ПОНЕШТО

О МАЧКАМА
1
 Посвећено мом Цолету, кога су убили незнање и немар.

ПРЕДГОВОР

Тешко је, најтеже, волети некога а бити немоћан када му је потребна помоћ.
Волети мачку, значи бити изложен сталним стресовима због њеног здравља. Нажалост, бар
моје искуство је такво, та дивна створења су изузетно крхког здравља. Мачка је савршено
биће, али прилагођено животу у дивљини, у здравој средини која омогућава здраву и
правилну исхрану и остале услове за живот. Тога нема у срединама у којима живе људи.
Потребно је уложити посебан напор, што подразумева и стицање одређених знања, како би
се нашим вољеним створењима омогућио нормалан, здрав и срећан живот какав она
заслужују.
Девети гроб у мојој башти, девета рана на срцу. Као и многи претходни, због
незнања. Схватио сам да морам нешто да учиним за своје вољене. Тако је почела потрага по
Интернету. Тражио сам све могуће текстове о мачкама, који би ми помогли да научим
нешто о њима. Нешто сам научио, наравно недовољно, али и то је много више од оног што
сам раније знао, јер практично нисам знао ништа. Како поступити када Вам ветеринар
прода празиквантел таблете и каже Вам да је то средство универзално, против свих цревних
паразита! (Немојте да се чудите, ово сам стварно доживео. Срећом, тај ветеринар већ
неколико година не ради.) Да ли до судњег дана чекати да празиквантел, који иначе
уништава искључиво пантљичаре, уништи „све паразите”? Сада бар то знам, и још понешто.
Ова књижица треба да помогне да и Ви то сазнате.
Направио сам избор текстова за које сматрам да могу да буду од користи и
осталим мачкама у овој тужној земљи. Превод, који наравно није савршен, али верујем да је
довољно јасан, налази се пред Вама. Вероватно има словних грешака, можда, на жалост и
граматичких (гимназијски дани су давно прошли, а бављење техником тешко може да
помогне у усавршавању језика), али и оваква књижица ће, надам се, да послужи сврси.

Желим Вам срећу у неговању Ваших вољених.

Морам ово да кажем. 1999. године купио сам, видевши оглас у штампи, књигу
„Све о мачкама”. Све! Иза претенциозног наслова крије се књижица у којој је то „све”
обрађено на 22 странице џепног формата, после којих дође још око 30 страница
„класификације мачака”, од чега су више од половине слике! Ту је одштампано име особе
која је сачинила „анализу” - Симонида Пауновић, затим лектора - Нада Терзић. Све је ту,
дакле, осим једне ситнице - правих информација о мачкама. Платио сам је, ако се добро
сећам, око 6,5 евра (у динарима)! Видим да се појавило ново издање, сада је јефтинија, али с
обзиром на то колико је „садржајна”, прескупа је! Жалосно је што постоје особе спремне да
нечију љубав и глад за знањем о вољеним бићима злоупотребе за олако стицање новца. Зато
ова књижица, што се мене тиче, не кошта ништа.

2
 У међувремену сам на Интернету видео рекламу за још једну књигу о мачкама.
Кажу да је опширна, а није ни скупа - само $36. Да, 36 америчких долара (зашто у доларима,
не знам).
Ово је почетак. Материјал који ми је на располагању обухвата више стотина
страница формата А4, густо штампаних врло ситним словима. Ја немам тако пуно времена
на располагању, до сада сам провео 15 месеци преводећи (уз све остало што морам да
радим), превео сам тек половину, а времена је све мање. Зато је ово почетна верзија
књижице, која ће (бар желим да буде тако) да нараста, како будем напредовао са
превођењем. Чинило ми се неразумним да Вам не понудим ово већ сада, јер верујем да је
корисно.
Често се помињу амерички ветеринари, америчка Управа за храну и лекове,
америчко ово и оно... То је зато што су ови текстови „скинути” са америчких сајтова на
Интернету. То је, опет, зато што једино Американци и имају такве сајтове. Уосталом, у тој
земљи постоје десетине милиона кућних мачака које имају сав потребан здравствени
третман, негу о којој ми не можемо да сањамо, вакцине и т.д. (коришћење скенера или
магнетне резонанце код животиња тамо је нешто нормално, овде и људи могу о томе
углавном да сањају). Ветеринарска служба тамо је најјача на свету (ово се ипак и пре свега
односи на високоразвијене урбане средине). Тамо мачкама чак и бубреге пресађују (само на
Ветеринарском факултету калифорнијског универзитета Дејвис преко 200 до сада
регистрованих трансплантација). Замислите само шта о мачкама зна један од аутора
појединих текстова из овог приручника, ветеринар специјалиста за ситне животиње, који
последњих шест година лечи САМО МАЧКЕ (а то су хиљаде пацијената)! Но, на страну сва
наука и техника којом амерички ветеринари располажу. Из текстова избија једна снажна
порука: МАЧКАМА ЈЕ ПРЕ СВЕГА ПОТРЕБНА НАША ЉУБАВ. А бар то можемо да им
пружимо, ако већ не можемо врхунску негу какву може онај срећнији део света.
Настојао сам да испоштујем дух текстова које сам преводио и стил њихових
аутора. Ако је аутор у тексту 50 пута написао „Ваша мачка” ја сам то поштовао, мада то
понегде изгледа претерано..

НАПОМЕНА: Делови текста писани мањим и косим словима (курзив,

италик) су моји лични коментари и примедбе.

Искрено Ваш rzivorad@yahoo.com

О ПОГЛАВЉИМА

Исхрана
Због изузетне важности, ово поглавље је стављено на прво место. Можда ћете
ову књижицу читати с времена на време, можда нећете имати времена да је прочитате
одједном целу, зато је неопходно да наиђете на овај део што пре (многи овај предговор неће
ни прочитати, јер обично и не читају предговоре). Упамтите: Ваша мачка МОРА да се храни
правилно, и МОРА то да чини редовно (касније ћете прочитати зашто). Ако је волите,
потрудићете се око тога, а ако је не волите, ова књижица и није за Вас.
Народ каже: „Здравље улази на уста”. Ни за једну врсту то не важи више него
за мачку. Од свих живих бића која срећемо у нашем окружењу, мачка је најосетљивија на

3
исхрану, у том смислу да њено здравље и, коначно, сам живот, страховито зависе од
ПРАВИЛНЕ исхране. Није довољно мачки само напунити стомак. Ако мачка стално борави
у стану и нема могућност да поправи квалитет исхране ловом, будите сигурни да ћете јој
неправилном исхраном угрозити живот.

Нега
Бринути о мачки значи много више од давања довољно хране и воде. Играчке,
гребалице, мацина мента и креветац, само су неке од ствари које Вашој мачки могу живот
да учине лепшим. Ментално здравље Ваше мачке је исто тако важно као и њено физичко
здравље и што боље разумете вербалне и невербалне сигнале које Вам она упућује, то ће
време које проводите са њом бити лепше и садржајније. Менталним стимулисањем,
вежбањем и негом у окружењу пуном љубави и без стреса, одржаћете је срећном и здравом
кроз дуги низ година!
Неколико страница овог поглавља имају за циљ да објасне извесне поступке
мачака и да, ако су они неприхватљиви, дају идеје како те поступке свести на најмању меру.
Такође, дати су савети који би требало да помогну Вашим љубимцима да уз Вас живе још
лепше. Редослед по коме су текстови разврстани чини ми се логичним - најпре доводите
маче у кућу, коју за то треба претходно припремити. Обезбеђујете му храну и воду. Пружате
му забаву, јер желите да има леп живот, затим уочавате занимљиве ствари у његовом
понашању, упознајете средства које оно користи за комуникацију. Затим се срећете са
разним потребама и проблемима, за чије решавање Вам се овде нуде савети (за које се надам
да су корисни) и т.д.

Буве и крпељи
Познато је да су буве и крпељи велика напаст од које трпе и кућни љубимци,
али и људи који са њима живе. То је сасвим довољан разлог да уништавању и потискивању
бува и крпеља буде посвећена највећа пажња. Мање је познато које све болести ови
напасници преносе, љубимцима а такође и људима. Ове болести су додатни разлог за
најозбиљније схватање проблема које буве и крпељи доносе и за крајње одлучну борбу
против њих. Истовремено, у овој борби није дозвољена употреба свих могућих средстава за
уништење непријатеља, јер многа од тих средстава су штетна за мачке.

Цревни паразити
Веома важно поглавље, можда је требало да буде одмах иза исхране, ако не и
пре ње. Цревни паразити се нигде не третирају као посебна област, већ у склопу болести
гастроинтестиналног система, а у нашим хуманим здравственим установама обично на
одељењима за инфективне болести. Сматрам да је ипак потребно да буду посебно
приказани, због значаја који познавање ових створења има за живот наших љубимаца.
Цревни паразити могу озбиљно да угрозе здравље, а у најтежем случају и живот Вашег
љубимца, а Вама да задају велику бригу. Зато је ова пошаст приказана посебно. Пажљиво
прочитајте ово поглавље, јер је једно од најкориснијих у овој књижици.
Ако се догоди да Ваша мачка, нарочито ако је млада, добије „кијавицу” којој
тешко може да се објасни порекло, ако при кијању капљице из носића лете на све стране,
очи су упаљене и пуне суза, поготову ако почне често да балави, знајте да су паразити
извршили инвазију на њен организам. Плућа су пуна ларви које су, путујући крвотоком,
доспеле у њих и изазивају лучење секрета, који се излива преко уста и носне дупље. Очи су
такође пуне ларви, које у неким случајевима могу да доведу чак и до слепила! Имао сам
слично искуство (срећом, без слепила) и верујте да је страшно.

4
 Редовно спроводите чишћење својих љубимаца од ове напасти, која је
страховито упорна. Тиме ћете да поштедите и њих и себе великих проблема.

Имунитет и крв
Приликом описивања многих болести, употребљавају се појмови имунитет,
имуни систем и сл. Имуни систем је један од најважнијих делова сваког живог организма.
Без имунитета, јединка би била осуђена на врло кратак живот. Чак и ако болест понекад
почне да односи превагу, имуни систем је учинио много - повео је борбу, спречио врло брз
развој обољења и тиме нам је омогућио да преживимо док лекови не почну да делују. Са
друге стране, често нисмо ни свесни да смо били изложени нападу, јер имуни систем је у
тишини завршио свој посао. У овом поглављу дат је кратак опис имуног система, његових
саставних делова и начина деловања.
Да би могла да буде постављена дијагноза, код већине обољења неопходно је
урадити анализе крви, као и код човека, уосталом. Зато је потребно пре поглавља о
болестима дати мали преглед крвног система мачака и основне описе анализа крви. Приказ
сврхе биохемијских анализа помоћи ће Вам да разумете и евентуалне биохемијске анализе
које лекар захтева када је провера Вашег здравља у питању, јер је принцип функционисања
крвотока и органа код мачке идентичан са принципима функционисања људског организма.
Наравно, ту је и опис крвних ћелија и њихова улога. Дате су нормалне вредности броја
појединих крвних ћелија (зрнаца) и појединих састојака у крвној плазми који се проверавају
биохемијским анализама.

Болести
Када се разболи, Ваша мачка неће моћи да Вам каже да се не осећа добро. На
Вама лежи одговорност да свакодневним пажљивим посматрањем вољеног бића уочите
када се оно не осећа добро и да покушате да утврдите да ли је у питању евентуално озбиљна
болест. Не оклевајте никада да позовете свог ветеринара и консултујете се са њим. Тачно је
да у нашој провинцији на особу која води мачку на преглед и лечење гледају као на случај за
психијатра, али не обазирите се. Нити је ружно нити срамно волети, а ми волимо своје маце.
Мачке, за разлику од људи, нису никада уморне или нерасположене.
Нерасположење код њих траје само док траје разлог који га изазива. Ако приметите да је
Ваша мачка изгубила добро расположење, онда је разлог томе највероватније болест.
Погледајте је одмах пажљиво. Можда има неку повреду која је болна. Не дозволите да се
наизглед наивна повреда закомпликује, инфицира. Ако разлог лошег расположења није
очигледан, Ваша мачка је болесна. Ако не једе, чак и пошто сте јој понудили нешто
изузетно занимљиво, посумњајте на болест. За мачку је врло важно да једе редовно. Не
дозволите да гладује. Ако само два дана мачка не једе (нарочито прегојена мачка), могу да
наступе изузетно озбиљне последице по њено здравље, посебно јетру! Покушајте да је,
мазећи је, приволите да почне да једе. Још пажљивије је држите на оку, немојте дозволити
да слаби док ви умишљате како ће то само да прође. Можда и хоће, али зашто ризиковати?
Ви волите то створење, зато му посветите своје време. Бдите над њим. Ако врло брзо не
почне да узима храну, посетите свог ветеринара. А ако Вам он, без икаквих анализа, каже
како не види ништа посебно и да ће то да прође само, бежите од њега! То није ветеринар за
мачке, гарантујем Вам.
Ветеринара пажљиво одаберите. Мора да буде темељан. Код мачака површан
приступ може да доведе до најтежих последица. Мора да буде специјалиста за мале
животиње. Мачка и крава немају ничег заједничког. Проверите да ли је и колико успешно
лечио мачке. Ако није, бежите. Немојте да се учи на грешкама и то на Вашој мачки. Mолим
Вас, не дозволите да Ваш љубимац прими било какву инјекцију ако не знате шта прима и

5
пре него што чујете дијагнозу. Многи опасни лекови (н. пр. гентамицин) се олако дају, а и
„лечење” се спроводи без праве дијагнозе. Погрешан лек може брже да упропасти здравље
Вашег љубимца него било која болест.
Нађите ОБАВЕЗНО ветеринара који ВОЛИ животиње. Он неће да „отаљава
посао“. Бојим се, нажалост, да ћете овај услов тешко моћи да испуните. Раније сам
препоручивао, када су у питању тежи случајеви, одлазак на Ветеринарски факултет. У
међувремену сам тамо доживео неколико тешких разочарања и то од самих професора
интерних болести, тако да ову препоруку нисам спреман да дајем и даље.
Пред Вама се налазе кратки, али врло информативни, описи болести од којих
се разбољевају мачке, њихови симптоми и мере превенције. Народ је лепо рекао: „Боље
спречити, него лечити”. Прочитајте ово поглавље. Обратите пажњу на симптоме, да бисте
могли евентуално да их уочите на Вашој мачки, али и на превентивне мере. Поштујте све
побројане превентивне мере свих наведених болести. Тако ћете сигурно и Ви и Ваша мачка
бити срећнији. Нажалост, ово није комплетан списак. Према статистици, ово су најчешће
болести. Затим, текстове о још неким болестима још нисам стигао да преведем.
Морам да кажем да ме је све време превођења јако фрустрирало када сам
наилазио на реченице типа „Ваш ветеринар ће да испита ...”, „Ветеринар ће одмах да ...” и
сличне. Ја сам најчешће имао контакте са ветеринарима који, као, негде страшно журе, а
предузимају нешто само када их на то натерате. Коме треба ветеринар који жури док
прегледа његовог љубимца, па зато отаљава интервенцију?
Бежите од ветеринара коме никада није потребна анализа крви да би поставио
дијагнозу, а још даље бежите од оног од кога и не чујете дијагнозу, који потеже шприц и
даје некакву инјекцију, а да ви немате појма коју и зашто је даје, јер неће да Вам каже.
Клоните се ветеринара који избегава да разговара о болести Вашег љубимца, о терапији и
слично. То је вероватно зато што и не зна о чему је реч, или је бар несигуран у себе и своје
знање, па ради насумице.
За анализе крви које су, нажалост, често потребне за тачно (и брзо)
постављање дијагнозе, на располагању су Вам приватне лабораторије. Распитајте се на који
начин се у тој лабораторији анализе раде. Ако можете да бирате, пожељно је да користе
апаратуру која ради помоћу течних реагенаса, уместо трака, јер оваква анализа је много
поузданија.
Читајући о постављању дијагнозе, или третману код појединих болести,
видећете како се то ради у свету. Неко ће можда да каже како је то тамо скупо, али питам
Вас: шта је скупље од губитка вољеног бића? Да ли сте икада били у прилици да бисте радо
продавали имовину само да га спасете? (Уосталом, да ли је заиста скупо? Према статистици,
просечна америчка мачкарска породица има годишњи приход већи од 30.000 долара. Да ли
је за њих ветеринарски преглед од 50 долара, и то на врхунски опремљеној клиници и код
врхунског ветеринара, стварно скуп?). Постоји нешто што ме је одушевило, а о чему сам
сазнао на многим форумима који окупљају љубитеље мачака, а то је да тамо има пуно људи
који узимају кредит да би платили лечење које је понекад веома скупо.
Текстови који су пред Вама буде наду да ћемо и ми једном моћи својим
љубимцима да пружимо негу коју заслужују.

Лекови
У овом поглављу наћи ћете детаљни приказ антибиотика који се уобичајено
користе код мачака. Такође, видећете који антибиотици (и остали лекови) су опасни за
мачке, па чак и забрањени. Постоје, нажалост, ветеринари који олако, да не кажем
неодговорно, дају гентамицин, врло опасан антибиотик и то чак и у случајевима где не

6
може да се очекује да ће он уопште да делује (као што је случај код тонзилитиса – упале
крајника, код кога је пеницилин незаменљив, јер у 90% случајева, када је у питању
бактеријска инфекција, узрочник је Streptococcus pyogenes, не кога гентамицин не делује,
или код хламидије, код које се нормално даје тетрациклин или хлорамфеникол)! Да не
помињемо вирусне инфекције грла, које су можда чак и чешће од бактеријских, код којих је
примена антибиотика бесмислена. Ипак, ИЗБЕГАВАЈТЕ ДА САМИ ОДРЕЂУЈЕТЕ
ТЕРАПИЈУ! Препустите то ветеринару, када нађете оног коме можете да верујете.
На крају овог поглавља додат је списак са препорукама за дозирање (наравно,
код мачака – код паса, људи и т.д. дозе су често сасвим другачије) великог броја лекова који
се користе за лечење мачака. Препоруке које ћете видети саставио је Факултет ветеринарске
медицине Универзитета Јеил (Yale), на основу познатих америчких фармаколошких
(ветеринарских) приручника. Верујем да ово може да Вам користи, јер мени је било и те
како корисно. Мораћете, на пример, мачки која има желудачни поремећај да дате ранитидин
(„Ранисан“). Колико? То ћете видети овде.
Видећете, понегде у текстовима помињем фирму „Merck”. То је највећа
светска фармацеутска компанија, у чијем саставу послује „Merial”, који је највећа светска
ветеринарска фармацеутска компанија (са филијалама у 159 земаља света). „Merck” је
објавио ветеринарски приручник, са преко 12.000 (!) текстова из области ветерине. (Питајте
свог ветеринара да ли има овај приручник, или га, можда, бар користи „on line”, т.ј. преко
Интернета, адреса је www.merckvetmanual.com). „Merck” помињем због тога што су неки
од савета за примену лекова узети из њиховог приручника, тако да, када наиђете на име ове
компаније, знате о коме је реч.

7
 УВОД

МАЧКА

Мачка је име које се у ширем смислу примењује на сисаре месождере, који

сачињавају фамилију Felidae, а посебно на домаћу мачку, Felis catus.
Велике мачке, које ричу: лав, тигар, јагуар, леопард и снежни леопард,
анатомски су врло сличне међусобно и сачињавају род Panthera. Облачасти леопард (Leo
nebulosa, живи на Суматри, Јави, Борнеу и Тајвану) и гепард, Acinonyx, су велике мачке које
не ричу. Средње велике и мале мачке разни зоолози сврставају у различит број родова, али у
систему најчешће коришћеном у новије време, све оне су сврстане у јединствени род Felis,
упркос великим варијацијама међу њима. Међу овим мачкама су: пума, рис, оцелот,
јагуарунди, сервал и многе ситне врсте описане именом мачка или дивља мачка, као што су
златна мачка и европска дивља мачка, као и домаћа мачка. Мале мачке су шарене, пругасте
или туфнасте. Многе могу да се укрштају са домаћом мачком, а неке могу да се припитоме
ако су ухваћене младе.
Многи су придеви коришћени за описивање мачке. Најуобичајенији је
„независна”. Мачке немају, као што сви знамо, „власнике”, већ само „старатеље”, којима
оне дозвољавају да са њима живе. За Вас, као старатеља Ваше мачке, разумевање понашања,
проблема неге и потенцијалних здравствених проблема вашег мачјег пријатеља је веома
важно. Иако су мачке независне, оне се ослањају на Вас када је здравље у питању. Текстови
у овој књижици би требало да помогну у разумевању најлепших бића у свемиру.

ИСТОРИЈА

Пре више од 50 милиона година земљом је почела да тумара мала животиња

налик на ласицу, која се звала „Miacis”. Већина научника верује да је ова животиња била
предак данашњих домаћих мачака, исто као што је била и предак неких других сисара као
што су ракуни, пси и медведи. Пре око 40 милиона година појавили су се први прави
чланови породице мачака.
Мачке су припитомљене у преисторијско време, можда пре око 5000 година.
(Верује се да су пси припитомљени пре око 50.000 година.) Биле су високо цењене као
уништитељи штеточина, а тако исто и због њихових украсних квалитета.
Још 3500 година пре Христа, Египћани су припитомљавали дивље мачке из
Африке и ове су постале драгоцени љубимци којима су, због њихове вештине у ловљењу и
убијању штеточина као што су змије, пацови и мишеви, одаване почасти кроз многе облике
уметности. Египатска домаћа мачка, која се током историје проширила до Европе, такође је
коришћена и као помоћник у лову. Највероватније је настала од либијске мачке, Felis lybica,
или неке друге северноафричке дивље мачке. Савремена домаћа мачка, Felis catus,
вероватно води порекло од ове животиње, можда са примесама других дивљих врста, или од
врста припитомљених у различито време у другим деловима света.

8
 Око 1500 година пре Христа, мачке су у Египту почели да сматрају светим и
ако би особа убила мачку била би осуђена на смрт. Египћани су бријали обрве у знак
жалости за преминулом мачком љубимицом, а мачку би мумифицирали (само у ископинама
археолошког налазишта Бени-Хасан пронађено је преко 300.000 мумија мачака). Такође су
обожавали и богињу плодности и љубави по имену Бастет, која је имала тело жене а главу
мачке.
Мачка је први пут дошла у Европу и на Средњи Исток око 1000. године пре
Христа, највероватније са грчким и феничанским трговцима. Антички Грци и Римљани су
такође веома ценили мачке због њихове способности да контролишу нежељене глодаре.
Мачка је у Риму сматрана духом заштитником домаћинства и симболом слободе.
Тада су се домаће мачке прошириле по целој Азији, где су коришћене за
заштиту ларви свилене бубе од глодара, што је било животно важно за производњу свиле.
Људи са Оријента су се веома дивили мистерији и лепоти мачке, па су многи писци и
уметници у Јапану и Кини у својој уметности славили ове животиње.
У средњем веку, међутим, процветало је сујеверје. У Европи су мачке
доведене у везу са ђаволом и вештичарењем, услед чега су стотине хиљада мачака убијене
по налогу Инквизиције. Према неким проценама, број мачака је овим смањен на свега 10%
од првобитног. Уништење оволиког броја мачака довело је до поремећаја равнотеже у
популацији глодара, увелико доприносећи ширењу куге зване „црна смрт”, коју су са пацова
на људе преносиле буве. Скоро четвртина становништва Европе је 1300. године умрла од
куге.
Не изненађује чињеница да су Европљани још једном почели да схватају
значајну улогу коју су мачке играле у контролисању глодара, па су оне тако поступно
повратиле своју популарност. Трговци, истраживачи и колонизатори су са собом у Нови
Свет донели домаће мачке током 17. и 18. века, а насељеници су наставили да носе своје
мачке даље према западу.
Да ли сте знали да је прва уопште изложба мачака одржана у Лондону 1871. а
да је прво „мачје” удружење основано 1887. такође у Великој Британији, под називом
„Национални мачји клуб Велике Британије”??

АНАТОМИЈА И ОСОБИНЕ

Од свих бића која се хране месом, мачке (род Felidae унутар реда Carnivora)
су најизразитији месождери и најприлагођеније су за лов и прождирање плена. Све мачке
имају заобљене главе, кратке њушке, велике очи, осетљиве бркове и обрве и усправно
постављене уши. Имају кратке, широке чељусти опремљене дугим очњацима и снажним
кутњацима оштрих ивица. Језик им је прекривен оштрим, унатраг повијеним меснатим
избочинама званим папиле (papillae), које помажу код пијења и код неговања крзна.
Мачке имају пет прстију на предњим ногама и четири на задњим. Пети прст је
постављен високо на цеваници и не додирује земљу приликом ходања, али се користи код
неге тела и хватања плена. На крајевима прстију су снажне, оштре, повијене канџе. Код
свих сем гепарда канџе могу да се потпуно увуку у заштитне корице. Овај механизам је
препознатљиво својство фамилије мачака, иако се јавља у мање развијеном облику и код
неких цибетки.
Све мачке, изузев риса и сродних врста, имају дуге репове који им служе за
равнотежу. Мишићно-скелетни систем је крајње савитљив, дозвољавајући мачкама да
савијају и извијају тела на много начина. Већина мачака има добар вид и способне су да
виде добро и при слабом светлу (сматра се да им је ноћни вид шест пута јачи од човечјег);

9
боје виде слабо. Чуло слуха им је одлично и, бар код малих мачака, може да осети звуке до
40.000 Hz, па и више. Чуло мириса није тако добро развијено као код пса (али је ипак 14
пута развијеније него код човека); његова осетљивост може да варира од једне врсте до
друге.
Мачке су крајње хитре; на кратка растојања могу да трче брже од ма ког
другог сисара и изузетни су скакачи. Такође су и добри пливачи, па припадници многих
врста уживају у купању. Са лакоћом се пењу на дрвеће, али се у понашању разликују, од
готово искључиво „земаљског” (н. пр. лав) до боравка највећим делом на дрвећу (н. пр.
облачасти леопард). Већина може да вреба жртве веома постојано и у тишини; чак и лав,
који живи на отвореном, обично лежи сакривен док не дође у прилику да заскочи жртву.
Једино гепард, најбржи сисар, јури свој плен.
Већина мачака су мање или више самотњаци, али гепарди живе у породичним
групама, а и лавови живе у групама до 30 јединки. Мачке живе у врло различитим
срединама, мада су најбројније у топлим пределима. Чак и једна врста, као тигар, може да се
простире од хладних северних области до тропских. Сви континенти, изузев Аустралије и
Антарктика, имају своје домаће врсте.

10
11
 ИСХРАНА

Пажљиво прочитајте овај текст, п`омоћи ће Вам да не правите грешке у исхрани Вашег
љубимца, које обично прави већина нашег света. Такође, помоћи ће Вам да не наседате јевтиним
маркетиншким триковима којима прибегавају извесни произвођачи готове хране за мачке, ако се за ову храну
определите. Један од таквих трикова је и сува храна са поврћем, коју производи „Whiskas”. Кажу да је веома
тражена. Не наседајте на овакве трикове. Ако поврће у исхрани представља разноврсност за Вас, што је
тачно, за Вашу мачку оно не значи готово ништа. Боље купите производ од оног ко Вас не лаже. У том
погледу, вероватно су најсигурнији производи фирми „Royal Canin”, затим „Purina”, „Hill's“ и „Eukanuba”.
Ја користим „Royal Canin” - погледајте њихове декларације и схватићете зашто.

Изнад свега, важно је упамтити да је Ваша мачка месождер и да захтева месну

исхрану. Ову очигледно самодовољну чињеницу људи, у најбољој намери, пречесто
превиђају, настојећи да од својих љубимаца направе свеждере или пак биљождере. Они
полако убијају животињу, с љубављу.
Пси су, мада месождери у најстрожем смислу, у великом степену и свеждери и
имају способност да разграђују и варе и биљне, исто као и животињске беланчевине. Пас
може сасвим успешно да преживи на истој храни као и човек, стога може да живи на
отпацима са стола, па чак и на пажљиво уравнотеженој вегетаријанској дијети.
Мачке, упркос 5000 година припитомљавања (или боље рећи због само 5000
година припитомљавања), остају строги месождери. Неспособне су за варење већине
биљних беланчевина. Нема и не може ни бити вегетаријанских мачака! Да додамо, мачке у
дивљини су месождери једнаких могућности који прождиру цео свој плен: мишиће, органе,
кости, отпатке, кожу... На тај начин, мачке конзумирају не само месо и органе плена, већ
исто тако и делимично сварену биљну храну коју је плен појео. Уз помоћ жртвиног процеса
варења, мачка је у стању да извуче храну из разних биљних извора.
Овај разрађени приступ исхрани значи да је мачка изгубила способност да
ствара разне витамине, ензиме и друге супстанце неопходне за живот, примајући их
директно из хране. Ова „лењост” је довела до тога да мачкини прехрамбени захтеви буду
коренито различити од псећих, што је и разлог да мачја храна буде скупља од псеће.

ХРАНА КАО ГОРИВО

Храна је гориво. Сврха хране, пре свега и надасве, је да опскрби тело
енергијом која му је потребна да би функционисало. Највећи део ове енергије користи се да
би тело радило као машина. Сви процеси у телу - кретање, варење, дисање, кретање крви,
размишљање... захтевају енергију, која сва мора да се добије из конзумиране хране. Ова
енергија се мери калоријама (уобичајено за изражавање енргетске вредности хране, званична јединица
за мерење свих врста енергије је ват-секунд или киловат-час).

За научника, калорија је јединица топлотне енергије; посебно, количина

топлотне енергије потребне да повиси температуру једног кубног центиметра воде за један
степен Целзијусов. То је јасна и коначна количина.
За дијететичара, „калорија” је јединица потенцијалне топлотне енергије
садржане у храни: посебно, количина потенцијалне топлотне енергије која би подигла
температуру једног литра воде за један степен Целзијусов. Стога је дијететичарева
„калорија” хиљаду пута већа од научникове. Дијететичареве калорије се понекад зову

12
„велике калорије”, да би се разликовале од научничких „стварних калорија”. За нас, оне ће
једноставно бити „калорије”.

ПРОМЕНА ЕНЕРГИЈЕ
Енергија се добија из хране и тело је користи преко низа хемијских реакција.
Свим хемијским реакцијама је потребна улазна енергија која их „окида” и контролише. Без
улазне енергије, нема ни реакције.
Неке хемијске реакције ослобађају више енергије него што је било потребно
за њихово изазивање и контролу. Овај вишак енергије се складишти у телу у облику
хемикалија као што су беланчевине, масти и угљени хидрати и доступан је за будућу
употребу. Друге хемијске реакције ослобађају мање енергије него што је било потребно за
њихово изазивање и контролу. Овај дефицит енергије мора да се надокнади из телесних
енергетских резерви, разлагањем ускладиштених хемикалија и ослобађањем енергије.
Отпадни производи овог разлагања прелазе у крв, па их бубрези филтрирају.

ДРУГЕ ХРАНЉИВЕ МАТЕРИЈЕ

Поред основне енергије у облику калорија, задатак хране је да обезбеди све
битне материје, хемикалије неопходне за живот. Велика већина ових материја се добија
разлагањем и преуређењем молекуларне структуре беланчевина, масти и угљених хидрата
из конзумиране хране. Овај процес је познат као синтеза и технички је дефинисан као
формирање или грађење сложенијих једињења из елемената или простијих једињења.
Важно је напоменути да су заиста сви органски молекули синтетизовани.
Молекул глукозе кога је синтетизовала мачка, идентичан је са оним кога је синтетизовало
дрво јабуке и идентичан је са оним синтетизованим у лабораторији. Сви молекули датог
типа су идентични: на страну рекламне поруке, нема апсолутно никакве разлике између
„природног” витамина С и „синтетичког” витамина С. Они су идентични и изрази
„природан” и „синтетички” су у овом контексту ништавни.
Као већина виших организама, мачка је изгубила способност да синтетизује
неке хемикалије које су јој потребне за живот, обезбеђујући их већ готове из хране коју једе.
Очито је да те хемикалије морају да постоје у храни, или ће мачка да се разболи и можда
чак и умре. Насупрот томе, мачка свој витамин С сама синтетизује, док ће код људи, на
пример, недостатак аскорбинске киселине (витамина С) у исхрани, да доведе до стања
познатог као скорбут.

БЕЛАНЧЕВИНЕ
Основни извор енергије у храни су беланчевине. Као тела осталих животиња и
мачкино тело су пре свега беланчевине, стога су огромне количине беланчевина из хране
потребне за његово одржавање. Типично, енергетски садржај у мачјој исхрани треба да буде
најмање 25 до 30 процената изведен из беланчевина, од чега скоро све треба да буду
животињске беланчевине. Главни извори животињских беланчевина у готовој храни су
месо, риба, јаја и млечни производи. Биљне беланчевине се обично добијају из пасуља и
грашка, ораха и житарица.
Беланчевине, из којих се обезбеђују основне амино киселине за мишиће и
ткива органа, садрже висок проценат отпадних материја, које бубрези морају да одстране из
организма. Код исхране чистим беланчевинама, као што је исхрана сировим месом, неће
само да недостају друге важне и чак критичне материје, већ ће да буду преоптерећени
бубрези, што може да доведе до уринарних проблема или прераног отказивања бубрега.

13
 МАСТИ
Други извор енергије у храни су масти. О мастима се незаслужено лоше
писало, највише због опседнутости јавности витким изгледом и потпуног непознавања од
чега се састоји правилна, добро уравнотежена исхрана. Ова опседнутост и неразумевање су
снажно овековечене у рекламној индустрији (од оних истих људи који су дефинисали
Твинкија - лик из цртаћа - као „здравог”, а такође дефинисали „здраво” као „оно што не
изазива смрт у року од 48 сати”). Док је оваква тенденција и за наше колективно здравље
довољно лоша, за мачке може бити катастрофална, ако се иста филозофија примени на њих.
Ми бар имамо некакав избор.
Мачка захтева исхрану са пуно масти, много више него човек или пас. 15 - 40
процената енергије коју мачка унесе исхраном, треба да потиче од масти.
За разлику од беланчевина, масти имају мало отпадака у мачјем метаболизму,
стога не чине штету бубрезима. Због тога, како мачка постаје старија, тако јој помало треба
повећавати садржај масти, а беланчевине пропорционално смањити. На овај начин, може да
се одржи правилан енергетски садржај, док се олакшава рад остарелим бубрезима. Кључ је у
умерености, у брзини (тачније у спорости) и количини дијететских промена. Изненадне или
нагле промене су посебно тешке за старију мачку, док је исхрана самим мастима исто тако
лоша као и исхрана потпуно без њих.

УГЉЕНИ ХИДРАТИ
Трећи извор енергије у исхрани су угљени хидрати, првенствено скроб и
шећери. Као и масти, тако су и угљени хидрати на лошем гласу. Ни ми ни наше мачке не
можемо да живимо без угљених хидрата: они су исто тако неопходни за живот као и вода. У
мачјој исхрани се захтева само мала количина угљених хидрата, са свега 5 процената укупне
енергије у том облику. Једноставни угљени хидрати, шећери, најлакше се асимилују у
систему мачке, док сложени угљени хидрати, скроб, пролазе кроз њега практично
недодирнути. Кување сложених угљених хидрата као што су кромпир, жито, тестенине...
започиње претварање скроба у шећер и помаже у процесу варења.

ВЛАКНА
Биљна материја има још једну важну функцију, поред енергетског садржаја:
помаже да стомак ради глатко, благо абразивним и апсорпционим деловањем целулозног
садржаја, обично званог влакна. Приметите да два наизглед супротна стања могу да
произиђу из недостатка влакана: констипација (затвор), због недостатка абразивног
деловања, или дијареја (пролив), због недостатка апсорпционог деловања. Мада влакна сама
по себи нису хранљива материја, нормалној мачки су у исхрани потребна.
Као и тако много других ствари, потреба за влакнима и њихови типови су
потпуно изопачени, готово до нераспознавања, од стране рекламне индустрије. Влакна су
једноставно целулоза, која је основни материјал од кога су саздани зидови ћелија
(мембране) биљака. Целулоза је целулоза, независно од њеног порекла. У дивљини, мачка
сву потребну целулозу добија из стомака и црева плена. Мачка љубимац мора сву потребну
целулозу да добије путем нормалне исхране.
Као занимљиво одступање може да послужи следећи пример. Многе мање
дивље мачке опстају хранећи се углавном инсектима и животињама које се њима хране
(гуштери и т.д.). На први поглед, помислило би се да таква мачка има у исхрани мањак
целулозе и угљених хидрата. То није случај, пошто су инсекти безскелетна створења
покривена хитином, сложеним полисахаридом који се састоји од једноставног базног
молекула налик на целулозу (хитин и целулоза су хемијски повезани), везаним са разним

14
једноставним шећерима, обезбеђујући тако истовремено и влакна и угљене хидрате. Добра
ствар те бубе!

ВИТАМИНИ
Витамини и једињења у вези са њима су сложени органски молекули који
служе као катализатори или чиниоци у разним метаболичким процесима. У дивљини, мачка
добија потребне витамине из свог плена и сунчеве светлости. Домаћа мачка мора да прими
већину тих витамина кроз исхрану. Под неким условима, Ваш ветеринар може да препише
допуну.
Треба напоменути нешто. Ако је исхрана правилно избалансирана и ако је
мачка млада и здрава, допуна за витамине је непотребна. Давање витамина здравој мачки
заправо може да доведе до затрованости витаминима, која може да буде веома опасна, чак и
смртоносна. На сличан начин, недостатак витамина може такође да буде врло озбиљан.
Најбоље решење је добро уравнотежена исхрана без допуна, уколико их није преписао
ветеринар.
Сваки витамин игра улогу у здрављу мачке. Витамин А је неопходан за добар
вид, правилан раст и здраву кожу. Витамин В1 је потребан због доброг раста и укупног
функционисања тела. Витамин С је важан за здраву кожу, длаку и десни, али је непотребан
у исхрани пошто мачка синтетише колико јој је потребно. Врло мале количине витамина D
потребне су за регулисање коришћења калцијума и фосфора, неопходних за добре кости и
зубе. Витамин Е је потребан за здрав скелет и репродуктивни систем. К витамин потребан је
због доброг згрушавања крви, али као и витамин С сав потребан синтетизује мачка.
Витамин В12 мачки није потребан, осим у траговима.

МИНЕРАЛИ
Као додатак беланчевинама, мастима, угљеним хидратима, целулози и
витаминима, који су сви сложени органски молекули, за живот су потребне и извесне мале
количине разних неорганских материја. О животу се обично мисли како је састављен од
шест елемената: угљеника, водоника, кисеоника, азота, фосфора и сумпора; истих елемената
који граде ДНК. „Велика шесторка” су превладавајуће компоненте живота, обухватајући све
сем делића процента све живе материје. Тај делић процента је такође важан.
Елементи: гвожђе, натријум, јод, магнезијум, калијум, манган и мноштво
других, такође су потребни у различитим количинама. Све ове неорганске материје
здружене су под општим именом „минерали”.
Поново, атоми су атоми, па нема такве ствари као „органски калцијум”,
упркос тврдњама рекламера. Калцијум добијен из кречњака идентичан је са калцијумом
добијеним из морских шкољки или костију. Калцијум је елемент, као и гвожђе, натријум,
јод и т.д., и не може да се произведе вештачки. Сви елементи, изузев неколико који су
кратког века трајања и високо радиоактивни, као плутонијум, налазе се једино у природи
(они кратког века трајања такође се налазе у природи, али не на Земљи).
Минерали, као и витамини, су неопходни за свеукупни рад организма. Три
најважнија минерала су гвожђе, калцијум и фосфор. Гвожђе је кључно за крвоток; оно је
„хеме” у хемоглобину, који носи кисеоник из плућа по целом телу (чинећи крв црвеном).
Калцијум и фосфор су потребни костима и зубима, који заједно садрже преко 99 процената
телесног калцијума и фосфора, као и за правилан рад мишића.

15
 НЕКЛАСИФИКОВАНЕ ХРАНЉИВЕ
МАТЕРИЈЕ
Као и свуда, има неколико хранљивих материја које не спадају тачно у главне
групе; беланчевине, масти, угљене хидрате, витамине и минерале. Оне су ипак битне за
живот. Једна таква материја је линолеинска киселина, масна киселина која је по саставу
између масти и угљених хидрата, која је неопходна за здраву кожу и крзно, између осталог.
Има много таквих некласификованих али потребних материја.

ПОТРЕБЕ СВОЈСТВЕНЕ МАЧКАМА

Важно је упамтити да је мачка - мачка, није и никада неће бити пас или човек,
или ма које друго живо биће. Мачке су јединствене и имају јединствене потребе. Баш као
што мачка има мале, или никакве, потребе за материјама које су потребне нама, као што је
витамин В12, са друге стране има јасну потребу за другим, коју ми немамо, исто као и
другачије размере тих материја од оних на које смо навикли.
Већ је поменуто да је линолеинска киселина, масна киселина по саставу на
пола пута између масти и угљених хидрата, неопходна за здраву кожу и крзно.
Инозитол, на пример, је изразито потребан мачки и мора се налазити у њеној
исхрани, док га пси и људи синтетизују.
На сличан начин једињење таурин (понекад неправилно сврставан у амино
киселине) потребан је извесним ноћним животињама, као што су мачке, због доброг вида.
Сматра се да је потребан због здравог tapetum lucidum, ткива унутар ока које се понаша као
„појачавач светла”, увелико повећавајући ноћни вид и, случајно, чинећи да очи одбијају
светло. (Новија истраживања су показала да је изузетно важан и за правилан рад срчаног мишића).
Метаболизам мачке је веома различит од псећег или људског у својој
способности да ишчисти разне хемикалије из система. Та метаболичка разлика узрокује да
се мачке лако отрују стварима због којих би пас или човек само „слегнули раменима”.
Обичан аспирин се код човека разлаже и излучује за око четири до шест часова, док је
мачки за то потребно 38 часова! Ова разлика чини мачку високо осетљивом на салицилатно
тровање.
Преобиље извесних материја, или пак недостатак, често воде у различита
болесна стања и проблеме.

ВОДА
Људи не мисле често о води као делу исхране, али без ње нема живота. Око 70
процената мачјег тела је вода.
Мачки је дневно потребно око 60ml воде на сваки килограм телесне масе. У
дивљини, већина те воде потиче од телесних течности плена. У кући би ово могло такође да
важи ако се мачка храни конзервираном, или другом кашастом храном, али то није случај са
полусувом или сувом храном. Свеже воде, за сваки случај, мора да буде увек довољно у
мачкиној близини, независно од њене исхране.
Не замењујте воду млеком, или другим течностима. За мачку, млеко је храна, а
не напитак (примедба преводиоца: тек свака трећа одрасла мачка може да вари млеко, код остале две оно
изазива тешку дијареју). Једини напитак за мачку је вода. Многи људи се згрозе када њихова
мачка пије из баре, сливника, рибњака па чак и тоалета, а неће ни да додирне своју лепу,
чисту посуду за воду. Једноставан је разлог за такво понашање; посуда за воду има за мачку
рђав укус, или га је имала (мачке добро памте). Ако за тренутак размислимо на мачкин
начин, алге, муљ, комадићи рибе, чак и фекалије су савим природне, нормалне ствари које

16
радо прихвата у дивљини. Али хлор! Фуј! Упамтите да Ваша мачка има осетљиво чуло
мириса и може лако да осети смрадове и мирисе који су за нас изгубљени, док чак и ми
можемо да осетимо хлор у води са чесме. Зато, ако постоји проблем са хлорисаном водом,
ову треба прво прокувати, јер ће је то ослободити лако испарљивог хлора. Такође, додавање
30ml сода-воде на пола литра воде са чесме ће завршити посао. Мачке воле угљену
киселину (угљен-диоксид).

ПРИРОДНА ИСХРАНА
Увек постоје противуречности око тога од чега се састоји идеална исхрана.
Остављајућу по страни такве противуречности, бар на тренутак, можемо са сигурношћу да
кажемо да би идеална исхрана била она која задовољава све мачкине критеријуме. Другим
речима, дивља исхрана: цели миш, врабац, цврчак, гуштер и т.д. Није за очекивање да ће
ико у блиској будућности производити конзервиране сецкане мишеве, тако да морамо
бацити поглед на дивљу мачку и њен плен.
Стварна, дуготрајна исхрана дивље, или слободне домаће мачке, састоји се од
следећег:

Материја Укупно Суво Гориво Енергија

Вода 70,0% ----- ----- -----
Беланчевине 14,0% 46,7% 50,0% 35,7%
Масти 9,0% 30,0% 32,1% 51,5%
Угљ. Хидрати 5,0% 16,7% 17,9% 12,8%
Пепео 1,0% 3,3% ----- -----
Калцијум 0,6% 2,0% ----- -----
Остало 0,4% 1,3% ----- -----

Колона „укупно” означава процентуалну поделу исхране, укључујући воду

која се налази у прехрамбеној материји, док колона „суво” означава процентуалну поделу
искључујући воду.
Колона „гориво” означава процентуални однос горивих намирница
(беланчевина, масти и угљених хидрата) једне према другој.
Колона „енергија” означава проценат учешћа у укупној енергији (калорије),
сваке од три врсте горивих материја. Уочите да масти, које учествују само са 9% у укупној
исхрани, 30% у сувој исхрани и 32% као гориво, у енергетском смислу учествују са 51.5% од
укупне енергије. То је зато што масти садрже 9 калорија по граму, док беланчевине и
угљени хидрати садрже по 4 калорије по граму.

ПРИРОДНА ИСХРАНА МАЧЕТА

Природна храна мачића је мајчино млеко. Мачје млеко је радикално
различито од млека већине сисара, посебно крава. Основни састојци по децилитру мачкиног
млека, поређени са еквивалентном исхраном одрасле мачке, псећим млеком, крављим
млеком и 20 процентним млеком од крављег млека у праху (хидратизовано млеко) дати су у
следећој табели:

17
 Храна Мачје Псеће Кравље Хидрат.
одраслих млеко млеко млеко Млеко

Вода 70,0% 72,0% 77,0% 87,0% 80,0%

Чврсте
материје 30,0% 28,0% 23,0% 13,0% 20,0%
Калорије 187,2 147,9 119,5 88,7 115,4
Беланчевине 18,8 11,4 7,5 3,5 5,8
Масти 11,8 7,9 8,3 3,9 8,8
Угљ. Хидрати 3,9 7,8 3,7 4,9 8,2

Калорије су по децилитру млека, или еквивалентне исхране одраслих.

Беланчевине, масти и угљени хидрати су у грамима по децилитру (100ml). Угљенохидратни
садржај млека уствари је све лактоза, обично звана млечни шећер.

ПОСЕБНИ ЗАХТЕВИ
Неким мачкама је потребна посебна дијетална нега. Очигледан пример су
мачићи, бремените мачке или дојиље, старије мачке и реконвалесценти. Ако Вам је мачка
болесна, или је то била, мораћете да следите дијетална упутства која је прописао ветеринар.
Стање нормалне мачке захтева само нормалне варијације у исхрани.
У данашње време постоји јака тежња људи да следе туђе савете када је у
питању исхрана, чак и ако су у питању најчудније дијете. То није баш увек мудро, чак ни за
људе. А када смо код наших маца, једно правило је врло просто: уколико саветодавац није
школован у ветерини или исхрани мачака, примите сваки такав савет (посебно ако је
радикалан) са крајњом сумњом. Запамтите да су неке компоненте у исхрани критичне, али
не и очигледне, и да више не значи увек и боље. Када и најмање посумњате док разматрате
нов начин исхране за мачку, питајте стручњака. Нормална исхрана сваког сисара се мења са
старошћу. Очигледно, мачету које сиса треба млеко, док старијој мачки не треба: мит о
мачкама и млеку је само мит, у ствари неке старије мачке ће се разболети ако пију млеко!
Мање очигледна је чињеница да се укупни унос калорија по килограму
телесне масе и однос беланчевина и масти у исхрани мења са старошћу и другим условима.
Следи једноставна табела која даје потребе према старости и стању:

Калорије Беланчевине Масти Угљ. хидрати

Новорођенчад 420 42% 29% 29%
5 седмица 275 47% 28% 25%
10 седмица 220 50% 28% 22%
20 седмица 145 52% 30% 18%
8 месеци 110 51% 34% 15%
1 – 10 година 90 52% 36% 12%
15 година 80 44% 42% 14%
20 година 80 43% 42% 15%
Труднице 275 46% 32% 22%
Дојиље 275 45% 31% 24%

(Да поновимо: калорије су по килограму телесне масе)

18
 ДНЕВНЕ ПОТРЕБЕ
Много нас људи броји калорије, исто може да се учини и за мачку. Здравој
одраслој мачки треба 70-90 калорија по килограму телесне масе дневно. Следећа табела
приказује од чега треба да се састоји мачја храна да би могла да се сматра потпуном и
уравнотеженом, према стандарду AAFCO (Удружење америчких званичника за контролу
хране). Нивои састојака у табели изражени су на бази суве материје (СМ). На већини
етикета хране за мачке, нивои су наведени на бази „као за јело”. Превођење на суву
материју је једноставно. Такозвана сува храна, на пример, има у себи 10% влаге, дакле има
90% суве материје. На етикети пише „протеина 20%”. Сада треба ових 20% да поделимо са
0,9 (90% суво), па добијемо приближно 22% и то је проценат беланчевина на бази суве
материје.

Састојак Јединица За раст Одрасли

(СМ) минимум минимум максимум
Протеин % 30,0 26,0 -
Аргинин % 1,25 1,04 -
Хистидин % 0,31 0,31 -
Изолеуцин % 0,52 0,52 -
Леуцин % 1,25 1,25 -
Лизин % 1,20 0,83 -
Метионин-цистин % 1,10 1,10 -
Метионин % 0,62 0,62 1,50
Фенил аланин - тирозин % 0,88 0,88 -
Треонин % 0,73 0,73 -
Триптофан % 0,25 0,16 -
Валин % 0,62 0,62 -
Таурин (слободни) % 0,10 0,10 -
Таурин (везани) % 0,20 0,20 -
Маст % 9,0 9,0 -
Линолеинска киселина % 0,5 0,5 -
Арахидонска киселина % 0,02 0,02 -
Калцијум % 1,0 0,6 -
Фосфор % 0,8 0,5 -
Калијум % 0,6 0,6 -
Натријум % 0,2 0,2 -
Хлор % 0,3 0,3 -
Магнезијум % 0,08 0,04 -
Гвожђе mg/kg 80,0 80,0 -
Бакар (слободни) mg/kg 15,0 5,0 -
Бакар (везани) mg/kg 5,0 5,0 -
Манган mg/kg 7,5 7,5 -
Цинк mg/kg 75,0 75,0 2000,0

19
 Састојак Јединица За раст Одрасли
(СМ) минимум минимум максимум
Јод mg/kg 0,35 0,35 -
Селен mg/kg 0,1 0,1 -
Витамин А ИЈ/kg 9000,0 9000,0 750000
Витамин D ИЈ/kg 750,0 500,0 10000
Витамин Е ИЈ/kg 30,0 30,0 -
Витамин К mg/kg 0,1 0,1 -
Витамин В1 (тиамин) mg/kg 5,0 5,0 -
Витамин В2 (рибофлавин) mg/kg 4,0 4,0 -
Витамин В5 (пантотенска киселина) mg/kg 5,0 5,0 -
Витамин В3 (ниацин) mg/kg 60,0 60,0 -
Витамин В6 (пиридоксин) mg/kg 4,0 4,0 -
Фолна киселина mg/kg 0,8 0,8 -
Биотин mg/kg 0,07 0,07 -
Витамин В12 (цианокобаламин) mg/kg 0,02 0,02 -
Холин mg/kg 2400 2400 -

ФАБРИЧКИ ПРОИЗВЕДЕНА ХРАНА

Ово је кратак преглед основних особина хране коју можете да купите по
продавницама, бар основних неколико врста.

Сува храна
Сува храна је најмање скупа од три типа и, будући сува, има додатну предност
абразивног деловања, које помаже да зуби и десни остану чисти и да смањи таложење
зубног каменца (пракса је показала да ово, нажалост, није потпуно тачно). Беланчевине и масти за
ову храну добијају се из меса, рибе, живине и млечних производа, умешаних у основу од
житарица, обично кукурузно брашно. Пажљиво балансирање и додатак витамина и
минерала учинили су да сува храна постане добра и уравнотежена.
Ова храна садржи 10% воде, стога дуго траје и на полици и у стомаку. Ово
значи да храну можете да оставите све време напољу, а мачка може да се послужи мањим
оброцима, уместо једног великог. Ово унапређује пробаву.
Један теоретски недостатак је предиспозиција међу мужјацима, посебно
кастрираним, да добију уринарни поремећај (познат као FLUTD, ранији назив FUS). Ова
предиспозиција није досад доказана (нити побијена), те су ветеринари оштро подељени око
тога. Уколико постоји таква предиспозиција, то је вероватно због малог садржаја воде у
сувој храни, одатле слабије испирање уринарног система. Обезбеђивање адекватног извора
укусне свеже воде ће негирати такав проблем. (Ако имате кастриране мужјаке, потрудите се да
набавите храну у којој нема више од 0,1% магнезијума и која обавезно садржи DL-metioаnin, који се користи
за закишељавање урина, што је добра превентива против стварања уринарног камена струвита – мада и
око закишељавања урина има доста контроверзи).

Сува храна временом губи део своје хранљиве вредности, нарочито ако је
изложена ваздуху и светлу. Избегавајте коришћење суве хране која је старија од 6 месеци

20
(мада произвођачи најчешће декларишу рок трајања од 12 месеци). Ако морате да је
складиштите на дуже време, чините то у херметичким и тамним посудама.
Морам ово да кажем. На суву храну се у последње време диже доста велика повика због
превисоког садржаја угљених хидрата, односно скроба – у појединим врстама чак 25% па и више, што јако
одудара од састава хране којом се мачке природно хране (погледајте табелу у одељку „Природна исхрана“).
Поједине мачке под утицајем ове хране могу да постану дијабетичари, па ово треба имати у виду ако се
одлучите за суву храну. Проверавајте својим мачкама глукозу у крви повремено, па ако треба промените јој
начин исхране. То понекад може да буде довољно за враћање у нормалу.

Мека навлажена храна

Ова храна има већу привлачност од суве, такође и више кошта. Направљена је
са намером да наведе мачку да помисли да је у питању месо, по изгледу и по укусу, и у томе
се прилично успело.
Као и за суву храну, беланчевине и масти се добијају из разних извора.
Поједини извор: месо, риба, шта год, често се додатно истиче да би се ојачала арома.
Садржи око 30 - 35% воде, насупрот сувој храни са 10% и конзервираној са 70 - 80%. За
разлику од суве хране, не сузбија зубни каменац. Такође има предност минималног мириса
и дугог времена складиштења. Добра је за отприлике један дан у чинији и не би требало да
се оставља напољу дуже од тога. Време складиштења је екстремно дуго, пошто је обично
пакована у херметичке кесе.
Пазите, већина ове хране садржи мноштво конзерванса за спречавање
кварења, зато пажљиво читајте декларације на паковањима.

Конзервирана храна
Најскупља је од сва три типа, али још увек је у свету најпопуларнија. Њени
највећи недостаци су цена и мирис.
Садржи првенствено беланчевине и масти из меса, рибе, млечних производа и
биљних извора, са додатком витамина и минерала. Већином су потпуне у прехрамбеном
смислу. Садржај угљених хидрата је, најчешће, врло приближан оном у природној храни.
Много конзервиране хране садржи 70%, па и свих 80% воде, а као испуна се
често користи желатин, да би везао што више воде. Купац, природно, плаћа ту воду и
желатин. Читајте налепнице!
Ни ова храна ништа не чини против зубног каменца. Добра је, међутим, за оне
мачке које пате од уринарног поремећаја (FLUTD), због ниског садржаја магнезијума.

СВЕЖА ХРАНА
Распрострањена је девиза „најбоље је свеже”. То је тачно уколико је свеже
истовремено уравнотежено, што често није.
Добро уравнотежена исхрана за мачку, од свеже хране, састојала би се од меса
(мишићног ткива) због беланчевина; засићених и незасићених масти (полинезасићене
масти, као оне у маргарину, обично се не налазе у јеловнику месождера); шећера, скроба и
других угљенохидрата; цереалија, траве и извесног лиснатог поврћа због целулозе; разних
органа због витаминског садржаја; костију због калцијума и фосфора; крви и поврћа због
гвожђа и минералног садржаја; и малих количина овог и оног због елемената у траговима и
задовољства. Све те захтеве задовољава просечни миш (нажалост, данас никада нисте сигурни да
миш није конзумирао неки од отрова успореног дејства, који ће да угрози, па и усмрти Вашег љубимца).

21
 Пошто ће веома мало нас да узгаја мишеве за мачју храну, можемо да уз мало
размишљања хранимо своје љубимце добро уравнотеженом исхраном од свежих
намирница. Следеће намирнице имају наведене особине и ефекте:
Месо (мишићно ткиво): ово је основна храна сваког месождера. Месо може да
буде говеђе, коњско, свињско, овчје, пилеће, ма које (чак и мишје). Већину меса треба лако
прокувати да би се убили паразити, посебно свињетину и слатководну рибу. Јефтинији,
масни комади меса ће такође да обезбеде маст која је неопходна мачки (купујте
најјефтиније млевено месо, боље је за мачку).
Као посебну посластицу, пробајте да дате својој мачки парче скоро сирове
зечетине или пилетине које има температуру тела и то када она није посебно гладна, па
гледајте како се рађа ловац. Она ће највероватније да му се прикрада, да га баца у ваздух,
обруши се на њега, па можда и да га поједе. Све је то део природног поретка.
Јетра: мачке имају слабост према јетри. То је развијена особина која
гарантује да ће јетра плена да буде поједена и да ће мачка да обезбеди довољно витамина А
и гвожђа. У кући ће мачка да поједе сву јетру до које може да дође. Ако јој се да превише
јетре, мачка ће добити тровање А витамином, што може да буде фатално. Као и у свему,
кључ је у умерености.
Јетра (посебно јунећа) би требало лако да се скува. Када се једе сирова, често
изазива дијареју (пролив), а када је прекувана, констипацију (затвор).
Бубрези: обично јефтини, бубрези (посебно јунећи) представљају добар
извор гвожђа и неколико критичних витамина. Пошто садрже доста уринске киселине,
требало би их пре кувања држати два сата и хладној води.
Срце: срце уопште, али посебно живинска и зечја срца су фаворити међу
мачкама и обезбеђују прворазредне беланчевине. Не уклањајте масно ткиво и срчане опне,
пошто садрже потребне масти.
Плућа: имају малу хранљиву вредност и не вреди их давати. Већина мачака и
неће да једе само плућа.
Виме: као и плућа, виме има малу хранљиву вредност и не вреди га давати.
Слезина: често изазива дијареју и треба је избегавати.
Желудац: добар за псе и велике мачке, желудац је обично претврд за наше
мале мачке. Каша од желуца је, са друге стране, одлична, пошто је месо омекшало
млевењем, а чорба је уопште добра.
Отпаци: отпаци од ситних животиња, као што су зечеви, су фини ако су
прокувани лако, да се убију паразити. То је, коначно, оно што једу у дивљини.
Кости: кости су добра храна. Кости већих животиња, као јунеће, обично су
превелике за мачку, али на пример репна кост може бити оно право. Кости ситних
животиња могу да се служе лако прокуване да се побију паразити, али немојте да служите
куване кости птица, посебно дугачке кости, јер од кувања постају крте па могу да се смрве
те се заглаве у грлу или пробуше једњак или желудачни зид.
Кости свих величина могу да се кувају под притиском док не омекшају, али то
уништава коштану срж, коју мачка сматра најбољим делом. За обезбеђивање калцијума и
фосфора може да се употреби коштано брашно.
Риба: кувана кошчата риба је увек добродошла. Избегавајте веће количине
сирове рибе, јер може лако да доведе до тровања витамином В, посебно ако је у питању
бакалар, туна или друге рибе пуне уља. Не дајте рибље органе, посебно јетру морских риба,
због вишка јода.

22
 Млеко: млеко је храна а не пиће (једино пиће за мачку је вода). Ова храна
представља одличан извор калцијума и фосфора потребних за јаке кости и зубе, исто као и
многих витамина и минерала. Нажлост, када одрасту, велики проценат мачака изгуби
способност да вари млеко (односно лактозу у њему ).
Да бисте испитали да ли Ваша мачка подноси млеко, дајте јој малу чинију
млека а онда посматрајте какву ће столицу имати у наредних шест часова. Ако се јави
дијареја, мачка не може да вари млеко, ако столица остане нормална, може.
У продавницама може да се нађе млеко обрађено бактеријом acidofolus, које је
лакше за варење, пошто носи са собом свој acidofolus, а главни разлог за неподношење
млека (т.ј. лактозе) је управо недостатак ове бактерије у организму.
Јогурт: многе мачке воле чист јогурт а он је, као и млеко, одличан извор
калцијума и фосфора. За разлику од млека, јогурт је један корак даље од свежег. Њега су већ
конзумирале бактерије, па је стога делимично сварен. То и мачкама и људима омогућава да
лако доврше варење.
Маслац: одличан извор масти, добар за раст и крзно, маслац је добра али
нешто скупља посластица због које би се мачке радо „усвињиле”. Предлажемо повремено
комадић као посебну посластицу.
Павлака: комбинујући укусе и добре стране маслаца и млека, слатка
павлака је мацин шампањац! Као такву је и третирајте.
Сир: већина сирева ће изазвати констипацију уколико се дају у већим
количинама. Мали комад повремено је здрав и пожељан. Чини се да мачке не маре много за
егзотичне сиреве, одбијене вероватно мирисом плесни (ми људи једемо најпроклетије
ствари!).
Маргарин: пошто већина маргарина имају укус као маслац, мачке ће га
обично тако и третирати и јешће све што могу да добију. Нажалост, маргарин није маслац, и
не садржи калцијум и фосфор који чине да маслац мачкама буде тако користан.
Полинезасићене биљне масти које се користе у већини маргарина пролазе равно кроз мачку.
О маргарину размишљајте као о благом лаксативу доброг укуса и користите комадић као
љупку превенцију против куглица длаке, или констипације.
Јаја: жуманце сировог јајета је корисно и укусно, обезбеђујући
беланчевине, сумпор, калцијум, фосфор и мноштво других минерала и витамина. Сирово
беланце, са друге стране, садржи авидин, који разграђује и уништава витамине В комплекса.
Ако морате својој мачки да дајете цела јаја, најпре их скувајте, што згушњава
беланце и уништава авидин.
Поврће: мачке јесу месождери, али једу поврће које се налази у желуцу и
цревима плена. Мале количине биљног порекла, као кромпир или тестенине, око 5% укупне
исхране, могу де се конзумирају под условом да је поврће најпре прокувано (кување разлаже
сложене угљенохидрате у просте угљенохидрате и поспешује варење). Ако дајете превише
поврћа, или га не кувате довољно, јавиће се констипација или дијареја, зависи од врсте.
Воће: за разлику од поврћа, воће првенствено садржи просте угљене
хидрате па не мора де се кува. Као и код поврћа, будите умерени, због могућих желудачних
тегоба.
Цереалије: многе мачке их воле. Поново, са мером, цереалије као што су
зобно брашно, пшенично брашно, кукурузно брашно, су сасвим корисне као извор угљених
хидрата. Избегавајте сирове цереалије, пошто мачка не може да вари скроб. Апсолутно
избегавајте гриз (уопште, сваку кашу), пошто је заостали сок од кувања за мачку отрован!

23
 НЕГА

ПРИПРЕМИТЕ СЕ ЗА СВОГ НОВОГ ЉУБИМЦА

КАКО КУЋУ УЧИНИТИ БЕЗБЕДНОМ ЗА

МАЧЕ ИЛИ МАЧКУ
Коначно је дошло време да доведете кући своје ново маче или мачку! Колико
год овај тренутак био узбудљив за Вас, он је велики изазов и траума за мачку, без обзира
што су нови дом и породица пуни љубави. Унапред осигурајте да прелазак Вашег новог
крзнатог члана породице буде што тиши, мирнији и удобнији. Мачке и мачићи су по
природи врло радознали у погледу околине, тако да морате да будете сигурни да нема
скривених путева за бекство. Чак и ако не планирате да мачку држите само у кући, потребно
је да она најпре навикне на кућу као на свој нови дом, где добија храну и сигурност, па тек
онда да јој допустите излазак напоље. Ако имате малу децу, или из других разлога постоји
бојазан да врата могу да остану отворена, направите прикладни подсетник који ћете да
окачите на врата.
Клозетску шољу обавезно држите затвореном, због мачића које вода веома
често јако привлачи. Стаклене и остале ломљиве предмете ставите у витрине. Врата машине
за прање држите увек затвореним, а пре сваке употребе исте за сваки случај проверите да
маче није ипак некако доспело унутра. Мачићи некако посебно воле да истражују испод
фрижидера, зато им то онемогућите стављањем одговарајуће запреке.
Све отровне и опасне материје и предмете склоните ван домашаја Ваше мачке
(у домаћинствима са децом ово је већ решено). Овде спадају средства за чишћење,
производи за ауто (као што је антифриз), мали оштри предмети, отровне биљке и т.д.
Прекријте струјне прикључнице и склоните ван домашаја електричне каблове пошто мачке,
а посебно мачићи којима расту зуби, воле да их жваћу. Обратите пажњу на лагане стоне
лампе које лако могу да падну; тешке пегле које могу да падну са даске за пеглање; удобне
фотеље у које мачка (или маче) може да уђе и угуши се, или буде заробљена или тешко
повређена, па и убијена, када неко седне у погрешно време.
Најбоље је држати собне биљке у посебној, затвореној просторији, ван
домашаја мачке. Биљке од свиле су атрактивна и безбедна замена. На овај начин мачка не
долази у додир са отровним биљем, нити са могућим паразитима из земље. Све конце
уклоните да мачићи не би могли да их прогутају. Одмах позовите професионалног
ветеринара ако Ваша мачка изненада клоне, учестало повраћа или има јак пролив, или
покаже знаке јаке надражености коже, или уста и грла. Мачка која је постала летаргична и
изгубила интересовање за храну, на један дан а поготову дуже, можда је прогутала нешто
потенцијално опасно и потребна је професионална помоћ. Ако сте приметили да Ваша
мачка једе нешто за шта сумњате да је отровно, не покушавајте да је сами натерате да
повраћа, већ је одведите ветеринару. Додир са лишћем, стабљиком или соком појединих
биљака може да изазове преосетљивост на сунчево светло, што може да доведе до
опекотина. Код мачака, ове биљке могу да изазову отицање и свраб уста и десни, што
понекад може да буде погрешно дијагностицирано као гингивитис. Кијање и проблеми са
очима такође могу да буду изазвани додиром са овим биљкама.

24
 Будите обазриви, нису све играчке за мачке безопасне - посебно пазите на
канапе, игле, гумене траке и ситне делове као што су очи лутака, који лако могу да отпадну
и буду прогутани. Нажалост, гутање страних тела од стране мачака је прилично уобичајено
и често кобно, а скоро увек је могло да се спречи. Уверите се да играчке које направите или
набавите немају ситне и оштре делове који могу да буду прогутани. Ваша мачка можда
веома воли лоптице од алумимијумске фолије, јер их је тако лако котрљати и производе
тако леп звук на тврдом поду, али будите сигурни да сте лоптицу врло чврсто збили, тако да
комадићи не могу да буду откинути и прогутани, а такође лопта мора да буде довољно
велика да не може да буде прогутана цела.
Остале врсте потенцијалних опасности по мачку и мачиће укључују све оно
што на себи има пантљике, као што су трговачке папирне или пластичне кесе са ручицама,
чак и траке за подизање ролетни. Све оне могу да буду смртоносне ако маче запетља главу у
пантљику. Склањајте СВЕ пластичне кесе од мачића.

ПОТРЕПШТИНЕ НАБАВИТЕ НА ВРЕМЕ

Сигурно ћете желети да имате при руци: посуде за храну и воду
(препоручујемо нерђајући челик), храну (настојте да задржите врсту хране на коју је маца
навикла, да бисте избегли нагле промене у исхрани које могу да доведу до меке столице),
кутију за песак (правилно одаберите величину и кутију ставите на приступачно место, али
даље од посуда за храну и воду), песак (треба увек имати довољне количине сувог, јер маци
не пада на памет да користи песак који је влажан)(и код нас може да се купи посебан материјал за
ову сврху, врста зрнасте глине са средством за дезинфекцјију, али за већи број мачака је исувише скуп ),
неколико гребалица (згодних предмета за оштрење ноката), одмаралиште поред прозора и
бар једно мачје дрво или кулу за пењање, затим лежаљку, играчке, огрлицу са
идентификационим привеском, носиљку за превожење маце (н. пр. до ветеринара), четку и
здраву воду за пиће. (Важно ако користите обичан песак: не узимајте песак из пешчаника или гомила
где су друге животиње можда дефецирале, јер такав песак је скоро сигурно загађен јајима цревних
паразита!)

КОРИСТИТЕ НОСИЉКУ ЗА ПРЕВОЖЕЊЕ

МАЦЕ
Врло је важно да маца буде безбедна за време вожње колима. Носиљку можете
да обложите меким ћебетом (када мацу преузимате из ранијег дома, згодно је да ћебе
садржи мирис тог дома, то ће да помогне њеном смиривању) и ставите неколико играчака
унутра. Маца ће свакако да буде безбеднија у носиљци него ако слободно тумара по колима
која се крећу.

КУЋНА АТМОСФЕРА МОРА ДА БУДЕ

МИРНА
Вашој маци ће требати извесно време да се привикне на нови дом.
Препоручујемо да њену носиљку унесете најпре у једну просторију (најбоље да то буде
Ваша спаваћа соба), и дозволите јој да се навикне на ту просторију у првих неколико дана,
са отвореним вратима носиљке. Причајте меким, пријатним и љубазним гласом и не
присиљавајте је да изиђе из носиљке док не буде спремна. Покажите јој где су јој храна и
вода, као и кутија са песком. Дајте јој времена да се привикне на ствари сопственим темпом.
Први дани нису време за упознавање мале деце са мацом. То можете да учините поступно,
тек пошто се маца сродила са новом околином. Пошто је маца упознала прву просторију,
можете поступно да јој дозволите испитивање остатка куће (водећи рачуна да увек може да
се врати у првобитну одају, ако се осети уплашеном), све док се потпуно не одомаћи. Не
брините ако првог дана Ваша нова маца не једе, малецка ће брзо да се стабилизује. Ново

25
маче ће можда да мјауче и делује уплашено првих ноћи. То је савршено природно, пошто се
налази на сасвим новом месту са новим људима, новим мирисима и т.д. Пуно га милујте и
дозволите да спава са Вама ако то жели. Ово је веома важно време за вас обоје, да покренете
везу и започнете његово поверење у Вас, које ће временом да расте.
Имајте у виду да је време прослава посебно напорно за Вашу мацу. Гужва која
се створи, галама и журба код ње изазивају напетост. Зато настојте да јој обезбедите миран
кутак где ће да се склони од свега, нарочито од непознатих људи којих се вероватно боји.

ВАШ НОВИ ЗАЈЕДНИЧКИ ЖИВОТ

Пошто се мачка навикла на кућу, укључујући места на којима се налазе посуде

за храну и воду и кутије са песком (за куће са више спратова, бар једна на сваком спрату) и
гребалице за оштрење ноката, можете да почнете да је упознајете са кућним и породичним
правилима, у шта ће од сада и она да буде укључена. Чини се да мачкама прија постојаност,
па ће поштовање времена када се храни, или игра, бити за њу веома умирујуће, а вероватно
и за Вас. Биће много отворенија за учење препознавања свог имена, Вашег гласа,
различитих личних особина чланова Ваше породице, кућних правила о скакању, гребању и
сличном. Као и људи, свака мачка је јединствена личност, па је важно да немате нереална
очекивања у вези са личношћу Ваше маце. Како постаје приснија са Вама, тако ће се све
више отварати и испољавати своју индивидуалност. Покажите јој да је сада пуноправни
члан Ваше породице и она ће Вас наградити, на свој сопствени начин, својим поверењем,
приврженошћу и љубављу.

ОСИГУРАЈТЕ ДОМАЋИНСТВО ОД
ОТРОВНИХ МАТЕРИЈА
1) Чувајте се биљака које држите у кући и у дворишту, ако дозвољавате
мачки да излази (америчка Асоцијација љубитеља мачака заговара држање мачака у кући
све време). Једење н. пр. азалеје, олеандера, ускршњег љиљана или тисе може да буде
кобно.
2) Када чистите кућу, никада не дозволите мачки да прилази простору где се
користе или чувају средства за чишћење. Средства за чишћење имају разне особине; од оних
да могу само да надраже желудачно-цревни систем, до оних да имају снажно корозивно
дејство, тако да могу хемијски да изгоре осетљиву слузокожу уста, једњака и желуца.
3) Када користите мамце за пацове или мишеве, као и за мраве, пужеве и
слично, поставите их на места недоступна Вашим мачкама. Многи од ових мамаца садрже
састојке слатког мириса, који је врло привлачан за мачке.
4) Никада не дајте мачки никакве лекове, осим оних које је преписао
ветеринар. Многи лекови потпуно безбедни за људе могу да буду смртоносни када се
неправилно користе. Једна јака таблета парацетамола („фебрицет“) од 500mg може да убије
мачку од преко 3 килограма.
5) Држите све лекове ван домашаја Ваше мачке. Средства против болова,
против прехладе, лекови против рака, антидепресанти и таблете за мршављење су
једноставни примери лекова за људе који могу да буду опасни па и смртоносни чак и у
малим дозама. Само једна половина таблете напроксена од 200mg може да изазове чир код
мачке!
6) Никада не остављајте чоколаду на дохват. Приближно 30g чоколаде по
килограму телесне масе може да изазове клиничке знаке тровања.

26
 7) Многи обични производи за домаћинство показали су се смртоносним за
многе врсте, укључујући мачке. У такве спада чак и ситан новац (висока концентрација
цинка), куглице против мољаца (поготову чист нафталин), омекшивачи, детерџент за
машинско прање судова, батерије (соли или алкалије у њима), сви производи са високом
концентрацијом кухињске соли, талог кафе и алкохолна пића.
8) Бензин, моторно уље, антифриз, треба да се чувају ван домашаја мачака.
Само једна кафена кашичица антифриза (етилен гликола) може да буде смртоносна за мачку
од 3,5 килограма!
9) Пре него што купите производе против бува за Вашу мачку или
домаћинство, консултујте ветеринара (и ову књижицу!) о томе који производ да одаберете.
Прочитајте СВА обавештења о производу пре него што га употребите на свом љубимцу,
или у домаћинству. Ако је производ означен „само за псе” то значи да НИПОШТО не сме да
се примени на мачкама. Када користите спреј, или димни уништавач бува, удаљите мачке из
куће за време одређено на паковању.
10) Када травњак или башту третирате ђубривима, хербицидима или
инсектицидима, увек удаљите мачке са ових површина догод се потпуно не осуше.
Употребу производа продискутујте са произвођачем производа. Ове производе обавезно
чувајте на местима којима мачке немају приступ.

ХРАНА И ВОДА
Тешко је поверовати да ту има шта да се научи у вези са старањем о мачки - а
још теже је поверовати да чак и нешто тако једноставно, као што је обезбеђивање хране и
воде за Вашу мачку, мора пажљиво да се размотри! Можда сте чули да је важно да не
ставите посуде за храну и воду поред кутије са песком. Ово стога што, ако их ставите,
посебно храну, поред кутије са песком, мачка ће бити збуњена. Ако јој је простор за
храњење преблизу кутије са песком, може да одлучи да уопште не користи ову кутију - што
неће да буде добро ни за Вас, ни за њу. Природни инстинк мачака је да обављају нужне
радње далеко од легла, да би грабљивце задржале далеко од потомства и себе самих када су
најрањивије.
Треба да промислите о избору места у кући за њене посуде за храну и воду,
која ће јој омогућити да на миру ужива у оброцима и што ће је охрабрити да пије доста
воде. Ако посуде ставите у прометни део куће (као што је кухиња), где увек има пуно
активности, буке и промета, неће јој бити удобно и безбедно, па тако можда неће узимати
довољно хране и воде. Време њених оброка мора бити време мира и тишине, тако да ужива
у јелу. Са мало креативности и размишљања, доћи ћете до идеалног места за храњење, а
када то постигнете, не мењајте локацију. Мачке су у потпуности склоне навикама и највише
воле када им је окружење постојано. Упамтите, такође, да како Ваша мачка стари, или буде
повређена на неки начин, мораћете да јој омогућите лак приступ храни (избегавајте
степенице и слично).
Ако у истој кући имате псе и мачке, или мачке са посебним дијеталним
захтевима, мораћете да их храните засебно, па посветите извесно време провери да ли су све
животиње јеле и пиле. Постоје пси којима се посебно допада мачја храна, као што и
поједине мачке једу псећу храну ако им се укаже прилика, а то НИЈЕ здраво за њих! Пси и
мачке имају врло различите прехрамбене захтеве, зато морају да се хране одвојено (видите
поглавље о исхрани ).
Постоје две „школе” у разматрању како хранити мачке. Једна је самохрана
метода, код које мачке увек имају храну и допуштено им је да једу кад пожеле (упамтите:
мачке би требало увек да имају свежу воду, без обзира на начин храњења). Други начин је
храњење уредним оброцима, где се мачка храни неколико пута дневно. Осим ако Ваша

27
мачка није угојена, или има проблем са преједањем ако има стални приступ храни, многи
ветеринари и стручњаци за понашање препоручују самохрану методу због много разлога
(упамтите: мачке никада не треба да једу храну за псе!):
- Мачке су по природи префињене у исхрани. Оне не воле да једу 2 или 3
огромна оброка, већ много мањих током целог дана.
- Мачја тела су врло неефикасна у преради ускладиштене масноће. Као и
људи, ако мачке остану без хране дужи временски период, мораће да употребе маст и
беланчевине ускладиштене у телу. Њихова тела, међутим, нису у томе тако добра. Мачка
која није јела чак врло кратко време, дан или два, може понекад да претрпи оштећење јетре.
- Ако је мачка храњена само неколико пута дневно, постоје изгледи да ће у
време храњења да буде врло гладна, па ће да једе и више него што јој је потребно. Ово ће да
створи угојену мачку, или мачку која се преједа па затим повраћа (обичај „оргијање-
прочишћавање”).
Наравно, ако имате угојену мачку, или мачку којој је потребна посебна дијета,
могу да Вам затребају могућности које у таквим случајевима пружа храњење правилним
оброцима.
Ако се питате која метода би била најбоља за Вашу мачку, посаветујте се са
својим ветеринаром и видите коју методу он препоручује, (или једноставно извршите пробе
неколико дана па сами утврдите шта јој највише одговара).

