KOCKA

V3. (14.04.2019)

LIKOVI

ZDRAVKO, oko 55

SELMA, oko 20

ADO, oko 35

MALIK, oko 25

AMILA, oko 55

DENIS, oko 30

NIJAZ/ MIRALEM/ MIDHAT, oko 55 (Po mogućnosti isti glumac)

NEVIDLJIVI GLAS
"Ne razgovaram zato što posjedujem moć govora; Razgovaram zato što sam nemoćan da
šutim“, Rabin Abraham Isak Kook.
1.

Mrak. Postepeno se osvjetljuje prazna scena. Iz OFF-a čujemo jezivi, distorzirani glas.

GLAS: Ne razumijemo zašto moramo činiti stvari na ovom svijetu, zašto moramo imati
prijatelje i želje, nade i snove. Zar ne bi bilo bolje sakriti se u neki daleki ćošak svijeta, tamo
gdje nema buke ni komplikacija? Tada bi se mogli odreći društva i ambicije, sve bi izgubili i
ništa ne bi dobili. Jer, šta se ionako ima dobiti od ovog svijeta?

Na scenu pada uveličana Rubikonova kocka. Svi likovi izlaze na scenu i kao u nekom trensu
kruža oko te kocke.

GLAS: Kada bi bili u potpunosti iskreni, rekli bi da ne znamo zašto živimo i zašto ne
prestajemo da živimo. Rješenje se vjerovatno nalazi u iracionalnoj naravi života koji se
održava bez ikakvog razloga.

Ado pokupi Rubikonovu kocku. Svi napuste scenu osim Malika i Denisa.

2.

Malik i Denis puše ispred hitne pomoći.

Malik: Jesi li siguran?

Denis: Kume, tri dana sam naspidisan, nisam spavao, treba mi piva da dođem sebi. Valja zvati
ljude. Valja objasnit. Valja odradit ono što se treba odraditi, a ja ne znam šta trebam odraditi.
Tako da bi mi valjao kad bi mi donio šest do sedam piva da mogu malo doći sebi.

Malik: Ne mogu sada otići po njih. Posao, jebiga.

Denis: Ma ja, boli vas kurac. Uhljebili se. Boli vas kurac za nas. Mi smo face koje viđate
svaki dan. Kume, kako živiš sa sobom?

Malik: Ja sam obični portir.

Denis: Ja ja ja, obični portir. Tako su govorili i oni čuvari u logorima.

Malik: Gotov sam za nekih pola sata, pa mogu s tobom na pivu.

Denis: Šta ćeš mi ti koji kurac?

Malik: Mislio sam da bi ti možda....

Denis: Mislio, mislio, mislio. Da je tebe bog napravio za razmišljanje, ne bi bio portir. Misliš
da nemam ja svoje ljude. Znaš ti ba ko sam ja? Okrenem dva broja i ovdje će se stvoriti 15
ljudi koji će mi pomoći.

Malik: Ok. Ako mogu ikako pomoći tu sam.

Denis: Idi po pive.

Malik: Ne mogu, šefovi su mi tu.

Denis. Jebem ja i tebe i šefove i poganu ovu državu, nesposobnu. Život mi upropastite. Sve
vam jebem.

Šutnja.

Malik: Sjedni malo, hoćeš li čašu vode?

Denis: Jebo te voda, hoću pivu ili još spida ili nešto da mogu nazvati nju.

Šutnja.

Malik: Preksinoć nam došao lik sa Rubikonovom kockom u šupku.

Denis: Čega?

Malik: Znaš one šarene kocke što se slažu?

Denis: Nisam retard, naravno da znam.

Malik: Došo frajer sam, mi se isfurali. Valja to izvući da ne oštetiš nešto, al nisu mogli ljudi
od smijeha.

Denis: I?

Malik: Šta i?

Denis: To je to je li? To ti je priča neka da me razveseliš. Kontaš to će mi pomoći, je li? Pa

znaš ti šta sam ja sve vidio u životu. Znaš ti đe sam ja bio, šta sam radio. Nijedna tvoja
anegdota neće pomoći. Hoću pivu sad i odmah!

Malik: Odoh ti po pive.

Denis: To brat moj.

Malik: Ako bude šef prolazio, reci da sam u WC-u ili nešto.

Malik odlazi.

Glas (ženski, stariji): Prepao si se.

Denis: Nisam.

Glas: Strah te je.

Denis: Šuti jebo ti ja mater.

Glas: Ne boj se.

Denis: Šuti!

Glas: Sve će biti u redu.

Denis: Hoće kurac. Sve je u kurcu.

Glas: Sve će biti u redu.

Denis odlazi. Umjesto njega se pojavljuje Zdravko.

3.

Zdravko sjedi na ogromnoj stolici.

Zdravko: Popusti me!

Glas (dječiji, muški): Neću.

Zdravko: Molim te.

Glas: Ne.

Zdravko: Šta hoćeš od mene?

Glas: Da me poslušaš.

Zdravko: Slušam, ali stalno ponavljaš jednu te istu stvar.

Glas: Zato što ne slušaš, čuješ ali ne slušaš.

4.

Na sceni su Zdravko, Amila i Nijaz.

Nijaz: Nismo se tako dogovorili.

Zdravko (Nijazu): Nije mi trenutno najbolje vrijeme da razmišljam o tome.

Nijaz: Trideset se godina bavim ovim poslom i nijednom niko nije bio spreman da priča o
ovome.

Amila: I šta će sad biti?

Nijaz: Tako da ti ne mogu previše pomoći.

Zdravko (Amili): Suspenzija.

Amila: Šta suspenzija znači?

Zdravko(Amili): Neću raditi neko vrijeme.

Nijaz: Jesi li tu?

Zdravko (Nijazu): Jesam prijatelju. Koja je najmanja količina koja ti je potrebna da me pustiš
na miru?

Amila: Koliko dugo nećeš raditi?

Zdravko (Amili): Nisam siguran.

Amila: Nagađaj doktore, nagađaj.

Zdravko: Dok se formira komisija, dok zasjednu, dok donesu odluku.

Nijaz: Deset milja.

Amila: Par sedmica? Par mjeseci? Par godina?

Zdravko (Nijazu): Imam ti pet hiljada trenutno.

Nijaz se smije.

Zdravko (Amili): Pretpostavljam da bi trebalo oko mjesec dana trajati. Ne mogu dugo bez
mene.
Amila: A siguran si da će te primiti nazad?

Nijaz: Donesi mi sutra pare u restoran, dogovorit ćemo se za ostatak kasnije.

Zdravko (Nijazu): Hvala druže.

Amila: Jesi li tu?

Zdravko (Amili): Jesam. Siguran sam da će me primiti. Previše sam uradio za njih. Previše
sam tu.

Amila: Ne smiješ sada dobiti otkaz. .

Nijaz: Šta čujem za neki belaj na poslu.

Zdravko (Nijazu): Ništa. Sitnica. Ne pitaj.

Nijaz: Treba li se šta intervenisati kod nekoga?

Zdravko: Ne treba, hvala.

Amila: Čuješ li me?

Zdravko (Amili): Čujem, neću dobiti otkaz.

Amila: Koga su još suspendovali?

Zdravko: Adu malog i Selmu novu.

Na scenu izlazi Selma.

Selma: Poštovani dr. Zdravko, trebali bih se što prije sastati.

Amila: Hoćeš li dolaziti kući?

Zdravko (Amili): Hoćeš li da dođem kući?

Amila: Neću.

Zdravko: Zašto pitaš ako nećeš?

Amila: Onako.

Zdravko (Selmi): Draga Selma, javim ti se sutra.

Amila odlazi.

Zdravko i Selma stanu jedno nasuptrog drugog. Dugo se gledaju.

5.

Ado je sam na sceni.

Ado: I gdje je sad Bog?

