cogliano, Francis D. (2008). Thomas Jefferson: Reputation and Legacy. University of Virginia
Press. ISBN 978-0-8139-2733-6.
Boyer, Paul S.; Clark, Cliffoed E. Jr.; Kett, Joseph F. (2007). Salisbury, Neal; Sitkoff, Harvard; Woloch,
Nancy, ур. The Enduring Vision: A History of the American People. Cengage Learning. стр. 192—
193. ISBN 978-0-618-80161-9.
Fabian Young, Alfred; Nash, Gary B.; Raphael, Ray (2011). Revolutionary Founders: Rebels,
Radicals, and Reformers in the Making of the Nation. Random House Digital. стр. 4—7. ISBN 978-0-
307-27110-5.
Brown, Jerold E. (2001). Historical Dictionary of the U.S. Army. Greenwood Publishing. ISBN 978-0-
313-29322-1.
Wood, Gordon S. (1998). The Creation of the American Republic, 1776—1787. UNC Press
Books. ISBN 978-0-8078-4723-7.
Bilhartz, Terry D.; Elliott, Alan C. (2007). Currents in American History: A Brief History of the United
States. M.E. Sharpe. ISBN 978-0-7656-1817-7.
Quirk, Joel (2011). The Anti-Slavery Project: From the Slave Trade to Human Trafficking. University of
Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-4333-8.
Galloway, Golin G. (1995). The American Revolution in Indian Country: Crisis and Diversity in Native
American Communities. ISBN 978-0-521-47569-3.
McIlwraith, Thomas F.; Muller, Edward K. (2001). North America: The Historical Geography of a
Changing Continent. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-7425-0019-8.
Wishart, David J. (2004). Encyclopedia of the Great Plains. University of Nebraska Press. ISBN 978-
0-8032-4787-1.
Patrick Karl O'Brien (2002). Atlas of World History. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-521921-
0.
Axinn, June; Stern, Mark J. (2007). Social Welfare: A History of the American Response to Need (7th
изд.). Boston: Allyn & Bacon. ISBN 978-0-205-52215-6.
Norton, Mary Beth; Kamensky, Jane; Sheriff, Carol (2014). David W. Blight; Chudacoff, Howard, ур. A
People and a Nation: A History of the United States, Brief Edition. Cengage Learning. ISBN 978-1-305-
14276-3.
Спољашње везе
Више информација о чланкуСједињене Америчке Државепронађите
на Википедијиним сестринским пројектима:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима
у
Административна подела Сједињених Америчких Држава
прошири
п
у
Државе и територије у Северној Америци
прошири
п
у
Група Осам (Г8) и Група Осам + Пет (Г8+5)
прошири
п
у
Г20 индустријски развијених земаља
WorldCat
VIAF: 130168302
LCCN: n78095330
GND: 4078704-7
SELIBR: 146174
Нормативна SUDOC: 026376598
контрола BNF: cb118636082 (подаци)
HDS: 003380
NLA: 35562417
NDL: 00871907
NKC: ge128584
BNE: XX4575366
CONOR: 289524067