ВОДА ЗА ПИЋЕ
Препоручујемо филтрирану или флаширану воду (али не минералну!) - како за
људе, тако и за љубимце. Вода из водовода, бунара посебно, садржи често разне паразите
или хемикалије. Употреба филтриране или флаширане воде отклања могућност штетног
деловања на здравље. Мачке су посебно врло избирљиве када је вода у питању и пиће много
више ако је вода свежа (ИЗУЗЕТНО је важно да мачка пије што више воде, у противном
постоји опасност од појаве уринарних проблема). Вода која је дуго стојала губи кисеоник
што јој даје укус бајатости, који мачке не воле.

ПОСУДЕ
Суочимо се са чињеницом да је за мачку храњење једна од најомиљенијих
ствари. Иако је мачкама стварно мало потребно када је већ у чинијама, све оно што треба
предузети док се до тога дође је веома важно.
1) Посуде за храну и воду морају све време да буду чисте.
2) Вода увек мора да буде свежа, доступна и хладна.
3) Настојте да користите стаклене, керамичке или челичне посуде. Противно
популарном веровању, многе мачке не воле укус пластике и много су срећније када не једу
из пластичних посуда. Посуде свакако перите врућом водом и детерџентом.
4) Као и Ви, Ваша мачка воли да обедује у миру. Стога, држите посуде за
храну и воду на мање прометним, мирним местима.
5) Мада многи људи воле да држе све мачје ствари на окупу, НЕМОЈТЕ да
држите посуде за храну и воду близу посуде за нужду. Уосталом, да ли бисте Ви волели да
вам трпезаријски сто буде близу тоалета!? Мачке чије посуде за храњење стоје близу посуде
за нужду имају проблем са неприкладним обављањем нужде (пошто не желе да иду близу
својих посуда за храну и воду, иду на неко друго место, као што је Ваш кауч), или не једу.
Избор посуда је велики, зато не оклевајте да обезбедите Вашој маци ону праву!

28
 СИМПТОМИ ДА ЈЕ МАЧКА ПРОГУТАЛА
СТРАНО ТЕЛО И ШТА ЧИНИТИ
Ако приметите комад вунице, аудио траке, канапа и сл. како провирује из
ануса Ваше мачке, НЕ покушавајте да га извучете! Можда је обмотано око црева Ваше
мачке и повлачењем је можете убити! Уместо тога, ХИТНО одведите мачку ветеринару!
Остали симптоми који могу да се јаве, чак и ако се не примећује страно тело: мачка има
отежано дисање, повраћа или покушава да повраћа, кашље, крвари из уста или ануса, грчи
се, пени на уста или јако балави, или има натечен језик. Сваки од ових симптома захтева
ТРЕНУТНУ ветеринарску интервенцију и негу.

МЛЕКО И МАЧКЕ

У рекламама и ТВ емисијама видимо мачке како пију млеко. Значајна

чињеница је да већина мачака не подноси лактозу. То значи да оне не могу да сваре шећере
које млеко садржи. Млеко, такође, има веома мали, или никакав, прехрамбени значај за
мачке. У суштини, мачка храњена само млеком ће да умре због неправилне исхране. Ипак,
већина мачака ВОЛИ укус млека, шта онда чинити?
„Квака” је да мачке увек имају приступ свежој, хладној води. Све док Вашој
мачки лактоза није неподношљива, млеко неће да буде лоше за њу ако се даје као повремена
посластица. Први корак је да утврдите да ли Ваша мачка воли млеко. Ако га воли, онда
утврдите да ли подноси лактозу. Дајте мачки мало млека, затим је посматрајте следећих
неколико часова. Ако не подноси лактозу, добиће дијареју и можда ће имати бол у стомаку,
а ако не добије дијареју (сматра се да је довољно време посматрања 6 часова), онда сме да
пије млеко. Уколико мачка не подноси лактозу, мораћете да јој дајете специјално
припремљено млеко (млеко прерађено бактеријом acidofolus, која уништава лактозу у њему;
ако немате овакво млеко, добар је и јогурт, наравно ако се допада мачки).

ПОДСТИЦАЊЕ АПЕТИТА

Баш као и људи, мачке треба да једу када су болесне. Наравно, такође као
људи, понекад када су болесне, узимање хране је последње што желе да чине. Врло је
важно, посебно код случајева хепатичког липидозиса, да мачке одрже уношење калорија.
Ако Ваша мачка целог дана није јела, моментално се обратите ветеринару. Недостатак
апетита је показатељ болести, а мачке могу да добију оштећење јетре када не једу, макар
само дан или два (ако су прегојене). Када Ваша мачка престане да једе, тело ће почети да
користи своју маст као гориво. На несрећу, мачке нису баш добре у коришћењу
ускладиштене масти и стога маст може почети да се акумулира у ћелијама јетре. Ако Ваша
мачка треба да једе али то одбија, прво позовите ветеринара. У међувремену, можете
покушати са неколико ствари:
1) Храните из руке. Понекад сам чин личног додира, док Вам је мачка
болесна, помаже да почне да једе. Седите и причајте својој мачки, мазите је и полако
покушајте да је наведете да једе.
2) Дајте јој посебну храну. Понекад ће храњење руком, храном коју она
највише воли, поспешити апетит и глад.
3) Загрејте храну. Понекад једноставно загревање (сочне) хране помаже да
она замирише јаче и буде привлачнија за Вашу мачку.

29
 4) Ако мачка неће сама да једе, можете да пробате храњење шприцем.
Можете користити било медицински, било посластичарски шприц. Можете измешати сочну
храну са мало воде у миксеру за воће, а затим шприцем принудити мачку да једе. Ово
чините само када мачка уопште неће да се храни сама.
5) Постоје многи лекови који могу да се дају за стимулисање апетита. То су
диазепам, оксазепам, периактин, флуразепам и слични (ово су уствари лекови за умирење, који као
споредни ефекат имају повећање апетита, али код мачака чак могу да доведу и до оштећења јетре!
Вероватноћа да се ово догоди је изузетно мала, али свакако треба размотрити ризик. Међутим, диазепам
заиста делује и то у року од неколико десетина минута, ако се даје перорално, односно неколико десетина
секунди, ако се даје парентерално. Зато, ако имате велики проблем и мачка мора хитно да проједе, онда ...)
У последње време доста велику „популарност“ је стекао миртазапин („ремерон“), који је
ефикасан у изазивању апетита, али без значајних нежељених ефеката . Наравно, НИКАДА
НЕ ДАЈТЕ НИКАКВЕ ЛЕКОВЕ АКО ВАМ ИХ НИЈЕ ПРЕПИСАО ВЕТЕРИНАР.
6) Као крајњу меру, можете уметнути цев (тубу) у желудац Ваше мачке и
хранити је кроз цев. У случају хепатичког липидозиса, где је неопходно да мачка једе да би
преокренула стање, ово може бити једини начин.

ЗАБАВА И ИГРАЧКЕ

У Америци, мачка је и званично заменила пса као најпопуларнијег кућног

љубимца. Више породица има мачку него пса - и већина породица са мачком има више од
једне мачке, које са њима деле њихов дом. Како све више људи схвата високе ризике које у
ово модерно време њиховим мачкама доноси слободно тумарање унаоколо (статистике су
врло мрачне - мачке на слободи и мачке које повремено живе у кући али слободно излазе
без човековог надзора сада живе просечно само 2 до 3 године, док је просечни живот
искључиво кућних мачака 16 до 17 година), у намери да сачувају живот, здравље и
сигурност својих мачака, држе их строго у кућама. (Од недавно и ја спадам у ову групу. „Слобода”
коју су моје мачке донедавно „уживале” била је слобода да умру - отроване, згажене и Бог зна како још! Док
су биле на такозваној слободи, моје мачке нису доживљавале старост већу од 2 године, јер превише злотвора
је око нас. Сада су у кући, можда мало незадовољне, али свакако безбедније. Да не помињем расправе са
суседима због њихових љубљених башта! Да, будите сигурни да има много „људи” који манијачки
изграбуљану земљу више воле од ма ког живог створа!). Није коинциденција да су ове промене
довеле до пораста проблема у понашању мачака, као што су самосакаћење, претерано
лизање крзна, обележавање урином и фекалијама и бучно, насилно оглашавање - све без
очитог медицинског разлога. Овај феномен није ограничен на кућне мачке, већ се такође
јавља у зоолошким вртовима и другим местима где су мачке затворене. Стручњаци за
понашање из зоолошког врта у Сан Дијегу открили су, међутим, да свакодневна примена
неких безопасних, креативних изазова код њихових затвореника, индокинеских тигрова,
стимулише ове мачке и физички и психички, тако да су срећнији и живе дуже, без
испољавања истог насилног понашања, како то чине њихови домаћи мачји рођаци.
Досада, самоћа и недостатак изазова могу да буду крајње оптерећујући за
мачке. Мачке су по природи радознале, друштвене и воле да се играју, па када им животи
постану тако изоловани, без пустоловина које могу да посматрају или учествују у њима, без
икаве неприлике у коју могу да се увале или без нових ствари у околини које би истражиле,
могу да постану депримиране, па можда и да више не виде сврху свог живота. Ово, наравно,
може да доведе до летаргије и повећане пријемчивости за болести.
Па, какве су опције за обезбеђење више стимуланса за Вашу кућну мачку? Две
кључне речи, око којих се већина стручњака за понашање мачака слаже, јесу: „разноликост”
и „случајност”. Упамтите да кућне мачке, остављене саме цео дан, не чују гласове својих
људи, не виђају их, нема ни посетилаца, ни звоњаве телефона, нити тапшања по глави и
миловања. Често, релативно једноставно решење је - набавити још једну мачку! Бринути о

30
две мачке није много теже него бринути о једној, а оне су једна другој најбоље друштво
када су људи ван куће. Могу да се хрвају, праве потеру једна за другом, уређују једна другој
крзно, разговарају, спавају заједно и т.д.
Још једно решење су - ИГРАЧКЕ! Различите играчке, даване спорадично а
затим скриване извесно време, да не изгубе драж новог, јесу нужност за кућне мачке.
Играчке, наравно, не морају да буду скупе. Већина мачака воле да лове згужвану
алуминијумску фолију и грицкају пластичне сламке за пијење. Можете да покушате са
скривањем омиљених играчака Ваше мачке, пре него што изјутра изиђете из стана,
омогућавајући јој тако „лов на благо”, који ће да ангажује њену љубав према лову. (Треба да
будете сигурни да је видела како скривате бар неке од играчака!) Нова занимљива играчка,
испуњена мачјом ментом забављаће је сатима.
Пробајте са укључивањем у одређено време дана, када сте одсутни, телевизора
(или видео рекордера), на спортским каналима или програмима са животињама, то ће
можда Вашој маци бити занимљиво (примедба преводиоца: баш данас, на дан превођења овог текста,
била је гран-при мото трка, што ја иначе не пропуштам, али сам мало тога видео јер је моја Мала Цвета
све време ловила мотораше по екрану ). Или, нека радио буде тихо укључен неколико дана у
седмици. Упамтите - РАЗНОЛИКОСТ и СЛУЧАЈНОСТ!! Такође покушајте са пуштањем
Ваше мачке у купатило када нисте код куће, претходно уклоните све опасне и оштре
предмете. Пинг-понг лоптице и друге мале лопте у сувој кади могу да представљају велику
забаву, исто као и коцкице леда, док се не отопе! Многе мачке такође уживају у пењању у
картонске кутије и из њих. Ако имате малу пуњену животињу коју сте спремни да
жртвујете, поготову ако она има ноге и реп, лако можете да откријете како ју је Ваша мачка
усвојила и „негује” је! Добро правило код играчака је да увек имате једну играчку за
„неговање” и једну за „вребање и убијање”.
Не можемо да заборавимо важност намештаја за мачке и потребу Ваше мачке
да се пење, истражује различите висине и површине и т.д. Добра висока стелажа за мачку,
са разним површинама за гребање, такође ће увећати код Ваше мачке осећај за „територију”
и значајно допринети квалитету њеног живота. Постављање лежаљки у прозоре такође ће
повећати могућност за осматрање спољашњег света, што доприноси разбијању монотоније.
Играње са мачком, посебно пред спавање, може да буде забава за обоје и да
помогне Вашем ноћном ловцу да се смири и спава у току ноћи! На крају, реч опомене у вези
са играчкама - обезбедите да Ваша кућа буде безбедна за мацу када се ради о стварима које
она може да сматра привлачним, али које су у ствари за њу штетне, као што су спајалице,
гумице за тегле, пера, опруге, или ма који други предмет који маца може да прогута. Што се
тиче меких играчака, нека буду означене као безбедне за децу до три године, тако сте
сигурни да не садрже опасну испуну.
Упамтите да је Ваша домаћа мачка генетски још увек врло блиско повезана са
својим дивљим прецима. Догод је наша обавеза да своје љубимце мачиће и мачке сачувамо
здравим и стога их држимо у кући, треба да поштујемо потребу ових фантастичних бића да
користе свој природни инстинкт да вребају, лове, прихватају изазове, истражују територију
- укратко, да буду здраве, срећне и активне мачке!
Ево неколико једноставних играчака из домаће радиности, које су поред тога
и веома јевтине (чак бесплатне):
1) Узмите стару касету за филм, или бочицу за лек (наравно, добро испрану),
испуните их спајалицама за папир и безбедно затворите лепљивом траком. Ваша мачка ће
волети ову малу, бучну играчку, лаку за ћушкање.
2) Затварачи пластичних боца за напитке такође могу да буду велики
победник. Мачка их лако гризе и хвата, једноставни су за бацање у ваздух и котрљање.

31
 3) Када следећи пут будете имали балон са хелијумом, окачите о њега
канапом отежану играчку, тако да буде 7 - 8 центиметара изнад пода. Ваше мачке ће волети
да праве потеру за играчком, нарочито због њеног лаганог и глатког клизања преко собе.
4) Набавите ласерски показивач, није скуп, а мачке ће „полудети”
покушавајући да улове малу црвену тачку.

ПОНАШАЊЕ

Живот са мачком је увек авантура, само ако одвојите време за посматрање, ако
размишљате и питате се о неким очаравајућим стварима у понашању, уоченим код мачета
или мачке у току само једног јединог дана. А када имате више од једне мачке у свом дому,
наравно да тада постоје сви други интерактивни облици понашања, које ћете посматрати и
чудити им се! У једну ствар можете да будете сигурни - мачке СВЕ чине са разлогом!
Понекад, у ове разлоге је можда укључено нешто што ми људи не опажамо, чујемо или му
осећамо мирис; а понекад тај разлог може да буде, једноставно и чудесно, део генетике и
инстинктивна „шминка” дивне животиње коју зовемо мачка. Ево неких најуобичајенијих
понашања која су многи старатељи мачака опазили и можда се питали о разлозима који
стоје иза тог понашања, као и о најбољем начину да се на такво понашање одговори.

УБАЦУЈЕ ОМИЉЕНЕ ИГРАЧКЕ У

ПОСУДУ ЗА ХРАНУ ИЛИ ВОДУ
Да ли је Ваша мачка икада спустила омиљену играчку, или гумену лоптицу у
посуду за воду? Или, да ли сте икада пошли да јој допуните посуду са храном и пронашли у
сред ње неки, мачки омиљени, предмет? То би могло да значи да Ваша мачка покушава да
пронађе „сигурно” место за своје омиљене ствари. Често се догађа да је предмет који
заврши у посуди за храну или воду, онај исти у коме је мачка који час раније уживала,
можда чак заједно са Вама. У дивљини, мачке често носе свој плен до свог „легла”, где га
крију од грабљиваца. Мачке које живе у кући немају такво „легло”, зато често гледају на
посуде за храну и воду као на „најсигурнија” места у оквиру њихове „територије”.

МЕСИ ВАС ШАПАМА

Многи људи схватају да, када њихова мачка „меси” њихов стомак шапама, она
уствари испољава своју љубав према њима. Мачка ће при том обично имати врло посебан,
пун љубави израз на свом лицу и можда ће да преде. Мачка је тада поново у контакту са
својим инстинктом мачета, када је то исто радила са својом мајком и има исто осећање
удобности и топлине какво је имала као маче када је била са својом мајком. Мачићи често
„месе” брадавице својих мајки да би тиме подстакли лучење млека. Радећи Вам ово, мачка
изражава своју љубав према Вама као мајчинском лику. Ако Вам је ово понашање неудобно
због ноката, онда их скратите (ово важи само за мачке које бораве искључиво у кући,
напољу су им нокти и те како потребни), а можете да имате при руци неки пешкир који ћете
да подметнете. Немојте нипошто да одбијате мачкине изливе љубави и нежности. Како се
осећате када се Вама тако нешто догоди?

ИЗНЕНАДА ЗАШИШТИ КАДА ЈЕ МАЗИТЕ

Понекад може да се деси да мачка зашишти на Вас, па чак покуша и да Вас
огребе или угризе, очито без упозорења, усред нечега што сте сматрали пријатним мажењем
или миловањем. Нe значи да Вас мачка више не воли! Такво понашање је најчешће једини
начин који она познаје да би Вам ставила до знања да јој је доста мажења и миловања -

32
можда је потрајало много дуже него што она воли. По свој прилици, вероватно сте је мазили
много дуже него обично, или сте почели да размишљате о нечему и то Вас је спречило да
приметите како јој је мажење постало неудобно.

ЛИЖЕ ИЛИ ЖВАЋЕ ФОТОГРАФИЈЕ И

ПЛАСТИЧНЕ КЕСЕ
Ово понашање је тешко објаснити, а неке мачке су му наклоњеније од других.
Већина стручњака за понашање мачака дошла је на помисао да неке мачке налазе да је лаки
мирис пластике и површине фотогтафија једноставно неодољив.

ОДЛУЧУЈЕ ДА СЕ ИГРА СА ВАМА У СРЕД

НОЋИ
Можда је Ваша мачка слушала много песама у којима се каже „ноћ је право
време”? Свакако да је непријатно када Вам се мачка овако понаша. Знајте да је мачкама у
дивљини ноћ превасходно време за лов, зато јој инстинкт говори да ноћу треба да буде
активна. Галопирање преко намештаја и ударање у све што јој се нађе на путу је можда њен
начин на који тражи „плен”! Други кључни разлог због кога се мачка овако понаша је да је,
када су чланови њене људске породице цео дан одсутни, разумно изабрати дан за спавање и
дремку, тако да може да буде будна и активна када је људска породица код куће! Мачићи и
младе мачке посебно могу да буду активни у току ноћи. Потрудите се да проводите са
својом мачком време пре и после посла и кад год можете у току дана. Посебно је добро
заморите игром пре спавања. Ако имате само једну мачку и она инсистира на оваквом
понашању, размислите да јој набавите мачјег другара, тако да јој преко дана не буде
досадно и да може да утроши нешто од енергије коју сада чува за ноћ.

ГРЕБЕ ШАПАМА СТАКЛО НА

ПРОЗОРИМА
На овај начин Ваша мачка највероватније „тестира” стакло, да би се уверила
да је оно ефикасно одваја од онога што кроз њега види. Понекад, она може да види или чује
ствари које је свакако занимају и које би волела да истражи, као што су друге мачке, друге
животиње, потенцијални плен као лептири или птице, људи, аутомобили, разни покретни па
и непокретни објекти. На овај начин можда изражава своју фрустрацију што не може кроз
стакло. Како се каже, „вреди покушати”!

„ЦВОКОЋЕ” ЗУБИМА НА ПТИЦЕ

Већина мачака производи овај препознатљиви звук цвокотања резервисан,
чини се, посебно за ситуације када угледају птице или ситне животиње, било напољу или на
телевизији. Ово је вероватно повезаније са инстинктом него што можемо да схватимо.
Многи специјалисти за понашање мачака су приметили сличност овог звука са посебним
вратним угризом који користе мачке у дивљини, који је намењен за брзо и ефикасно
убијање птица и ситних глодара, пре него што дођу у прилику да се боре. Мачићи и
младунци у дивљини имају прилику да вежбају овај угриз; мачке које живе у кући могу само
да покажу узбуђење, или можда фрустрацију (помешану са узбуђењем) када виде
потенцијални плен који не могу да досегну. Много пута можете да приметите како реп
Ваше мачке постаје накострешен, или се извија на посебан начин, што прати овај цвокоћући
звук.

33
 ПОКУШАВА ДА ЗАКОПА ПОСУДУ СА
ХРАНОМ
Понекад после јела, или једноставно када јој дате посуду са храном, Ваша
мачка ће можда покушати да Вам стави до знања да јој се храна не допада тако што ће
настојати да је закопа! Ово понашање може такође да се јави због незадовољства местом на
које је посуда стављена, али можда и зато што баш и није гладна па зато покушава да
„закопа” своју храну (на коју гледа као на плен), да би је сачувала за касније.

ВИШЕ ВОЛИ ВОДУ ДИРЕКТНО ИЗ ЧЕСМЕ

Није чудо, мачке такође воле свежу воду. Вода које тече из чесме је врло
привлачна њиховим чулима слуха и вида, вероватно и чулу мириса. Чак и ако посуда за воду
Ваше мачке делује чисто, бактерије могу врло брзо да се скупе, нарочито на керамичким
или пластичним посудама. Настојте да увек користите посуде од нерђајућег челика
(„ростфрај”), како за храну тако и за воду. Такође, мењајте воду што чешће, притом посуду
врло темељно исперите. Вода која је одстојала, чак и само неколико часова, губи кисеоник;
мачке су довољно бистре да знају како свежа вода има у себи пуно кисеоника, што посебно
важи за свежу воду које тече из славине (наравно, ако нема мирис хлора).

ТРЉА ГЛАВУ О ВАС ИЛИ ВАШУ ОБУЋУ

Ваша мачка има посебне жлезде које луче мирис, које су смештене на разним
деловима њеног тела, укључујући области под кожом на бради и око очију. Када се мачка
главом трља о вас, она Вас уствари обележава својим мирисом, као знак другим мачкама да
сте ви њени! Приметићете да је Ваша мачка, када се овако понаша, у расположењу пуном
љубави, мирољубивости и задовољства. Жлезде на њеном лицу ослобађају оно што се
назива „фацијални феромони”, звани још и „хормони среће”! Треба да се осећате
почаствованим када се Ваша мачка овако понаша, јер тиме показује дубока осећања према
Вама.

НАПАДА ВАМ НОГЕ ДОК ПРОЛАЗИТЕ

Овакво понашање указује на мачку којој је досадно! Мачкама је потребна игра
и увежбавање ловачке технике. Мачка која живи искључиво у кући (посебно ако је
припадник активне врсте), без прикладних играчака, мачјег намештаја и других предмета и
ситуација које је стимулишу, може да осети да сте ви једина прилика за увежбавање ових
вештина. Може да започне да развија ловачке игре скривањем иза намештаја, ван Вашег
видокруга и да сачека да дошетате до њеног скровишта где ће да Вас заскочи. Важно је да
разумете да Ваша мачка нема намеру да Вас повреди и да је вероватно сасвим несвесна када
се то догоди. Мачки која се овако понаша потребно је више гребалица и пењалица и
сличног намештаја, а такође јој могу бити од користи плишане животиње које ће да повлачи
уоколо, као и прикладан мачји креветац у облику животиње, који ће да јој створи утисак
друштва и сигурности коју пружа „мама” или рођак. Мачки, која ипак настави са овим
понашањем, користио би прави мачји другар, који ће се играти и одмарати са њом и помоћи
да сагори нешто од енергије коју поседује. Најчешће се овако понашају мужјаци и ту су у
питању извесни сексуални импулси, чак и када је мужјак стерилисан. Важно је да схватите
да Ваша мачка само покушава да Вас увуче у игру и то прихватите на прави начин.

ЗАКОПАВА ВАН КУТИЈЕ СА ПЕСКОМ

Ако Ваша мачка гребе под око кутије са песком, нарочито ако то чини
непосредно после употребе кутије, највероватније покушава да Вам каже како јој се нешто у
вези са посудом не допада; не допада јој се квалитет песка; мирис песка; врста посуде;

34
положај кутије; или нешто томе слично. Једини начин који може да смисли да би Вам то
показала је да покуша да „закопа” простор око кутије, или саму кутију. Ако је са кутијом све
у реду, ускочиће у њу, урадити што треба, закопати урин или фекалије, затим искочити
напоље и наставити претходни „посао”.

ПОКУШАВА ДА СИСА ОДЕЋУ ИЛИ

ПРЕДМЕТЕ
Ово понашање се најчешће опажа код мачета, или мачке, који су прерано
узети од мајке или одбијени од сисе. Имајте у виду да су, као и људи, мачке посебне
личности, некима је због емоционалних разлога потребно да проведу више времена са
својим мајкама него што је то потребно другима. Мачке најчешће прерасту овакво
понашање када су старије; неке, међутим, то никада не учине. Можете покушати да одбијете
мачку од таквог понашања премазивањем предмета које радо сиса нечим што има за њу
гадан укус (паприка, спреј за косу, мирис лимуна), водећи рачуна да та материја није штетна
за мачку! Чини се да је најбољи начин да се прекине, или бар умањи, ово сисање и жвакање,
одржавање мачака у добром расположењу и стању психичке опуштености. Познато је да
напетост доводи до оваквог понашања. Нипошто не вичите на мачку када жваће предмете,
јер то повећава њену напетост, самим тим и потребу да жваће. Обезбедите мачки неке
играчке које ће моћи да жваће без икакве штете. Понекад глад наведе мачку да жваће
ствари, тако замишља да стварно нешто једе. Знајте да је жвакање електричних каблова и
сличних предмета најчешће израз мачкине забринутости због тога што се одвајате од ње.

САКУПЉА СИТНЕ ОКРУГЛЕ ПРЕДМЕТЕ

И СТАВЉА ИХ НА СИГУРНО МЕСТО
На овај начин поједине мачке (неке врсте су му наклоњеније од других)
настоје да задовоље свој природни нагон за доношењем. У дивљини, мачке лове плен, затим
га доносе на сигурно место пре него што га поједу. Код кућних мачака, изазов је створити
сигурне и смислене начине за „лов” и „доношење”. Стога су неке мачке развиле начин за
уживање узимањем ситних предмета као што су њихове играчке, али и накит или друга
својина човека, и доношењем на одређено место.

НЕПРЕКИДНО ПРАВИ БУКУ ИЛИ

МЈАУЧЕ
Неке мачке су, наравно, праве „причалице” и све време се оглашавају. Ако је
Вашу мачку прегледао ветеринар и она нема никаквих здравствених проблема, а ипак
покушава да Вам привуче пажњу сталним мјаукањем, крајње је време да обратите пажњу и
да покушате да схватите шта то она покушава да Вам каже! Можда је гладна; можда
усамљена; можда кутија са песком није довољно чиста по њеном укусу; можда у кући, или у
понашању укућана, има промена које је узнемиравају. Упамтите - Ваша мачка такође има
осећања, и треба да настојите да на ствари гледате из ЊЕНОГ угла, а не Вашег.

ПОЛАКО ЖМИРКА НА ВАС

Ово је врло забавно за посматрање, јер обично значи да је Ваша мачка тог
тренутка врло задовољна и безбрижна. Понеко седне тихо и узврати жмиркање и често је то
оно последње, слатко опуштање после кога мачка сасвим затвара очи, сигурна да јој је
љубав узвраћена и пада у блажени сан.

35
 УЈЕДА
Мачићи између 3 седмице и 8 месеци добијају и губе зубе и имају врло јаку
потребу да гризу. Као и бебе, мачићи се рађају без зуба, прве зубиће добијају у добу од 3-4
седмице, затим губе ове прве зубе и добијају сталне зубе у узрасту од око 8 месеци. Трик
није спречити их да гризу, већ им обезбедити прикладне предмете за то. За наше мачиће
користимо пластичне сламке за пијење и од самог почетка их учимо да су оне савршене за
грижење, док су делови људског тела забрањени. Неке мачке почињу да гризу због
погрешно усмерене агресије, што је могуће потиснути довођењем мачјег другара,
обезбеђивањем више играчака и забаве, прикладног мачјег намештаја и стварањем
стимулативнијег окружења. Добар начин да мачку одвикнете да Вас уједа је да јој, чим то
покуша, снажно дунете у лице и одмах изговорите одлучно „НЕ!”.

ВАЉА СЕ НА ЛЕЂИМА И ПОКАЗУЈЕ

ТРБУХ
Ваша мачка Вам ставља до знања да Вам потпуно верује, пошто Вам излаже
најрањивији део тела. То не мора обавезно да значи да хоће чешкање по стомаку, већ само
да је са Вама потпуно комотна. Код нестерилисаних мачака, ово може да значи да је
спремна за парење.

ХРЧЕ
Ако хрче док спава, мачка је потпуно опуштена.

ЊУШИ ВАС
Мачке у дивљини њуше једна другу у знак поздрава и да би се упознале. Ако
Вам мачка њуши лице, сматрајте то поздравом и начином показивања да Вам мачка верује и
да јој се допадате. Многи пријатељи мачака се спусте на под и додиром носева се
поздрављају са својом љубимицом.

МАЧЈА КОМУНИКАЦИЈА

Мачке можда не могу да говоре људским језицима, али зато располажу са

много других начина на које могу да Вам „говоре”. Мачке су разумне животиње, проблеме
решавају као и све високо развијене врсте. Мачке могу да комуницирају са Вама и чиниће то
ако им дозволите да се изразе, ако им одговорите и настојите да схватите шта оне хоће да
кажу. Научите шта разни сигнали Ваше мачке значе, тако да Ви и Ваша мачка можете
редовно да комуницирате. То ће не само да унапреди Вашу везу са мачком и Вашу мачку да
учини срећном, већ ће да Вам омогући да читате мачкине сигнале, тако да ћете знати када
Ваша мачка жели да се игра или пак да буде остављена на миру.
РЕП
Реп је вероватно један од најбољих комуникационих индикатора који мачке
имају. Можете прочитати готово свако мачје осећање и мисао гледајући њен реп.
Реп савијен у лук и најежен: Ваша мачка је уплашена и спремна је да
нападне у самоодбрани. Јежење је инстинктивно, пошто чини да мачка изгледа већа.
Реп потпуно усправљен и најежен: Ваша мачка је наљућена, агресивна и
спремна да нападне.

36
 Реп потпуно усправљен и подрхтава: на овај начин реп се покреће када
мачка обележава територију урином; међутим, ако Вам је мачка стерилисана, реп ће
свеједно да покреће овако када је поздравите, само што неће бити никаквог обележавања.
То је њен начин да Вам каже „здраво, ево твоје љубљене мачке”.
Реп потпуно усправљен и непокретан: бесрамни поздрав. Тако мајка мачка
показује мачићима да јој прегледају задњицу.
Реп потпуно усправљен, али врх повијен у страну: Ваша мачка је веома
заинтересована за нешто; срећна је и пријатељски расположена.
Реп лагано дигнут и повијен као знак питања: мачка је узбуђена.
Реп повијен надоле, а затим унатраг: мачка Вам је врло опуштена и
задовољна.
Реп миран, али врх му подрхтава или се трза: Мачка Вам је благо
наљућена. Може да нападне ако трзање постане довољно жестоко.
Реп жестоко шиба лево-десно: Мачка само што не нападне нешто, ови
покрети се виде за време борби или игре. Ово није исто као климање репом код паса.
Реп стоји постранце: мачка упућује сексуални позив (ово обично чине само
женке у парењу).
Реп стоји ниско и најежен је: Ваша мачка је снажно уплашена.
Реп стоји ниско и уденут је између задњих ногу: мачка показује покорност,
или пораз.
УШИ
Мачје уши су још једно средство за изражавање осећања.
Уши окренуте напред и помало у страну: Мачка Вам је опуштена и срећна.
Уши врло усправне и окренуте напред: Ваша мачка слуша нешто што је
врло занима.
Уши нервозно швићкају: мачка Вам је узбуњена и нервозна.
Уши поравнате са главом: мачка Вам је преплашена и може да нападне (ово
је инстинкт за заштиту ушију за време борбе).
Уши уназад или између опомене и дефанзивног положаја: Мачка је
агресивна и може да нападне.
Уши окренуте у страну: мачка Вам је веома љута и нерасположена.
ЛЕЂА / КРЗНО
Мачје крзно, уопштено, је прилично постојано; међутим, ако приметите своју
мачку како као лук савија леђа и јежи се, можете бити уверени да Вам је мачка преплашена
и у дефанзиви. У овом тренутку може да нападне.
МЈАУКАЊЕ
Мачке могу да произведу преко 100 различитих гласова (пси могу само 10).
Ови звуци укључују различита мјаукања, предења, гргљања и пиштања, која се јављају у
различитим тоновима и октавама, и могу да значе много ствари. Што више причате са
својом мачком, то ће више и она да узвраћа и да проширује свој „речник”. Прави пријатељ
ће временом да научи шта његовој мачки значи сваки од ових звукова. Слушајући мачку и

37
одговарајући јој, временом можете да почнете прави разговор, са разумевањем једно другог.
То ће помоћи да се веза између Вас и Ваше мачке развија, а Вашу мачку ће привући да буде
још изражајнија.
РЕЖАЊЕ / ШИШТАЊЕ
Режање и/или шиштање значи само једно - Ваша мачка размишља пословно и
жели да одступите. Ако Ваша мачка режи или шишти на Вас, не погуравајте ствар или ћете
бити нападнути.
ЗЕНИЦЕ
Мачје зенице се најчешће мењају са количином светла у просторији. Међутим,
ако мачка постане превише узбуђена, или пак љута, њене зенице ће да постану веома
увећане, независно од количине светла.
ОЧИ
Очи Ваше мачке такође могу много да Вам кажу о томе шта Ваша маца мисли:
Широм отворене очи: мачка је пробуђена и спремна да оде.
Широм отворене очи које помало цакле: Ваша мачка се осећа помало
обесно.
Полузатворене очи: Ваша маца је опуштена и спремна за „поњаве”. Ово
такође може да значи да Вам је мачка болесна, ако јој очи изгледају овако чак и када је
разбуђена.
Затворене очи: очигледно, спавање.
Намигивање/жмирење: дуго, споро жмирење значи да је Ваша мачка
задовољна и опуштена.

ПРЕДЕЊЕ

Једна од највећих ствари коју старатељ може да чује од своје мачке је

предење. Та дуга, дубока грмљавина ставља нам до знања када су наше мачке заиста срећне,
опуштене и задовољне. Или, јесу ли? И зашто наша драгоцена маца уопште преде?
Како мачка преде?
Иако је много истраживања посвећено проналажењу како то механизам за
предење ради, потпун одговор још увек не знамо. Постоји неколико актуелних теорија о
томе како мачке преду. Ове теорије укључују постојање неисправних гласних жица, грчење
грлених мишића и протицање крви које појачава дијафрагма.
Зашто мачка преде?
Љубитељи мачака су одавно закључили да мачке преду када су срећне и
задовољне. Који старатељ ће да се пожали што му маца преде док је чешка по стомаку?
Али, такође је познато да мачке преду када су повређене, када трпе бол, за време порођаја
или када су болесне. Ово је навело истраживаче на претпоставку да је много тога повезано
са предењем, не само осећај блаженства.
Новорођени мачићи су слепи и глуви (очи им се обично отварају између 5. и
10. дана живота, а отприлике у исто време почињу и да чују). Тако се на предење гледа као
на начин на који мајка помаже својим мачићима да је пронађу, тако да могу да сисају, буду
неговани и т.д. Иако маче не може да види или чује своју маму, може да осети вибрације

38
њеног предења. Примећено је да мачићи стари само једну седмицу такође преду. Многи
верују да ово рано предење помаже у успостављању везе између мајке и мачића и помаже
им да комуницирају и да се међусобно повежу. Како одрастају, мачке настављају да преду и
можете да их видите како преду у разним приликама и због разних разлога. Како је раније
поменуто, мачке често преду када су срећне и задовољне, али такође можете да их видите да
преду када су уплашене, повређене или када трпе бол.
Резултати нових истраживања изложени у чланку Дејвида Харисона под
насловом „Откриће: тајна веза предења и мачјих девет живота” могу да нам дају нове
одговоре! У току проучавања утврђено је да мачке преду фреквенцијама између 27 и 44 Hz
(херца). Друге, велике мачке (пуме, гепарди и т.д.), преду између 20 и 50 Hz. Познато је да
излагање фреквенцијама од 20-50 Hz помаже јачање костију и олакшава њихов раст. Стога
предење може да се сматра мачјим природним „механизмом за оздрављење”, слично
ултразвичном третману коме се људи подвргавају због многих болести. А како су велике
мачке (преци наших домаћих мачака) морале брзо да се опораве од рана и болести да би
преживеле у природи, предење је веома корисна особина за опстанак, ако је заиста настало
као механизам за исцељење. Није чудо што је ова задивљујућа особина задржана код
многих великих мачака и чак пренета на наше припитомљене мачке.
Мачке као машине за оздрављење?!
Ова нова теорија би могла да објасни зашто ће кућне мачке које су повређене,
у невољи или болесне, да преду исто као и оне које су срећне и задовољне. Ово такође баца
нову светлост на појаву да мајка и њени мачићи преду. Поред тога што им тако помаже да је
пронађу, такође им помаже и да расту јаки и здрави. А мачићи могу да репродукују мајчино
предење да поспеше раст сопственог тела. Проучавања су такође показала да старатељи
мачака, посебно старије особе, имају нижи крвни притисак и дуже живе од оних који немају
мачке. Може ли предење наше мачке да помогне у нашем оздрављењу? Свакако је потребно
извршити још истраживања да би се потпуно расветлила тајна чаробног предења и да би се
откриле све користи од предења. А до тада, одржите мачке у добром расположењу и нека
преду, то може да буде од користи и њима и Вама.

ПРВА ПОМОЋ

Овај чланак је написан са намером да онима који су први пут постали

старатељи мачке буде водич, а искуснима подсетник, о основним смерницама за очување
здравља код хитног случаја. УВЕК се консултујте са својим ветеринаром пре него што
својој маци препишете било који лек, или ако само имате ма какву бригу или питање о
здрављу Ваше маце. НИКАДА немојте да дајете мачки лекове намењене људима, а да се
претходно не посаветујете са ветеринаром. Ако Ваша маца има или тек добија хронично
стање поремећаја здравља, као што је мачји дијабетес или мачја леукемија и т.д.,
препоручујемо да се воде писане белешке о свим датим лековима, као и све друге белешке о
стању мачјег организма као што је хидрација, пулс, апетит, рад желуца и црева, исто као и
ниво енергије и темперамент, а исто тако и лично мишљење о општем стању Ваше маце.
Ово неће само да Вам помогне да схватите шта највише помаже Вашој маци, већ ће да се
покаже непроцењивим за ветеринаре који ће са Вама и Вашом мацом да раде у будућности.

ПРИБОР ЗА ПРВУ ПОМОЋ

Свака кућа са мачком треба да има један овакав!!! Уверите се како сваки члан
породице зна где се овај прибор налази и да такође зна како позвати Вашег ветеринара 24
часа дневно због хитног случаја (!). (Морам да Вам кажем да сам овде, пре него што сам упознао
професора Траиловића са Ветеринарског факултета, најчешће имао посла са веома важним ликовима до

39
којих није било лако допрети ни дању, камо ли ноћу. Да им је знање бар приближно ароганцији и самољубљу,
не би човеку ни било криво.) Ево шта треба да се налази у прибору:

- Број телефона Вашег ветеринара и сви бројеви за хитне случајеве.

- Вата. Најбоље је имати пакетић вате и мало туфера.
- Газа у ролни и јастучићи од газе.
- Завој.
- Водоник пероксид (3% хидроген за дезинфекцију)
- Хидрокортизон маст.
- Мање маказе, са заобљеним врховима.
- Стерилни раствор за испирање очију, нешкодљив за мачке.
- Пинцете.
- Чиста, бела памучна чарапа. Врло је корисна да се навуче преко повређене
шапе, што помаже да рана и Ваши подови остану чисти док се не заустави крварење.
- Ректални термометар (препоручујем Вам да набавите неки од нових термометара
који мере температуру за само 3 секунде, јер маце нису баш стрпљиве када треба да им се мери
температура).
- Шприцеви (разних величина). Врло су корисни за давање оралних лекова и
присилно храњење мачака и мачића који су сувише слаби да једу сами.
- Неколико лименки хране за бебе, по могућности са укусом јагњетине
(најпривлачнији за мачке) (добро се уверите да ова храна случајно не садржи црни лук, јер је он отрован
за мачке)
- Лек против дијареје, за мачке, који је преписао ветеринар.
- Лоптасти шприц (сисаљка), за усисавање слузи из носа и уста.
- Јака светиљка, за преглед мачке.

КАКО ДАВАТИ ЛЕКОВЕ

ТАБЛЕТЕ
Најпре, пробајте са намотавањем пешкира око груди Ваше мачке, тако да су
јој ноге и шапе блокиране пешкиром. Положите шаку на корен мачкиног носа, палцем и
средњим прстом обухватите њену њушку, па их сместите иза горњих очњака.
Благо јој притисните усне на зубе да је натерате да опусти вилицу, затим
другом руком брзо убаците таблету на корен њеног језика, што дубље можете (вероватно
ћете морати мало да погурате прстом дубље у грло, иначе ће таблета да буде изгурана језиком и
испљунута). Држите јој уста затвореним и нежно јој гладите грло док не видите да гута. Ако
облизује нос, знаћете да сте били успешни!! Други начин да се осигурате да мачка прогута
таблету јесте да је препаднете лаганим дувањем у лице.
(Ово је техника коју ја користим и до које сам дошао током времена:
Припремите шприц са 3-5ml воде, у зависности од тога шта мачка треба да прогута. За
капсулу ће Вам требати свих 5ml. Шприц поставите на длан и обухватите га домалим и малим прстом,
тако да палац може лако да потисне клип када за то дође време. Таблету држите палцем и кажипрстом.
Другом руком ухватите мачку за кожу на врату и одигните је од подлоге да се ослања само врховима шапа
задњих ногу, па јој забаците главу уназад тако да су уста окренута према горе. Ако Вам се чини да је ово
грубо, сетите се да мајка на тај начин држи мачиће када их преноси и да је то нешто сасвим нормално.
Мачка ће врло мало да се опире у овом положају, јер је он урезан у њену подсвест, а и уста ће да буду
делимично већ отворена. Сада само треба средњи прст руке у којој је таблета ставити између вилица,
најбоље близу угла усана, пa додатно њиме отворити уста у која убаците таблету. Таблету убаците што
дубље у ждрело, ако треба мало је и погурајте кажипрстом, иначе ће вештим покретима језика да буде
врло брзо избачена из уста. Одмах потом следи стављање шприца са водом у угао усана и поступно
убризгавање. Водите рачуна да сваким покретом палца убризгате само по 0,5ml воде, јер већа количина лако
може да оде у душник. Вода која доспе у грло мачке тренутно изазива нагон за гутањем и таблета бива
прогутана. Утрошите сву припремљену воду чак иако мачка прогута таблету већ са првим гутљајем, зато
што ће иначе она да застане у једњаку. Видећете, врло брзо ћете да стекнете потребну рутину и осећај за
правилно убризгавање воде и надаље неће бити проблема.)

40
 За таблете које имају непријатан укус или мирис, можете да покушате са
мрвљењем таблете и стављањем у празну капсулу. Неки људи извештавају о успеху који су
имали стављањем комадића маслаца или хране за бебе на капсулу. Ви и Ваша маца ћете
вероватно морати мало да експериментишете са различитим начинима пре него што дођете
до оног који даје најбоље резултате.
После давања таблете мораћете да мотрите на мачку неко време, да се уверите
да није повратила.
ТЕЧНОСТИ
Користите шприц који ћете нежно да ставите у угао уста мачке, па убризгајте
течност у уста. Можда ће бити потребно да ово поновите неколико пута, у зависности од
количине течности коју треба да јој дате (ако треба да дате 2ml, најбоље је то учинити бар у четири
потеза по 0,5ml). Ако јој одједном дате превише, она ће једноставно да је испљуне, или ће њен
језик рефлексно да изгура вишак напоље, а може да оде и у душник. Ако је мачка сувише
тврдоглава, можете да пробате да „седнете” на њу, да је нежно опкорачите тако да су јој
леђа чврсто углављена међу Ваше бутине и употребите једну руку да јој отворите уста, док
другом ставите шприц и убризгате лек (Или пробајте „магични захват” који сам Вам малопре
препоручио и који отклања потребу за рвањем или увијањем у пешкир).

МАЛИ САВЕТИ
Ако Ваша мачка после узимања таблете повраћа, можете да пробате са
давањем неког привлачног залогаја после таблете. То ће да стави „добар укус” у мацина
уста и помоћи ће јој да заборави таблету.
Можете да набавите „пиштољ за таблете” у локалној продавници опреме за
љубимце (на жалост, ја ово нисам нигде видео, Америка је ипак далеко).

ЗНАЦИ УПОЗОРЕЊА (НА МОГУЋУ БОЛЕСТ)

1. КАШАЉ
Код мачака је кашаљ врло редак и сваку мачку која има кашаљ морао би што
пре да прегледа ветеринар. Кашаљ може да укаже на срчано обољење.
2. КРВ У ПОВРАЋЦИ ИЛИ УРИНУ
Ово је знак унутрашњег крварења.
3. БЛЕДО РУЖИЧАСТЕ ИЛИ БЕЛЕ ДЕСНИ
Притисните мачкине десни прстом. Ако одмах по престанку притиска услед
кога су побелеле не поврате ружичасту боју, ово би могло да укаже да је Ваша мачка
изгубила велику количину крви и/или да пати од унутрашњег крварења.
4. МЛИТАВОСТ
Могла би да буде знак многих болести, а такође и унутрашњег крварења.
5. УЧЕСТАЛО ПИЈЕЊЕ И УРИНИРАЊЕ
6.ИЗНЕНАДНЕ ПРОМЕНЕ АПЕТИТА
7. ЗНАТАН ГУБИТАК ТЕЖИНЕ, НАГАО ИЛИ ПОСТЕПЕН
Анорексија (губитак апетита) би могла да буде симптом многих болести, а
нарочито би могла да укаже на болест јетре.

41
 8. НЕОБИЧНО КРАТАК ДАХ И УБРЗАНО ДИСАЊЕ
9. БИЛО КАКВА ГРУДВА У КОЖИ МАЧКЕ

ПРОВЕРИТЕ МАЧКИН ДАХ

Мирис мачкиног даха понекад може да укаже на здравствено стање на које
иначе не бисте били упозорени. На пример, ако Ваша мачка има дах који мирише на урин,
то би могло да значи да болује од бубрежне болести. Ако има слаткаст, или мирис на воће,
то би могло да укаже да је можда постала дијабетична (ово је поготову тачно ако пије
велике количине воде и чешће уринира него обично). Поремећаји јетре се понекад
откривају када мачка има дах који једноставно „неисправно” мирише, а такође је здружен са
повраћањем, губитком апетита, отицањем трбуха и жутицом очију или десни.

ПРОВЕРАВАЈТЕ ХИДРАЦИЈУ ВАШЕ МАЦЕ

Најлакши начин да се провери хидрација мачке је да се уштине, чврсто али
нежно, кожа између мачкиних лопатица и да се подигне равно навише и да се у тренутку
пуштања уврне. Кожа која је добро влажна вратиће се натраг за мање од секунде, готово
тренутно. Што дуже се кожа враћа на своје место, то је Вашој мачки потребно више
течности. Код тешко дехидрираних мачака можете, са Вашим ветеринаром, да одлучите да
убризгате раствор (обично 5% глукоза или Хартманов раствор) под кожу.

ПРОВЕРАВАЈТЕ ПУЛС ВАШЕ МАЦЕ

Нормална брзина откуцаја срца за мачке је 110 - 150 откуцаја у минуту, а пулс
је најлакше пронаћи унутар мачкиних бутина, где се ноге спајају са телом. Наравно,
подразумева се пулс у мировању. (Купите стетоскоп, није скуп а најлакше је мерити пулс директним
слушањем срца. Пошто су обично нестрпљиве, мачкама се пулс мери на 15 секунди, па се избројани откуцаји
помноже са четири).

ВЕШТАЧКО ДИСАЊЕ И КАРДИО-ПУЛМОНАРНО

ОЖИВЉАВАЊЕ

Вештачко дисање је потребно када због шока, дављења, гушења, повреде или
болести, Ваша мачка престане да дише. Много пута, када престане дисање и срце ће ускоро
да стане, тако да би требало да знате како да изведете вештачко дисање, исто тако и КПО
(кардио-пулмонарно оживљавање) (прочитао сам у неким дневним новинама како је, негде у Европи,
ватрогасац кардио-пулмонарним оживљавањем спасао живот мачки коју је, без знакова живота, нашао у
запаљеној кући у чијем гашењу је учествовао).

Шта треба проверити пре извођења вештачког дисања:

- Дише ли још увек Ваша мачка? То је лако утврдити посматрањем груди
које треба да се дижу и спуштају. Такође можете прислањањам образа на мачкин нос да
осетите дисање.
- Има ли Ваша мачка пулс? То можете да утврдите опипавањем феморалне
артерије (смештене у препони), провером вратне жиле или ослушкивањем срца.
Употребите табелу да утврдите шта је неопходно извести:

42
 Пулс - да Пулс - не
Дисање - да Масажа срца
Дисање - не Вештачко дисање КПО

ВЕШТАЧКО ДИСАЊЕ:
1) Положите мачку на равну површину десном страном доле.
2) Отворите јој уста и очистите их од свих страних тела, слузи или повраћке.
Ако је немогуће досегнути сметњу, изведите Хајмлихов захват*.
3) Извуците језик напред и затворите уста. Држите рукама мачкину њушку
затвореном и ставите уста на мачкин нос.
4) Дуните нежно у мачкине ноздрве. Дуните онолико снажно колико је
потребно да дође до дизања груди.
5) Дишите у нос животиње брзином од 15 до 25 удисаја у минуту.
6) Наставите док мачка не почне сама да дише, или док срце још ради.

*Ову технику развио је амерички хирург Хенри Ј. Хајмлих, за истеривање

хране или других објеката који блокирају дисање код свесне жртве. Техника укључује
притискање абдомена низом брзих, снажних замаха:
1) Клекните на тло и држите мачку једном руком испод пазуха и груди.
Мачка би требало да „стоји усправно” на задњим ногама, леђима ослоњена на Ваше груди.
2) Песницу друге руке поставите тачно испод задњег ребра, где је смештена
дијафрагма.
3) Брзо потисните навише два-три пута. То ће истерати ваздух у душник,
истерујући што год да је блокирало пут ваздуху.

КАРДИО-ПУЛМОНАРНО ОЖИВЉАВАЊЕ (КПО)

Кардио-пулмонарно оживљавање је потребно када из разлога као што је шок,
дављење, задављивање, повреда или болест, мачки престане дисање и рад срца. КПО је
комбинација техника вештачког дисања са техникама масаже и покретања срца. Уопштено,
када дисање престане, ускоро престаје и рад срца и обратно, стога је КПО најчешће
примењивана процедура за спасавање живота у таквој прилици.
КПО може да изведе било сама особа, било две особе, мада је наравно лакше
када су две - једна да изводи масажу срца, друга вештачко дисање.
Можда ћете посветити мало времена утврђивању где се код Ваше маце налази
грудна кост и бедрена артерија, пре него што наступи стварна потреба да то знате?

ПИТАЊА КОЈА ТРЕБА ПОСТАВИТИ ПРЕ ИЗВОЂЕЊА КПО:

Дише ли још увек Ваша мачка? То је лако утврдити посматрањем груди које
треба да се дижу и спуштају. Такође можете прислањањам образа на мачкин нос да осетите
дисање.

43
 Има ли Ваша мачка пулс? То можете да утврдите опипавањем феморалне
артерије смештене у препони, провером вратне жиле или ослушкивањем срца.

ТЕХНИКА ИЗВОЂЕЊА:
Две особе:
1) Положите мачку постранце на равну површину.
2) Једна особа треба да даје дисање уста на нос.
Прво очистите уста од свих страних предмета, слузи или повраћке.
Извуците језик напоље и затворите уста. Рукама држите вилицу
затвореном.
Нежно дувајте у мачкине ноздрве, онолико снажно колико је потребно да
видите како јој се груди дижу и спуштају.
Издишите у нос брзином од 15 до 25 пута у минуту.
3) Друга особа треба да клекне иза мачке у нивоу рамена.
Положите врхове прстију и палац са сваке стране грудне кости, отприлике код
петог ребра, тачно изнад и иза прегиба.
4) Притискајте грудни кош око 1,5 до 2cm брзином око 60-80 пута у минуту.
5) Ако је могуће, не прекидајте масажу срца док изводите вештачко дисање.
6) Паузирајте на свака два минута по 10 до 15 секунди, да проверите пулс и
појаву нормалног дисања.
7) Наставите док срце не проради и мачка почне да дише слободно, или док
од прекида рада срца не прође свих 30 минута.
Једна особа:
1) Положите мачку страном на равну површину.
2) Клекните иза мачке око нивоа рамена и употребите једну руку за давање
дисања уста на нос:
Прво очистите уста од свих страних предмета, слузи или повраћке.
Извуците језик напоље и затворите уста. Рукама држите вилицу
затвореном.
Нежно дувајте у мачкине ноздрве, онолико снажно колико је потребно да
видите како јој се груди дижу и спуштају.
Издишите у нос брзином од 15 до 25 пута у минуту.
3) Прстима друге руке обухватите мачку са сваке стране грудне кости,
отприлике код петог ребра, тачно изнад и иза прегиба.
4) Притискајте грудни кош око 1,5 до 2cm брзином око 60-80 пута у минуту.
5) Ако је могуће, не прекидајте масажу срца док изводите вештачко дисање.
6) Паузирајте на свака два минута по 10 до 15 секунди, да проверите пулс и
појаву нормалног дисања.
7) Наставите док срце не проради и мачка почне да дише слободно, или док
од прекида рада срца не прође свих 30 минута.

44
 ТРОВАЊЕ

Многе ствари које се нормално налазе у Вашој кући су отровне за Вашу мацу.
Ефекти гутања отровних материја различити су, зависно од величине животиње, шта је и
колико јела или пила пре гутања, брзине метаболизма мачке, релативне влажности и стања
ухрањености и општег здравственог стања мачке. Ако мислите да је Ваша мачка прогутала
нешто отровно не покушавајте да изазовете повраћање, уместо тога зовите одмах свог
ветеринара или мацу моментално одведите у службу хитне помоћи (да ли сањам?), уколико
није предалеко.
Неколико обичних материја отровних за мачке:
Азалеја
Антифриз
Аспирин
Ацетоменифен (тиленол, парацетамол, н. пр. фебрицет)
Бели лук
Бензил алкохол
Бензин
Бензокаин (кожни анестетик, н. пр. ланакаин)
Боја
Бршљан
Витамини (ако их није преписао ветеринар)
Гвожђе
Грожђе (нарочито суво)
Дифенбахија
Дуван
Змајево дрво (Dracaena draco)
Ђубриво (вештачко)
Божићна звезда (Euphorbia pulcherrima)
Зеленкада
Ибупрофен (бруфен)
Изблеђивач
Имела
Инсектициди и пестициди
Јерусалимска вишња (Solanum pseudocapsicum)
Кактуси
Каладијум
Кукута
Листови парадајза
Луковице (укључујући и црни лук)
Макови
Марихуана
Парадајз (100 грама свежег парадајза може да усмрти мачку)
Плави метилен (некад коришћен код уринарних инфекција)
Многи лекови за људе
Моторно уље
Ноћна фрајла
Олово
Чоколада
Ораси
Отров за глодаре
Отровни бршљан
Пастрнак

45
 Пасуљасте биљке
Паукова трава (род Chlorophytum)
Петролеј
Печурке
Погрешно коришћени производи против бува и крпеља
Рододендрон
Сваки лек, ако Вам га није преписао ветеринар
Свекрвин језик
Средства за чишћење у домаћинству
Терпентин
Тиленол
Тиса
Ускршњи љиљан
Феназопиридин (користи се са сулфа-препаратима за људе)
Фенитоин (н. пр. дилантин, користи се код епилепсије и сл.)
Филодендрон
Фосфор
Хексахлорофен (има га у неким сапунима)
Хлорисани угљоводоници (линдан, хлордан и т.д.)
Цикламе
Чистач цеви
Шафрам

Симптоми тровања:
промене на кожи или боји уста
подрхтавање мишића
дисајне промене
повећано балављење, или сува уста
суво подригивање
повраћање
летаргија
узнемиреност
трљање уста о површине
гребање по лицу или устима
дијареја или констипација

Третман:
Ако посумњате да је Ваша мачка појела нешто отровно, позовите ветеринара
или идите и хитну (ветеринарску) помоћ, ако до тамо можете брзо да стигнете. Исто тако,
можете да позовете и полицију (наравно не у овој земљи, где полиција не долази пре него што се догоди
убиство).

Имајте на уму да изнуђено повраћање НИЈЕ добра идеја ако је Ваша мачка
прогутала нешто као чистач цеви или киселину, јер ће то да начини више штете него
користи враћањем хемикалије натраг у уста. Зато позовите ветеринара пре него што ма шта
предузмете. Ако он затражи да изазовете повраћање учинићете то, а после ћете мачки да
дате што више млека или воде (можда ће бити потребно да користите шприц).

Мере предострожности:
Све потенцијалне опасности склоните ван домашаја. Запамтите, мачке могу да
скачу и скакаће свуда. Зато, ако је потребно, закључајте ормане са отровним материјама.

46
 ЗАДАВЉИВАЊЕ

Мачке могу да се задаве када покушају да прогутају нешто што је превелико за

њих и што им се заглави у грлу. Ако је Ваша мачка без свести, примените КПО. Ако је
мачка свесна, можете покушати са отварањем уста и извлачењем предмета прстима, или пак
са Хајмлиховим захватом, уколико је предмет дубље у грлу.

Симптоми:
гурање шапе у уста
клонулост

Ако можете да досегнете заглаву:

отворите уста и извуците језик напоље, потражите у устима страни предмет и
покушајте да га одглавите прстима, клештима или пинцетама.

Ако на можете да досегнете заглаву:

примените Хајмлихов захват (видети „Вештачко дисање”).

АГРЕСИВНОСТ

Када је агресивног понашања доста? Кућне мачке, иако припитомљене

верзије, још увек су рођаци „великих мачака”, а са тим су задржале нешто од агресивног
понашања већих и дивљих мачака.
Многи старатељи се жале да имају мачку која гризе и гребе. Њихове руке и
ноге причају о агресивној мачки! Шта чинити када имате мачку која гризе и гребе?
Мачке, уопштено, испољавају такво агресивно понашање због бројних
разлога. Иако то може бити фрустрирајуће, има наде. Упамтите да се Вама не допада
понашање, а не мачка, зато не журите са отуђивањем мачке ако је помало проблематична.
Већина проблема са агресивношћу код мачака има врло једноставна решења која, уз мало
времена и енергије могу помоћи Вашој мачки да буде слатка, љупка маза какву желите. Ако
осећате да је Ваша мачка прекомерно агресивна и да примена датих савета не помаже,
потребно је посаветовати се са ветеринаром или пак стручњаком за понашање.
Мачке, као лавови, показују знаке доминације и територијалности према
другим мачкама у домаћинству, па ће доминантна мачка највероватније бити и агресор у
кући. Никада не би требало да покушате да прекинете хијерархију код ваших мачака.
Међутим, ако Ваша мачка почне да буде превише агресивна према Вама или другој мачки у
Вашој кући, вероватно треба да интервенишете и пробате да помогнете агресивној мачки да
се умири. Упамтите, постоји фина црта између доминантне мачке и прекомерно агресивне
мачке. Разлику ћете уочити по бразготинама и уједима на Вама и Вашим осталим
љубимцима.
Најједноставнији начин за ограничавање агресивности је помагање Вашем
љубимцу да испољи ту агресивну енергију на другачији, здравији начин, тако што ћете му
помоћи да смањи потребу за агресивношћу. Ваша мачка може бити агресивна због много
разлога:
1) Поступате са својим мачкама противно њиховој већ утврђеној хијерархији
2) Територијализам

47
 3) Матерински/очински инстинкти
4) Време парења
5) Досада/жеља за игром
6) Болест
7) Генетска предодређеност
8) Није прикладно социјализована
9) Страх или преусмерена агресивност
10) Неправилно читање мачкиних сигнала

Хијерархија:
У кућама са више мачака, међу њима ће бити успостављена хијерархија у
доминацији. То се обично огледа у томе како се Ваше мачке постављају вертикално.
Уопштено, Ваша доминантна мачка ће захтевати да седи на највишој могућој тачки. Морате
да се повинујете овим „законима” и да поступате са мачкама сходно томе. Водите рачуна да
увек храните и мазите најпре доминантну мачку. Ако само причате својим мацама, опет
морате прво да се обратите оној доминантној. Помало је увек фаворизујте, ако икако
можете. То можда изгледа неправедно, али тако је то у мачјем свету, а саме Ваше мачке су
то одабрале. Ако пробате да идете против овог система и „одаберете” доминантну мачку
сами, а да она стварно то није, прави доминатор неће бити срећан и почеће са агресивним
понашањем да би одржао свој положај.

Територијализам:
Мачке су по природи територијална бића. То потиче од њихових предака, који
су морали да штите своју територију да би преживели. Иако Ваша кућна мачка не мора то да
чини да би преживела, оне ће свеједно да испољава такво понашање. Обезбедите да Ваша
мачка има своје сопствене ствари (посебно ако имате више мачака). Свака мачка би требало
да има своје сопствене играчке, лежај, простор за спавање и одмор и т.д. Ако мачка осећа да
нема одговарајућу територију или ако осећа да је њена територија присвојена, може да се
јави агресивно понашање.

Матерински / очински инстинкт:

Мачка која тек што је постала мајка, или отац (зависно од расе), биће ВРЛО
заштитнички расположена према својим младим. Ако се поставите између родитеља и
детета, моћи ћете да из прве руке видите мало агресивног понашања!

Парење:
Мачка у време парења може да постане врло агресивна, пошто је њен
инстинкт да пронађе пар по сваку цену. Не само због агресивности, већ и због многих
других разлога, требало би да стерилизујете своје мачке када су у узрасту од око 6 месеци.

Досада:
Мислити како су мачке потпуно самодовољне и да им нисмо потребни ни због
чега другог сем хране, воде и скровишта, нетачно је. Наши љубимци од нас очекују
подстицаје у облику игре и разговора. У дивљини можете видети мачке како се стално
играју са другим мачкама и то је у ствари врло важан део њихових активности, пошто им
помаже да науче да се боре и нападају плен, подстиче интелектуални развој, учи их
прикладним друштвеним вештинама а такође и координацији и процени тренутка. Вашим
мачкама је такође потребно то време играња. Треба да проведете најмање два сата дневно
играјући се са Вашим љубимцем (само водите рачуна да га не учите грубостима). Што више
стимулишете ум своје мачке и учите је да истражује и игра се, то више ће Ваша мачка бити

48
срећна и самодовољна. Мачке које немају одушке за своју „креативну енергију” могу да
постану агресивне из два разлога. Први је да им то помаже да ослободе ту енергију, а други
је да им то помаже да привуку пажњу коју желе од Вас. Ако Ваша мачка има обичај да вас
огребе док пролазите поред ње, или да скаче на Вас и напада Вас без разлога, можда је то
зато што је жељна пажње.

Болест:
Многе мачке које имају здравствене проблеме (од бува до бубрежне болести),
ће испољавати агресивност. Ако не можете да нађете ни један други разлог за агресивност
Ваше мачке, требало би да је одведете ветеринару на комплетан преглед.

Генетска предодређеност:
Као и људи и мачке имају личности за које имају генетску предодређеност.
Неке мачке су по природи агресивне. Ако имате агресивну мачку можда ћете пожелети да ту
агресивност умањите поступајући са њом као са доминантном, стерилисати је, обезбедити
јој довољно територије и стимулисати је игром. Ако осећате да сте покушали све а још увек
имате прекомерно агресивну мачку, можете да размислите о одласку до ветеринара који ће
Вашој мачки дати средства за умирење.

Недовољно социјализована:
Социјализација је чин подучавања мачке како да постане друштвена
животиња. Ако је Ваша мачка онај тип који уједа кад год јој приђете, мрзи да је држите или
додирујете и која у свакој прилици сикће на Вас, онда Ви имате лоше социјализовану мачку.
То је вероватно потомак напуштене мачке, бескућнице, који није имао прави контакт са
људима. Таква мачка мора најпре да буде социјализована пре него што постане прихватљив
љубимац. Кућне мачке такође могу да се врате таквом понашању ако су напуштене, ако се
са њима лоше поступа или су запостављене. Социјализација није страшно тежак посао али
тражи време. НЕ ОДУСТАЈТЕ, ЈЕР СТРПЉЕЊЕМ ПОМАЖЕТЕ НЕСРЕЋНОМ БИЋУ, А
НАГРАДА ЈЕ ЗНАЧАЈНА: ДОБИЋЕТЕ ЉУБИМЦА КОЈИ ЋЕ ЗНАТИ ДА ВАС ЦЕНИ.

Страх или преусмерена агресивност:

Многи старатељи су били жртве овакве врсте агресије, која се јавља када је
мачка већ у стању преузбуђености или страха, а човек се умеша. То се догађа када покушате
да прекинете борбу мачака, ако ометете мачку док вреба плен, или ако је Ваша мачка у
борбеном расположењу. Најбоље је не мешати се у овакве ствари (осим наравно ако осећате
да Вам је мачка у опасности и да морате да је заштитите).

Неправилно читање мачкиних сигнала:

Мачке, као и људи, имају различита расположења о којима нас обавештавају
помоћу ушију, очију, репова, положаја тела, гласа и крзна. Ако се Ваша мачка налази у
расположењу у коме не жели да се игра или да буде узнемиравана, то ће Вам ставити до
знања. Може да шиба репом, повије уши уназад и т.д. Ако не поштујете то што Ваша мачка
говори па покушате да је узмете, или је помилујете док је у лошем расположењу, можете да
добијете ћушку, шиштање или гребање. Најбољи начин да се такве ситуације избегну је да
научите оно што она „говори”. Ако то учините, знаћете када Ваша мачка жели љубав и
пажњу, а када само жели да буде остављена на миру.

49
 ДОМИНАЦИЈА / ХИЈЕРАРХИЈА КОД МАЧАКА

Мачке у домовима са више мачака ће врло брзо међу собом да успоставе

хијерархију. То је опште прихваћено стање реда у мачјем свету и у њега старатељи не треба
да се мешају. У таквој хијерархији једна мачка ће да заузме врховни положај. Таква мачка
ће бити позната као, да тако кажемо, „алфа вук”. Мачка са најнижим статусом позната је као
„изгнаник” (парија). Овај поредак је нормалан и у њега се не треба уплитати.
Овакав систем се обично успоставља кроз неколико „борбених игара” између
разних мачака у кући. Ова хијерархија може да се види у свакодневном животу мачака.
Ваша доминантна мачка биће прва на храњењу, прва када се играте, прва којој морате да
посветите пажњу и т.д. Доминантна мачка ће да се поставља на највише место у соби
(висина је у мачјем свету једнака поштовању), док осталим мачкама преостају мање висине.
Многа данашња прихватилишта имају пуно кула са више нивоа и разне објекте различите
висине, тако да мачке могу да испоље доминацију док су у прихватилишту.
Запамтите такође да су мачке бића склона навикама. Воле рутину и окружење
са што мање стреса. За њих је ова успостављена хијерархија део њихове рутине и навика.
Ако им се не дозволи да се овако понашају, биће под стресом и биће забринуте. Не
покушавајте да идете против овог система. Ваша доминантна мачка није зла или „газда”,
само поштује инстинктивне законе. Мада то понекад може да буде напорно, поштујте
хијерархију коју су мачке успоставиле. Доминантну мачку тако и третирајте, увек прво њој
дајте посластицу или храну, прво њу мазите... Идући против система натераћете
доминантну мачку да постане агресивна у покушају да поврати своју улогу. Мачке чија
доминација је угрожена могу да испоље:
- обележавање урином
- проблеме са кутијом са песком
- уједање и гребање
- агресивно понашање
- шиштање
Доминантност је један од разлога због кога узимање друге мачке „да би се
играла са Вашом првом мачком” није увек најбоља идеја. Доминантној мачки неће да се
свиди нова мачка у кући и то ће да покаже и Вама и новој мачки. Ово је посебно тешка
ситуација ако новој мачки не одговара положај „изгнаника”. Ово је разлог због кога многи
старатељи одједном примете да њихова стара, увек пријатељски расположена и
непроблематична мачка, одједном почне да уринира ван кутије када у кућу доведу ново
маче! Ако усвајате другу мачку, нека буде супротног пола. Правилно здружене мачке
обично прихвате једна другу, али будите спремни и на могућност де се то никада не деси и
да ће морати све време да буду раздвојене.

ТЕРИТОРИЈА

Мачке имају инстинкт да омеђе и обележе територију. Ово понашање је много

израженије код нестерилизованих мужјака и доминантних мачака у домаћинству; међутим,
све мачке могу да испоље територијализам. Постарајте се да Ваша мачка има своје
сопствене ствари (посебно ако имате више мачака). Свака мачка би требало да има своје
сопствене играчке, креветац, простор за спавање и одмор и т.д. Мачке које не осећају да
поседују довољно територије, или осећају да им је територија угрожена, могу да испоље
агресивно или доминантно понашање и да прскају урином. Класичан пример за ово је кућна
мачка, која кроз прозор види у дворишту мачку луталицу. Ваша кућна мачка може да почне

50
да се понаша територијалистички (прска урином и слично), пошто је видела луталицу.
Територијалност се испољава на следеће начине:
Агресивношћу
Гребањем
Обележавањем
Прскањем урином
Борбом
Ако код своје мачке уочите овакво понашање, можете да га умањите
помажући јој да смањи свој територијалистички инстинкт и потребу за територијом. То
постижете држећи је у окружењу у коме се осећа сигурном и удобно, држећи нежељене
„провалнике” ван куће и ван видокруга. Увек нека има довољно хране, воде и територије
која може да се назове њеном сопственом. Такође, ако имате више мачака, поштујте
хијерархију која је успостављена међу њима. Увек третирајте доминантну мачку као „главу
породице”. Такође, постарајте се да Вам све мачке буду стерилисане. Тиме умањујете
сукобе међу њима, а и омогућавате им здравији живот.

СПОРНА КУТИЈА СА ПЕСКОМ

(НЕПРИКЛАДНО ПРАЖЊЕЊЕ)

Мачке су врло чисте животиње које воле навику тако да, када Ваш мали
крзнати пријатељ почне да обавља своје потребе на местима друкчијим од кутије са песком,
можете да будете сигурни да нешто није у реду. Овај проблем може да значи озбиљно
оштећење здравља, као што је инфекција бубрега, гастритис или рак, па све до једноставног
проблема у понашању, који лако може да се исправи. Ако Ваша мачка има проблем са
кутијом са песком (посебно ако истовремено показује и знакове болести) најпре треба да
консултујете свог ветеринара, да бисте искључили сваки медицински разлог као позадину
проблема. Ако је утврђено да је мачка здрава, а ипак прави „инциденте”, онда то можете
мирно да сврстате у проблематично понашање.
Разлози за неприкладно пражњење могу да буду следећи:
- Кутија је превише прљава да би се нормално користила. Мачке су врло
чисте и ако је кутија прљава, наћи ће друго место.
- Кутија је на прометном месту. Мачке неће да „иду у WC” на бучна или
закрчена места, зато кутију држите негде где је тихо и мирно.
- Кутија је премала/превелика. Кутија треба да је довољно велика (не
превелика) да мачка може да стане у њу и помера се у њој, а песак не би требало да буде
дубљи од 5cm.
- Сам песак се не допада мачки. Мачка може да има склоност ка одређеном
квалитету песка, а та склоност се јавља у младости. Ако је у питању мачка коју сте набавили
као већ поодраслу, покушајте да сазнате на шта је навикла и да јој удовољите.
- Кутија је преблизу храни или води. Мачке неће да се хране и „иду у WC” на
истом месту, зато раздвојте ове две области.
- Променили сте место кутији и Ваша мачка има проблем да упамти то ново
место. Пошто се мачка једном навикне на место на коме се кутија налази, настојте да га
више не мењате. Ако морате да мењате место, будите стрпљиви док мачка не навикне на
ново.

51
 - Кутија нема два пута за лако бекство. Мачке воле када могу да виде два
чиста правца за бекство док су у кутији, ово је инстинктивно осећање које потиче од жеље
да не постану залогај и то у неприкладном тренутку.
- Друге мачке такође користе ову кутију (у кућама са више мачака), а Ваша
мачка жели да има своју сопствену. Опште правило би било да имате по једну кутију за
сваку мачку у кући.
- Ваша мачка не воли да уринира и дефецира у истој кутији. Ако је тако,
пробајте да имате две кутије и често их чистите.
- Ваша мачка тражи да се пари па врши обележавање урином. Због много
других разлога, поред овог наведеног, стерилишите (или кастрирајте) мачку/мачка.
- Мачка вам је превише агресивна и обележава. Пробајте да сазнате разлог за
превелику агресивност и стишајте је. Ваша мачка можда осећа да јој је територија
нападнута па је обележава. Да ли сте можда набавили нову мачку или другог љубимца?
Може ли Ваша мачка да види друге мачке кроз прозор? Да ли се у кући нешто променило?
- Ваша мачка обележава да испољи своју доминацију у кући. Ово може да се
догоди ако у кућу дође нова мачка, или са Вашом мачком поступате противно природној
хијерархији у кући.
- Ваша мачка има лоше искуство са кутијом и боји се да иде тамо. Ово је
један од разлога да не гурнете нос своје мачке у „грешку” а затим је баците у кутију. Свако
лоше искуство са кутијом само ће да допринесе да је мачка још више избегава.
- У мачкином животу се јавио велики стрес, као што је пресељење у нову
кућу, или се у кући појавило ново дете, или је донета нова мачка. У овом случају такође
може да буде потребно да мачку поново научите да иде у кутију.
Ако је Ваша мачка направила грешку приликом пражњења, НЕМОЈТЕ да је
одвлачите „на место злочина” и да јој њушку трљате у фекалију или је на други начин
кажњавате! Многи старатељи воле да после инцидента ставе мачку у кутију и вичу на њу.
Осим ако мачку нисте „ухватили на делу”, сва је прилика да она неће имати појма зашто је
кажњена, нити ће моћи да доведе у везу флеку на тепиху са упадањем у проблеме ако не
буде користила кутију. Све што ће знати јесте да је коришћење кутије или „одлазак у WC”
један опасан тренутак који доводи до казне. Ово ће само да појача проблем јер ће мачка још
више да избегава кутију.
У већини случајева проблематично понашање, као у напред наведеним
случајевима, може да се исправи једноставним изменама на кутији или квалитету песка.
Међутим, ако осећате да сте све испробали а Ваша мачка једноставно неће да користи
кутију, можда ће бити потребно да је поново увежбате како да је користи. Ово није тешко,
али може да одузме време и стрпљење. Поново покажите мачки кутију и то како се она
користи, дајући јој награде и посластице када „уради како треба”. Такође посматрајте мачку
да уочите знаке да хоће „у WC”, па ако их видите однесите је до кутије и затим јој дајте
посластице ако кутију употреби. Може такође да буде потребно да примените технике
одбијања да бисте мачку спречили да „иде у WC” на нова, омиљена места. Потрудите се да
добро очистите таква места средством које одстрањује мирис мачјег урина, што ће
вероватно помоћи да се мачка не враћа „на место злочина”, да тако кажемо. Уобичајена
средства неће да обаве посао. Иако простор Вама можда лепо мирише, уколико не
употребите прикладно средство он ће мачки још увек да мирише на урин. А ако мирише као
кутија за песак, мачка ће врло вероватно тако и да га третира.