Glas (distorzirani): Eno ga u nekom selu za kojeg ti nisi ni čuo.

Ado: Šta će tamo?

Glas: Pravi ljestvice koje sežu do kraja svijeta i na vrhu stavlja sreću.

Ado: Zašto?

Glas: Pa da je možeš naći.

Ado: Zašto ne možeš sa mnom direktno govoriti.

Glas: Govorim najdirektnije moguće.

Ado: Ništa ne kontam.

Glas: Prestani se truditi da shvatiš, sve će ti biti jasno.

Ado: Bojim se.

Glas: Naravno da se bojiš.

Ado: Ko si ti?

Glas se smije.

Glas: Ja sam ti. Ti si ja. Mi smo sve.

6.

Ado, Miralem i Ifeta u kući.

Ifeta: Ode li na biro na kraju?

Miralem: Sutra.
Ifeta: Allahu dragi, vazda sa njim sutra.

Miralem: Ženska glavo, ko će po onoj havariji izlaziti iz kuće.

Ifeta: Nisi izašao iz kuće tri dana.

Miralem: Ko da ću šta vidjeti. Sve sam ja vidio moja ti. Dosta mi svega.

Ifeta: Haj ne seri i pomozi na otvorim ovu turšiju.

Miralem: Gdje ti je sin?

Ifeta: Sad bi trebao s posla.

Miralem: Kad ćemu plata?

Ifeta: Šta tebe boli briga?

Miralem: Dok živi kod mene, zanima me.

Ifeta: Znam ja što te zanima.

Miralem: Sve ti znaš, jel'de?

Ifeta: E neće moći. Meni će je dati.

Miralem: Treba mi za jaknu.

Ifeta: Treba ti za kurac moj.

Miralem: Jesi teška, majko mila.

Ado ulazi.

Miralem: Evo junačine, šta ima junačino?

Ado: Dobro.

Miralem: Vidjel Atalantu sinoć?

Ado: Ne.

Miralem: Zijaniše u zadnjoj minuti.

Ado: Počeo si opet?

Miralem: Ma jok, onako pratim.

Ado: Hoćemo li na džumu?

Miralem: Hoćemo ako ova tvoja mama ikad napravi doručak.

Ifeta: Ado sine kako je bilo na poslu, jesi li se umorio?

Ado: Nisam.

Ifeta: Evo sad će hrana, smršao si mi nešto.

Ado: Nisam gladan.

Ifeta: Čuj nisi gladan, nema toga.

Miralem: Pusti junačinu, vidiš da je umoran. Ko zna šta je vidio sinoć.

Ifeta: Tobe jarabi, znaš da ne smijemo o tome pričati.

Miralem: O čemu?

Ifeta: Pa o poslu njegovom.

Miralem: Jebo ga ja, nije hirurg. Vozač obični.

Ifeta: Šuti Boga ti, koliko li je on života spasio, ti ništa ne znaš.

Ado: Odoh.

Miralem: Gdje ćeš?

Ado: Prošetat.

Ifeta: Nemoj tako,tek si došao.

Miralem: Pusti junačinu.

Ado: Hoćeš li doći na džumu?

Miralem: Obavezno.

7.

Na sceni je Selma. Čuje se Glas djevojčice koja plače.

Selma: Prestani molim te.

Glas: Ne mogu, strah me je. Smijat će mi se.

Selma: Ko će ti se smijati?

Glas: Svi.

Selma: Gdje si? Dođi da te zagrlim.

Glas: Kasno je za to.

Selma: I mene je strah.

Glas: I treba da te bude.

Selma: Šta da radim?

Glas ponovno počinje da plače.

Selma: Je li?

8.

Selma: Šta ćemo?

Ado: Ne brini se.

Selma: Kako se neću brinuti, Malik je poludio.

Ado: Mogu misliti.

Selma: Ubit će me ako izgubim posao.

Ado: Nećeš.

Selma: Kako znaš?

Ado: Jednostavno znam.

Selma: Joj, jesam li napravili preveliki blam onu noć?

Ado: Ne sjećam se.

Selma: Nismo trebali ići sa šefom.

Ado: Prestani to govno zvati šefom.

Selma: Ja stvarno ne znam šta mi je bilo. Inače nikada ne pijem.

Ado: Ni ja.

Selma: Al rekoh hajde, moramo biti zajedno.

Ado: Nikakvog smisla.

Selma: Šta?

Ado: Ovo nema nikakvog smisla.

Selma: Adnane dragi, ja tebe nikad ne razumijem.

Ado: Sedam dana već čekamo i niko ništa. A znamo da ću ja dobiti otkaz.

Selma: Nemoj me nasmijavati.

Ado: Lažem roditeljima da idem na posao svaki dan.

Selma se smije.

Ado: Mislim da bi poludjeli da saznaju.

9.

Ifeta: Što uvijek moraš biti takav prema njemu?

Miralem: Hajde Boga ti, kakav?

Ifeta: Grub.Odvratan.

Miralem: Čovjek od trideset i pet godina još uvijek sa nama živi, ja sam u njegovim godinama
gradio Libiji i Rusiju i stigao sa i njega napraviti.

Ifeta: Druga su sad vremena.

Miralem: Isto je sve, samo je mekan.

Ifeta: I Boga ti, koliko ono dugo ti ne radiš? Dvadeset godina jel' ono bi?

Miralem: Znaš i sama da su mi leđa otišla.

Tišina.

Ifeta: Čudno mi baš što je otišao bez doručka.

Miralem: Pusti, mahnito dijete.

10.

Selma: A moram i ja ocu reći. On mi je sredio posao.

Zdravko izlazi na scenu. Ado ga na primjećuje, Selma je fiksirana.

Selma (Adi): Mogu li ti nešto reći?

Ado: Reci.

Selma: One noći.

Ado: Da.

Selma: Nakon svega, nakon što smo se napili i nadrogirali. Ti si otišao i...

Ado: Šta?

Denis izlazi na scenu. Selma ga ne primjećuje, Ado je fiksiran.

Selma: Ma nije bitno.

Denis uhvati Adu za ruku. Odlaze.

11.

Denis: Ubit ću ga na mrtvo.

Glas (ženski, stariji): Tako je. Udavi ga.

Denis: Zaklaću ga, nije svjestan.

Glas: Za sve je on kriv. Smoto smotani, uvijek je bio takav.

12.

Zdravko: Selmičak moj lijepi, kako si?

Selma: Ok sam, ustvari, ne znam, stalno mi se vraća ona noć.

Zdravko: Navikneš se.

Selma: Kako ću se naviknuti na ono? Ja nisam takva osoba, to valjda znate.

Zdravko: A ti misliš na ono sa derneka. Dešava se. Mislim da bi najbolje bilo da zaboravimo
na to.

Selma: Kako da zaboravim? Kako da gledam Malika u oči?

Zdravko: I na to ćeš se naviknuti.

Selma: Neću da se naviknem na to.

Zdravko: Gdje piše da u životu budu samo one stvari koje ti želiš. Nekada moraš uraditi nešto
što ne želiš. I zamolio bih te da ne dijeliš ni s kim ono što se desilo među nama onu noć.
Oboje smo bili pod traumom i pod raznim suspstancama.

Selma: Ali...

Zdravko: Ništa ali, danas je novi dan. Ubrzo ova komisija prolazi. Ubrzo se sve vraća u
normalu.

Tišina.

Zdravko: Nego, jesi li razmišlja o tome šta ćeš im reći?

Selma: Kome?

Zdravko: Stručnoj komisiji.

Selma: Šta ima da ima kažem. Ukočila sam se. Usporila sam proceduru. Ja sam kriva.

Zdravko: Nipošto.

Selma: Nego?

Zdravko: Pacijent nam je stigao prekasno.

Selma: Nije tačno.

