CENA NEČEG ŠTO ŽELIŠ JE CENA ONOGA ČEGA SE MORAŠ ODREĆI KAKO BI TO

NEŠTO DOBIO

Donošenje odluka zahteva poreñenje cene i koristi alternativnih postupaka. Meñutim, u

mnogim slučajevima, cena nekog odabira nije baš lako uočljiva kako se na prvi pogled može
činiti. Uzmimo za primer odluku o odlasku na fakultet. Korist takvog izbora je intelektualno
obogaćivanje i više mogućnosti kod zaposlenja tokom radnog veka. Sada se postavlja pitanje,
koja je cena takve odluke? Da biste odgovorili na ovo pitanje, najverovatnije biste
jednostavno zbrojili sav novac potrošen na školarinu, knjige, stan i hranu. Meñutim, zbir
dobijen na takav način ne izražava sve ono čega biste se trebali odreći za jednu godinu studija.
Dobijeni zbir ne predstavlja sve elemente koji nisu cena studiranja. Zašto? Odgovor je
jednostavan.

Čak i kada biste prestali studirati, morali biste imati stan i plaćati stanarinu. I kada ne
studirate, morate da se hranite i plaćate hranu. Dalje, ako volite da čitate imaćete izdatke za
literaturu koja je predmet vašeg interesovanja. Da zaključimo. Stan i hrana se mogu zbrajati
sa troškom studiranja samo ako se računa koliko bi ono bili skuplji nego stan i hrana negdje
drugdje. Trošak stana i hrane na fakultetu bi mogao biti i manji od troška zakupa stana i
troška hrane kada biste živjeli sami, odvojeno od roditelja. U tom slučaju ušteda za stan i
hranu je zapravo korist studiranja i života sa roditeljima.

Drugi problem kod izračuna troška studiranja je što se zapostavlja mnogo važniji trošak
studiranje, a to je vrijeme. Kada odlučite da studirate, potrošite godinu dana na pohañanje
predavanja i vežbi, čitajući literaturu, pisajući seminarske i esejske radove, spremanju
završnih ispita, i to vreme ne možete provesti radeći puno radno vreme na nekim drugim
aktivnostima. Plata koje se student odriče za vjeme studiranja je najveći trošak njegovog
obrazovanja. Iz ovog proizilazi trošak kojeg smo nazvali oportunitetni trošaka ili trošak
propuštene mogućnosti, koji predstavlja sve ono čega se morate odreći kako biste dobili nešto
drugo. Studenti, uspešni i perspektivni sportisti koji mogu zaraditi milione maraka kada bi
odustali od studiranja i bavili se profesionalnim sportom, svesni su da je njihov oportunitetni
trošak
RAZMIŠLJANJE NA GRANICI Nisu sve odluke crno-bele.

Na primer, odluka sa kojom ste suočeni tokom večere nije ta treba li gladovati ili jesti toliko
da nas zaboli želudac i završimo u hitnoj pomoći. Odluka je, treba li pojesti još jedan kolač ili
ne. Kada doñe isptini rok ne donosimo odluku hoćemo li izaći na ispitni rok ili ne.
Odlučujemo treba li učiti još sat vremena više ili tih sat vremena potrošiti na čitanje novina,
gledanje televizije ili izlazak na kafu. Ekonomisti koriste termin granične (marginalne)
promene, sa namerom da opišu učinak malih postupnih promena na postojeći plan delovanja.
Margina znači „rub“. Stoga, marginalne promene su one koje se nalaze na samoj granici
nečega što radimo. Često donosimo odluke razmišljajući na granici.

Na primer, kada završite fakultet, stičete fakultetsko obrazovanje i zvanje u skladu sa

završenim fakultetom. To vam omogućava lakše zaposlenje. Meñutim, vi i dalje imate
dilemu. Treba li provesti još nekoliko godina studirajući na višim stepenim sa ciljem da
steknete zvanje magistra ili doktora nauka. Kako biste doneli ispravnu odluku, trebate znati
koliko će vam dodatnih korsiti doneti daljnje obrazovanje i koliki će biti troškovi takvog
obrazovanja. Poreñenjem graničnih koristi (koristi od zvanja magistra ili doktora nauka) i
graničnih troškova (troškovi nastavka studiranja do sticanja zvanja magistra ili doktora nauka)
možemo oceniti vredi li dalje studirati.
LJUDI REAGUJU NA PODSTICAJE

Proces donošenje odluke zahteva poreñenje troškova i koristi. Ponašanje ljudi se može
promeniti kada se promene troškovi ili koristi. Na primer, kada raste cena jabuka ljudi
odlučuju da jedu više kruške jer njihova cena se ne mijenja i manja je od cene jabuka.
Istovremeno, proizvoñači jabuka zbog rasta cene jabuka žele u što kraćem roku da povećaju
svoju ponudu a dalje i proizvodnju. Dabi povećali ponudu na tržištu moraju više jabuka ubrati
u kraćem roku. Za to je potrebna dodatna radna snaga, te dolazi do zaposlenja novih radnika.
Sa drugu stranu, u istom periodu zbog rasta cene jabuka dolazi do porasta tražnje za
kruškama. Ponuñači krušaka su sada u situaciji da brže prodaju svoje zalihe i imaju povećanu
tražnju na ____________________________Uvod u
ekonomiju_____________________________ David ð. Dašić, Ilija J. Džombić 26 tržištu. Iz
tog razloga, i oni moraju da uposle novu radnu snagu kako bi mogli odgovoriti zahtevima
tržišta u što kraćem roku. Nosioci javne politike, takoñe, moraju imati na umu uticaj i efekte
podsticaja, jer politika često menja troškove ili koristi za ljude, a time i njihovo ponašanje.
Povećanje iznosa podsticajnih sredstava za proizvodnju odreñenog proizvoda za efekat će
imati povećanje proizvodnje tog proizvoda. Uvoñenje novog poreza ili povećanje poreske
stope često će smanjiti potrošnju. Na primer, uvoñenje novog ili povećanje postojećeg poreza
na naftne derivate podstiče ljude da manje voze svoje automobile, a to znači da se smanjuje i
potražnja za naftnim derivatima. Ljudi odlučuju da više koriste usluge javnog prevoza.