52
 ОБЕЛЕЖАВАЊЕ

Мачке у дивљини обележавање користе као начин да комуницирају једна са

другом. Процес обележавања може да поприми неколико различитих облика. Мачке
најчешће распрше урин по површини да би је обележиле. Мачји урин садржи масну
супстанцу која помаже да се урин „прилепи” за предмете. Ово је такође састојак који чини
да мачји урин има свој посебан и јак мирис. Такође може да се јави обележавање
фекалијама, мада мање често.
Мачке такође поседују жлезде за мирис на подбратку, на слепоочницама, око
очију, испод ушију, око ануса, у корену репа и између шапа. Мирис такође може да се
излучи из свих ових области. Добар пример за ово је када мачка гребе предмете. Овај
поступак не само да оставља њихов мирис, већ такође ствара и визуелне ознаке другим
мачкама, да их виде и да знају.
Мачке оба пола (мада мужјаци чешће обележавају него женке) обележавају
као знак другим мачкама да је извесна територија њихова и да су оне доминантне мачке у
крају. Мачка која је у терању и мужјак који јој одговара пуно ће да обележавају док су у
потрази за паром.
Прилично је једноставно одвићи мачку од лоше навике да гребе (видите
одељак о гребању) и да обележава урином и фекалијама (оба, међутим, захтевају време и
стрпљење). У већини случајева стерилизација мачке ће бити довољна да заустави
обележавање. Ако ово не реши проблем, потрудите се да мачку уверите да јој је територија
безбедна и да је њена доминација (или положај у хијерархији) сигурна. Ово значи да ћете
морати да откријете због чега она обележава (има ли у кући нове мачке, може ли кроз
прозор да види другу мачку, да ли сте управо набавили новог љубимца, да ли дајете
предност другој мачки која није доминантна) а онда да покушате да се из тог угла борите са
проблемом.
Ако је ваша мачка макар и мало обележавала у прошлости, мораћете да
уклоните све знаке обележавања употребом посебног раствора за сузбијање мириса (у једном
тексту сам наишао на тврдњу да ће и детерџент за прање рубља са ензимима да заврши посао ). Иако Ви
можда имате осећај да сте потпуно очистили простор и да он лепо мирише, мачке имају
префињено чуло мириса и врло је вероватно да ће тај простор још увек да сматрају
означеним, осим ако нисте применили раствор за уклањање мириса који је предвиђен за
мачји урин и спреј (распршени урин). Све док простор не буде заиста чист, мачка ће да
одлази тамо и да поново обележава. Такве производе можете да набавите у продавници за
љубимце.
Напомена: Мачке могу да обележавају због болести. Стога, пре него што
почнете са покушајима да обележавање сузбијете посматрајући га са становишта мачјег
понашања, одведите мачку ветеринару да бисте отклонили сваку сумњу.

ПРСКАЊЕ УРИНОМ

Као што је већини старатеља мачака познато, мачји „спреј” је један од

најнепријатнијих мириса уопште. Спреј уствари настаје када мачка помеша мало урина са
жлезданим секретом званим феромон. Ово се догађа док урин пролази преко гениталне
области. Ово је такође разлог што мачке имају веома уочљив положај док прскају (стоје
усправно и задњице дигну високо у ваздух, уместо да чучну, како то чине док уринирају).
Ако Ваша мачка не заузима такав положај онда она можда уринира, а не прска. Ако је тако,
видите текст „Неприкладно пражњење”.

53
 Разлог број један да мачке прскају је тај што су у терању (женке), или желе да
се паре (мужјаци). Женке ће да прскају да би привукле мужјака. Мужјаци ће да означе
спољне границе своје територије, да би омеђили простор у коме ће да нађу свој пар. У
таквом случају, стерилизација Ваше мачке би требало да буде довољна да заустави прскање.
Мачке могу да прскају и због болести. Стога, пре него што почнете са
исправљањем прскања са становишта понашања, треба најпре да одведете мачку ветеринару
и одбаците сваки могући здравствени проблем који би могао да буде кривац.
Неки од разлога за прскање су следећи:
- Јавио се тренутак велике напетости (стрес), који је узрујао Вашу мачку
(пресељење, велико окупљање у кући, грађевински радови на кући и т.д.).
- Доминантно понашање
- Територијалистичко или агресивно понашање
Класични пример доминантног или територијалистичког понашања је када у
кућу доведете нову мачку. Ако Ваша мачка осети да јој је доминантни положај угрожен,
може да отпочне да прска (чак и ако је стерилисана), да покаже ко је газда и чија је стварно
та кућа. Друга класична ситуација је када мачка која живи у кући почне да кроз прозор виђа
слободне мачке у дворишту. Осећајући се угроженом и територијалном, мачка почиње да
прска.
У оваквим приликама покушајте да смањите потребу Ваше мачке да прска,
доводећи је у уверење да је њена територија безбедна, да је њен доминантни положај (или
положај у хијерархији) сигуран и ниво напетости Ваше мачке одржавајте што нижим. На
пример, ако сте у кућу довели нову мачку, можда ће да буде потребно да постојећој мачки
помогнете да прихвати новог љубимца и да схвати да је њен положај у кући још увек
безбедан. Ако се збио неки догађај који је створио напетост (селидба н. пр.), можда ћете
морати да поново увежбате мачку да прихвати ново окружење као безбедан, постојан дом, у
коме нема напетости.
Такође ће да буде потребно да уклоните све трагове мириса употребом
специјалног раствора за сузбијање мириса. (Видите пасус о уклањању мириса у претходном тексту.)
Мачји урин и спреј садрже амонијак, снажног и постојаног мириса који се
тешко уклања. Уобичајено чишћење неће потпуно да уклони мирис, бар не до оног степена
када мачка више неће моћи да га осети (мачке имају крајње осетљиво чуло мириса). У
настојању да уклоните све трагове мириса, биће неопходно да користите посебан раствор.
Овакав раствор разлаже амонијак и друге састојке засноване на беланчевинама, који се
налазе у урину, у хемикалије које ће Ваша мачка да игнорише. Врло пажљиво следите
упутство за употребу ових производа. Много пута ће бити потребно да поновите третман
док потпуно не уклоните мирис.
Ако не можете да утврдите која места су попрскана урином, употребите
ултраљубичасту светиљку. Под светлом ове светиљке, та места ће да имају светло жуту боју.
Ову светиљку можда можете да изнајмите у локалној продавници за љубимце.

ГРЕБАЊЕ

Мачке не гребу само да би уништиле ствари у кући, већ због више разлога:
- Уклањају спољне корице ноката и турпијају/оштре нокте.
- Остављају мирис на предметима да их обележе.
- Гребањем праве видљиве знаке тако да их друге мачке виде.

54
 Ако не желите да Вам мачка гребе намештај морате да јој дате одговарајућу
алтернативу као што је за ту сврху посебно направљена гребалица, а такође морате да
научите мачку како да је користи. Она може да се направи од таласастог картона,
материјала за застирање (итисон и сл.) и од дрвета. Ако Ваша мачка воли да гребе под, онда
јој дајте гребалицу која може да се простре по поду, а ако воли да се испружи на задњим
ногама, дајте јој високу кулу на чијем врху је гребалица. Ако Вам је мачка ненавикнута на
гребалицу, биће потребно да је увежбате тако да радије изабере гребалицу него намештај.
То можете да постигнете следећом комбинацијом:
- утрљајте валеријану на гребалицу да бисте привукли мачку
- покажите мачки како да користи гребалицу, тако што ћете да правите
одговарајуће покрете руком док Вас она посматра (не хватајте је за шапе да бисте њима
гребали, мачке не воле да буду ухваћене за шапе, тако да тиме можете само да је уплашите)
- подигните мачку и однесите је до гребалице кад год видите да гребе на
погрешном месту
- попрскајте је водом кад год гребе на погрешном месту, а увек је
наградите када то ради где треба
- прекријте места која мачка радо гребе двострано лепљивом траком, или
неким другим средством, како је објашњено у тексту о техникама одбијања
Не размишљајте о уклањању канџи Ваше мачке, јер то је крајње сурово.
Уклањањем канџи, поготову код мачке која слободно борави напољу, Ви ћете да:
- уклоните њен главни одбрамбени механизам
- уништите њену способност да брзо побегне од опасности
- отежате па чак и онемогућите скакање и пењање
- уклањање канџи може да угрози њену равнотежу
- мачка може да постане депримирана јер је изгубила одбрану и није више
тако добра у скакању и трчању
- мачке могу да имају проблеме са кутијом са песком после уклањања
канџи, јер осећај песка на шапама може да буде непријатан
- уклањање канџи може да буде ризично, пошто мачка мора да буде под
анестезијом, а постоји и ризик од инфекције док шапе зацељују.

ТРУДНОЋА

У свету одгајивача мачака, женка се обично назива „краљица”. Њен циклус

парења („терање”) се научно назива еструс. Трајање еструса и учестаност циклуса зависи од
многих чинилаца, као што су географски чиниоци и окружење (температура и трајање
обданице), старост и опште стање здравља као и генетски чиниоци. Када краљица једном
започне терање, оно може да потраје неколико дана, па до 2-3 седмице. Неке краљице, када
једном достигну полну зрелост и отпочну терање, не излазе више из циклуса све док се не
спаре са зрелим мужјаком, или не буду стерилисане. Већина краљица ће наизменично да
улазе у циклус и излазе из њега за време главне сезоне парења (децембар до августа),
добијајући нагон за парење приближно сваке друге седмице.
Различите краљице ће различито да испољавају знаке терања. За разлику од
куја, мачке ретко показују знаке вагиналног крварења за време еструса. Понашање им се,
међутим, јако мења, при чему већина краљица постаје врло говорљива и гласна и испољава
појачане знаке осећања. Могу да се ваљају уоколо по поду или испруже по поду испред Вас
док ходате; непрекидно желе да буду са Вама и да буду глађене, а када их мазите по леђима
подићи ће високо задњи део и месиће својим шапама.
Како одредити када треба парити женку? Многи одгајивачи, као и ветеринари,
имају о томе различите ставове. Увек је пожељно пустити да краљица потпуно одрасте и

55
сазри, физички и емоционално, пре него што покушате да је учините мајком. Обично се
препоручује да сачекате да Ваша краљица напуни годину и да има два циклуса терања пре
него што је парите. Постоје случајеви када није у њеном интересу, медицински, да тако дуго
чека на парење. Чиниоци као што је раса, број и јачина циклуса терања, могу да играју
значајну улогу код ове критичне одлуке. Узгајивачи финих педигрираних мачака ходају по
танкој црти између оног што мисле да је најбоље за њихову краљицу и непажљивог
стварања проблема за краљицу превише се уплићући у оно што би у природи био нормални
сплет околности. Неке краљице, ако не би биле парене а имају три или више циклуса
терања, нарочито ако су они крајње јаки, могле би да постану подложне стању које је
познато као „цистични јајници”. Када се једном на јајнику створи циста, такве краљице
обично постају стерилне и неспособне да остану трудне. Међутим, њих је све једно могуће
стерилизацијом ослободити нагона и створити дивне љубимце.
Женке мачака су познате по „индукованој овулацији”, што значи да сам чин
парења стимулише њене јајнике да избаце јајне ћелије. Већини женки је потребно 3-4
парења у периоду од 24 часа да би се јавила овулација. Поново, много чинилаца овде могу
да одиграју улогу и одгајивач треба да пази не само на добробит краљице, већ такође и на
здравље и добробит мужјака („пастува”). Ако се мужјак и женка добро слажу, нема хитне
потребе да се раздвоје после парења. Ми бисмо срећни пар остављали заједно све до
седмицу пре порођаја! Када краљица остане трудна престаје терање и мужјак више неће
покушавати да се пари са њом. Неки узгајивачи остављају краљицу са мужјаком 1-2 дана,
док други воле да буду сигурнији да је краљица трудна, па им дају да буду заједно по 4 дана.
Трудноћа код мачака траје између 60 и 67 дана, просечно 63 дана. Врло је
важно на календару обележити дан када сте се осведочили да се Ваша краљица спарила са
мужјаком, јер ће то за Вас бити примарни начин да одредите када ће доћи време порођаја.
Отприлике 3 седмице после парења, трудница ће показати извесне прве физичке знаке
трудноће, као што су увећане и ружичасте брадавице и велико повећање апетита и уопште
занимање за храну. Ваш ветеринар би требало да је у стању да пажљиво опипа њен трбух
(то се зове палпација) и да открије све мале фетусе ( двојица „мојих” ветеринара нису то могли ни
две седмице пре порођаја!). Неке краљице ће имати неколико епизода повраћања - мачја верзија
„јутарње болести”. Већина трудних краљица постаће врло љубазна, желеће да са Вама буду
блиске и настојаће да од Вас добију љубазна уверавања да ће све да буде у реду!!
Треба да очекујете да ће Ваша краљица тражити и јести више хране за време
трудноће и дојења, него што је чинила претходно. Један од начина да се уверита да добија
довољно хране ја да је учесталије храните. Потребна је невероватна количина хране да би се
створили а затим и дојили мачићи и ако краљица не добија довољно хране хранљиви
састојци ће да буду трошени из њених ткива што ће да угрози њено здравље. Неколико дана
пре порођаја, можда ћете пожелети да додајете мало калцијума у њену влажну храну.
Додатни калцијум за мачке можете да добавите у већини великих продавница за љубимце,
као и већим продавницама хране (!!!)
Трудним мачкама је потребно мало посебне неге. Постарајте се да је све време
држите у кући и на чистом, безбедном месту. Уверите се да јој је кутија са песком увек
потпуно чиста, да би се избегло ширење заразе; и можда ћете хтети да пређете на „краћу”
кутију како њен стомак буде растао. Обезбедите јој удобна, мекана места за одмор, нека се
одмара пуно и учините све што можете у покушају да атмосферу око ње одржите мирном,
без напетости. За време последњих пар седмица трудноће, а некад и раније, будућа мајка ће
обично да потражи безбедно место где ће да донесе потомство на свет. То је време када
треба да јој представите „легло” и порођајно место, ако то већ нисте урадили. Ако ваша
краљица не прихвати место које сте јој одабрали за порођај, можда ће бити потребно да је
притворите у велики кавез или какав ограђен простор, или мало купатило, већи плакар и т.д.
Многе краљице уствари воле овај притвор где могу да се скрасе и препусте својој дужности.
Место које сте јој одабрали треба да буде тихо и усамљено, далеко од стрке и збрке, а

56
свакако далеко од такмичења и друштвене напетости која потиче од близине осталих
животиња.
Легло треба да буде довољно велико за Вашу краљицу, да може да се покреће
и окрене у њему и да може потпуно да устане, али не толико велико да не изгледа као
приватно, налик на пећину, безбедно склониште. Картонске кутије се често користе и
одлична су легла. Предња страна треба да буде висока бар 20-25cm, да би задржала мачиће
унутра, а да ипак омогући краљици да улази и излази. Немојте да користите пластичне
кутије, јер било је извештаја о изгубљеном накоту због хемикалија у пластици. Ставите
унутар кутије неколико слојева меких и чистих, добро упијајућих пешкира и пустите
краљицу да копа по њима и направи од њих легло. Када се мачићи роде, лако је извући
горње, запрљане пешкире, без великог узнемиравања мајке и новорођених мачића.
Имајте при руци, све на једном месту тако да Вам буде лако да их узмете када
краљица почне да се порађа, следеће:
- малу носиљку, или кутију која се отвара одозго
- туфере натопљене алкохолом
- мали хемостат (средство за заустављање крварења)
- додатне пешкире за пресвлачење постељине у леглу
- бележницу и оловку
- бежични телефон и број хитне ветеринарске службе (!!!)
- малу, прецизну вагу
- лоптасту гумену сисаљку
- јаку светиљку
- доксапрам хидрохлорид (стимуланс дисања, даје се интравенозно).

ПОРОЂАЈ

Свака женка, или „краљица”, је различита, а чак и иста краљица може да има
различита искуства са сваким накотом. Како ће њен порођај да се одвија зависи од многих
чинилаца, укључујући њену старост, здравље, генетику, колико мачића носи, величину и
положај мачића у материци, да ли јој је ово први кот и т.д и т.д. Нека краљица ће да постане
раздраженија и немирнија када почну рани трудови; нека ће имати лагани слузави
вагинални екскрет; а такође можете да приметите како много чешће покушава да опере и
очисти гениталије. Када порођај озбиљно почне, знаци ће обично да буду нервоза и
дахтање. Краљице често изгубе интересовање за храну у последња 24 часа пре почетка
порођаја. Такође им, обично, падне ректална температура испод 37,8°C. Пад температуре
може наизменично да се јавља неколико дана пре порођаја, али температура ће обично да
буде константна у последња 24 часа. Када почне порођај, неке краљице ће да оду право у
своје легло и да се закопају у пешкире; неке ће да испуштају крике и желеће да остану поред
Вас. Неке краљице имају релативно лагане порођаје, док друге буду заиста озлеђене и
крикну са сваким рођеним мачетом. Када приметите да се Ваша краљица напиње да истисне
маче напоље, значи да има контракције и јаке трудове. Укупно време порођаја може да буде
од неколико часова до 24 часа или више, при чему ће мајка мачка нормално да има између
мачића неколико предаха и одмора од трудова.
Мада већина краљица порођај преброди без компликација, одгајивачи желе да
увек буду на опрезу и спремни да асистирају својим краљицама ако би им затребало. Ако и
има проблема током порођаја, то је обично код краљица које се први пут порађају. Мачићи
се обично рађају са главом напред; међутим, порођаји када се мачету прво појави реп
јављају се у око 40% случајева и код мачака се исто тако сматрају нормалним. Чини се да
краткодлаке мачке и расе са мршавим или шиљастим типовима глава имају лакше и брже
порођаје, док мачке са већим, заобљеним главама углавном имају дуже порођаје. Свако маче

57
у краљици је затворено у његов сопствени заштитни омотач (водењак) који је део
постељице. Постељице обично бивају избачене после рођења мачића.
Ако се порођај одвија нормално, неколико јачих контракција ће да истисну
маче напоље; требало би да изађе из порођајног канала у року од десет минута од како се
појавило (било са главом или са репом напред). После сваког рођења, мајка би требало да
лиже новорођенчетово лице. Њен оштри језик поцепаће заштитни омотач и открити
мачетова уста и нос. Ово снажно „купање” које мајка обавља стимулише циркулацију,
терајући маче да „заплаче” и почне да дише, а истовремено помаже да се новорођенче
осуши. Мајка мачка ће да раскине пупчану врпцу тако што ће да је прегризе око 2-2,5cm од
тела мачета. Затим, вероватно ће да поједе постељицу, која ће обично да изађе или закачена
за маче, или пак да буде избачена посебно. За мајку мачку је нормално да поједе постељицу,
мада то не чине све краљице. Сматра се да постељица садржи важне хранљиве састојке,
можда лаксативе, као и важне хормоне који помажу да се стимулише лучење млека.
Свако маче, као што је напоменуто, са рађа увијено у заштитни омотач,
провидан и испуњен течношћу. Када маче крене кроз порођајни канал, овај омотач понекад
буде први истиснут, тако да као резултат настаје нека врста балончића који се појави пре
мачета. Понекад јачина контракција веома испуни балончић течношћу и спречи нормално
напредовање мачета кроз порођајни канал. Деси ли се ово, уштините балончић између
ноката палца и кажипрста (такође можете да користите танки туфер са алкохолом или
комад стерилне газе) да бисте нежно пробушили омотач. Ово омогућава истицање нешто
течности и маче би требало брзо да изиђе, пошто је смањен притисак балончића.
Нормално је за краљицу да пробије постељични омотач и очисти мачиће;
међутим, мајке прворотке могу да буду преплашене целокупним искуством и да не знају
шта да раде. Ако се заштитни омотач не уклони у року од неколико минута после порођаја,
маче ће да се угуши, зато треба да будете приправни да интервенишете. Мачетово лице
треба да буде обрисано топлом, навлаженом крпом или чистом газом, да би се уклонио
омотач и мачету омогућило да дише. Затим снажно истрљајте маче меким, топлим
пешкиром (настојећи да што је могуће више симулирате начин на који би га мајка нормално
„окупала” својим језиком), да бисте код мачета подстакли циркулацију и осушили га.
Пупчана врпца која спаја маче са постељицом треба да се подвеже шиваћим или зубним
концем и пресече маказама које су стерилисане алкохолом. Врпцу треба пресећи 2-2,5cm од
тела мачета. Сачекајте неколико минута пошто сте подвезали врпцу, затим је пажљиво
пресеците.
Када чујете храпав звук који производи новорођенче док покушава да дише,
проверите унутар његових уста да случајно нема расцепљена непца, отвор који спаја усну и
носну дупљу. (Ово стање је обично праћено и стварањем мехурића ваздуха у носу и
неспособношћу да сиса.) Понекад, новорођени мачићи могу да удахну течност у плућа, коју
можете да уклоните следећим поступком. Прво, маче треба да држите у шаци са лицем
између прва два Ваша прста. Главу треба држати чврсто овом руком, а тело другом.
Устаните и направите рукама спор, промишљен покрет наниже, тако да се маче притом
спусти између Ваших ногу, затим га поново вратите натраг. Гравитација ће да помогне да
течност и слуз истекну из плућа. Овај процес може да се опроба неколико пута, док плућа не
зазвуче чисто. Ако маче добија довољно кисеоника, његов језик ће да буде између
ружичастог и црвеног. Плавичаст језик указује на недовољно кисеоника у плућима и
поступак треба да се понови.
Може да буде од користи ако припремите за новорођене мачиће мању, чисту и
суву кутију („инкубатор”), пресвучену топлим пешкиром. (Пешкир може лагано да се
загреје у микроталасној пећници.) Пошто се маче стабилизује и пупчана врпца подвеже и
пресече, треба га ставити у инкубаторску кутију док мајка не заврши порођај. (Са искусном
краљицом, можда уопште неће бити потребе да радите све ово, јер она ће знати како да
настави са бригом о новорођеним мачићима, чак и за време порођаја.) Топлота је од

58
суштинске важности за новорођене мачиће, тако да електрични покривач, или топла боца са
водом може да се постави испод кутије. Ако се користи електрични покривач, треба га
ставити на најмању снагу, покрити пешкиром и поставити ИСПОД кутије да се избегне
прегревање. Боца топле воде треба такође да се прекрије пешкиром. Запамтите, новорођени
мачићи највероватније неће моћи да се склоне од извора топлоте па их је лако повредити на
овај начин.
Мајку и њен пород би требало да прегледа ветеринар у року од 24 часа после
завршеног порођаја. Ова посета треба да провери да ли је мајка обавила потпун порођај и да
провери новорођенчад. Мајка може да прими инјекцију (обично окситоцин) за скупљање
материце, избацивање било каквог садржаја заосталог од порођаја и за стимулисање
стварања млека. Мајка ће 3-7 дана после порођаја имати сукрвичави вагинални исцедак,
што је савршено нормално. Међутим, ако је исцедак екстремно јак или потраје дуже од
једне седмице, обавезно треба да је прегледа ветеринар због могућих проблема.
Мада је већина порођаја без проблема, ако краљица има јаке трудове, са
снажним контракцијама и напињањем за време од једног часа, али без резултата,
дефинитивно треба де се забринете и позовете ветеринара за савет. То може да буде
једноставан проблем где ће Вам ветеринар посаветовати да маче руком доведете у положај
бољи за рађање. Међутим, ово може да значи и да је маче превелико за порођај, или је
заглављено у порођајном каналу, или то може да значи чак и поцепану материцу. Понекад је
краљици потребан и царски рез, а понекад јој је потребно више стручне помоћи него што
Ви можете да јој пружите. Порођај може да се прекине и ветеринар ће да да инјекције
окситоцина и/или калцијума, да би поново покренуо контракције. Узгред, ако би Вашој
краљици био потребан царски рез, под условом да Ваш ветеринар не пронађе ништа лоше
на самој материци, иначе здрава и јака краљица може да буде веома способна за нормалне
порођаје у будућности, мада би њене трудноће требало врло пажљиво пратити.
Краљица може да рађа своје мачиће у интервалима од приближно 15 минута,
или пак да паузира час или више између два мачета. Све док изгледа опуштено - не
паничите. Продужени период тешких, непродуктивних трудова заслужује панику. Ако мајка
има дуге паузе између два новорођенчета, ставите по једно маче за извесно време код ње, да
га окупа и подоји, ако то жели. Понекад ће присуство мачета које сиса да помогне грчењу
њене материце и чак олакша рађање његовог следећег брата или сестре. Просфесионалну
помоћ треба размотрити ако се деси било шта од следећег:
1) Двадесет минута јаких трудова без рађања;
2) Десет минута јаких трудова је прошло од када се у порођајном каналу
појавио део мачета или мехур испуњен течноћу;
3) Мајка испољи изненадну депресију или приметну летаргију;
4) Мајчина телесна температура премаши 39,4°C мерено ректално;
5) Из краљичине вагине цури свежа крв дуже од 10 минута.
Тежак порођај, познат као „дистоција”, може да се оконча са или без
хирургије. Стање мајке, величина кота, величина и положаји мачића су фактори које
искусни ветеринари користе за доношење одлуке. Ово је један од важних разлога да не
пустите краљицу да се бори и потпуно измори пре него што затражите помоћ ветеринара.
Могуће ја да мајка мачка роди свој накот неколико дана прерано. Мачићи
могу да буду мали, мршави и да имају мало или нимало длаке. Могуће је да преживе, али
потребна им је огромна количина неге, будући да су изложени хладноћи и често веома
слаби и неспособни да гутају. Неки могу да сисају, али су толико слаби да их треба
придржавати поред мајке. Мачићи који не сисају могу да се хране малим шприцем,
бочицом, или помоћу црева уметнутог у желудац. Опрема и упутства за ове поступке могу
да се добију од ветеринара(?) Недоношчад треба утопљавати. Мајка мачка може да обезбеди
довољно топлоте под условом да им стално буде близу, али на то не треба да рачунате и као
додатну меру предострожности треба да обезбедите амбијентално грејање из електричног

59
покривача подешеног на мању снагу, покривеног пешкиром и постављеног ИСПОД кутије.
Температуру у кутији треба одржавати између 29,5°C и 32°C, али кутија треба да је довољно
велика да мачићи могу да се удаље од извора топлоте ако им постане неудобно.
Није необично да једно до два мачета у коту буду мртворођени. Понекад ће
мртворођено маче да прекине краљичине трудове и да доведе до дистоције. У осталим
приликама мртво маче ће да се роди нормално и краљица ће да настави са рађањем остатка
свог накота. Мајке мачке инстинктивно знају када је маче мртворођено и обично игноришу
овакво маче да би сачувале енергију за бригу о способним потомцима. Иако је врло тужно
имати мртворођено маче, обично нема начина да се сазна узрок (осим уколико не постоји
очигледна ненормалност) без слања фетуса у лабораторију за патологију на комплетну
аутопсију која обухвата културе ткива и вирусне и бактеријске културе. Чак и тада, понекад
нема одговора, мада је за одгајиваче мир у души због отклањања сумње у урођене дефекте и
вирусне и бактеријске инфекције, често непроцењив. Када се патолошка студија врати без
познатог узрока смрти, краљичини хормонални нивои (посебно ниво прогестерона) су
следећа могућа област где треба тражити узрок рађања мртворођенчета.
Осим што ћете да уживате у Вашим новим мачићима, пажљиво мотрите на
мајку због појаве било каквог неуобичајеног крварења или излучивања. Такође проверите да
ли прикладно доји. Првих неколико дана мачићи ће од краљице да примају важни
„колострум”, који је водњикава супстанца пуна виталних материја и антитела. После првих
неколико дана краљица ће да добије млеко које ће да буде приметно у њеним дојкама.
Мачићи би требало да имају пуне стомачиће и да не плачу непрекидно, нити да показују
друге знаке проблема. Првих неколико седмица живота мачићи би требало углавном да
сисају и спавају. Мајка мачка ће водити рачуна о стимулисању својих мачића да уринирају и
да празне црева и сама ће да чисти њихове мале задњице. Али, ако се млеко не појави, биће
потребно да помогнете хранећи флашицом, да бисте спасли мачиће. Када се роде, мачићи
треба да су тешки око 85-110 грама, и свакодневно треба да добијају у тежини. Крајем прве
седмице, требало би да су удвостручили тежину са којом су рођени. Ако посумњате у
здравље мачића или мајке мачке, УВЕК затражите професионалну, ветеринарску помоћ.

МАЈУШНИ МАЧИЋИ (СТАРАТЕЉСКА БРИГА)

Најбоља могућа мајка сваког мачета је... његова сопствена мајка! Међутим,
постоје тренуци када ја људска интервенција, различитог степена, неопходна да би се
спасао живот мачета. Ови тренуци могу да се јаве када мајка мачка (звана „краљица”) роди
превелики број мачића да би прикладно могла да се о свима стара, или када нема довољно
млека да их храни. У неким случајевима, краљица може да добије неку инфекцију, као што
је маститис због кога не може да доји, или може чак и да умре. Када краљица мора да се
породи царским резом, то обично поремети природни ток млека, а и потребно је дати јој
извесно време да прездрави пре него што се мачићима допусти да сисају. Понекад, сами
мачићи могу да оболе од вирусне или бактеријске инфекције која поремети њихов инстинкт
да сисају, или нису у стању да сисају због запушеног носа, или не могу да намиришу мајку
или њено млеко. (Камо среће да сам ово знао када ми је требало, јер управо се последњи од наведених
случајева десио малишанима моје сироте Ангелине). Ретко, краљица може да напусти своје
потомство, или да одбаци мачиће.
Када су сирочад, или спашени мачићи, без своје природне мајке, следећа
најбоља ствар за њих је да се пронађе друга женка која већ доји свој накот. Наравно, ово
није увек могуће и када је такав случај, ВИ постајете мајка. Ваш крајњи циљ је да
обезбедите да маче, или мачићи, израсту у јаку мачку, здраву и пуну љубави. Требаће Вам
много времена и пажње да бисте постигли овај циљ; међутим, Ваша посвећеност ће бити
награђена једним од искустава која највише обогаћују живот.

60
 Када подижете Ваше мачиће, биће потребно да се усредсредите на три главне
области. Треба најпре да створите за њих топло, суво, чисто и безбедно окружење; треба да
их храните најздравијом храном коју можете да нађете и то у правилном количинама и у
право време за њихов оптимални раст и развој; и треба да посветите пажњу свим факторима
који доприносе да мачићи добију прикладну укупну негу. Мачићима је потребна љубав, и то
ПУНО љубави! Без своје мајке, они гледају у Вас очекујући ту љубав, као и вођство.
Бележите. Стварно нам се допада идеја о вођењу што детаљнијих бележака о
напретку сваког појединог мачета. Бићете страшно заузети бригом о њима и бележење
њихових тежина, хидрације, изгледа столице и општег изгледа обезбедиће Вам
непроцењиве информације о њиховом растењу.

МАТЕРИЈАЛИ КОЈИ СУ ВАМ ПОТРЕБНИ

Треба да будете сигурни да Вам се при руци налазе праве потрепштине. Биће
потребно да направите инкубатор (или „легло”); такође ће да Вам буде потребно електрично
јастуче; собни термометар; стерилини туфери или газа; прецизна вага; сет за дојење са
бочицама, цуцлама и четком за прање; течност са електролитима (може н. пр. Хартманов
раствор); висококвалитетна замена за мајчино млеко (прах је много економичнији, мање се
расипа, и можете да припремите свеж раствор кад год Вам затреба) ( Сада и код нас може да се
купи замена за мачје млеко, у праху. Скупо је. Некада смо морали да прибегавамо сиротињском начину. У
поглављу „Исхрана” приказан је састав млека мачке. То може да послужи код стварања замене у домаћој
радиности. Ја лично сам имао добар резултат хранећи мешавином пастеризованог крављег млека и павлаке
(са 20% масти) - слатке или киселе, све једно - у односу два дела млека и један део павлаке. Вероватно ту
недостаје доста битних састојака, али маче преживи, а то је најважније. Можда није лоше у прах
измрвити витаминско-минералне таблете за мачке, па додати у млеко са павлаком ); и, у случају да
треба да храните кроз црево, требаће Вам неколико шприцева разних величина (2,5 до 20ml)
и црево за храњење, које може да се набави у ветеринарским клиникама.

ПРАВЉЕЊЕ ИНКУБАТОРА
(ЛЕГЛА У КУТИЈИ)
Инкубатор, или како га зовемо, легло у кутији, треба да је безбедно, чисто,
суво место где ће мачићи да добију силну количину сна која им је потребна за раст и
развитак у неколико првих, критичних седмица. Легло не мора да буде савршено, па
употреба картонске кутије сасвим лепо врши посао! Топлота ће бити посебно, животно
важна у прве две седмице живота мачића, пошто они нису у стању да дрхте, па не можете да
знате када им је хладно. Када користите електрично јастуче поставите га на најслабије
грејање и добро га замотајте у пешкире и непромочиве простирке. Јастуче поставите
ИСПОД саме кутије, под једну страну или угао легла, тако да мачићи могу да се преместе у
хладнији део ако им постане претопло.
Легло треба да буде на тихом, скровитом месту, са страницама довољно
високим да мачиће задрже унутра и величином довољном да омогући мало вежбања.
Обезбедите да мачићи не могу да се заглаве испод покривача у угловима легла, или да не
могу да се подвуку под пешкире и доспеју директно на грејно јастуче (зато препоручујемо
да оно буде испод кутије, а не у њој). Неки одгајивачи препоручују да се близу легла
постави отворени суд са водом, да би ваздуху обезбедио мало влажности.

Идеална температура ваздуха за мачиће:

до 7 дана старости је од 31 до 33°C ;
од 8 до 14 дана између 27 и 29°C ;
од 15 до 28 дана је 27°C ;

61
 од 29 до 35 дана је 24°C ,
а од 35 дана надаље је 21°C .

ХРАЊЕЊЕ ПОМОЋУ БОЧИЦЕ

Храњење мачета помоћу бочице захтева посебне бочице и цуцле за ту сврху
(Опет нешто што ми можда не можемо да набавимо; снађите се, то бар умемо ). Нежно ставите цуцлу
мачету у уста - најбоље док се одмара на стомаку - затим полако повуците бочицу навише
тако да глава мачета буде мало подигнута а вратић издужен док сиса. Гледајте, према нивоу
млека у бочици, да ли маче стварно сиса.
Колико хранити? Стварно је боље у првих неколико дана да маче буде
потхрањено, него прехрањено. Маче које храните бочицом обично ће и само да престане да
сиса када је сито. Ако, међутим, приметите да му млеко цури из носа, значи да је отвор на
цуцли превелик. (Ако маче настави да има мехуриће млека у носу сваки пут када га храните,
потребно је да га ветеринар пажљиво прегледа, да будете сигурни да су му непца правилно
развијена.) Пре давања мачету, треба да загрејете млеко (т.ј прикладну замену за млеко), на
температуру од 38°C (приближно температури тела мачке), а то ћете да урадите стављањем
бочице у топлу воду, радије него у микроталасну пећницу, јер она може да створи вреле
тачке у мешавини.
Добар начин храњења је употребом шприца за инјекције (без игле, наравно!)
За новорођенче, па до 1. седмице старости, користите шприц од 3ml и храните свака 2 сата.
Са 1 семицом, спремни су за 6ml свака 3 сата, а са 3 седмице пребаците их на 12ml и
храните бар на свака 4 сата. Просечни оброк за маче старо 3 седмице може да варира од
једног до три пуна шприца од 12ml, ако је малецни врло гладан!!
После сваког храњења, треба да држите маче прислоњено на Ваше раме и
нежно га љуљукшкате да подригне. Друга техника је да маче држите тако да су му леђа
ослоњена на Ваше груди, нежно га милујући подбратком док истовремено трљате његов
стомачић.
Препоручује се да маче равномерно добија у тежини 10g дневно, али немојте
да Вас изненади ако маче застане на некој тежини дан-два, а затим изненада узнапредује.
После храњења, подригивања и мерења мачета, проверите да ли треба променити
постељину у леглу и да ли је температура правилна. Затим вратите маче у легло, да може да
спава. Правилно нахрањено маче обично ће да спава до следећег храњења.

ПОДСТИЦАЊЕ ПРАЖЊЕЊА
Мачићи ће нормално да имају пар чврстих, жућкастих столица у току дана,
уколико су правилно храњени. Такође, после сваког храњења, биће потребно да нежно
масирате и стимулишете аналну и гениталну област стерилном ватом натопљеном топлом
водом. То ће навести маче да уринира и покренуће му пражњење црева и врло је важно да
наставите са овим све док маче коначно не почне самостално да користи кутију са песком,
чак и ако знамо да већина мачића може да контролише стомак у узрасту од 10 дана. Имајте
на уму да Ваше маче црева вероватно неће да празни редовно после сваког храњења, а
понекад можда прескочи читав дан. То је у реду све док маче расте, добро једе и не показује
никакве знаке проблема, као и док уринира.
Млади мачићи морају да се штите од болести!! УВЕК перите руке пре и после
узимања мачића и УВЕК перите и стерилишите бочице, цуцле, четке или црева за храњење,
врелом водом, после сваке употребе!! Ако Ваши мачићи нису примили колострум своје
мајке (водњикаво млеко које краљица ствара у првих пар дана после порођаја), постоји

62
повећани ризик за Ваше мачиће пошто нису примили антитела која постоје у колоструму. У
овом случају, одвајајте их од осталих животиња.

ДИЈАРЕЈА / КОНСТИПАЦИЈА
Шта значи мекана и жута столица? Ово може да означи благи случај
прехрањености. Покушајте са разређивањем хране за 1/3 док се столица не врати у нормалу,
затим поступно појачавајте храну до пуне јачине.
Шта значи мекана и зеленкаста столица? Ово би био показатељ да се храна
пребрзо креће кроз пробавни систем мачета и жуч се не апсорбује, а вероватно је у вези са
умереном прехрањеношћу. Разблажите храну.
Шта са столицама које изгледају као сир? Или је храна прејака, постоји јака
прехрањеност, или маче можда има бактеријску инфекцију. Проверите са ветеринаром, који
ће Вам можда саветовати да јачину хране преполовите, а можда отпочнете са
антибиотицима. Ако је маче озбиљно дехидрирало, може да прими раствор глукозе под
кожу.
Мачићи са констипацијом или имају столицу са напором? У овом случају
треба да појачате храну и да храните мало мањим количинама, али чешће. Ако маче има
натечен стомак и ако црева нису пражњена више од једног дана, можда треба да му дате да
попије минерално уље (парафинско уље, 10 капи на 100g телесне тежине). (Пазите када дајете
парафинско уље, јер је без мириса и укуса, па га мачка врло лако удахне у плућа, пошто га не осећа. У плућима
оно може да доведе до веома тешких упала, пошто се уопште не разграђује у организму. Зато се препоручује
да се парафинском уљу пре давања дају укус и мирис додавањем неколико капи сирупа, можда мало рибљег
уља и сл. Из мог искуства најбоље је рибље уље, јер се два уља потпуно мешају, што са уљем и сирупом није
случај. Осим тога, мирис и укус рибљег уља су тако јаки да је довољна врло мала количина. Ја сам, у
међувремену, дигао руке од парафинског уља и сада дајем само лактулозу, два пута дневно по 0,75ml/kg
телесне масе. Показало се да је то довољно.). Са ветеринаром продискутујте да ли би требало
применити клистир са топлом сапуњавом водом.

ХРАЊЕЊЕ КРОЗ ЦРЕВО

Понекад је храњење кроз црево једини начин да се спасе живот мачета.
Храњење кроз црево треба да се примени само као последњи излаз да се маче спасе и у
почетку треба да се изведе са искусним ветеринаром или ветеринарским техничарем, иако је
много људи ово научило из техничког приручника са одличним илустрацијама. Понекад су
мачићи преслаби да сисају из бочице, због дехидрације, прехладе или болести и потребно је
да се изведе храњење кроз црево. Користићете исту храну као и за храњење бочицом, а
количина хране се углавном прорачунава по обрасцу 28ml дневно на 100g телесне тежине.
Како почети? Положите црево преко тела мачета и пронађите мачетово
последње ребро. Ту се налази желудац мачета. Означите црево водоотпорним маркером или
лепљивом траком, тако да знате колико треба да га потиснете да бисте доспели до желуца.
Црево причврстите на шприц оне величине која одговара узрасту мачета и загрејте храну на
38°C стављањем шприца у топлу воду.
Седећи корак. Проверите да нема великих мехурова или џепова у шприцу са
храном. Маче умотано у мали, чисти и суви пешкир држите усправно, једном руком. Крај
црева навлажите храном, онда ВРЛО НЕЖНО уведите црево преко мачетовог језика у
његово грло. Лаганим, спорим али устаљеним покретом угурајте црево док не достигнете
раније направљену ознаку. Пре него што убризгате храну, потисните врло малу количину и
сачекајте само неколико секунди. Ако маче моментално почне да кашље, црево сте увукли у
мачетов душник уместо у желудац и морате поново да покушате. Када сте сигурни да је
црево у желуцу, убризгајте храну врло полако. Када је храна убризгана пресавијте црево да
бисте спречили враћање хране у њега, па га полако извуците из мачета. Када стекнете мало

63
искуства и самопоуздања, читав поступак храњења појединог мачета трајаће два до два и по
минута. Када мачиће храните кроз црево не морате да их терате да подригну, али свакако
можете, ако желите то додатно додиривање и миловање после храњења.
Храњење кроз црево старијег мачета или болесног одраслог. Добро умотајте
маче или мачку у пешкир, да спречите да Вас огребе. Поразговарајте са ветеринаром о
употреби цеви од тврде пластике, коју бисте ставили у уста тако да маче или мачка не могу
да Вас уједу. На овај начин, црево за храњење можете да уведете кроз ову цев, па затим
даље кроз грло животиње, а да животиња не може да Вас угризе, нити да прегризе гумено
црево.
Најчешћи проблеми. Храњење кроз црево није тако једноставно за извођење и
може да изазове озбиљне и кобне компликације као што је запаљење плућа (ако погрешите
па храну убризгате у плућа) и аспирација и констипација/блокада црева. Ово је крајњи
излаз, али је често веома ефектан начин да се покуша спасавање мачета.

УВОЂЕЊЕ ЧВРСТЕ ХРАНЕ

Мачићи чак и из истог кота могу да се широко разликују у томе када ће почети
да прихватају чврсту храну (процес одбијања од дојења). У старости од око четири недеље,
већина мачића испољава неко занимање за чврсту храну. Постарајте се да ово одбијање од
дојења третирате као позитивно искуство, тако да маче не буде уплашено. Почните тако
што ћете мало хране да ставите на прст. Ако маче не почне да је лиже, онда треба да
натрљате њоме његова уста, пазећи да храном не затворите нос и онемогућите дисање. Маче
ће сигурно да се оближе и на тај начин да узме храну.
Важно је упамтити колико је пробавни систем мачета нежан и како лако може
да се поремети. Врло споро, употребом прста, наставите да радите на новој вештини мачета
да узима чврсту храну, охрабрујући маче да лиже храну са Вашег прста. Следећи корак је да
додате мало благо загрејане хране за бебе у мачетову храну, правећи тако од ње кашу. Неки
од вас су можда чули да је храна за бебе опасна за мачиће због сушеног лука који се налази
у њој; већина произвођача хране за бебе је избацила тај састојак (али ипак проверите за
одређену врсту хране да ли је то тачно). Храна за бебе је погодна због мириса који прија
мачићима и охрабрује их да једу, када су млади или болесни па не могу добро да осете
мирисе, или нису свесни глади.
Будите стрпљиви. Неки мачићи не испољавају занимање за чврсту храну све
до старости од седам седмица... ово је крајност, али може да се догоди. Наставите рад са
мачетом најмање четири пута дневно истовремено га хранећи бочицом или шприцем да
будете сигурни да маче добија довољно хране. Како маче полако отпочне са прихватањем
чврсте хране, таку му постепено уводите у исхрану ону храну којом ћете да га храните
убудуће. Такође се постарајте да мачету обезбедите висококвалитетну суву храну која ће да
му буде УВЕК доступна. Неки мачићи ће да дају предност сувој храни и уживаће да чешкају
зубиће и да крцкају хрскаве комадиће.

ДРУГЕ ПРЕПОРУКЕ
Проверавајте да Ваше маче није дехидрирано. Најлакши начин да се провери
хидрација мачета је да се уштине, чврсто али нежно, кожа између мачетових лопатица и да
се подигне равно навише и да се у тренутку пуштања уврне. Кожа која је добро влажна
вратиће се натраг за мање од секунде, готово тренутно. Што дуже се кожа враћа на своје
место, то је Вашем мачету потребно више течности. Код тешко дехидрираних мачића
можете, са Вашим ветеринаром, да одлучите да убризгате раствор (обично 5% глукоза или
пак Хартманов раствор) под кожу.

64
 РАЗВИТАК МАЧЕТА

Првих дванаест недеља у животу мачета су врло важне када се говори о

развитку. За време овог периода цео накот би требало да остане заједно са мајком, тако да
могу да науче правила о томе како бити мачка! Овај текст ће Вас провести кроз фазе кроз
које маче пролази.

Одмах по рођењу и прва седмица

Мачићи се рађају слепи и глуви, тако да морају да се ослоне на чуло мириса да
би нашли мајку и сисали. Неколико првих дана по рођењу главни задатак мачета је да једе,
спава и да га мајка негује. У овом периоду треба мачиће да препустите мајци, нема потребе
да их узимате и чак треба да се трудите да их не узимате осим ако није апсолутно
неопходно. Између петог и десетог дана живота очи мачића ће почети да се отварају и они
ће почети да посматрају свој нови свет. Могу да покушају да ходају када прогледају, али
биће врло трапави; ово је нормално. Не брините за чишћење материнске кутије, ни самих
мачића, мајка ће то да ради. Мачићи треба да су при рођењу тешки око 85-110 грама и треба
да напредују између 85 и 140 грама седмично. Могуће је да мајка почне да сели мачиће по
стану ако је незадовољна положајем материнске кутије. Ово је инстинктивно настојање
мајке да обезбеди мачићима сигурност. Ако почне ово да ради, НЕ ВРАЋАЈТЕ мачиће у
кутију. Ово ће само да узруја мајку, јер ће помислити да су јој мачићи нестали! Попустите
мајчиним жељама.

Друга и трећа седмица

До овог тренутка мачићи би требало да су способни да гледају, а почеће и да
чују. Почеће да лутају и шетају около, али биће врло нестабилни. Не брините, брзо ће да
напредују у томе. Следите мајчине жеље, али ћете вероватно моћи да узимате мачиће. Не
претерујте у томе и ако се мајка икада наљути на Вас због претераног дирања њених беба,
одмах престаните. Мачићи још треба да сисају код мајке и да од ње добијају све што им је
потребно.
Треба да разговарате са ветеринаром о чишћењу од паразита и о вакцинацији
(прочитајте текст о вакцинацији). Мачићи који су јако заражени цревним паразитима могу
да умру. Многим мачићима је потребно неколико чишћења, зато обавезно о плану чишћења
разговарајте са ветеринаром.

Четврта и пета седмица

До овог времена мачићи ће да науче да врло лепо ходају, а можда ће почети и
да користе кутију за песак. Потрудите се да за мачиће набавите одговарајућу кутију (плићу и
мању од мајчине); ову кутију можете да држите негде у близини материнске кутије. Мајка
би требало да научи децу како се кутија користи. Пустите је да то сама ради и само
одржавајте потпуну чистоћу кутије.
Нека зубићи почну да расту! Мачићи ће почети да добијају зубе у овом
периоду. Мајци овај раст неће да се допадне, пошто их још доји, па ће да смањи време
дојења. Ставите мало хране и чинију са водом за мачиће близу материнске кутије. Само
немојте да буду поред кутије са песком. Мачиће треба да храните квалитетном храном,
специјално израђеном за њих.

65
 Шеста и седма седмица
До краја овог периода сви мачићи би требало да су већ одбијени од дојења и
да једу храну из својих чинија. Свако маче би требало да је тешко око 400-500 грама. До
дванаесте седмице мачићи би требало да пређу на потпуну исхрану сувом (или каквом
другом) храном посебно произведеном за мачиће.
Мачићи ће са мајком да отпочну увек важно играње. Игра је врло важна за
правилну социјализацију мачића, зато их пустите да се играју и истражују! Као и деца, што
више се играју и истражују, то више ће да напредују, ментално и интелектуално! Наставите
да узимате мачиће само онолико колико мајка допушта. То ће да им помогне да се навикну
на своје људске партнере и постану бољи љубимци.

Осма и девета седмица

Мачићи ће да наставе са учењем и истраживањем и биће типични „мачићи” -
знатижељни за све и улазиће свуда. Пустите их да истражују, играју се и дирајте их онолико
колико мајка дозволи. Почећете боље да схватате како ће мачићи да изгледају када одрасту.
Боја очију и крзно постаће до овог тренутка онакви какви ће вероватно и коначно да остану.
Мачићи и даље много уче од мајке и зато их још не треба одвајати. Многи
узгајивачи настоје да продају мачиће пре 12 седмица старости. Немојте куповати мачиће
овог узраста. То није добро за маче, а како маче није потпуно социјализовано, може да се
деси да имате више проблема са његовим понашањем него ако га набавите у узрасту од 11-
12 седмица. Друга је ствар ако усвајате маче из прихватилишта. У том случају не оклевајте
ни тренутак, јер сиротану је очајнички потребна помајка па ће Вас да прихвати у тој улози.

Десета до дванаеста седмица

Мачићи ће почети да постају независнији једни од других, као и од мајке.
Могуће је да им је потребна нека завршна вакцинација, али углавном су већ вакцинисани,
здрави и потпуно социјализовани. У овом периоду и само тада, можете да размотрите
прелазак мачета у нови дом.

ВАКЦИНИСАЊЕ И ЧИШЋЕЊЕ ОД ПАРАЗИТА

Све мачке треба вакцинисати, чак и оне строго кућне. Мачке могу да побегну.
Неке болести користе мишеве, буве или друге инсекте као преносиоце и није им потребно
присуство других мачака. Природне непогоде, земљотрес и сл., могу да оставе мачку ван
куће. Чишћење од цревних паразита се такође подразумева. Стога се препоручује следеће:
3 седмице фекални преглед
6 седмица фекални преглед
9-10 седмица FHV/FCV/FPV* вакцина
ELISA тест на FeLV
FeLV вакцина
фекални преглед
12-14 седмица FHV/FCV/FPV вакцина
FeLV вакцина
вакцина против беснила
фекални преглед
6 месеци FeLV вакцина и фекални преглед

66
 12 месеци фекални преглед
16 месеци FHV/FCV/FPV вакцина (понављати годишње)
FeLV вакцина (понављати годишње)
вакцина против беснила (понављати према прописима)
фекални преглед
*FCV = мачји калицивирус
FHV = мачји херпес вирус (раније зван мачји ринотрахеитис вирус)
FPV = мачји панлеукопениа вирус
FeLV = мачји леукемија вирус
FIP = мачји инфективни перитонитис. Вакцинација је годишња, али његна
ефикасност и безбедност су под знаком питања. Разговарајте са ветеринаром.
FHV/FCV/FPV инјекција за мачке обично садржи и вакцину против
хламидије, што је још једна болест дисајних органа. Избегавајте ову комбинацију, јер
вакцина против хламидије може да створи компликације које су много теже од саме (иначе
благе) болести. Уочите да се овде и не препоручује вакцина против хламидије (због
поменутог разлога). Такође, FHV/FCV вакцина сме да се даје само потпуно здравим
мачкама, када сте сигурни да мачка већ није заражена неким од ових вируса. У противном,
могу да настану веома озбиљне компликације.
ВАЖНА НАПОМЕНА: Када је вакцинација у питању, треба знати да је било
случајева појаве саркома изазваних вакцинацијом (између 1 и 4 случаја на 10000
вакцинисаних). До ове појаве долази првенствено код вакцинације против беснила и против
вирусне леукемије. Зашто до ње долази није познато. На месту давања вакцине обично се
јави оток, који нормално није већи од пар центиметара. Оток се повуче за највише један
месец. Ако је оток превише велики, или траје дуже од месец дана, обавезно посетите
ветеринара. Ови саркоми брзо делују и време је драгоцено. У року од 12 седмица после
давања вакцине (ако са створио сарком) треба уклонити сарком и околно ткиво. Претходно
треба урадити биопсију и добити патолошки налаз, да би се утврдило да ли је тумор сарком,
или евентуално бенигна врста. До оваквих појава је долазило независно од произвођача
вакцине. Дакле, треба добро (у договору са Вашим ветеринаром) извагати корист од
вакцине и потенцијалну опасност. Да ли ја мачка луталица или живи само у кући, да ли
долази у контакт са другим, евентуално зараженим животињама? Ово су питања од којих ће
зависити одлука о вакцинацији.
(Последњих година, вацинација сваке године нашла се под великим знаком питања. Многи стручњаци
оспоравају потребу за годишњим вакцинисањем, па чак тврде и да је штетно. Уосталом, ни код људи се вакцинација не
врши сваке године - обави се у раном детињству и готово. Имунитет стечен против вируса обично траје током целог
живота, док је против бактеријских обољења потребна периодична ревакцинација, али не сваке године)

СТЕРИЛИЗАЦИЈА

Због проблема пренасељености кућних љубимаца, стерилизацији својих маца

прибегава већи број људи него икада раније. У Сједињеним Државама сваке године
еутаназијом бива усмрћено преко 10 милиона паса и мачака, зато што за њих не може да се
нађе дом. А огромна већина ових животиња су савршено здраве, пријатељски расположене
и младе. Због овога мора да се посвети велика пажња спречавању непланираног
размножавања, или размножавања ако нема већ спремних домова који чекају на бебе.
Најбоље решење овог проблема је стерилизација љубимаца.

67
 Постоје додатне предности за старатеља љубимаца који је применио ову
процедуру на своје љубимце: ове предности укључују, у већини, дужи и здравији живот
љубимаца; побољшано понашање и већу везаност за њихову људску породицу; повећану
безбедност, јер стерилисани љубимци су мање наклоњени тумарању улицама, где бивају
повређени или чак изгубе живот у трагању за паром; нема нежељених мачића; мања тежња
стерилисаних љубимаца да „обележавају” или оштећују намештај, као и значајно смањење
многих медицинских проблема као што су рак дојке и материчне инфекције, који су
прилично уобичајени код нестерилисаних мачака.
Једноставно речено, стерилизација уклања способност животиње да се
размножава. Стерилизација женки укључује хируршко уклањање женкине материце и
јајника. Код мужјака, уклањају се тестиси. Оба захвата се изводе под потпуном анестезијом
и сматрају се релативно сигурним, рутинским и безболним (чувајте се Петрујкића, професора на
Ветеринарском факултету, код њега је ова операција све само не сигурна ). Обично се животиња
опорави у року од једног дана од операције.

КОРИСТИ ОД СТЕРИЛИЗАЦИЈЕ ВАШЕ

МАЧКЕ
Постоје многе користи због којих би ваљало стерилисати мачку. Код женки,
стерилизација ће да их спречи да пролазе кроз нове циклусе „терања”. Нестерилисане женке
нормално улазе у терање неколико пута годишње, а ови циклуси могу да трају од неколико
дана до неколико седмица и укључују такво понашање као што је прскање урином (да, и
женке такође могу да прскају), обележавање урином, завијање (урликање) као и нека друга
нерадо виђена понашања. Стерилизација мужјака пре него што постигне зрелост готово
увек спречава развој понашања везаног за парење, што укључује прскање урином и
обележавање територије и жељу да тумара наоколо тражећи партнерку (што се тиче
обележавања, моје искуство је да стерилизација мужјака не даје баш увек жељени резултат). То само по
себи доводи мачку у велику опасност да се повреди, или чак изгуби живот (од ударца аутом,
н. пр.); да постане предмет људске суровости; да се зарази од других мачака, поготову у
борби.

СТЕРИЛИЗАЦИЈА ЖЕНКИ
Најчешће, препоручује се да се женски мачићи стерилишу у узрасту од шест
месеци, пре првог терања. Операција, звана „овариохистеректомија”, укључује анестезију,
после које ветеринар прави рез кроз који уклања јајнике и материцу. Хируршки рез се затим
затвара или неапсорбујућим шавом (који затим мора да се уклони после 7-10 дана); или
поткожним шавом који се сам постепено разлаже у телу. Постоји још један захват, који се
зове „подвезивање јајовода”, који женку чини стерилном, али је не спречава да улази у
терање и привлачи мужјаке. Због тог разлога, подвезивање јајовода није посебно
популарно!
Често нас питају да ли женка може да се стерилише иако је у сред циклуса
терања. Док већина ветеринара воли да изведе операцију на мачкама које нису у терању,
неки ће да је стерилишу и тада. Често се то додатно наплаћује, јер је за операцију потребно
више времена и пажње због повећаног снабдевања материце крвљу за време циклуса
терања. Ипак, стерилизација за време терања је много боља од чекања и можда настајања
нежељених последица по мачку, као што је нежељена трудноћа, болест или повреда
добијена од других мачака док лута у потрази за мужјаком.

68
 СТЕРИЛИЗАЦИЈА МУЖЈАКА
Други назив за стерилизацију мужјака је кастрација.
Мужјаци се обично стерилишу у узрасту између 5 и 9 месеци, пре него што
отпочне са обичајем да прска урином. Стерилизација укључује уклањање извора полних
хормона и ћелија сперме, а то су тестиси. Два засека су обично тако мала да шавови нису ни
потребни. Наравно, мачак се шаље кући истог дана.

СТЕРИЛИЗАЦИЈА ПРОТИВ
ВАСЕКТОМИЈЕ
Постоји још један поступак за спречавање плодности код мужјака, а то је
„васектомија”. Иако оставља мужјака стерилним, она не утиче на ниво тестостерона, све док
је сперматичка артерија нетакнута. Другим речима, мачак на коме је примењена васектомија
може да се пари, али не може да ствара мачиће. Овај поступак се ретко користи код мужјака
домаћих мачака, зато што је такав мачак и даље територијалан, бори се, лута и још увек
прска урином који има веома јак мирис. Васектомија је ваљан начин за контролу
насељености у колонијама мачака луталица.

КОЈИ УЗРАСТ ЈЕ НАЈБОЉИ ЗА

СТЕРИЛИЗАЦИЈУ?
Најбоље време је пре него што животиња достигне зрелост. Многи стручњаци
тврде да је узраст од шест месеци идеално време за стерилизацију. Међутим, извршена су
многа проучавања која показују да здрави мачићи, стерилисани већ у узрасту од шест
седмица, сасвим добро то подносе. Опоравак овако младих мачића је врло брз и до сада
нису утврђене никакве значајне штетне последице. Стерилизацију здравих мачића и
штенаца још у раној младости одобравају многе хуманитарне, али и стручне организације,
укључујући „Хуманитарно друштво Сједињених Држава”, „Америчко ветеринарско
удружење”, „Америчко хуманитарно удружење” и „Удружење љубитеља мачака”.
Неки људи ипак осећају да маче треба да буде веће и јаче пре него што се
подвргне потпуној анестезији која је неопходна да би се операција извела, као и да допусте
више времена за развој уринарног система. Посаветујте се са својим ветеринаром и другим
професионалцима из области ветерине којима верујете, да Вам помогну да утврдите право
време за стерилизацију Вашег мачета или мачке. А када говоримо о мачкама, осим ако Ваша
мачка нема здравствени проблем, стерилизација се сматра безбедном у СВАКОМ узрасту!

ЈОШ РАЗЛОГА ЗА СТЕРИЛИЗАЦИЈУ

Многе породице би волеле да њихова деца искусе чудо рађања тако што ће да
пусте да њихова љубљена маца има још један кот. Међутим, када милиони породица овако
поступе, гледамо огроман број мачака које бивају усмрћене еутаназијом због нарастајуће
пренасељености. Ваша библиотека и телевизија су велики извори ове врсте наобразбе, а
такође, пронађите познате одгајиваче па видите хоће ли да дозволе Вашој деци посету када
има младих мачића.

НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
Постоји поступак стерилизације који се тренутно широко користи у Европи,
али ретко у Сједињеним Државама. Ова економична метода се зове „стерилизација на левом
боку”, а укључује прављење малог реза кроз бочни трбушни зид мачке. У основи, ова
техника укључује улазак кроз бок животиње, насупрот желудачног предела животиње.

69
Животињи се избрије леви бок, а ветеринари у Енглеској и Француској су открили да је овај
поступак много јефтинији, краћи и за мачку безбеднији. Ова техника је оригинално
развијена за примену на мачкама луталицама, које је требало пустити у дивљину у року од
48 часова после операције.
За мужјаке постоји нова технологија звана „хемијска стерилизација”, која
изгледа веома обећавајуће. Патентирани хемијски стерилизатор зове се „Неутерсол” и
инјекциона је супстанца, која се састоји од неутрализованог цинк аргинина. Једном
убризган, препарат мачка чини стерилним непрекидно за време од седам дана, без бола,
проблема или нежељених појава. Препарат се већ користи са успехом ван Сједињених
Држава, али за употребу у Сједињеним Државама још га није одобрила FDA (Управа за
храну и лекове).

ПЕРУТ

Иако ово није тако честа појава, мачке могу да имају перут. Перут може да
буде знак надражаја коже, суве коже, алергије, инфекције, или озбиљније болести тако да,
ако Ваша мачка има перут, можда желите да је одведете ветеринару на комплетан преглед.
Ако са Вашим ветеринаром искључите све здравствене разлоге, онда Ваша мачка вероватно
има обичну стару перут! Ако је тако, постоји неколико ствари које помажу да се перут сведе
на минимум.
- Одржавајте влажност коже и крзна Ваше мачке. Можете повремено да јој
дате МАЛО уља од туне, сваких пар седмица.
- Свакодневно четкајте мачку, или бар неколико пута седмично. Мачке имају
близу корена длаке лојне жлезде, које луче масноћу. Чешљањем помажете да се ова масноћа
разастре по целом крзну.
- Купајте мачку. Има шампона за мачке, предвиђених за суву кожу и против
перути. Купајте је једном седмично (или колико често Вам дозволи).

ПРОБЛЕМИ СА ЗУБИМА

Једна од најбољих ствари које старатељ мачке може да учини да би се уверио

у опште здравље свог љубимца јесте да рутински проверава зубе, десни и усну дупљу.
Мачке су, будући да не могу као ми да чисте саме своје зубе, изложене бројним проблемима
са зубима.
Маче почиње да добија млечне зубе у узрасту од 2-4 седмице. Када ови
постану довољно оштри да повреде мајку за време дојења (око четврте седмице), она ће
почети да одбија мачиће. Затим ове зубе замењују трајни, у узрасту од 3-4 месеца. Здрава
одрасла мачка ће имати 30 зуба - секутића, очњака, преткутњака и кутњака. Мачке којима су
зуби запуштени патиће од следећих проблема:
- наслаге на зубима (плак)
- каријес
- губитак или ломљење зуба
- гингивитис (болест десни)
- пародонтоза
- рак усне дупље

70
 Иако неки од ових проблема не звуче опасно, доказано је да бактерије из
мачјих уста продиру у крвоток оштећујући бубреге, срце и јетру ако се не третирају кроз
дуги период времена (знамо да исто важи и за људе).
Наслаге на зубима су основни узрочник болести десни и први корак ка
денталним проблемима. Оне се састоје од остатака хране, пљувачке и бактерија. Залепе се
за повшину зуба и могу да се уклоне једино механичким средствима. Ако се не уклоне
претвориће се у зубни каменац (калцификација) већ у року од 48 часова. Каменац може да
уклони једино ветеринар. Стога је најбоље да уклоните наслаге пре него што постану
каменац.
Наслаге које заиста чине штету зубима и деснима налазе се испод линије
десни. Бактерије у наслагама се размножавају и нападају десни и кост, па како инфекција
нагриза лежиште зуба, овај постаје расклиман. Мачке од сломљених или изгубљених зуба
могу да добију гнојење или инфекције.
Најбољи начин за избегавање проблема са зубима је да започнете редовно
седмично чишћење зуба. Такође настојте да од самог почетка (пошто је одбијено од дојења)
храните маче сувом храном.
Ако посумњате на било који проблем са зубима (или деснима), одведите
мачку ветеринару. Ако је све у реду, бар може да обави професионално чишћење зуба.
Симптоми:
задах
губитак апетита
губитак тежине
жуто/смеђе/црни зуби
отечене, црвене десни
недостаје зуб, или је сломљен

Третман:
Ако не чистите редовно зубе своје мачке, или то никада нисте ни радили,
требало би да је одведете ветеринару на први преглед. Он ће можда да је стави под
анестезију. Нажалост, мачке не умеју да буду мирне за време чишћења зуба. Ветеринар ће да
очисти мачки зубе и уклони све наслаге и каменац и прегледаће јој зубе и десни тражећи
било какве неправилности.
Код куће, требало би да очистите мачки зубе једном седмично. Требало би да
отпочнете са овим још док је мачка млада и чините то врло лагано, како би се она навикла
на чишћење.
Мере предострожности:
Редовно (седмично) чистите мачки зубе. Четкица мора да буде мекана.
Набавите пасту која нема (за мачкино схватање) непријатан мирис. Одлично средство за
чишћење је сода-бикарбона са мало воде. Навикните мачку на четкицу тако што ћете да
капнете мало сока од рибе (из конзерве, на пример) на четкицу, па је пустите да то њуши и
лиже. У почетку, чишћење зуба нека траје само неколико секунди, док не стекне навику.
Када мачка навикне на чишћење зуба, пређите после чишћења на масажу десни. То
подстиче протицање крви кроз десни и одржава их у добром здрављу.
Користите специјалну, суву храну, јер она се много мање задржава на зубима.

71
 СТРЕС

Мачке не воле напете ситуације и слабо се сналазе у њима. За време велике

напетости оне су много подложније болестима (и подложне враћању напада болести од које
тренутно болују) и могу изненада да почну да испољавају следеће понашање:
Прскање урином
Неприкладно пражњење
Проблеми са кутијом за песак
Агресивно понашање
Гребање
Обележавање
Уједање
Скакање
Депресија или осамљивање
Лоше личне хигијенске навике
Покушајте да избегнете или да Вашем љубимцу бар умањите стресну
ситуацију. Понекад сама ситуација не може да се избегне (н. пр. селидба), али можете да
умирите љубимца за то време. Ево листе уобичајених ситуација које мачкама стварају
напетост:
Пресељење
Одмор (мачка је свесна Вашег одсуства и забринута је)
Празници
Скупови
Деца у кући
Гости
Друге животиње у кући
Велико спремање
Реновирање куће
Пут до ветеринара, или друго путовање
Гласна музика

ТРАВА

Као и људима, мачкама је понекад потребно нешто опоро да им помогне да

одрже пробавни систем у здрављу. Због овог разлога мачке уживају да повремено једу траву
и зеленише. То чине и када желе да подстакну повраћање којим избацују длаке накупљене у
желуцу приликом уређивања крзна. Омиљена им је влакнаста трава, дугих листова, као код
младе пшенице. Морате много да пазите да Ваша мачка, тражећи траву коју ће да грицка, не
наиђе на ону која је попрскана пестицидима, или пак на неку од многобројних биљних
врста које су отровне за мачке.
Најбоље је да, ако икако можете, одвојите један део баште (или саксију у
стану) и засејете траву коју ће Ваша мачка да грицка, а која је за њу безбедна. Погодан за
сејање је овас, кога можете да засејете и зими, у саксије, тако да Ваша љубимица и преко
зиме има потребан зелениш.

72
 МАЦИНА МЕНТА

Познато је да једна врста менте („мачја мента”, Nepeta cataria) натера мачке да
„полуде” (слично корену валеријане)... Па, како она то делује?
Мачја мента је трава из природе, из фамилије менте, која делује као
халуциноген. Није онда чудо што мачке „поблесаве”! Не брините, не стиче се зависност.
Ако се користи превише често, изгубиће утицај на мачку.
Неке мачке не испољавају занимање за мачју менту; међутим, већина мачака је
воли! Ако успете да набавите семе ове менте, можете да је узгајате у углу свог дворишта. То
ће помоћи да Ваша маца мање лута по суседству, јер ће бити привучена мачјом ментом и
желеће да се што више задржава поред ње.

НОСИЉКЕ

Постоје разни типови носиљки за мачке, укључујући картонске, меке и чврсте

носиљке. Картонске могу да послуже једнократно, или за ретко преношење. Мада
економичне, нису тако јаке и удобне као оне друге.
Ако често преносите Вашу мачку, вероватно би требало да инвестирате у јачи,
чврсти или меки модел. Тако Ваша мачка може да стекне навику на исту носиљку; а та
носиљка ће бити стабилнија и удобнија за Вашу малену. И чврсте и меке носиљке
обезбеђују пуно „прозора” тако да мачка може да разгледа около. Могуће је да ће Вам
дозволити да на овај начин мачку превозите и аутобусом.
Када бирате величину носиљке, нека буде један и по пут већа од Ваше мачке.
Треба омогућити мачки да лепо легне, да се усправи и да се окрене. Када набавите носиљку,
оставите је да мачка може да је оњуши и навикне се на њу. Можете да ставите неке играчке,
ћебенце или друге познате мирисе у носиљку. Што год да урадите, нека има за циљ да се
Ваша мачка у носиљци осети сигурном и „код куће”. Ако набавите коришћену носиљку,
обавезно је оперите антибактеријским сапуном и топлом водом.

КРЕВЕТИЋИ ЗА МАЧКЕ

Спавање је дефинитвно мачји приоритет, јер мачке спавају у просеку 16

часова дневно. Зато ћете можда желети да инвестирате у плишани и удобни креветац за
Вашу омиљену мацу. Наравно, мачке су ћудљиве па могу једноставно да „дигну нос” на леп
и скупоцен кревет. Међутим, већина мачака ужива да се излежава на удобном кревету, дању
и ноћу. Уочите где Ваша мачка воли да се излежава током дана (и ноћи, уколико не спава са
Вама), па поставите нови кревет на то место. Сви су изгледи да ће Ваша мачка волети своје
ново место за спавање.
Када набављате кревет, нека буде мек, плишан и довољно велики да Ваша
мачка може потпуно да се склупча или пак испружи у њему. Мачке, за разлику од паса, воле
кревете који имају високе ивице и покривке, где лепо могу да се склупчају.

73
 ОГРЛИЦЕ

Мачке би, као и пси, требало да носе неку врсту огрлице са привеском за
распознавање, чак и мачке које живе стално у кући. Никад се на зна када кућна мачка може
изненада да побегне из куће кроз отворена врата или прозор. Тада је тешко очекивати
повратак мачке.
Изаберите огрлицу и привезак који су врло лагани. Ако је огрлица тешка,
мачка ће мрзети овај нови „накит” и вероватно ће настојати да га на сваки начин скине.
Уверите се да огрлица пристаје мачки. Ако је лабава, мачка ће вероватно да
пронађе начин да је скине, ако је тесна биће неудобна. Добро је ако можете да уметнете два
прста између огрлице и врата мачке.
Привезак треба да садржи следеће информације: име мачке (нарочито ако она
зна да је то њено име), Ваше име, број телефона и адресу. Обавезно користите огрлицу за
мачке, не за псе. Огрлице за мачке су направљене тако да мачка, у случају да се закачи за
нешто (грана дрвета, ограда и сл.) може да се извуче из огрлице, док псећа увек стоји
чврсто. Ако намеравате да купите огрлицу против бува, проверите да ли је можда Ваша
мачка алергична на њу (или је можда њено деловање засновано на препарату који није препоручљив за
примену код мачака, јер је за њих отрован! Видите поглавље „Буве и крпељи”).

ТЕХНИКЕ ОДВРАЋАЊА

Противно популарном веровању, мачке је врло лако увежбати, тако да своје

мачке можете научити и која места у кући су ван дозвољене границе. Пробајте неки од
датих савета и са нешто труда и стрпљења Ваша мачка може бити увежбана боље него било
који пас кога знате! Напомена: ако настојите да зауставите прскање урином, проблеме са
посудом за нужду, или гребање, погледајте одговарајуће одељке.
1) Ако Ваша мачка скаче на места која сматрате неприкладним (полице,
столови...), поставите питање „Да ли моја мачка има довољно високих места?”. Можда је то
зато што нема довољно високих места на која може да иде. Мачкама су потребна висока
места за седење. Ако немате мачју кулу, или високу гребалицу, набавите једну и видите да
ли можете да научите мачку да је користи као ново место за скакање.
2) Упутите мачки одлучно „не” када се понаша на нежељен начин. Никада не
кажњавајте мачку, нити прекомерно вичите или је плашите. Ово ће само научити Вашу
мачку како сте Ви врло „живчано” биће кога треба да се клони и да га не воли. Ако често
нисте код куће овај метод неће бити успешан, јер нећете увек затећи мачку на делу, стога
неће константно ни добијати одбијајућу поруку.
3) Употребите бочицу (нешкодљивог) спреја да попрскате мачку сваки пут
када се понаша на нежељен начин. Лоша страна овог поступка је што мачка може Вас
повезати са гадним млазом који добија.
4) Баците неки предмет (лагано! Ви само покушавате да ставите мачки до
знања да је њено понашање погрешно, не желите да је прекомерно уплашите или
повредите), као што је смотана чарапа, близу мачке. То ће је благо уплашити и помоћи јој да
схвати да је понашање које је управо спровела строго забрањено. То истовремено доводи у
везу` пљуску по глави са чарапом, а не са Вама.
5) Поставите двострану лепљиву траку преко површине која је недозвољена
мачки. Мачка ће мрзети тај осећај под шапама и престаће да одлази тамо.

74
 6) Поставите алуминијумску фолију преко забрањене површине. Многе мачке
мрзе тај осећај под ногама.
7) Поставите наопако окренуте мишоловке по забрањеној зони, па их
прекријте комадом воштане хартије или нечим сличним. Када мачка пређе преко воштане
хартије, биће неочекивано уплашена. После извесног времена схватиће да та област доноси
много више невоља него што завређује. Овај метод може да буде незгодан, зато будите
пажљиви да се мачка случајно не ухвати у мишоловку
8) Добро очистите област раствором који неутралише мирисе, ако
покушавате да задржите мачку даље од места које је означила урином. То ће уклонити сав
мирис, па место неће више бити занимљиво за мачку
Употребом неког од ових трикова Ваша мачка ће престати да одлази „преко
црте” за неких 4 - 6 седмица. Ако ове методе не делују, биће потребно да консултујете
специјалисту за понашање, или Вашег ветеринара, за помоћ.

КАКО ОДАБРАТИ ВЕТЕРИНАРА

Избор правог ветеринара играће врло важну улогу у будућем животу Ваше
мачке. Примените ове критеријуме који ће да Вам помогну да одаберете правог:
Истраживачки акредитиви - Немају сви ветеринари исти ниво знања, ни
залеђе. Проверите где је Ваш ветеринар похађао школу, какав је студент био и који начин
рада примењује, односно које конференције посећује да би остао у току са медицинском
науком.
Да ли је Ваш ветеринар личност - Да ли објашњава ствари? Да ли је лако
разговарати са њим, је ли углађен, пун знања и савремен? Не бојте се да питате. А ако Ваш
ветеринар икада изазове нелагодност код Вас када треба нешто да питате, размотрите
одустајање од њега.
Има ли ординација Вашег ветеринара 24 часовно дежурство - Мачке се не
разбољевају увек од 7-15 часова, зато проверите да ли је Ваш ветеринар спреман да Вам
пружи ову врсту услуге.
Да ли је ветеринар близу Ваше куће - Најгоре што може да Вам се деси је да
морате да идете на дугу вожњу (што може да однесе драгоцено време) да бисте стигли до
ветеринара. Када се јави хитан случај, оно што желите ја да Вашу мазу што пре одведете
ветеринару.
Колики су трошкови - Има ли Ваш ветеринар разумне цене? Обично добијете
онолико колико платите, зато се чувајте превише јефтиних услуга. Међутим, потребно је да
притом нађете ветеринара кога можете да платите.
Каква је сама ординација - Посетите ординацију и проверите да ли је чиста,
организована и да ли су тамо љубазни. Ако осетите непријатност, знајте да ће да је осети и
Ваша маца!
Политика - Каква је политика Вашег ветеринара у погледу дозволе боравка у
ординацији за време прегледа и посета љубимцу пре и после операције. Дозвољава ли да
посматрате операције? Допушта ли да узмете учешће у неговању и оздрављењу љубимца?
Каква му је политика у вези са еутаназијом (неки ветеринари олако предлажу еутаназију,
други покушавају све пре него што напусте животињу) и да ли се оваква политика поклапа
са оним што Ви осећате? Све ово могу да буду веома важна питања на која ћете једном
морати да одговорите.

75
 Прибавите референце - Питајте пријатеље, колеге и фамилију за препоруке.
Ако неко коме верујете верује одређеном ветеринару, постоје изгледи да ћете и Ви моћи да
му верујете.

ЗНАЦИ УПОЗОРЕЊА

Када посетити ветеринара?