Zdravko: Slušaj me, dijete drago, ja ovaj posao radim više od 25 godina i znam bolje. Da nas
je na vrijeme vozač dovukao, ne bi imali ovaj problem.
13.

Denis i Ado izlaze na scenu.

Denis: Nemoj mi se ba pravdati tu.

Ado: Ne pravdam se.

Denis: Ti mangup neki jel?

Ado: Nisam.

Denis: Pa kako te nije stid doć mi na oči.

Ado: Htio sam da vidim kako si?

Denis: Šta će mi ti koji kurac?

Ado: Iskreno... Ne znam. Imao sam neku potrebu da vidim kako se nosiš sa svime što se
desilo.

Denis: Kad si to ti počeo pričati ko peder neki načitani?

Ado: Uvijek sam ovako pričao.

Denis: Uvijek si bio šmokljan smotani. Još u srednjoj sam znao da si kreten. Jedini te ja nisam
maltretirao.

Ado: Nema potrebe da me....

Denis: Šta ba nema potrebe, nemoj da te zadavim ovdje i sada.

Ado: Spavaš li?

Denis: Ne spavam.

Ado: Jedeš li?

Denis: Ne jedem.

Ado: Probaj barem vode piti svako malo.

Denis: Halo ba, nisam ti ja neka starica kojoj treba pomoći, mani me se. Ne trebaju mi tvoji
savjeti.
Ado: Izvini.

Denis: Kume, bolje bi ti bilo da odeš. Jer bi ovo moglo preći u nešto što ne želiš da se desi.

Ado: Kako Alma podnosi sve ovo? Na dženazi je izgledala kao zombi.

Denis: Haj mrš odavde.

14.

Ado je sam na sceni.

Glas: Svijet je širok i prostran, zašto svaku noć navlačiš svoju odoru i lutaš gradom?

Ado: Šta bi to trebalo da znači?

Glas: Jesi li slobodan?

Ado: Jesam.

Glas: Ako si mi slobodan, znat ćeš odgovor na ovo pitanje: dolazi li ovaj zvuk...

Čujemo zvuk plača djeteta.

Glas: Dolazi li ovaj zvuk od uha ili od dječaka?

15.

Malik: Pa jebem li ti pleme da ti jebem.

Selma: Izvini. Izvini. Izvini.

Malik: Sa onim bagavim starcem koji na mitu vilu napravio?

Selma: Bila sam pijana.

Malik: Boli me kurac šta si bila.

Selma: Nisam ti mogla lagati više.

Malik: Dvije sedmice te hranim ovdje, ne izlaziš iz kuće a ti se jebavala sa šefom.

Selma: Jednom je bilo. Pijani smo bili. Znaš kakva je ta noć bila.

Malik: Nije ti dovoljno da ti je stari sredio posao, ti hoćeš još da napreduješ?

Selma: Odvratan si.

Tišina.

Selma: Šta ćemo sad?

Denis izlazi na scenu. Malik ga ne vidi, Selma je fiksirana.

Malik: A priča se po poslu da se karaš sa njim već duže vrijeme.

Selma: Lažu.

Malik: Da si mu zbog toga miljenica.

Selma: Prestani.

Malik: Ne ustvari, miljenica si mu zbog oca. Ovo si onako uradila, iz dosade. Razmaženo
derište.

Selma: Molim te prestani. Ne znaš šta se desilo.

Malik: Sve znam.

Selma: Samo se jednom desilo i neće se ponoviti.

Malik: Čuj neće se ponoviti. Naravno da se neće ponoviti. Ideš svog babi, nek te on hrani.

Selma: Nemoj molim te. Znaš da te volim.

Malik; Ne znaš ti šta je ljubav. Nisi imala priliku da saznaš šta je ljubav.

Selma: I šta će biti sada?

16.

Zdravko je sam na sceni.

Glas (dječiji, muški): Mnogo smo griješili.

Zdravko: Šta ćeš, živiš život i griješiš.

Glas: Ali smo mi baš istinski griješli.

Zdravko: A šta da radim sad?

Malik se naprasno pojavljuje. Odmah počinje tuči Zdravka.

Malik: E ovako ćemo, ti ćeš Selmi srediti da dobije posao nazad, da te ne bi ja ovog trenutka
zaklao.

Zdravko: Znaš li ti ko sam ja?

Malik ga nastavlja tuči, još mučnije.

Malik: Boli me briga ko si ti, ima da me poslušaš.

Zdravko: Sine, prestani.

Malik: Nisam ti ja sin i neće ti ovo proći.

Zdravko: Nemoj molim te.

Malik: Selma će ostati na poslu.

Zdravko: Ne odlučujem ja.

Malik: Napravi da tako bude, da ne bi ja morao nešto tebi napraviti.

Zdravko: Zašto ovo radiš?

Malik: Znaš ti dobro.

Glas (dječiji, muški): Puno smo griješili.

Malik: I meni ćeš srediti da... ne znam ni ja šta, ali i meni ćeš nešto srediti.

17.

Denis i Malik puše cigaru ispred hitne.

Malik: Sad će nekad psihologinja doći da popričate.

Denis: Šta će mi?

Malik: Da sa nekim popričaš.

Denis: O čemu?

Malik: Iskreno, nemam pojma.

Denis se nasmije. Počne plakati.

Denis: Jebala me kladara i spid i telefon.

Tišina.

Denis: Navučen. Ne mogu deset minuta bez ovog kurca.

Malik: Znam, isti sam, po čitav dan igrice.

Denis: Vjeruj mi da ne znaš ništa.

Tišina.

Denis: Imaš li ženu?

Malik: Djevojku.

Denis: Čuvaj je.

Malik: Eno je unutra, sprema se. Ona je radila reanimaciju.

Denis: Ja sam svoju zajebao za sva vremena. Sve sam zajebao. Jebala me klada i spid i telefon
i sve.

Malik: Biće bolje.

Denis: Kako te nije stid to govoriti sada?

18.

Ado i Ifeta.

Ifeta: Šta će ti pare?

Ado: Natrošio se.

Ifeta: Zar nije legla plata?

Ado: Jeste, ali morao kupiti novu bateriju za mobitel.

Ifeta: Jesam li ti rekla hiljadu puta, zaveži zmiju za pare, ostatak daj meni.

Ado: Jesi, majko.

Ifeta: Nemam ti više od deset.

Ado: Može.

Tišina.

Ifeta: A šta je Boga ti s tobom?

Ado: Kako misliš?

Ifeta: Nešto si mi blijed, smršao.

Ado: Znaš i sama. Posao, sekiracija.

Ifeta: Ih ponos majkin. Samo čuvaj ovaj posao.

Ado: Trudim se.

Ifeta: Ja ti nisam jedan dan u životu radila. I znaš šta, sad mi žao.

Ado: Pa što nisi radila?

Ifeta: Pa valjalo je odgojiti vas dvoje. Ona tamo vani negdje radi Bog sami zna šta, ti mi šutiš
po čitav dan tu. Al neka vas.

Ado: Jel ti ikad krivo?

Ifeta: Čega?

Ado: Što si nas rodila?

Ifeta: Tobe jarabi. Pa vi ste moje blago, davno bi se ubila da vas nema.

Ado: Al vidi nas. Ja nemam nikakav život, nisam djevojku imao, odem na posao, gledam
kako ljudi umiru. Vesna tamo u švabiji isto tako čisti starce.

Ifeta: Ne pričaj tako.

Ado: Ozbiljno ti govorim. Bolje bi ti bilo da nas nema.

Ifeta: Zveknut ću ti šamar, jesi li čuo?!?

Ado: Odoh se spremati za posao.

Ifeta: Slušaj me molim te. Bog je kroz mene napravio vas, i vi imate priliku da gledate boje i
okusite hranu i mirišete vazduh...

Ado: Ovaj karcinogeni sarajevski...

Ifeta: Nije bitno. Imate zdrava tijela kojima možete raditi šta hoćete. Sve je to dragi Allah
preko mene dao ovom svijetu, tako da neću da te čujem da ovako više govoriš!

Denis izlazi na scenu. Ado je fiksiran.

Ifeta: A sad se fino idi spremi i obrij za posao.

19.

Nijaz: Nećemo tako doktore.

Zdravko: U problemima sam.

Nijaz: Svijet je u problemu.

Zdravko: Nema nikakve šanse da mi oprostiš dug, u ime starih vremena.

Nijaz: Mili, znaš me dovoljno dugo.

Zdravko: Ne znam šta da radim.

Nijaz: Smisli.

Nijaz odlazi. Izlazi Amila.

Amila: Molim?!?

Zdravko: Mislim da je to najbolje rješenje za nas.

Amila: Moraš prestati uzimati taj kokain, postaješ sve luđi.

Zdravko: Prodamo ovu kuću, u kojoj ionako ne živimo više zajedno, kupimo dvije male.

Amila: Čovječe, jesi li svjestan da smo u procesu razvoda?

Zdravko: Jesam.

Amila: I misliš me tek tako zeznuti?

Zdravko: Neće niko nikoga zeznuti.

Amila: Dvadeset godina te trpem. Kockanje, opijanje, kurvanje. Hajde, shvatam, doktor u
hitnoj, veliki stres. Ali više ne mogu.

Zdravko: Pa zato ćemo prodati ovu praznu kućetinu.

Amila: I biće na tvoje ime?

Zdravko: Pa... Jesam li je ja zaradio.

Amila: Kad god pomislim da ne možeš biti veći gad, ti me iznenadiš.

Zdravko: Slušaj, u problemima sam.

Amila. Ne zanima me.

Zdravko: U velikim problemima.

Amila: U velikim si problemima otkako te znam.

Zdravko: Ima mnogo toga što ne znaš u vezi mene.

Amila: Zbog toga sam i odustala od tebe još davno.

Zdravko: Hoćeš li molim te učinit ovo za mene?

Tišina.

Amila: Kad si zadnji put pitao za Maju?

Zdravko: Otkud ti ona pade na pamet odjednom.

Amila: Maja, tvoja kćerka. Kćerka s kojom se nisi čuo barem tri godine.

Zdravko: Ne javlja mi se.

Amila: Aha, njena je obaveza da se javi čovjeku koji je napravio?

Zdravko: Ne želi ona nikakav kontakt sa mnom i to je davno svima nama dala na znanje.

Amila: Pitala sam te kad si zadnji put pitao za nju?

Zdravko: Kakve veze ona ima sa ovim o čemu pričamo?

Amila: Neću ti ja reći.

Zdravko: Ja ću prodati kuću, htjela ti ili ne.

Amila: Neće moći.

Zdravko: Probaj me zaustaviti.

Amila: Vidjet ćemo.

20.

Selma: Kako znaš?

Glas: Zato što znam za šta si sposobna.

Selma: Strah me je.

Glas: Uvijek te je strah i nekako si preživjela.

Selma: Kako bih voljela da te zagrlim.

Glas: Zagrlit ćeš me. Ne brini se.

21.

Midhat: Znači dobila otkaz?

Selma: Suspenzija.

Midhat: Kako si uspjela tako brzo problem uraditi?

Selma: Ukočila se.

Midhat: Šta ti to znači?

Selma: Jednostavno se ukočila kad sam vidjela pacijenta.

Midhat: Jesi li me molila da ti sredim taj posao.

Selma: Jesam.

Midhat: Jesam li se potegao svaku vezu koju imam da ti sredim?

Selma: Jesi.

Midhat: Jesam li sada duža usluge pola grada zbog tvog posla?
Selma: Jesi.

Midhat: I ti sada meni dolaziš i moliš me da se vratiš kući?

Selma: Nemam gdje drugo.

Midhat: Eh, da ti je mama živa.

Selma: Ne spominji mamu.

Midhat: Još mi govori šta da radim.

Selma: I, hoću li moći ostati barem na neko vrijeme.

Midhat: Ja sam kriv.

Selma: Za šta?

Midhat: Nisam ti nikada rekao ne.

Tišina.

Midhat: Možeš ostat sedam dana. Nemoj praviti Elmedini probleme kada je ona tu.

Selma: A Elmedina se uselila s tobom.

Midhat: To je valjda moja stvar.

Selma: Pa, hoćeš li morati sa njom provjeriti je li u redu da ostanem kod vas?

Midhat: Čemu ironija?

Selma: Nisam ironična.

Midhat: Naravno da možeš par dana ostati.

Selma: Hvala.

Midhat: Probaj biti fina prema njoj.

22.

Zdravko: Mislio sam da si vjernik?

Ado: Jesam.
Zdravko: Pa zar vam nije zabranjeno klađenje?

Ado: Jeste.

Zdravko: Daj da vidim listić... Gdje će na Atalantu igrat, jebo te Atalanta.

Ado: Šta ja znam.

Zdravko: Mani se kocke, vjeruj mi. Život mi je uzela.

Ado: Šta ću. Moram nekako vrijeme ispuniti.

Zdravko: Odužio se ovaj proces. Ja sam mislio da će maksimano tri sedmice trajati.

Ado: Nisam roditeljima još rekao.

Zdravko se smije.

Zdravko: Kako dragi moj. Kako te nisu provalili?

Ado: Izađem svako noć u šest i šetam do šest ujutro.

Zdravko: Koliko je tebi godina?

Ado: Trideset pet.

Zdravko: Ja sam u tvojim godinama...

Ado: Ne zanima me šta ste vi u mojim godinama. Niste u mojim godinama sada. Ja sam sada
u svojim godinama.

Zdravko: I šta, koga te je više strah, majke ili oca?

Ado: Nema tu strah veze.

Zdravko: Zašto im onda ne kažeš?

Ado: Nemaju ljudi ništa drugo. Samo mene.

Zdravko: Sad bi nekad trebala plata, saznat će.

Ado: Nešto ću smisliti.

Zdravko: Evo ti, da ne moraš smišljati.

Ado: Ne, ne, ne, ne.

Zdravko: Uzmi kad ti kažem.

Ado: Hvala doktore.

Tišina.

Zdravko: Slušaj, ja sutra imam taj gestapo razgovor u kojem će me ispitvati o okolnostima tog
jutra.

Ado: Da. Ja sam za tri dana.

Zdravko: Znaš li šta će reći?

Ado: Reći ću ono što se desilo.

Zdravko: A šta se desilo?

Ado: Znamo obojica šta se desilo.

Zdravko: Hajde ti meni ponovi ono što obojica znamo.

Ado: Ne mogu da pričam o tome.

Zdravko: Mala se ukočila. Mogli smo ga spasiti da se ona nije skamenula.

Tišina.

Zdravko: Je li jasno?

23.

Denis: Kume izgledaš gore od mene. A ja nisam spavao jedno 15 dana.

Ado: Nisam ni ja.

Denis: Šta ti je?

Ado: Ne znam.

Denis: Hoćeš povuć?

Ado: Neću. Kad ćeš se prestat dandarati?

Denis: Kad god mi bude kurcu ćeif.

Šutnja.

Denis: I šta hoćeš?

Ado: Hoću da vidim kako si.

Denis: Ne bi reko kumašine.

Ado: Ne znam ni ja šta hoću.

Šutnja.

Ado: I jesi me maltretirao?

Denis: Šta kažeš?

Ado: Kad sam ti prošli put bio, rekao si da me jedini ti nisi maltretirao.

Denis: Zato što nisam.

Ado: Ne sjećaš se je li?

Denis: Čega?

Ado: U trećem razredu. Ja sam Almi nešto pomagao oko nekog predmeta. Ti si me štocirao
pred svima ispred škola.