Нажалост, наши љубимци не могу да нам кажу када се лоше осећају, нити
могу себи да закажу преглед код лекара. Стога је на старатељу да уочи знаке који
упозоравају на болест и да, ако је потребно, одведе животињу ветеринару. Имајте на уму да
су мачке веома веште у прикривању знакова болести. Врло често, док Ви приметите да је
мачка уопште болесна, болест може да постане озбиљна.
Ако се питате да ли треба да водите мачку ветеринару, увек је боље
погрешити тежећи претераној сигурности. Многе болести, које почињу као безначајни
проблеми, могу да се преобрате у опасност по живот ако нису третиране благовремено и
правилно. А ако бринете због цене ветеринарског прегледа... Биће много јевтиније ако
мачку одведете ветеринару благовремено, на прве знаке болести, него да чекате да се
озбиљно разболи и да се јаве компликације.
Потребно је да знате шта је за Вашу мачку „нормално”. Водите рачуна о томе
колико често воли да једе и да пије, колико често иде у кутију са песком, да ли воли да буде
у рукама, да ли је нормално „причљива” и да ли често преде... Свака мачка је различита и
оно што је за једну нормално, не мора да буде нормално и за другу. Познајући нормално
понашање своје мачке, можете да будете сигурни да ћете увек моћи да уочите ванредно
понашање и знаке да није све у реду. На пример, ако је Ваша мачка фанатично чиста када
користи кутију са песком, па изненада почне да прави „инциденте”, можда покушава да Вам
тиме нешто каже. Нормално нежна и љубазна мачка може, када је болесна, да постане
агресивна и обратно. Мачка која нормално дефецира једном дневно, може да почне то да
чини свега неколико пута седмично, или може да има мало крви у столици. Свака фина
промена личности, понашања, обичаја у одржавању личне хигијене, игрању, храњењу или
пражњењу црева, која показује одступање од уобичајеног, може да буде знак да је Вашој
мачки потребно да је погледа ветеринар.
Да би све било теже, мачке су веома добре у прикривању знакова болести.
Мачке могу да преживе са само 1/3 бубрежних функција. Такође, могу да преживе са само
20% нормалних функција јетре. Уобичајен симптом, који може да прође непроверен, је
губитак телесне тежине или апетита (обавезно набавите тачну вагу, прикладну за мерење
мачке и редовно контролишите мацину тежину). За разлику од људи, мачке не држе дијету
тако да, ако маца мршави, нешто сигурно није у реду. Мачка која не једе, почиње да
разграђује сопствене залихе масти. Нажалост, мачји метаболизам је у томе лош, па у
оваквом случају лако може да дође до врло озбиљне болести јетре, хепатичког липидозиса
(званог „масна јетра”). Често мачка почне да мршави због једноставног проблема као што је
инфекција горњих респираторних путева или конјунктивитис, а поготову гингивитис (који,
нажалост, баш и није једноставан), али ако се ово не провери, мачка може да заврши са
хепатичким липидозисом који може да буде опасан по живот.

Знаци упозорења на могућу болест

Губитак апетита или телесне тежине
Повећан апетит или телесна тежина
Смањена активност
Раздражљивост

76
 Летаргија
Појачана жеђ
Смањена жеђ
Појачано мјаукање или режање
Скривање и недруштвеност
Било каква промена личности у односу на нормалну
Било каква промена понашања у односу на нормално
Шепање, или очигледан бол док се креће
Бол од додира
Дезоријентисаност
Дехидрација
Промена у ширењу зеница или чудно понашање зеница
Проблем при коришћењу вештине кретања
Сузне или водњикаве очи
Изражени трећи капци
Тврд и напрегнут стомак
Нос цури
Лош задах
Буве или крпељи
Кијање
Тешко дисање или кашаљ
Повишена температура (преко 39,4°C)
Дијареја (пролив)
Констипација (затвор)
Крв у урину
Крв у столици
Појачано уринирање
Напор при уринирању или дефекацији
Јак мирис урина
Неприкладно пражњење
Ранице на кожи
Бледе десни и/или уши
Повраћање
Ма какво гнојење
Рана која се загадила, или не престаје да крвари
Губитак крзна или његов лош изглед
Исто важи и за повреде или ране задобијене у борби, ударац аутомобилом и
тако даље.

АЛЕРГИЈЕ НА МАЧКЕ

Алергија је можда најраширеније хронично стање здравља у свету, према

Енциклопедији Британика, и сматра се да један од четворо људи хронично пати од алергије.
Алергија је преосетљивост, или ненормална реакција, на материје које нису штетне за
већину људи. Алергија је крајње озбиљан здравствени проблем, који нагло нараста у
развијеном свету. Материје које изазивају алергије зову се алергени или антигени.
Чињеница је да имуни систем увек бива умешан, у покушају да нас одбрани од ових, обично
безопасних, материја које чине разлику између алергијске реакције и ма ког другог типа
реакције.
Основни биолошки механизам иза сваке алергијске болести је скоро
идентичан. Алергије могу да се унесу у тело на четири различита начина: кроз нос, грло и
плућа (као код материја ношених ваздухом, које удишемо); преко уста и система за варење

77
(као код хране, течности и лекова које гутамо); преко материја и хемикалија које долазе у
додир са нашом кожом (као биљке, козметика, детерџенти и т.д.) и преко ткива под кожом
(као што су убризгане вакцине, медикаменти, животињски уједи или убоди инсеката).
Поновљено излагање алергену проузрокује ослобађање антитела, која се
прикачињу за површину посебних ћелија названих маст ћелије (маст ћелије су те које су
одговорне за алергијске реакције).
Маст ћелије реагују ослобађањем низа хемикалија које изазивају ширење
крвних судова, док се ваздушни путеви у плућима скупљају.
Ова врста имуног одговора затим позива нападачке ћелије да униште материју
која „наваљује” на тело, која, у ствари, уопште НЕ ЧИНИ стварну штету телу.
Тако најважније нападачке ћелије изазивају упалу, у настојању да одбране
тело од алергена, или уоченог „нападача”. Овај одговор сасвим добро делује када је
„материја агресор” стварно штетна, али је веома опасан када се односи на алерген потпуно
безопасан за неалергичне особе.

ТИПОВИ АЛЕРГЕНА
ШУГАРЦИ ИЗ КУЋНЕ ПРАШИНЕ (ГРИЊЕ): Капи које производе милиони
ових сићушних бића, која деле наше домове са нама, могу да изазову проблеме алергичним
људима, као што могу бити и најважнији активатор астме. Ови паразити посебно бујају у
спаваћим и дневним собама, пошто воле топле, влажне услове, а живе на одбаченим
ћелијама коже које свакодневно расипамо.
ПЛЕСНИ: Разбацујући споре у атмосферу, плесни могу да буду исто тако и у
вези са астмом, као и да изазивају поленску грозницу чак и по завршетку сезоне полена.
ПОЛЕН: Поленска грозница је стање изазвано највероватније алергијом на
полен. Од пролећа до јесени траве, дрвеће и коров ослобађају стотине врста полена.
Географски фактор има значајну улогу, као и фактор околине, као што је глобално
загревање.
ХРАНА: Алергије на храну су много мање уобичајене него што можда
претпостављате; међутим, код неких људи могу да проузрокују врло опасне реакције.
Посебно су кикирики, јаја, млеко и риба познати као изазивачи проблема код алергичних
људи.
ЉУБИМЦИ: Сва топлокрвна створења расипају алергене који лакше од
осталих могу да изазову симптоме астме или ринитиса.
ДОДАТНИ УЗРОЧНИЦИ: Врло мали проценат људи је толико осетљив на
извесне убоде пчеле или осе да може да испољи по живот опасне реакције, па морају
потпуно да измене начин живота. Остали могући алергени за људе склоне алергији су
извесни медикаменти, хемикалије, метални накит, биљке, па чак и сунчева светлост.

Ко и зашто добија алергије?

Чини се да је примарни одређујући фактор да ли ће особа да развије алергију
или не истовремено генетски и последица окружења. Ако имате блиске рођаке који пате од
алергије ма које врсте, велика је вероватноћа да потичете из „атопијске” породице (атопија
је тип преосетљивости коју карактерише тренутна физиолошка реакција, са преласком
течности из крвних судова у ткива, под дејством алергена). Ово значи да сте наследили
потенцијал да производите IgE (имуноглобулин Е, материја коју ослобађају поменуте маст
ћелије) нивоа виших од нормалних, као одговор на додир са алергеном.

78
 Једини начин да постанете алергични на неку супстанцу је да будете изложени
тој супстанци. Често се мисли да првих неколико месеци живота могу да буду посебно
важни у овом смислу, исто као и то где одрастате. Пример који се понекад наводи је да ће
људи у Сједињеним Државама много лакше да буду алергични на кикирики, пошто је
маслац од кикирикија врло уобичајена храна у овој земљи, док ће људи рођени у Шведској
вероватније да буду алергични на лососа, који се тамо једе у великим количинама. Постоје
докази да генетички осетљиви људи рођени у сезони полена много чешће пате од поленске
грознице. Посебно је важно за бебе из „атопијских” породица да буду дојене, пошто
мајчино млеко штити од развоја алергије.
Код научника постоји јасно изражена разлика између извора алергије и извора
надражаја. Нико, међутим, не зна потпуну причу о томе зашто се свака од њих развија и о
разним облицима које попримају.

Шта су алергије на љубимце?

Осетљивост на животиње је једна од најчешће виђених алергија. Мачке су те
које проузрокују највише алергијских реакција, али било која животиња са крзном или
перјем такође може да постане „окидач” за симптоме као што су црвене, сврбеће, водњикаве
очи; запушен нос; свраб у носу; кијање; отежано дисање; хронична упала грла, или свраб у
грлу; кашаљ, тешко дисање, или свраб коже.
Сматра се да је алерген на који осетљиви људи најчешће реагују супстанца Fel
d 1, која се ствара у лојним и пљувачним жлездама мачке (Fel d 1 скраћено од Felis
domesticus, т.ј. домаћа мачка). Перут, коју животиње непрестано расипају у околни простор,
састоји се од сићушних, микронских честица које се лепе на намештај, завесе и тапете и
могу да створе проблем алергичним људима. Честице Fel d 1 које лебде у ваздуху исте су
величине као капи лекова за бронхије које стварају инхалатори са циљем да продру у
бронхијалне мембране... тако да није никакво чудо што алергија на мачке може да доведе до
астме!! Fel d 1, која долази од масних секрета (лој), може да се задржи месецима, па и
годинама након што је мачка напустила одређени простор. Занимљиво је да женке расипају
МАЊЕ количине алергена него мужјаци, а опет кастрирани мужјаци расипају знатно мање
алергена од некастрираних. Новија истраживања су показала да, независно од расе или пола
мачке, много више људи реагује на мачке тамне длаке.

Како живети са алергијом?

Претпоставља се да је поседовање љубимца добро за Вас... На крају,
истраживања су показала да старатељи љубимаца живе дуже од других људи, вероватно
зато што брига о љубимцу умањује напетост свакодневног живота. Научници су постигли
драматичан напредак у разумевању и третману алергена ношених ваздухом. Важно је
запамтити да су алергије кумулативне; значи, изграђују се. Људи могу да имају различите
степене осетљивости на различите алергене. Прашина, плесан, полен, боја, парфеми,
козметика и многе друге супстанце могу да покрену реакцију, а да ли особа има или нема
симптоме, зависи од тога колико много ових алергена постоји у њеном окружењу у
одређеном тренутку. Упамтите да је ово фактор који се стално мења, који зависи од
мноштва услова који постоје у кућном амбијенту.
Има смисла, дакле, да се смањи излагање осталим алергенима који покрећу
нападе код људи који су алергични на своје љубимце. Свака алергична особа има праг
толеранције који је јединствен за њу, а изнад кога се јавља акутна алергијска реакција. Све
док је Ваша укупна изложеност испод тог прага, нећете имати реакцију. Понекад је
поседовање женке, или кастрираног мужјака, довољно да одржи алерген испод прага
осетљивости. Многи људи алергични на мачке временом су постали „имуни” на алергијске
симптоме који потичу од њихових сопствених мачака; међутим, и даље су алергични на
остале мачке.

79
 Ствари које можете да урадите у кући да бисте смањили изложеност:
Обзиром да се алергени који потичу од мачака разносе кроз ваздух и продиру свуда по кући,
можете да урадите неколико ствари које ће смањити резервоаре алергена. Смањите
количину тепиха у кући, посебно у спаваћој и соби за боравак... научите да волите дрвене
подове! Прекријте душеке и јастуке непропусним прекривачима и смањите број
пресвученог намештаја, посебно у спаваћој соби. Нека неко други усисава просторије, или
користите усисиваче са ефикасним филтерима.
Шта са лековима против алергије? Постоје многи нови лекови (без
непријатних узгредних ефеката), као што су стероидни спрејеви за нос, који смањују
алергијске упале у носу и помажу смањењу бронхијалних упала које доводе до кашља,
тешког дисања и стезања у грудима. Плус, сада постоји и неколико производа који се
примењују на саме мачке, који смањују перутање и расипање алергена.

Инјекције
Мада не код сваког, примећују се значајна побољшања код око 80% људи који
се подвргну имунотерапији. Недостатак је што је овај поступак напоран, јер се инјекције
дају два пута седмично у периоду од шест месеци, затим на сваке три до четири седмице у
току три до пет година. Нажалост, због природе терапије, честе су нежељене реакције, мада
су озбиљне нежељене реакције веома ретке. Ово је због тога што је серум који добијате у
инјекцијама сачињен од екстракта материја на које сте алергични. Стога, мада ова
имунотерапија није лек за алергије, сматра се да је ефектна јер третира узрок алергијске
реакције, не само симптоме.
Купајте мачку! Нова студија, начињена у Центру за астму и алергијске болести
Универзитета Вирџиније (у Шарлотсвилу), указује да често купање мачке умањује расипање
алергена (Fel d 1). Купање треба обављати сваке две до четири седмице. Купање сапуном и
водом, где мачку поливате, смањује за 44% протеин који изазива алергију, док купање тако
што је мачка цела у води смањује овај протеин за 79% у седмици после купања.
Синтетичка епитопска* вакцина: Вакцина се састоји од два пептида амино
киселине 27, добијених из Fel d 1. Већина пацијената у студији (71%) показала је
побољшање, а накнадна студија је показала да је 75% ових испитаника то побољшање
задржало током периода од седам и по месеци.
Молекуларни биолози су клонирали многе главне алергене и идентификовали
су специфичне Т-ћелијске епитопе који су у вези са човечјим имуним реакцијама. Ово је
резултовало повећаним разумевањем алергијских реакција и улоге коју Т ћелије играју у
овим реакцијама. Епитопска вакцина представља нови правац и наду у терапији против
алергија.
*Епитоп: материја која одређује антиген (тродимензионални шаблон на делу
површине антигена). Препознају га лимфоцити.

ЗООНОЗЕ

Зоонозе, такође зване и „зоонотичке болести”, су болести које могу да буду

пренете са животиња на човека. Већина болести су специфичне за поједине врсте. Људи не
могу да се заразе мачјим грипом, упркос легендама које тврде супротно. Већина
зоонотичких болести може да се избегне добром хигијеном - дезинфекција загађених
површина, прање руку после додиривања загађеног материјала (и самих мачака) и ношење
гумених рукавица да би се спречило продирање заразних материја кроз ране на кожи.
Већина ових болести нису озбиљна претња за човека и лекар их једноставно третира.

80
Неколицина је опаснија, нарочито за особе слабог имуног система, док је само мали број
неспорно опасан, на пример беснило.
Уобичајени примери зооноза су токсоплазмоза (протозоа), пситакоза (вирус) и
дерматофитоза (гљивица). Токсоплазма је протозоа која са мачака, али и многих других
извора, може да се пренесе на људе. Трудница која добије токсоплазмозу ризикује да роди
бебу са урођеним недостацима. Пситакоза је инфекција горњих дисајних путева, која се
обично добија од папагаја. Инфекција хламидијом код птица, код људи може да изазове
запаљење плућа. Мада се код здравих одраслих особа једноставно лечи, запаљење је опасно
за врло младе, врло старе и оне чији имуни систем је слаб. Пситакоза такође код мачака
изазива хламидијске инфекције очију и дисајних органа. Дерматофитоза је гљивично кожно
обољење које је за већину људи пре раздражујуће него ли опасно, мада може да изазове и
краставост (због сталног чешања) и може да буде значајно код особа слабог имунитета.
Ово је кратак и једноставан водич кроз зоонотичке болести које могу да се
пренесу са мачке на човека, који је намењен старатељима. Више информација о свакој од
ових инфекција можете добити претраживањем Интернета. Ако сте забринути, Ваши
ветеринар и лекар даће Вам информације. Опасне зоонозе су ипак врло ретке! Многи
старатељи су вероватно имали неке зоонотичке болести, уопште не примећујући симптоме.

ГЉИВИЧНЕ ИНФЕКЦИЈЕ
Гљивичне инфекције људи су зачуђујуће уобичајене: устобоља, атлетско
стопало и т.д. У овом чланку, занима нас само гљивично обољење дерматофитоза, које
може да се пренесе са мачке на човека.

Дерматофитоза
Ово је вероватно најуобичајенија зооноза мачака. Ветеринари који третирају
мачке са овом болешћу навикли су да виђају старатеље са црвеним, краставим, сврбећим
флекама на кожи. Мада се ова болест још назива и „прстенасти црв” (енглески ringworm),
није у питању црв већ гљивица; она нормално изазива кружне краставе озледе (које често
светле флуоресцентним светлом под ултраљубичастом лампом). Неке врсте не светле, па
морају да се расејавају у лабораторији да би се добила дијагноза. На несрећу (старатеља),
чак до 40% мачака може да има ову гљивицу, не показујући икакве симптоме.
Велика је неугодност искоренити споре из домаћинства. Третман мачке
спроводи се обично таблетом (понекад прскањем течношћу, или купањем). Третман људи је
обично кремама против гљивица. Људска верзија се вероватно од стране старатеља често
погрешно замењује за екцем, па остаје нетретирана.

БАКТЕРИЈСКЕ ИНФЕКЦИЈЕ
Бактерије су обично секундарни инфективни узрочници који прате вирусне
или микобактеријске инфекције. Бактерије могу да се нађу у дијареји, која је ефикасно
средство за преношење заразе (чврсте столице закопане у песку су мање заразне).
Уобичајене зоонотичке бактерије укључују врсте кампилобактер, стрептококе и
стафилококе; углавном реагују на антибиотике. Међутим, неки одгајивачи мачака сада
рутински дају својим мачкама антибиотике, у покушају да умање болести у узгајивачници.
Ово води у стварање врста бактерија које су отпорне на антибиотике. Са проблемима
отпорних бактерија већ су се срели у индустријској производњи стоке и живине, изазваним
превеликим бројем животиња на премалом простору и давањем „превентивних”
антибиотика.

81
 Мачји конјунктивитис може да буде изазван многим стањима, укључујући
бактеријске или вирусне инфекције; конјунктивитис изазван страним телом може да води у
секундарну бактеријску инфекцију. Пошто неке од ових клица такође могу да заразе и људе,
мудро је размотрити основну хигијенску предострожност када сте у додиру са мачком која
има конјунктивитис. Већина случајева се лако третира, како код мачака тако и код људи,
капима или мастима за очи које често садрже исти активни састојак!
Упорне стрептококне инфекције код мачака могу код старатеља да изазову
тонзилитис и фарингитис.
Пастерела (Pasteurella) је вероватно најуобичајенија бактеријска зооноза, коју
у устима носи и до 75% мачака. Ране од уједа мачке увек треба пажљиво очистити
антисептиком или антибиотичким средством, па намазати антибиотичком машћу. Ма који
знак упале ране, трајније отицање или температуру, треба пријавити лекару, јер могу да
буду потребни орални антибиотици. Већина здравих одраслих особа поднеће ујед без
третмана; али Ви не желите да ризикујете здравље.
Салмонела (Salmonella) је више присутна у фекалији мачака храњених
сировим месом, или оних које лове дивље птице. Инфекција следи пут фекалија-уста
(чистите кутију за песак и почешете усну не перући претходно руке).

Бартонелоза
Зове се још „болест мачјег гребања”. Изазива је бактерија Bartonella henselae
(раније звана Rochalimaea henselae). Бактерију преносе мачје буве. Изазива озледе лимфних
чворова и може да буде врло озбиљна код особа са слабим имунитетом. Код здравих младих
људи терапија антибиотицима обично доводи до излечења, без компликација. Чишћење
бактерија код заражених мачака може да захтева дуготрајну примену антибиотика, а мачка
може бескрајно да буде стално или повремено заражена. Проучавања у Сједињеним
државама показала су да 20-40% мачака носе ову болест. Овај проценат ће бити другачији у
другим земљама, захваљујући томе какви су обичаји у држању мачака. Болест је први пут
описана 1950. године и побудила је значајну пажњу у следећих двадесет година, са
стотинама пријављених случајева у медицинској литератури. Рани покушаји да се утврди
узрочник болести су били неуспешни и дијагноза је прављена на клиничким критеријумима,
као што је лимфаденопатија и историја контакта са животињом, позитивни резултат теста
коже, негативни лабораторијски налази за друге узроке лимфаденопатије и/или
карактеристична хистопатологија биопсије лимфних жлезда. Код здравих људи, болест се
обично своди на самоограничену инфекцију и обично се дијагноза постави прекасно да би
се предузела ма каква акција (т.ј. тело већ држи ствар под контролом у време када доктор
узме узорке).
Постоји бар осам врста бактерије Bartonella од којих се за четири (B.
bacilliformis; B. elizabetbae; B. henselae и B. quintana) зна да изазивају болест код људи. B.
henselae се сматра узрочником „болести мачјег гребања”, мада француске студије указују и
на B. quintana. Bartonella је успешан паразит великог броја сисара утолико што обично не
изазива ефекат болести код домаћина. Болест се види само када доспеју у погрешног
домаћина (т.ј. у човека). Тешко да су мачке једини извор заразе. Други мали сисари носе
Bartonella бактерију, али људи чешће имају контакт са мачкама него са другим носиоцима
тако да кривица углавном пада на мачке. У 10% случајева болести, није било контакта са
мачком.

Heliobacter pylori
Heliobacter pylori налази се такође и код мачака. Овај организам изазива
желудачне чиреве код људи и спона мачка-човек изазвала је панику међу старатељима
мачака средином 1990. Налази се у желуцу. Наговештава се да може да се пренесе на људе

82
ако мачка шета по површини за припремање хране, а не изврши се дезинфекција пре него
што се храна припрема. Препоручује се једноставна хигијена, укључујући задржавање
мачака даље од столова и сл., мада није познато који проценат мачака носи ову бактерију.

Campylobacter
Campylobacter jejuni је нормална цревна флора код многих мачака, која буја
када су присутни цревни паразити, посебно код мачића. Главни извор заразе и за људе и за
мачке је преко недокуваног живинског меса. Мада ретко озбиљна код људи, за децу
представља већу опасност, као и за старије и особе са смањеним имунитетом. Симптоми су:
дијареја (увек); температура, дрхтавица, а може да се јави и повраћање. Превентива се
спроводи ношењем рукавица када се ради са мачјим фекалијама, и спречавањем
додиривања области лица телима сумњивих мачића. Третман је ретко потребан, али ако
приметите симптоме, обратите се лекару.

ПРОТОЗОЕ
Мачје врсте кокцидије и ђардије не чине се заразним за људе. Ђардија изазива
дијареју код мачака и треба бити нормално предострожан када се обавља чишћење; мачке и
људи се нормално заражавају са истог извора (загађене воде), а не једни од других. Пажња
медија је понекад усмерена на токсоплазму, врсту протозое која може да изазове озбиљне
недостатке код још нерођених беба. Токсоплазмозу, болест мачака и других врста сисара,
изазива протозоа Toxoplasma gondii. Протозое су једноћелијске животиње и, мада је
инфекција токсоплазмом прилично честа, стварна болест коју овај паразит изазива је
релативно ретка. Токсоплазмоза је детаљно описана у поглављу „Цревни паразити”.

МИКОБАКТЕРИЈЕ

Tuberculosis
Микобактерија tuberculosis и њој сродне микобактерије које изазивају
туберкулозу могу да заразе мачке и да се пренесу на људе. То је посебно опасно за људе са
слабим имуним системом, н.пр. са сидом (вирус HIV). Пошто код мачака нема потпуно
ефикасног третмана, препоручује се еутаназија, да би се смањио ризик за људе. То је,
међутим, код мачака ретка болест.

ВИРУСИ
Већина вируса су крајње специфични за врсту. Мачји вирус губитка
имунитета, мачји инфективни перитонитис и вирус мачје леукемије не могу да изазову
болест код људи. Мачка не може да добије човечју кијавицу, мада постоје индиције да псећа
инфекција коронавирусом може код мачака да подстакне инфективни перитонитис, а
човечји грип може да зарази мачке. Као и беснило, постоји неколико мачјих вирусних
инфекција које могу да изазову болест код људи.
Ротавируси изазивају дијареју код бројних врста; инфекција је обично
пролазна и излечива лековима против дијареје. Ротавируси могу да прелазе са врсте на
врсту и мада се погођене мачке не сматрају заразним за људе, требало би носити гумене
рукавице, дезинфиковане због предострожности, када се чисте површине загађене
дијарејом.

Беснило

83
 Беснило је вирусна инфекција која се шири путем пљувачке, т.ј. преко угриза
или преко пљувачке која доспе на отворену рану. Напада централни нервни систем
изазивајући многе симптоме (укључујући промене у понашању) и скоро увек је кобно.
Документовани случајеви опоравка код људи су крајње ретки. Носиоци постоје, али су
неуобичајени. Постоје вакцине за мачке и за људе, али такође се захтева и третман после
излагања зарази. Дивљим животињама могу да се дају оралне вакцине, да би се ограничило
ширење међу сисарима. Заражена животиња која је ујела човека мора да се убије и донесе на
некропсију, да би се утврдило да ли је била заражена беснилом. Заражене мачке углавном
испољавају пасивни облик болести и ретко почињу да уједају у бесу (класична слика
болести), стога преношење са мачке на човека није уобичајено.

Мачја леукемија
Потенцијална преносивост овог вируса расветљена је 1994. на универзитету
Кембриџ, у раду који је у вези са вирусима изазивачима рака. Код мачака, вирус мачје
леукемије изазива леукемију, лимфому (рак), анемију и слабљење имунитета. Већина мачака
умире због слабљења имунитета. Према ветеринарским подацима из 1989. године, у Великој
Британији је око 18% болесних и 5% здравих мачака било позитивно на овај вирус.
Постављено је питање да ли је лимфобластична леукемија код деце била
изазвана овим вирусом. Чињенице су следеће: прво, вирус се међу мачкама преноси
блиским контактом. Друго, вирус у лабораторијским условима може да зарази и да се
размножава на ћелијама других врста - у лабораторији, вирус је био способан да се
размножава у човечјим ћелијама коштане сржи. Треће, пријављени су многи случајеви рака
или леукемије код људи и истовремено код њихових љубимаца. Вирус се у великим
количинама налази у пљувачци, крви и урину заражених мачака. Заразан је међу мачкама
које живе у блиском контакту, а преноси се лизањем, гребањем и уједима. Мачке такође
могу да лижу, огребу или угризу човека, излажући га тако вирусу. Може ли вирус да се
размножава у човечјем ткиву ван лабораторије?
Постоје три врсте, или подгрупе, вируса мачје леукемије: A, B и C. 1993. је
демонстрирано да подгрупе B и C могу да расту у ћелијама човечје коштане сржи. Међу
мачкама, вирус се шири преко подврсте A. Подврсте B и C се јављају мутацијом или
рекомбинацијом подврсте A, али нису лако преносиве међу мачкама. Мада су ова два типа
(B и C) у петријевим посудама натерана да пређу баријеру међу врстама, они су релативно
незаразни и нема доказа да до заразе може да дође у природи.
Случајеви једновременог обољевања од лимфома људи и њихових љубимаца
сматрају се коинциденцијом. Имунолошки (серолошки) тестови нису пружили доказе о
преносивости вируса са мачке на човека, нити су пацијенти са различитим малигним
туморима имали антитела за овај вирус.
Сва ова испитивања имала су мали број узорака, али када се посматрају
заједно, нема доказа да вирус мачје леукемије може да зарази људе.

Мачји вирус губитка имунитета (мачја сида)

Овај вирус се од хуманог вируса разликује виролошки, патолошки и
епидемиолошки. Мада нема доказа да овај вирус може да зарази људе, препоручује се да
особе са потиснутим имунитетом смање контакт са зараженим мачкама. Ризик се, ипак,
сматра крајње малим и за већину пацијената користи од дружења са мачком далеко
превазилазе ма који ризик.

Хламидија и пситакоза

84
 Код мачака хламидија изазива конјунктивитис и, ређе, симптоме
респираторних (дисајних) поремећаја. Код људи може да изазове запаљење плућа; међутим,
инфекција код људи (пситакоза) је углавном од папагаја и осталих птица у кавезима.

Богиње
Мачје кравље богиње (Vaccinia) су необичан вирус, који код мачака изазива
озледе коже. Не постоји вакцина и третман се састоји од примене антибиотика због
секундарних бактеријских инфекција. Мачке су извор готово половине свих зараза крављим
богињама код људи; у Великој Британији годишње има два до три пријављена случаја
крављих богиња. Преношење са мачке на човека може да се спречи основним хигијенским
мерама. Код људи се инфекција обично ограничи на појединачну озледу на руци или лицу
(после дирања зараженом руком).

СПОЉАШЊИ ПАРАЗИТИ
Извесни паразити могу да се пренесу са мачке на човека. Најуобичајеније су
буве. Неки људи су осетљивији на уједе бува од других. Крпељи, за разлику од бува, не
напуштају мачку за коју су закачени.

ЦРЕВНИ ПАРАЗИТИ
Ларве неких цревних паразита могу да продру у организам човека. Ларве
глисте Toxocara cati могу да продру у органе, а ларве глисте Ancylostoma продиру под кожу,
где изазивају упале.

СЛОБОДЊАК ИЛИ КУЋНА МАЧКА?

Не можемо да порекнемо да многе мачке уживају напољу (док неке мрзе

спољни свет, а друге за њега не показују занимање). Мачке, које кретња узбуђује, воле да
седе и посматрају птице које прелећу, гледају бубе како се крећу, траву и дрвеће који се
лелујају на ветру, да се сунчају, а ко још може да заборави мноштво мириса који постоје
напољу? Нико неће да порекне да многе мачке процветају напољу, јер спољни свет је место
где је акција. Са друге стране, не може да се порекне да има не мало опасности које вребају
слободњака. А суочени са овим опасностима, морамо да се запитамо да ли је мачкама заиста
потребно да буду напољу и да ли оно што добијају од спољног света има већу тежину од
опасности?
Мада о мачкама често мислимо као о минијатурним „дивљим животињама”,
рођацима лавова и тигрова који могу да се бране у спољном свету, треба да схватимо да смо
припитомили обичне домаће мачке. Њихово припитомљавање није трајало онолико дуго
као припитомљавање паса, зато у нашим кућним мачкама још увек можемо да видимо
остатке „великих мачака”, али кроз године припитомљавања одгајили смо мачке које су
изгубиле многе „дивље особине”, како би постале бољи љубимци. Овим су наше маце
љубимице изгубиле многе природне инстинкте потребне за преживљавање у спољном
свету. Погледајте на пример ловачки инстинкт. Људи често мисле да је њиховим кућним
мачкама, као и дивљим, потребно да лутају или лове. Дивљим мачкама, правим
грабљивцима, потребно је лутање да би ловиле и убијале, али оне убијају једино оно што ће
да поједу. Припитомљене мачке лутају из забаве и због игре, а када лове онда веома ретко,
ако уопште то чине, поједу свој плен. То је знак да су, мада уживају у лутању и лову,
изгубиле инстинкт или „потребу” за тим.

85
 Кућне мачке су такође изгубиле много од свог природног имунитета према
извесним болестима којих има у спољном свету. Довољно је занимљиво да многе велике
мачке у Африци имају позитивне тестове на FIV („мачја сида”), али ретко, ако је то уопште
и могуће, видите велику мачку која пати од последица вируса или болести. Зашто? Зато што
су се њихова тела прилагодила животу са вирусима, током стотина и хиљада година
живљења са њим у дивљини. Па зашто је FIV тако велики проблем за наше кућне мачке?
Зато што су изгубиле отпорност према овом вирусу у процесу припитомљавања. Уочите,
молим Вас, да се FIV најчешће виђа код слободњака, зато што се преноси путем крви
(углавном преко рана од борби).
Постоји разлог што кућне мачке живе у просеку 12-15 година, док слободне
живе просечно само две године. Ове се срећу са опасностима да нестану, буду изложене
обести људи и деце, аутомибилима на улици, клопкама, отровним материјама или биљкама
које могу да поједу или попију, другим мачкама и другим животињама са којима могу да се
боре. Код слободњака, срећемо се са најчешћом појавом болести као што су вирусни
губитак имунитета („мачја сида”), инфективна леукемија и инфективни перитонитис, а ово
су болести од којих нема лека. Иако су неки слободњаци срећни да поживе до својих
десетак година, то нажалост није правило, па већина слободњака умре у младости, болном
смрћу од повреда, болести или тровања.
Погледајмо, међутим, другу страну медаље: заговорници држања мачака
напољу протестују како је сурово држати мачке унутра гледајући их како зуре кроз прозор,
желећи да буду напољу где има тако пуно забаве. А и да је неприродно држати их унутра.
Али медицинске, фактичке и статистичке чињенице показују да, иако држање мачке напољу
има једну могућу предност (забаву кроз игру напољу), има и безброј недостатака, а такође
нема ни доказа који би подупрли тврдњу да је мачкама из било ког разлога потребно да буду
напољу. Налази такође показују да већина мачака толико ужива да буде напољу зато што је
унутра прилично досадно (а многи старатељи не проводе довољно квалитетно време са
својим љубимцем), а не због природне потребе. Стога се потрудите да Ваша кућа мачки
буде подједнако занимљива као што би јој било напољу. Играјте се са њом бар 2 часа
дневно и нека увек буде при руци пуно играчака, кула за пењање и гребалица, тако да мачка
може да се забавља и када се не играте са њом.
Постоји разлог због кога се већина стручњака за мачке, ветеринара и
љубитеља мачака слажу да је држање мачке у кући укупно боље за здравље и сигурност
животиње. Први неприродни корак био је припитомљавање мачке, а сада када смо их
припитомили, треба да сносимо одговорност за њих, као што чинимо са псима. Али шта са
мачком која изгледа заиста ужива у изласцима, или старатељем који каже да је његова мачка
другачија и да јој је потребно да буде напољу? Поставимо ово питање: „Да ли држање мачке
унутра значи да она никада не може да ужива у спољном свету?” Свакако не!
Један компромис је да се направи ограђени простор унутар дворишта, тако да
то постане безбедна, ограђена лука. Упамтите да је главни проблем са пуштањем мачке да
тумара уоколо тај што ће да се сусреће са опасностима од других животиња, болести,
повреде, људи и аутомобила. Стога, ако је двориште ограђено тако да мачка не може да га
напусти, а ни друге животиње не могу да уђу, Ви имате савршени компромис. Ваша мачка
сада може да ужива у чарима спољног света, а при том је безбедна и здрава. (По врху ограде
треба поставити плетену жицу нагнуту према унутрашњости под углом од 45 степени, на
исти начин је треба поставити око дрвећа које је близу ограде, да мачка не би могла да оде
користећи дрво за прескакање.)
Такође, ако имате балкон, можете да поставите неке биљке (водите рачуна да
нису отровне), мацину траву, играчке и кулу за пењање, стварајући тако мини двориште за
Вашег љубимца. Ово ће да јој омогући да на безбедан начин оњуши мирисе, прошири
видике и да се сунча.

86
 На крају, ако живите у стану, па немате двориште а ни балкон, можете мачку
да изводите у шетње парком. Можете да је научите да шета са „амовима”. А ако зна своје
име и увек је спремна да дође кад је позовете, можете да је шетате и без амова. Водите
рачуна да не налети на друге животиње, посебно псе!
Да подвучемо: постоје фактички и статистички докази да има превише
опасности које потичу од допуштања мачки да лута уоколо кад пожели, без пратње и
контроле, да би било вредно бити слободњак. Баш као што не бисте пустили дете да бесни
по граду са људима које случајно сретне, али пуштате га на окупљање у кући блиског
пријатеља, тако исто можете да пустите мачку у шетњу ако ће то да буде по безбедном
простору као што је добро ограђено двориште, балкон, или да је Ви сами изведете у шетњу
по парку. Као старатељ, морате да схватите да су мачке припитомљене и да Ви сносите
одговорност за њихову безбедност, дуговечност и здравље, исто као и за њихову срећу.
Иако бисмо у савршеном свету могли да пустимо наше мачке да уживају у слободном
тумарању и чињењу што им је драго, морамо да будемо реалистични и да схватимо
опасности од таквог поступања, тако да пронађемо компромис који их чини срећним и
безбедним.

КАКО ОДРЕДИТИ ПОЛ МАЧЕТА

Једно од основних питања које људи постављају када набаве маче (осим ако га
нису набавили у продавници љубимаца где им је то речено), јесте да ли је у питању дечак
или цурица! Па, како да одредите пол мачета?
Најлакши начин је да покушате да уочите тестисе. Ако их видите, јасно је да
је то момак! Међутим, ако је маче врло младо, можда се они још не виде. Стога је најбољи
начин за утврђивање пола да се измери растојање између два отвора (анус/вагина или
анус/пенис).
Вагина код женке ће бити више вертикални прорез него што је то отвор за
пенис код мужјака и биће доста ближи анусу. Пенисов отвор ће бити округлији и биће даље
од ануса. Стога мужјакови делови изгледају као : (двотачка) и прилично су удаљени, док
женкини изгледају као ; (тачка-зарез).

КАКО ОДРЕДИТИ СТАРОСТ МАЧЕТА

Старост мачића можете врло приближно да одредите на неколико начина. Ако

још увек имају своју пупчану врпцу, вероватно су стари између 1 и 3 дана. Ако су им очи
још увек затворене, стари су вероватно мање од 10 дана. Са 10 дана очи би требало да су
отворене. Отворите им уста и погледајте зубе. Видите ли вршкове који се помаљају? Око 2
седмице. Покушавају ли да стоје? Вероватно 2 до 3 седмице. Почињу ли да се играју?
Старост им процените на 4 седмице.

ПОРЕЂЕЊЕ СТАРОСТИ МАЧКЕ И ЧОВЕКА

Мачке, нажалост, живе краће од нас. Видели сте, вероватно, да се у неким текстовима у
овој књижици помиње да просечни живот кућних мачака траје 16-17 година. Најдуже је поживела једна
шарена госпођа маца, мислим да је то било у Великој Британији, и то пуне 34 године!

Имајући ово у виду, сигурно сте се бар некада запитали колико би то година
имала Ваша маца „преведено” у човечје године. Чули сте од многих да једна мачја година

87
вреди 7 човечјих. Пошто ствар није тако једноставна, ево табеле која Вам помаже да
одредите људске године Ваше маце (исто важи и за псе). Податке је обезбедио
калифорнијски универзитет „Дејвис”, а засновани су на чиниоцима који су повезани са
старошћу, као што су раст зуба и костију и полна зрелост.

Старост мачке или пса Одговарајућа старост

човека
3 месеца 5 година
6 месеци 10 година
1 година 15 година
2 године 24 године
За сваку следећу годину... ... додати 4 године
18 година 88 – 91 година
20 година 91 – 96 година
21 година 96 – 106 година

МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ

Чуло мириса мачке је 14 пута јаче од нашег.

У својим телима мачке имају 244 кости, око 40 више него човек.
У сваком уху мачка има 32 мишића.
Мачкама се зноје само јастучићи на шапама.
Мачке нису ловци по природи. Томе их уче њихове мајке.
Женке могу да достигну зрелост за само 5 месеци, мужјаци за 9 до 12.
Мачке разликују боје, али знатно слабије од човека.
Бркови мачки служе да процени да ли је пролаз довољно широк за њу.
Највећи број новорођених мачића у једном накоту износио је 19.
Мачка и човек у мозгу имају идентичне области одговорне за емоције.
Научно је доказано да миловање мачке снижава крвни притисак.
Ако је мачка уплашена, смирићете је стављајући јој руку преко очију и ушију.

88
89
 БУВЕ И КРПЕЉИ

БУВЕ

ЖИВОТНИ ЦИКЛУС, АНАТОМИЈА И

ПРЕНОШЕЊЕ БОЛЕСТИ

Буве су инсекти који припадају реду Siphonaptera, што значи да су бескрилни.

У свету постоји преко 2000 врста бува. Воле одвојени живот и не укрштају се. Буве имају
велики утицај на животиње (и људе) због болести које преносе. Неке од најважнијих врста
су:
Xenopsylla cheopis је позната као пацовска бува и преносилац је бубонске куге.
Позната као „црна смрт”, бубонска куга је у средњем веку усмртила 200 милиона људи. Име
„пацовска бува” значи да је пацов најомиљенија храна, али може то да буде и Ваш пас, или
Ви. Ни мачке нису безбедније.
Echidnophaga gallinacea је позната и као тропска кокошја бува. Гозбе
најрадије приређује на птицама, али такође зна да обедује и на животињама.
Pulex irritans је човечја бува. Мало је чудно, али воли и свиње. Међутим, ако
јој нису доступни ни људи ни свиње, гозбу ће да направи на псима и мачкама.
Ctenocephalides felis је бува домаћих мачака, али уствари више воли псе. Ово
је најчешћа бува код паса и мачака.
Ctenocephalides canis је псећа бува. Упркос имену, такође се храни на људима,
мачкама и другим животињама.
Све ове буве имају омиљене домаћине, али такође ће да се хране и на псима и
мачкама. Са тако огромним низом бува које могу да нападају псе и мачке, лако је разумети
зашто је тешко контролисати њихов број.

Анатомија и животни циклус буве

Буве су инсекти, дуги 2-8mm, чије је тело подељено у три дела: глава, груди и
стомак. На грудни део су причвршћена три пара ногу. Немају крила. Најуочљивија је
њихова смеђа до махагони боја и бочно спљоштено тело.
Нешто су мање од зрна сусама. Вратимо се ногама; задњи пар је знатно увећан
што им даје фантастичне скакачке способности.
Буве имају очи и антене које региструју топлоту, вибрације, угљен диоксид,
сенке и промене у струјању ваздуха, што све наговештава да је у близини могући оброк.
Женке и мужјаци хране се крвљу животиња. Могу неколико месеци да живе
без хране.
У развитку буве постоје четири фазе: јаја, ларве, пупе и одрасле. Мужјак и
женка се спаре и после два дана женка почне да полаже јаја. Јаја често полаже на животињи,

90
али пошто нису лепљива, падају у околни простор. Поред јаја, женка оставља велике
количине измета („бувље смеће”). Када се навлажи, он се растапа у црвену боју; то је стога
што је првенствено сварена крв. Бува снесе 30-50 јаја дневно, углавном у групама од 3 до 15.
Бува у току живота (неколико месеци до две године, зависно од врсте) може да произведе
400-1000 јаја.
Пошто врло брзо достижу полну зрелост, 25 одраслих женки буве могу да
произведу четврт милиона бува за само тридесет дана!
Два дана (или више, зависи од температуре) пошто је јаје положено оно се
излеже и ларва, која изгледа као мали црв, почиње да се храни изметом који је оставила
мајка. Ларва пролази кроз неколико фаза развитка за око недељу дана. У то време ларве
почињу да производе чауру и називају се пупа. Чаура је лепљива и често бива прекривена
фином прљавштином или песком и може да се нађе дубоко у тепиху или у пукотинама. За
недељу дана пупа се развија у одраслу јединку и напушта чауру када осети вибрације, угљен
диоксид или топлоту, што им говори да је животиња домаћин у близини. За цео животни
циклус треба 15 дана, али пупа може да остане успавана под негостољубивим условима (н.
пр. хладноћа) и да продужи циклус на преко једне године. Ово је важно упамтити када се
планира контрола бува.

Симптоми које изазива бува и дијагноза заразе бувама

Сами уједи буве могу да се не примете на неким животињама, код других могу
да изазову лаки надражај, или да произведу јак свраб, црвенило, губитак длаке па чак и
гнојење код треће групе. Ове велике озледе изазива преосетљивост према бувљој пљувачци
и назива се дерматитис изазван алергијом на буве (FAD, енглеска скраћеница, прихваћена и
од већине наших ветеринара).
Велики број бува може да изазове малокрвност, нарочито код мачића. Познато
је да су неке животиње умрле због велике анемије.
Дијагноза заразе бувама може да се постави ако се на животињи пронађу
одрасле буве, или „бувље смеће” (описано раније).

Болести које преносе буве

Буве могу да пренесу следеће болести:
1) Пантљичару Dipylidium caninum (псећа пантљичара)
2) Хемобартонелозу (Haemobartonellosis), која напада црвена крвна зрнца
3) Паразита (нематоду) Dipetalonema reconditum
4) Кугу, коју изазива бацил Yersinia pestis
5) Тифус, који изазива Rickettsia typhi
6) Туларемију, коју изазива Francisella tularensis

Дерматитис од алергије на буве

Проучавања су показала да у пљувачци буве постоји преко 15 алергена. Сваки
од њих је способан да код осетљиве мачке изазове алергијски одговор. Упркос напретку у
контролисању бува, алергије на буве још увек представљају чест проблем.
Пошто једном развију алергију, мачке (и пси) ретко постају поново
неосетљиви. Мачке које нису осетљиве на буве ретко добијају оштећења услед алергије, али
често се уједу тамо где их је бува угризла. Раса или пол нису од значаја за постојање
осетљивости.

91
 Симптоми:
Алергија на ујед бува је сезонска, погоршава се лети, када су буве на врхунцу.
Мачке са алергијским дерматитисом могу да имају широк спектар симптома, укључујући
„сочивасти” дерматитис кога карактеришу ситне црвене красте, симетрични губитак длаке
(алопеција), еозинофилске наслаге и линеарне грануломе.

Дијагноза:
Дијагноза може да се постави на основу видљивих знакова комбинованих са
присуством бува, или путем интрадермалног теста. Ово је врло ефикасна алатка за
дијагностику за ову алергију, мада могу да се јаве неки лажни негативни резултати. Неке
мачке са алергијским дерматитисом немају позитиван интрадермални тест.

Третман:
Третман пре свега укључује предузимање мера да буве не дођу у додир са
мачком. Предузима се и смањење осетљивости, за ово је потребан ветеринар - дерматолог.
Не чини се да је ова мера нарочито ефикасна, јер за ово нема довољно добрих производа.

Сузбијање бува и превенција

Када је реч о бувама, кључ успеха је превенција. Питајте било кога ко је имао
проблем са бувама - он је сада здушни заговорник превенције (и ја сам међу њима).
Контролисање и елиминисање већ постојећег проблема са бувама изискује много времена и
напора, а може и да постане врло скупо ако се превиди ма који од потребних корака.
Покушај да се контролише број бува на нашим мазама је процес у више
корака. Одрасле буве проводе већину времена на животињи, али бувља јаја, ларве и пупе
налазе се у мноштву у окружењу, као што су теписи, ћилими, постељина а и трава. Не
постоји успешан програм за контролу бува који не обухвата и окружење. Да бисмо имали
успешан програм за контролу бува, морамо да:
- одстранимо буве из унутрашњег окружења,
- одстранимо буве из спољашњег окружења,
- уклонимо буве са љубимаца,
- задржимо буве далеко од нас.
Контрола бува је отежана чињеницом да постоје многе дивље животиње које
служе као „резервоари” бува. Мачје буве могу да заразе преко 50 животињских врста широм
света. Лисице, шакали, неки глодари, творови и ласице су врсте на којима буве налазе
уточиште. Контрола бува је додатно отежана и чињеницом да су неке буве развиле
отпорност према неким производима за њихову контролу, нарочито органофосфатима.
Можете да помислите како сте уклонили све буве, када се оне изненада
поново појаве. То не мора да буде зато што сте било шта урадили погрешно. То може да
буде зато што се излегао известан број пупа које су биле успаване. Упамтите, пупе бува
могу да буду успаване месецима, заштићене чауром, отпорне на већину инсектицида. Биће
Вам потребно да третирате окружење и животињу све дотле док се те пупе не излегу.
Састојци у производима за контролу бува могу да буду различити и да садрже
отрове за одрасле јединке, хемикалије које убијају незреле облике, регулаторе раста
инсеката / потискиваче развоја, или комбинације поменутих. Избор производа треба да
зависи од степена заражености бувама; расом, здравственим стањем и старошћу љубимца;
окружењем; присуством других љубимаца; посебним породичним потребама (млади,
астматичари ...).

92
 Контрола бува у унутрашњем окружењу
Контрола бува унутар стана обухвата механичко уклањање свих фаза у
развитку буве, убијање свих заосталих одраслих јединки и спречавање незрелих облика да
се развију.
1) Да механички уклоните све фазе буве, усисајте стан темељно, врећицу из
усисивача ставите у пластичну врећицу и баците је (још боље, спалите је). Усисавање мора
да буде систематично - свакодневно прометне области, недељно остале. Процењује се да
усисавање може да уклони свих 50% бувљих јаја. НЕМОЈТЕ да у усисивач доспеју куглице
против мољаца или огрлице против бува, пошто могу да се јаве отровна испарења.
2) Употребите отров за одрасле јединке да убијете преостале одрасле буве. Он
може да буде у облику прашка за тепих, дима или спреја. Понекад морају да се употребе
комбинације ових производа. Димна средства су посебно добра за велике отворене
просторе. Спрејеви могу да достигну места која димна средства не могу. Пажљиво
одаберите производ који користите, узимајући у обзир присуство деце, риба, птица, особа са
астмом и т.д. Ветеринар може да Вам помогне у избору прикладног производа ( мени је
ветеринарка „хладно” продала перметрински прашак против бува, а видећете касније да је перметрин
(пиретроид) ЗАБРАЊЕН за мачке).

3) Да спречите развој незрелих облика биће потребно да користите спрејеве и

димна средства, који садрже регулатор раста инсеката. Многи спрејеви и димна средства
садрже и отрове за одрасле и регулаторе раста.
4) Не заборавите да недељно оперете постељину Ваше мазе и да простор
обрадите регулатором раста инсеката, а по могућности и отровом за одрасле.
5) Не заборавите, такође, да очистите и обрадите Ваш аутомобил, носиљку за
мачку, гаражу и подрум и свако друго место где Ваша маза проводи време.
Спроведено је истраживање које је показало да тромесечна примена препарата „Frontline”
на љубимцима у домаћинству, без икаквог додатног третмана, успешно доводи до уништавања бува и у
унутрашњем окружењу. Како? Довољно је да буве, које су се у међувремену излегле из јаја или пупа скоче на
љубимца и одмах буду затроване и уништене! Када сам читао брошуру о томе, у време када се „Frontline”
појавио код нас, мислио сам да је у питању претерана реклама. Касније сам се лично уверио да је то тачно и
стога Вам овај препарат препоручујем од свег срца.

Контрола бува у спољашњем окружењу

Контрола бува у спољашњем окружењу обухвата обраду дворишта и простора
око боравишта љубимаца. Буве воле влажне просторе, топле и сеновите и где има органског
материјала. Биће посебно тамо где љубимци проводе већину свог времена. Усредсредите се
на таква места. Сакупите све органске материје као што је лишће, слама, трава, резнице и
т.д. да бисте растурили бувља боравишта и омогућили да средства против бува и крпеља
несметано продиру.
Приликом одабирања средства треба, као и увек, водити рачуна да не садржи
хемикалије које су опасне за мачке. Зато може да Вам буде од користи кратки приказ
хемикалија најчешће коришћених за сузбијање бува и крпеља. Погледајте шта садржи
средство које желите да користите, па у приказу проверите да ли је оно безопасно за мачке.
Ако средство садржи хемикалије за које не знате да ли су безопасне, НЕ КОРИСТИТЕ ГА.

Контрола бува на Вашем љубимцу

Постоји више начина да на Вашем љубимцу примените производ за контролу
бува и крпеља, укључујући оне који се користе једном месечно, спрејеве, прашкове,
шампоне, огрлице, или оралне, односно инјекционе производе.

93
 Нормално је видети живе буве на љубимцу одмах после примене средства.
Код сваког производа који се примењује директно на љубимца, неопходно је да буве
прошетају кроз крзно да би дошле у додир са инсектицидом. Тада ће да скоче са љубимца и
да угину у трави, или на поду. Појављивање бува може да се настави чак и месецима после
примене средства, зависно од бувље популације.
Средства за примену једном месечно: Ови инсектициди се наносе на малу
површину на врату животиње и вероватно су најједноставнији производи за примену, а
уопште најдуже трају. Неки убијају буве и крпеље, док други само буве. Неки поред
инсектицида садрже и регулаторе раста, зато проверите етикету. Примери: BioSpot,
Advantage, FrontlineTopSpot.
Спрејеви: Спрејеви за контролу бува и крпеља могу да буду у облику аеросола
или бочица са пумпицом. Већина мачака више воли бочице са пумпицом, јер шиштање
аеросола може превише да звучи као шиштање друге мачке. Ако морате да користите
аеросол, биће корисно ако прво попрскате крпу, а онда мачку натрљате том крпом. Када
користите спреј, није потребно да љубимца натопите њиме, већ само да попрскате све
делове тела. Око очију и ушију наносите спреј применом лоптице од вате коју најпре
попрскате. Колико често ћете да користите спреј зависи од произвођачког упутства. Радите
на добро проветреном месту.
Прашкови: Једноставни су за употребу, али могу да направе неред. Ако Ви
или Ваш љубимац имате астму, прашкови можда нису најбољи избор, пошто могу де се
удахну. Користите их у добро проветреном простору.
Купке: Примењују се на целу животињу. Имају извесно продужено дејство.
Водите рачуна да не доспеју у уши и очи. Све у свему, нису баш погодни за мачке, јер је
њихова „склоност” према купању надалеко позната.
Шампони: Важи исто што и за купке.
Огрлице: Могу да буду ефикасне, али морају да се правилно употребе. Да би
се добио прави степен удобности, треба да можете да провучете два прста између огрлице и
врата Вашег љубимца. После правилног постављања, отсеците сав вишак. У противном, сам
љубимац или друге животиње могу да покушају да жваћу овај крај. Прочитајте упутство да
видите трајност огрлице, јер многе губе ефикасност ако се уквасе и слично. Проверавајте да
ли се испод огрлице јавља надраженост коже. Да ли огрлица садржи препарат који је
дозвољен за мачке? Можда ћете морати да одаберете неки други производ.
Орални и инјекциони производи: Производ који садржи средство за сузбијање
развитка инсеката доступан је у облику таблета и као инјекциони. Таблете са дају једном
месечно; инјекција се даје сваких 6 месеци. Упамтите, ови производи не убијају одрасле
буве, тако да ако има бува (а не само јаја и ларви), МОРАТЕ да употребите нешто што ће да
их убије.
Чешљеви за буве: Људи их често превиђају као користан алат за уклањање
бува. Потпуно су неотровни па су најбоље средство за употребу на болесним, трудним или
младим љубимцима. Одаберите чешаљ са бар 12 зуба по центиметру. Очешљајте љубимца, а
затим сакупљене буве истресите у воду са детерџентом, који ће да их побије. Недостатак
овог метода је што захтева пуно времена, а није ефикасан код мачака које су преосетљиве на
ујед буве.

ПРЕВЕНЦИЈА ПРЕВЕНЦИЈА
ПРЕВЕНЦИЈА
Најбољи начин за контролисање бува је превенција. Хемикалије које имају
особину да одбијају буве су пиретрини и перметрин (перметрин, т.ј. пиретроиди, НЕ

94
СМЕЈУ да се употребљавају на мачкама). Коришћење производа који садрже ове
инсектициде задржаће буве на одстојању и спречити настајање проблема.
Редовна употреба регулатора раста инсеката смањиће ризик од појављивања и
насељавања бува.
Ако се Ваш љубимац играо са другим животињама, или је био на местима где
може да се претпостави да има бува, после игре га одмах треба очистити од бува које је
можда том приликом накупио.
Потпуно елиминисање бува код љубимаца који се слободно крећу и редовно
бораве ван куће је тешко. Код оваквих случајева једино ефикасно средство су препарати
који се једном месечно нанесу на кожу на врату мачке (најбољи су они на бази фипронила,
н.пр. „Frontline”), који ће довољно да штите мачку, али неће спречити доношење бува у
кућу.

КРПЕЉИ

ЖИВОТНИ ЦИКЛУС, АНАТОМИЈА И

ПРЕНОШЕЊЕ БОЛЕСТИ
Крпељи нису инсекти као буве, муве или вашке, већ су араниди, као пауци. На
свету постоји приближно 850 врста крпеља. Научници су крпеље на основу њихове
структуре класификовали у две фамилије. Фамилија Argasidae садржи крпеље аргасиде,
који су меког оклопа. Њиховом телу недостаје тврда љуска, која је спољни заштитни
прекривач кога неки крпељи имају. Аргасиди такође имају главу са доње стране и када се
гледају одозго глава не може да им се примети.
Друга фамилија крпеља зове се Ixodidae и ови крпељи имају тврд спољни
покривач.

Анатомија и животни циклус крпеља

Сви крпељи имају три пара ногу у незрелој фази живота и четири кад одрасту.
Они гамижу, али не могу да лете. Крила не постоје. Крпељи поседују чулни апарат зван
Халеров орган. Ова структура осећа мирис, топлоту, влажност - и Вас. Ето како крпељи
проналазе извор хране. Они се пењу на високу траву и када осете животињу у близини,
успузају се на њу.
Исхрана крпеља се састоји од крви и само крви. Ваше крви, псеће крви, мачје
крви, и што више крви. Крпељ усади делове своје вилице у кожу животиње (или вашу кожу)
и сиса крв. Осим за исхрану јаја, крпељу је крв потребна за напредовање у свакој фази у
низу у његовом животном циклусу.
Већина крпеља су оно што називамо „крпељ три домаћина”, то јест, за време
њиховог развитка који траје две године хране се на три различита домаћина. Сви крпељи
имају четири фазе животног циклуса: јаје, ларва, нимфа и одрасли. Погледајмо животни
циклус јелењег крпеља, као пример.
Одрасле женке јелењег крпеља у пролеће полажу јаја на земљу. Свака женка
крпеља положи приближно 3000 јаја. Касније у лето (зависно од влаге и температуре), јаја
се излегу у ларве. Ларве, које су мање од тачке на крају ове реченице, пронађу животињу
(први домаћин, обично птица или глодар), живе од његове крви неколико дана, онда се
откаче и падну натраг на земљу. Код јелењег крпеља ово се обично догађа у августу. У
земљи добро ухрањена ларва прелази у другу фазу, која се зове нимфа.

95
 Нимфе остају неактивне током зиме и у пролеће се активност наставља.
Нимфа сада налази животињу (другог домаћина - глодара, кућног љубимца, човека) и
поново се храни. Једном добро нахрањена, нимфа се откачиње и пада назад на земљу. Овде
се преображава у одраслу јединку. И мужјак и женка сада налазе нову животињу (трећег
домаћина - глодара, јелена, кућног љубимца или човека), хране се крвљу и паре се. Добро
ухрањени падају опет на земљу. Мужјак умире, док женка преживљава зиму и у пролеће
полаже јаја, употпуњујући циклус.
Ако одрасли не могу да нађу животињу домаћина да се хране у јесен,
преживеће у трулом лишћу до следећег пролећа, када ће се хранити, парити и произвести
јаја.
Друге врсте крпеља могу да имају другачији сезонски распоред активности
него јелењи крпељ, који је узет само као један пример.

Болести које преносе крпељи

Крпељи могу да преносе следеће болести:
1) Бабезиозу (пироплазмозу)
2) Цитозоонозу
3) Ерлихиозу
4) Хемобартонелозу
5) Хепатозоонозу
6) Лајмску болест
7) Туларемију

Уклањање крпеља
Да бисте уклонили причвршћеног крпеља, употребите пар пинцета финог врха
(или специјални инструмент за уклањање крпеља). Ово Вам омогућава уклањање крпеља
без гњечења његовог тела. Ово је важно јер не желите да смрвите крпеља и натерате штетне
бактерије да напусте крпеља и пређу у крвоток.
Ухватите крпеља за главу или делове вилица баш тамо где продиру у кожу. Не
хватајте крпеља за тело.
Повуците чврсто и равномерно, без трзања, директно напоље. Не уврћите
крпеља док га повлачите.
Примена метода као што је вазелин, врела шибица или алкохол НЕЋЕ да
натера крпеља да „одступи”. У ствари, ови надражаји могу да натерају крпеља да излучи
још више заразне пљувачке у рану.
После уклањања крпеља, уроните га у алкохол, да бисте га убили. Крпељи се
НЕ УБИЈАЈУ пуштањем у тоалет.
Очистите угризну рану дезинфекционим средством. Ако желите, можете да
употребите и маст са комбинованим антибиотицима.
Добро оперите руке.
Не користите прсте за уклањање или бацање крпеља. НЕМОЈТЕ да гњечите
крпеља прстима. Садржај крпеља може да буде узрочник болести.
После уклањања крпеља није необично да се јави реакција на кожи. Мало
спреја са хидрокортизоном помоћи ће да се ублажи надраженост, али може да прође
седмица, па и више, док место не зацели. У неким случајевима ујед крпеља може да постане
непрекидни ожиљак, остављајући ћелаву површину. Овај надражај коже потиче од разорне

96
пљувачке крпеља. Он није последица откидања главе крпеља. Не брините због главе крпеља
која остаје у кожи; то се ретко дешава. Отеклина настаје због отровне пљувачке, не због
отровне главе.

САСТОЈЦИ У ПРОИЗВОДИМА ЗА КОНТРОЛУ

БУВА И КРПЕЉА

Вероватно ни једна област ветерине није толико нагло напредовала као

контрола бува и крпеља. Буве су постале отпорне на многе производе, а са експлозијом
броја бува, потребни су огромни напори да би се успоставила контрола. Крпељи могу да
пренесу многе болести, тако да контрола крпеља такође добија све више пажње. Данашњи
инсектициди за кућне љубимце су начинили велики напредак и откривен је велики број
разних смеса. Циљ овог чланка је да објасни неке уобичајене активне састојке који се налазе
на етикетама разних шампона, капи, спрејева, пудера и т.д.

Пиретрини
Пиретрини су најчешће коришћени инсектициди у данашњим производима за
контролу бува и крпеља, а користе се као инсектициди преко 100 година. Пиретрини су
природни екстракти направљени од цветова биљака рода хризантема. Ове биљке расту у
природи на Средњем истоку, Европи, Јапану и најважније, у Кенији. Постоји шест
различитих пиретрина: пиретрин I и II, циневин I и II и јасмолин I и II. У производима за
контролу бува и крпеља се уопштено називају „pyrethrin” т.ј. „пиретрин”.
Начин деловања: Пиретрини делују на нервни систем инсеката што има за
резултат поновљено и продужено паљење нерава. То се постиже деловањем на проток
натријума изван нервних ћелија.
Примена: Пиретрини се користе за контролу крпеља, бува, ваши и комараца.
Углавном се налазе у производима који се директно примењују на љубимца. Производи за
домаћинство обично садрже или пиретрине, комбинацију пиретрина и перметрина, или
пиретрине плус синергист. Синергисти су хемикалије које поспешују деловање других
лекова. Синергист најчешће коришћен са пиретринима је пиперонил бутоксид.
Безбедност: Хидролиза и разлагање свих пиретрина стомачном киселином је
лако, тако да је отровност која следи услед гутања од стране љубимаца врло ниска. Тровања,
мада ретка, ипак се јављају. Мачка (или пас) затрована пиретринима ће обично да балави,
дрхти, повраћа и можда да се укочи. Знаци тровања ће углавном да нестану после 24 часа.
Ни после низа година употребе у једној великој ветеринарској болници ( у којој раде аутори
текста - прим. прев.) није било ни једног случаја тровања пиретрином, тако да се сматра да су
пиретрини најбезбеднији састојци који постоје. Ако треба третирати младе, дојиље или
трудне животиње, треба се определити за смесу на бази пиретрина.

Пиретроиди (н. пр. перметрин)

Пиретроиди су синтетичке пиретринске смесе. То значи да су произведени у
лабораторији и нису екстракти природног биља. Три уобичјена синтетичка пиретрина су
алетрин (allethrin), резметрин (resmethrin) и перметрин (permethrin). Прва два се обично
користе за убијање летећих инсеката, док се перметрин користи за контролу бува и крпеља.
Перметрин спорије делује од природних пиретрина, али има дуже дејство.
Начин деловања: Пиретроиди, као и пиретрини, утичу на нервни систем
инсеката, проузрокујући понављана паљења нерава.

97
 Примена: Користе се за контролу бува, крпеља, ваши и комараца. Као
додатак уништавању ових паразита, такође делују одбијајуће. Због тога што перметрини
дуже трају од пиретрина, обично се налазе у спрејевима и другим производима намењеним
споријем, али дуготрајнијем дејству. Перметрини се растварају у уљима, али не и у води. То
се користи за поспешивање разношења пиретроида по телу животиње и за продужавање
његове активности, н. пр. једномесечна капаљка за псе. Пиретроиди НЕ СМЕЈУ де се
користе на мачкама, поготову мачићима.
Пиретроид који се често користи код заштите окружења од бува је
фенвалерат.
Безбедност: Пиретроиди се теже разграђују од пиретрина, што њихову
отровност, мада је мала, чини већом од отровности пиретрина. Као и код било ког
пестицида, неке животиње могу да испоље привремену осетљивост тамо где је производ
примењен. Пацијент са тровањем пиретроидом ће да балави, дрхти, повраћа и можда да се
кочи. Ако се ово деси, консултујте свог ветеринара.
Када се примењују на спољном окружењу, пиретроиди су врло безбедни јер их
тло не упија. Светска здравствена организација тврди да ће фенвалерат „изазвати проблем
једино у случају просипања”.

Органофосфати ( и органокарбамати)
Органофосфати су још једна класа хемикалија које имају широку примену као
инсектициди, у пољопривреди али и код љубимаца. Обично коришћени органофосфати и
органокарбамати обухватају дихлорвос, цитиоат, диазинон, малатион, карбарил (севин),
фентион и пролат.
Начин деловања: Органофосфати делују блокирањем инхибиције нерава, т.ј.
када је присутан органофосфат нерв који је упаљен ће наставити да буде упаљен.
Примена: Органофосфати се користе за контролу термита и имају многе
примене у пољопривреди, укључујући контролу паразита код стоке. Има их и у
производима за контролу мрава. Органофосфати и органокарбамати НЕ СМЕЈУ да се
користе на мачкама.
Безбедност: Органофосфати и органокарбамати су класа инсектицида који
ће највероватније да изазову токсичне реакције код љубимаца. Ако се на животињу примене
на нивоу који изазива токсичност (или их она прогута), животиња ће да доживи нервну
поремећеност. Таква животиња ће да балави, дрхти, тетура се, можда да се кочи. Постоји
противсредство за сузбијање ових ефеката.

Имидаклоприд
Ово је још један нови инсектицид који је у другачијој класи хемикалија.
Производ Advantage садржи имидаклоприд.
Начин деловања: Као већина инсектицида, имидаклоприд утиче на рад
нервног система. Он блокира нервне пријемнике. Уништава буве, али на крпеље нема
утицај.
Примена: Најчешће се користи као инсектицид за једномесечну употребу
код мачака и паса. Меша се са уљним носачем и смешта се у корен длаке, одакле се полако
ослобађа.
Безбедност: Спада у безбедне хемикалије, али као и код осталих
инсектицида, неки љубимци могу да развију осетљивост на овај производ.

98
 Арилхетероцикли (н. пр. Fipronyl)
Fipronyl је најчешће коришћени производ у овој релативно новој групи
синтетичких инсектицида, као што је Frontline TopSpot.
Начин деловања: Арилхетероцикли блокирају пролазак хлора кроз ћелије
нервног система инсеката и ово резултује парализом.
Примена: Fipronyl се обично користи као једномесечни инсектицид на
мачкама и псима, за уништавање бува и крпеља. Fipronyl се углавном меша са уљним
носачем а супстанца се сакупља у корену длаке, одакле се поступно ослобађа.
Безбедност: Као и код ма ког пестицида, неке животиње могу да покажу
привремену осетљивост на месту примене производа. Неке животиње могу да развију много
снажнију осетљивост и ако је тако, треба консултовати ветеринара.
Frontline се данас сматра једним од најбезбеднијих препарата, зато га препоручују и на
Ветеринарском факултету у Београду. Пиретрини су, наравно, најбезбеднији, али тешко да ћете код нас
успети да нађете и један производ заснован на пиретринима, осим тога пиретрини не пружају продужену
заштиту као Frontline (1 месец). Нажалост, Frontline је за наше прилике релативно скуп (паковање за мачку,
од 0,5ml, кошта око 5 евра). Шта ако имате већи број мачака? Ево савета: купите паковање за највећег пса
(4,02ml, састав производа апсолутно идентичан са оним за мачке) и један прави инсулински (због изузетне
прецизности) шприц са иглом. Пробушите иглом фолију на згодном месту, усисајте 0,5ml препарата,
скините иглу и на препоручено место (кожа на врату) истисните препарат. (Наравно, задржите мачку
извесно време, јер ако је одмах пустите она ће снажним трешењем главе да отресе нешто препарата.)
Поновите поступак за остале мачке. На овај начин сте „намирили” 8 мачака по цени од око 8,5 евра, јер ово
огромно паковање кошта само толико! Ако имате мање од 8 мачака, слободно рупицу направљену иглом
залепите селотејпом, па препарат сачувајте за идући месец.

Регулатори раста и потискивачи развитка

Ово су релативно нове компоненте производа против бува и крпеља.
Регулатори раста обухватају метопрен, феноксикарб и пирипроксифен. Потискивачи
развитка обухватају луфенурон и дифлубензурон.
Начин деловања: Ове супстанце се разликују од традиционалних састојака
производа против бува у томе што је њихова главна активност против незрелих облика
буве. Супстанце из прве групе имитирају младалачке хормоне раста буве. Овај хормон
спречава буву да се развије у зрелији (виши) облик. Када се ниво младалачког хормона
раста смањи, облик ларве сазрева. Супстанца спречава сазревање и тако незрели облици не
могу да се преобразе, па наступа смрт.
Потискивачи развитка спречавају синтезу супстанце зване хитин. Хитин је
неопходан за формирање тврдог спољног омотача буве. Без хитина, нема ни буве.
Примена: Приметили сте да ове супстанце не уништавају одрасле буве, тако
да за потпуну делотворност треба да се користе заједно са производом који убија одрасле
буве. Ако постоји мали ризик од заразе бувама, ове супстанце могу да буду довољне за
спречавање те заразе. Међутим, ако проблем бува већ постоји, или је ризик висок, најбоље
је користити такође отров за одрасли облик.
У овом тренутку нема ефикасних регулатора раста и потискивача развитка
који би деловали на крпеље.
Безбедност: Пошто ове хемикалије имитирају хормоне инсеката и мењају
процес који искључиво постоји код инсеката, оне су крајње безбедне.

99
 Амитраз
Амитраз је састојак који се користи у капаљци, против шуге. Такође се
показао високо ефикасним када се користи као састојак у псећим огрлицама против крпеља.
Има мало, или никакво, дејство на буве, тако да се користи само против крпеља.
Начин деловања: Амитраз припада групи медикамената званих формамидини
и састојак је у превентивним огрлицама. Формамидини убијају крпеље деловањем на
њихове нерве.
Примена: Амитраз се показао способним да убије крпеље који су постали
отпорни на традиционалније смесе, као што су органофосфати. Амитраз се добро
распростире по целој кожи, чак и код великих паса. Већину крпеља амитраз усмрти пре
причвршћења, или ако се закаче, бивају усмрћени у року од 24 часа, спречавајући на тај
начин преношење лајмске болести. Огрлице против крпеља које садрже амитраз могу да се
користе истовремено са много других производа против бува и крпеља, само најпре треба
проверити шта пише на етикетама ових производа.
Безбедност: Огрлице које садрже амитраз су врло безбедне ако се користе
правилно. Огрлица мора да се постави тако да можете да ставите два прста између огрлице
и врата животиње - ни мање ни више. Вишак који преостане морате да одсечете.

Селамектин
Начин деловања: Селамектин уништава инсекте блокирањем преноса
нервних сигнала. Препарат улази у крвоток кроз кожу. Ту се задржава, штитећи од болести
срчаног црва, пролази до гастроинтестиналног тракта где може да усмрти неке цревне
паразите, па прелази у лојне жлезде и затим на длаку и кожу, градећи заштиту против бува и
извесних кожних паразита и крпеља.
Примена: Селамектин је локални инсектицид који се користи за третман и
превенцију бува, ушног шугарца, неких унутрашњих паразита и неких врста крпеља и за
превенцију болести срчаног црва. Преко 98% бува на љубимцу бива усмрћено у року од 36
часова после примене.
Безбедност: Селамектин је безбедан за употребу на младим мужјацима и
женкама и трудним женкама и дојиљама. Не користите га на штенцима и мачићима који су
стари мање од 6 недеља. Опрезно га користите на болесним, слабим или омршавелим
животињама, или животињама са оштећеном или надраженом кожом.

Нитенпирам
Нитенпирам је допуштен за уништавање бува код паса и мачака.
Начин деловања: Нитенпирам утиче на рад проводника нервног система
инсеката, блокирајући нервне пријемнике (рецепторе).
Употреба: Допушта се за употребу код паса и мачака старијих од 4 недеље и
тежих од 900 грама. Нитенпирам почиње да убија одрасле буве које су на животињи у року
од 30 минута. Вршни ефекат по примени средства је око 3 сата за пса и око 4 сата за мачку.
То је врло корисно у неким околностима, као пре операција. Такође помаже да љубимци не
донесу буве са изложби, или излета до парка. Љубимцу може да се да таблета пре одласка у
парк, или пре повратка кући са удаљене изложбе. Све буве на Вашем љубимцу биће мртве у
року од неколико часова. Препарат се излучује из тела у року од 24 часа.
Безбедност: Препарат се показао веома безбедним. Безбедан је за штенад и
мачиће старе 4 недеље или више, тешке 900 грама или више, исто као и за трудне кује или
дојиље.

100
101
 ЦРЕВНИ ПАРАЗИТИ

Морам да се извиним читаоцима због назива неких паразита. Сви носе

латинска имена (јер тако је и у текстовима које сам преводио), док неки поред тога носе и
називе какве имају на енглеском, само што су ови преведени (на пример „кукичасте
глисте”). Жао ми је ако ови називи не одговарају домаћим, али ја домаће називе нисам успео
да сазнам. Одатле називи који су само преведена енглеска имена. Издвојене су две посебне
групе паразита - нематоде (обле глисте) и цестоде (пантљичаре), јер се са њима најчешће и
срећемо.

НЕМАТОДЕ

У класификацији живог света то изгледа овако (према "Encyclopaedia Britannica", на

неком другом месту ћете можда да нађете другачију класификацију):

Царство Animalia (животиње)

Потцарство Eumetazoa
Коло Aschelmintes
Класа Nematoda
Поткласа Secernentea
Ред Ascaridida
Род Toxocara
Врсте: Toxascaris leonina
Toxocara canis
Toxocara cati
Ред Strongylida
Род Ancylostoma
Врсте: Ancylostoma tubaeforme
Ancylostoma brasiliense
Ancylostoma caninum
Фамилија Strongyloididae
Род Strongyloides
Врсте: Strongyloides tumefaciensis
Strongyloides stercoralis
Поткласа Adenophorea
Ред Enoplida
Род Trichinella
Врсте: Trichinella spiralis
Род Trichuris
Врсте: Trichuris vulpis
Trichuris campanula
Trichuris serata
Овако су класификоване обле глисте са којима водимо борбу за здравље
својих љубимаца, али и људи који су у додиру са њима.

102
 ВАЉКАСТЕ ГЛИСТЕ
(Toxascaris leonina, Toxocara cati, Toxocara canis)

Ваљкасте глисте, често зване „аскариде”, су најчешћи паразити пробавног

тракта мачака и паса. Постоје 3 врсте ваљкастих глиста које нападају мачке или псе и све
имају домаћине-преносиоце.