Denis se smije.

Denis: Jebaji ga. Ne sjećam se.

Ado: Nema veze.

Šutnja.

Denis: Ne znam šta da radim sa sobom.

Ado: Ni ja.

Denis: Kontam se ubiti, da olakšam svima.

Ado: Nisi ti kriv.

Denis: Jesam.

Ado: Bio sam tu. Nisi ti kriv.

Denis: Prestani mi dolaziti da te ne bih opet morao naštocat.

24.

Miralem: Kad si planirao reći majci?

Ado: Nisam.

Miralem: Kad si dobio otkaz?

Ado: Nisam dobio otkaz.

Miralem: Jok eto, ja sam.

Ado: Ne trebaš se oko toga brinuti, davno si prestao o poslo razmišljati.

Miralem: Junačino, šamarčinu ću ti zveknuti.

Tišina.

Miralem: Jel?

Ado: Šta?

Miralem: Otkad ne radiš?

Ado: Oko mjesec dana.

Miralem: Ti mi neki vjernik.

Ado: Kakve to veze ima?

Miralem: Mjesec dana nam lažeš.

Ado: Šta ćeš.

Miralem: I moram od mahale saznat da si po čitav dan o kladionici?

Tišina.

Miralem: Ti, veliki Allahovo rab, sa visine gledaš na svog slabog oca, a sve vrijeme lažeš.
Ado: Šta ćeš.

Miralem: I šta ćeš sad?

Ado: Imam sutra razgovor sa disciplinskom komisijom.

Miralem: Oko čega?

Ado: Nije bitno.

Miralem: Šta nije bitno, oko čega?

Ado: Podlegao nam je pacijent, misli da smo mi krivi.

Miralem: Jeste li?

Ado: Jesmo.

Ulazi Ifeta.

Ifeta: Vidi ti njih, niko da mi pomogne s kesama.... Hvala Ado sine, kako je bilo na poslu?

Ado: Standardno.

Ifeta: De mi pomozi da ovo posložim, letim ko tetka Sabihe.

Miralem: Kad će više umrijeti ta Sabiha?

Ifeta: E ako ti glavu razbijem, da nije nje, ne bi mene bilo.

Miralem: Koliko joj je? Jel prevalila stoju?

Ifeta: Devedeset i četiri.

Miralem: Ko će ispuniti devedeset i četiri godine. Negdje do pedeset sve vidiš i onda samo
reprize.

Ado: Šta ti znaš?

Miralem: Šuti ti!

Ifeta: Sabaheta je mene odgojila kad mi je mama umrla. Ako ništa drugo red je da je obiđem.
A ti Miraleme ne serendaj, bolje bi ti bilo da usisaš.

Miralem: Nek junačina usisa.

Ifeta: Tek se vratio s posla, umoran, ti čitav dan te listiće ispunjavaš.

Miralem: Da, u pravu si. Nek se odmori junačina malo. Ja ću.

Ifeta: Odoh vam ja. Ado sine dođi poljubi mamu.

Ifeta odlazi.

Miralem: Kako te nije stid?

Ado: Nije.

Miralem: Tako mami lagati?

Ado: Nemoj da počinjemo.

Miralem: Šta ćeš sa životom, ovdje s nama čekat dok ne umremo pa da možeš stan za sebe
zadržat.

Ado: Stvari koje sam ja vidio... Ma nije ni bitno.

Miralem: Šta si ti vidio? Sve što si ti vidio sam ja 92. vidio, i to gladan i žedan.

Ado: Dosta te je.

Miralem: Nikada ništa od tebe. Nikada nisi neku djevojku doveo. Nemaš prijatelja. Zatvoriš
se u onu sobu i radiš bog zna šta. Još si sad izgubio posao.

Ado: Šuti! Šuti! Šuti! Šuti! Šuti!

Miralem: Ne znam što ne možeš ko normalan svijet živjet.

Ado: Šuti!

25.

Midhat: Ne može ovo ovako više.

Selma: Znam

Midhat: Rekla si sedam dana, prošlo je skoro tri sedmice. Kad ti je ta komisija?

Selma: Za tri dana.

Midhat: Izvini, ali moraš ići.

Selma: Shvatam.

Midhat: Jednostanvno, Elmedina misli da ti ne prije njeno društvo.

Selma: Ne prija.

Midhat: Javi ako bude šta trebalo vezano za ovo.

Selma: Mogu li te nešto pitati? Je li tebe pere savjest zbog mamine smrti ili je ovo samo kriza
srednjeg života?

Midhat: Ne razumijem.

Selma: Ove prekul tetovaže. Hodanje sa djevojkom mojih godina. Izlaženje, nisi nikada prije
izlazio, sad si svaku noć vani.

Midhat: A mogu li ja tebe nešto pitati?

Selma: Hoćeš li mi odgovoriti?

Midhat: Ono su više bile izjave, nego pitanja. Nego, hoćeš li ti ikada odrasti?

Selma: Šta bi ti to trebalo značiti?

Midhat: Ti bi do sada trebala biti svoja žena.

Selma: Bila bih zahvalna kada bi mi prestao pametovati.

Midhat: A ne smeta ti to što ti sređujem sve u životu.

Selma: Molim te da prestaneš sređivati stvari za mene. Uživaj u svom prekul životu sa svojom
prekul djevojčicom i nemoj se više brinuti o meni.

Selma: Hvala ti na svemu, vidjet ćemo se nekada. Vjerovatno na tvojoj sahrani.

26.

Malik je sam na sceni.

Malik: Ali kako?

Glas (ženski, odrasli): Hiljadu puta sam ti ovo govorila.

Malik: Preteško je.

Glas: Tri su ćudoređa koja su i dunjalučka i ahiretska: oprost onome koji ti je nanio nepravdu,
stupiti u kontakt s onim što je s tobom prekinuo vezu i biti strpljiv kada se god prema tebi
postupa s neznanjem.

Malik: Sve to divno zvući, ali kako?

Glas: Mislim da sam te dovoljno naučila i da sam znaš šta ti je činiti.

Na scenu izlazi Selma.

27.

Selma: Volim i ja tebe.

Malik: Ali ja tebe volim više nego išta na ovom svijetu.

Malik: Razmislio sam o svemu i kontam sve.

Selma: Ne mogu ti opisati koliko mi je žao.

Malik: A ovo će proći kako treba, govori se da će te sve troje ostati na poslu.

Selma: Ne znam ni hoću li da ostanem tamo?

Malik: Šta pričaš?

Selma: Ne znam. Isto ko da mi tu, u dijafragmi stoji stisnuta šaka. Ruke su uvijek
naelektrisane nekako, ne znam opisati. Noću me bude strah običnih stvari. Sinoć gleda čašu
mlijeka i nije mi dobro. Ne znam šta da radim sa sobom. Ja sam kriva za sve. Nisam se trebala
ni roditi. Ne zaslužujem tebe. Ne zaslužujem da živim.

Malik: Haj ne seri. Dođi da te zagrlim.

Selma: Ne znam šta bi bez tebe.

Tišina.

Malik: U S.O.S domu je bila ova vaspitačica jedna i svaki dan ona nama donese one skupe
crvene čokolade, kako se ono zovu?

Selma: Kinder bueno.

Malik: Jah, kinder bueno. I uglavnom, jednom sam ukro kesicu i pojeo je sam i muka mi bila
znači nije mi dobro bilo. I sazna ona, ja se prepao, mislim sad prebiće me ona, sakrio se ispod
jorgana, pravim se kao da se ništa nije desilo. I prolazi sat, nema nje. Drugi sat, nema nje.
Treći sat, eto ti nje. Ja se tresem ko kurban. Otkrila ona mene. Kuku meni. Kad na licu joj
osmijeh najveći kojeg sam ikad vidio. Kaže „šejtane, idi brzo kupi još jedno pakovanje, da te
nije niko vidio“, i zagrli me.

Selma: Bi li ti djecu imao?

Malik: Što?

28.

Denis: Ne budi smiješan.

Ado: Ozbiljno ti govorim, ja sam kriv.

Denis: Mrš u pičku materinu više sa jadikovkama.

Ado: Ovo se nije trebalo desiti. Sve hoću da povratim, ali ne mogu.

Denis: Proći će te. Sve prolazi.

Ado: Mogli smo ga spasiti.

Denis: Prestani ga spominjati.

Šutnja.

Ado: Kako je ovo bila božja volja? Kako? Kako?

Denis: Dosadan si.

Ado: Opraštaš li mi.

Denis: Ja da ti oprostim? Šta ti imam ja oprostiti?

29.

Zdravko: Dakle tu noć sam na smjeni, sve je nekako previše mirno. Dobijemo poziv na kućnu
adresu. Ja čekam vozača, Adnana, on se ne odaziva.

Ado: Znao sam da će se nešto loše desiti. Bio sam u džamiji kada je došao poziv.
Zdravko: Zvali smo ga više puta. Nije se javljao.

Selma: Oprostite ako sam malo nervozna, ovo mi je prvi ovakav razgovor. A i ono mi je bio
prvi ovakav događaj. Sjedili smo i neke dvije minute čekali da nas Adnan pokupi.

Ado: Da sam znao da će se ovo baš tada desiti, ne bih nikada kročio u džamiju.

Selma: Ako me već pitate, Zdravko jeste izgledao malo, kako da kažem izvan sebe.

Zdravko: Standardna doktorska nenaspavanost.

Ado: Glupa džamija. Izvinjavam se, dakle, ne znam koliko sam se zadržao, ali sa požurio da
pokupim njih dvoje, dispečer je govorio da je težak slučaj.

Zdravko: Penjemo se u stubište i, vidite, sa iskustvom dobijete tu neku intuiciju, znate koje su
vaše šanse. Znao sam da nam se ne piše dobro.

Selma: Meni je muka bio, htjela sam povratiti. Pomagala sam i Zdravku da se popne, pošto se
stan nalazio na osmom spratu. Kada smo ušli unutra i vidjela ono što smo vidjeli, mislila sam
da ću se onesvijestiti.

Zdravko: Dječak. Od nekih 5 godina. Plav u licu. Otac u šoku pored njega. Pitam ga šta se
desilo, on šuti.

Ado: Pokazao na je na grlo, pretpostavljao da se nešto zaglavilo.

Zdravko: Mali je prestao disat. Vrlo jednostavan zahvat ako mene pitate.

Selma: Ja sam se ukočila.

Zdravko: Ja od sestre tražim da mi doda nešto čime ćemo izvaditi zaglavljenu igraču, ona
ništa.

Ado: Doktor se tresao sve vrijeme, vidjelo se da nije dobro.

Selma: Ja sam se ukočila.

Zdravko: Napatio sam se dok sam izvadio igračku, to priznajemo.

Selma: Ja sam se ukočila.

Zdravko: I onda ide reanimacija. Morali smo oca skloniti.

Ado: Nikada neću zaboraviti koliko je plav mali bio. Vidio sam mnogo mrtvih, ali ovo mi ne
izlazi iz glave.

Zdravko: I šta da vam kažem, poštovane kolege, nismo uspjeli. Dešava se to u našem poslu.
Nismo uspjeli sa reanimacijom.

Ado: Molim? Pa ne bih znao odgovoriti na to pitanje. Svaku noć obavljam sabah namaz.
Nikada nam se ovo nije prije desilo.

Zdravko: Test na droge? Pa je li vas stid? Ne pada mi na pamet. Nisam bio nadrogiran i ne
pristajem na test.

Selma: Ja sam se ukočila i izvinjavam se.

30.

Denis i Malik puše ispred hitne pomoći.

Denis: Imaš li ženu?

Malik: Djevojku.

Denis: Čuvaj je.

Malik: Eno je unutra, sprema se. Ona je radila reanimaciju. Evo i ja čekam da završi pa da
kući odemo. Ovo je je prvi ovakav slučaj. Jesi li siguran da ti ne mogu nekako pomoći?

Denis: Jesam.

Šutnja.

Malik: Onaj, trebao bih ja nazada na recepciju. Još malo će psihologinja.

Denis: Samo ti.

Malik odlazi.

Denis: Jebem ja vama svima sve, ništa ne kontate.

Amila: Šta ti je sa glavom?

Zdravko: Napio se. Pao.

Nijaz izlazi na scenu. Za vrat hvata Zdravka, odvlači ga sa stola. Prebija ga i tjera da potpiše
neki papir. Zdravko se vraća za stol.

Amila: Čemu ova očito lažna romantična gesta?

Zdravko: Očito lažna?

Amila: Nešto ti treba.

Zdravko: Ne treba mi ništa.

Amila: Šta hoćeš?

Zdravko: Voliš li ti mene i dalje?

Amila: Nemoj me nasmijavati.

Zdravko: Ozbiljno te pitam.

Amila: Ne znam ja ko si ti. Ne mogu voljeti nekoga koga ne znam.

Zdravko: Pola života se znamo, kako me ne znaš?

Amila: Tih pola života smo živjeli svako za sebe. Nismo imali vremena da se upoznamo.

Zdravko: Pa, zašto si se zaljubila u mene kad smo se tek upoznali?

Amila: Šta ti treba?

Zdravko: Da li ti je poznat ovaj restoran uopšte?

Amila: Počinješ me nervirati.

Zdravko: Pokojni dr. Boro mi je rekao da te ovdje dovedem. Da si sto posto moja ako te
dovedem ovdje.

Tišina.

Zdravko: I bio je u pravu.

Amila: Razgovala sam sa advokatom...

Zdravko: Nemojmo sad o advokatima.

Amila: A sada stvarno, šta ti je sa glavom.

Zdravko: Pao.

Amila: Jesi li izgubio posao?

Zdravko: Zato sam te i izveo na večeru. Nisam!

Amila: Čestitam.

Zdravko: Hvala.

Amila: Možeš nastaviti po starom.

Zdravko: Sjećaš li se kada si me zamrzila?

Amila: Ne mrzim ja tebe. Prije će biti da sam postala alergična na tebe.

Zdravko: Izgleda da imam taj uticaj na ljude.

Tišina.

Amila: Slušaj, očito si me izveo u ovaj restoran da mi nešto kaže, izgovori.

Zdravko: Ništa od kuće.

Amila: Kakve kuće?

Zdravko: Naše kuće.

Amila: Šta?

Zdravko: Nijaz.

Amila: Šta sa njima.

Zdravko: Njegova je.

Amila: Naša je.

Zdravko: Nekada bila.

Amila: Kunem ti se životom, ako mu prodaš kuću, zapalit ću i nju i tebe.

Zdravko: Gotova je stvar.

Nijaz, nakon što je prebio Zdravka, stoji nad njim.

Nijaz: Izvini druže. Dao sam ti više nego dovoljno vremena. Preporučujem ti da prestaneš
odlaziti u kockarnice. Sretno.

Amila: Gotova stvar?

Zdravko: Nažalost.

Amila: Ti si možda najgora osoba koju sam ikada upoznala. A mnoge sam degenerike
upoznala.

Zdravko: Ali eto, barem sam dobio posao nazad. Nećeš ostati bez ičega. Dići ću kredit, sredit
ću stvari.

Amila: Kurac ćeš ti srediti. Nikada te nije zanimalo ništa osim vlastite sreće.

Čujemo zvuk telefona kako zvoni, Amila nastavlja.

Amila: Dok sam trudna bila sa Majom, ti se jebavao na konferencijama. Dok sam odgajala
Maju ti se jebavao sa pripravnicama, imaš li ti imalo savjesti?