Врста Примарни домаћин Домаћин-

преносилац
Toxascaris leonina Пас, мачка, лисица и Мали глодари
други дивљи месоједи
(лавља ваљкаста глиста)
Toxocara cati Мачка Мали глодари, бубе,
глисте из земље
(мачја ваљкаста глиста)
Toxocara canis Пас, лисица Мали глодари
(псећа ваљкаста глиста)

Све ове ваљкасте глисте су широко распрострањене. Од великог су значаја за

младе животиње и у одгајивачницама. Пошто могу да изазову болест код људи, такође су
веома важне и за наше здравље.
Чак и птице и гмизавци могу да имају ваљкасте глисте, мада су оне другачијег
рода и врста него што су оне код мачака и паса. Одрасле ваљкасте глисте живе у танком
цреву домаћина и њихова јаја су веома сличног изгледа. Све ваљкасте глисте су плодне и
заражена животиња може свакодневно да са фекалијама избацује милионе јаја. Ваљкасте
глисте се, међутим, разликују својим животним циклусима. Ове разлике су врло важне када
се ради о уништавању ових паразита код наших љубимаца.
T. leonina: Од свих ваљкастих глиста, ова има најпростији животни циклус.
Пошто животиња прогута заразна јаја, она се излегу и ларве сазревају унутар танког црева и
његових зидова. Одрасла женка глисте полаже јаја која се избацују са фекалијама. Јаја
постају заразна пошто проведу у спољној средини бар 3-6 дана. Животиње се заражавају
тако што поједу нешто што је загађено заразним фекалијама.
Мишеви могу да одиграју улогу домаћина преносиоца. Глодар прогута јаја,
она се излегу и ларве се селе кроз ткива глодара. Ако месојед поједе глодара, ларве се
ослобађају у пробавном систему месоједа и развијају се у одрасле глисте унутар танког
црева.
T. cati: Ове глисте имају много сложенији животни циклус и врло делотворан
начин за преношење своје врсте са генерације на генерацију. Погледајмо.
Животиња може да се зарази са T. cati на неколико начина: гутањем јаја,
гутањем домаћина-преносиоца или преко ларви у млеку.
Гутањем јаја: Пошто је мачка прогутала јаја, ова се излегу и ларве продиру у
зид танког црева. Ларве се селе кроз систем крвотока и одлазе или у респираторни систем,
или у друге органе и ткива тела. Ако продру у телесна ткива, могу да се учауре (окруже се
зидом и постану неактивне). У ткивима могу да остану учаурене месецима па и годинама.
Ова сеоба се најчешће виђа код старијих мачака. Код врло младих мачића, ларве се селе из
крвотока у респираторни систем, одакле бивају искашљане и затим прогутане и тако се
враћају у желудац. Тамо ларве сазревају у одрасле јединке. Одрасле глисте полажу јаја која

103
из животиње бивају избачена са фекалијама. Јајима T. cati је потребно да остану у спољној
средини 10 - 14 дана пре него што постану заразна.
Гутањем домаћина-преносиоца: Ако мачка прогута домаћина-преносиоца,
као што је глиста из земље или буба, које имају у себи учаурене ларве, сеоба ларви је слична
као када су прогутана јаја. Ларве се ослобађају из домаћина-преносиоца пошто је овај
прогутан. Ларве улазе у крвоток и прелазе било у разна ткива, било у респираторни систем.
Исто важи и ако мачка поједе домаћина-преносиоца као што је миш.
Ларвама преко млека: У време пре порођаја успаване ларве мајке могу да
почну са сеобом у млечне жлезде и млеко. Мачићи могу да се заразе преко млека док су
дојени. Прогутане ларве сазревају у цреву мачета. Ако ларве буду избачене са фекалијама
мачета пре него што сазру, оне могу да заразе мајку док лиже младунца.
Отприлике 4 недеље пошто је мачка појела заразна јаја, одрасла глиста је
зрела у цреву животиње и појављује се нова генерација јаја.
T. canis: Животни циклус T. canis је сличан животном циклусу T. Cati. У
додатку сеоби у млечне жлезде, ларве које су биле успаване у мајчиним ткивима могу да се
преселе преко материце и постељице и заразе фетус штенца. Ово се зове преношење in
utero. Ларве улазе у плућа фетуса. Када се штенац роди, искашљаће ларве и оне ће сазрети у
његовом цреву. Због тога тако много штенаца има ваљкасте глисте - заражени су пре
рођења!
Упамтите, за све ваљкасте глисте, јаја морају да остану у тлу, или другој
средини, данима па и недељама пре него што постану заразна. Ларве учаурене у
домаћиновим ткивима могу да остану успаване читав домаћинов живот.
Табела сажима начине на које се разне ваљкасте глисте преносе:

Јајима, путем Ларвама, Ларвама, Ларвама,

Врста глисте гутања преко млека преко преко
постељице преносиоца
T. leonina Да Не Не Да
T. cati Да Да Не Да
T. canis Да Да Да Да

Одрасле глисте су дугачке обично 7-10 cm, мада неке глисте T. canis могу да
буду дугачке и до 18 cm. Одрасле могу да се виде у фекалијама или повраћци. Глисте су на
попречном пресеку округле и помало личе на шпагете.
Женка T. canis може да произведе 200.000 јаја дневно.
Јаја се препознају у фекалијама. За издвајање јаја из остатка столице користи
се раствор у коме она испливају и узорак се микроскопски испита. Врло мала разлика у
изгледу јаја три врсте ваљкастих глиста омогућава искусним особама да их разликују.
Изненађење! Може да се деси да јаја T. cati нађемо у псећој столици. Како је
то могуће? Пас је починио „похару” мачје кутије са песком и појео фекалије (да, понекад
знају то да ураде). Јаја пролазе кроз систем за варење пса и нађу се у столици.

Симптоми:
У цреву домаћина ваљкасте глисте апсорбују хранљиве материје из хране коју
је животиња појела, утичу на варење и могу да оштете црево. Животиње благо заражене

104
ваљкастим глистама можда уопште и не покажу ма какве знаке болести. Животиње са
тежим заразама могу да ослабе, добију испошћено крзно и постану трбушасте. Неке могу да
буду анемичне и да повраћају, или пак имају дијареју или констипацију. Ређе, код тежих
зараза, ваљкасте глисте могу да изазову оштећење црева. Код неких животиња може да се
примети кашаљ због сеобе ларви у респираторни систем. Код младих животиња селидба
ларви T. canis може да доведе до запаљења плућа. (Ако се велики број ларви накупи у
плућима она почињу да луче велику количину секрета, који се излучује у усну и носну
дупљу. Мачка јако интензивно кашље и кија, избацујући капи овог секрета на све стране и
то може да Вас завара и наведе на помисао да је у питању јака кијавица. Очи су при том
упаљене и пуне суза. Не губите време, одмах приступите лечењу Вашег љубимца од
цревних паразита.)

Третман:
Постоји велики број препарата који убијају ваљкасте глисте. Већина, међутим,
убија одрасле глисте а не делује на ларве које се селе, или су учаурене. Због тога већина
произвођача ових препарата препоручује да се поступак чишћења од паразита понови 2-4
недеље после првог третмана. До тог времена већина ларви, које су се селиле за време првог
третмана, вратила се у црево где сада могу да буду убијене другим третманом. Уобичајени
препарати и њихова делотворност против ваљкастих глиста приказани су на крају поглавља.

Мере предострожности:
Јаја ваљкастих глиста су крајње отпорна према условима у окружењу и у
зараженом тлу могу да опстану месецима, па и годинама. Љубимце треба онемогућити да
прогутају земљу или ма шта друго заражено јајима ових паразита. Због зоонотичког
потенцијала ваљкастих глиста, а и да бисте заштитили свог љубимца и остале, треба
уклонити све изворе заразе. Дискусија о чишћењу околине дата је мало касније.
T. canis и T. cati представљају значајну опасност по здравље људи. Само у
Сједињеним државама хиљаде људи буду заражене сваке године. Како се људи заразе?
Заразе се гутањем заразних јаја из тла или са својих руку или неког другог објекта. Велика
количина јаја може да се накупи у земљишту где се мачкама и псима дозвољава дефекација.
Јаја су лепљива, па могу да се накупе на рукама и под ноктима људи. Деца и остале особе са
недовољно хигијене су најизложенији зарази.
Упамтите, јајима Toxocare је потребно да буду у земљи око две недеље пре
него што постану заразна, тако да директни контакт са зараженом животињом углавном не
доводи до преношења заразе. Млади, међутим, могу непрестано да загађују цели простор
око кутије са песком и чак да имају заразна јаја залепљена за крзно.
Ако човек прогута јаја Toxocare, ларве које ће да се излегу могу да се селе кроз
ткива. Ларве се најчешће селе у јетру, плућа и мозак. Оне могу да изазову тешка запаљења и
механичка оштећења ових органа. Ова болест зове се „visceral larva migrans”. Знаци
болести укључују увећану јетру, повремену температуру, губитак тежине и апетита и упорни
кашаљ. Могу да се развију астма или запаљење плућа.
Јединствени облик ове болести је „ocular larva migrans”. Ларве се селе у око и
могу да изазову губитак вида па и потпуно слепило. Обично се јављају код деце старости 7-
8 година, док се сеоба у друге органе јавља код деце старости 1- 4 године. Разлог због кога
се јавља ова разлика у узрастима је непознат.
Да би се спречило заражавање људи, крајње је важна хигијена. Учите децу,
посебно, да перу руке после играња и пре јела. Не дозволите им да се играју на местима где
пси и мачке могу да дефецирају. Не дозвољавајте животињама да пешчанике или баште
користе уместо кутија са песком. Чистите љубимце од паразита према препорукама,
одржавајте чистоћу околине и контролишите популацију глодара.

105
 За све одгајивачнице (али и домаћинства са великим бројем мачака) требало
би утврдити добар програм за контролу ваљкастих глиста. Главни извори заразе су ларве
код дојиља, јаја у окружењу и ларве у ткивима домаћина-преносилаца. Све ово треба
укључити у добар програм контроле.
Медицински третман и изолација: Врло тешко је уклонити учаурене ларве из
женки у настојању да се спречи преношење на потомство. Будући да мачићи могу да буду
заражени током дојења али не in utero, заразе по рођењу могу да се спрече благовременим
уклањањем цревне инфекције мајке.
Третман околине: Кавези треба да су непромочиви тако да су лакши за
чишћење. Сав фекални материјал би требало уклонити, јер органски материјал смањује
дејство раствора за чишћење. 10% раствором изблеђивача би требало попрскати, или
сунђером опрати простор. Ово би требало радити бар једном недељно. Исто важи за кутије
са песком. Раствор изблеђивача не убија јаја, већ скида њихов лепљиви спољашњи слој и
омогућава њихово лакше уклањање.
Све фекалије које се налазе напољу треба свакодневно сакупљати. Ако тло
постане загађено, скоро једина алтернатива је његово уклањање и замена, или превртање до
дубине од 20-30 cm.
Због тога што мишеви и остали ситни глодари могу да буду извор заразе,
треба их уништавати.

КУКИЧАСТЕ ГЛИСТЕ
(Ancylostoma – Uncinaria)

Кукичасте глисте (анкилостоме) су међу најчешћим цревним паразитима паса

и мачака (посебно штенаца и мачића) и могу да изазову тешке болести укључујући анемију
и озбиљну дијареју. Оне имају структуре налик на зубе, или пак плочице-секаче, којима се
причвршћују за цревни зид и хране се крвљу животиње. Уобичајена имена кукичастих
глиста и животиње које оне заражавају дати су у табели:

Латински назив Преведени назив Заражени домаћин

A. tubaeforme Мачја кукичаста глиста Мачка
A. braziliense Мачја и псећа кук. глиста Пас, мачка, лисица, човек
U. stenocephala Северна псећа кук. глиста Пас, мачка, лисица
A. caninum Псећа кукичаста глиста Пас, лисица, човек
(црева)

Ови паразити могу код човека да изазову кожну болест звану larva migrans.
Кукичасте глисте су широко распрострањене, мада је A. braziliense
уобичајенија у суптропским и тропским пределима, а U. stenocephala на хладнијем северу.
Њихов животни циклус има необичан преокрет - животиње могу да се заразе гутањем
ларви, али и зараженим тлом и водом; једењем зараженог домаћина-преносиоца; помоћу
ларви које продиру кроз кожу и ларви које заражавају фетусе или младунце преко материце,
односно млечних жлезда.
Одрасле глисте живе у танком цреву где се причвршћују и хране домаћиновом
крвљу. Одрасле легу јаја која одлазе напоље са фекалијама. За 1-3 недеље јаја се излегу и
ослобађају се ларве. Оне су одлични пливачи који путују преко кишних капи или росе на

106
лишћу и чекају да мачка наиђе. Ларве продиру у домаћина било тако што их овај прогута,
било укопавањем у домаћинову кожу.
Преко коже: Ларве које улазе кроз кожу селе се преко крвотока у плућа и
трахеје и бивају затим искашљане и прогутане. Причвршћују се за цревни зид и тако
заокружују свој животни циклус.
Путем гутања: Ларве могу да буду прогутане са зараженом храном или
водом, са влажних површина, или преко домаћина-преносиоца који је заражен ларвама.
Већина прогутаних ларви обично одлази у црева где и остају. Известан број, међутим, може
да се сели кроз телесна ткива и на крају у трахеје, одакле бивају искашљане и прогутане.
Неке ларве ће да прекину сеобу и да се учауре у мишићима.
Путем материце и млека: Ларве које се учауре у мишићима могу касније да
се преселе у материцу трудне животиње и заразе фетусе. Такође могу да пређу и у млечне
жлезде дојиље и заразе мачиће који сисају.

Симптоми:
Кукичасте глисте могу да изазову тешка обољења. Хранећи се крвљу
домаћина која преноси кисеоник, кукичасте глисте могу да изазову јаку анемију. Слузокожа,
н.пр. десни, постаће бледа, животиња ће постати слаба и понекад ће се јавити црна, као
катран сполица. Раст младих животиња је ометен а крзно може да постане слабо и суво.
Животиње могу због инфекције да ослабе и евентуално умру.
Кукичасте глисте у својој пљувачци производе антикоагулант (материју која
спречава згрушавање крви) тако да се на месту где је кукичаста глиста прикачена
домаћинова крв не згрушава. Ако се глиста помери, да би се закачила на другом месту, прво
место може да настави да крвари, понекад озбиљно.
Дијагноза се поставља налажењем јаја у фекалијама. Код врло младих
животиња може да се јави јако обољење пре него што зреле глисте почну да полажу јаја.
Дијагноза тада мора да се постави процењивањем знакова болести.
Одрасле глисте су мале, дугачке су 12-18 милиметара и ретко се примећују у
столици због своје величине и способности да се чврсто прикаче за цревни зид.
Ове глисте могу да заразе и човека. Могу да продру кроз површину коже
човека (обично преко босих стопала) и затим се селе кроз њу изазивајући кожно обољење.
Јављају се оштећења у облику црвених линија под кожом, понекад се распрскавајући на
површини коже. Ова оштећења изазивају јак свраб. Ларве ће обично да угину после
неколико недеља и стање болести ће да нестане. У тежим случајевима ларве могу да
направе пролаз кроз кожу и продру у дубља ткива. Могу да изазову обољење плућа и бол у
мишићима.
Пријављени су случајеви људи који су добили цревну инфекцију псећим
кукичастим глистама. Углавном, ови заражени људи не показују клиничке знаке болести.

Третман:
Уобичајени препарати за уништавање цревних паразита и препоруке када и
како третирати приказани су на крају овог поглавља.

Мере предострожности:
Да бисмо спречили заразу кукичастим глистама, треба да упамтимо да се
животиње заражавају или преко загађеног земљишта и воде, или преко својих мајки.

107
 Третман околине: Ларве кукичастих глиста могу да живе неколико недеља у
хладној, влажној земљи, али брзо угину приликом замрзавања или у врелим и сувим
условима. Дворишта и кутије са песком треба свакодневно чистити. Ако на површинама
има фекалног материјала, треба га уклонити, јер органски материјал умањује дејство
средстава за чишћење. Раствор избељивача (10%) је добро средство за чишћење.
Све фекалије у дворишту свакодневно треба сакупљати. Спаљивање
површинског слоја земље може да уништи ларве.
Медицински третман и изолација: Као и код сваке инфекције, животиње
заражене кукичастим глистама треба држати одвојено од осталих, све док се њихова
инфекција не излечи.
Преглед столице треба спровести у време када мачићи престану да сисају, 4-8
недеља после последњег третмана, за време редовног годишњег прегледа и код женки пре
парења. Неки власници се опредељују за редовно чишћење од цревних паразита. Многи
ветеринари препоручују да се животиње чисте од паразита бар једном годишње.
Да би се спречило заражавање људи, крајње је значајна добра хигијена.
Посебно научите децу да перу руке после играња и пре јела. Не дозвољавајте деци да се
играју на местима где пси и мачке можда дефецирају. Не дозвољавајте мачкама да користе
пешчанике или башту уместо кутије са песком. Особе које имају додир са тлом, посебно
кроз дужи временски период, на пример водоинсталатери или електричари који постављају
подземне инсталације, треба између себе и тла да поставе непропустан материјал. (Зараза
кукичастим глистама код људи често се назива „водоинсталатерски сврабеж”).
Особе које се сунчају, посебно оне које леже на влажном песку или земљи
такође су изложене великом ризику да буду заражене. Животињама не треба дозвољавати да
дефецирају на плажама, а људи не би требало да босоноги шетају по песку.

КОНЧАСТЕ ГЛИСТЕ
(Strongyloides)

Кончасте глисте су паразити месоједа и човека. Strongyloides tumefaciensis је

мачји паразит а S. stercoralis може да зарази мачке и псе. Мисли се да свака врста домаћина,
то јест мачка и пас, бива заражена различитом врстом или варијететом паразита. Знамо,
међутим, да S. stercoralis може да се пренесе са човека на пса и са пса на човека.
Име кончасте долази одатле што су ове глисте, иако релативно дугачке (2mm),
дебеле свега 0,035mm. Ово је необична глиста. Постоје два њена облика: паразитски и
облик звани „слободно живећи”, то значи да може лепо да живи и размножава се и изван
домаћина. Други јединствени аспект кончастих глиста је да су паразитски облици
искључиво женке. Јесмо ли побудили Вашу пажњу?
Различите врсте кончастих глиста заражавају коње, свиње, преживаре као што
су краве и јелени, гмизавце и друге дивље животиње. Има их и у Африци, где заражавају
зебре и бабуне.
Женка глисте живи у цреву домаћина, где полаже јаја. Значајно је да јаја могу
да се развијају чак и ако их није оплодио мужјак. У ствари и нема одраслих мужјака. Јаја се
избацују са фекалијама или се излегу у ларве у цреву, па онда избацују напоље. Ове ларве
могу да се развију било у заразне паразитске ларве, било у слободно живеће глисте ма кога
пола. Заразне ларве улазе у новог домаћина тако што их он прогута, или пак кроз кожу. Оне
се затим селе у плућа, путују до трахеја и бивају искашљане па прогутане. Слободно живеће

108
глисте се паре, али не стварају нове слободно живеће ларве, већ само заразне ларве које
морају да уђу у домаћина да би преживеле.
Верује се да јачина и трајање заразе, врста и старост домаћина и стање
домаћиновог имуног система утичу на развитак ларви.
Неке ларве које се селе могу да остану у ткивима пса. Код кује, ове ларве могу
да нађу пут до млечних жлезда и зараза може да буде пренета директно на штенце, преко
млека. Ово је један од разлога што штенци и као врло млади могу да имају јаке заразе.

Симптоми:
S. tumefaciensis код мачака углавном не изазива обољење, већ код неких
јединки могу у дебелом цреву да се створе бели чворићи. Ако се ово деси, може да се
развије хронична дијареја.
Већина зараза код паса није очигледна, или изазива само благу дијареју.
Заразе код младих штенаца могу да постану крајње озбиљне, па и кобне. Код њих може да
се јави дијареја или знаци респираторних болести, укључујући јако запаљење плућа.
Дијагноза се поставља тако што се у фекалијама, микроскопским прегледом,
нађу јаја или, много чешће, ларве. Покретљиве ларве се често најбоље виде тако што се
узорак фецеса једноставно нанесе на плочицу и погледа кроз микроскоп. Раствори који се
користе за рутински преглед фекалија деформисаће ларве и учинити их тешко
препознатљивима. На узорку фецеса могуће је извести посебан поступак за концентровање
ларви, што олакшава опажање. Ово се назива Баерманова техника.

Третман:
До недавно најчешћи лек за третман заразе кончастим глистама био је
тиабендазол, мада није одобрен за мачке од стране FDA (Управа за храну и лекове). Данас
се препоручује третман фенбендазолом и ивермектином, мада ни њих FDA није одобрила.
Препоручује се да се ивермектин (1% раствор) да орално, у дози од 0,8 mg/kg (четири пута
више од уобичајене дозе). Овај третман можда мора да се понови. Углавном, ови лекови
нису корисни за уклањање ларви које су учаурене у ткивима.

Мере предострожности:
Ларве кончастих глиста убијају ниске температуре или сува околина.
Императив је да се животиње држе у сувом и чистом. Као и код других паразита који се
преносе фекалијама, двориште и кутију са песком треба одржавати чистим. Особе које су у
додиру са фекалијама треба строго да се придржавају правила хигијене.

БИЧАСТЕ ГЛИСТЕ
(Trichuris vulpis ...)

Бичасте глисте (Trichuris vulpis, Trichuris campanula) су уобичајене код паса и

има их широм света. Trichuris serata се јавља код мачака, али ретко. Бичасте глисте су име
добиле због облика, сличног бичу. Предњи део глисте је веома танак, задњи је задебљан.
Бичасте глисте живе у дебелом цреву и слепом цреву.
Пас или мачка се заражавају тако што конзумирају храну или воду загађену
јајима бичасте глисте. Пошто су прогутана, јаја се излегу и кроз три месеца ларве сазру у
одрасли облик у слепом и дебелом цреву, где уста укопају у зид црева и хране се крвљу.

109
Одрасле глисте полажу јаја која се избацују са фекалијама. Јаја морају да проведу у
земљишту око 1 месец да би сазрела и постала способна да изазову заразу.

Симптоми:
Знаци заразе се мењају у зависности од броја глиста у цреву. Мали број глиста
не изазива знаке, али већи број може да доведе до запаљења цревног зида. Упаљено црево
ствара велику количину слузи. Понекад се јавља крварење у цреву, које може да доведе до
анемије. Животиње могу да имају дијареју и да губе тежину.
Код врло тешких зараза глисте могу да пробију зид црева и запаљење које
услед тога наступа доводи до прирастања црева за телесни зид. Животиње које имају ово
стање могу учестано да лижу свој десни бок, где се дешава прирастање.
Било је случајева заражавања људи са T. vulpis. Чешћа зараза код људи је
врстом T. trichuria, човечјом бичастом глистом.
Дијагноза се поставља налажењем јаја у фекалијама. Ова јаја треба
разликовати од јаја глисте која заражава бешику (Capillaria plica) и C. aerophila, паразита
респираторног система, али чија јаја могу да се нађу у фекалијама.

Третман:
За препарате, видети табелу на крају овог поглавља.

ТРИХИНЕЛА
(Trichinella spiralis)

Болест изазвана Trichinell-ом spiralis није значајна код љубимаца, мада се

јавља. Трихинелоза може да буде значајна болест код људи и зато је укључен овај кратки
приказ.
Одрасла глиста trichina живи у танком цреву. Она не ствара јаја, већ живе
ларве које пролазе кроз црево и селе се по телу. Ларве често свој пут завршавају у
мишићном ткиву где стварају зид око себе (учауре се) и ту могу да остану годинама,
успаване али живе. Животиња се зарази једући мишиће (месо) или друге органе заражене
животиње. Углавном су свиње извор заразе за животиње и људе. Учаурене ларве у свињи
могу да живе и до 11 година.

Симптоми:
Знаци болести се углавном не виде, ни код домаћих, ни код дивљих
животиња. Људи, пак, могу да постану тешко болесни и чак умру. Када су одрасле глисте у
цреву, особа може да повраћа, има дијареју, повишену температуру и буде утучена. Када се
ларве селе изазивају упалу крвних судова. Може да се јави хеморагија (крварење) под
кореном ноката и беоњачама. Када се ларве учауре у мишићима долази до јаких запаљења,
бола и слабости. У најтежим случајевима могу да се јаве запаљење плућа, запаљење мозга
(енцефалитис) и отказивање срца.
Трихиноза људи се најчешће открива за време периода када су ларве учаурене
у мишићима. Симптоми који су са овим повезани углавном доводе ове особе лекарима.
Дијагноза се обично поставља анализом крви, која би указала на запаљењске процесе и
доказала оштећење мишића.

110
 Третман:
Неколико лекова је ефикасно у уништавању ларви у мишићима, укључујући
мебендазол (који се и иначе користи за уништавање нематода).
Трихинеле има широм света. Била је много чешћа педесетих година. 1950. је
откривено да се свиње заражавају једући отпатке у којима има сировог меса. Поведена је
кампања за образовање становништва, која нарочито указује на важност кувања меса,
посебно свињског, на температури (у унутрашњости меса) од бар 70°C.
Замрзавање може да уништи ларве T. spiralis. Комаде меса тање од 15 cm
треба замрзнути на температури од -15°C бар 20 дана да би се ларве убиле.

ЦЕСТОДЕ

Цестоде (пантљичаре) су глисте класе Cestoda у оквиру кола Platyhelminthes.

Ова класа се дели на две поткласе, Cestodaria и Eucestoda, а овој другој припадају родови
који паразитирају код сисара.
Пантљичаре су пљоснате, сегментиране глисте. Састоје се од главе, врата и
сегмената. Глава обично има сисаљке или мишићне канале који омогућавају пантљичарама
де се причврсте за црево животиње.
Сваки сегмент пантљичаре има своје сопствене органе за размножавање. Нови
сегменти се непрестано стварају у пределу врата, док они са репа бивају одбачени кад сазру.
Ови зрели сегменти садрже велики број јаја која су често груписана у пакете. Сегменти могу
често да се примете близу ануса пса или мачке. Ови сегменти могу да се покрећу ако су
недавно избачени или, ако су осушени, изгледају као зрна некуваног пиринча или семенке
краставца. Инфекције пантљичаром се обично примећују када се ови сегменти пронађу на
животињи.
Све пантљичаре мачака и паса имају животне циклусе који укључују
домаћина-посредника. То су обично буве, рибе и домаће животиње као овце и свиње. Сви
одрасли облици ових пантљичара живе у пробавном систему мачке или пса. Занимљиво је
да саме пантљичаре немају пробавни систем, већ апсорбују хранљиве материје кроз кожу.
Најуобичајеније пантљичаре мачака и паса:
Dipylidium caninum (псећа пантљичара)
Врсте Taenia (тенија)
Echinococcus granulosus и E. Multiocularis (ехинококус)
Diphyllobotrium latum (деверикина пантљичара)
Spirometra mansonoides (спирометра)

ПСЕЋА ПАНТЉИЧАРА
(Dipylidium caninum)

Одрасли облик D. caninum живи у мачкама, псима, лисицама и можда у

људима. Налази се широм света. Домаћини-посредници су бува или вашка.
Одрасла глиста, која може да буде дугачка до 50 cm, живи у танком цреву.
Сегменти пуни јаја се избацују са фекалијама. Док су топли, сегменти су активни, али како

111
се суше они се распукну и ослобађају јаја из своје унутрашњости. Вашка или бува поједу та
јаја. Унутар инсекта јаја се развијају у незрели облик. Када пас или мачка поједу инсекта,
незрели облик се развије у одраслу глисту и животни циклус је довршен.

Симптоми:
Код тешких зараза, можемо да приметимо бол у трбуху или нервозу код
животиње. Животиња може да повраћа и понекад да има грчеве. Сматра се да грчеви потичу
од отрова које пантљичара ствара. Активни сегменти око аналног предела могу животињу
да натерају да их лиже, или да трља овај предео по поду.
Обично су деца та која се заразе овом пантљичаром тако што прогутају ларву
буве или одраслу вашку. Углавном, код људи се симптоми виђају ретко. Код јаких зараза
могу да се јаве бол у трбуху, дијареја и свраб у аналном пределу.
Дијагноза заразе D. caninum се поставља проналажењем покретних сегмената,
осушених сегмената или опажањем јаја у фекалијама уколико је сегмент пукао.

Третман:
Најчешћи третман је празиквантелом. Доза се одређује у милиграмима по
килограму телесне масе. Не може да се користи код трудних животиња. Такође је
делотворан епсипрантел, али не може да се користи код штенаца и мачића млађих од 7
недеља. Мебендазол не делује. Више детаља дато је на крају овог поглавља.

Мере предострожности:
Најважније мере предострожности су контрола бува и ваши. На тржишту има
доста производа који у ову сврху могу да се користе. Препоручује се третман не само
животиња, већ и околине, да би се уништило што више бува и њихових ларви.

ВРСТЕ ТЕНИЈА
(Taenia)

Постоји 9 главних врста пантљичаре тенија, од којих 7 имају за коначне

домаћине псе и мачке.
Животни циклуси разних врста теније су слични. Плодни сегменти глисте
избацују се са фекалијама пса или мачке. Често се јаја ослобађају из сегмената пре
избацивања. Домаћин-посредник прогута ова јаја која су одмах заразна. У домаћину-
посреднику се у танком цреву ослобађа ембрион и незрели облик се сели кроз тело у разне
органе, зависно од врсте теније. Незрели облик формира малу кесу испуњену течношћу,
звану „бешика”, која га окружује и обезбеђује исхрану. Када „бешику” прогута коначни
домаћин ослобађа се глава пантљичаре која се причвршћује за зид црева, расте и сегментира
се.
Латинско име Домаћин Домаћин-посредник
T. saginata Човек Стока
T. solium Човек Свиња
T. hydatigena Пас, медвед Овца, коза, свиња, марва, јелен
T. krabbei Пас Ирвас
T. multiceps Пас Овца

112
 Латинско име Домаћин Домаћин-посредник
T. ovis Пас Овца, коза
T. pisiformis Пас Кунић, глодари
T. serialis Пас Кунић, зец
T. taeniaformis Мачка Глодари

Пси или мачке могу да остану заражени годину или дуже и пантљичара може
да достигне дужину до 2 метра.

Симптоми:
Чак и код јаких зараза, мало је знакова заразе сем пруритиса (свраба) око
аналног предела и пронађених сегмената прилепљених за крзно животиње. Ретко се јављају
цревне сметње. Углавном, домаћин-посредник показује много више знакова болести од
крајњег домаћина.
Због тога што се јаја често ослобађају из сегмената пре него што се сегменти
избаце са фекалијама, главна метода за постављање дијагнозе је микроскопски фекални
преглед. Сва јаја тенија су слична, а идентична су јајима ехинококуса.

Третман:
Врсте теније су много пријемчивије на антихелминтике од осталих врста
пантљичаре. Ефикасни третмани укључују празиквантел и епсипрантел, као и мебендазол.

Мере предострожности:
Превенција мора да се заснива на забрани мачкама и псима да једу сирово
месо и изнутрице и да лове дивље животиње. Незрели облици у домаћину-посреднику се
уништавају замрзавањем или кувањем. Важна је контрола глодара.

ЕХИНОКОКУС
(Echinococcus granulosus, E. multiocularis)

Пси и дивљи каниди служе као коначни домаћин за E. granulosus. Биљоједи,

као што су овце, су домаћини-посредници. Лисице, мачке и пси су коначни домаћини за E.
multiocularis, а леминзи и текунице су домаћини-посредници. Људи такође могу да служе
као домаћини-посредници за обе врсте ехинококуса. Зараза код људи изазива тешку,
понекад смртоносну болест звану ехинококоза.
Домаћин-посредник прогута јаја ехинококуса која су избачена са фекалијама
коначног домаћина. Јаја се излегу и незрели облик продире у зид црева домаћина-
посредника и сели се у разне органе, обично у плућа и јетру. Развијају се велике цисте,
пречника 5-12,5 cm, које садрже хиљаде заразних, грануластих облика.
Када коначни домаћин прогута цисте, сваки од заразних облика који се
налазио у цистама може да се развије у одраслу пантљичару која је обично дугачка мање од
7 mm. Одрасле глисте се причвршћују за танко црево где могу да живе до две године.

113
 Симптоми:
Као и код пантљичара Taenia, коначни домаћин ретко показује знаке болести,
осим ако пантљичаре нису присутне у великом броју. Обично ни домаћин-посредник не
показује знаке заразе.
Јаја ове пантљичаре се не избацују равномерно са столицом. Ако се пронађу
јаја, просто је немогуће разликовати их од јаја Taenia, која је много чешћа пантљичара.

Третман:
Празиквантел у дозама од 5 mg/kg се обично користи за третман мачака и паса
заражених ехинококусом. (Домаћи произвођач „Здравље” из Лесковца свој производ „Хелмивет”
(мебендазол) декларише као ефикасан против ехинококуса). Више информација о препаратима за
третман наћи ћете на крају овог поглавља.

Мере предострожности:
Контрола ехинококуса заснива се на спречавању мачака и паса да једу делове
или пак целе домаћине-посреднике. Животиње не смеју да се хране изнутрицама или
некуваним месом. Мора да се контролише популација глодара.
Људи постају случајно заражени тако што поједу намирнице заражене јајима
ехинококуса. Ово може да се догоди конзумирањем загађеног биља као што су лешници,
јагоде и слично. Руке могу да се загаде баштованским пословима, или на други начин, од
земље коју су загадиле мачје, или пак псеће, лисичје или фекалије других канида. Добро
оперите воће и поврће, а руке обавезно сапуном.
Знаци заразе могу да не буду приметни све док не прођу године од гутања
заразних јаја.
Људи, за разлику од животиња, често испољавају знаке заразе ехинококусом и
знаци су различити, зависно од зараженог органа. Паразитски тумори могу да се развију у
мозгу, срцу, плућима и јетри. Ако би ови тумори код човека прсли, могао би да се јави
анафилактички шок. Код људи заражених ехинококусом, операција је најчешћи третман.
Новије терапије лековима као што је албендазол и албендазол са празиквантелом често се
примењују заједно са хирургијом, или самостално уколико хирургија није опција.

ДЕВЕРИКИНА ПАНТЉИЧАРА
(Diphyllobotrium latum)

Као и друге пантљичаре, D. latum живи у танком цреву коначног домаћина,

што укључује мачке, псе, лисице, медведе, остале месоједе и човека. За разлику од осталих
већ описаних пантљичара, она има два домаћина-посредника.
Одрасле глисте, које могу да достигну дужину од 10 метара, налазе се у
танком цреву коначног домаћина. Уместо да одбацује сегменте пуне јаја, јаја D. latum се
избацују кроз мале „материчне поре” које има сваки сегмент. Сегменти који су избацили сва
јаја често се одбацују у ланцима, уместо појединачно.
Пошто су јаја положена, потребно је да остану у води 8 дана пре него што
постану заразна за првог домаћина-посредника, једну врсту слатководних љускара. Унутар
ових домаћина ембриони D. latum се развијају у другостепене ларве.
Ситне рибе често прогутају ове љускаре, па се у њима развија трећа фаза
ларви. Велике рибе затим поједу мале па се трећестепене ларве премештају у њихова ткива.

114
Коначни домаћин се зарази тако што поједе неку од ових риба, ситних или крупних,
свеједно.
Иако одрасла пантљичара може да порасте врло велика, код мачака и паса има
минималних знакова заразе.
У људима, одрасла пантљичара може да живи и до 20 година. D. latum из
цревног садржаја апсорбује велику количину витамина В12. Резултат је недостатак витамина
В12 код неких људи. Витамин В12 је неопходан за производњу црвених крвних зрнаца, па
његов недостатак може да доведе до кобне анемије.

Симптоми:
Јако заражени људи такође могу да имају дијареју, оштећења црева и жучних
канала и понекад могу да имају симптоме тровања.
Диајгноза се углавном поставља налажењем јаја у фецесу. Мора да се води
рачуна јер постоји сличност са јајима пантљичаре спирометре, као и плућног паразита
Paragonimus kellicotti.

Третман:
Третман празиквантелом је често прави избор код мачака и паса. Иако га FDA
није одобрила за ову сврху, уобичајена је и прихваћена пракса да се овај лек користи у ову
сврху. Дозе које се препоручују варирају. Људи се третирају празиквантелом и
никлозамидом.

Мере предострожности:
Превенција се спроводи спречавањем животиња да једу свежу или недокувану
рибу.

ПРОТОЗОЕ

КОКЦИДИЈА
(Coccidia)

Кокцидија су протозое (једноћелијски организми) који се размножавају у

цревном систему паса и мачака, најчешће код мачића и штенаца млађих од шест месеци,
код одраслих животиња чији имуни систем је ослабљен или код животиња које су на други
начин изложене притиску (промена власника, присуство друге болести).
Код паса и мачака, већина кокцидија је рода Isospora. I. felis и I. rivolta су
најчешће врсте код мачака. Независно од тога која врста је присутна, о болести углавном
говоримо као о кокцидиози. Како маче одраста, оно развија природни имунитет према
дејству кокцидије. Као одрасла јединка, може да носи кокцидију у својим цревима, избацује
цисте (учаурене ларве) са својим фекалијама, али да не осећа никакво дејство.
Маче се не рађа са кокцидијом у својим цревима. Међутим, пошто је рођено,
маче је често изложено фекалијама своје мајке и ако она избацује са њима заразне цисте,
младе животиње ће вероватно да их прогутају и кокцидија ће да се развије у њиховим
цревима. Пошто млади мачићи, обично они млађи од шест месеци, немају имунитет према
кокцидији, организми ће да се репродукују у великом броју и паразитираће у цревима младе
животиње. Ово често има опасне ефекте.

115
 Од излагања кокцидији у фекалијама до развитка болести треба око 13 дана.
Већина мачића који болују од кокцидије су стога стари две недеље, или више. Иако је
већина инфекција резултат преношења са мајке, ово није увек случај. Свако заражено маче
је заразно за друге мачиће. У одгајивачницама, прихватилиштима, болницама за животиње
и т.д. разборито је изоловати те који су заражени од оних који нису.

Симптоми:
Први знак да животиња пати од кокцидиозе је дијареја. Она може да буде
између благе и веома јаке, зависи од степена заразе. Могу да буду присутни крв и слуз,
посебно код случајева који су јако напредовали. Животиње које су јако погођене могу
такође да повраћају, изгубе апетит, постану дехидриране и, у неким случајевима, умру од
ове болести.
Већина заражених мачића које су аутори сретали били су у старосној групи од
четири до дванаест недеља. Могућност кокцидиозе треба увек узети у обзир ако се у овој
старосној групи јаве ретке столице или дијареја. Микроскопским прегледом столице треба
да се пронађу цисте, што потврђује дијагнозу.
Иако су многи случајеви углавном благи, није необично видети да јаке, крваве
дијареје проузрокују дехидрацију па чак и смрт. Ово је најчешће код животиња које болују,
или су заражене, од других паразита, бактерија или вируса. Кокцидиоза је веома заразна,
посебно међу младим мачићима. Читава узгајалишта могу да постану заражена, са мачићима
разних старосних група који су истовремено погођени.

Третман:
Треба поменути да напетост игра улогу у развоју кокцидиозе. Није необично
да наизглед здраво маче стигне у свој нови дом и после неколико дана добије дијареју, са
дијагнозом кокцидије. Ако је маче било у новом дому краће од тринаест дана, онда је имало
кокцидију пре доласка. Упамтите да је период инкубације око тринаест дана. Ако је маче са
новим власником било неколико недеља, онда је кокцидији било изложено по свој прилици
после доласка у нови дом. Аутори ово наглашавају јер су били умешани у судске спорове
око тога ко је одговоран за трошкове лечења, одгајивач или власник. Обично је кокцидија
била присутна, да би се испољила за време периода привикавања на нови дом.
На срећу, кокцидија се лечи. Лекови као сулфадиметоксин и триметоприм-
сулфадијазин су ефикасни у лечењу и превенцији кокцидије. Пошто ови лекови не убијају
ове организме, већ пре сузбијају њихову способност размножавања, одстрањивање
кокцидије из црева није брзо. Заустављањем протозоине способности да се репродукује,
младунчету се омогућава да развије сопствени имунитет и уклони организме. Обично је
потребан третман лековима од пет или више дана.

Мере предострожности:
Због тога што се кокцидија преноси путем фекалија животиње носиоца, веома
је важно спроводити строгу санитацију. Сав фекални материјал мора да буде уклоњен.
Храна и вода нипошто не смеју да буду загађени фекалијама. У свако доба треба да буде
обезбеђена чиста вода. Већина средстава за дезинфекцију не делује успешно на кокцидију;
сагоревање фекалија и чишћење паром, потапање у кључалу воду или 10% раствор
амонијака су најбољи начини за убијање кокцидије. Кокцидија подноси замрзавање.
Бубашвабе и муве могу механички да пренесу кокцидију са једног места на
друго. Мишеви и сличне животиње могу да носе кокцидију и, када их мачка улови и поједе,
буде заражена. Стога је контрола инсеката и глодара веома важна у превенцији кокцидиозе.
Псеће и мачје врсте кокцидије не могу да заразе човека.

116
 ЂАРДИЈА
(Giardia cati)

Ђардија су протозое које живе у танким цревима паса и мачака. Налазе се у

многим деловима света. Инфекција ђардијом се назива ђардијаза.
Многе ствари о овом паразиту не знамо. Стручњаци се не слажу око тога
колико врста ђардије постоји и која од њих напада које животиње. Ветеринари се чак не
слажу ни око тога колико су инфекције ђардијом уобичајене и када их треба третирати.
Углавном, сматра се да је инфекција ђардијом уобичајена, али болест је ретка. Много тога о
животном циклусу још не знамо.
Ђардија се размножава деобом. Мачка постаје заражена једући цистични
облик паразита. У танком цреву циста се отвара и ослобађа активни облик који се назива
трофозоит. Овај поседује флагеле, структуре налик на длаку, које се као бич покрећу лево-
десно, омогућавајући им да се крећу унаоколо. Прикачињу се за зид црева и размножавају
деобом на два. После незнаног броја деоба, у неком ступњу, на незнаном месту, овај облик
ствара око себе зид (претвара се у цисту) и прелази у фекалије. Ђардија у фекалијама може
да загади околину и воду и зарази друге животиње и људе.

Симптоми:
Већина инфекција ђардијом су асимптоматичне. У ретким случајевима у
којима се болест јавља, углавном су заражене млађе животиње и уобичајени знак је дијареја.
Дијареја може да буде акутна, повремена или хронична. Заражене животиње обично не губе
апетит, али могу да губе тежину. Фекалије су обично ненормалне, бледе, лошег мириса и
делују масно. У цревима ђардија спречава правилну апсорпцију хранљивих материја,
оштећује фино ткиво црева и утиче на варење.

Дијагностика:
Ђардијаза је врло тешка за дијагностику због тога што су протозое толико
мале а и не преносе се са сваком столицом. Често је потребна серија тестова столице (један
тест дневно, три дана). Посебни дијагностички тестови, поред рутинског прегледа столице,
неопходни су за идентификацију ђардије. Поступци које користимо за идентификацију
облих (Toxocara) и кукичастих глиста (Ancylostoma, Uncinaria), убијају активни облик
ђардије и концентришу цистични облик.
Да би се видео активни облик, може на микроскопској плочици да се помеша
са водом мала количина столице и прегледа са великим повећањем. Пошто овај облик има
флагеле, можете да их видите како се померају унаоколо. Активни облици се много чешће
проналазе у реткој столици. Ако икада имате прилику да под микроскопом видите активни
облик ђардије, искористите је! То је створење занимљивог изгледа. Крушкастог је облика и
његова анатомија доприноси да личи на лик из цртаћа, са очима, носем и устима. Када се
једном види, не заборавља се.
Цисте се много чешће налазе у чврстим столицама. За одвајање цисти од
остатка столице користе се специјални раствори. Део раствора који садржи цисте се затим
испитује микроскопски.
Тестови који утврђују присуство антигена ђардије у фекалијама су све
доступнији. Много теже се изводе, скупљи су, а њихова прецизност може да не буде већа од
других метода. У будућности ће ови тестови, надамо се, бити савршенији тако да ћемо
много тачније моћи да поставимо дијагнозу инфекције ђардијом.

117
 Сада треба протумачити резултате теста. То за Вашег ветеринара може да
представља дилему. Оно што видите (или не видите), није увек тачна представа оног што
имате. Негативан тест може да значи да животиња није заражена. Такође може да значи да
има премало ђардије у узорку столице која је испитана. Негативни резултати теста су
уобичајени код заражених животиња. Ако се јави негативан тест, ветеринар ће често да
сугерише понављање испитивања столице бар још два пута, на различитим узорцима узетим
различитих дана. Поновљени тестови су често неопходни за коначно проналажење
организма.
Шта са позитивним тестом? Ђардија може да се нађе код многих мачака, са и
без дијареје. Ако пронађемо ђардију, да ли је она узрок дијареје, или је само коинциденција
да смо је пронашли? Животиња може заиста да има дијареју проузроковану бактеријском
инфекцијом, док смо ђардију (у овом случају безопасну) сасвим случајно пронашли.
Резултате тестова увек треба тумачити у светлости знакова, симптома и историје болести.

Третман:
Ево нас опет; третман је такође контроверзан. Питање је када третирати. Ако
је ђардија нађена код мачке која нема симптоме, треба ли је третирати? Пошто не можемо
да знамо да ли G. cati може да зарази човека, често наступамо са опрезом и третирамо
асимптоматички заражену животињу да бисмо спречили могући прелазак на људе.
Ако јако сумњамо на инфекцију ђардијом, али не можемо да нађемо
организам, треба ли у сваком случају да третирамо? То се често чини. Пошто је често тешко
утврдити постојање ђардије у фекалијама мачака које имају дијареју, ако нема других
очитих узрока дијареје, често третирамо животињу за ђардијазу.
Постоји неколико третмана за ђардијазу; неки од њих нису одобрени од
стране FDA (америчка Управа за храну и лекове) за третман ђардијазе код мачака. Један од њих је
метронидазол, али он је стара пракса. Добра ствар у вези са овим леком је да такође убија
неке типове бактерија које могу да изазову дијареју. Тако, ако је дијареја изазвана
бактеријама а не ђардијом, ми ипак убијамо узрочника и елиминишемо симптоме. На
жалост, метронидазол има неке недостатке. Утврђено је да није 100% ефикасан. Сумња се
да је тератоген, зато не сме да се даје трудним животињама. На крају, укус му је веома горак
тако да многе животиње одбијају да га пију, посебно мачке.
Хинакрин хидрохлорид је коришћен раније, али није баш ефикасан и може да
произведе нежељене ефекте као што је летаргија, повраћање, анорексија (губитак апетита) и
повишена температура.
Фуразолидин се користи ефикасно у третману ђардијазе код мачака. Може да
изазове повраћање и дијареју и не сме да се користи код трудних мачака.
Новији лек, албендазол, показао се 50 пута ефикаснијим од метронидазола и
10 - 40 пута ефикаснији од хинакрин хидрохлорида, приликом убијања ђардије у
лабораторији. Није одобрен за мачке. Примећени су неки озбиљни нежељени ефекти
албендазола, укључујући оштећење коштане сржи. Пошто такође може да изазове урођене
дефекте, не сме да се користи код трудних животиња.
У новом малом проучавању, фенбендазол се показао ефикасним у третману
ђардијазе код паса, али није одобрен за примену код мачака.
Сада долазимо до још једне непознанице. Могуће је да ови третмани само
уклањају цисте из фекалија а не убијају сву ђардију у цревима. Ово значи да је, чак иако је
фекални преглед после третмана негативан, организам још увек присутан у цревима. Ово је
посебно тачно код старијих третмана. Стога третиране животиње још увек могу да буду
извор заразе за остале.

118
 Табела сажима претходне информације:

Препарат Доза Примена код

трудних мачака,
или мачића
Метронидазол 12-25mg/kg двапут дневно, 5 дана Не
Хинакрин хидрохлорид 6,5mg/kg двапут дневно, 5 дана Не
Албендазол 25mg/kg двапут дневно, 2 дана Не
Фуразолидин 4,5mg/kg двапут дневно, 5-10 дана Не

Мере предострожности:
Цисте могу да живе неколико недеља до неколико месеци изван домаћина у
влажној и хладној околини. Стога травњаци, паркови, штенаре и друге површине које могу
да буду заражене животињским фекалијама, могу да буду извор заразе за Вашег љубимца.
Треба да држите свог љубимца подаље од простора загађеног фекалијама других животиња.
То није увек лако.
Као и код других паразита система за варење, превенција ширења ђардије се
усредсређује на тестирање и третман заражених животиња и на примену санитарних мера за
смањење или убијање организама у окружењу. Раствор лизола, изблеђивача или амонијака
су ефикасни против ђардије.
На крају, може ли ђардија да зарази човека? То је још једна непознаница.
Постоје многе врсте ђардије и стручњаци не знају да ли оне заражавају само специфичне
домаћине. Извори неких инфекција код људи повезани су са дабровима и другим дивљим и
домаћим животињама. Док не спознамо другачије, разумно је сматрати заражене животиње
способним да пренесу ђардију на људе.
Можда сте чули о епидемијама ђардије које су се јавиле због пијења загађене
воде. Зараза градских извора воде обично се доводи у везу са дивљачким изливима човека.
У сеоским срединама, даброви се најчешће окривљују за загађивање језера и потока.
Епидемије ђардије су се такође јављале у дневним боравцима, са децом која су имала
хигијенске навике испод оптималних.

ТОКСОПЛАЗМА
(Toxoplasma gondii)

Toxoplasma gondii се налази широм света и може да зарази готово сваку

топлокрвну животињу или птицу као и људе. Инфекција овим паразитом, звана
токсоплазмоза, код људи може да буде врло озбиљна. Toxoplasma gondii може да се пренесе
са трудне жене на њен фетус и изазове абортус или урођене недостатке.
Код деце и одраслих може да изазове друге знаке и понекад је кобна. Може да
изазове тешке болести код особа са слабим имуним системом, као што су оне које су
подвргнуте хемотерапији или заражене вирусом HIV. Разматрања у САД показују да је
заражено 30% мачака и 25-50% људи (инфекција без, или са врло мало симптома).
Мачке су једини примарни домаћин T. gondii; оне су једини сисари код којих
се Toxoplasma преноси фекалијама. Код мачке, репродуктивни облик T. gondii живи у цреву
и ооцисте (јајолики незрели облици) излазе из тела са фекалијама. Ооцисте морају да буду у

119
окружењу 1-5 дана пре него што постану заразне. Важно је упамтити ово када расправљамо
о превенцији заразе. Мачке преносе T. gondii у својим фекалијама неколико недеља пошто
су заражене. Ооцисте могу да преживе и неколико година у окружењу и отпорне су на
већину дезинфекционих средстава.
Домаћин-посредник, као што су глодари или птице, или друге животиње као
пас или човек, прогута ооцисте и оне се селе у мишиће и мозак. Када мачка поједе заражени
плен-посредника (или део неке веће животиње, на пример свиње), паразит се ослобађа у
мачкином цреву и животни циклус може да се понови.
Код ма ког топлокрвног домаћина T. gondii такође може да се пренесе in utero
(преко постељице) и преко млека.
Све у свему, главни извори заразе за мачку су некувано месо (обично
свињско), заражени плен, или in utero односно као маче преко млека. Људи, пси и остали
сисари обично се заразе преко меса, некуваног млека од заражених коза или случајним
гутањем дела мачјих фекалија са руку или намирница.
T. gondii може да изазове болест код паса и мачака; много чешће се примећује
код мачака. Знаци токсоплазмозе код љубимаца су неспецифични: грозница, губитак
апетита, потиштеност. Следећи знаци могу да се јаве у зависности од тога да ли је зараза
акутна или хронична и где се T. gondii налази у телу: у оку може да изазове упалу; у
плућима запаљење плућа; у срцу аритмије; у пробавном систему повраћање, дијареју, бол у
трбуху и жутицу; у нервном систему падавицу, парализу и губитак нервних функција; у
мишићима укоченост и атрофију. Мачићи могу да се роде мртви или болесни.
Код животиња, као и код људи, болест је чешћа код оних са ослабљеним
имуним системом. Мачке са токсоплазмозом треба испитати на заразе таквим вирусима као
што је мачја леукемија, вирус губитка имунитета („мачја сида”) и мачји инфективни
перитонитис. Код паса, узнемиреност може да изазове губитак имунитета и омогући T.
gondii да се развије.
Токсоплазмоза може да буде значајан изазивач абортуса код оваца.
Мерење антитела према T. gondii у крви је најбољи начин постављања
дијагнозе. Понекад у фекалијама могу да се нађу ооцисте, али оне су толико сличне неким
другим паразитима да ово не може да буде поуздан метод за дијагностику. Осим тога, мачке
избацују ооцисте само на кратко (око 2-3 недеље), а често се догоди да их не избацују када
показују знаке болести.
За третман токсоплазмозе користи се антибиотик клиндамицин. Међу
лековима који се још користе су пириметамин и триметоприм/сулфадијазин.
Око 60% љубимаца који болују од токсоплазмозе могу да се опораве
захваљујући третману. Опоравак је мање известан код животиња које су младе или имају
јако ослабљен имуни ситем.
Бубашвабе и муве могу да послуже као домаћини-преносиоци T. gondii,
носећи мачји фекални материјал у својим телима. Контрола ових напасти може да помогне
у спречавању ширења T. gondii.
Животиње не би требало хранити сировим месом или костима нити им треба
дозволити да претурају по смећу. Пошто T. gondii може да се нађе у непастеризованом
козјем млеку, љубимцима не треба дозволити да га пију. Мачке којима се допушта да
тумарају около, могу да се заразе преко уловљеног плена као што су мишеви и птице, тако
да је најбоље мачке држати у кући.

120
 Фекалије треба уклањати из посуде са песком свакодневно и прикладно их
уништити. Посуде за песак редовно перите врелом водом. Псима не треба дозволити
приступ посудама са песком за мачке.
Људи могу да се заразе било in utero (у материци), било случајним гутањем
ооцисти. Ако се T. gondii пренесе на фетус преко материце заражене трудне жене рано у
трудноћи, врло је могућ спонтани побачај. Ако се зараза јави у каснијем периоду трудноће
(10-24 недеље), дете може да има озбиљне или чак кобне урођене поремећаје укључујући
хидроцефалус, слепоћу и менталну заосталост. Већина заражених трудница нема симптоме.
Приближно 60% заражених трудница ће да пренесе заразу на своје фетусе.
Људи заражени преко прогутаних ооцисти могу да постану утучени и да имају
грозницу, увећане лимфне чворове и, ређе, упалу срца.
Дијагноза се углавном поставља серолошким (крвним) тестовима.

Одговори на неке недоумице:

Власници мачака, као ни ветеринари, немају значајно већи ризик од заразе T.
gondii него што има остатак популације.
У САД, много је вероватније да људи постану заражени једући сирово месо,
него од баратања мачјим фекалијама. Такође се заражавају једући неопрано воће и поврће.
Не усредсређујте се само на мачке!
Није вероватно да ћете да се заразите милујући заражену мачку. Ооцисте се не
лепе за крзно као јаја ваљкастих глиста. Мачка ће, уређујући крзно, углавном уклонити све
ооцисте пре него што постану заразне.
Није вероватно да можете да се заразите мачјим угризом или гребањем.
Ма како чудно изгледало, здрава мачка која је на тесту позитивна на T. gondii
је вероватно безбеднија од оне која је негативна. Да објаснимо ово. Мачке које су позитивне
биле су изложене токсоплазмози. Развиле су јак имунитет према T. gondii, што значи да је
врло мало вероватно да поново постану заражене и почну да избацују ооцисте, уколико би
биле поново изложене зарази у току године након прве заразе. Преко половине мачака које
су биле заражене имају имунитет чак до 6 година. Негативне мачке, међутим, немају
имунитет или заштиту против заразе T. gondii. Ако се заразе, избациваће ооцисте које могу
да заразе људе и друге животиње.
Труднице би требало да запамте да је, на пример у САД, излагање T. gondii
преко хране много чешће него преко мачјих фекалија, међутим, оба су могућа. Труднице и
оне које планирају трудноћу требало би да са својим лекарима одлуче да ли је потребно
обавити тестове на T. gondii.

Превенција токсоплазмозе:
Не једите некувано и недовољно кувано месо. Месо треба да буде кувано бар
20 минута на температури (у унутрашњости) од 70°C.
Не пијте непастеризовано млеко.
Не једите неопрано воће и поврће.
После рада са сировим месом перите топлом сапуницом руке и површине на
којима се припрема храна.
Када радите у башти носите рукавице, после тога оперите руке.
Пре јела оперите руке (нарочито деца).
Пешчанике за децу покривајте.
Не пијте воду из природе, осим ако је прокувана.

121
 Не храните мачке сировим или недовољно куваним месом. Такође им немојте
давати непастеризовано млеко.
Не дозволите мачкама да лове или тумарају уоколо.
Не дозволите мачкама да башту или простор за игру деце користе уместо
кутије са песком.
Свакодневно уклањајте фекалије из кутија са песком и перите кутије врелом
водом.
Контролишите популацију глодара и осталих потенцијалних домаћина-
посредника.
Труднице и особе са ослабљеним имунитетом не треба да чисте кутије са
песком.

МАЊЕ ЗНАЧАЈНИ ПАРАЗИТИ

ГНАТОСТОМА
(Gnathostoma)

Јаја напуштају тело са фекалијама, али им је потребно да буду у води да би се

развила у ларве. Јаје се излеже и ларва плива унаоколо док је малена водена бува не поједе.
Ларва се развија у воденој буви догод ову не поједе риба. Само мало, нисмо још ни близу
завршетка! Ларва се у риби развија у коначни незрели облик. Рибу затим поједе нешто веће
и ларва бива ослобођена и може да се сели кроз ту животињу. То може да траје и траје.
Коначно, мачка поједе животињу која садржи ларву и ова је поново слободна.
(Паразитолози са универзитета Корнел описују случај пса који је заражен гнатостомом
једући мртву тропску рибу из акваријума). Али чекајте, она не остаје у желуцу већ пролази
кроз желудачни зид и сели се у јетру, мишиће, везивна ткива. После три месеца ларва се
враћа у желудац, где се као одрасла јединка качи на желудачни зид.
За време селидбе зреле ларве кроз ткива месоједа могу да настану велика
оштећења. У желуцу око зреле глисте могу да се створе чворови. Они нарастају, могу да
пукну и садржај желуца може да се излије у стомачну дупљу. Ово изазива јако запаљење
које се зове перитонитис и које може да буде кобно.

Третман:
Третман гнатостоме је непознаница, мада постоје неки извештаји који указују
да албендазол може да буде ефикасан.
Може ли гнатостома да зарази човека? Ларве које се селе нађене су под кожом
где стварају тунеле који се развијају у гнојна запаљења. Ларве такође могу да се селе до ока
или мозга, изазивајући огромна оштећења.

ФИЗАЛОПТЕРА
(Physaloptera)

Врсте физалоптере налазе се широм света и заражавају тако различите

животиње као што су јежеви, голубови и мајмуни. Одрасла физалоптера изгледа као
скраћена верзија ваљкасте глисте и то је оно што ствара извесну забуну. Ако се нађе у
псећој или мачјој повраћци, лако може да се помисли да је ваљкаста глиста. Јаја
физалоптере као и ваљкастих глиста се налазе у фекалијама, али се разликују по изгледу.

122
 Одрасла глиста се прикачиње за желудачни зид мачака и паса и њена јаја
одлазе у фекалије. Бубе прогутају јаја која садрже ларве. Пас или мачка који поједу инсекта
постају заражени.
Не сматра се да је физалоптера озбиљан узрочник обољења, али у неким
случајевима може да изазове крварење у желуцу. Код јаких зараза може да дође до
повраћања, губитка апетита и појаве црне, као катран, столице. Нема познатог третмана,
међутим, новији препарати као фенбендазол могу да буду ефикасни.

ЧИШЋЕЊЕ ОД ПАРАЗИТА

КОЛИКО ЧЕСТО
Стратешко чишћење је пракса коју препоручује Америчко удружење
ветеринара паразитолога (AAVP) и Центри за контролу и превенцију болести (CDC).

* Штенци
Отпочните третман са 2 недеље, поновите га у 4, 6 и 8 недеља старости. После
тога употребите превентивни лек против срчаног црва, који је такође ефикасан против
кукичастих и облих глиста.

* Мачићи
Код мачића, пошто се не јавља пренатална инфекција, излучивање јаја почиње
касније него код штенаца и у неким подручјима ризик од ваљкастих и кукичастих глиста
код мачака је сразмерно мањи; чишћење мачића може да отпочне са 6 недеља старости и
треба да се понови са 8 и 10 недеља.

Дојиље
Третирати једновремено са младима.

Одрасли пси и мачке

Третирати редовно због превентиве. Такође мотрите на паразите у околини и
уклањајте их.

Новоусвојене животиње
Третирати одмах, затим након 2 недеље и потом према горњим препорукама.

Фекални преглед
Фекални преглед би требало извести одмах по одбијању мачића од дојења, 4-8
недеља после последњег третирања заразе, у време редовног годишњег прегледа и пре
парења женки.
*Аутори ових текстова препоручују власницима новоусвојених мачића и
штенаца да прибаве историју чишћења од паразита свог новог љубимца и да контактирају
свог ветеринара у вези са додатним чишћењем, ако је потребно.

123
 ПРЕПАРАТИ ЗА ОРАЛНИ ТРЕТМАН
ЦРЕВНИХ ПАРАЗИТА

Састојак Делује на Минимална

старост/тежина
Дихлорофен/толуен В, К, Т, П > или = 1,1 kg
Дихлорвос В, К, Т, П > или = 1,1 kg
Фебантел/празиквантел В, К, Б, Т, П > или = 0,9 kg
Фенбендазол В, К, Б, Т нема границе
Мебендазол В, К, Б, Т нема границе
Соли пиперазина В > или = 6 недеља
Пирантел В, К, Т, П > или = 4 недеље или 0,7 kg
памоат/празиквантел
Празиквантел Т, П > 6 недеља
Епсипрантел Т, П > 7 недеља

Значење ознака у колони „делује на”:

В - ваљкасте глисте (Toxocara)
К - кукичасте глисте (Ancylostoma, Uncinaria)
Б - бичасте глисте (Trichuris)
Т - пантљичаре тенија (Taenia)
П - псећа пантљичара (Dipylidium caninum)

124
125
 КРВ, ЛИМФНИ И ИМУНИ СИСТЕМ

Лимфни и имуни системи су врло тесно повезани. Да би функционисали, оба

захтевају онај други. Лимфни систем филтрира и уклања отпатке из тела. Имуни систем је
највећи део одбрамбеног система тела, и производи ћелије и извесне протеине зване
антитела, за борбу против инфекције.
Крв се састоји од неколико различитих типова ћелија и протеина. Црвене
крвне ћелије (крвна зрнца) дају крви боју а одговорне су за транспорт кисеоника и угљен
диоксида у и из ткива тела. Други саставни део крви су беле крвне ћелије (зрнца), које
служе за борбу против инфекције. Ћелије трећег типа, тромбоцити, круже крвотоком. Они
су одговорни за згрушавање. Црвена и бела крвна зрнца и тромбоцити се стварају у
коштаној сржи. У додатку ћелијама, крв се још састоји и од течног дела богатог
протеинима, који се зове плазма.

ЛИМФНИ СИСТЕМ

Један од начина на који се тело бори против болести је лимфни систем, који
филтрира и уклања отпатке из тела. Мале, округле жлезде, зване лимфни чворови,
одговорне су за главнину рада лимфног система. Лимфни чворови су међусобно повезани
низом „цеви” (лимфни судови) названих лимфатици, који граде велику мрежу по целом
телу. Слезина, велики орган смештен у трбушној дупљи, такође је повезана са
лимфатицима. Лимфни судови сакупљају неке од масних продуката варења. Такође
сакупљају течности које су из крвних судова „побегле” у ткива. Ови продукти и течности се
заједнички називају лимфа. Лимфа се преноси у све веће и веће судове, док се све заједно не
окупе у грудима и унесу лимфу у велике вене које воде ка срцу.
Течности сакупљене по ткивима у телу се филтрирају кроз лимфне чворове
док не продуже даље у лимфатике и измешају се са масним продуктима варења у великим
лимфним каналима. Лимфни чворови филтрирају ћелијске отпадне производе и страни
материјал у течности, укључујући потенцијално опасне инфективне честице као што су
бактерије и вируси.

ИМУНИ СИСТЕМ

Имуни систем је систем опстанка и одбране тела. Он препознаје стране

супстанце (оне које не припадају телу т.ј. вирусе, бактерије, полен) према њиховим
молекуларним својствима и одстрањује их из тела.

ДВА ФУНКЦИОНАЛНА ДЕЛА ИМУНОГ

СИСТЕМА
Имуни систем може да се подели на два функционална дела, на основу тога
колико су специфичне њихове функције. Та два дела су названа урођени имуни систем и
адаптивни (прилагодљиви) имуни систем.

126
 Урођени имуни систем: Сви организми, чак и дрвеће, имају нешто што би
могло да се сматра урођеним одбрамбеним системом. За дрвеће то би била његова кора, за
псе и мачке њихова кожа, а за бактерију то би био ћелијски зид око ње.
Урођени имуни систем је прва линија одбране. Он је неспецифичан, значи
створен је да мање или више задржи све напољу. Он је и неприлагодљив, значи да се његова
делотворност не мења са поновљеном изложеношћу страној материји. Као додатак кожи,
стомачна киселина, слуз у респираторном систему и специјалне хемикалије у пљувачци,
такође су део овог урођеног система. Постоје такође извесне ћелије у телу, зване фагоцити
(ждерачи) у које спадају ћелије зване моноцити и макрофаге (дословце, велики ждерачи!) и
оне припадају урођеном имуном систему. Ове ћелије ће да једу све страно што им се нађе на
видику.
Средњевековни замак би био добра аналогија са урођеним имуним системом.
Високи зид замка и шанац око њега су направљени да скоро све задрже напољу. Играју исту
улогу као кожа, слуз и стомачна киселина. У шанцу имамо алигаторе, који ће као макрофаге
у телу, појести скоро све.
Адаптивни имуни систем: Као додатак урођеном имуном систему, пси,
мачке и остале животиње, укључујући човека, имају адаптивни (прилагодљиви) имуни
систем. Овај систем штити тело од специфичних страних нападача, градећи различите
тактике према различитим нападачима. Делови адаптивног система комуницирају један са
другим и развијају памћење о разним нападачима са којима се сукобљавају.
У нашој аналогији са замком, адаптивни систем би се састојао од стреличара,
копљаника, тобџија и мачевалаца. Сви они користе различита средства и штите од оних
нападача за које су најбоље опремљени. Памте претходне битке и могу да унапреде брзину
и ефикасност којом бране замак.
Заједнички рад: Урођени систем је прва линија одбране. Ако је нападач
заустављен урођеним системом, неће да се јави никаква болест. Ако, међутим, нападача не
може да заустави урођени систем, активира се адаптивни систем. Ако је он успешан, тело ће
да се опорави. Адаптивни систем ће такође да задржи сећање на нападача. Тако, ако буде
поново изложен нападу истог, адаптивни систем ће да покрене већу и бржу одбрану, обично
предупређујући болест. Ако ни урођени ни адаптивни систем нису ефикасни, може да дође
до смрти.

ЋЕЛИЈЕ ИМУНОГ СИСТЕМА

Што боље научимо о томе како ради имуни систем, то боље ћемо да разумемо
играче. Ћелије имуног система све полазе из коштане сржи, али сазревају на различитим
путевима.
Од гранулоцита, неутрофили и еозинофили имају способност да гутају стране
ћелије и друге материје, док од агранулоцита ту особину имају моноцити.
Они су фагоцити (ждерачи). Као део урођеног имуног система, разграђују и
убијају стране нападаче. Такође могу да служе и као део адаптивног система
представљањем делова нападача (антигени) осталим ћелијама адаптивног система,
упозоравајући их на присуство нападача.
Лимфоцити имају животни циклус сличан животињском. „Рађају” се у
коштаној сржи. Како сазревају, тако се „образују”. Неки од њих одлазе у жлезду тимус
(различиту од тироидне жлезде) и тамо се образују. Ови се називају Т ћелије (Т од тимус). Т
ћелије активирају остале ћелије одбрамбеног система.

127
 Остали лимфоцити се образују у различитим областима. Код птицае област
назива „бурса”, па се такви лимфоцити зову Б (бе) ћелије. Бурса је модификовани део црева.
Сисари овај део немају, па уместо у њега ћелије одлазе у заметкову јетру или остају у
коштаној сржи где се образују. Тако „Б” код Б ћелија може да буде и наместо „bone
marrow” - коштана срж (енг.). Ове ћелије производе антитела.
Једном наобразовани, Б и Т лимфоцити се затим запошљавају и крећу се кроз
тело тамо где има посла. Имају тенденцију да се окупљају у лимфним чворовима и слезини.
О наобразби лимфоцита биће више речи напред.

ИМУНИ ОДГОВОР
Шта су антигени? Антигени су молекуларне структуре на површини таквих
честица као што су бактерије, вируси и полен. Антигене тело препознаје као „страно” и они
га подстичу да се од њих брани. Антигени имају различите величине и облике. Такође имају
и посебност. То значи да ће све бактерије, или вируси, ако су истог типа имати исте, или
скоро исте антигене. Вирус на својој површини углавном има неколико различитих врста
антигена. Исто важи за бактерије, паразите и т.д.
Наобразба лимфоцита и препознавање антигена: Сваки лимфоцит, било Б
или Т типа, образује се за препознавање једног посебног антигена, који има извесни облик и
величину. Образоване Б и Т ћелије користе рецепторе (пријемнике) антигена на својој
површини за препознавање антигена. Антиген и рецептор се уклапају као брава и кључ.
Неки лимфоцити, на пример, имаће само рецепторе за одређени антиген (назовимо га А1)
на парвовирусу. Други лимфоцити ће имати само рецепторе за хипотетички антиген А2 на
парвовирусу. (Тело може да распозна много антигена на једном нападачу и да одговори на
сваки од њих.) Друга популација лимфоцита има рецепторе за специфичне антигене на
бактерији салмонела. Трећи једино распознају одређени антиген на полену траве. Када
размислите о томе, заиста је запањујуће. На свету има милиона антигена, а тела сисара
производе различите лимфоците који препознају сваки од њих.
Ћелије животињских тела такође садрже антигене. Б и Т ћелије су научене да
их игноришу и да их сматрају за „своје”. Различите крвне групе код људи: А, Б, АБ и 0
проистичу из различитих антигена на црвеним крвним зрнцима. Тако ће Б и Т ћелије људи
са крвном групом Б препознати антиген „А” који се налази на црвеним крвним зрнцима
групе А као страни.
Б-ћелијски одговор антителима и имуност телесних течности: Када
рецептор Б ћелије препозна и прикачи се за антиген „за који је направљен” (опет ћемо
употребити хипотетички А1), то је знак Б ћелији да почне да гради одбрану. Б ћелија
производи молекуле зване антитела (која су протеини) за борбу против болести. Б ћелије
које производе антитела такође се називају и „плазма ћелије”. Понекад се антитела
означавају као „имуноглобулини”. Антитела на себи имају пријемне површине које ће да се
повежу са антигенима А1. На сваком антителу постоје два таква места, која се називају
„спојке за антиген”. Спој антигена и антитела се назива „имуни комплекс”.
Спојке за антиген нису 100% специфичне. Ово значи да иако је антитело
створено у одговор на један антиген, у овом случају антиген А1, оно ће бити способно да се
прикачи и на други антиген, н.пр. антиген А2. Можете да схватите како то све може да се
догађа ако сте икада састављали слагалицу. Можете обично да нађете по неколико комада
који се скоро уклапају, али само један се уклапа потпуно. Рецептори антигена понекад могу
да се повежу са антигенима који се скоро уклапају, уместо са оним антигеном за који су
створени. Када се догоди, ово се назива „унакрсна реакција”.
Унакрсне реакције могу да буду проблем приликом извођења лабораторијских
анализа. Рецимо да анализирате крв животиње да бисте утврдили да ли има антитела за наш

128
хипотетички А1. Рецимо такође да ће антитела за антиген који ћемо назвати Б1 (који је из
савим различитог организма), такође да се повежу са А1. Ако крв наше животиње има
антитела за А1, тест ће бити позитиван, али ако крв не садржи антитела за А1, а садржи
антитела за Б1, тест ће такође да изгледа позитиван. У овом случају лажно позитиван.
У телу повезивање антигена и антитела може да има за резултат :
- неутрализовање отрова, ако је антиген био на отрову
- деактивирање вируса, ако је антиген био на вирусу
- активирање низа протеина (званог „комплемент”) за убијање ћелија;
антитело и комплемент заједно могу да разложе бактерије и тако их униште.
- приказивање антигена (и оно на шта је он прикачен) много привлачнијим
за фагоците. Ово се назива опсонизација. Антитело повезано са антигеном је као сенф на
хреновкама - фагоците ће их јести са већим уживањем!
Т-ћелијски одговор и ћелијски имунитет: Када се рецептор на Т ћелији
повеже са антигеном он активира Т ћелију. Неке Т ћелије ће да се прикаче на страног
нападача који носи тај антиген и разориће га. Друге Т ћелије ће да постану активне и
ствараће материје зване лимфокини. Ово су хемијски гласници за макрофаге и остале
фагоците, који их дозивају да дођу на јело.
Меморија: Било да је одговор тела првенствено течностима (преко антитела)
или ћелијски, извесне Т и Б ћелије постају „меморијске ћелије”. Ове ћелије памте излагање
одређеним антигенима који су били на страној материји. Ово је механизам помоћу кога
вакцинација помаже у заштити тела од болести. Ако мачка на пример прими комбинацију
вакцина која садржи панлеукопенију, ринотрахеитис и калицивирус, биће створене 3 групе
меморијских ћелија: једна група памтиће антигене панлеукопеније, друга ринотрахеитиса и
трећа калицивируса.
Ове меморијске ћелије помажу телу да одговори много брже и јаче, ако икада
поново буде изложено антигену за који има меморију. На пример, ако је мачка вакцинисана
против панлеукопеније, а затим после 3 - 4 недеље поново вакцинисана против
панлеукопеније, одговор тела на другу вакцинацију биће много већи и много бржи него
после прве вакцинације. Овај бржи и јачи одговор се научно назива „секундарни одговор”.
За овај ефикаснији одговор треба захвалити меморијским ћелијама. Ове меморијске ћелије
нису произведене тренутно. Временски период између излагања антигену (било
вакцинацијом или путем инфекције) и стварања меморијских ћелија је 2-3 седмице.
Меморијске ћелије створене против неких болести живе дуго, док ћелије за
неке друге болести могу да имају врло кратак век. Пошто меморијске ћелије не живе заувек,
у неким случајевима потребно је да ревакцинишемо животињу да бисмо произвели нову
генерацију меморијских ћелија. За неке болести то је сваке године, за друге 3 године или
дуже. Када говоримо о трајању имунитета (време за које је животиња заштићена), ми
заправо говоримо о томе колико живи довољан број меморијских ћелија и колико дуго
остају антитела тако да је животиња још увек заштићена.

ДВА НАЧИНА ДА СЕ СТЕКНЕ ИМУНИТЕТ

- АКТИВНИ И ПАСИВНИ -
Постоје два начина на које животиња може да стекне имунитет, активни и
пасивни начин.
Активни имунитет: Када су људи или животиње на природан начин или
вакцинацијом изложени организму који изазива болест, антигени на организму ступају у
интеракцију са ћелијама имуног система животиње. Б ћелије стварају антитела да униште

129
организам. Т ћелије се активирају и такође помажу у уклањању организма. Када јединка има
имуни систем који је способан да је ефикасно заштити од организма који изазива болест,
каже се да поседује имунитет на тај организам. Када сопствени имуни систем животиње
обезбеђује ту заштиту, говоримо о „активном имунитету”.
Пасивни имунитет: Када животиња прими одбрамбене механизме друге
животиње (антитела и/или лимфоците), пре него да развије сопствени одбрамбени систем,
говоримо о „пасивном имунитету”. Примери пасивног имунитета укључују антитела која
фетус прима преко постељице, антитела која новорођенче прима од мајке преко
колострума*, противотрове за третман змијског уједа и пресад коштане сржи која помаже у
замени лимфоцита.
Недостатак пасивног имунитета је у томе што тело животиње нема способност
да је обнови (осим у случају пресада коштане сржи). Како се антитела која је животиња
примила троше кроз природно старење, или бивају искоришћена уништавањем организма
који изазива болест, тело животиње не може да их замени.
Међутим, у случају активног имунитета, када имуни систем поново дође у
додир са истим организмом, произведе се још више антитела. Активни имунитет је вечит,
док пасивни није.

*Колострум: прво млеко, постоји само 36 - 48 сати по рођењу. Висококонцентрована

мешавина молекула антитела, витамина, електролита и хранљивих материја.