Zdravko: Histerična si.

Amila: Molim?

Zdravko: Smiri se.

Amila: To što mene nisi volio ću ti oprostiti. To što Maju nisi volio... to je njena stvar. Ali
razmisli o ovome, razmisli koliko si ljudi ubio.

Zdravko: Kakve to veze ima...

Amila: Ne prekidaj me... Razmisli koliko je ljudi izgubilo najmilije zato što je Zdravko noć
prije vukao bijelo sa nekom kurvom u nekom jeftinom motelu.
Zdravko: Šta hoćeš od mene?

Amila: Ništa. Apsolutno ništa. Biću najsretnija žena na svijetu ako te nikada više ne vidim.

31.

Zdravko je sam na sceni.

Zdravko: Zašto?

Glas: Skupe stvari nije uvijek vrijedne.

Zdravko: Šta sada?

Glas: Skupe stvari dobiju na vrijednosti kada puknu.

Zdravko: Ko sam ja?

Glas: Sačekaj dok sunce zađe. Sačekaj dok mjesec nestane.

32.

Ifeta: Kako?

Ado: Jednostavno. Ja i Selma smo zamjenjivi. Zdravko nije.

Ifeta: E, stvarno nije pošteno.

Miralem: Mamlaze.

Ado: Nemoj me.

Ifeta: Možeš li se žaliti?

Ado: Neću da se žalim.

Miralem: Neće junačina da se žali, sve će on sam.

Ado: Nemoj me.

Ifeta: I šta ćeš sad?

Ado: Ne mogu raditi ni u jednoj zdravstvenoj ustanovi u Sarajevu jer sam ubio dijete.

Ifeta: Nisi ti kriv.

Ado: Jesam.

Ifeta: Stvarno nije pošteno. Kakva je ovo država. Svi znaju kakav je onaj Zdravko.

Miralem: Nije Zdravko kriv. Ovaj naš junačina je kriv.

Ifeta: Pusti ga.

Miralem: Ne znam odakle je povukao to. Vjerovatno od tvoji. Vazda glava u oblacima. Vazda
negdje drugo.

Ifeta: Eto, tvoji su bolji. Propalice i alkoholičari. Isto kao i ti. Možda bi bolje bilo da se
propiješ opet.

Miralem: Igraš li kladaru još uvijek?

Ado: Igram.

Ifeta: Kakva kladara?

Miralem: Junačina kladionicu igra.

Ifeta: Tobe jarani, otkad.

Miralem: Ima par sedmica. Nećeš ti kod mene sjediti, hladiti muda i trošiti vrijeme.

Ifeta: Nemoj sine molim te, haram je.

Ado: Hoćete li se ušutiti molim vas.

Miralem: Vidi ti njega, naređuje junačina.

Ado: Nemam snage.

Miralem: Umoran junak. Dva mjeseca ne radi, umoran.

Ifeta: Pusti ga.

Miralem: Šuti ti. Idi kafu pravi.

Ado: Nemoj tako sa njom govoriti.

Miralem: Molim?

Ado: Nećeš više prema njoj tako govoriti.

Miralem: Sad će mi i ti početi govoriti šta da radim?

Ado: Hoću.

Miralem: A ako nastavim?

Tišina.

Miralem: Izgubio junačina posao, posato mangup.

Ado: Slušaj, mali čovječe, hranim te već osam godina. Propio si život. Prema njoj si diktator,
Sadam Husein, u naselju ti se smiju. Misliš da si neko i nešto, nisi nikada bio niko ni ništa. Od
rata čekaš da umreš. Iživljavaš se nad nama, misliš da si bolji od čitavog svijeta. Dosta te je.

Miralem: Šta ti znaš? Ja sam svoje odradio 92.

Ado: Kurac si moj odradio.

Ifeta: Nemoj psovat sine.

Miralem: Šuti ti.

Ado: Rekao sam ti da joj se ne obraćaš tako.

Miralem: A šta ako nastavim?

Ado: Ustani.

Miralem: Vidi, vidi, vidi.

Ado: Kako si samo malen i slab. Kako si jadan. Žao mi te je.

Ado odlazi.

Miralem: Eto sad sam mu ja kriv.

Ifeta: Evo kafe. Smirit će se on.

33.

Denis je sam na sceni, bori se sa sjenama. Postepeno postaje sve agresivniji.

34.

Malik: Hajde, nema veze, nemoj plakati. Nešto ćemo skontat.

Selma: Ne shvataš.

Malik: Kako ne shvatam. Nisam jednom dobio otkaz.

Selma: Stalno sanjam ono plavo dijete.

Malik: Nemoj.

Selma: Hajde šuti.

Malik: Izvini, pokušavam pomoći.

Selma: Zašto si tako fin?

Malik: Mislim da sam previše glup da bi bio zloban.

Selma: Tek tako si mi oprostio ono.

Malik: O onome ne pričamo.

Tišina.

Selma: Jedva čekam da dobijemo dijete.

Malik: Molim?

Selma: Nije smiješno.

Malik: Kakvo crno dijete sada?

Selma: Želim dijete. Potrebno mi je dijete. Hoću da budem majka.

Malik: Hajmo sačekati da te prođe ovo pa ćemo razgovarati.

Selma: Hoću dijete.

Malik: Pričat ćemo.

Selma: Hoću dijete.

Malik: Smiri se.

Selma: Nemoj mi govoriti da se smirim. Nemoj me grliti. Hoću dijete.

35.
Ado: Ja sam kriv.

Selma: Nisi. Ja sam kriva.

Oboje se smiju.

Selma: Sanjaš li?

Ado: Nisam ja nikada sanjao. Ustvari, svako sanja, samo se ja ne sjećam snova.

Selma: Ja svaku noć sanjam onog malog.

Ado: Jesi li vidjela Zdravka. Došao je zelen, tresao se, nije mogao ubaciti ruku u grlo.

Selma: Ja sam mislila da mu neće biti problem.

Ado: Već je godinama takav.

Selma: A zašto?

Ado: Posvađao se sa kćerkom prije par godina. Tad je postalo gore.

Tišina.

Selma: Mislim da sam trudna.

Ado: Kako?

Selma: Kasnim.

Ado: Koliko?

Selma: Dovoljno.

Ado: Šta ćeš?

Selma: Ne znam.

Ado: Zna li Zdravko?

Selma: Zašto bi on znao?

Ado: Znam šta se desilo kad smo završili sa dernekom.

Selma: Nemoj molim te, molim te, pliz, nikome reći. Ni njemu.
Ado: Ja sam sa njim završio.

Tišina.

Ado: Jesi li uradila test?

Selma: Danas ću.

Ado: Šta ćeš ti sa životom?

Selma: Nemam pojma. Imam osjećaj kao da se nalazim u nekoj nevidljivoj kocki i da gdje
god krenem postoji neka nevidljiva granica koja mi ne da da idem dalje.

Ado: Razbij kocku.

Selma: Kako?

Ado: Ne znam ni ja.

Selma: Šta će ti?

Ado: Imam sestru u Njemačkoj, možda odem kod nje da perem starcima guzice.

36.

Zdravko: Kurvo!

Amila: Šta je?

Zdravko: Kurvetino!

Amila: Rekla sam ti da se igraš sa mnom.

Zdravko: Uništila si me. Znaš li da si me uništila?

Amila: I ti si mene uništavao godinama.

Zdravko: Znaš li da ću u zatvor?

Amila: Rekla sam ti da je ta kuća zajednička.

Zdravko: Kako ne shvataš da nije bilo u mojim rukama. Čovjek mi je oteo.

Amila: Zašto si mu se zaduživao godinama?

Zdravko: Zato što sam govno od čovjeka. Zato što sam sebičan.

Amila: Znam sve to.

Zdravko: Čekaj sekundu, mislim da nisi svjesna ozbiljnosti situacije. Time što se me prijavila,
nisi mi samo uzela posao. Uhapsit će me za koji dan.

Amila: Nisi treba krasti s posla.

Zdravko: Jesi li me ikada voljela?

Amila: Ne znam ni ja.

Zdravko: I šta sad da radim?

Amila: Snosi posljedice svojh akcija.

Tišina.

37.

Denis: Slušaj, moraš mi prestati dolaziti. Ne pomažeš.

Ado: Pa... Mislio sam da i tebi godi.

Denis: Ne godi.

Ado: Prestat ću.

Denis: Prestani. I prestani sebe kriviti i prestani umišljati da si centar svijeta. Plačem po čitavu
noć. Razmišljam o samoubistvu negdje otkad padne mrak pa do jutra. Preko dana
funkcionišem. Nemam nikoga, ne trebaju mi tvoje noćne posjete da me podsjete na to da sam
ubio vlastito dijete.

Ado: Ja sam ti ubio dijete.

Denis udari Adu.

Ado odlazi po ruksak. Otvara ga, iz njega počinje da baca novčanice.

Ado: Osamdeset hiljada maraka. One noći. Nakon što se ono desilo. Naš šef, Zdravko,
vjerovatno si ga upoznao. On je poznati cuger i kockar. Pozvao nas je da pijemo, kaže to je
tradicija kada je ovakav slučaj u pitanju. Vidiš, ja nikada u životu nisam pio. Nisam nikada
spavao sa ženom. Tu noć smo popili koju. Zdravko i Selma su pokupili, pa sam ja otišao na
rulet. Oni su otišli. Ja stavim deset maraka na rulet i dobijem ovom. Zakopao sam ih oko
kuće. Nije mi jasno.

Denis: Dešavaju se i čudnije stvari.

Ado: I, onaj, mislio sam tebi dati ovo.

Denis: Stvarno?

Ado: Da.

Denis: Šta će mi?

Ado: Da ti olakša muke?

Denis: Da mi olakša muke?

Denis ponovno udari Adu.

Ado: Ne znam, ja ove pare ne mogu zadržati.

Denis: Čekaj sekundu.

Denis odlazi sa scene. Vraća se velikom kantom.

Denis: Haj pomozi da ubacimo ovo u kantu.

Ubacuju novac u kantu.

Denis novac polijeva benzinom, pali ga.

Dugo gledaju u vatru.

Denis: Eto, pomogao si.

38.

Zdravko je sam na sceni.

Glas: Nemoj to raditi.

Zdravko: Majo, nadam se da ti ovaj mail još uvijek radi.

Glas: Prestani.
Zdravko: Ne znam ni kako da ga započnem. Volim te, iako to nisam nikada pokazivao na
ispravan način.

Glas: Ne znaš šta radiš?

Zdravko (glasu): Mrš u pičku materinu!

Šutnja.

Zdravko: Nadam se da ti je dobro tu gdje jesi i da znaš da imaš oca koji te je uvijek volio.

39.

Midhat: Šta si to uradila sa kosom?

Selma: Ošišala.

Midhat: Na ćelavo?

Selma: Moderno je to sada.

Midhat: Fuj. Izgledaš ko narkomanka.

Selma: Možda i jesam.

Midhat: Jesi li?

Selma: Ko zna.

Midhat: Šta ti je?

Selma: Ne znam ni ja. Znam samo da ću da razbijem ovu kocku.

Midhat: Treba li ti para?

Selma: Ne treba mi ništa od tebe.

Midhat: Pa šta ti treba?

Tišina.

Selma: Jesi li primjetio da me nikada nisi zagrlio?

Midhat: Molim?
Selma: Jesi li primjetio da nikada nisi zagrlio svoju kćerku jedinicu.

Midhat: Nisam.

Selma: Ja jesam. Odavno sam to prestala čekati.

Midhat: Je li ti ikada falilo išta?

Selma: Ni slučajno. Putovala sam. Slao si me na seminare. Sredio mi posao. Našao mi stan.
Kupio mi namještaj. Sve moguće sam imala.

Midhat: Pa u čemu je problem?

Selma: Nema nikakav problem.

Midhat: Pa šta hoćeš?

Selma: Da se oprostim.

Midhat: Gdje ćeš?

40.

Selma: Prestani se smijati.

Malik: A dobro ti stoji.

Selma: Šuti.

Malik: Uvijek su me palile ćelave djevojke.

Selma: Aha, možda su te palili ćelavi likovi, ko zna.

Malik: Našao sam ti posao. Kod rođaka mog. Sekretarica.

Selma: Neka hvala.

Malik: Kako misliš?

Selma: Upisujem fakultet.

Malik: Ma daj.

Selma: Nemoj se smijati, šamarčinu ću ti svezati.

Malik: Šta upisuješ.

Selma: Hoću da budem učiteljica.

Malik: Pa da prepadaš djecu sa svojom ćelavom glavom, izgleda kao skinhed.

Selma: Haj šuti.

Malik: Pa kako ćemo živjeti.

Selma: Snaći ćemo se.

Malik: Tražit ću ja da radim duple smjene.

Selma: Ti si najbolji čovjek kojeg sam ikada upoznala.

Malik: Dođi da te zagrlim gargamele.

41.

Ado: Valja sad na saučešće.

Selma: Mrzim ove ceremonije.

Ado: I ja.

Selma: Nikad ne znam da li da zgrlim ožalošćene ili da im pružim ruku.

Ado: Imaš li cigaru?

Selma: Prestala sam pušit.

Tišina.

Ado: Počeo sam opet ići u džamiju.

Selma: Ellhamdulliah.

Ado: Šuti ćafirko.

Selma: Sad ćeš ti sad sa životom.

Ado: Čekam papire, odoh u njemačku.

Selma: Nemoj tamo prečesto u džamiju, da te ne uhapse.

Ado: Hoćemo li?

Selma: Hajmo.

Ado: Hej...

Selma: Reci?

Ado: Sviđa mi se nova frizura, podsjećaš me na Zdravka.

Selma: Šuti.

42.

Selma: Moje saučešće.

Amila: Hvala. Šta si to uradila od glave?

Selma: Promjene radi.

Amila: To si namjerno uradila da me nasmiješ na dan sahrane mog muža.

Selma: Nemoj tako.

Amila: Kakav je Zdravko bio prema vama?

Selma: Onaj...

Amila: Šta plaćeš? Jesi li dobro?

Selma: U redu je, u redu je.

Amila: Valjda bi ja trebala plakati.

Selma: Pa plači.

Amila: Nisam mu trebala ono uraditi.

Selma: Nisam ni ja.

Amila: O čemu ti pričaš?

Selma: O čemu ti pričaš?

Amila: Zlobno je ljudsko biće.

Selma: Pa...

Amila: Zlobni smo svi, i kratko smo tu i stvari nam se samo dešavaju.

Selma: Izvini, iskreno ti se izvinjavam.

Amila: Za šta?

Selma: Za sve.

Amila: Nisi ti kriva. Takav je bio Zdravko, ili sve ili ništa.

Selma: Ali ne shvataš.

Amila: Sve shvatam i u redu je.

43.

Malik: Onaj, trebao bih ja nazad na recepciju. Još malo će psihologinja.

Denis: Samo ti.

Malik odlazi.

Denis (obraća se publici): Vi neke stvari ne shvatate... Meni ne treba psiholog, meni ne treba
niko. Meni treba da osjetim ovu bol, da me hrani ova bol do kraja život. Vaše priče, vaša
opravdanja, sve ono što govorite kako bi izbjegli šutnju, to meni ne treba.

Pored njega prolaze Zdravko, Ado i Selma. Ne primjećuju ga.

Zdravko: Vodim vas ja na jednu s nogu, bila je teška noć.

Denis: Meni treba tišina.

Kraj.