АБНОРМАЛНОСТИ ИМУНОГ СИСТЕМА

Имуни систем не функционише увек правилно. Понекад реагује на погрешну
ствар (аутоимунитет), други пут реагује прејако (преосетљивост), а некад једноставно
уопште не реагује (потискивање имунитета и недостатак имунитета).
Аутоимунитет: Код аутоимунитета имуни систем грешком види неки део
сопственог тела као страни и почиње да га напада. Обе врсте ћелија, Т и Б, могу да буду
умешане у аутоимунитет. Шта изазива аутоимунитет?
Код развијања неких типова аутоимунитета улогу може да игра генетика.
Неки лекови могу да измене молекуларни изглед ћелија. Неки лекови се каче за црвена
крвна зрнца, чинећи да зрнце изгледа „страно”. Тада тело напада црвена крвна зрнца
изазивајући аутоимуну хемолитичку анемију.
Као са неким лековима, у неким случајевима комплекси антиген - антитело
могу да се вежу за ћелије и изазову исти феномен - тело напада ћелије пошто изгледају као
стране. У неким случајевима убијање ових ћелија може да прати велики број упала. Сматра
се да овај тип аутоимуне реакције доприноси реуматоидном артритису.
Грешке у „наобразби” Т и Б ћелија могу да их учине неспособним за
разликовање „страног” и „свог”.
Аутоимуне болести су сврстане у два типа: оне код којих су антитела усмерена
на одређени орган и оне код којих је нападнут већи број области.
Преосетљивост: Преосетљиви имуни систем је онај који претерано реагује
на надражај. Као додатак Т и Б ћелијама, разне друге ћелије могу такође да буду активиране
за време имуног одговора. Ове ћелије производе хемикалије као што су хистамини, који
могу да оштете многе делове тела. Код преосетљивости, тело производи превише антитела,
погрешну врсту антитела, велики број комплекса антиген - антитело, или антитела за
протеин који није стварно стран. Као додатак, може да буде активиран превелики број

130
ћелија за производњу хистамина и других хемикалија. Постоје четири главна типа
преосетљивости.
Потискивање имунитета и недостатак имунитета: Извесни лекови и
организми који изазивају болест могу да потисну имуни систем. Код пресађивања органа и у
неким случајевима аутоимуних болести ми желимо да потиснемо имуни систем, па
користимо разне лекове за постизање тог циља. Код неких инфекција паразитима, као што
је маларија, трихинелоза или лајхманијаза, страни организам може да потисне имуни
систем преко различитих механизама, омогућавајући организму да расте и множи се у
човеку или животињи. Недостатак имунитета може да се јави као резултат генетске грешке
код различитих раса мачака и паса. Неке вирусне инфекције (н.пр. мачји вирус губитка
имунитета) могу такође да изазову губитак имунитета. Новорођенчад која нису примила
довољне количине колострума имају недостатак имунитета и у великој су опасности да буду
озбиљно заражена многим болестима. Лоша исхрана, која доводи до недостатка витамина А
и Е и селена, као и ограничене количине беланчевина и калорија, могу да доведу до
потискивања имуног система.

ЗАКЉУЧАК
Имуни систем је невероватан одбрамбени механизам који штити тело од
много врста узрочника који изазивају болести укључујући бактерије, вирусе, отрове и
паразите. Урођени део имуног система, укључујући кожу, је прва линија одбране,
неспецифичан је и обезбеђује заштиту од многих страних нападача. Адаптивни
(прилагодљиви) део имуног система је много специфичнији, реагује на јединствене
молекуле зване антигени и користи антитела и ћелијски имунитет да ослободи тело страних
материја. Адаптивни део имуног система може да „упамти” претходна излагања страној
материји и да реагује брже и јаче код поновног излагања. Тело може да стекне имунитет
преносом са друге животиње (пасивни имунитет), или сопственим излагањем и реаговањем
на страну материју (активни имунитет). Понекад имуни систем може да ради погрешно и да
или напада сопствено тело (аутоимунитет), претера у реакцији (преосетљивост), или да
реагује недовољно (недостатак имунитета или потиснутост).

КРВ И АНАЛИЗЕ КРВИ

Било да је у питању човек, пас, мачка, или чак и птица или ласица, када је
болестан, његови лекари обично ваде узорак крви и врше неке анализе да помогну у
одређивању дијагнозе. Ове анализе су углавном једног од два типа. Први тип је крвна слика,
која одређује број и типове присутних крвних зрнаца (ћелија). Наука која се бави овим,
ћелијским делом крви, зове се хематологија. Други тип анализе је биохемијска анализа која
мери количине различитих електролита, ензима или хемијских једињења у течном делу
узорка. Понекад ове анализе прибављају мало информација о случају, али много типичније,
оне су најбржи и најбољи алат за дијагностику који је доступан доктору.

САСТОЈЦИ КРВИ
Крв се састоји од течног дела плус различитих крвних ћелија. Њена улога је да
преноси хранљиве материје и кисеоник до ћелија; отпатке и угљен диоксид до органа
одговорних за њихово уклањање или разлагање; такође и да брани тело од бактерија, вируса
и других организама.
Течни део крви назива се плазма, ако крв није згрушана, а серум ако јесте.
Овај течни део, без ћелија, је углавном боје сламе или светло-жуте боје. Течни део крви се
користи у хемијским анализама.

131
 Свака кап крви садржи дословно милионе крвних ћелија. Мада узорак узет за
крвну слику може да изгледа мали, он садржи тако огроман број ћелија да је одличан и
тачан показатељ укупног броја ових ћелија нађених у крвотоку. Крвна слика се односи на
количине и типове црвених и белих крвних ћелија (зрнаца) и тромбоцита.
Црвене крвне ћелије (зрнца)
Погледајмо најпре црвена крвна зрнца. Она су сићушни теглећи коњи
задужени за пренос кисеоника до ткива. Она садрже молекуле хемоглобина. Кисеоник који
је унет у наша тела се повезује са хемоглобином док црвена крвна зрнца пролазе кроз плућа.
Црвена крвна зрнца затим испоручују кисеоник свим осталим ћелијама у телу, а угљен
диоксид враћају натраг до плућа. Црвена крвна зрнца се стварају у коштаној сржи. Коштана
срж стално производи нова црвена крвна зрнца пошто је њихов животни век само око 120
дана. Тело може брзо да одговори да би одржало број црвених крвних зрнаца присутних у
крвним судовима. Тело мери њихов број једноставним прорачунавањем количине
кисеоника који се испоручује ткивима. Ако нема довољно кисеоника, онда тело то види као
потребу за још црвених крвних зрнаца.
Ако је брзо потребно више црвених зрнаца, онда ће у крвоток из коштане
сржи да буде ослобођено више незрелих ћелија (званих ретикулоцити). Ако је, међутим,
присутан одговарајући број ћелија, то ће да успори ослобађање нових.
Хематокрит: Код крвне слике одређујемо број црвених зрнаца на неколико
начина. Најбржи и најлакши (и најсликовитији ) начин зове се хематокрит, који је познат и
као запремина груписаних зрнаца. Крвни узорак се ставља у малу епрувету и уноси у
центрифугу. Ова направа врти епрувету неколико хиљада обртаја у минуту. Ћелије су теже
од плазме па се групишу на дну епрувете. Тада се одређује проценат удела ћелија у укупној
количини крви у епрувети. Нормална вредност за мачке је 29 - 50%.
Ако је запремина груписаних зрнаца мала, има мање црвених зрнаца у телу
него што бисмо очекивали. Ово стање је познато као анемија. Код јаких случајева анемије,
животиња би вероватно имала бледе десни и слузокожу у устима и изгледала слабо и
уморно јер би њено тело добијало мање кисеоника него што му је потребно. Анемије су
даље класификоване као регенеративне и нерегенеративне. Код првих, ако је број црвених
зрнаца мањи од нормалног, тело одговара ослобађањем нових ретикулоцита у крвоток. Код
нерегенеративне анемије, има врло мало, или нимало, незрелих црвених зрнаца у узорку и
тело наставља са губљењем црвених зрнаца, а нова не производи. Нерегенеративна анемија
је врло, врло озбиљна и брзо постаје претња по живот.
Ако је запремина груписаних зрнаца већа од 55, каже се да је увећана. Ово се
виђа код дехидрираних животиња, пошто њихова крв постаје концентрованија. То се
примећује и у другим условима, као што су неки случајеви шока, реакција на велику висину
(ваздух је ређи па је мање кисеоника, стога се више црвених зрнаца пушта у оптицај),
плућних болести и т.д. Упамтите, све што умањује количину кисеоника који стиже у ткива,
довешће до повећања броја црвених крвних зрнаца.
Број црвених крвних зрнаца: Можемо такође да меримо стварни број црвених
крвних зрнаца у датој количини крви. Ово је много теже извести него хематокрит. Даје се
као стварни број ћелија у једном микролитру. Нормална вредност је, просечно, 6.1 - 11.9 x
106 (значи милиона) црвених крвних зрнаца у микролитру, односно 6.1 - 11.9 x 10 12
(билиона) у литру, зависи од тога како која лабораторија приказује.
Хемоглобин: Коначан начин за процену крвне слике је одређивање присутног
хемоглобина. Код неких анемија број црвених зрнаца може да не буде низак, али ако крвна
зрнца садрже мању количину хемоглобина од нормалне, знаци анемије могу да буду сасвим
јаки. Нормални ниво хемоглобина је 90 - 156 g/l.

132
 Беле крвне ћелије (зрнца)
Други највећи тип крвних ћелија су беле крвне ћелије (зрнца), које су такође
познате као леукоцити. Има их много мање него црвених зрнаца. На сваки леукоцит
присутан у узорку биће нормално 600 до 700 црвених зрнаца. Главна улога белих зрнаца је
да бране тело од нападачких организама као што су бактерије, вируси и гљивице. Постоје
различити типови леукоцита и број белих крвних зрнаца је збир свих тих различитих врста.
Нормални број белих зрнаца код мачке је 5500 - 19500 у микролитру, односно 5,5 – 19,5 x
109 (милијарди) у литру. Број леукоцита се нормално повећа када се тело бори против јаких
инфекција или када је оптерећено метаболичким отровима (пацијент са акутним бубрежним
обољењем, са отпадним материјама које му се гомилају у телу ће нормално имати увећани
број леукоцита). Као додатак овоме, када је крајње узбуђена (ако претерано узбудимо или
уплашимо животињу када узимамо узорак крви) бела крвна зрнца ће да буду ослобођена у
крвоток и ниво ће да им порасте. Број леукоцита ће да буде мањи ако је животиња
ослабљена дугом, исцрпљујућом болешћу, или код неких вирусних инфекција.
Бела крвна зрнца се деле у две групе у зависности од тога како реагују са
неким бојама које се користе за њихово боље уочавање под микроскопом. Постоје
гранулоцити (имају грануле које апсорбују боју) и агранулоцити. У гранулоците спадају
неутрофили, еозинофили и базофили, док су агранулоцити лимфоцити и моноцити.
Гранулоцити
Неутрофили: Неутрофили се такође стварају у коштаној сржи. Зреле ћелије
имају вишестрано језгро и називају се „сегментиране ћелије”, док незреле ћелије имају
једнострано језгро и називају се „штапићасте”. Штапићасти неутрофили су, дакле, млађи од
сегментираних. Ове ћелије функционишу тако што у ствари гутају бактерије које изазивају
болести, као и друге ситне честице. У присуству бактеријске инфекције њихов број у
периферијској крви расте, коштана срж ослобађа у крвоток више младих ћелија и проценат
штапићастих расте у односу на сегментиране. Нормалан број зрелих неутрофила је између
2500 и 12500 у микролитру. Нормално за штапићасте је приближно 100 до 300 у
микролитру.
Када укупни број неутрофила нарасте, то је обично знак бактеријске
инфекције или неког облика екстремне напетости. Ако број штапићастих драстично нарасте
у поређењу са сегментираним, то се сматра јачом реакцијом јер тело ослобађа све више и
више незрелих ћелија у крвоток да би се одбранило од инфекције. Код већине вирусних
инфекција укупни број неутрофила се смањује.
Еозинофили: Еозинофила нормално има мање него неутрофила. Они се такође
стварају у коштаној сржи и њихов нормалан број је 100 до 1200 у микролитру. Такође имају
способност да гутају стране честице. Њихов број у крвотоку се повећава када животиња
пати од инфекције паразитима, или има алергије. У условима који проузрокују екстремно
или продужено оптерећење (стрес), број еозинофила се смањује.
Базофили: Последњи од гранулоцита су базофили. Ово су најмање уобичајени
од свих леукоцита. У многим узорцима уопште их нема. Функција им је непозната, а такође
настају у коштаној сржи.
Агранулоцити
Лимфоцити: Од свих агранулоцита, најобилнији су лимфоцити. Нормално их
има 1500 - 7000 у микролитру. Ствара их и ослобађа у крвоток лимфоидно ткиво, као што су
лимфни чворови, слезина и т.д. Нису способни да једу или гутају организме, али своју
функцију одбране тела испуњавају на друге начине. Лимфоцити могу да се по својим
функцијама поделе у две веће групе - Б (бе) ћелије и Т ћелије, али једни од других не могу
да се разликују под микроскопом. Б ћелије производе антитела, која су протеински
молекули који се каче на нападачке организме и тако их уништавају. Т ћелије активирају

133
друге ћелије и помажу им да уништавају вирусе и други страни материјал. Када се број
лимфоцита смањи то се назива лимфопенија и често се опажа у почетним стадијумима
инфекција, или после употребе кортикостероида као преднизон. Постоје и друге ситуације
када се јавља смањени број лимфоцита, али оне су прилично неуобичајене. Повећање броја
лимфоцита не догађа се тако често као што би се очекивало, али је примећено код
продужених болести. Пример за ово био би када се бактеријска или вирусна инфекција јако
продуже, или код извесних аутоимуних болести. Уобичајени узрок повећања броја
лимфоцита је леукемија, што је рак система за производњу крвних ћелија, који је обично
фаталан.
Моноцити: Моноцити се развијају и складиште у слезини и коштаној сржи.
Нормално их има свега 0 до 850 у микролитру. Такође имају способност да гутају стране
материје, као што су инфективни организми. Они додатно излучују разне протеинске
молекуле који помажу у прочишћавању упаљених и надражених ткива. Њихов број се не
мења битно осим ако није у питању стање канцерозне леукемије која утиче на њихове
ћелије.
Тромбоцити
Последња компонента коју помињемо када говоримо о крвној слици су
тромбоцити. Они играју виталну улогу у формирању угрушака. Да бисмо схватили њихов
значај, замислимо велику посекотину која би могла да крвари до смрти уколико се не би
створио угрушак. Ми у стварности стално крваримо. Микроскопски крвни судови у нашим
телима често пуцају, али ми то не примећујемо зато што се у року од неколико секунди
формира угрушак и губитак крви је безначајан. Тромбоцити и беланчевина звана
фибриноген су одговорни за поправке свих оштећених крвних судова. Чак и ако никада не
би било посекотина на површини наших тела, без тромбоцита и фибриногена који
заједнички делују, ми бисмо због унутрашњих крварења искрварили до смрти у року од
неколико дана. Ако би број тромбоцита био снижен, то би могло да значи или да је тело
искористило велики број њих за формирање угрушака, или да им је број мали па је
животиња у великој опасности ако би до крварења дошло у блиској бубућности.

НОРМАЛНЕ ХЕМАТОЛОШКЕ
ВРЕДНОСТИ КОД ПАСА И МАЧАКА *

Јединица Пас Мачка

Хематокрит % 40 - 59 24 - 45
Хемоглобин g/l 140 - 200 80 - 150
Црвена к. з. x106 /µl 5,6 - 8,7 5 - 10
Бела к. з. /µl 6.000 - 17.000 5500 - 19500
Неутрофили /µl 3.000 - 12.000 2500 - 12500
Лимфоцити /µl 530 - 4.800 1500 - 7000
Моноцити /µl 100 - 1.800 0 - 850
Еозинофили /µl 0 - 1.900 100 - 1200
Базофили /µl <100 <100
Тромбоцити /µl 145 - 440 300 - 800

*Нормалне вредности могу да се донекле разликују од једне лабораторије до друге. Ове

вредности су према лабораторији Ветеринарског факултета у Београду.

134
 БИОХЕМИЈСКЕ АНАЛИЗЕ
У тексту ћете да видите јединице ка што је mg/dl и, сходно томе, вредности сасвим
различите од оних у табели. То је зато што се код нас (и у Европи) користе другачије јединице (на пример,
mmol/l) него у Америци.

Биохемијске анализе укључују анализу великог броја хемијских састојака у

једном узорку. Количине ових хемикалија могу да покажу много ствари о разним органима.
Већина биохемијских анализа у ветерини проверавају електролите у крви и трагају за
обољењима јетре, бубрега и панкреаса.
Крв је комбинација крвних ћелија и течности. Крвна слика се односи на
ћелијски део крви и одређује количине различитих врста црвених и белих крвних зрнаца,
тромбоцита и хемоглобина. Биохемијска анализа се односи на течни део крвног узорка, из
кога су уклоњене ћелије. Да би се добио течни део, ћелије се пусте да се згрушају у епрувети
а затим се ова врти у центрифуги. Угрушак се тако сталожи на дну а течни део остаје при
врху. Течност које остаје по уклањању угрушка зове се „серум”. Овај део се користи за
биохемијске анализе.
Мање анализе поједини ветеринари могу да изведу и у својим ординацијама,
ако поседују одговарајуће вештине. Потпуне анализе врше се у лабораторији, често у
хуманој здравственој установи. Овде се мала количина серума уноси у апаратуру, где се
делићи овог серума анализирају на садржај разних компонената. Резултати свих тестова се
обједињавају и штампају на јединственом обрасцу. Да би се олакшало разумевање, образац
обично садржи и очекиване нормалне вредности за одређене врсте.
Типична ветеринарска биохемијска анализа мери следеће:
глукозу у крви
уреу и азот у уреи
креатинин
калцијум
укупне беланчевине
албумин
глобулин
укупни билирубин
алкалне фосфатазе
холестерол
натријум
калијум
SGPT (ALT)
SGOT (AST)
CKP (CK)

Лепо би било рећи да су сви ветеринари велики дијагностичари. Истина је да

их много пута сваке године биохемијска анализа спасава. Она нас често одведе до дијагноза
које нисмо ни помислили да разматрамо у оквиру своје листе могућих поремећаја. Понекад
је могуће да ветеринар испитује Вашег љубимца свака два сата у року од три дана а да нема
никакав траг за разумевање проблема. У оваквој ситуацији биохемијска анализа има
несумњиву вредност. Понекад су њени резултати од мале користи у процесу постављања
дијагнозе али ово је врло, врло ретко.
Описи појединачних анализа
Глукоза у крви: Када тело троши угљене хидрате, оно их претвара у гликоген,
који се складишти у јетри. Кад је јединки потребна енергија, гликоген се претвара у глукозу,
која улази у крвоток и преноси се кроз тело. Стога је глукоза у крви мера нивоа исхране

135
животиње, али много чешће се користи за проверу метаболизма и физиолигије. Ако је
резултат нижи од очекиване нормалне вредности, животиња има низак ниво шећера и каже
се да је хипогликемична. Ако је резултат виши, животиња пати од хипергликемије.
Мало повишен шећер у крви често се јавља код животиње под стресом, или
ако је врло узбуђена због узимања узорка крви. Ово се нарочито јавља код мачака, код којих
смо често виђали резултате преко 160 само због узбуђења. (Одлазак ветеринару је за мачку врло
стресна ситуација. Стога се сматра да вредност до 10 mmol/l пре указује на стрес него на хипергликемију.)
Међутим, ако је резултат изразито висок (>180mg/dl), то је знак да има проблема. У овом
тренутку, у раду бубрега долази до прекорачења прага. (Док бубрези филтрирају крв, они
треба да спрече губитак глукозе преко урина. Међутим, кад се једном достигне овако висок
ниво, способност бубрега да задрже глукозу бива превазиђена и шећер се прелива у урин.)
Најчешћи узрок овога је дијабетес. Пуно име ове болести је diabetes mellitus. У овим
околностима тело не производи довољно инсулина, који је потребан да би глукоза могла да
продре у ћелије. Код недовољне производње инсулина, глукоза остаје у крви.
Уреа и азот у уреи: Беланчевине које животиње користе у својој исхрани су
велики молекули. Узгредни производ њиховог разграђивања у организму је смеса уреа, која
садржи азот. Она није од користи организму и излучује се кроз бубреге. Ако бубрег не ради
правилно и не пречишћава крв од ове смесе, она ће се нагомилати до високог нивоа. Када се
ово догоди људима, каже се да су „уремични” и вероватно ће бити послати на дијализу.
Када је резултат азота у уреи висок, то је показатељ да азотни отпаци
беланчевина нису уклоњени из тела. Мада је обољење бубрега главни разлог за проучавање
нивоа азота у уреи, могу да постоје и други узроци овог повишења. Значајна повишења
азота у уреи видимо када је пацијент дехидриран, пошто у организму нема довољно
течности за правилан рад бубрега. Додатно, ако било шта изазове смањен доток крви у
бубреге, они не могу да изврше одговарајуће пречишћавање крви, па ће азот у уреи да се
повиси.
Нижи нивои азота у уреи од нормалног примећују се код обољења јетре. Овај
орган је једно од првих места где се разграђују беланчевине. Ако до овог разграђивања не
дође, азотни отпаци ће имати ниво нижи од нормалног.
Креатинин: Креатинин се такође користи за мерење способности
пречишћавања коју имају бубрези. Једино бубрези луче ову материју и ако се она нагомила
до нивоа вишег од нормалног, то је знак смањене или оштећене функције ових органа.
Калцијум: Калцијум је минерал који се у постојаном нивоу налази у крвотоку.
За време трудноће или дојења, ниво калцијума може да постане озбиљно снижен код
болести зване еклампсија. Додатно, извесни лекови, тумори и т.д. могу да утичу на ниво
калцијума. Важно је уочити да ненормални ниво калцијума у крви брзо доводи до озбиљних
срчаних и мишићних поремећаја.
Укупне беланчевине: Ниво укупних беланчевина је комбинована мера за два
молекула беланчевина, албумин и глобулин. Албумин нормално производи јетра. Често
видимо снижен ниво албумина када животиња добија неприкладну или сиромашну исхрану,
или после хроничних инфективних болести код којих су њихове залихе искоришћене а нису
још замењене.
Термин „глобулини” укључује имуноглобулине које ствара имуни систем, као
део одбране тела од бактерија и вируса. Код извесних болести, као мачји инфективни
перитонитис, могу да се јаве повишени глобулини.
Повишени ниво беланчевина обично је знак дехидрације.
Билирубин: Билирубин је узгредни производ разлагања хемоглобина.
Хемоглобин је молекул у саставу црвене крвне ћелије, одговоран за пренос кисеоника до

136
ткива. Када крвне ћелије умру, или буду уништене, хемоглобин се ослобађа и брзо разлаже
у јетри одакле бива излучен као билирубин. Стога, ниво билирубина може да буде виши од
нормалног када се разлаже превелики број црвених крвних зрнаца или ако је јетра болесна и
неспособна да очисти крв од билирубина. Ако постоји зачепљење у јетри или жучном
каналу, па билирубин не може да се одведе у црева, ниво у крви ће такође да се повиси.
Алкална фосфатаза (AP): Серумска алкална фосфатаза припада класи смеса
под именом ензими. Ово су молекули беланчевина чија функција је да помажу у различитим
хемијским реакцијама. Мада ниво алкалне фосфатазе варира код различитих врста
животиња, алкална фосфатаза има виши ниво код неких облика рака и неких мишићних и
болести јетре.
SGPT (ALT): Серумска глутаминска пирувинска трансаминаза (SGPT), такође
се назива „аланинска аминотрансфераза” (ALT). То је ензим важан за рад јетре. Увећање
обично значи да се ћелије јетре из неког разлога разграђују. Јетра може да буде канцерозна,
да има у себи инфекцију, да буде загушена са превише крви (као код слабог срца), да откаже
или буде исцрпена као код цирозе, ометена у раду тако да отпадне материје и токсини које
она чисти из крви не могу да буду уклоњени из тела кроз жучни канал и т.д. У основи, све
што оштећује јетру или њену способност да ради правилно ће да повиси SGPT. Мада се
ALT налази и у неким другим органима (бубрези, срце, мишићи и панкреас), до његовог
увећања најчешће долази због оштећења јетре.
SGOT (AST): Серумска глутаминска оксалоацетатска трансаминаза (SGOT),
такође се назива „аспартатска аминотрансфераза” (AST). То је ензим који се налази у јетри,
срцу, скелетним мишићима, бубрезима, панкреасу, слезини, плућима, црвеним крвним
зрнцима и мозгу. Одређивање нивоа AST помаже пре свега у дијагностици обољења јетре.
У случају болести или повреде долази до уништавања ћелија и AST се ослобађа у крв.
Количина AST је у директној вези са бројем оштећених ћелија, а резултат зависи од тога
када се тест обавља. До пораста долази 8 часова после оштећења, врхунац се достиже након
24-36 часова, док након три до седам дана долази до повратка на нормалу. Ако је оштећење
ћелија хронично, AST ће да остане увећана.
CKP (CK): Креатинска фосфокиназа, назива се још „креатинска киназа” (CK),
је ензим који се углавном налази у срцу, мозгу и скелетним мишићима. Када је њен ниво
повећан, то обично значи повреду или стрес једне или више ових области. Мерење нивоа
овог ензима се користи за дијагностику срчаног удара, утврђивање узрока бола у грудима,
утврђивање обима оштећења мишића, откривање раног дерматомиозитиса и полимиозитиса
и откривање носилаца дистрофије мишића.
Амилаза и липаза: Ензими панкреаса. Њихов ниво у крви указује на стање
панкреаса. Уколико је увећан, значи да је панкреас оболео.
Холестерол: Холестерол нема исту конотацију као што је има у хуманој
медицини. Отврдњавање и ометање крвних судова срца није уобичајен проблем у медицини
мачака. Одступање холестерола од нормале је пре знак неких других болести. Животиње
код којих тироидне жлезде не раде правилно често имају повишен холестерол. Животиње
које су изгладнеле могу да имају нижи холестерол од очекиваног.
Натријум и калијум: Нивои натријума и калијума се тумаче заједно. Њихови
нивои могу да буду озбиљно поремећени код болести адреналних жлезда, срца или бубрега,
услед разних лекова и т.д. Обрнуто, промене у њиховим нивоима могу да доведу до врло
озбиљних секундарних проблема као што је спречавање правилног рада срца, нерава и
бубрега.
Закључак
У поређењу са крвном сликом, која посматра ћелијске компоненте крви,
биохемијска анализа често нуди више информација у вези са специфичним дијагнозама.

137
Напред наведени тестови омогућавају директну процену здравља јетре, бубрега, адреналних
жлезда, имуног система и т.д. Такође, као додатак помоћи при постављању дијагнозе,
биохемијска анализа је од користи у одређивању прогнозе. У неким случајевима, међутим,
до дијагнозе се долази посматрањем промене разних параметара током неког временског
периода.
Као и крвна слика, биохемијска анализа је само слика пацијентовог тела у
једном временском тренутку. Очитавања у току 24 сата могу да буду веома различита, па
чак и у току једног сата. Ветеринар увек мора да узме у разматрање све што утиче на
пацијента и, такође, како то може да утиче на резултате анализа.

БИОХЕМИЈСКЕ АНАЛИЗЕ
-НОРМАЛНЕ ВРЕДНОСТИ-

Састојак Јединица Нормално

Глукоза mmol/l 3 - 6,7
Уреа mmol/l 3,3 - 10
Креатинин µmol/l 70 - 140
Укупни билирубин µmol/l 0 – 8,55
ALT Јединица/l 10 - 50
AST Јединица/l 26 - 59
AP Јединица/l до 90
CK Јединица/l 59 - 527
Панкреасна амилаза Јединица/l нема дијагностички значај

Укупни холестерол mmol/l 1,8 – 3,9

Триглицериди mmol/l 0,6 - 1,3
Укупни протеини g/l 55 - 75
Албумини g/l 21 - 32
Глобулини g/l 19 - 48

НАПОМЕНА: Нормалне вредности су дате према табели која се користи на

Ветеринарском факултету у Београду.

138
139
 БОЛЕСТИ

УПАМТИТЕ ДОБРО:
НИКАДА НЕМОЈТЕ ОЛАКО ДА ДАЈЕТЕ МАЧКИ ЛЕКОВЕ ПРЕДВИЂЕНЕ ЗА ЛЕЧЕЊЕ
ЉУДИ, А ДА СЕ ПРЕТХОДНО О ТОМЕ НЕ КОНСУЛТУЈЕТЕ СА ВЕТЕРИНАРОМ У
КОГА ИМАТЕ ПОВЕРЕЊЕ!
МНОГИ ЛЕКОВИ ИЗ ХУМАНЕ МЕДИЦИНЕ СУ СМРТОНОСНИ ЗА МАЧКЕ (на пример
аспирин који, ако се да у дози на какву сте навикли код људи, може да усмрти мачку)!

Пошто ће на наредним страницама да буду помињани узрочници болести сматрам да је,

ради бољег разумевања, пожељно у најкраћим цртама описати основне међу њима.

БАКТЕРИЈЕ
Бактерије су такозвани прокариотски једноћелијски микроорганизми (који
немају ћелијско језгро обавијено мембраном и органеле).
Према облику, деле се на три групе:
коке (сферне)
бацили (штапићасте)
спирохете (закривљене)
Према реаговању на боју која служи за издвајање бактерија од подлоге
(Грамова боја, која уствари указује на разлике у структури површине ћелије бактерије), деле
се на две групе:
грам позитивне
грам негативне
Према средини у којој живе и размножавају се деле се на две групе:
аеробне (живе у срединама где има кисеоника)
анаеробне (живе у срединама без кисеоника)
Постоје и други критеријуми поделе, али када се говори о бактеријама,
углавном се користи неки од ова три.

ПРОТОЗОЕ
Протозое су такозвани еукариотски једноћелијски организми (са јасно
одређеним ћелијским језгром). Постоји преко 65000 врста, од чега су више од половине
фосили. Око једне трећине живих врста протозоа су паразити. У биолошком смислу,

140
протозое нису природна група где су организми повезани међусобно, већ су пре збирка
организама.

ВИРУСИ
Вируси нису ни биљке, ни животиње, ни прокариотске бактерије.
Класификовани су као засебно царство. Они су најмањи организми, толико мали да могу да
заразе чак и бактерије! Уствари, чак и не могу да се сматрају организмима, у том смислу да
не могу ни да се размножавају нити да имају метаболичке процесе без учешћа домаћинове
ћелије. Да би постојали, потребан им је домаћин, односно домаћинове живе ћелије. Сваки
вирус се састоји од нуклеинске киселине и протеина. Инфективни, ванћелијски облик
вируса зове се вирион. Вирус који напада користи нуклеотиде и амино киселине
домаћинове ћелије за стварање сопствених нуклеинских киселина и протеина. Инфективни
део вируса је, уствари, његова нуклеинска киселина, дезоксирибонуклеинска (ДНК) или
рибонуклеинска киселина (РНК), али никада обе. Вируси обично леже успавани у ћелијама
домаћина, а њихова ДНК може, у погодном тренутку, да се интегрише у ДНК хромозома
домаћинове ћелије. Репликација генома ћелије у овом случају доводи до репликације
вирусове ДНК, тако да нова ћелија од почетка садржи ДНК вируса.
Вируси су подељени у 20 фамилија, од чега је 7 фамилија ДНК вируса и 13
фамилија РНК вируса. ДНК вируси своју ДНК интегришу у ДНК домаћинове ћелије, док
РНК вируси после активирања у нападнутој ћелији најпре претварају своју РНК у ДНК
користећи за то ензим звани реверзна транскриптаза, па онда ову ДНК интегришу у ДНК
ћелије домаћина.

АЛЕРГИЈЕ КОД МАЧАКА

Мачке могу, као и људи, да буду алергичне. Могу да буду алергичне на буве,
храну, производе из окружења или чак да им алергија буде у вези са стресом. Који год да је
алерген, те се алергије испољавају као црвени осип који сврби (алергије на храну могу да се
испоље истовремено као осип на кожи и као упала органа за варење). Први корак у
ослобађању од алергије, или стављању ове под контролу, је проналажење на шта је Ваша
мачка алергична. Ово, наравно, може да буде врло варљиво.

Изазивачи алергија код мачака:

- буве и остали паразити
- огрлице против бува
- плесни
- полен
- биљке
- трава
- хемикалије у домаћинству
- хемикалије у шампону
- животињске беланчевине из хране
- конзерванси из хране
- хормонска неравнотежа

Симптоми:
- стално чешање
- црвена, упаљена кожа

141
 - губитак длаке
- инфекција
- крастава или шугава кожа

Третман:
Најбоља ствар коју можете да учините ако посумњате да Ваша мачка има
алергију је да је одведете ветеринару или ветеринару-дерматологу (уторком и четвртком,
поподне, на Ветеринарском факултету), који може да изведе низ алергијских тестова. Када
једном изолујете алерген, Ваша мачка може или да буде подвргнута отклањању
осетљивости, или да једноставно избегавате алерген.
(Видети такође: Дерматитис )

АНЕМИЈА

Хемолитичка анемија је опште стање код кога је способност крви да преноси

кисеоник смањена. Црвена крвна зрнца поседују компоненту за пренос кисеоника звану
хемоглобин. Ако се број црвених крвних зрнаца у телу смањи, смањиће се такође и
количина хемоглобина. Ово стање зове се анемија и оно лишава ћелије кисеоника који им је
потребан за преживљавање.
Животни циклус црвеног крвног зрнца је следећи: црвена крвна зрнца се
стварају у коштаној сржи, а затим се ослобађају у крвоток. Тамо обављају своје функције и
после око три месеца умиру и затим се сакупљају у слезини где се уништавају. Када се овај
процес прекине или промени (било када у животном циклусу), може да настане анемија.
Много је разлога због којих мачка може да постане анемична, укључујући рак
коштане сржи или смањење производње у коштаној сржи, унутрашње крварење, инфекцију,
аутоимуни поремећај, ендо (цревне) и екто (кожне) паразите, недостатак гвожђа, витамина
В9 и В12 и т.д..

Симптоми:
- летаргија
- смањење апетита
- губитак тежине
- бледе или беле десни (десни су, уопште, ружичасте)
- дехидрација
- дијареја
- неконтролисано уринирање
- убрзано или тешко дисање

Третман:
Ако Ваша мачка има ма који од горњих симптома, одмах је одведите
ветеринару због третмана. Ветеринар треба да утврди узрок анемије и зависно од узрока
третман може да буде у распону од антибиотика до примене дијететских допуна, па и до
трансфузије крви.

142
 Мере предострожности:
Мачке које живе у кући, које су много мање у додиру са болешћу или
паразитима, имају много мањи ризик од анемије. Држање мачке у кући и правилна исхрана
су најбоље мере предострожности против анемије.
Мачја инфективна анемија је крвна болест коју изазива бактерија фамилије
Rickettsiaceae, Haemobartonella felis. H. felis се качи за мачкина црвена крвна зрнца. Тада
мачкино тело распознаје ова зрнца као ненормална и почиње да их уништава у слезини.
Резултат је тај да мачка има велики губитак црвених крвних зрнаца и стога јаку анемију.
Није коначно доказано како мачка добија ову болест; међутим, постоји
неколико теорија. Тренутно се ова болест сматра веома заразном и сматра се да већина
мачака које имају ову болест, имају је од рођења, или су је добиле путем угриза, огреботине,
или неким другим преношењем крви од заражене животиње. Мачка такође може да добије
болест ако је уједе бува, комарац, крпељ или какав други паразит који ову преноси.
Много „нормалних” мачака има паразита хемобартонелу на малом броју
црвених крвних зрнаца. То не указује да оне обавезно имају инфективну анемију.
Уопштено, ако мачка само једном има стрес на неки начин (друга инфекција, друга болест,
пресељење у нову кућу, нови љубимац у кући), паразит може да буде активиран. Изгледа да
постоји висока пријемчивост на ову бактерију у случајевима мачака које имају инфективни
перитонитис или вирусну леукемију, па ако Ваша мачка има било коју од ових болести и
изгледа посебно летаргична, можда желите да је тестирате на инфективну анемију.

Симптоми:
- летаргија
- депресија
- губитак тежине
- смањен апетит
- бледе или беле уши или десни
- жутица
- дехидрација
- дијареја
- неконтролисано уринирање
- убрзано или тешко дисање

Третман:
Ако сумњате да Вам мачка има инфективну анемију, ветеринар би требало да
извади крв и обави тест на присуство хемобартонеле. Хемобартонела кружи крвотоком у
циклусима, тако да је можда нећете видети само једним тестом. Од тренутка инфекције до
првог показивања у крви, паразиту је потребно 8-23 дана, после тога кружи крвотоком у
интервалима. Стога тестирање може да буде варљиво, а последња ствар коју желите да
радите анемичној мачки је да јој вадите још крви, пошто је она већ и сама довољно
уништава.
Пошто је једном утврђено да Ваша мачка има инфективну анемију, биће јој
одређена терапија антибиотиком из групе тетрациклина и, вероватно, преднизон или друго
средство за сузбијање имуности (због аутоимуности). Мачки ће можда бити потребна једна
или више трансфузија крви, зависно када је болест примећена и колики је број црвених
крвних зрнаца Ваше мачке. Мачки ће такође можда требати да се да течност (глукоза 5%),
поткожно или интравенозно, уколико је дехидрирала. Најмање што треба да урадите је да се
уверите да Ваша мачка пије пуно воде, док се опоравља од инфективне анемије. Ако се
болест уочи довољно рано, проценат успеха је врло висок.

143
 Имајте на уму да, ако Ваша мачка има хемобартонелу, никада је се неће
ослободити. Увек ће бити носилац и увек треба да имате у виду да може да зарази и друге
мачке, а можда и да прође кроз поновљене епизоде инфективне анемије. Да је заштитите од
будућих нових напада болести, биће потребно да мачку држите у кући, дајете јој здраву
храну, све друге здравствене проблеме третирате што је брже могуће и редовно је
вакцинишете.

Мере предострожности:
Пошто се ова болест сматра заразном са крви на крв, држите мачку подаље од
опасности борбе са непознатим мачкама. Такође одржавајте мачку у добром здрављу и, ако
Ваша мачка има ма који здравствени проблем (грип, буве и т.д.) одведите је ветеринару.
Обезбедите да Ваша мачка има квалитетну уравнотежену исхрану и увек чисте чиније као и
посуду са песком.
НАПОМЕНА: Инфективна анемија је код нас (према Др. Радмили Ресановић, професорки на
катедри за болести месоједа на Ветеринарском факултету) веома ретка болест.

АРТРИТИС

Артритис је дегенерисање састава скелета (зглобова). Између сваке две кости

се налази материја звана хрскавица, која их подмазује и има улогу „јастука” међу њима.
Када се хрскавица излиже до крајева костију, могу да се појаве коштани шиљци и
задебљање кости. То ће изазвати бол, отеклину, упалу и укоченост у зглобовима.
Као и код људи, код мачака постоје два типа артритиса. Остеоартритис је
дегенеративно стање хрскавице која прекрива крајеве костију. Овај тип артритиса јавља се
са годинама и употребом зглобова. Остеоартритис се углавном јавља код старијих мачака,
али може да се јави и код млађих, до средовечних мачака, уколико је мачка имала озбиљну
болест или какав лом зглобова. Реуматоидни артритис је аутоимуно стање код кога тело
напада сопствене зглобове и ткиво, што се претвара у артритис. Мада ретко, ово стање може
да се види код мачака свих доба старости.

Симптоми:
- невољно ходање
- смањено кретање
- храмање, или фаворизовање једне стране тела
- летаргија
- повишена температура
- губитак апетита
- очигледан бол и нелагодност

Третман:
Третман ће зависити од тога да ли Ваша мачка има остеоартритис или
реуматоидни артритис. Могу да јој буду преписани стероиди, лекови против упале, или
антибиотици. Међутим, НИКАДА немојте давати мачки аспирин, ацетаминофен или
ибупрофен (бруфен)! Ови лекови, мада се обично користе за лечење артритиса код људи,
могу да буду СМРТОНОСНИ за мачке.

144
 Мере предострожности:
Настојте да одржите мачку у добром здрављу и да буде активна. Превелика
тежина је оптерећење за зглобове и кости.

АСТМА

Астма је хронично запаљењско дисајно обољење, изазвано стезањем

ваздушних путева у плућима. Тачан узрок мачје астме није познат.
Оболеле мачке могу да пролазе кроз периоде крајње тешког дисања и многе
имају периоде тешког кашља. Астматички напади се обично враћају и тешко их је, готово
немогуће, предвидети. Између напада може да прође много месеци, али могу да се јаве и
више пута дневно.
Ваш ветеринар мора да испита Вашу мачку, да покуша да утврди алерген који
изазива астму. У већини случајева није могуће открити алерген. Ако би било могуће
утврдити алерген, онда би се учестаност напада могла смањити склањањем мачке даље од
алергена. Алергени могу да укључују загађиваче, прашину, дим и слично.

Симптоми:
- тешко дисање
- суви кашаљ

Третман:
Потребан је преглед да би се утврдило који је узрок астме. Иако астма није
излечива, може да се третира инјекцијама на бази стероида, или таблетама, које помажу у
отварању бронхијалних цеви. Ваш ветеринар ће одредити ток активности на смањењу
учестаности напада. Ако Ваша мачка има јак напад астме, посебно старија мачка, хитно је
одведите ветеринару.

Мере предострожности:
Одржавајте кућу чистом, покушавајући да смањите количину прашине, полена
и дима са којима би мачка дошла у додир. Повећавање влажности такође може да користи.
Ако Ваша мачка има респираторну инфекцију, НЕМОЈТЕ да је оставите без третмана.
Хронични бронхитис може да доведе до астме. На први знак астматичног напада одведите
мачку ветеринару на испитивање и третман.

БЕСНИЛО

Беснило је акутна вирусна инфекција централног нервног система. Обично је

преносе дивље животиње укључујући творове, шакале и лисице. Вирус се виђа у пљувачци
и другим телесним течностима. Стога мачке најчешће добијају беснило када их угризе или
огребе заражена животиња, или ако имају отворену рану коју заражена животиња лиже.
Вирус ће тада да путује од ране до мозга и централног нервног система. Инфекција и упала
централног нервног система је та која изазива типичне симптоме беснила.
Мачка ће углавном да почне да показује знаке беснила око четири до осам
седмица пошто је заражена. Најпре ће да се понаша врло чудно у односу на нормално
понашање. У почетку може да постане врло немирна, раздражена и могуће ја да ће да се

145
изолује на дуг период. Затим ће да уђе у врло болну фазу телесних грчева (укључујући грч
грла док покушава да пије, одатле долази израз „хидрофобија”), јаку агресивност и могућу
парализу. За беснило нема лека.

Симптоми:
- падавица
- грчеви
- делиријум
- бол
- јака жеђ
- грчеви грла када покуша да пије
- незаинтересованост за храну
- чудно понашање

Третман:
Најбољи третман је превентива. Ако посумњате на беснило, водите мачку
одмах ветеринару.

Мере предострожности:
Ваш љубимац треба да се вакцинише против беснила у узрасту од 3 до 6
месеци. После тога ревакцина може да се даје годишње или трогодишње. (Обратите пажњу
на текст о опасностима од појединих вакцина.)

БОЛЕСТИ ЈЕТРЕ

Јетра је веома важан орган у телу. Она је један од највећих органа код мачке и
смештена је иза доњих ребара са десне стране тела. Јетра је повезана са танким цревом
преко жучног канала који преноси жуч (која се ствара у јетри) до црева. Сва крв која
напушта желудац и црева мора да прође кроз јетру, пре него што стигне до свог циља у
осталим деловима тела. Тако на јетру може да се гледа као на главни индустријски центар
који прерађује хранљиве материје и крв у облике који су за остале делове тела
једноставнији за употребу.
Сама по себи, јетра има изузетне резервне могућности, исто као и део
могућности регенерације. Ове две особине су дивна ствар која одржава Вашу мачку здравом
упркос болести, али истовремено то значи да, када једном приметите проблем, можда је већ
оштећено 70 до 80% јетре. Стога, већ на први знак проблема, водите мачку ветеринару на
преглед.
Јетра има бројне функције у телу, укључујући:
- Производњу крвних ензима, крвних беланчевина и коагуланата
- Производњу жучи и метаболизам жучних соли
- Метаболизам холестерола и беланчевина
- Складиштење гликогена и других хранљивих материја
- Одржавање концентрације шећера у крви
- Активирање Б витамина
- Хормонску регулацију
Мачке могу да добију пет различитих болести јетре.

146
 Холангитис или холангиохепатитис карактерише инфекција или упала
жучних канала и/или јетре. Ова упала може евентуално да доведе до оштећења јетре. Ова
болест јетре се обично јавља у спрези са другим болестима, као што је мачји инфективни
перитонитис, „мачја сида” и мачја вирусна леукемија. Постоји неколико разлога за појаву
холангитиса:
- Инфективна болест (инфективни перитонитис, „мачја сида” )
- Паразитски услови (н. пр. токсоплазмоза)
- Бактеријска инфекција јетре или жучних канала
- Панкреатитис
- Метаболичка болест
Хепатички липидозис или „болест масне јетре” се јавља када се у јетри накупе
масне наслаге. Ово се обично јавља када мачка из неког разлога престане да једе (ово се
обично догађа у спрези са неком другом болешћу). У овом тренутку тело ће да отпочне са
коришћењем својих масних наслага. На несрећу, мачке нису грађене за успешно коришћење
масних наслага па стога може да дође до гомилања масти у јетри. Хепатички липидозис се
обично не јавља као примарни проблем, већ као реакција на неки други поремећај. Ово је
најчешћи поремећај јетре код мачака. Просечна старост у којој се јавља је 8 година, мада је
било случајева обољења код мачака старих само 1 годину. Највећем ризику су изложене
дебеле мачке, мачке које добију анорексију (на пример услед напетости), као и оне које
услед неке болести добију хроничну анорексију.
Мачке јако болесне од хепатичког липидозиса морају да буду хоспитализо-
ване. У осталим случајевима, далеко боља је кућна нега, али она захтева велики труд.
Најпре треба отклонити све разлоге напетости (која доприноси анорексији) и спроводити
непрекидно храњење и течну терапију. Високо хранљива исхрана на бази велике количине
беланчевина, која задовољава мачкине енергетске потребе, је неопходна.
Оштећење отровом настаје као последица тровања, дејством бактеријских
токсина или због недостатка крви у јетри. Симптоми оваквог оштећења јављају се нагло и
неопходна је тренутна реакција.
Портални шантови (мостови) се јављају када циркулација у јетри није
потпуно функционална. Ово може да настане када се формирају неправилни спојеви између
артеријске и венске крви (тзв. портална вена спаја јетру са цревима, одатле назив
поремећаја ). Када до овога дође, крв не одлази у јетру већ пролази поред ње и стога јетра не
може правилно да обавља своје функције. Ово је обично урођено стање.
Рак јетре такође може да се јави, мада је код мачака редак. Постоји неколико
врста рака код мачака који имају тенденцију да се прошире на јетру, укључујучи рак
панкреаса.

Симптоми:
- жутило коже и беоњача
- натечен трбух испуњен течношћу
- дијареја
- повраћање
- врло жут урин
- губитак апетита
- губитак тежине
- летаргија
- раздражљивост
- падавица

147
 Третман:
Ако Ваш ветеринар посумња на болест јетре, урадиће анализе крви
(инсистирајте на њима), да би проверио нивое:
ALT (аланинска аминотрансфераза). До пораста долази када су ћелије јетре
оштећене довољно да долази до цурења кроз ћелијске мембране и ослобађања овог ензима.
До овога може да дође због акутног напада на јетру отровима, бактеријском инфекцијом,
недовољним снабдевањем крвљу, оштећењем жучних канала или због хепатичког
липидозиса.
AST (аспартатска аминотрансфераза). Њен пораст, у спрези са ALT може да
помогне у потврђивању да постоји болест јетре. У основи, потребно је да постоји блокада
жучних канала која изазива одумирање ћелија јетре, да би се ослободила AST. Тест на овај
ензим може да помогне у указивању на узрок оштећења јетре и покаже да ли постоји
одумирање ћелија у спрези са оштећењем ћелија.
AP (ALP, SAP: алкална фосфатаза у серуму). Овај ензим се обично налази у
спрези са оштећењем жучних путева. (Погледајте објашњење анализа у поглављу „Крв, лимфни и
имуни систем”.)

Билирубин. Ово је пигмент жучи и његови увећани нивои могу да укажу на

проблем са јетром или немогућност јетре да правилно разграђује билирубин.
Нивое глукозе, урее, албумина, глобулина и жучне киселине.
Функција јетре може да се оцени применом теста реакције на жучну киселину.
Рентген и ултра-звук могу да укажу на величину јетре и да дају увид у специфична
оштећења јетре или жучне кесе. Наравно, биопсија јетре је једини потпуни начин за
утврђивање болести јетре.
Третман је различит и зависи од посебног типа болести јетре и њене јачине.
Ако Ваша мачка има холангитис, третман ће се вероватно састојати од антибиотика и
потпорне терапије, као што је дехидрохолна киселина, ако су нивои билирубина високи.
Често се дају стимуланси апетита (код мачака се најчешће користио диазепам), а многи
ветеринари такође препоручују примену кортикостероида, или других имуносупресивних
(за потискивање имунитета) лекова. Важно је да се покуша са утврђивањем узрока
холангитиса, ако је то могуће, пошто промене у исхрани мачке могу да буду од помоћи, што
зависи од тачног узрока проблема са јетром.
Пошто кортикостероиди могу да буду веома опасни за мачке са хепатичким
липидозисом, врло је важно да се пре почетка третмана уради биопсија јетре. Ако Ваш
ветеринар не изводи овај поступак, замолите га да Вас упути специјалисти за интерне
болести мачака (Ветеринарски факултет). Добра пракса је да се увек пре биопсије ураде
анализе крви и рентгенско снимање, да би били сигурни да нема других фактора који
доприносе стању мачке.
Мачкама са холангитисом много боље прија исхрана квалитетним
беланчевинама и у мањим количинама. Свим мачкама са оболелом јетром треба давати
мале, али што чешће оброке.
Мачке које су тешко оболеле од хепатичког липидозиса морају да буду
хоспитализоване. Кућна нега је ипак код ове болести најделотворнија, али захтева велики
степен посвећености и напора. Најпре треба отклонити све разлоге који стварају напетост
(што изазива анорексију) и спроводити врло редовно храњење, здружено са течном
терапијом (обично 250 милилитара физиолошког раствора дневно). Дијетална терапија је
главно средство за третман ове болести и за циљ има преокретање анорексије и саме
болести јетре. Исхрана богата беланчевинама и енергијом треба да задовољи мачкине
енергетске потребе. За стимулисање апетита, као и код холангитиса, користи се обично

148
диазепам. Код многих мачака са „масном јетром” повраћање је тако велики проблем да
мора хируршким путем да се уметне црево (туба) у желудац, да би се омогућило храњење.
Постоје три типа црева, а сва пролазе кроз једњак; прво пролази кроз нос, друго кроз врат а
треће кроз абдомен. Ако на време приметите знаке болести, туба можда неће да буде
потребна. Сваких недељу - две треба контролисати стање болести помоћу крвних анализа, а
свакодневно пратити тежину мачке. Повећање тежине указује на опоравак. Напредак би
требало да се примети две до три недеље после започињања третмана.

Мере предострожности:
Најбоља мера је одржавање нормалне тежине мачке помоћу здраве исхране.
Мада не постоји јасна, 100% веза, дебеле мачке имају већу склоност према проблемима са
јетром, нарочито ако у неком тренутку претрпе нагли губитак тежине. Зато, ако је Ваша
мачка дебела и желите да је подвргнете дијети, чините то врло опрезно и стрпљиво. Мачка
сме да губи највише 1,5% своје тежине недељно.
Избегавајте излагање Ваше мачке напетим ситуацијама, које би могле да
доведу до губитка апетита и наглог мршављења (имајте у виду да је мачка крајње осетљиво
биће и њена представа о напетости је далеко сложенија него наша; за мачку може да
представља велико узбуђење оно на шта се ми људи и не осврнемо).

БРОНХИТИС

Бронхитис је упала бронхија (ваздушних путева у плућима). Оне могу да

добију упалу због много разлога укључујући респираторну инфекцију, алергене или
надражујуће материје.
Бронхитис може да се јави у два различита облика. Акутни бронхитис
уопштено изазива вирусна инфекција, јавља се брзо и обично је краткотрајан, ако се
правилно третира. Мачке са акутним бронхитисом имаће надражајни, суви, болни кашаљ,
који је истрајан и производи жуто-зелену пљувачку. Такође могу имати осредње повишену
температуру. Хронични бронхитис ће, обично, да се јави после поновљених напада акутног
бронхитиса. Симптоми су слични онима код акутног бронхитиса, али овај тип ће да траје
много дуже. Погоршавају га дувански дим и тешки услови у окружењу, као што су ваздух
загађен хемикалијама и прашина.
Због оптерећења које хронични бронхитис ствара респираторном систему,
зидови бронхија могу да задебљају. То ће да учини да мачка буде много пријемчивија за
друге инфекције и може да доведе до астме, емфизема или упале плућа.

Симптоми:
- кашаљ
- тешко дисање
- кијање
- жуто-зелени испљувак
- повишена температура
- летаргија
- губитак апетита

Третман:
Ако посумњате на било коју респираторну инфекцију или бронхитис, одмах
водите мачку ветеринару. Мачки ће највише да прија да буде у топлој соби са навлаженим

149
ваздухом, са честим инхалацијама паре из испаривача. То ће да помогне у омекшавању
инфициране слузи у бронхијама. Такође могу да буду преписани антибиотици, да заштите
од сваке тренутне или потенцијалне инфекције. После напада акутног бронхитиса, морате
да пазите на све касније прехладе или респираторне инфекције, или ма какве промене у
пљувачци.

Мере предострожности:
Мачку чувајте у кући и у топлом, посебно зими. Настојте да сведете на
најмању меру прашину, полен, алергене и дим. Ако посумњате на ма какву респираторну
инфекцију, одмах водите мачку ветеринару.

БУБРЕЖНЕ БОЛЕСТИ

Бубрег је орган од највећег значаја у телу. Његов главни посао је да филтрира

крв и издваја отпадне метаболичке производе из тела (урин, уреу и креатинин), да уклања
отрове из тела, да регулише воду и електролите у телу (Na, K, Mg, Cl, HCO3, PO4), да
производи еритропојетин (стимулише производњу црвених крвних зрнаца у коштаној сржи)
и да производи ренин (ензим крвног притиска). Ако из било ког разлога бубрег не
функционише правилно, отрови ће брзо да се нагомилају у телу. Мачка може да постане
анемична и да има проблеме са електролитима или крвним притиском. Може да буде
преплављена накупљеним отровима. Болест бубрега може да буде или акутна или хронична.
Бубрежни проблеми су уобичајенији код извесних раса мачака (персијске или
бенгалске), као и код старијих мачака. Ако имате старију мачку, можда ћете пожелети да
отпочнете са редовним годишњим прегледима због хроничног отказивања бубрега, као и да
је храните храном посебног састава, која поспешује здравље бубрега и уринарног тракта.

АКУТНО ОТКАЗИВАЊЕ БУБРЕГА

Акутно отказивање бубрега се јавља када дође до акутног ометања бубрежне
функције. Основна јединица грађе бубрега је нефрон и код акутног отказа нефрони
изненада одумиру, па у том случају бубрег нема времена да компензује насталу штету. Таква
нагла оштећења могу да настану због гутања извесних лекова или отрова (на пример
антифриза), смањења дотока крви у бубрег због дијабетеса или блокаде бубрежних артерија,
инфекције бубрега или других инфективних болести, или повреде бубрега. Ово је врло
озбиљан поремећај. Ако се не лечи, мачка ће умрети, међутим ако се третира брзо и
агресивно могуће је повратити неке од бубрежних функција.

ХРОНИЧНО ОТКАЗИВАЊЕ БУБРЕГА

Ово је, нажалост, врло чест и озбиљан поремећај код мачака. Хронично
отказивање бубрега је прогресивна болест код које нефрони бивају полако разарани. У овом
случају бубрег ће лагано да компензује овај губитак; међутим, ово је дуготрајна и кобна
болест код мачака. Узроци хроничног отказивања бубрега могу да буду бројни, од старости,
или генетичке предодређености, до тумора бубрега. Ако Ваша мачка има овај поремећај,
биће потребно да се постарате да јој квалитет живота одржите што вишим, што је могуће
дуже. Мачке могу да живе месецима, па и годинама са овим поремећајем, уз правилан
третман, медицинску пажњу, љубав и бригу.
Имајте у виду да мачке могу да преживе са само 1/3 функције бубрега. Тако је
могуће да до тренутка када приметите проблем Ваша мачка већ претрпи значајно оштећење
бубрега. Стога, већ код првог знака проблема, одведите мачку ветеринару на преглед.

150
 Симптоми:
- губитак апетита и тежине
- повећана жеђ
- појачано уринирање
- неконтролисано уринирање
- повраћање
- дијабетес
- висок крвни притисак
- задах из уста
- летаргија

Третман:
Ветеринар ће да постави дијагнозу узимањем узорка крви и урина.
Биохемијска анализа ће да покаже евентуално високе нивое азота у уреи, креатинина и
фосфора. У урину ће да буде потражена ма каква инфекција, губитак протеина и
способности концентровања (неспособност концентровања урина је добар показатељ
бубрежних проблема). Ветеринар ће можда пожелети да начини и рентгенски или
ултразвучни снимак, да погледа саме бубреге, јер бубрези са проблемима су обично
смањени и неправилног облика.
Третман бубрега који су отказали је обично трострук. Први циљ је да се одрже
ниски нивои отрова (креатинина и урее). Најбољи начин да се ово постигне је путем
терапије течностима и променом исхране, односно обезбеђивањем исхране која ствара мање
отпадних материја приликом варења. Течности ће да омогуће боље испирање постојећих
отрова. Мачке могу да примају течност било интравенозно, било поткожно; учестаност
овакве терапије зависи од развоја болести. Почиње да преовлађује дијализа, мада је још увек
скупа и није широко доступна. Други циљ је да се ограничи ниво фосфора у телу, јер он
компликује проблем. Постоје лекови који везују фосфор у цревима и они се обично
препоручују. Трећи циљ је спречавање стомачног чира који може да се јави у случају
повишених уремичких отрова.
Зависно од секундарних проблема са којима се мачка суочава (анемија, висок
крвни притисак) може да буде преписана одговарајућа терапија.
Мачке које примају комбиновану терапију течностима и лековима могу да
живе срећно, од више месеци до година, посебно ако је болест уочена на време, зато
мотрите на своје мачке (посебно оне старије). На ма који знак проблема са бубрезима,
водите мачку ветеринару.

Мере предострожности:
Најбоља одбрана је добра исхрана. Нека Ваша мачка једе квалитетну храну,
посебно направљену за здравље бубрега и уринарног тракта (оне садрже мање соли и
фосфора) (За храњење својих старијих мачака ја користим Royal Canin "Mature", па је препоручујем и
Вама). Нека увек буде пуно свеже воде. Ако је мачка старија од 8 година, сваке године је
водите на контролу бубрега.

ГАСТРИТИС

Гастритис је запаљење или оштећење ткива желуца. Ово може да буде

разултат деловања ма кога од следећих узрока:
- инфективна болест

151
 - гутање страног тела (н.пр. играчке)
- алергија на храну
- дијететска нетолеранција (н.пр. неподношење лактозе)
- једење покварене хране
- уношење отрова или лекова
Ако Ваша мачка има гастритис, одмах је водите ветеринару. Гастритис може
да буде показатељ много озбиљнијег проблема и ако остане непроверен може да доведе до
чира, хроничног гастритиса и поремећаја желуца.

Симптоми:
- повраћање
- крв у повраћци или столици
- гасови
- подригивање
- смањен апетит
- смењено пијење воде
- дијареја
- грчење
- узнемиреност
- раздражљивост
- летаргија
- губитак апетита

Третман:
Ваш ветеринар ће да испита мачку узимањем узорка крви или урина, а може
да се уради и рентгенско снимање, да би се видело има ли у желуцу гасова или страног тела.
Зависно од узрока гастритиса, ветеринар ће да препише нешто од следећег: 1) течности, за
борбу против дехидрираности, 2) антибиотике, 3) анти-еметике против повраћања, 4)
средтво против болова. Такође може од Вас да затражи да за 24-36 часова обуставите
давање хране, док се желудац не врати у нормалу.

Мере предострожности:
Мачку храните устаљено, здравом храном, избегавајте промене у исхрани.
Такође избегавајте да мачку излажете стресу. Настојте да све материје које могу да буду
отровне за мачку држите ван њеног домашаја. Посуде за храну и воду редовно
дезинфикујте.

ГИНГИВИТИС

Плазмацитно-лимфоцитни стоматитис је код мачака хронично стање које

резултује екстремним гингивитисом и губитком зуба. (Гингива је ивица десни, која окружује зубе,
гингивитис је њено запаљење). Постоји неколико ствари које изазивају ову болест, али крајњи
резултат је увек исти. Мачке са стоматитисом често имају у устима покварен задах, јако
балаве и отежано једу. Хронични бол у устима резултује смањењем апетита и губитком
тежине. Преглед зуба и десни открива крајње јак гингивитис, посебно око горњих задњих
кутњака. Десни ће да изгледају огрубело и отечено и лако ће да крваре. Како болест
напредује, десни ће да се одвајају од корена зуба и корен ће почети да се разграђује, што
доводи до губитка зуба. Биопсије оштећеног ткива десни откривају плазма ћелије и
лимфоците, одатле и име болести. Ове ћелије су присутне у случајевима хроничне упале и

152
откривају не посебну болест, већ пре неконтролисану имуну реакцију. Када се јави овај
степен упале, секундарна инвазија бактерија је врло уобичајена. Бактеријска инфекција
ствара покварени задах и може да доведе и до навале бактерија на крвоток, преко кога
долази до инфекције других органа као што су бубрези, срце и јетра.
Истраживачи нису били у стању да изолују ни један узрок ове болести, мада је
у многим од ових случајева изолован калицивирус. Инфекције калицивирусом код мачића
изазивају мале плихове на језику и деснима. Сумња се да су многе мачке хронично заражене
овим вирусом, са повратним инфекцијама које изазивају екстремни гингивитис.
Болести које изазивају потискивање имуног система могу да доведу до
хроничног стоматитиса. Многе мачке са инфекцијом мачје вирусне леукемије и мачјег
вируса губитка имунитета (FIV, „мачја сида”) такође имају и екстремни гингивитис. Такође
постоје и многи непознати чиниоци који би могли да играју улогу код ове болести, као што
је јака реакција на бактерије које постоје у плаку (наслаге органских материја на зубима).
Јаке озледе које се виђају код мачака са овом болешћу наговештавају да је у њеној основи
највероватније комбинација два или више напред наведених чинилаца.
Лимфоцитно-плазмацитни стоматитис се јавља код младих одраслих и код
старијих мачака. Мачићи развијају младалачки гингивитис који изазива задах из уста и
запаљене десни, али са агресивном кућном негом већина мачића ће да прерасте овај
гингивитис у року од 2 године. Извештено је о неколико случајева развоја младалачке
пародонтозе. Ова болест почиње пре узраста од 9 месеци и, за разлику од младалачког
гингивитиса доводи до стварања прекомерног плака и тартара, који се таложе на зубима.

Симптоми:
- упала десни
- одбијање хране
- задах из уста

Третман:
За третман хроничног стоматитиса коришћени су различити методи, са
различитим резултатима. На жалост, на дуге стазе, одговор на третман је слаб. Камен
темељац сваког приступа третману је потпуно чишћење зуба под анестезијом. Важно је
доспети испод линије десни и поставити дуготрајни гел за дезинфекцију. Терапија
антибиотицима даје привремено олакшање и контролисаће најезду бактерија на ткиво
десни. Терапија кортикостероидима, против упале, коришћена је са мешовитим
резултатима. Имуностимуланс, као имунорегулин, такође је коришћен са неким успехом.
Вађење свих преткутњака и кутњака чини се као једини третман који
обезбеђује дуготрајно олакшање овим мачкама. Важно је да сви корени буду одстрањени, да
би се уклонила могућност запаљења. Ова опција се примењује када су сви напред поменути
третмани оманули. Важно је упамтити да ове мачке имају јаке болове и да одбијају да једу;
обезбеђивање прикладне прехрамбене потпоре је од основног значаја. Постоји на тржишту
неколико врста висококалоричне меке хране, која обезбеђује ову исхрану.

Мере предострожности:
Пошто је одговор на третман слаб, има смисла контролисати хронични
гингивитис превентивним мерама. Пошто се калицивирус јавља као могући чинилац који
доприноси овој болести, важно је у кући контролисати инфекције горњих респираторних
путева. Мачиће треба вакцинисати против калицивируса у 6 седмица, 9 и 12 седмица
старости и треба их одвајати од осталих мачића и одраслих док се вакцинације не заврше.

153
Све одрасле у кући такође треба редовно вакцинисати против калицивируса. Као додатак,
треба обавити тестове на мачју леукемију и FIV. Сваку позитивну мачку треба изоловати.
Све одрасле који имају хронични гингивитис, или стварају потомство које
касније развија хронични гингивитис, треба стерилисати. Ако се гингивитис јавио, онда је
рани агресивни третман важан за контролу болести. Зубе треба прегледати седмично, пошто
гингивитис почиње да се јавља у узрасту од 12 седмица. Посебну пажњу обратите на
преткутњаке и кутњаке. Ако је гингивитис присутан, треба започети агресивну кућну негу
са антисептичким гелом за површинску примену. Такође треба применити и антибиотике,
ако постоји задах или бол у устима.

ГОЈАЗНОСТ

Гојазност је, међу болестима које потичу од исхране, болест број један.
Приближно 40% (америчких) мачака је медицински гојазно. Гојазност се дефинише као
телесна тежина која је 20%, или више, изнад идеалне. Најбољи начин да утврдите да ли је
Ваша мачка гојазна, јесте да јој опипате ребра. Треба да будете у стању да, додирујући
бокове мачке, осетите свако поједино ребро, под кожом и танким слојем сала испод ње.
Такође треба да будете у стању да испратите свако ребро до кичме. Ако не можете да
напипате мачкина ребра, или да их испратите до саме кичме, Ваша мачка је дебела.
Превелика тежина доводи љубимца у опасност од многих болести, као што је
дијабетес, кардиоваскуларне болести, болести дисајних органа, јетре, повећан је ризик од
анестезије приликом евентуалних хируршких захвата и ризик од скелтно-мишићне
дисфункције. Мачке дневно једу известан број калорија. Такође вежбају (играју се и т.д.) да
би сагореле известан број калорија. Ако унесу више калорија него што потроше, добиће у
тежини. Пошто је тешко мачку подвргнути дијети (посебно ако имате више мачака у кући),
увек је лакше не допустити љубимцу да постане гојазан.
Гојазне мачке су такве због једног или више наведених разлога:
- преједање, или неприкладно храњење
- недостатак вежбе
- наследне предиспозиције
- хормонска неравнотежа
Ако мислите да Ваша мачка има хормонски поремећај, као хипотироидизам,
који изазива проблем са тежином, треба да је одведете ветеринару због дијагнозе.

Симптоми:
- немогућност да се на додир осете ребра
- наслаге сала на леђима, репу, грудима и кичми
- одсуство препознатљивог струка
- нема набора на стомаку

Третман:
Ако је Ваша мачка повећала тежину због хормонских или медицинских
разлога, ветеринар ће прописати третман болести, што ће помоћи и код проблема са
тежином.
Ако је Ваша мачка гојазна једноставно зато што се преједа, или недовољно
вежба, онда је време за дијету! Имајте на уму да треба да консултујете свог ветеринара пре
него што отпочнете било какав дијетални програм. Ево неких дијета на које можете да

154
ставите свог љубимца: 1) Нискокалорична кабаста дијета. Ово ће да попуни желудац Вашег
љубимца, док добија мање калорија. 2) Дајте му мање оброке. Ово може да буде отежано
ако имате већи број мачака, или ако практикујете метод самохрањења (храна је увек
доступна, једе колико коме треба ). 3) Укините посластице и давање отпадака са стола. Ако
баш желите да дате посластицу, нека то буде нешто нискокалорично. Баш као што људи,
који су на дијети, воле понекад посластицу, тако исто је воле и мачке! 4) Постарајте се да
Ваша мачка добије довољно вежбе и времена за игру. Можда је потребно да јој дате и мало
додатне вежбе и играња, да помогне у сагоревању још мало те масти и тих калорија!
Водите рачуна о томе да не долази у обзир ригорозна дијета и нагло смањење
телесне тежине! Мачка сме да слаби највише 1,5% седмично. Значи, мачка од 6 килограма
за једну седмицу сме да ослаби највише 90 грама.

Мере предострожности:
Најлакше је ако Ваша мачка никада не добије тежину већу од идеалне, зато
покушајте да ја све време задржите на тој тежини. Храните је квалитетном, не превише
калоричном храном, са пуно целулозе и потрудите се да увек има довољно прилике за
вежбу.

ДЕРМАТИТИС

Дерматитис је општи назив за представљање ма које врсте упале коже. Тип

упале може да се креће од сврабне коже до осипа, перути, па све до јако инфициране и
оштећене коже.
Дерматитис може да се разложи у неколико општих група. Алергијски
дерматитис је надражај коже због алергијске реакције. Има много алергена на које мачка
може да буде алергична, од шампона до хране. Ако је Ваша мачка алергична на нешто,
може да има и више од саме надражености коже. Ваша мачка може да почне да испољава
дисајне проблеме (кашаљ или кијање) који су повезани са алергијом. Контактни дерматитис
се јавља када мачка дође у додир са нечим што надражује кожу. То може да буде било шта,
од течности за чишћење до огрлица против бува. Паразитски дерматитис је тип дерматитиса
који се развија услед навале паразита. Неке мачке су стварно алергичне на ту напаст, али
већина ће створити дерматитис због чешања у намери да уклоне напаст. У овом случају
дерматитис је симптом већег проблема, пре него што је проблем сам по себи. Ако утврдите
да Ваша мачка има дерматитис, један поглед на кожу требало би да Вам омогући да
утврдите има ли Ваша мачка неку врсту паразита (буве или сличне), или једноставно има
надражену кожу. У сваком случају, што пре треба да је погледа ветринар.
Без обзира који је узрок дерматитиса, код мачке ће обично да се развије
сврабни осип који се састоји од црвене, натечене коже. Ако мачка чеша ове делове, може да
озледи кожу стварајући отворену рану која може да се инфицира. Мачке могу толико
снажно да се чешају да неће да повреде само кожу, већ ће и околна длака да им отпадне.
Када осип једном постане инфициран, Вашој мачки почињу да прете много озбиљнији
проблеми. Паразитски дерматитис, ако се не третира, може да доведе до анемије.

Симптоми:
- прекомерно чешање/лизање
- чешање/лизање непрекидно истог предела
- чешање/лизање док не прокрвари
- надраженост
- перут

155
 - губитак длаке
- летаргија (неки паразити сисају мачки крв остављајући је анемичном)

Третман:
Ако сумњате да Ваша мачка има ма који од горњих типова дерматитиса,
одмах је водите ветеринару (посебно ако имате маче). Дерматитис може да води у
инфекцију и анемију, ако остане непроверен. Ако Ваша мачка има алергијски, или
контактни дерматитис, може да јој буде дат крем или купка, који ће да умање свраб и бол и,
могуће је, антибиотици, да је заштите од било које инфекције коже. Ветеринар ће Вам
такође помоћи да установите алерген, или други узрок реакције. Тада ћете морати да
покушате да умањите изложеност тој супстанци.
Ако Ваша мачка има паразитски дерматитис, ветеринар ће Вам вероватно дати
неку врсту шампона против бува, или други препарат који ће побити паразите и њихова јаја.

Мере предострожности:
Настојте да Вам мачка буде добро негована и чиста. Ако имате мачку која
борави ван куће, можда би требало повремено да јој проверите крзно и чешће да је купате
због заштите од паразита. Чак и мачки која живи у кући добро чини када је негована. Такође
одржавајте кућу чистом и без потенцијалних алергена, или материја које могу да изазову
надражај коже код Ваше мачке. То укључује токсичне и корозивне материје. Користите
само ветеринарски потврђене шампоне и огрлице.

ДЕРМАТОФИТОЗА

Ово је гљивично обољење. Потиче од гљивице која живи на кератину (који се

налази у кожи, длаци и ноктима). Три врсте ових гљивица обично заражавају мачке. То су
Microsporum canis (ова је далеко најчешћи узрок инфекције код мачака), Trichophyton
mentagrophytes (добија се обично преко глодара) и Microsporum gypseum/fulvum (добијају се
најчешће контактом са спорама у тлу).
Зараза се углавном шири путем контакта са другом зараженом животињом,
или контактом са спорама гљивице (артроспоре). Споре су веома отпорне и могу да живе у
окружењу и до 18 месеци. Зато третман мора да укључи и темељно чишћење куће, да би се
уклониле споре које могу поново да заразе Вас или мачку. Ово може да се уради чишћењем
разређеним хлорним (0,5%) изблеђивачем. Мора да се очисти сав намештај, простирке и т.д.
Темељно усисавање (а затим уништавање филтерске врећице из усисивача) такође доста
помаже. Ако можете, баците сву мацину постељину на којој је спавала када је била
заражена.
Дерматофитоза је најчешћа зоонотичка болест, што значи да може да се
пренесе са животиње на човека, а брзина њеног ширења расте. Зато поведите рачуна о
личној заштити.
Мачке могу да буду асимптоматички преносиоци па, ако имате више мачака
од којих једна има дерматофитозу док остале изгледају без симптома... можда желите да и
њих тестирате, за сваки случај.
Дерматофитоза се углавном виђа код мачића пре него што им се имуни систем
потпуно развије, или код одраслих којима је из неког разлога ослабио имунитет (болест,
стрес или поремећај).

156
 Симптоми:
- губитак длаке у облику кругова
- губитак длаке у неправилним облицима
- крастава кожа
- црвенило или свраб
- деформисани нокти

Третман:
Ово је често болест која сама престаје, у току од неколико месеци. Међутим,
ово није увек случај (посебно ако Ваша мачка нема здрав имуни систем) и стога се даје лек
да помогне телу да се залечи брже и да помогне да се заустави ширење гљивице.
Ако посумњате да Ваша мачка има дерматофитозу, одмах је одведите
ветеринару. Он може да примени тест Вудсовом лампом, у коме се мало заражене
длаке/коже/нокта стави под лампу. Површине заражене са M. canis ће да светле. Такође,
може да прегледа длаку и кожу помоћу микроскопа. То је брз и лак начин да се утврди да ли
мачка има ову инфекцију, међутим, то захтева мало више стручности од испитивача пошто
су делићи гљивице мали и понекад тешки за распознавање. Најпоузданији начин да се
уверите да Ваша мачка има ову инфекцију је да се узме комадић коже и на њему уради
гљивична култура.
Третман се обично спроводи применом антигљивичних раствора за спољну
употребу, или давањем оралних лекова. Актуелна открића показују да орални лекови, без
обзира колико је зараза јака, дају боље резултате. Будите, у сваком случају, стрпљиви. Ако
Ваша мачка има ову инфекцију, могу да буду потребне седмице, па и месеци, док је се Ваш
љубимац не отараси. Једини начин да будете сигурни да је то постигнуто је да Ваш
ветеринар на крају третмана поново обави тест.

Мере предострожности:
Најбоља превентива је држање љубимца у чистом окружењу и подаље од
осталих животиња које би могле да имају дерматофитозу. Ако је мачка већ инфицирана,
темељно чистите кућу због спора, а такође тестирајте (и по потреби третирајте) све остале
животиње у кући.

ДЕХИДРАЦИЈА

Здраве животиње захтевају све време велику количину воде у својим телима.
Слично човеку, вода сачињава 60 - 70% мачкине телесне масе. Ова вода одржава њихова
ткива влажним и преноси битне хранљиве материје кроз тело. Минерали као калијум и
натријум преносе нервне импулсе кроз тело и губитак ових електролита може да изазове
озбиљне проблеме. Дехидрација настаје када мачка излучи више воде него што унесе у
организам.
Мачка може да дехидрира из много разлога укључујући болест, повишену
температуру, инфекцију, повраћање, дијареју, дијабетес и проблем са бубрезима. Можете да
кажете када Вам је мачка дехидрирала ако урадите тест „штипање”. Ухватите део коже на
мачкиним леђима и одигните је, притом је мало уврнувши, затим је пустите и посматрајте
колико је кожи потребно да се врати у нормалан положај. Кожа треба да буде крајње
еластична и да се тренутно врати натраг. Ако јој је потребно секунд или два, Ваша мачка је
вероватно дехидрирала.

157
 Симптоми:
- сув нос
- сува уста или очи
- тест „штипање”
- јака жеђ
- летаргија

Третман:
Ако Вам је мачка дехидрирала, одведите је ветеринару да утврди узрок
дехидрације. Ако дехидрација није озбиљна може да се третира једноставним давањем
мачки више воде. Ако је дехидрација изазвана претходним стањем или болешћу, Ваш
ветеринар може то да утврди и упути Вас како да збринете то стање. Увек треба да бринете
о томе да Ваша мачка пије довољно течности и нека увек има у близини чинију свеже и
чисте воде.

Мере предострожности:
Мотрите да ли Ваша мачка пије довољно воде. Не претопљавајте кућу. Опште
стање здравља Ваше мачке треба увек да буде добро.

ДИЈАБЕТЕС

Diabetes mellitus (грчки diabainein = „пролазити кроз” и латински mellitus =

„заслађен медом”) је хормонални поремећај код кога панкреас не производи инсулин
правилно. Инсулин је неопходан за варење глукозе која је ћелијама у телу потребна за
правилан рад. Једноставна анализа крви или урина, која мери ниво глукозе, довољна је да
утврди да ли мачка има дијабетес.
Постоје два типа дијабетеса. Тип I, или од инсулина зависни дијабетес, је
најозбиљнији облик и напада до 75% мачака са дијагнозом дијабетес. Овај тип дијабетеса је
узрокован неспособношћу панкреаса да производи инсулин. За ову болест нема лека. Стога
инсулин мора да се даје инјекцијама. Тип II дијабетеса, или дијебетес независтан од
инсулина, је мање озбиљан од типа I. Најчешћи узрок ове болести је непрекидно
конзумирање превише шећера (угљених хидрата), током дужег временског периода. Стога
је овај тип уопште повезан са старијим мачкама прекомерне тежине, па може да се
контролише путем смањења тежине, одговарајућом дијетом и, можда, оралним лековима.
Процењује се да 25% мачака са дијабетесом пати од овог типа дијабетеса. Не постоји
поуздан, практични тест за утврђивање ком типу припада Ваша мачка. Зато се мачка
третира почетном дозом глипизида или глибурида и прати се ниво глукозе у крви, па се
процењује да ли је дошло до одговора на терапију или не. Ако је дошло до одговора,
третман се наставља (понекад и годинама), све док је делотворан. Један од проблема са
оралним третманом је тај што неке мачке имају само привремени одзив.
Два типа су различита, али је резултат исти. Код типа I немате уопште
инсулин, док код типа II имате превише успорено лучење инсулина. У оба случаја
завршавате са нивоима шећера у крви који су превисоки. Оба су врло озбиљне болести које
изискују медицинску пажњу и, ако остану нелечене, обе могу да доведу до оштећења
бубрега, слепила, коме и смрти.

158
 Симптоми:
- губитак тежине
- веома повећан апетит
- повећано пијење воде
- појачано уринирање

Третман:
Зависно од типа и јачине дијабетеса, Вашој мачки ће требати инсулинске
инјекције, лекови за регулисање глукозе или промене у исхрани и начину живота. Ваш
ветеринар може да Вас подучи како да дајете инсулинске инјекције уколико буде
неопходно.
Можда ће Ваша мачка морати да смањи тежину и пребаци се на исхрану са
више влакана а мање калорија. Можда ће бити потребно да се мачка храни у циклусима,
само у одређено доба дана, што ће помоћи да се ниво глукозе одржава стабилним током
дана и ноћи.

Мере предострожности:
Нека Ваша мачка буде увек здрава и има нормалну тежину. Храните мачку
храном са више влакана а мање калорија. Мотрите на мачкину тежину, поготову да се не
повећа.
Уколико Вас дијабетес посебно занима, обратите ми се (моју e-mail адресу имате). О
дијабетесу поседујем текстове много садржајније од овог (о инсулину, техника давања инјекција и сл.), али
сам сматрао да је овај довољан да послужи основној сврси ове књижице.

ДИЈАРЕЈА

Дијареја се јавља када има вишка течности и воде у пробавном систему. Стога
столица постаје течна. Дијареја обично није проблем сама по себи, већ је симптом већег
проблема.
Дијареја може да се јави из много разлога укључујући:
- узимање покварене или бактеријама загађене хране
- изненадне промене у исхрани
- тровање храном
- инфективне чиниоце у телу (вирусни, бактеријски или гљивични)
- лактозу или другу неподношљиву храну
- паразитску инфекцију
- лекове у систему (стероиди, антибиотици и т.д.)
- отрове у телу (вештачко ђубриво и т.д.)
- озбиљну болест као обољење јетре, бубрега, упала органа за варење,
хипертироидизам, болест панкреаса, панлеукопенија и рак
- стрес
Дебело црево ће нормално да абсорбује воду из столице док ова пролази кроз
њега. Ако столица пролази пребрзо, или ако пробавни тракт лучи течност, мачка може да
има дијареју. Ако приметите да Вам мачка има дијареју, треба да је одведете ветеринару и,
можда, да понесете узорак столице са собом, ако је могуће.

159
 Симптоми:
- течна столица
- летаргија (због губитка течности и електролитског дебаланса)
- дехидрација
- крв у столици

Третман:
Први корак је да се утврди који је узрок дијареје. Ветеринар може да узме
узорак крви и обави анализе да утврди присуство вируса и бактерија. Такође може да
анализира узорке столице и урина због евентуалних других болести које би могле да
изазивају дијареју.
Ако је Ваша мачка дехидрирала због дијареје (мачићи и неке мачке врло брзо
могу да дехидрирају због губитка воде код дијареје), ветеринар може да јој да течност,
интравенозно или поткожно.
Ако је Ваша мачка у сваком другом погледу здрава, ветеринар може да Вам
предложи да обуставите оброке на 24 или 36 часова, а онда да дате један мали оброк. Ако је
дијареја прошла, онда је вероватно била због стреса, преждеравања или простог
неподношења одређене хране.

Мере предострожности:
Одржавајте мачку и њено окружење чистим колико год је могуће. Нека јој
посуде буду очишћене од бактерија. Такође, водите рачуна да мачка једе уравнотежену
исхрану и да што мање буде изложена стресу.

ЕНДОКРИНА АЛОПЕЦИЈА

Ендокрина алопеција је поремећај коже код кога долази до великог опадања

длаке. У нормалним околностима власи крзна ће расти и евентуално отпадати, у ком случају
нове власи израстају као замена за изгубљене. Код алопеције (ћелавости) нове власи не
израстају када старе отпадну. Тада ћете видети како се појављују ћелава места. Такав
губитак длаке се обично виђа на трбуху, бутинама и доњој страни репа. Губитак длаке је
симетричан.
Ендокрини систем је контролни центар тела. Овај систем контролише
хормоне који се ослобађају у тело. Онда хормони регулишу разне функције тела. Извесни
хормони ендокриног система су у вези са растом длаке. Када се јаве ненормални нивои ових
хормона долази до ове врсте ћелавости, познате као ендокрина алопеција.
Постоји такође сличан поремећај који се зове психогена алопеција. Ово стање
изазива ћелавост на сличан начин као и ендокрина алопеција, међутим, узрок је сасвим
различит. Психогена алопеција је опсесијом изнуђени поремећај настао услед неког стреса
или бриге у животу мачке. Узрок стреса може да буде било шта, од пресељења у нову кућу
до довођења у кућу нове животиње. Овај стрес изазива појачано уређивање крзна (лизање)
до појаве ћелавости.

Симптоми:
- симетрична ћелавост на трбуху, бутинама и репу

160
 Третман:
Ендокрина алопеција је дијагноза која се обично поставља пошто су
искључени сви други могући узроци. Третман се обично састоји од хормонске терапије,
антидепресаната или лекова против забринутости.

ЖЕЛУДАЧНИ ПОРЕМЕЋАЈИ

Желудац је шупаљ орган налик на врећу, који се налази између једњака и

танког црева. У желуцу се задржава храна док се обавља варење желудачним соковима.
Сварена храна се затим апсорбује у тело. Оно што се не абсорбује у желуцу шаље се у црева
да би се или абсорбовало, или излучило из тела.
Мачке могу да имају разне желудачне проблеме:
- инфекције
- чиреве (код мачака су ретки)
- рак (редак)
- мучнину (обично симптом друге болести)
- повраћање (обично симптом друге болести)
Ако посумњате да Ваша мачка има ма какав желудачни проблем, треба да је
одведете ветеринару на преглед. Мачке могу да имају инфекцију желуца, али у већини
случајева симптоми желудачног проблема ће да буду знаци већег проблема.

Симптоми:
- недостатак апетита
- повраћање
- дијареја
- губитак тежине

Третман:
Ваш ветеринар ће да примени рентгенско снимање са баријумом, или
гастроскоп, да би потражио ма какве ненормалности на ткиву желуца, чир или неко
оштећење. Такође може да буде неопходна и биопсија желуца, да би се искључила свака
врста рака.

Мере предострожности:
Старајте се да Ваша мачка добија уравнотежену и здраву исхрану, високог
квалитета. Такође, редовно перите посуде за храну и воду, због бактерија.

ЗАПАЉЕЊЕ ГРЛА И КРАЈНИКА

Запаљење грла (фарингитис) се обично јавља као део вирусне инфекције

горњих респираторних путева, па се примењују мере које су тамо описане.
Запаљење крајника (тонзилитис) је веома ретко, изузев као део "мачјег грипа",
односно инфекције горњих респираторних путева.

161
 ЗАПАЉЕЊЕ ПЛУЋА

Запаљење плућа је инфекција плућа изазвана бактеријама, вирусом или

гљивицама. Обично се добија удисањем ситних капи које садрже штетне вирусе или
бактерије. Стога је запаљење плућа много пута компликација услед неке друге болести, као
што је вирусна леукемија, или FIV („мачја сида”). Запаљење плућа се обично виђа код
мачића, одраслих којима је смањен имунитет, или старијих мачака.
Запаљење плућа је обично знак да Ваша мачка има инфекцију плућа, прехладу
или какву другу болест која се проширила на плућа. Ако сумњате да Ваша мачка има
запаљење плућа, одмах је водите ветеринару.

Симптоми:
- кратак дах
- кијање
- тешко дисање
- температура (преко 39,4° С)
- кашаљ који производи жуто-зелену пљувачку
- кашаљ који производи крв

Третман:
Ваш ветеринар ће да постави дијагнозу снимањем плућа и груди рентгеном,
слушањем мачкиног дисања и испитивањем узорка пљувачке из груди. Ако мачка има
запаљење плућа, третман ће да зависи од тога шта га је тачно изазвало. Тада ће Ваша мачка
да буде третирана антибиотицима и можда неким другим медикаментом, зависно од узрока.
Биће јој потребно што више лежања, пошто плућа треба растеретити. Пробајте да мачки
одредите собу одвојену од осталих, јер запаљење плућа је заразно. Опоравак је спор процес,
па мачки може да треба шест до девет седмица пре него што се врати у нормалу.

ЗАПАЉЕЊЕ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ

Мало је ствари које могу да фрустрирају више него када Ваша мачка пати од
хроничних напада повраћања и дијареје. Повраћање и дијареја изазивају дехидрацију, а ако
остане нетретирана, она може да постане опасна по живот. Стога, сваку мачку која
испољава такве знаке би требало да прегледа ветеринар. Много је могућих узрока
повраћања и дијареје, али запаљење органа за варење је код мачака уобичајен
гастроинтестинални проблем. Мада могу да буду погођене мачке свих старосних доба,
средовечне и старије су много пријемчивије на овај поремећај.
Запаљење органа за варење описује групу хроничних гастроинтестиналних
поремећаја. Болест микроскопски карактерише продирање запаљенских ћелија у ткиво
(слузокожу) дигестивног тракта (система за варење). Узрок болести је непознат, али
микроскопске промене у ткивима (хистопатологија) указују да имунолошки фактор игра
значајну улогу.
Научна имена дата разним облицима ове болести ломе језик, али она уствари
описују својства болести. На пример, најуобичајенији облик болести код мачака зове се
лимфоцитно-плазмацитни ентероколитис. Преведено, ово значи да су примарни типови
запаљењских ћелија присутних у слузокожи лимфоцити (тип белих крвних ћелија) и плазма
ћелије (ћелије које стварају антитела). Мање уобичајени облици зову се еозинофилни,
неутрофилни и грануломатозни, зависно од тога које запаљењске ћелије доминирају.

162
Ентероколитис се односи на запаљење танког и дебелог црева, које се јавља код овог облика
болести. У случајевима где се запаљење јавља само у танком цреву, болест се зове
ентеритис (карактеристична за ентеритис је т.зв. дијареја танког црева – столица је течна али без
икаквог непријатног мириса, обично има мирис хране коју мачка једе, јер је у питању потпуно несварена
храна); у случајевима када оболи само дебело црево, зове се колитис; гастритис у оним
случајевима где преовладава запаљење желуца.
Да би искључио остале узроке гастроинтестиналних болести, Ваш ветеринар
ће да спроведе дијагностички тест који може да укључи крвну слику, биохемијске анализе
крвног серума, ниво тироксина у серуму, тест на вирус леукемије и „мачје сиде”, анализу
урина, фекални преглед због паразита и бактеријских узрочника, дијететску проверу и
радиографију и/или ултразвук трбуха. (Имао сам случај ентерититса, са дијарејом танког црева. Мој
тадашњи ветеринар је неколико дана давао инјекције сулфонамида – који се углавном сматра забрањеним за
мачке – све док није дошло до тешке алергијске реакције, затим је одустао од било какве терапије. Анализе?
Извините, шта су то анализе? Мачку ми је на крају излечио професор Траиловић и то преко телефона!
Предложио ми је терапију која је наведена на крају овог текста и она је била делотворна – већ при крају
прве седмице дошло је до престанка дијареје, иако је пре тога трајала читав месец!)

Коначни суд даје се на основу микроскопског прегледа малог комада цревног

ткива (биопсија слузокоже). Узорци ткива могу да се добију хируршким путем
(лапаротомија), или приликом ендоскопије. Мада оба поступка изискују потпуну анестезију,
избор једног од њих зависи од бројних фактора, укључујући доступну опрему.

Симптоми:
- повраћање
- дијареја
- губитак тежине
- нормалан/повећан апетит
- крчање црева
- подригивање
- црна, као катран столица
- задах из уста
- појачана жеђ
- бол у трбуху
Код тешких случајева, губитак тежине може да буде огроман. Приликом
повраћања, ретко има остатака хране, већ се повраћка обично састоји од слузи помешане са
жучним соком.

Третман:
Код већине мачака, комбинација дијете и медицинске терапије ће успешно да
реши проблем запаљења органа за варење. Пошто не постоји јединствен, најбољи третман,
Ваш ветеринар ће можда да испроба неколико различитих комбинација са циљем да утврди
најбољу за Вашу мачку.
ДИЈЕТА:
Осетљивост на антигене у храни доприноси код неких мачака
гастроинтестиналним запаљењима, тако да промене у исхрани често доносе симптоматично
олакшање. Ефикасна дијететска терапија за мачке са лимфоцитно-плазмацитним
ентероколитисом састоји се од домаће хране састављене од беланчевина и угљених хидрата.
Комерцијалне, хипоалергијске дијете нису ефикасне.
Потребно је пажљиво сачинити дијететску историју, да би се утврдило које
састојке је мачка током живота јела. Тада може да се састави исхрана од оних састојака које
мачка никада није јела. За време дијететских проба (идеално пет до шест седмица), мачка не

163
сме да конзумира ништа осим те специјалне хране и воде. Ако се стање за ово време
поправи, можете да покушате са преласком на комерцијалну храну засновану на
беланчевинама које су испробане.
Додавање исхрани више целулозе може да буде од користи, поправљањем
баланса течности у цревима и смањењем дијареје.
МЕДИЦИНСКА ТЕРАПИЈА:
За третирање запаљења органа за варење код мачака уобичајено је да се
користе кортикостероиди. Ови лекови имају јако дејство на запаљења, а такође потискују
прејак имуни одговор. Додатно, кортикостероиди могу да стимулишу апетит и појачају
апсорпцију натријума и воде у цревима. Најчешће се користе орални преднизон и
преднизолон, због кратког трајања дејства и добављивости у облику таблета прикладних
величина. Ако је неопходно, могу да се користе и инјекциони кортикостероиди, ако мачка
тешко прихвата таблете или превише повраћа.
Ако се користи само преднизолон, напредак би требало да се примети у првих
недељу - две дана терапије. Већини мачака са лимфоцитно-плазмацитним ентероколитисом
биће потребна доживотна преднизолонска терапија да би се спречило понављање болести.
Антибиотици, као метронидазол или тилозин, могу да буду корисни у
комбинацији са кортикостероидима. Код малих доза, нежељено дејство метронидазола није
уобичајено, али може да се јави губитак апетита и повраћање. Јако балављење се јавља као
доста честа реакција после прогутане таблете, вероватно због непријатног укуса лека. Ако је
доминантни проблем запаљење дебелог црева (колитис), често се користи лек сулфасалазин.
Терапија која се најчешће препоручује (за просечну мачку од 4,5 kg) је следећа:
1) Орални преднизон („Пронизон” таблете - „Галеника”), прве 2 седмице два пута
дневно по 5mg (1/4 таблете), затим следеће 2 седмице једном дневно 5mg, потом 4 седмице сваког другог
дана по једна доза од 5mg.
2) Орални метронидазол („Орвагил” таблете - „Галеника”), два пута дневно по 60mg (1/4
таблете од 250mg), у трајању од 2 до 4 седмице, према потреби.

ИНФЕКЦИЈЕ УХА

Инфекције уха су врло уобичајене код мачака. Мачке могу да добију неколико
различитих типова инфекције уха. Могу да добију инфекције од бактерија или гљивица;
овај тип се уопштено назива Otitis Externa. Такође могу да добију инфекције изазване
квасним ћелијама у уху.
Уопштено, инфекција уха се јавља када бактерија споља продре у већ
ослабљен ушни канал. Канал може да буде ослабљен и да изгуби способност да се бори
против инфекције из много разлога укључујућу алергије, кожну болест, страна тела у уху,
паразите, туморе, инфекцију средњег уха, влагу, или повреду од гребања или уједа.

Симптоми:
- тамно воштано лучење
- непријатан мирис
- крв или гној
- упала или црвенило
- често чешање
- прекомерно трешење главе

164
 Третман:
Ваш ветеринар ће најпре да испита излучевину из уха, да би елиминисао ушне
паразите као узрок инфекције. То ће да учини применом отоскопа. Сваки дати лек треба да
досегне корен проблема, зато је први корак чишћење што је могуће више наслага и ушне
масти. Ако је тога превише, можда ће бити потребна потпуна анестезија. Тада ће уши да
буду очишћене дезинфикујућим раствором. Мачка ће да добије капи за уши и антибиотике
за оралну примену.
Ако се инфекција не сузбије благовремено, може да доведе до оштећења
бубне опне. Ово може да изазове инфекцију средњег уха, глувоћу и проблеме са
равнотежом. Стално трешење главе може да изазове стварање крвног подлива у ушној
шкољци, која мора да се уклони хируршки.

Мере предострожности:
Чистите уши Вашој мачки (али не превише, јер прекомерно чишћење може да
створи предиспозицију за Otitis externa). Такође водите рачуна да ушни канали буду добро
осушени после сваког купања. На крају, пошто су један од примарних узрока ушних
инфекција алергије, старајте се да Ваш љубимац буде одмах лечен од сваке алергије, чим
почне да се чеша.
На крају једна ствар, не чистите уши предубоко било каквим предметом.
Мачке имају склоност ка наглим покретима, поготову када им неко чепрка по ушима, а Ви
свакако не желите да оштетите свом љубимцу унутрашње ухо или ушни канал. Радије
користите лоптицу вате.

ИНФЕКЦИЈЕ ГОРЊИХ РЕСПИРАТОРНИХ ПУТЕВА

Инфекције горњих респираторних путева су код мачака крајње уобичајене, а

већина ових инфекција у данашње време потиче од херпес вируса и калици вируса. На овој
листи постоји и придошлица који нагло нараста, а то је Chlamydia psitacci (наликује
бактерији). Ове инфекције се понекад називају „мачји грип” или „мачје запаљење плућа”;
међутим, ово нису исправни називи за ове инфекције.
Ове инфекције су крајње заразне и веома уобичајено за све мачке у кућама са
више мачака је да постану заражене. Док мачји херпес вирус у окружењу може да се одржи
18 часова, а калици вирус 10-18 дана, они у мачјем респираторном систему опстају врло
дуго. Често вирус нестаје па се поново враћа пошто чак за 80% мачака које су се опоравиле
од акутне упале респираторних путева постоји вероватноћа да ће да постану хронични
носиоци и моћи ће да заразе осетљиве мачке и мачиће. Притом, носиоци мачјег
калицивируса представљају већу претњу од носилаца херпес вируса.

Симптоми:
- кијање
- сузне очи
- нос цури
- кашаљ
- тешко дисање
- чир на усни (понекад)
- конјунктивитис

165
 Третман:
На срећу, већина мачака које добију ове инфекције се потпуно опораве ако
добију тренутну и потпуну ветеринарску негу. Многе мачке примају антибиотике да би се
заштитиле од секундарних бактеријских компликација. За власника је важно да пажљиво
мотри на мачку, да би реаговао ако примети да мачка не једе или не пије, пошто ове
инфекције веома смањују способност мачке да намирише и да осети укус хране. Као
последњу меру, неки одгајивачи су почели да користе процес зван „небулизација” (небула =
облак), који распршује лек кроз ваздух, одакле се дубоко инхалира у намучена плућа мачке.

Мере предострожности:
Настојте да задржите мачку даље од оних мачака за које сумњате да имају
инфекцију. За већину ових инфекција постоје вакцине, а неке студије показују да интра-
назална (кроз нос) вакцина може да пружи најбољу заштиту. (Било је, међутим, неких
озбиљних проблема у вези са употребом неких интраназалних вакцина, па их треба
користити само уз препоруку ветеринара, а и тада уз велику предострожност.) Саме
вакцинације неће, међутим, потпуно да елиминишу наступе инфекција.

КАТАРАКТА

Катаракта се често јавља код животиња и може да погоди љубимце ма ког

доба. Катаракту ћете препознати као плаво-сиву обојеност сочива (сочиво је нормално
тамно и чисто). Сочиво се налази у заптивеној капсули. Када старе ћелије одумиру, бивају
заробљене у капсули. Временом, ћелије се нагомилају, чинећи да сочиво изгледа замагљено
и непрозирно. Због тога слике које мачка види изгледају замрљане и магличасте. Катаракта
не изазива никакав бол, али ће да смањи способност мачке да види јасно, поготово ноћу, и
може да доведе до кратковидости (то је супротно од оног како мачке нормално виде).
Катаракта се обично јавља са годинама, али такође може да буде изазвана
поремећајима метаболизма, као што је дијабетес, или да буде последица наслеђене
склоности или дегенеративне болести мрежњаче.

Симптоми:
- плаво-сиво замућење сочива

Третман:
Катаракту може хируршки да уклони ветеринар-офталмолог. То ће поправити
вид Ваше мачке.

Мере предострожности:
Већином се катаракта јавља једноставно са годинама, међутим, можете да
помогнете у превенцији ако мачку држите у кући, да бисте смањили повреде ока у борбама.
Такође брините о мачкином општем здрављу и правилној исхрани. Катаракта и дијабетес су
обично повезани.

166
 КОЛИТИС

Колитис је запаљење дебелог црева. Могу да га проузрокују бактерије, стрес,

паразити и т.д. Међутим, обично нема уочљивог узрока запаљења. Већина мачака нема
озбиљан здравствени ризик. Ректални преглед, уз биопсију зида дебелог црева, углавном ће
да потврди дијагнозу. Фекални преглед, због паразита као што је ђардија или кокцидија,
треба обавити у сваком случају.

Симптоми:
Већина мачака са колитисом изгледају и осећају се нормално. Једноставно,
често имају слуз и повремено мрље крви у фекалијама. У тежим случајевима може да се јави
повраћање. Неке мачке могу да имају јак бол приликом дефекације, због запаљења, па могу
да покушају да зауставе дефекацију, што доводи до констипације. Може да са јави или
дијареја или констипација, али без разлике процес дефекације није нормалан.

Третман:
Благе дијете ће да помогну да се дебело црево одмори и залечи. Понекад,
мачка мора да буде на благој, лако сварљивој дијети до краја свог живота. Код бактеријских
узрочника помоћи ће антибиотици. Код хроничног колитиса може да се прибегне
дуготрајној примени сулфа-препарата (сулфасалазин). Код мачака могу да се примене и
стероиди, као што је преднизолон, који смањују запаљење („Merck” препоручује метронидазол и
преднизон).

КОНЈУНКТИВИТИС

Конјунктивитис је инфекција у епителу или слузници очног капка

(конјунктива). Горњи, доњи и трећи очни капак имају конјунктиву. Код здраве мачке
конјунктива неће бити видљива, међутим, инфицирана конјунктива ће да постане црвена,
упаљена и отечена. Око може веома да сузи и лучи исцедак, који ће бити бистар па до жуте
боје, а густина ове течности ће да се мења од прилично течног до густог. Ако ово стање
потраје, око ће да се скори стврдњавањем те течности.

Узроци конјунктивитиса:
1) Надражујуће материје, повреде (т.ј. борба мачака) и страна тела изазивају
изненадну појаву конјунктивитиса. У већини случајева третман је јако ефикасан, пошто се
уклони узрочник.
2) Најуобичајенији узроци конјунктивитиса код мачака су инфективни
чиниоци. Ови могу да буду вируси, (обично неки од вируса „мачје прехладе” - мачји херпес
вирус, такође зван и мачји ринотрахеитис вирус, и мачји калици вирус), бактерије и група
организама који наликују на бактерије (најчешће хламидија).
3) Болести засноване на имуној реакцији. Ове болести су код мачака ретке,
али зато су тешке за лечење. Деловање на симптоме је често једина реалистична опција.
Конјунктивитис може да се третира прикладним лековима (капи или маст,
који садрже антибиотике и медикаменте против упале), али ако се остави неизлечен
инфекција може да се прошири на друго око, органе за дисање и друге делове тела. У
екстремним случајевима неизлечени конјунктивитис може да изазове озбиљно оштећење
ока или слепило. Конјунктивитис је такође заразан, тако да ако имате друге мачке у кући,
оне такође имају ризик од добијања конјунктивитиса.

167
 Ако је узрочник конјунктивитиса хламидија, онда ће симптоми највероватније
да се јаве најпре само на једном оку, а касније ће да се прошире и на друго. Ако је узрочник
калици вирус, или херпес вирус, симптоми ће једновремено да се јаве на оба ока.
Конјунктивитис такође може да буде симптом озбиљнијих инфекција код
мачке, стога, ако приметите ма који од побројаних симптома, одведите мачку ветеринару на
испитивање.

Симптоми:
- око сузи
- исцедак из ока
- црвенило и упала ока
- гнојење ока

Третман:
Ветеринар ће преписати одговарајући третман, за почетак вероватно
дексаметазон-неомицин капи и/или раствор борне киселине. Ако је узрок конјунктивитиса
хламидија, третман ће вероватно бити инјекционим или оралним антибиотиком
(тетрациклин или хлорамфеникол).

Мере предострожности:
Многи мачићи добијају конјунктивитис због контакта са бактеријама у
мајчиној материци. Мада је овакав конјунктивитис код мачића можда неизбежан, можете да
смањите учесталост код одраслих држањем мачке у кући и у чистом окружењу.

КОНСТИПАЦИЈА

Мачке, као и људи, понекад могу да добију констипацију. Констипација може

да буде симптом много већег проблема, укључујућу рак црева, рак дебелог црева, смањену
функцију јетре, хипотироидизам и друго. Наравно, Ваша мачка може да има старински
затвор због једноставног недостатка биљних влакана у исхрани, лоптица крзна или
дехидрације.
Као опште правило, мачке дефецирају једном дневно. Свака мачка има своју
сопствену дефиницију шта је то „редовно”. Ако приметите да се, када је у питању посуда са
песком, обичаји Ваше мачке разликују од нормалних, одведите је ветеринару, како би
евентуално одбацио све што би било озбиљније од једноставне констипације.

Симптоми:
- узнемиреност
- надимање
- надраженост
- губитак апетита
- повраћање
- очигледан недостатак дефекације

Третман:
Ваш ветеринар ће прегледати мачку, како би утврдио има ли озбиљнијег
проблема који би изазивао констипацију. Ако мачка има старомодни затвор, ветеринар

168
може да препише неку врсту влакнасте (целулозне) допуне, или може да размотри мачкину
исхрану покушавајући да природно повећа садржај воде и влакана у исхрани. Постоје
комерцијалне замене за влакна, а и давање 3ml маслиновог (или парафинског) уља сваког
другог (па чак и трећег) дана може да помогне (лично искуство). Наравно, увек пре него што
дате неки домаћи лек, консултујте ветеринара. (Погледајте напомену у тексту МАЈУШНИ
МАЧИЋИ (СТАРАТЕЉСКА БРИГА), одељак ДИЈАРЕЈА/КОНСТИПАЦИЈА – страна 63)

Мере предострожности:
Уверите се да Ваша мачка пије пуно воде. Као што сви знамо, мачке могу да
буду врло избирљиве, зато посуду за воду одржавајте увек чистом и пуном. Многе мачке не
воле укус пластике, зато гледајте да храну и воду држите у порцеланским или стакленим
посудама. Такође, водите рачуна да се Ваша мачка храни добром и здравом храном (видети:
Исхрана). Храна мора обавезно да садржи биљна влакна.

Мачке такође добију констипацију због лоптица прогутаних длака, зато добро
негујте и редовно чешљајте мачку. Вежба, ако мачке живе стално у кући, ће помоћи здрављу
њихових трбуха, зато настојте да свакодневно омогућите мачки неку врсту вежбе.

МАЧЈА ВИРУСНА ЛЕУКЕМИЈА

Вирус мачје леукемије је РНК вирус из фамилије ретровируса (Retroviridae) и

данас је највећи узрочник смртности кућних мачака. Вирус мачје леукемије специфично
заражава ћелије коштане сржи, црвена крвна зрнца и лимфоците.
Мачји вирус леукемије (у даљем тексту FeLV) се излучује са телесним
течностима (пљувачка, сузе, можда урин и фекалије). Вирус леукемије на преживљава добро
ван тела, тако да је потребан додир са телесним течностима (дељење посуда за храну, песак
и сл.) заражене мачке, да би мачка и сама постала позитивна на вирус. Многе мачке, иако
изложене вирусу, постају имуне на њега и чак га не носе у својој крви или коштаној сржи.
Друге мачке преносе вирус (и на тесту ће се показати позитивним), али не постају болесне.
Оне могу да проживе дуг и здрав живот као преносиоци вируса. Међутим, оне су
преносиоци и могу да заразе остале мачке у кући. Обично такве мачке, изузев под дејством
стреса или поремећаја имунитета, никада не покажу знаке болести. Мачка, код које се
јавила болест, може да преживи недеље, месеце па и дуже, уз правилан третман. Око 30%
мачака које дођу у додир са вирусом, показаће знаке болести. Мачке заражене вирусом
FeLV могу да добију три примарне болести: 1) леукемију или рак белих крвних зрнаца, 2)
лимфосаркоме или рак лимфоидное материје и 3) болести које су у вези са поремећеним
имуним системом (анемије, респираторне инфекције и т.д.). Не постоји лек за инфективну
леукемију али можете, уз напор, љубав и пажњу, да помогнете својој мачки да живи леп и
здрав живот дужи временски период.
До сада није познато да FeLV може да се пренесе на човека и чини се да нема
повезаности између болесника од AIDS-а и FeLV. Међутим, ово није коначно доказано тако
да, ако имате AIDS можда ћете желети да будете врло пажљиви када додирујете мачку са
FeLV.

Симптоми:
- летаргија
- депресија
- губитак тежине
- смањен апетит
- дијареја

169
 - крв у столици
- неконтролисано уринирање
- повраћање
- увећани лимфни чворови
- дисајне тегобе
- појачано пијење
- појачано уринирање
- секундарна инфекција
- хроничне болести
- рак
- болест јетре/бубрега
- жутица
- неуролошки проблеми

Третман:
Ветеринар ће извадити крв Вашој мачки и урадити одговарајућу анализу, или
више њих (у нашим условима, једино Ветеринарски факултет). Ако се на тесту покаже да је Ваша
мачка негативна, то може да значи да је вирус још увек у врло раном стадијуму, или да је
вирус у таквој фази да се није видео у крви у време теста. Стога, ако Ваша мачка има све
симптоме и ако су они необјашњиви другом болешћу, а на тесту је била негативна, можда
ћете пожелети да је касније поново тестирате.
Тренутно, нема лека за ову болест. Ако имате мачку која је позитивна на FeLV
треба да будете врло марљиви при третирању свих секундарних инфекција и симптома. Ово
ће помоћи да мачку одржи здравом, јаком и да јој продужи живот. Неке терапије које се
користе за директну борбу са вирусом, су хемотерапеутски препарати и антивирусни лекови
(укључујући интерферон). Пронађено је да ово, у неким случајевима, доводи до
привременог попуштања. Неким мачкама може да користи терапија стероидима
(преднизон), пошто ово може да смањи број белих крвних зрнаца и ненормалних или
канцерозних крвних зрнаца и да потисне имуну реакцију засновану на ћелијама. Други
лекови који се користе за третман FeLV (неки су полемични) укључују AZT (антивирусни
лек који се користи да смањи навалу вируса), имунорегулин (стимулише ћелијски одговор
имуног система) и стафилококал А (стимуланс имуног система који може али не мора да
буде од користи). Најбољи приступ данас је, чини се, третирање свих секундарних
инфекција, док се истовремено дају интерферон и преднизон.

Мере предострожности:
За FelV постоји вакцина, за коју је утврђено да је разумно успешна.
(Прочитајте текст о вакцинацији, да бисте се обавестили о опасностима које неке вакцине доносе). Чини
се да је она најбоља одбрана која данас постоји. Пре него што унесете у кућу неку нову
мачку, тестирајте је и вакцинишите. Годишње можете да дајете ревакцине - појачиваче.
Осим тога, ако можете држите мачку у кући, да бисте смањили могућност доласка у додир
са FeLV позитивном мачком.
Пошто је FeLV заразна болест, ако имате FeLV позитивну мачку, желећете да
заштитите остале мачке у кући. Најбоља ствар је да све оне буду вакцинисане, а FeLV
позитивну држите одвојено од осталих. Пошто ћете имати контакт са обе групе, пазите да
не пренесете болест. Перите руке кад год прелазите од болесне мачке до здравих. Водите
рачуна о пљувачци која може да Вам се нађе на одећи. Такође треба рутински
дезинфиковати кућу средством које ће убити све вирусе који се налазе слободно у кући.

170
 МАЧЈИ ВИРУС ГУБИТКА ИМУНИТЕТА
(МАЧЈИ AIDS)

FIV (енгл.-мачји вирус губитка имунитета) је РНК вирус из групе лентивирус,

фамилија ретровируса. Када вирус FIV напушта ћелију домаћина, он је убија.
FIV специфично напада CD4+ Т ћелије (постоји више типова Т ћелија) и
макрофаге, које су ћелије које производе ћелијски имуни одговор у телу. Након почетне
инфекције FIV-ом, ствара се велики број вириона и сходно томе велики број Т ћелија и
макрофага бива убијен. Ово ће код мачке да створи симптоме налик на грип (повишена
температура и увећани лимфни чворови). Имуни систем ће да препозна овај вирус у телу и
производиће антитела и разне типове Т ћелија да би га убио. После битке, коју имуни
систем обично „добије”, преостаће само мали проценат Т ћелија заражених вирусом у
латентном (успаваном) стању. Многи власници мачака чак и не примете ову фазу болести,
зато што кратко траје и углавном пролази сама од себе. У овом тренутку мачка ће да буде
асимптоматична (и оваква може да остане месецима, па и годинама). Вирус се тада полако
премешта у друге делова тела (обично у лимфне чворове), полако се размножавајући и
убијајући Т ћелије. За ово време Ваша мачка може ту и тамо да добије понеку инфекцију,
али ништа толико страшно. Сваки пут када мачка добије инфекцију, Т ћелије ће да се
умноже да би се бориле против ње, а пошто се вирус FIV интегрисао у ДНК Т ћелија, он ће
такође да се размножава. Тако мачка улази у неку врсту „кваке 22”. Што више инфекција
мачка добије, то више Т ћелија се активира, што ствара више вируса, који убија више Т
ћелија. Како Т ћелије у телу полако нестају, мачка је све пријемчивија на веће инфекције.
Када једном ниво Т ћелија падне испод извесне тачке, мачка се сматра оболелом од мачјег
AIDS-а. Када се ово догоди, она обично падне као жртва секундарне болести против које
тело не може да се бори.
Тренутно се сматра да се FIV преноси једино путем уједа, пошто се зна да
заражене мачке вирус разносе својом пљувачком. Не сматра се да вирус са једне мачке на
другу може да се пренесе случајно (лизањем, дељењем хране, додиривањем носевима,
заједничким кутијама за песак). Мада је тачно да је „боље бити сигуран него жалостан”, па
зато треба држати FIV позитивну мачку засебно. FIV је, мада се понаша слично као и HIV,
генетички и структурно различит од HIV и не може да буде пренет на људе.
FIV се среће код мачака свих старости и раса. Међутим, најчешће се среће код
мужјака луталица, који долазе у додир са много других мачака и често улазе у борбе (ово
има смисла, пошто се сматра да се ова болест првенствено преноси уједима).

Симптоми:
- хронична инфекција коже
- хронична инфекција бешике
- хронична инфекција горњих дисајних путева
- хронична болест десни
- хронични конјунктивитис
- ма каква секундарна инфекција која не пролази
- слабо крзно
- увећани лимфни чворови
- повишена температура
- губитак тежине
- летаргија
- дијареја
- неуролошки знаци

171
 Третман:
Тест који се изводи за проналажење болести се зове ELISA тест и тражи
присутство антитела. Овај тест је око 90% поуздан, а може да да лажно негативан резултат.
Стога, ако Ваша мачка има све симптоме, али се са ELISA теста врати као негативна, ипак је
вероватно да има FIV. Можете да затражите да се изврше додатни тестови (н. пр. IFA).
Овакви тестови су, углавном, много тачнији, али су и много скупљи а потребно је и више
чекати на резултат.
Ако је мачка једном добила вирус, имаће га увек. У овом тренутку нема лека.
Главни метод лечења је третман секундарних инфекција. Мачке могу да поживе веома дуг и
садржајан живот, зависно од тога колико је болест јака и колико се о њима старате. Добра
исхрана, минимална напетост, чиста кућа (што мање бактерија у окружењу) и терапија
лековима биће део укупног настојања да Ваша мачка остане што здравија, кроз што дужи
период времена. Упамтите, ако Ваша мачка има FIV, највећи проблем са којим ћете да се
суочавате је тај што је њен имуни систем ослабљен. Живећи са тим, настојте да мачку
склоните од свега што може да изазове њену болест, а ако се то ипак догоди, третирајте
болест што пре можете. Такође, пошто је FIV веома заразна болест, држите Вашу мачку у
кући, како не би могла да зарази друге мачке, а самим тим ни оне неће моћи њој да пренесу
било коју заразу.
Код људи са HIV-ом, постоје многе терапије лековима које се обично користе,
укључујући антивирусне (ограничивачи реверзне транскриптазе, ограничивачи протеазе) и
антиретровирусне (хидроксиуреа). Није потпуно познато да ли ови лекови могу да буду од
користи мачкама са FIV-ом. Многи власници користе комбинације неких од ових лекова и
имају са њима велики успех. Неки други полемични лекови за третман FIV-а укључују
имунорегулин (стимулише имуни одговор заснован на ћелијама) и ацеманан (екстракт
биљке Aloe vera - алоја, за који се показало да стимулише имуни систем).

Мере предострожности:
Осигурајте мачки квалитетну исхрану богату беланчевинама. Сачувајте је од
учешћа у борбама и од непознатих животиња. Ако можете, држите је у кући, где су шансе да
буде заражена никакве.

МАЧЈИ ИНФЕКТИВНИ ПЕРИТОНИТИС

Мачји инфективни периронитис (у даљем тексту FIP - прим. прев.) изазива корона
вирус (РНК класа вируса). FIP вирус се интегрише у ћелије организма (болест је названа по
инфекцији белих крвних зрнаца у peritoneum-у - трбушној марамици). Пошто је једном
заражено, тело ће да ствара ћелијски имуни одговор. Такав одговор укључује макрофаге,
цитотоксичне Т ћелије и остале које разарају ћелије које садрже вирус. Ако такав одговор не
уклони са успехом вирус из система, знатно смањи количину вируса или омогући мачки да
постане имуна тако да може да преживи и са вирусом у телу, мачка ће да покрене одговор
антителима. Код таквог одговора ће бити створена антитела, да траже и уништавају вирус и
ћелије које га садрже. Одговор антителима је тај који уствари изазива симптоме болести и
чак може да убије мачку. Стога мачке које могу да покрену ефикасан ћелијски одговор и
тако избегну одговор антителима, обично могу да живе са болешћу, или да је победе, док
животиње које дођу до тачке када се покреће одговор антителима обично показују знаке
болести. Код просечне мачке, ако ће болест уопште да се развије, симптоми болести ће се
развити у току две недеље. Најчешће ће само врло младе, врло старе, изложене стресу или
имуно поремећене мачке постати болесне услед излагања вирусу.

172
 Тренутно се јављају многа разматрања о томе како се вирус преноси и шири.
Познато је да мачке излучују вирус у пљувачку и фекалије. Током много времена мислило
се да се вирус преноси случајним контактом са пљувачком или фекалијама, или са мајке на
мачиће. Стога се сматрало да у одгајивачницама, или кућама са више мачака, могу да се
заразе све животиње. Међутим, нова проучавања показују да то можда уопште не може да
буде случај. Та проучавања сугеришу да се FIP добија кроз мутације других корона вируса у
FIP вирус. Ове хипотезе су засноване на бројним студијама које показују да FIP вирус није
много стабилан у окружењу и да под дејством хемикалија за чишћење бива снажно
деактивиран, да строго кућне мачке које су биле тестиране као FIP негативне, изненада могу
да постану FIP позитивне и да је инфекција мачака у кућама са више мачака у којима
постоји једна FIP позитивна спорадична и ограничена (број мачака које постану FIP
позитивне одговара броју мачака које би и онако постале заражене због мутације). Наравно,
док се коначна проучавања не заврше, најбоље је FIP позитивну мачку држати одвојено.
Постоје два типа FIP-а, влажни и суви. Обе болести ће да утичу на више
органа у телу (бубреге, јетру, очи, мозак, плућа, стомак, нервни систем) и многи симптоми
могу да буду неспецифични и да варирају од једног случаја до другог. Влажни је врло
прогресиван и карактерише га сакупљање течности у разним деловима тела (плућима,
грудима, стомаку). Заражена мачка може да има отечен трбух и отежано дисање. Суви
облик карактеришу неспецифични симптоми као повишена температура, губитак апетита,
летаргија и неуролошки проблеми. Такве мачке могу да имају проблем са ходањем или
покретањем и могу да имају деформацију ока код које се једна зеница рашири и тако остане.

Симптоми:
- повишена температура (већина ветеринара се слаже да је FIP највећи
узрочник хроничне повишене температуре непознатог порекла)
- летаргија
- депресија
- губитак тежине
- огрубело крзно
- повраћање
- дијареја
- отечен трбух (код влажног FIP-а)
- деформација ока (једна зеница потпуно раширена)
- тешко ходање или покретање
- неконтролисано уринирање
- тешко дисање
- анемија
- неуролошки проблеми (падавица, парализа, промене понашања, проблем са
равнотежом)
- проблеми са бубрезима (отказивање)
- проблеми са јетром (отказивање)

Дијагноза:
Нажалост, тестови за FIP су у најбољем случају непоуздани. Зато је врло
важно третирати симптоме, не тест. Стога, ако Ваша мачка има све симптоме FIP-а и не
постоји друго објашњење за њену болест, чак иако су тестови негативни, третирајте ја као за
FIP. Мачке које су тестиране као негативне, могу то да буду из више разлога:
1) мачка није ни била изложена вирусу
2) мачка има болест али антитела су активна у покушају да убију вирус
3) имуни систем је толико слаб због болести да више не производи антитела

173
 4) антитела су тренутно у раст/пропадање фази и нема их у великом броју.
Слично томе, ако је Ваша мачка тестирана и показало се да је FIP позитивна, а ипак нема
симптоме, немојте да је сматрате болесном и немојте да је третирате као болесну. Ваша
мачка можда јесте била изложена FIP-у и има антитела, али нема болест, или можда има
антитела за FECV (Feline Enteric Corona Virus - стомачни корона вирус), благи вирус који
изазива дијареју. Стандардни тест за FIP (тест на антитела у серуму) једноставно проверава
постојање антитела за корона вирус, не посебно само за FIP. Резултат таквог теста биће у
облику релације (на пример 1:4000). Ово значи да толико пута можете да разредите серум
на пола и још увек да видите присуство вируса. Што је већи други број, то је више антитела
присутно. Други начини тестирања FIP-а, који понекад могу да буду тачнији, укључују, али
нису ограничени само на њих:
- Тест имунооксидазе - проналази ћелије заражене вирусом у ткиву, радије
него само слободни вирус или антитела за вирус.
- Ланчану реакцију полимеразе - тест присуства вируса, не антитела. Међутим
то је тест присуства корона вируса уопште.
- Нивое протеина у серуму - високи нивои укупних протеина у серуму и мали
A:G однос (однос албумина према глобулинима) могу да буду знак да мачка има FIP, јер ово
изазива свега неколико болести.
- Анализу трбушне и грудне течности - ако Ваша мачка има влажни FIP, или
суви са нешто акумулиране течности, испитивање одређених карактеристика течности може
да назначи јаку кандидатуру за FIP.
- Рентгенско снимање груди и трбуха - ово може да потврди присуство
течности код FIP-а.
- Број белих крвних зрнаца - како се бела крвна зрнца стварају у имуном
одговору, за борбу са FIP-ом, висок ниво БКЗ може да наговести да је FIP једна од
могућности (многе мачке, међутим, имају нормалан ниво БКЗ док имају FIP).

Третман:
Већина ветеринара ће да Вам каже да је FIP скоро увек фаталан и да ништа не
можете да учините сем еутаназије. Мада је FIP често фаталан, постоје третмани које можете
да пробате да бисте помогли свом љубимцу да натера вирус да попусти, или да створи
симбиозу са вирусом, тако да обоје живе сасвим срећно, или да једноставно живи
квалитетним животом месецима, па и годинама после дијагнозе. Циљ третмана би требало
да буде да појача ћелијски имуни одговор и потисне имуни одговор антителима. И док
потискивање било ког дела имуног система чини мачку пријемчивом за многе болести,
морате да настојите да Вам мачка буде што је могуће више заштићена и здрава за ово време,
како не би добила коју другу болест. Такође смањите стресове у мачкином животу,
одржавајте је срећном и храните је квалитетно. Можда ће бити предузете и мере против
неких симптома изазваних FIP-ом, као што је анемија или проблеми са бубрезима. Лекови
који могу да се користе да би се постигао горњи циљ укључују интерферон, преднизон или
друге кортикостероиде, антибиотике, цитостатике и антивирусне медикаменте.

Мере предострожности:
Постоји вакцина за FIP; међутим, ова вакцина је врло противречна и није била
одобрена, јер може да изазове много теже случајеве FIP-а. У овом тренутку не можемо да
заступамо употребу такве вакцине.

174
 МАЧЈИ УРОЛОШКИ СИНДРОМ

Мачји уролошки синдром (ранији назив, сада се назива поремећај доњег

уринарног тракта код мачака) је општији назив за збир проблема који укључују:
- циститис (упала бешике)
- уретритис (упала уретре)
- рак уринарног тракта (тумор бешике или уретре)
- трауму уринарног тракта (удар колима, пад и т.д.).
- уретрална зачепљења, која се састоје од меканих материјала који су
подложни разним утицајима а садрже минерале, ћелијске отпатке и беланчевине. Многе
ствари својим садејством производе зачепљења: вируси, бактерије, физичка неактивност,
напетост, начин исхране, смањено пијење воде, густина урина и pH фактор урина.
- камење у уретри/бешици (уролити), које се ствара ако се довољно дуго
таложе кристали или минерали. Ово камење се углавном састоји од магнезијум амонијум
фосфата (струвит), или калцијум оксалата. Ово камење надражује ткиво уретре или бешике
и може делимично или потпуно да блокира уринарни тракт.
Ова болест може да се јави код мачака ма ког доба, мада су старије много
пријемчивије. Познато је да се овај синдром јавља код готово 30% домаћих мачака у току
њиховог живота. Такође, мужјаци су већи кандидати за појаву синдрома од женки,
захваљујући анатомији женке, т.ј. дужој и тањој уретри (стога бактерије споља теже могу да
продру). Мужјаци су кандидати и за понављање блокаде. Понекад може да дође до
таложења материјала дуж уретралног зида, што доводи до непрекидног сужавања канала.
Овакве мачке могу да буду кандидати за операцију названу „перинеална уретростомија”.
Ово треба да буде последњи излаз, јер када је операција урађена, много су лакше инфекције
уринарног тракта због смањења размака између ануса и новог уретралног отвора.
Утврђивање узрока поремећаја уринарног тракта је кључ за третман; међутим,
веома је тешко открити прави узрок болести. У ствари, у 50% случајева прави узрок се не
пронађе. За такве мачке се каже да имају идиопатски поремећај доњег уринарног тракта.
Није 100% јасно зашто мачке добијају било који од побројаних проблема.
Мисли се да је један од узрока начин исхране. Сматра се да храна богата магнезијумом
помаже стварање минералних наслага. Базна средина код уринарног тракта (супротно од
киселе) погодна је за стварање струвита. Данас се многе врсте хране за мачке праве тако да
одржавају pH фактор урина ниским, као и ниво магнезијума у телу. У концентрованом
урину се лакше стварају минералне наслаге. Стога будите сигурни да Ваша мачка пије доста
свеже воде (зато се потрудите око квалитета, свежине и укуса воде - прим. прев. ), да би урин био
разређен. Мисли се да је напетост (стрес) још један од потенцијалних узрока. У ствари,
проучавања су показала да претходна напета ситуација има и те како везе са насталим
поремећајем уринарног тракта.
Не оклевајте да зовете ветеринара ако посумњате на ма коју врсту уретралне
блокаде (погледајте доње симптоме). Ако мачка не може да уринира, бубрези постају
неспособни да излуче отрове из крви и одрже равнотежу течности и електролита. Када се
ово догоди, мачка може да умре у року од 48 часова, због превисоког нивоа токсина у крви
или електролитске неравнотеже (што доводи до отказивања рада срца).

Симптоми:
- одбија да уринира
- отежно уринирање
- често уринирање, са мало урина
- уринирање изван кутије са песком
- тврда или пуна бешика

175
 - лизање гениталног предела
- крв у урину

Третман:
Ако посумњате на уринарни синдром, одмах водите мачку ветеринару. Он ће
узети узорак урина (само на Ветеринарском факултету - прим. прев.), провериће присуство
кристала и одредиће pH фактор. Може да се уради и рентгенски снимак, због камења или
блокада.
Ако Ваша мачка има поремећај, може да јој буде потребна катетеризација или
хируршки захват за уклањање блокаде. Ако је мачка дехидрирала или има неравнотежу
електролита, примиће терапију са течношћу (обично 5% раствор глукозе), било поткожно
или у вену. Лековима ће да се закисели урин, бориће се против бактеријске инфекције,
ублажиће се бол и повратити функција бубрезима. Вероватно ће да буде преписана и дијета
која треба да обезбеди добро здравље уринарног тракта.(Имам лично искуство са неколико
случајева циститиса непознатог порекла код мојих кастрираних мужјака, од којих је један био изузетно јак,
тако да је довео до потпуног прекида уринирања. Овде морам да захвалим свом ветеринару Војкану
Трудићу за обављено пунктирање бешике, чиме је мом љубљеном мачку Мази спасао живот! Могу да Вам
посаветујем употребу великих доза оралног преднизона - „Пронизона”- од чак 15mg дневно подељеног у две
дозе, за време од бар 7 дана, за санирање изузетно јаке упале која доводи до блокаде уринарног система.
Такође треба да Вам напоменем да „Merck-Merial” тврди да, када се користи специјална храна за подршку
уринарном тракту, не треба користити додатна средства за закишељавање урина, јер их ова храна већ
садржи. Поседујем већи број текстова о овим проблемима, па ако Вам је потребно можете да затражите
да их преведем и пошаљем Вам их).

Мере предострожности:
Чини се да је најбоље одржавати здравље уринарног тракта начином исхране.
Храните мачку само висококвалитетном храном, са малим садржајем магнезијума (и са
додатком DL-metionina за закишељавање урина). Водите рачуна да Ваша мачка пије пуно воде.
Такође, кутије са песком морају да буду чисте, како би се смањила могућност бактеријске
инфекције.
Два најчешћа поремећаја уринарног тракта су циститис (упала мокраћне
бешике) и уретритис (упала уретре, канала којим се мокраћа избацује из бешике) и они су
посебно описани.

ЦИСТИТИС
Циститис је општи назив који се односи на надражај мокраћне бешике. Под
утицајем високог нивоа бактерија и кристала (најчешћи кристали присутни у урину зову се
струвити), ткиво бешике постаје упаљено. Ови кристали могу да направе камење, или могу
да постану довољно велики да блокирају уретру. У таквим случајевима мачка може да умре
због отказивања бубрега, услед високог нивоа токсина у телу. Међутим, ако се рано открије
и правилно третира, већина мачака неће да доспе до овог стања. Циститис може да буде
знак болести доњег уринарног тракта, па ако приметите ма какве промене у уринирању
Ваше мачке, одмах је водите ветеринару.

Симптоми:
- често уринирање са малом количином урина
- крв у урину
- уринирање ван посуде са песком
- нелагодност за време уринирања (мјаукање, крици)
- повишена температура

176
 Третман:
Већина случајева циститиса лако се третирају антибиотицима. Ветеринар ће
узети узорак урина и анализирати га на присуство бактерија и кристала. Зависно од тога шта
је пронашао, одабраће терапију. У ретким случајевима Вашој мачки ће требати хируршки
захват да би се уклониле блокаде, или поправила штета на уретри. Међутим, ово је ретко.

Мере предострожности:
Водите рачуна да Ваша мачка пије пуно воде, јер ће то помоћи у избацивању
бактерија. Одаберите посуду за воду која неће имати никакав укус који би мачку одвраћао.
Посуду са песком држите што је могуће чистијом, без бактерија. Не само да тиме
ограничавате ширење бактерија, већ је познато да многе мачке задржавају урин ако им
посуде нису чисте, а то такође може да доведе до инфекције. За здравље уринарног тракта,
храните мачку здравом храном, која уједно садржи што мање магнезијума (магнезијум
учествује у стварању уринарног камена струвита).

УРЕТРИТИС
Уретритис је упала уретре, цеви која води урин из бешике ван тела. Већина
случајева уретририса је изазвана инфекцијом уретре, али уретритис такође може да буде
изазван траумом или јаким надражајем уретре.
Већина случајева уретритиса биће решена правилним третманом
антибиотицима. Ако Ваша мачка има ма какав проблем са уринирањем, одведите је
ветеринару, да би утврдио да ли се ради о уретритису или тежем проблему са каменом у
бешици, циститисом или каквим другим поремећајем.

Симптоми:
- одбија да уринира
- отежано уринирање
- често уринирање, са мало урина
- болно уринирање
- уринирање изван кутије са песком
- крв у урину

Третман:
Ветеринар ће да провери узорак урина због евентуалне инфекције или
кристала. Присуство кристала може да буде показатељ да Ваша мачка има циститис или
уролошки синдром. Пошто се утврди уретририс (а циститис буде одбачен), Вашој мачки ће
бити одређена терапија антибиотицима која ће да поништи инфекцију.

Мере предострожности:
Будите сигурни да Ваша мачка пије пуно воде, пошто то помаже да се сперу
све бактерије које могу да буду у систему. Мачке могу, као што знамо, да буду крајње
избирљиве, зато нека им посуде за воду увек буду потпуно чисте и напуњене. Многе мачке
мрзе укус пластике, зато настојте да им посуде за воду (и храну) буду од ростфраја или
стакла (порцелан има лошу особину да испрска, па се у пукотинама задржавају бактерије и
непријатни мириси). Кутија са песком нека је увек чиста. Тако бактерије не могу да се шире,
сем тога многе мачке задржавају урин, јер не воле да улазе у нечисте кутије. Храните мачку
само висококвалитетном храном, која има ниски садржај магнезијума и доприноси
снижавању pH фактора урина (закишељавање урина, обично се за то користи Dl-metionin).

177
 НЕКОНТРОЛИСАНО УРИНИРАЊЕ

Ово може да значи било мало капање после уринирања у кутији, било капање
урина током целог дана. Ваша мачка чак може и да не буде свесна да уринира, када се ово
догоди. Ово је различито од појачаног уринирања, обележавања или прскања.
Поремећај може да се јави због разних разлога, од којих је један старосно
доба. Како мачка стари, стезни мишићи око уретре слабе и тако може да се јави капање.
Разлог може да буде и повреда, стрес, болест или инфекција уринарног тракта, камен у
уринарном тракту, повреда кичмене мождине, повреда мозга или други неуролошки
проблеми.
Ако посумњате на неконтролисано уринирање, одмах одведите љубимца
ветеринару. Он ће прво да потражи евентуалну болест која узрокује ову појаву, а исто тако
ће да провери није ли у питању и прекомерно уринирање или инфекција уринарног тракта.

Симптоми:
- капање урина

Третман:
Зависно од узрока, ветеринар може да пропише различит третман: хируршки
захват за поправку уретре, уклањање камена или блокаде, лек против запаљења или
инфекције уретре, или третман неуролошке повреде.

Мере предострожности:
Храните мачку квалитетно, храном коју је препоручио ветеринар. Мачку
држите у окружењу без стреса, посебно око кутије са песком. На крају, ако Ваша мачка има
било коју врсту инфекције бешике или проблем са уринарним трактом, одмах је водите
ветеринару. Чак и обична инфекција горњих респираторних путева може да доведе до
неконтролисаног уринирања ако се не третира правилно и благовремено.

ОЧНИ ХЕРПЕС

Очни херпес је инфекција ока изазвана мачјим херпесвирусом. Херпесвирус је

обично узрок поновљених случајева конјунктивитиса и/или постојаних гнојења рожњаче
(рожњача је прозирни, кружни и сферично испупчени предњи део ока, који штити сочиво и зеницу).
Слично херпесу код људи, када мачка постане заражена херпесвирусом,
никада више не може да га се отараси. Стога ће Ваша мачка, једном заражена, увек да буде
носилац вируса. То значи да ће моћи да зарази друге мачке које нису на њега имуне, а
такође може увек наново да се и сама разбољева. Вирус ће обично да остане успаван у телу
и ствараће болест само у време када је мачка под стресом, већ болесна, или са имунитетом
ослабелим на неки начин. Овај вирус може не само да зарази око, већ и да изазове болест
(горњих) дисајних органа (мачји вирусни ринотрахеитис) и много других болести
(укључујући и обољење панкреаса).
Очни херпес ствара исте симптоме и врсту болести каква се виђа код
бактеријског конјунктивитиса. Ако Ваша мачка има конјунктивитис на који уобичајени
антибиотици не делују и ако има сталне навале конјунктивитиса који, чини се, никако не
пролази, можда је заражена мачјим херпесвирусом. Главна разлика између конјунктивитиса
изазваног бактеријама и конјунктивитиса изазваног вирусом је та што је вирусни

178
конјунктивитис теже третирати (антибиотици делују на бактерије, не на вирусе), никада
стварно не пролази и обично се јавља као хронична болест.
Напомена: мачји херпесвирус је специфичан за мачке, тако да не можете да се
заразите.

Симптоми:
- око сузи
- излучевина из ока
- црвенило и упала ока
- гнојење у оку
- замућење ока

Третман:
Очни херпес је тешко третирати. Највише због тога што третман мачку не
ослобађа вируса. Пошто није неуобичајено да се за време присуства херпесвируса јаве и
секундарне бактеријске инфекције, Ваш ветеринар ће Вашој мачки можда да препише и
антибиотике. Стога можете да уочите некакав почетни напредак због третмана
антибиотиком, међутим, овај напредак је кратког века, уколико и вирус није такође побеђен.
Можда ће бити преписани и антивирусни лекови.

Мере предострожности:
Најбољи начин за спречавање инфекције ја држање мачке у кући и редовно
вакцинисање. Такође, ако у кућу донесете нову мачку, пре него што је пустите да се дружи
са старом уверите се да је здрава.

ПАДАВИЦА

Падавица је изненадно, неконтролисано и често веома снажно бацакање тела.

Много одређеније, падавица је невољно грчење телесних мишића. Падавица је знак да је
нешто врло лоше у вези са телом и, ако Ваша мачка има макар само један такав грч, треба је
одмах одвести ветеринару. Ако Ваш ветеринар не поседује знање у вези са падавицом код
мачака, потражите другог ветеринара, најбоље неког ко је специјализовао неурологију.
Мачке могу да добију падавицу због разних разлога који обухватају: повреду
главе, болест, заразу, тумор, алергију, епилепсију и тровање. Зато је важно допрети до
разлога за појаву падавице, пошто већина узрока падавице може и треба да се третира.
Падавица је опасна и сама по себи, пошто за време напада животиња може да се угуши или
повреди.
Постоји много различитих врста падавице. Можете да помогнете ветеринару
да одреди врсту падавице и тако му омогућите да пронађе узрок, тако што ћете да му кажете
што више можете о падавици и о историји Ваше мачке. Када Ваша мачка има падавицу,
потрудите са да упамтите (или забележите) сваки детаљ, укључујући:
- како бисте описали покрете тела за време напада
- да ли се тело увијало (ако јесте, који удови)
- да ли су се мишићи трзали (ако јесу, где)
- који делови тела су се покретали
- колико су удови били укрућени за време напада
- да ли су очи биле раширене и да ли су се покретале
- да ли је мачка балавила или пенила на уста

179
 - колико је напад трајао
- да ли је губљена свест
- како је мачка дисала за време напада
- да ли је било губитка контроле над бешиком/цревима

Третман:
Ваш ветеринар би требало да обави уролошки преглед, као и неке анализе
крви због болести као инфективни перитонитис, вирусна леукемија, „мачја сида” и
токсоплазмоза и да провери функционалност јетре. Падавица и епилепсија су код мачака
ретке, стога многим ветеринарима нису много блиске. Ако изгледа да Ваш ветеринар не зна
пуно о падавици, пронађите другог, најбоље специјалисту.
На основу узрока падавице, Ваш ветеринар ће прикладно да третира разлог
који је у корену ове појаве. Ако је разлог идиопатска епилепсија (епилепсија непознатог
порекла), онда ће да препише лекове за умирење (многим мачкама се преписује
фенобарбитал).

ПАНКРЕАТИТИС

Панкреас је жлезда која је код паса и мачака смештена испод желуца и

дуоденума (дванаестопалачно црево, први део танког црева). Панкреас има две функције: 1)
егзокрину - да ствара ензиме потребне за варење хране и 2) ендокрину - да ствара хормоне,
укључујући хормон инсулин, који олакшавају преузимање и складиштење глукозе (шећер) и
амино киселина (беланчевине).
Панкреатитис је запаљење панкреаса, које изазива истицање ензима за варење,
док панкреас буквално почиње да „вари себе самог”. Наиме, ензими панкреаса налазе се у
неактивном облику. До њиховог активирања долази када доспеју у црево, међутим, услед
поремећаја могу да се активирају у самом панкреасу. Панкреатитис може да буде акутни
(изненадан) или хронични (који се догађа за време дужег периода). Оба облика су врло
озбиљни и могу да представљају претњу за живот, посебно акутни облик.
У већини случајева, узрок болести није познат. Панкреатитис може да се јави
и код мачака и код паса, али је уобичајенији код паса, посебно акутни облик. Мачке много
чешће имају хронични облик, стварајући упалу која споро напредује и неодређене знаке
болести. Постављање дијагнозе може да буде тешко. Сматра се да код мачака оболелих од
панкреатитиса нема бола у трбуху. Већина мачака са панкреатитисом пати од губитка
апетита, губитка тежине и различитих недостатака енергије. Многе уринирају много чешће
него обично. Такође, абнормалности у крвним анализама код мачака са панкреатитисом
нису тако постојане као што су код паса, што отежава постављање дијагнозе. Мада тачни
узроци нису познати, постоје идентификовани фактори ризика. Ево неких потенцијалних
фактора ризика:
- хиперлипидемија (висок садржај масноће у крви)
- масна храна (окидач за хиперлипидемију)
- гојазност (посебно код паса)
- траума (н. пр. ударац аутомобилом)
- друга болест, која погодује настанку - т.ј. кушингова болест, дијабетес
- загађена храна или вода
- извесни лекови или отрови - т.ј. неке врсте диуретика, антибиотика и
органофосфатних инсектицида
- бактеријска или вирусна инфекција

180
 Ваш ветеринар ће да оцени историју болести Вашег љубимца (т.ј. да ли је
ишао у смеће, јео много „људске хране” и т.д.), обавиће темељни физички преглед и
вероватно ће урадити анализу крви, да би искључио друге болести и проверио ензиме
панкреаса (тест панкреасне амилазе). (Проф. Д. Траиловић истиче да панкреасна амилаза код мачака
има мали, готово никакав, дијагностички значај.) Такође је могућа радиографија или ултразвучни
преглед, којима се искључује страно тело у желуцу или цревима, као и друге
гастроинтестиналне болести односно стања. Панкреас под запаљењем обично је увећан и
окружен течношћу.

Симптоми:
Симптоми могу да варирају од благог стомачног поремећаја до колапса и
смрти. Већина животиња испољава знаке стомачних поремећаја, као што су:
- повраћање
- одбијање хране
- бол у стомаку (?)
- повишена, или пак снижена телесна температура
- дијареја
- потиштеност
- дехидрација, која се процењује по упалим очима, сувим устима и сувој кожи
(тест „штипање”)
Ови знаци нису специфични за панкреатитис и могу да се виде код многих
поремећаја органа за варење. Сви, или само неки од њих, могу да буду примећени код
појединог пацијента са панкреатитисом. Мачке могу да буду посебно тешке за постављање
дијагнозе због неодређених знакова које испољавају код хроничног панкреатитиса -
потиштеност и слаб апетит се редовно виђају, а гастроинтестинални знаци као повраћање,
дијареја и/или бол виђају се повремено.

Третман:
Третман за ову болест је потпорни, значи да обично нема директног узрока и
лека, већ се животињи даје потпора док се опоравља од болести. Ветеринари ће да се
побрину о потребама животиње за храном и течношћу и покушају да предупреде друге
болести (инфекција, дијабетес и т.д.) док панкреас остављају на миру да се сам опорави.
Кључ је у одмарању панкреаса и гастроинтетиналног система, а то значи без хране и воде
24-36 часова (за то време животиња мора да прима физиолишки раствор - најбоље
Хартманов раствор - због течности и електролита, обично под кожу, мада постоји мишљење
да је делотворније интравенско давање, али то је додатна мука за Вашег љубимца). Ово
зависи од озбиљности појединог случаја.
Вероватно ће да буде потребно прописати дијету са мало масноће и доста
целулозе, која ће да помогне у опоравку Вашег љубимца и спречавању каснијих поновних
појава панкреатитиса.

Мере предострожности:
Једна од мера предострожности била би исхрана са контролисаним садржајем
масноће (масноће мора да буде, због есенцијалних масних киселина - линолеинске и
арахидонске). Општије мере предострожности, због много непознаница у вези са овом
болешћу, тешко је прописати.

181
 ПАНЛЕУКОПЕНИЈА

Мачја панлеукопенија је такође позната и као мачји инфективни ентеритис.

То је веома заразна болест, изазвана вирусом из фамилије парвовируса, који се преноси кроз
телесне секрете и течности и може да преживи седмицама па и месецима изван тела. Вирус
панлеукопеније напада мачкину коштану срж, лимфоидно ткиво и ткиво црева. У телу може
да изазове различите проблеме, укључујући секундарну инфекцију, анемију, оштећење
имуног система и инфекцију или оштећење гастроинтестиналног система.
Панлеукопенија углавном напада једино мачиће, животиње оштећеног
имунитета и врло старе. Панлеукопенија је болест која се брзо развија, тако да само мачке
код којих је рано откривена могу да преживе. Међутим, вирус мачку може да убије врло
брзо па је, ако сумњате да Ваша мачка има ову болест, одмах одведите ветеринару.

Симптоми:
- депресија
- губитак апетита
- губитак тежине
- врзмање око посуде са водом, без пијења
- температура
- летаргија
- повраћање
- дијареја
- дехидрација

Третман:
Ваш ветеринар ће да уради анализу крви да би потврдио присуство вируса и
смањење броја белих крвних зрнаца (панлеукопенија). Третман је ограничен на подршку, да
би се помогло мачки да ојача сопствени имуни систем и сачува га довољно за борбу против
вируса. Тренутно нема лекова за убијање самог вируса.
Пошто не можете да убијете вирус, најбоље што можете да учините је да
помогнете мачки да убије ма какву секундарну инфекцију и подржите имуни систем да се
избори са вирусом. Тако ће Ваша мачка вероватно да прима течности, трансфузију крви
(зависно од тога да ли је малокрвна) и антибиотике за борбу против секундарних инфекција.
Ако Ваша мачка има панлеукопенију, мораћете да дезинфикујете кућу како јој
не бисте погоршали стање, или заразили друге мачке у кући. Заражена мачка треба да буде
одвојена од осталих мачака у кући. На несрећу, већина дезинфекционих средстава не убија
панлеукопенију. Биће Вам потребно средство за чишћење са избељивачем (активни хлор) да
бисте прикладно убили вирус.

Мере предострожности:
Најбоља превентива против ове болести је вакцинација. Такође, настојте да
мачку држите у кући и тако ограничите излагање невакцинисаним или зараженим мачкама.

ПРОБЛЕМИ СА АНАЛНИМ ЖЛЕЗДАМА

Повлачење или трљање аналног предела по тепиху или поду обично је

изавано једним од два разлога - пантљичарама, или проблемом са аналним кесама.

182
 Аналне кесе су две мале жлезде које се налазе на супротним странама ануса.
Повезане су са анусом преко малих канала и луче тамну материју непријатног мириса. Кесе
су у самом анусу и сличне су жлездама за лучење мириса какве има твор. Мисли се да су те
жлезде некада имале улогу у обележавању помоћу мириса. Домаће мачке, мада су задржале
аналне кесе у мање развијеном облику, су изгубиле способност да их празне по жељи.
Мачке празне своје аналне кесе невољно, када празне црева (дефецирају). Када се аналне
кесе не празне правилно, може да се јави проблем.

Симптоми:
- трљање ануса
- прекомерно лизање ануса
- изгребана област репа

Третман:
Сматра се да се аналне кесе поремете тако што дође до запушавања, услед чега
се материјал унутар њих згусне и стврдне. То ће изазвати надраженост и упалу, што изазива
бол и свраб у аналном пределу. Третман се састоји у пражњењу кеса руком и одстрањивању
стврднутог материјала.
Како се стврднута материја повећава и зачепљење наставља, у кесама се
размноже бактерије. То може да доведе до инфекције кеса, што може да буде врло болно.
Ваш ветеринар мора да испразни инфициране кесе. Као додатак интервенцији, морају да се
препишу и антибиотици, да прекину инфекцију.
Ако се инфекција продужи може да се јави загнојеност. Ако Ваша мачка има
загнојени чир на аналној кеси, овај може да се провали тако да ћете близу мачкиног ануса
видети гној, можда и крв. Загнојена кеса може да буде крајње болна. Биће потребно
дренирати чир хируршки, уз пражњење жлезда и преписивање антибиотика. Код мачака
које имају хроничан проблем са овим кесама, можда ће бити потребно да се оне одстране
хируршки.

РАК

Ћелије рака су биле нормалне ћелије које су, из неког разлога, постале
немормалне. Ове ћелије, за разлику од нормалних, настоје да расту и убаце се у околна
ткива. За ћелије рака које се шире на друге области преко система крвотока, или лимфног
система, каже се да су метастазирале.
Рак код животиња постаје све чешћи (пошто наши љубимци све дуже живе) и
може да се јави у ма ком добу. Код животиња рак најчешће напада плућа и јетру, па се
болест која је настала на неком другом месту, често шири на ове органе. Рак може да
поприми облик тумора који могу да се виде или осете, али су они често у телу, или нападају
лимфни систем.
Рак може брзо да се шири и зато рано откривање може значајно да допринесе
третману. Зависно од тога где је рак, можда можете да осетите грумен негде на телу. Ако
било када откријете грумен који је нов, или који се повећао, морали бисте да одведете мачку
ветеринару на преглед. Није јасно шта изазива рак, али много утицаја има окружење,
исхрана, радијација и генетска предодређеност.

Симптоми:
- грумен који се види или може да се осети

183
 - грумен који временом мења величину, облик или боју
- губитак апетита
- летаргија
- повраћање
- губитак тежине
- промене на крзну
- промене у столици или урину
- дијареја
- неконтролисано уринирање
- отежано дисање
- задах
- слабост
- ненормално цурење из очију, носа, ушију или уста
- ране које не зарастају

Третман:
Ако посумњате на рак, одмах одведите мачку ветеринару. Он ће проверити да
ли је заиста. Први корак у дијагнози је анализа крви. Ветеринар ће обратити пажњу на све
ненормалности које сте навели и, зависно од анализе крви, предложиће даље анализе.
Уобичајена средства за дијагностику су рентген, ултразвук и биопсија. Ако мачка заиста
има рак, зависно од врсте и од степена болести, третман варира и може да укључи: терапију
лековима, хируршки захват за уклањање масе, хемотерапију, зрачење. Неки ветеринари
такође могу да препоруче имунотерапију. Треба да поразговарате са својим ветеринаром о
променама у исхрани које треба учинити. Ако се болест рано уочи, степен преживљавања
код мачака је врло добар и чини се да мачке не примају третман (хемотерапија и зрачење)
тако тешко као људи.

Мере предострожности:
Превентива код рака је тешка, пошто узрок многих врста болести није познат.
Најбоље што се може ја да се мачка одржава у добром здрављу и добро да се храни. Рак
може да буде и генетички, па треба проверити и историју мајке.

СРЧАНА ОБОЉЕЊА

Мачке ретко имају типичне „срчане нападе” са којима смо ми људи тако
блиски. Међутим, мачке могу да имају оно што се назива кардиомиопатије или болести
срчаног мишића. Оне укључују:
1) Хипертрофичну кардиомиопатију (најчешћи мачји проблем са срцем) -
када се делови срчаног мишића (најчешће лева комора) увећају и задебљају.
2) Конгестивну (нагомилану) слабост срца - када срце не може да пумпа крв
довољно ефикасно за функционисање тела.
3) Срчане аритмије или неправилне откуцаје срца - када срце ту и тамо
„прескочи” откуцај.
4) Тромбоемболијску болест - када се тромб (крвни угрушак) откачи и путује
крвотоком.
Срчаној болести обично треба неколико недеља до неколико месеци да би се
развила до озбиљног степена. Првих неколико недеља Ваша мачка ће да изгледа и понаша
се потпуно нормално. Евентуално, почећете да опажате како је летаргична, или има слаб

184
апетит. Пред крај развоја болести, мачка ће да има проблематично дисање и биће изложена
ризику од крвних угрушака који могу да се заглаве у крвним судовима по целом телу.
Најчешће место где се заглављују је тамо где се аорта дели пре него што пређе у задње ноге.
Мачка може да изгледа парализована или као да има сломљену ногу, али стварност је да у
ногу не одлази довољно крви и кисеоника. Ако мачка има угрушак, оштећена област неће
имати пулс и постаће хладна и плавичаста.
Нико није сигуран због чега мачке добијају срчане болести. Неки мисле да
можда постоји генетска предиспозиција и да су изазване наслеђеним генетским
поремећајем. У прошлости, кардиомиопатије су сасвим често виђане због недостатка
таурина (есенцијална амино киселина). Међутим, све комерцијалне врсте хране данас су
обогаћене таурином, да би се избегао овај проблем.

Симптоми:
- летаргија
- слаб апетит
- убрзано дисање
- кратак и "плитак" дах
- убрзан рад срца
- неактивност
- парализа ногу (због угрушка)

Третман:
Конгестивна слабост срца је хронични поремећај и стога, ако га уочите рано и
рано га третирате, Ваш љубимац може да проживи дуг и срећан живот. Већини мачака
дијагноза ће бити успешно постављена једном од следећих техника: рентген,
ехокардиограм, електрокардиограм, сонограм, или анализа крви. Ако се сумња да Ваша
мачка има обољење срца, вероватно ће бити извршене и друге анализе, да се искључе други
узроци болести срца, као што је болест бубрега, хипертироидизам или болест јетре.
Ако Ваша мачка има срчано обољење, може да се примени један од следећих
третмана (третмани се веома широко разликују, зависно од индивидуалних симптома које
мачка има): 1) лек за срце да побољша рад срца (бета блокатори или блокатори калцијум
канала) 2) диуретици за мачке са конгестивном слабошћу срца 3) лекови за смањење
крвног угрушка. Веровали или не, мачке могу да имају чак и пејсмејкере.
Ако мислите да Ваша мачка можда има проблем са срцем, што пре посетите
свог ветеринара. Данас постоје многе опције за мачке са кардиомиопатијама, али болест
морате да уочите рано и да је што пре третирате.

Мере предострожности:
Водите рачуна да се Ваша мачка здраво храни и да често вежба. Маца у доброј
форми ће много теже да добије срчане сметње, чак и ако за почетак има слабо срце. Ако
сами спремате храну, или купујете храну слабијег квалитета, покушајте да обезбедите
потребни таурин, да бисте спречили појаву кардиомиопатије услед недостатка таурина.

УШНИ ШУГАРАЦ

Ушни шугарци, сићушна створења налик на паука, такође позната као

Otodectes Cynotis, су спољашњи паразити уобичајени код паса и мачака. Овај тип паразита
је веома заразан и може да се шири са једног на другог љубимца у кући путем додира.

185
 Ушни шугарац живи закопан у ушни канал. Мачкино ухо ће да одговори на
овај надражај производњом више ушне масти. Пошто се паразит храни ушном машћу, ово
само даље проширује проблем. Паразити изазивају јак свраб и стога ће Ваша мачка да тресе
главу и непрестано да се чеша; у ствари, толико јако да ће да направи гнојаве красте и даљу
инфекцију.
Паразити се обично појављују код мачића док њихов имуни ситем није још
довољно јак да створи отпорност према њима. Међутим, мачке свих доба старости могу да
добију ове паразите. Врло је важно третирати их што је пре могуће. Ако се не искорене,
могу да изазову озбиљне проблеме као што је секундарна бактеријска инфекција и глувоћа.

Симптоми:
- често чешање
- прекомерно трешење главе
- чешање при чему се ушна шкољка трља преко уха
- црвено - смеђа или црна воштана наслага у уху
- непријатан мирис

Третман:
Ветеринар треба најпре под микроскопом да прегледа исцедак из уха, или да
погледа ухо отоскопом. Такође ће да провери постоје ли секундарне инфекције или ранице
у уху. Ако се утврди постојање паразита, потребно је уши темељно очистити киселим
раствором и лековима против паразита. За ово чишћење ће можда бити неопходна потпуна
анестезија. Добићете капи за ухо, или лекове који се користе око 2 до 3 недеље. Ако Ваша
мачка има било какву секундарну инфекцију, добиће лекове и за њу.
Имајте на уму да се поменути паразити могу наћи и слободни, у окружењу.
Ако Вам је код мачке утврђено постојање паразита, најбоље је да све остале љубимце
третирате истовремено, да бисте били сигурни како сте уклонили све паразите. Против бува
и ових паразита треба да третирате и љубимце и окружење (добро чишћење тепиха и
намештаја).

Мере предострожности:
Кућа мора да буде што чистија, без наслага финих комадића тепиха, мебла и
сличног. Ако било који Ваш љубимац има буве или друге паразите, темељно очистите кућу
од њих. Пошто многи паразити могу да живе не само на Вашим љубимцима, већ слободно у
кући, само ослобађање Ваше мачке од паразита може да не буде довољно. Добро усисајте
кауче и тепихе. Можда је добро да хемијским средствима уништите паразите у кући (при
том добро водите рачуна да су хемикалије које ћете да користите углавном смртоносне за
мачке, зато мачке морате привремено да склоните на сигурно!).
Можда ћете желети да једном недељно купате мачку шампоном против бува,
нарочито ако она борави ван куће и долази у контакт са другим мачкама.

ХИПЕРТИРОИДИЗАМ

Хипертироидизам се дефинише као превише активна тироидна жлезда (т.ј.

производи сувише тироидног хормона). Тироидна жлезда се налази у врату, близу трахеје
(душничке цеви) и ако је увећана може да се осети. Болест може да се јави као резултат
тумора (бенигног или малигног) на тироидној жлезди, или као резултат повећања жлезде.
Нејасно је зашто се сама тироидна жлезда увећа. Ово је један од најуобичајенијих

186
ендокриних поремећаја код мачака, исто као што је једна од болести које преовладавају код
старијих (преко 8 година).
Тироидна жлезда контролише метаболизам у телу. Тако, ако Ваша мачка има
хипертироидизам, њен метаболизам је убрзан. То само по себи и није проблем, али може да
доведе до других здравствених проблема као што је замор срца, повишени крвни притисак,
кардиомиопатија (срчана болест), отказивање бубрега, аритмије и убрзан рад срца.
Симптоми хипертироидизма су слични онима код неких врста рака, болести
бубрега или дијабетеса - који су сви озбиљни проблеми. Стога, ако Ваша мачка има ма који
од доњих симптома, одведите је одмах ветеринару због тачне дијагнозе. Тироидни проблем
може лако да се дијагностицира једноставном анализом крви.

Симптоми:
- повраћање чешће него једном седмично
- губитак тежине
- појачана жеђ
- појачано уринирање
- дијареја
- појачан апетит
- превелика активност

Третман:
Тренутно постоје три начина за третирање хипертироидизма:
1) Третман радиоактивним јодом. Ово је запањујуће једноставан поступак,
који захтева само инјекцију под кожу. Хиперактивне ћелије у тироидној жлезди апсорбују
радиоактивну материју која их уништи. Приближно нормалне ћелије остају неоштећене.
Успешност је 90 до 95% после једног третмана. Овај метод почиње да преовладава, мада је
још увек скуп (750 до 1000 USA $) и изводи се само у неким градовима.
2) Хируршки захват за уклањање ненормалног тироидног ткива и оштећених
режњева тироидне жлезде. Ово може да буде тежак поступак, посебно за старије мачке које
нису тако добри кандидати за анестезију. Хируршка опција се често чини успешном на
почетку, али болест касније може да се понови.
3) Орални медикамент (метимазол), који блокира производњу тироидног
хормона, али ништа не чини по питању узрока. Овај лек може да се даје два пута дневно, до
краја мачкиног живота. Највећи проблем са овим леком је тај што многе мачке тешко
подносе нежељене ефекте. Ова опција може да изгледа као најјевтиније решење, али током
времена трошкови набавке лека се нагомилавају и могу да превазиђу цену третмана
радиоактивним јодом.
Хипертироидизам је болест која може да се контролише, ако се рано примети
и правилно третира. Ако не третирате мачку, умреће од компликација.

Мере предострожности:
Пошто се сматра да је хипертироидизам наследан, нема стварних мера
предострожности против ове болести. Стога је најбоља мера рано откривање болести.

187
 ХИПОТИРОИДИЗАМ

Хипотироидизам се дефинише као смањена активност тироидне жлезде и код

мачака је крајње редак. Дијагноза може да се постави једноставном анализом крви.

Симптоми:
- губитак длаке
- сува кожа
- повећање телесне тежине
- летаргија и замор
- раздражљивост

Третман:
Мачкама са хипотироидизмом дају се додатни хормони. Ово углавном
поправља проблем.

Мере предострожности:
Важи исто што и за хипертироидизам.

ХЛАМИДИОЗА

Инфекција организмом Chlamydia psittaci, који наликује на бактерију, у

последње време постаје све чешћи узрок конјунктивитиса код мачака. Дијагноза
хламидиозе се обично заснива на клиничким симптомима, исто као и на медицинској
историји мачке. Неколико тестова може да открије Chlamydia psittaci у излучевини мачјег
ока и да потврди дијагнозу. Узорак се узима комадом вате или газе, са слузокоже ока.
Иначе, симптоми конјунктивитиса се код хламидиозе обично јављају најпре само на једном
оку, а тек касније се прошире и на друго.
Брис ока: узорак се боји специјалном бојом, која служи за разликовање
структура унутар језгра ћелија заражених бактеријом. Ове структуре су најбројније током
првих 4-7 дана клиничке болести.
Бактерио-култура: (ћелије расту у посебној средини, тако да бактерије могу да
се идентификују) може да се изведе, али тешко је разликовати C. psittaci од нормалних
бактерија респираторног тракта.
Имунофлуоресцентни оглед (IFA тест): користи посебне протеине означене
флуоресцентним хемикалијама за утврђивање антигена C. psittaci. Ако су присутни
антигени, има и бактерија.
Диференцијална дијагноза: Клинички симптоми хламидије су слични онима
код других инфекција горњих респираторних путева. Стога треба разликовати следеће:
- Мачке са инфекцијом калици вирусом обично имају улцеративни
стоматитис (запаљење уста које изазива гнојење на језику и уснама) и веома је вероватно да
имају упалу плућа. Пошто је изазвана вирусом а не бактеријом, не реагује на антибиотике.
Симптоми конјунктивитиса се обично јављају истовремено на оба ока.
- Мачке са ринотрахеитисом (херпес вирус) обично имају јаку кијавицу (за
разлику од повременог кијања), много јачи развој конјунктивитиса и гнојни кератитис
(запаљење рожњаче - прозирног, кружног и сферично испупченог предњег дела ока, који

188
штити сочиво и зеницу). Такође не реагује на антибиотике, пошто је изазван вирусом.
Симптоми конјунктивитиса се, као и код калици вируса, обично јављају истовремено на оба
ока.
Неке мачке са симптомима горње респираторне инфекције могу да имају
запаљење плућа које је изазвано другом врстом бактерија, што би требало да буде
препознатљиво на рентгенском снимку плућа.

Симптоми:
- конјунктивитис
- слаба кијавица

Третман:
Хламидиоза је обично довољно блага да може да се третира антибиотицима у
ванболничком лечењу. За третирање инфекције обично се преписује тетрациклин (или
хлорамфеникол) маст за очи. Мада је хламидија осетљива на ове антибиотике, мачке
углавном треба третирати неколико седмица, понекад чак 6 седмица. У домовима са више
мачака, могуће је да све треба да буду третиране. Очи и ноздрве мачке треба чистити од
излучевине.
Заражене мачке треба издвојити од осталих, да би се спречило ширење
инфекције.
Неки ветеринари препоручују вакцинисање заражених мачака. Вакцина не
спречава појаву болести, али може да смањи њену јачину и трајање када се ова јави, али
неке мачке могу да испоље негативну реакцију на вакцину, која је обично озбиљнија од
саме болести. Сем тога, хламидија изазива само око 5% инфекција горњег респираторног
система. (Стога се у Америци вакцинисање против хламидије више не препоручује.)

Мере предострожности:
Мачке које живе у домовима са већим бројем мачака треба да буду
вакцинисане. Мачке треба вакцинисати приликом прве посете ветеринару, а затим
годишње. (Да ли вакцинисати или не, одлучите сами, имајући у виду претходну напомену).
Ветеринари углавном препоручују да се мачке које живе саме у кући (и не
лутају) не вакцинишу, јер је појава болести у том случају крајње ретка.

ХОРНЕРОВ СИНДРОМ

Хорнеров синдром је поремећај нервног система, који изазива симптоме на

очима. Овај поремећај се обично јавља после оштећења симпатичког нерва који води до ока.
Ово може да буде последица повреде нерва, вирусне инфекције, тумора или какве друге
масе која врши притисак на нерв, или запаљења нерва. Пошто нерв путује од мозга низ врат,
па преко груди до ока, повреда мозга, груди или врата може да доведе до Хорнеровог
синдрома.
Захваљујући овом специфичном оштећењу, очи почињу да примају
ненормалне нервне сигнале. Захваљујући, пак, овим сигналима, могу да се јаве неки од ових
симптома: прекомерно смањење или контракција зеница ока (миозис), зенице различите
величине, видљив трећи очни капак, опуштени очни капци или очне јабучице тону у
орбиталну дупљу (енофталмос). Ови симптоми се обично виде само на једној страни, мада и
обе могу да буду погођене.

189
 Хорнеров синдром сам по себи није опасан по живот и обично сам нестане.

Симптоми:
- скупљање зенице
- зенице различите величине
- видљив трећи очни капак
- опуштени очни капци
- тоњење очне јабучице у орбиталну дупљу

Третман:
Третман Хорнеровог синдрома се обично ослања на третирање узрока који је у
основи повреде нервног система. Зависно од узрока повреде, ово може да укључи ствари
као што је смањење отицања нерава, уклањање масе која утиче на нерве, третирање вирусне
инфекције која утиче на нерве и т.д. Ако сумњате да Ваша мачка има Хорнеров синдром
или ма који други проблем са очима, посетите ветеринара због прегледа и тачне дијагнозе.

ЧИР

Чир може да се дефинише као отворена раница на телесном ткиву. Чир може
да се јави у устима (десни), на ткиву желуца или система за варење. Као и свака отворена
раница на телу, чир брзо постане надражен, упаљен и болан, уколико се не третира. Може
да се јави због много разлога од алергија до контактног дерматитиса, инфекције паразитима
или бактеријом.
Чир у устима може да буде тежак за откривање, пошто већина људи не
прегледа свакодневно уста својих мачака. Међутим, ако приметите ма какву промену у
понашању своје мачке, посебно промене у једењу и пијењу, погледајте у уста.
Чиреви у дигестивном тракту могу да буду немогући за откривање, међутим,
ако Ваша мачка има чир на желуцу или дигестивном тракту, њен начин исхране ће да се
промени. Ако посумњате на чир, одмах консултујте ветеринара. Чир брзо постане додатно
надражен, а ако је вирусног или бактеријског порекла може и да се прошири на друге
делове тела.
Симптоми:
- промене у начину једења и пијења
- летаргија
- очигледан бол
- раздражљивост

Третман:
Већина чирева може да се третира променом исхране и антибиотицима или
другим лековима. У врло ретким случајевима може да буде потребна хирургија за уклањање
чира.

Мере предострожности:
Држите мачку у чистом окружењу, без паразита. Храните је здравом и
уравнотеженом храном. Посуде треба да су увек чисте. Ако мачка добија алергије,
склањајте је од потенцијалних алергена.

190
 ЗНАЦИ УПОЗОРЕЊА

Овај текст налази се и у поглављу "Нега", али пошто сматрам да је изузетно

важан, ево га и овде, јер природно припада поглављу о болестима.
Када посетити ветеринара?
Нажалост, наши љубимци не могу да нам кажу када се лоше осећају, нити
могу себи да закажу преглед код лекара. Стога је на старатељу да уочи знаке који
упозоравају на болест и да, ако је потребно, одведе животињу ветеринару. Имајте на уму да
су мачке веома веште у прикривању знакова болести. Врло често, док Ви приметите да је
мачка уопште болесна, болест може да постане озбиљна.
Ако се питате да ли треба да водите мачку ветеринару, увек је боље
погрешити тежећи претераној сигурности. Многе болести, које почињу као безначајни
проблеми, могу да се преобрате у опасност по живот ако нису третиране благовремено и
правилно. А ако бринете због цене ветеринарског прегледа... Биће много јевтиније ако
мачку одведете ветеринару благовремено, на прве знаке болести, него да чекате да се
озбиљно разболи и да се јаве компликације.
Потребно је да знате шта је за Вашу мачку „нормално”. Водите рачуна о томе
колико често воли да једе и да пије, колико често иде у кутију са песком, да ли воли да буде
у рукама, да ли је нормално „причљива” и да ли често преде... Свака мачка је различита и
оно што је за једну нормално, не мора да буде нормално и за другу. Познајући нормално
понашање своје мачке, можете да будете сигурни да ћете увек моћи да уочите ванредно
понашање и знаке да није све у реду. На пример, ако је Ваша мачка фанатично чиста када
користи кутију са песком, па изненада почне да прави „инциденте”, можда покушава да Вам
тиме нешто каже. Нормално нежна и љубазна мачка може, када је болесна, да постане
агресивна и обратно. Мачка која нормално дефецира једном дневно, може да почне то да
чини свега неколико пута седмично, или може да има мало крви у столици. Свака фина
промена личности, понашања, обичаја у одржавању личне хигијене, игрању, храњењу или
пражњењу стомака, која показује одступање од уобичајеног, може да буде знак да је Вашој
мачки потребно да је погледа ветеринар.
Да би све било теже, мачке су веома добре у прикривању знакова болести.
Мачке могу да преживе са само 1/3 бубрежних функција. Такође, могу да преживе са само
20% нормалних функција јетре. Уобичајен симптом, који може да прође непроверен, је
губитак телесне тежине или апетита (обавезно набавите тачну вагу, прикладну за мерење
мачке и редовно контролишите мацину тежину). За разлику од људи, мачке не држе дијету
тако да, ако маца мршави, нешто сигурно није у реду. Мачка која не једе, почиње да
разграђује сопствене залихе масти. Нажалост, мачји метаболизам је у томе лош, па у
оваквом случају лако може да дође до врло озбиљне болести јетре, хепатичког липидозиса
(званог „масна јетра”). Често мачка почне да мршави због једноставног проблема као што је
инфекција горњих респираторних путева или конјунктивитис, а поготову гингивитис (који,
нажалост, баш и није једноставан), али ако се ово не провери, мачка може да заврши са
хепатичким липидозисом који може да буде опасан по живот.

Знаци упозорења на могућу болест

Губитак апетита или телесне тежине
Повећан апетит или телесна тежина
Смањена активност
Раздражљивост
Летаргија
Појачана жеђ
Смањена жеђ

191
 Појачано мјаукање или режање
Скривање и недруштвеност
Било каква промена личности у односу на нормалну
Било каква промена понашања у односу на нормално
Шепање, или очигледан бол док се креће
Бол од додира
Дезоријентисаност
Дехидрација
Промена у ширењу зеница или чудно понашање зеница
Проблем при коришћењу вештине кретања
Сузне или водњикаве очи
Изражени трећи капци
Тврд и напрегнут стомак
Нос цури
Лош задах
Буве или крпељи
Кијање
Тешко дисање или кашаљ
Повишена температура (преко 39,4°C)
Дијареја (пролив)
Констипација (затвор)
Крв у урину
Крв у столици
Појачано уринирање
Напор при уринирању или дефекацији
Јак мирис урина
Неприкладно пражњење
Ранице на кожи
Бледе десни и/или уши
Повраћање
Ма какво гнојење
Рана која се загадила, или не престаје да крвари
Губитак крзна или његов лош изглед
Исто важи и за повреде или ране задобијене у борби, ударац аутомобилом и
тако даље.

192
193
 ЛЕКОВИ

УПАМТИТЕ ДОБРО:

НИКАДА НЕМОЈТЕ ОЛАКО ДА ДАЈЕТЕ МАЧКИ ЛЕКОВЕ ПРЕДВИЋЕНЕ ЗА ЛЕЧЕЊЕ

ЉУДИ, А ДА СЕ ПРЕТХОДНО О ТОМЕ НЕ КОНСУЛТУЈЕТЕ СА ВЕТЕРИНАРОМ У
КОГА ИМАТЕ ПОВЕРЕЊЕ!

МНОГИ ЛЕКОВИ ИЗ ХУМАНЕ МЕДИЦИНЕ СУ СМРТОНОСНИ ЗА МАЧКЕ !

АНТИБИОТИЦИ

АМИНОПЕНИЦИЛИНИ
(АМПИЦИЛИН, АМОКСИЦИЛИН)

Преглед
Аминопеницилини су веома безбедни антибиотици, који се често дају код
инфекција непознатог порекла, или док се чека на лабораторијске резултате. Морају да се
дају бар 7 - 10 дана, због ефикасности; ако се дају краће време, инфекције лако могу да се
понове. Давати једино ако је преписао ветеринар и то тачно према упутству.

Заједнички називи (генеричка имена)

Ампицилин, Амоксицилин, Циклацилин, Хетацилин, Бакампицилин

Тип лека
Класа пеницилинских антибиотика. Постоје 4 класе пеницилина, према
њиховој способности да убијају различите типове бактерија. То су:
Природни пеницилини и пеницилини отпорни на пеницилиназу
Аминопеницилини
Пеницилини проширеног спектра
Појачани пеницилини

Облик и складиштење
Капсуле, сируп и инјекције.
Чувати на собној температури. Пошто је сируп припремљен (прах је размућен
у води), чувати у фрижидеру до 14 дана. Пошто је инјекција припремљена, чувати у
фрижидеру до 12 месеци, или на собној температури до 3 месеца.

194
 Индикације
Третман осетљивих бактеријских инфекција.

Општа информација
Пеницилини су убитачни за бактерије. Аминопеницилини, такође звани и
пеницилини широког спектра, или ампицилински пеницилини, имају повећану активност
према многим врстама грам негативних аеробних бактерија, које не убијају природни
пеницилини, или пеницилини отпорни на пеницилиназе. Нису тако корисни против
анаеробних бактерија као што су то природни пеницилини. Амоксицилин и ампицилин су
често први избор код непознатих инфекција, или док се чека на бактериолошки налаз.
Аминопеницилини нису ефикасни против бактерија које производе пеницилиназу или бета-
лактамазу.

Дозирање и начин примене

Ампицилин: Пси и мачке 22 - 33 mg/kg сваких 8 часова орално.
Амоксицилин: Пси и мачке 11 - 22 mg/kg сваких 12 - 24 часа, орално. Дужина
третмана зависи од узрочника и одговора на третман.
Орални амоксицилин се боље апсорбује од стране гастроинтестиналног тракта
него ампицилин. За бољу апсорпцију ампицилина давати 1 час пре јела или 2 часа после.
Може да се даје са храном, ако се жели смањење нежељених ефеката као што је повраћање.
Амоксицилин може да се даје са храном.

Нежељени ефекти
Недостатак апетита, појачано лучење пљувачке, повраћање или дијареја. У
случају алергијске реакције, може да се јави осип, грозница, промене код крвних ћелија,
увећани лимфни чворови, губитак координације, убрзано или отежано дисање, отицање
лица или удова.

Контраиндикације/Упозорења
Особе преосетљиве на пеницилине или бета-лактам антибиотике, као што су
цефалоспорини, не смеју да рукују пеницилинима, пошто алергијске реакције могу да се
јаве и од самог додира.
Не примењивати код пацијената преосетљивих на пеницилине или бета-
лактам антибиотике, као што су цефалоспорини.
Пеницилини пролазе кроз постељицу, па није препоручљиво да се користе код
трудних животиња, мада нису уочена штетна дејства на фетус.
Неки пеницилини могу да изазову електролитске промене посебно код врло
малих животиња, које могу да дехидрирају или да имају бубрежне или срчане поремећаје.

Интеракције са храном и лековима

Нису за употребу са бактериостатичким лековима, као што је еритромицин
или тетрациклини, пошто ове врсте лекова заустављају раст бактерија, које треба да расту
да би пеницилини могли да их убију.
Користите опрезно са антикоагулантима.
Ампицилин може да умањи ефикасност атенолола (лека за срце).
Ампицилин може да изазове лажне позитивне резултате глукозе у урину.

195
 Предозираност/Тровање
Може да се јави повраћање или дијареја. У случају алергијске реакције
користе се стероиди.

ЦЕФАЛОСПОРИНИ

Преглед
Цефалоспорини си безбедни и уобичајени антибиотици. Често су први избор
за третман бактеријских инфекција. Нежељени ефекти су ретки, иако орални облици могу
да поремете стомак. Убија многе различите типове бактерија.

Заједнички назив (генеричко име)

Цефалоспорин

Тип лека
Бактерицидни антибиотик.

Облик и складиштење
Таблете, капсуле, сируп и инјекције
Таблете и капсуле: чувати на собној температури у заптивеној кутији
Сируп: чувати у фрижидеру до 14 дана

Индикације
Третман грам позитивних и грам негативних бактеријских инфекција коже,
уринарног тракта, респираторног тракта, костију и зглобова. Често се користи код критично
болесних животиња, или за третман инфекције у очекивању бактеријског налаза.

Општа информација
FDA* одобрава употребу неких цефалоспорина код паса и мачака, али не
свих. Цефалоспорини прве генерације најчешће се користе код паса и мачака. Цефтиофур се
користи само за велике животиње. Цефалоспорини си бактерицидни; не користити их са
бактериостатичким антибиотицима.

Дозирање и начин примене

Пси и мачке: цефалексин: 11 - 33 mg/kg сваких 8 - 12 часова, орално. Дужина
третмана зависи од узрочника и одговора на третман.

Нежељени ефекти
Ретки. Може да се јави недостатак апетита, повраћање или дијареја. Ређе се
јављају осипи, свраб, отежано дисање, промене на крвним ћелијама, или алергијска
реакција. Може да изазове балављење, снажно дисање, узбуђеност код паса или грозницу и
повраћање код мачака. Интрамускуларне (ИМ) инјекције могу да проузрокују бол на месту
давања и стерилне чиреве. Интравенозна (ИВ) инјекција може да проузрокује упалу вене на
месту давања.

*FDA (Food и Drug Admimistration) – Управа за храну и лекове

196
 Контраиндикације/Упозорења
Не користити код животиња преосетљивих (алергичних) на њих. Не
користити код животиња преосетљивих на пеницилине јер могу да реагују на оба.
Особе преосетљиве на оба типа лека не смеју да рукују њима.
Мада нису документоване ненормалности фетуса, не користити ако је могуће
код трудних животиња или дојиља, јер цефалоспорини пролазе до фетуса и прелазе у млеко.

Интеракције са храном и лековима

Не користити са другим лековима који делују на бубреге пошто истовремена
примена повећава ризик њиховог оштећења.
Користити опрезно код животиња које примају антикоагуланте.
Не користити са бактериостатичким антибиотицима, пошто они смањују раст
бактерија, а цефалоспоринима је потребно да бактерије расту да би их убили.
Извесни нежељени ефекти могу да се смање ако са даје са малом количином
хране.

Предозираност/Тровање
Може да се јави повраћање или дијареја. Код великих доза при дугој
употреби, може да дође до оштећења јетре или бубрега, поремећаја крви, или оштећења
нервног система. Предозираност или дуга употреба могу такође да изазову позитиван
резултат теста за болести изазване имунитетом.

ЕНРОФЛОКСАЦИН

Преглед
Релативно нов антибиотик који се користи за третман многих типова
бактеријских инфекција. НЕ КОРИСТИТИ код паса који расту, трудних животиња или
дојиља, пошто штетно делује на развој зглобова. Нежељени ефекти код одраслих су ретки.

Заједнички назив (генеричко име)

Енрофлоксацин

Тип лека
Хинолонски (флуорохинолонски) антибиотик.

Облик и складиштење
Таблете, инјекције, капи за очи
Чувати на собној температури у заптивеним кутијама, заштићено од светла.

Индикације
Третман осетљивих грам позитивних и грам негативних бактеријских
инфекција, посебно уринарног тракта, простате, гастроинтестиналног система, јетре и
плућа. "Бајтрил" капи за ухо се користе за третирање осетљивих инфекција уха код паса.

197
 Дозирање и начин примене
Пси: 5 - 20 mg/kg орално, свака 24 часа; може да се даје као једна доза, или
подељено у две дозе на 12 часова.
Мачке: 3.9 - 5 mg/kg дневно, орално; може да се даје као једна доза, или
подељено у две дозе на 12 часова. НЕ ПРЕКОРАЧИВАТИ дозу 5 mg/kg дневно код мачака!
Напомена: Не мрвите таблету, јер је веома горког укуса.

Нежељени ефекти
Може да се јави недостатак апетита, повраћање, дијареја, падавица код
животиња са поремећајем централног нервног система, алергијске реакције или збуњеност.

Контраиндикације/Упозорења
Не користити код животиња које су преосетљиве (алергичне) на овај, или
друге хинолонске антибиотике.
НЕ ПРЕКОРАЧИВАТИ дозу 5 mg/kg дневно код мачака! Веће дозе могу да
доведу до поремећаја у виду или чак слепила.
Може да доведе до проблема у развитку костију и зглобова младих животиња
које још расту, посебно паса. Не користити код трудница или дојиља, из истог разлога.
Не користити код животиња са поремећајем централног нервног система, јер
може да доведе до падавице.
Не дозволите да животиња постане дехидрирана, јер то може да доведе до
формирања кристала у урину.
Бајтрил капи: Није потврђена безбедност код пацијената са пукнутим бубним
опнама.
Минимална активност против анаеробних (које расту у одсуству кисеоника)
бактерија.

Интеракције са храном и лековима

Не користити бар 2 часа после давања лекова против киселине или
сукралфата, зато што ће да буде смањена апсорпција.
Не давати са витаминско-минералним препаратима. Не давати са храном.

Предозираност/Тровање
Може да се јави недостатак апетита, повраћање или дијареја.

ЕРИТРОМИЦИН

Преглед
Еритромицин је антибиотик који се користи за третман извесних типова
дијареје, кожних инфекција и инфекција простате. Обратите се свом ветеринару ако Ваш
љубимац добије дијареју, повраћање или изгуби апетит док прима еритромицин.

Заједнички назив (генеричко име)

Еритромицин

198
 Тип лека
Антибиотик

Облик и складиштење
Таблете, капсуле, сируп и инјекције
Чувати на собној температури у добро затвореној кутији, заштићено од светла.
Сируп чувајте у фрижидеру.

Индикације
Третман осетљивих бактеријских инфекција.

Општа информација
FDA је одобрила само инјекције за употребу код паса и мачака, мада је
уобичајена и прихваћена пракса да се такође користе и остали облици. Постоји неколико
хемијски различитих облика еритромицина. Обично је бактериостатичан, али у високим
дозама може да буде и бактерицидан.

Дозирање и начин примене

Пси и мачке: 5 - 20 mg/kg орално, сваких 8 часова. Дужина третмана зависи од
разлога за третман и одговора на третман.

Нежељени ефекти
Може да се јави губитак апетита, повраћање или дијареја.

Контраиндикације/Упозорења
Не користити код пацијената који су на њега осетљиви.
Не користити код трудних животиња или дојиља.
Користити опрезно код пацијената са болешћу јетре.

Интеракције са храном и лековима

Не користити у комбинацији са клиндамицином, линкомицином,
хлорамфениколом или пеницилином.
Може да изазове нарастање нивоа теофилина или дигоксина до границе
токсичности, и може да повећа нивое терфенадина тако да може да изазове јаке срчане
сметње.
Време крварења може да се повећа ако се користи са варфарином.
Може да умањи метаболизам метил-преднизолона (стероида).
Фенитоин може да увећа нивое еритромицина.
Храна умањује апсорпцију еритромицина, али може да буде потребно давање
мањих оброка заједно са леком, да би се смањили нежељени ефекти.

Предозираност/Тровање
Нису уобичајени. Може да се јави недостатак апетита, повраћање или дијареја.

199
 ПЕНИЦИЛИНИ ПРОШИРЕНОГ СПЕКТРА

Преглед
Пеницилини проширеног спектра су ређе коришћени антибиотици. Преписују
се за извесне бактеријске инфекције када су други антибиотици неефикасни. Постоје многи
облици пеницилина, тако да дозирање увелико варира. Увек примену и дозирање
пеницилина код Вашег љубимца проверите код свог ветеринара. Неприкладне дозе и време
третмана, или предозираност, могу да изазову значајне проблеме.

Заједнички називи (генеричка имена)

Алфа-карбоксипеницилини: карбеницилин, тикарцилин
Ациламинопеницилини: пиперацилин, азлоцилин, мезлоксилин

Тип лека
Класа пеницилинског антибиотика.

Облик и складиштење
Таблете и инјекције

Индикације
Третман осетљивих бактеријских инфекција.

Општа информација
FDA их није одобрила за примену код паса и мачака, али се користе у неким
случајевима када други антибиотици нису ефикасни (н. пр. инфекције псеудомонасом).
Други пеницилини се много чешће користе. Пеницилини су бактерицидни. Пеницилини
проширеног спектра третирају сличне инфекције као аминопеницилини, али имају додатну
активност против већег броја грам негативних бактерија. Осетљиви на умртвљивање од
стране бактерија које стварају пеницилиназу и бета-лактамазу.

Дозирање и начин примене

Контактирајте ветеринара.

Нежељени ефекти
Може да се јави губитак апетита, балављење, повраћање или дијареја. У
случају алергијске реакције, може да се јави осип, грозница, промене на крвним ћелијама,
увећани лимфни чворови, губитак координације, убрзани рад срца, убрзано дисање, отежано
дисање или отицање лица и удова.

Контраиндикације/Упозорења
Особе преосетљиве (алергичне) на пеницилин или беталактам антибиотике не
смеју да рукују пеницилинима јер су алергијске реакције могуће од самог контакта.
Није за употребу код пацијената преосетљивих на пеницилин или бета-лактам
антибиотике.
Пеницилини пролазе кроз постељицу, па се саветује да се не користе код
трудних животиња, иако нису пријављене штетне последице по фетус.

200
 Неки пеницилини могу да изазову електролитске промене, посебно код врло
малих животиња које могу да дехидрирају или имају поремећаје бубрега или срца.
Карбеницилин је код људи доведен у везу са проблемима са крварењем.

Интеракције са храном и лековима

Није за употребу са бактериостатичким лековима, као што је еритромицин
или тетрациклини, пошто ови лекови заустављају раст бактерија, које треба да расту да би
их пеницилин убио.
Пробеницид може да увећа нивое пеницилина у серуму.
Користити опрезно са антикоагулантима, као што је хепарин.
За најбољу апсорпцију, давати 1 час пре јела или 2 часа после. Може да се да
са храном ако је потребно да се смање нежељени ефекти, као повраћање.

Предозираност/Тровање
Може да се јави повраћање, или дијареја. У случају алергијске реакције
користи се епинефрин или стероиди.

ГЕНТАМИЦИН

Преглед
Гентамицин је инјекциони антибиотик који се користи за третирање тежих
инфекција. Може да буде токсичан за уши, вестибуларни систем (систем за равнотежу) и
бубреге.

Заједнички назив (генеричко име)

Гентамицин

Тип лека
Аминогликозидски антибиотик

Облик и складиштење
Инјекције. Чувати на собној температури.

Индикације
Третман осетљивих бактеријских инфекција.

Општа информација
FDA га је одобрила за употребу код паса и мачака. Аминогликозиди су
бактерицидни. Обично се даје у болничком лечењу, пошто је инјекциони. Користи се за
третман грам негативних аеробних бактерија. Користити са опрезом, пошто се развија
отпорност на гентамицин.

Дозирање и начин примене

Пси и мачке: 2,2 - 4,4 mg/kg сваких 8 часова, као интревенозна,
интрамускуларна или поткожна инјекција. Неки ветеринари дају веће дозе једном дневно.
Дужина третмана зависи од разлога за третман и од одговора на третман.

201
 Нежељени ефекти
Може да дође до оштећења бубрега, губитка слуха, или поремећаја равнотеже.
Такође може да се јави отицање лица, бол на месту давања, алергијске реакције, повраћање,
дијареја, крвни поремећаји или поремећаји јетре.

Контраиндикације/Упозорења
Не користити код животиња преосетљивих на аминогликозиде.
Неефикасан против већине анаеробних (које живе без кисеоника) бактерија.
Не користити код животиња којима је слух важан за обављање њиховог посла
(војни пси, полицијски пси, пси осматрачи, пси чувари и тд.), пошто слабљење равнотеже
или слуха може да буде неповратно.
Не користити код животиња са оболелим бубрезима, пошто ова група лекова
може да погорша болест.
Није за примену код трудних животиња или дојиља.
Није за употребу код животиња са миастенијом гравис или другим неуро-
мускуларним поремећајима.
Није за употребу код животиња са грозницом или дехидрацијом.
Рани знаци токсичности укључују губитак слуха и равнотеже.

Интеракције са храном и лековима

Не користити са диуретицима, пошто то повећава ризик од оштећења бубрега.
Не користити у комбинацији са другим аминогликозидима.
Не користити са другим производима који могу да изазову губитак слуха,
болест равнотеже или бубрежну болест.
Не користити са општим анестетицима.
Нису познате интеракције са храном.

Предозираност/Тровање
Рани знаци токсичности укључују губитак слуха и равнотеже и повраћање.
Могу да се јаве симптоми бубрежне болести, укључујући повећано или смањено пијење
воде, губитак апетита, повраћање, депресију, кому и смрт.
НАПОМЕНА: Гентамицински производи су такође наведени као лекови за
око, ухо и кожу.

КАНАМИЦИН

Преглед
Канамицин је антибиотик који се најчешће користи као састојак лекова за
дијареју. Веће дозе могу да доведу до слабљења слуха и равнотеже и оштећења бубрега.

Заједнички назив (генеричко име)

Канамицин

Тип лека
Аминогликозидски антибиотик

202
 Облик и складиштење
Сируп, таблете и инјекције, чувати на собној температури.

Индикације
Третман осетљивих бактеријских инфекција.

Општа информација
Одобрен од стране FDA за примену код паса и мачака. Канамицин је
бактерицидан. Користан у третману многих грам позитивних и грам негативних бактерија.
Отпорност на канамицин се споро развија.

Дозирање и начин примене

Пси и мачке: 5,5 mg/kg сваких 12 часова, најбоље као поткожна инјекција. Не
третирати дуже од 5 дана.

Нежељени ефекти
Може да изазове бол на месту убризгавања, поготову ако се даје
интрамускуларно. Бизмут субкарбонат који се користи у неким комбинацијама може да
изазове затамњење језика и столице, што може да се протумачи као мелена (крв у столици).
Продужена орална употреба бизмутових соли код других врста је доведена у везу са
енцефалопатијама, са симптомима који могу да укључе недостатак апетита, трзање мишића,
конфузију, грчеве и кому.

Контраиндикације/Упозорења
Не користити код пацијената преосетљивих на аминогликозидске
антибиотике.
Не користити код пацијената подвргнутих општим анестетицима.
Не користити код пацијената са бубрежним обољењем или дехидрацијом.
Не користити код животиња којима је слух важан због посла који обављају,
јер оштећења слуха и равнотеже могу да буду трајна.
Није за примену код трудних животиња или дојиља.
Рани знаци тровања укључују губитак равнотеже и повраћање.
Пацијенте испод 2,5 килограма, или врло младе кучиће или мачиће третирајте
опрезно, јер препоручена доза може да доведе до оштећења бубрега или слуха.
Третирање цревних инфекција Салмонелом може да резултује продуженим
одбацивањем микро-организама.

Интеракције са храном и лековима

Не користити у комбинацији са другим аминогликозидима.
Не користити са другим производима који могу да изазову губитак слуха,
болести система за равнотежу или бубрежне болести.
Не користити са диуретицима јер то повећава ризик од бубрежних обољења.

Предозираност/Тровање
Рани знаци тровања укључују губитак равнотеже и повраћање. Могу да се јаве
симптоми бубрежних обољења, укључујући повећано или смањено пијење, затим губитак
апетита, повраћање, депресија, кома и смрт.

203
 ТЕТРАЦИКЛИН АНТИБИОТИЦИ
(ВИБРАМИЦИН, ТЕРАМИЦИН)

Преглед
Тетрациклини су антибиотици доступни у много облика. Не убијају бактерије,
већ успоравају њихов раст. Не користити код трудних керуша, дојиља или кучића.

Заједнички називи (генеричко име)

Доксициклин, Окситетрациклин, Тетрациклин

Тип лека
Бактериостатички антибиотик

Облик и складиштење
Таблете, капсуле, сируп, прах за инјекције и као капи за око. Уколико
произвиђач није одредио другачије, производ треба чувати у заптивеној кутији, заштићен од
светлости, на собној температури. Након што је прах размућен у дестилисаној води, треба га
чувати на собној температури најдуже 12 часова, за које време га треба утрошити.

Индикације
Третман спирохета (организми као код лајмске болести), хламидије, рикеције
(као ерлихиоза) и грам позитивних и грам негативних бактерија. Неке бактерије развијају
отпорност на тетрациклине. Тетрациклин се са променљивим разултатима користио за
смањење фацијалних сузних мрља, иако није одобрен за овакву употребу.

Општа информација
Тетрациклини су од стране FDA одобрени за примену код паса и мачака.
Окситетрациклин је одобрен за крупне животиње. Доксициклин није одобрен за употребу у
ветеринарској медицини, али је уобичајена пракса да се окситетрациклин и доксициклин
користе код паса и мачака. Тетрациклини су бактериостатички, што значи да утичу на
циклус раста бактерије, обезбеђујући телу време да се бори против инфекције.

Дозирање и начин примене

Мачке: Окситетрациклин и тетрациклин 20 mg/kg сваких 8-12 часова, орално.
Доксициклин 4,5 mg/kg сваких 12 часова, орално. Тип и трајање третмана зависе од болести
која се третира и одговора на третман.

Нежељени ефекти
Може да се јави повраћање, дијареја или губитак апетита. Мачке имају веће
проблеме са подношењем тетрациклина и такође могу да покажу знаке бола у стомаку,
грознице, губитка длаке и депресије. Ређе се јавља осетљивост на светлост, оштећење јетре
и поремећаји крви.

Контраиндикације/Упозорења
Не користити код животиња преосетљивих на њих.

204
 Не користити код трудних животиња или дојиља, или животиња које расту,
јер може да успори раст костију и обоји зубе младих животиња.
Користити опрезно код животиња са болестима јетре или бубрега, или када се
користе други лекови који угрожавају ове органе.

Интеракције са храном и лековима

Производи који се дају орално, као антациди, витамини, минерали... могу да
умање апсорпцију тетрациклинских антибиотика. Пропоручује се давање ових производа
бар 3 часа пре или 2 часа после тетрациклина.
Код људи, тетрациклин је узроковао повећање нивоа дигоксина (лека за срце)
у серуму, што може да траје и неколико месеци после престанка коришћења тетрациклина.
Окситетрациклин и тетрациклин се најбоље апсорбују на празан стомак.
Доксициклин се апсорбује чак и са храном у стомаку.
Нежељени ефекти могу да се умање ако се даје са храном.

Предозираност/Тровање
Није оубичајено после оралних предозирања. Може да се јави повраћање,
недостатак апетита или дијареја.

ДОЗИРАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ЛЕКОВА

ОБЈАШЊЕЊА НЕКИХ ЛАТИНСКИХ СКРАЋЕНИЦА КОЈЕ СЕ ОБИЧНО КОРИСТЕ У ФАРМАКОЛОГИЈИ:

TM - телесна маса
IM - „интрамускуларно” - даје се у мишић
IV - „интравенозно” - даје се у вену
SC - „субкутано”- даје се под кожу
PO - „перорално” - даје се кроз уста, т.ј. пије се
sid - једном дневно
bid - два пута дневно
tid - три пута дневно
qid - четири пута дневно
q - на сваких ... (на пример „q12h” значи „на сваких 12 часова”)
qod - сваког другог дана

НАПОМЕНА: дати називи су т.зв. генеричка имена лекова и под овим

именима они су познати у целом свету. Трговачки називи зависе од произвођача (н.пр.
„Галеника“ цефалексин продаје под именом “Палитрекс”).

ЛЕКОВИ ПРОТИВ ИНФЕКЦИЈА

Амикацин
5-7 mg/kg TM IM, IV, bid (Boothe, 1996) (5-7mg на килограм телесне масе, у мишић или вену, два пута
дневно)
15 mg/kg TM IM, IV sid (Boothe, 1996)
Амоксицилин
11-22 mg/kg TM PO q12h (Kinsell, 1986)
11 mg/kg TM IM, SC sid (Kinsell, 1986)
11-22 mg/kg TM IM, PO, SC q8-12h (Boothe, 1996)
7 mg/kg TM SC sid (Flecknell, 1996)
Амоксицилин клавуланат
13,75-20 mg/kg TM PO bid, tid (Boothe, 1996)

205
 Амфотерицин Б
0,25-0,5 mg/kg TM 2-3 пута недељно, наизменичних дана, споро IV, са 5% декстрозе и воде
(Kinsell, 1986)
Ампицилин
Ампицилин натријум: 6,6 mg/kg TM IV, IM q8-12h (Kinsell, 1986)
Ампицилин трихидрат: 6,6-17,6 mg/kg TM IM, SC q8-12h или 22-66 mg/kg TM PO q8-12h
(Kinsell, 1986)
22 mg/kg TM IV, PO, SC tid (Hawkins, 1996)
5-10 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Boothe, 1996)
10-50 mg/kg TM PO tid (Boothe, 1996)
Цефазолин
15-25 mg/kg TM IM, IV, SC q4-8h (Boothe, 1996)
Цефотаксим
20-80 mg/kg TM IM, IV qid (Boothe, 1996)
Цефокситин
10-30 mg/kg TM IM, IV, SC qid (Boothe, 1996)
Цефалексин
35 mg/kg TM PO q12h (Kinsell, 1986)
20-40 mg/kg TM PO tid (Hawkins, 1996)
10-30 mg/kg TM PO q6-8h (Boothe, 1996)
10 mg/kg TM SC sid (Flecknell, 1996)
Цефалотин
40-80 mg/kg TM дневно IM, IV, подељено у дозе q8-12h (Kinsell, 1986)
20-40 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Hawkins, 1996)
15-35 mg/kg TM IM, IV, SC q6-8h (Boothe, 1996)
Хлорамфеникол палмитат
33-44 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell, 1986)
25-50 mg/kg TM PO bid (Carr, 1997)
50 mg/cat PO q4-6h (Booffie, 1996)
Хлорамфеникол сукцинат
10 mg/kg TM IM, IV q12h (Kinsell, 1986)
50 mg/cat IM, IV, SC q4-6h (Boothe, 1996)
Ципрофлоксацин
5,2 mg/kg TM PO bid (McKellar, 1996)
5-15 mg/kg TM IV, PO bid (Boothe, 1996)
Клиндамицин (Клиндамицин)
11 mg/kg TM PO bid (Boothe, 1996)
Доксициклин
5-10 mg/kg TM PO bid (Hawkins, 1996)
Енрофлоксацин
2,5-5 mg/kg TM PO q12-24h (McKellar, 1996)
2,5-5 mg/kg TM IM, SC као ударна доза (McKellar, 1996)
5 mg/kg TM SC sid (Flecknell, 1996)
5 mg/kg TM IV bid (Hardie, 1995)
Еритромицин
11-22 mg/kg TM PO q8h (Kinsell, 1986)
Гентамицин
4,4 mg/kg TM IM, SC q12h првог дана, онда sid (Kinsell, 1986)
2,2 mg/kg TM SC tid (Senior, 1996)
6 mg/kg TM IV sid (Hardie, 1995)
Гризеофулвин
20 mg/kg TM PO sid у току 6 седмица, или 140 mg/kg по једном сваке седмице у току 6
седмица (Kinsell, 1986)

206
 Хетацилин
25 mg/kg TM PO tid (Senior, 1996)
Имипенем/циластатин
3-10 mg/kg TM IM, IV q6-8h (Boothe, 1996)
2-7,5 mg/kg TM IM, IV tid (Boothe, 1996)
Канамицин
5-7,5 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Boothe, 1996)
5,5 mg/kg TM SC q12h (Kinsell, 1986)
Кетоконазол
10-20 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell, 1986)
Линкомицин
22 mg/kg TM PO q12h или 15 mg/kg TM PO q8h (Kinsell, 1986)
10 mg/kg TM IM q12h (Kinsell, 1986)
11-22 mg/kg TM споро IV у 5% глукози или нормалном физиолошком раствору (Напомена:
терапију не продужавати преко 12 дана, може да изазове псеудомембрански колитис)
(Kinsell, 1986)
Марбофлоксацин
2 mg/kg TM PO, SC sid (McKellar, 1996)
Метронидазол
10 mg/kg TM PO tid (Boothe, 1996)
Миноциклин
5-12,5 mg/kg TM PO bid (Boothe, 1996)
Неомицин
11-15,5 mg/kg TM PO q6-24h (Kinsell, 1986)
Нитрофурантоин
2,2-4,4 mg/kg TM PO q8h са храном (Kinsell, 1986)
Норфлоксацин
22 mg/kg TM PO bid (McKellar, 1996)
Орбифлоксацин
2,5-5 mg/kg TM IM sid (McKellar, 1996)
Окситетрациклин
20 mg/kg TM PO tid (Carr, 1997)
Пеницилин
Пеницилинn G, прокаин: 40,000 Ј/kg TM IM q24h (Kinsell, 1986)
Сулфаметазин
50 mg/kg TM PO, IV q12h 12,5% раствор (Kinsell, 1986)
Тетрациклин
22-55 mg/kg TM PO q8-12h (Kinsell, 1986)
22 mg/kg TM PO tid (Carr, 1997)
Тикарцилин
75-100 mg/kg TM IV q6-8h (Boothe, 1996)
Тобрамицин
2 mg/kg TM IM, IV, SC tid (Boothe, 1996)
Триметоприм/сулфадијазин
11 mg/kg TM sid (Kinsell, 1986)
15 mg/kg TM IM, PO bid (Hawkins, 1996)
Тилозин
2,2-11 mg/kg TM IM q12-24h (не мешати ни са једним другим раствором) (Kinsell, 1986)
22- 4 4 mg/kg TM дневно, PO подељено на 3- 4 дозе (Kinsell, 1986)

207
 АНАЛГЕТИЦИ И СЕДАТИВИ
Ацепромазин
0,1-0,2 mg/kg ТМ IM, SC (Kinsell, 1986)
1,1-2,2 mg/kg ТМ PO prn (Kinsell, 1986)
Алфаксалон/алфадолон
9 mg/kg ТМ IM (Flecknell, 1987)
Антипирин
100 mg/kg ТМ IM, IP, SC (Borchard et al., 1990)
500 mg/kg ТМ PO (Borchard et al., 1990)
Аспирин
10 mg/kg ТМ PO q48h (Jenkins, 1987)
Бупренорфин
0,005-0,01 mg/kg ТМ SC, IM q12h (Flecknell, 1985; Jenkins, 1987)
0,005-0,01 mg/kg ТМ IV, SC q8-12h (Flecknell, 1996)
Буторфанол
0,4 mg/kg ТМ SC q6h (Jenkins, 1987)
0,22 mg/kg ТМ IM (Short, 1997)
0,4-1,5 mg/kg ТМ PO q4-8h (Hansen, 1996)
0,4 mg/kg ТМ SC q3-4h (Flecknell, 1996)
Буторфанол и ацепромазин (респективно)
0,1-0,4 mg/kg ТМ IM, IV и 0,02-0,05 mg/kg ТМ IM, IV (Raffe, 1995)
Карпрофен
4 mg/kg ТМ IV, SC (Flecknell, 1996)
Хлорпромазин
1-2 mg/kg ТМ IV, IM q12h (Kinsell, 1986)
Дијазепам
1 mg/kg ТМ IV до максималних 5 mg (Kinell, 1986)
Фентанил
25-µg фластер за телесну масу већу од 3 kg (Hansen, 1996)
Флуниксин
1 mg/kg ТМ PO, IV q24h (Haskins, 1987)
0,3 mg/kg ТМ IM (Kinsell, 1986)
Ибупрофен
5 mg/kg ТМ PO q24h (Haskins, 1987)
Кетамин
10-30 mg/kg ТМ IM, IV (Kinsell, 1986)
Кетопрофен
1-2 mg/kg ТМ IM, IV, SC sid (Hellyer и Gaynor, 1998)
1 mg/kg ТМ PO после прва 24 h који следе инјекцију (Hellyer и Gaynor, 1998)
Меклофенаминска киселина
2,2 mg/kg ТМ PO q24h (Haskins, 1987)
Медетомидин
10-40 µg/kg ТМ W (Ko et al., 1997)
40-80 µg/kg ТМ IM (Ko et al., 1997)
Меперидин
2-10 mg/kg ТМ SC, IM q2h (Jenkins, 1987)
2-4 mg/kg ТМ IM, SC (Kinsell, 1986)
Мидазол и кетамин (респективно)
5-10 mg/kg ТМ IM и 0,2 mg/kg ТМ IM (Mama, 1998)

208
 Морфијум
0,1 mg/kg ТМ SC, IM q4-6h (Flecknell, 1985; Jenkins, 1987)
0,1 mg/kg ТМ IM, SC q6-7h; користити опрезно (Kinsell, 1986)
Морфијум и ацепромазин (респективно)
0,2-0,5 mg/kg ТМ IM и 0,02-0,05 mg/kg ТМ IM, IV (Raffe, 1995)
Налбуфин
1,5-3 mg/kg ТМ IV q3h (Flecknell, 1996)
Оксиморфон
0,4-1,5 mg/kg ТМ SC, IM, IV (Jenkins, 1987)
0,2 mg/kg ТМ IM, IV, SC (Short, 1997)
Оксиморфон и ацепромазин (респективно)
0,05-0,15 mg/kg ТМ IM, IV и 0,02-0,05 mg/kg ТМ IM, IV (Raffe, 1995)
Пентазоцин
2-3 mg/kg ТМ SC, IM, IV q4h (Jenkins, 1987)
8 mg/kg ТМ IP q4h (Flecknell, 1985)
1-3 mg/kg ТМ SC, IM, IV; IV трајање 2-4 h (Kinsell, 1986)
Пентобарбитал натријум
2-4 mg/kg ТМ IV за седацију (Kinsell, 1986)
Фенилбутазон
15 mg/kg ТМ IV q8h (Haskins, 1987)
10-14 mg/kg ТМ PO q12h (Kinsell, 1986)
Ксилазин
1,1 mg/kg ТМ IV (Kinsell, 1986)
2,2 mg/kg ТМ IM, SC (Kinsell, 1986)

АНЕСТЕТИЦИ
Хлорни хидрат
300 mg/kg ТМ IV (Borchard et al., 1990)
Хлоралоз
75 mg/kg IV (Borchard et al., 1990)
Фентанил и метомидат (респективно)
0,02 mg/kg ТМ IM и 20 mg/kg ТМ IM (Flecknell, 1996)
Кетамин и ацепромазин (респективно)
20 mg/kg ТМ IM и 0,11 mg/kg ТМ IM (Flecknell, 1996)
Кетамин и медетомидин (респективно) (није за веће хируршке захвате)
7 mg/kg ТМ IM и 80 µg/kg ТМ IM (Flecknell, 1996)
2-3 mg/kg ТМ IV и 30-50 µg/kg ТМ IV (Ko et al., 1997)
3-5 mg/kg ТМ IM и 40-80 µg/kg ТМ IM (Ko et al., 1997)
Кетамин и мидазол (респективно)
10 mg/kg ТМ IM и 0,2 mg/kg ТМ IM (Flecknell, 1996)
Медетомидин и буторфанол (респективно) (није за веће хируршке захвате)
30-50 µg/kg ТМ IV и 0,1-0,2 mg/kg ТМ IV (Ko et al., 1997)
40-80 µg/kg ТМ IM и 0,1-0,2 mg/kg ТМ IM (Ko et al., 1997)
Метоксифлуран
3% да изазове; 0,5% инхалацијом за одржавање (Kinsell, 1986)
Пентобарбитал натријум
30 mg/kg IV за изазивање анестезије (Kinsell, 1986)

209
 Сафан (алфадолон и алфаксалон)
9 mg/kg ТМ IV иницијално, праћено вишеструким дозама од 3 mg/kg ТМ IV, ако је
потребно за одржање анестезије (из информације о производу)
18 mg/kg ТМ IM иницијално, праћено вишеструким дозама од 3 mg/kg ТМ IV, ако је
потребно за одржање анестезије (из информације о производу)
Тилетамин/золазепам
7,5 mg/kg ТМ IM и 7,5 mg/kg ТМ IM (Flecknell, 1996)

ЛЕКОВИ ПРОТИВ ПАРАЗИТА

Бунамидин
25-50 mg/kg ТМ PO; једнократна доза, даје се на празан стомак (Kinsell, 1986)
Дихлорвос
11 mg/kg ТМ PO (Kinsell, 1986)
Диетилкарбамазин
55-110 mg/kg ТМ PO једном, за аскариде понављати 10-20 дана (Kinsell, 1986)
Фенбендазол
33 mg/kg ТМ PO sid током 5-7 дана (Kinsell, 1986)
Ивермектин
400 µg/kg ТМ SC (Clyde, 1996a)
Метронидазол
10 mg/kg ТМ PO tid (Boothe, 1996)
Пиперазин (адипат и цитрат)
1,9 g/kg ТМ PO; поновити кроз 10-21 дана (Kinsell, 1986)

ОСТАЛИ ЛЕКОВИ
Ацетилцистеин
140 mg/kg TM IV једном, затим понављати q6h 70 mg/kg TM IV или PO до 7 третмана (Kore,
1997)
Алкуронијум
0,1 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)
Алоксан
750 mg/kg TM PO (Borchard et al., 1990)
Алпразолам
0,1 mg/kg TM tid (Dodman, 1995)
Аминофилин
10 mg/kg TM IM, IV q8-12h: за IV примену, растворити у 10-20 ml физиолошког раствора
или 5% раствору декстрозе у води и убризгати полако (Kinsell, 1986)
Амитриптилин
5-10 mg укупне дозе PO (Borchard et al., 1990)
2-4 mg/kg TM sid-tid (Dodman, 1995)
0,5-1 mg/kg TM PO sid, bid (Shanley и Overall, 1995)
Атенолол
6,25-12,5 mg/kg TM PO q12-24h (Anonymous, 1994)
Атипамезол
0,3-0,5 mg/kg TM IV, SC (Flecknell, 1996)
Атракуронијум
0,2 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)
0,2-0,25 mg/kg TM IV почетна доза; 0,1-0,15 mg/kg TM IV поновљене дозе (Lukasik, 1995)
0,25 mg/kg TM IV ударна доза праћена са 3-8 µg/kg TM/min IV инфузијом (Lukasik, 1995)

210
 Атропин
0,05 mg/kg TM IM, IV, SC q6h (Kinsell, 1986)
Бретилијум
15 mg/kg TM IV (Borchard et al., 1990)
Буспирон
2-4 mg/kg TM PO bid (Dodman, 1995)
0,5-1 mg/kg TM PO sid (Shanley и Overall, 1995)
Катоприл
0,5-2 mg/kg TM PO tid (Anonymous, 1994)
Хлорпромазин
1-2 mg/kg TM IV, IM q12h (Kinsell, 1986)
Цисаприд
0,1-1 mg/kg TM PO bid, tid (Washabau и Hall, 1997)
Кломипрамин
1-1,5 mg/kg TM PO sid (Dodman, 1995)
0,5 mg/kg TM PO sid (Shanley и Overall, 1995)
Дексаметазон
0,125-0,5 mg sid или подељен у дозе IV, IM, PO (Kinsell, 1986)
Дексаметазон натријум фосфат
1-5 mg/kg TM полако IV (Schultz, 1989)
Диетилстилбестрол
0,05-0,1 mg дневно PO (Kinsell, 1986)
Дилтиазем
7,5 mg/kg TM PO tid (Anonymous, 1994)
Дифенхидрамин
4 mg/kg TM PO q8h (Kinsell, 1986)
1,1 mg/kg TM IV (сматра се великом дозом, Kinsell, 1986)
Доксапрам
5-10 mg/kg TM IV; може да се понови после 15-20 min (Kinsell, 1986)
Едрофонијум
0,5 mg/kg TM IV (Lukasik, 1995)
Есмолол
0,25-0,5 mg/kg TM IV споро давати; 50-200 g/(kg min) инфузија (Anonymous, 1994)
Флуоксетин
0,5 mg/kg TM PO sid (Shanley и Overall, 1995)
Фуросемид
2 mg/kg TM IV q12h до максималне укупне дозе од 5 mg (Kinsell, 1986)
2-4 mg/kg PO q8-12h (Kinsell, 1986)
Галамин
1 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)
Гликопиролат
11 µg/kg или 0,55 ml/10 kg TM IM
Хепарин
1 mg/kg TM IV (Kinsell, 1986)
Левалорфан
Важи за сваку врсту: дати 1 mg левалорфана (до максималних 0,5 mg/kg TM) за сваких 50
mg датог морфијума (Green, 1982)
Метилпреднизолон
1 mg/kg TM IM седмично (Kinsell, 1986)

211
 Метоклопрамид
0,2-0,5 mg/kg TM PO tid (Washabau и Hall, 1997)
Минерално уље
2-6 ml PO (Kinsell, 1986)
Налорфин
1 mg/kg TM IM, IV, SC; не више од 5 mg по дози (Kinsell, 1986)
Налоксон
0,04 mg/kg TM IM, IV, SC (Short, 1997)
Налтрексон
2-4 mg/kg TM sid (Dodman, 1995)
Неостигмин
40-60 µg/kgТМ IV (Lukasik, 1995)
Омепразол
0,7 mg/kg TM PO sid (Washabau и Hall, 1997)
Не препоручује се (Kore, 1997)
Окситоцин
5-10 J IM, IV, SC (Kinsell, 1986)
Панкуронијум
0,06 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)
0,03-0,1 mg/kg TM IV почетна доза; 0,015-0,05 mg/kg TM IV поновљене дозе (Lukasik, 1995)
0,1 mg/kg TM IV (Borchard et al., 1990)
Преднизолон
За продужену примену, 2-4 mg/kg TM PO qod (Kinsell, 1986)
За потискивање имунитета, 3 mg/kg TM IM, PO q12h (Kinsell, 1986)
За алергију; 1 mg/kg TM IM, PO q12h (Kinsell, 1986)
НАПОМЕНА: преднизолон је природни метаболит преднизона, тако да су ова два
кортикостероида практично иста ствар, дакле оно што важи за преднизолон важи и за
преднизон.
Пропранолол
0,5-1 mg/kg TM PO tid (Jacobs, 1996)
Ранитидин
1-2 mg/kg TM IV, PO bid, tid (Washabau и Hall, 1997)
1-2 mg/kg TM IM, PO bid, tid (Hall и Washabau, 1997)
2,5 mg/kg TM IV bid (Kore, 1997)
3,5 mg/kg TM PO bid (Kore, 1997)
Сукцинилхолин
0,06 mg/kg TM путем непрекидне IV инфузије (Kinsell, 1986)
Сукралфат
250 mg на животињу PO bid, tid (Kore, 1997)
Суксаметонијум
0,2 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)
Тубокурарин
0,4 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)
Векуронијум
0,1 mg/kg TM IV (Flecknell, 1996)
0,01-0,1 mg/kg TM IV почетна доза; 0,005-0,04 mg/kg TM IV поновљене дозе (Lukasik, 1995)
Витамин B комплекс
1-2 ml IM, IV, 1-2 пута недељно (Kinsell, 1986)

212
 Витамин C
100 mg/day PO (Kinsell, 1986)
25-75 mg IM, IV, SC (Kinsell, 1986)
100 mg PO q8h за закишељавање урина (Kinsell, 1986)
Винстрол-В (Станозолол)
10-25 mg IM седмично (Kinsell, 1986)

213
 САДРЖАЈ

ПРЕДГОВОР.............................................................................................................1
О ПОГЛАВЉИМА...................................................................................................................2
УВОД.........................................................................................................................7
МАЧКА.....................................................................................................................................7
ИСТОРИЈА...............................................................................................................................7
АНАТОМИЈА И ОСОБИНЕ...................................................................................................8
ИСХРАНА................................................................................................................11
ХРАНА КАО ГОРИВО..................................................................................................................11
ПРОМЕНА ЕНЕРГИЈЕ...............................................................................................................12
ДРУГЕ ХРАНЉИВЕ МАТЕРИЈЕ...............................................................................................12
БЕЛАНЧЕВИНЕ..........................................................................................................................12
МАСТИ..........................................................................................................................................13
УГЉЕНИ ХИДРАТИ...................................................................................................................13
ВЛАКНА.......................................................................................................................................13
ВИТАМИНИ.................................................................................................................................14
МИНЕРАЛИ.................................................................................................................................14
НЕКЛАСИФИКОВАНЕ ХРАНЉИВЕ МАТЕРИЈЕ...................................................................15
ПОТРЕБЕ СВОЈСТВЕНЕ МАЧКАМА........................................................................................15
ВОДА.............................................................................................................................................15
ПРИРОДНА ИСХРАНА...............................................................................................................16
ПРИРОДНА ИСХРАНА МАЧЕТА..............................................................................................16
ПОСЕБНИ ЗАХТЕВИ..................................................................................................................17
ДНЕВНЕ ПОТРЕБЕ.....................................................................................................................18
ФАБРИЧКИ ПРОИЗВЕДЕНА ХРАНА.......................................................................................19
СВЕЖА ХРАНА............................................................................................................................20
НЕГА.......................................................................................................................23
ПРИПРЕМИТЕ СЕ ЗА СВОГ НОВОГ ЉУБИМЦА.............................................................23
КАКО КУЋУ УЧИНИТИ БЕЗБЕДНОМ ЗА МАЧЕ ИЛИ МАЧКУ..........................................23
ПОТРЕПШТИНЕ НАБАВИТЕ НА ВРЕМЕ...............................................................................24
КОРИСТИТЕ НОСИЉКУ ЗА ПРЕВОЖЕЊЕ МАЦЕ...............................................................24
КУЋНА АТМОСФЕРА МОРА ДА БУДЕ МИРНА.....................................................................24
ВАШ НОВИ ЗАЈЕДНИЧКИ ЖИВОТ..................................................................................25
ОСИГУРАЈТЕ ДОМАЋИНСТВО ОД ОТРОВНИХ МАТЕРИЈА..............................................25
ХРАНА И ВОДА...........................................................................................................................26
ВОДА ЗА ПИЋЕ...........................................................................................................................27
ПОСУДЕ.......................................................................................................................................27
СИМПТОМИ ДА ЈЕ МАЧКА ПРОГУТАЛА СТРАНО ТЕЛО И ШТА ЧИНИТИ...................28
МЛЕКО И МАЧКЕ................................................................................................................28
ПОДСТИЦАЊЕ АПЕТИТА..................................................................................................28
ЗАБАВА И ИГРАЧКЕ............................................................................................................29
ПОНАШАЊЕ.........................................................................................................................31
УБАЦУЈЕ ОМИЉЕНЕ ИГРАЧКЕ У ПОСУДУ ЗА ХРАНУ ИЛИ ВОДУ..................................31
МЕСИ ВАС ШАПАМА.................................................................................................................31
ИЗНЕНАДА ЗАШИШТИ КАДА ЈЕ МАЗИТЕ...........................................................................31
ЛИЖЕ ИЛИ ЖВАЋЕ ФОТОГРАФИЈЕ И ПЛАСТИЧНЕ КЕСЕ..............................................32
ОДЛУЧУЈЕ ДА СЕ ИГРА СА ВАМА У СРЕД НОЋИ................................................................32
ГРЕБЕ ШАПАМА СТАКЛО НА ПРОЗОРИМА.........................................................................32
„ЦВОКОЋЕ” ЗУБИМА НА ПТИЦЕ...........................................................................................32
ПОКУШАВА ДА ЗАКОПА ПОСУДУ СА ХРАНОМ..................................................................33
ВИШЕ ВОЛИ ВОДУ ДИРЕКТНО ИЗ ЧЕСМЕ..........................................................................33
ТРЉА ГЛАВУ О ВАС ИЛИ ВАШУ ОБУЋУ...............................................................................33
НАПАДА ВАМ НОГЕ ДОК ПРОЛАЗИТЕ.................................................................................33
ЗАКОПАВА ВАН КУТИЈЕ СА ПЕСКОМ...................................................................................33
ПОКУШАВА ДА СИСА ОДЕЋУ ИЛИ ПРЕДМЕТЕ..................................................................34
САКУПЉА СИТНЕ ОКРУГЛЕ ПРЕДМЕТЕ И СТАВЉА ИХ НА СИГУРНО МЕСТО...........34
НЕПРЕКИДНО ПРАВИ БУКУ ИЛИ МЈАУЧЕ.........................................................................34
ПОЛАКО ЖМИРКА НА ВАС......................................................................................................34

214
 УЈЕДА...........................................................................................................................................35
ВАЉА СЕ НА ЛЕЂИМА И ПОКАЗУЈЕ ТРБУХ........................................................................35
ХРЧЕ.............................................................................................................................................35
ЊУШИ ВАС.................................................................................................................................35
МАЧЈА КОМУНИКАЦИЈА..................................................................................................35
ПРЕДЕЊЕ..............................................................................................................................37
ПРВА ПОМОЋ.......................................................................................................................38
ПРИБОР ЗА ПРВУ ПОМОЋ......................................................................................................38
КАКО ДАВАТИ ЛЕКОВЕ............................................................................................................39
ЗНАЦИ УПОЗОРЕЊА (НА МОГУЋУ БОЛЕСТ)................................................................40
ВЕШТАЧКО ДИСАЊЕ И КАРДИО-ПУЛМОНАРНО ОЖИВЉАВАЊЕ.........................41
ТРОВАЊЕ..............................................................................................................................44
ЗАДАВЉИВАЊЕ..................................................................................................................46
АГРЕСИВНОСТ.....................................................................................................................46
ДОМИНАЦИЈА / ХИЈЕРАРХИЈА КОД МАЧАКА.............................................................49
ТЕРИТОРИЈА........................................................................................................................49
СПОРНА КУТИЈА СА ПЕСКОМ (НЕПРИКЛАДНО ПРАЖЊЕЊЕ)................................50
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ...................................................................................................................52
ПРСКАЊЕ УРИНОМ............................................................................................................52
ГРЕБАЊЕ...............................................................................................................................53
ТРУДНОЋА............................................................................................................................54
ПОРОЂАЈ...............................................................................................................................56
МАЈУШНИ МАЧИЋИ (СТАРАТЕЉСКА БРИГА).............................................................59
МАТЕРИЈАЛИ КОЈИ СУ ВАМ ПОТРЕБНИ............................................................................60
ПРАВЉЕЊЕ ИНКУБАТОРА (ЛЕГЛА У КУТИЈИ).................................................................60
ХРАЊЕЊЕ ПОМОЋУ БОЧИЦЕ................................................................................................61
ПОДСТИЦАЊЕ ПРАЖЊЕЊА..................................................................................................61
ДИЈАРЕЈА / КОНСТИПАЦИЈА................................................................................................62
ХРАЊЕЊЕ КРОЗ ЦРЕВО..........................................................................................................62
УВОЂЕЊЕ ЧВРСТЕ ХРАНЕ.......................................................................................................63
ДРУГЕ ПРЕПОРУКЕ...................................................................................................................63
РАЗВИТАК МАЧЕТА............................................................................................................64
ВАКЦИНИСАЊЕ И ЧИШЋЕЊЕ ОД ПАРАЗИТА.............................................................65
СТЕРИЛИЗАЦИЈА...............................................................................................................66
КОРИСТИ ОД СТЕРИЛИЗАЦИЈЕ ВАШЕ МАЧКЕ..................................................................67
СТЕРИЛИЗАЦИЈА ЖЕНКИ.....................................................................................................67
СТЕРИЛИЗАЦИЈА МУЖЈАКА.................................................................................................68
СТЕРИЛИЗАЦИЈА ПРОТИВ ВАСЕКТОМИЈЕ........................................................................68
КОЈИ УЗРАСТ ЈЕ НАЈБОЉИ ЗА СТЕРИЛИЗАЦИЈУ?..........................................................68
ЈОШ РАЗЛОГА ЗА СТЕРИЛИЗАЦИЈУ....................................................................................68
НОВЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ...............................................................................................................68
ПЕРУТ....................................................................................................................................69
ПРОБЛЕМИ СА ЗУБИМА....................................................................................................69
СТРЕС......................................................................................................................................71
ТРАВА.....................................................................................................................................71
МАЦИНА МЕНТА.................................................................................................................72
НОСИЉКЕ.............................................................................................................................72
КРЕВЕТИЋИ ЗА МАЧКЕ.....................................................................................................72
ОГРЛИЦЕ...............................................................................................................................73
ТЕХНИКЕ ОДВРАЋАЊА.....................................................................................................73
КАКО ОДАБРАТИ ВЕТЕРИНАРА........................................................................................74
ЗНАЦИ УПОЗОРЕЊА..........................................................................................................75
АЛЕРГИЈЕ НА МАЧКЕ.........................................................................................................76
ТИПОВИ АЛЕРГЕНА..................................................................................................................77
ЗООНОЗЕ...............................................................................................................................79
ГЉИВИЧНЕ ИНФЕКЦИЈЕ.......................................................................................................80
БАКТЕРИЈСКЕ ИНФЕКЦИЈЕ...................................................................................................80
ПРОТОЗОЕ..................................................................................................................................82
МИКОБАКТЕРИЈЕ.....................................................................................................................82
ВИРУСИ.......................................................................................................................................82
СПОЉАШЊИ ПАРАЗИТИ........................................................................................................84
ЦРЕВНИ ПАРАЗИТИ.................................................................................................................84

215
 СЛОБОДЊАК ИЛИ КУЋНА МАЧКА?................................................................................84
КАКО ОДРЕДИТИ ПОЛ МАЧЕТА......................................................................................86
КАКО ОДРЕДИТИ СТАРОСТ МАЧЕТА..............................................................................86
ПОРЕЂЕЊЕ СТАРОСТИ МАЧКЕ И ЧОВЕКА...................................................................86
МАЛЕ ЗАНИМЉИВОСТИ...................................................................................................87
БУВЕ И КРПЕЉИ..................................................................................................89
БУВЕ.......................................................................................................................................89
ЖИВОТНИ ЦИКЛУС, АНАТОМИЈА И ПРЕНОШЕЊЕ БОЛЕСТИ......................................89
ПРЕВЕНЦИЈА ПРЕВЕНЦИЈА ПРЕВЕНЦИЈА....................................................................93
КРПЕЉИ................................................................................................................................94
ЖИВОТНИ ЦИКЛУС, АНАТОМИЈА И ПРЕНОШЕЊЕ БОЛЕСТИ......................................94
САСТОЈЦИ У ПРОИЗВОДИМА ЗА КОНТРОЛУ БУВА И КРПЕЉА...............................96
ЦРЕВНИ ПАРАЗИТИ...........................................................................................101
НЕМАТОДЕ..........................................................................................................................101
ВАЉКАСТЕ ГЛИСТЕ................................................................................................................102
КУКИЧАСТЕ ГЛИСТЕ..............................................................................................................105
КОНЧАСТЕ ГЛИСТЕ.................................................................................................................107
БИЧАСТЕ ГЛИСТЕ...................................................................................................................108
ТРИХИНЕЛА.............................................................................................................................109
ЦЕСТОДЕ..............................................................................................................................110
ПСЕЋА ПАНТЉИЧАРА............................................................................................................110
ВРСТЕ ТЕНИЈА..........................................................................................................................111
ЕХИНОКОКУС...........................................................................................................................112
ДЕВЕРИКИНА ПАНТЉИЧАРА...............................................................................................113
ПРОТОЗОЕ...........................................................................................................................114
КОКЦИДИЈА..............................................................................................................................114
ЂАРДИЈА....................................................................................................................................116
ТОКСОПЛАЗМА........................................................................................................................118
МАЊЕ ЗНАЧАЈНИ ПАРАЗИТИ........................................................................................121
ГНАТОСТОМА............................................................................................................................121
ФИЗАЛОПТЕРА.........................................................................................................................121
ЧИШЋЕЊЕ ОД ПАРАЗИТА..............................................................................................122
КОЛИКО ЧЕСТО.......................................................................................................................122
ПРЕПАРАТИ ЗА ОРАЛНИ ТРЕТМАН ЦРЕВНИХ ПАРАЗИТА...........................................123
КРВ, ЛИМФНИ И ИМУНИ СИСТЕМ...................................................................125
ЛИМФНИ СИСТЕМ............................................................................................................125
ИМУНИ СИСТЕМ................................................................................................................125
ДВА ФУНКЦИОНАЛНА ДЕЛА ИМУНОГ СИСТЕМА...........................................................125
ЋЕЛИЈЕ ИМУНОГ СИСТЕМА.................................................................................................126
ИМУНИ ОДГОВОР....................................................................................................................127
ДВА НАЧИНА ДА СЕ СТЕКНЕ ИМУНИТЕТ - АКТИВНИ И ПАСИВНИ -........................128
АБНОРМАЛНОСТИ ИМУНОГ СИСТЕМА.............................................................................129
ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................130
КРВ И АНАЛИЗЕ КРВИ.....................................................................................................130
САСТОЈЦИ КРВИ......................................................................................................................130
НОРМАЛНЕ ХЕМАТОЛОШКЕ ВРЕДНОСТИ КОД ПАСА И МАЧАКА *............................133
БИОХЕМИЈСКЕ АНАЛИЗЕ.....................................................................................................134
БИОХЕМИЈСКЕ АНАЛИЗЕ -НОРМАЛНЕ ВРЕДНОСТИ-...................................................137
БОЛЕСТИ..............................................................................................................139
БАКТЕРИЈЕ...............................................................................................................................139
ПРОТОЗОЕ.................................................................................................................................139
ВИРУСИ.....................................................................................................................................140
АЛЕРГИЈЕ КОД МАЧАКА..................................................................................................140
АНЕМИЈА.............................................................................................................................141
АРТРИТИС...........................................................................................................................143
АСТМА..................................................................................................................................144
БЕСНИЛО............................................................................................................................144
БОЛЕСТИ ЈЕТРЕ.................................................................................................................145
БРОНХИТИС.......................................................................................................................148
БУБРЕЖНЕ БОЛЕСТИ.......................................................................................................149
АКУТНО ОТКАЗИВАЊЕ БУБРЕГА.........................................................................................149
ХРОНИЧНО ОТКАЗИВАЊЕ БУБРЕГА..................................................................................149

216
 ГАСТРИТИС.........................................................................................................................150
ГИНГИВИТИС.....................................................................................................................151
ГОЈАЗНОСТ.........................................................................................................................153
ДЕРМАТИТИС.....................................................................................................................154
ДЕРМАТОФИТОЗА..............................................................................................................155
ДЕХИДРАЦИЈА...................................................................................................................156
ДИЈАБЕТЕС..........................................................................................................................157
ДИЈАРЕЈА............................................................................................................................158
ЕНДОКРИНА АЛОПЕЦИЈА...............................................................................................159
ЖЕЛУДАЧНИ ПОРЕМЕЋАЈИ..........................................................................................160
ЗАПАЉЕЊЕ ГРЛА И КРАЈНИКА.....................................................................................160
ЗАПАЉЕЊЕ ПЛУЋА..........................................................................................................161
ЗАПАЉЕЊЕ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ...................................................................................161
ИНФЕКЦИЈЕ УХА...............................................................................................................163
ИНФЕКЦИЈЕ ГОРЊИХ РЕСПИРАТОРНИХ ПУТЕВА...................................................164
КАТАРАКТА.........................................................................................................................165
КОЛИТИС............................................................................................................................166
КОНЈУНКТИВИТИС...........................................................................................................166
КОНСТИПАЦИЈА................................................................................................................167
МАЧЈА ВИРУСНА ЛЕУКЕМИЈА.......................................................................................168
МАЧЈИ ВИРУС ГУБИТКА ИМУНИТЕТА (МАЧЈИ AIDS)..............................................170
МАЧЈИ ИНФЕКТИВНИ ПЕРИТОНИТИС........................................................................171
МАЧЈИ УРОЛОШКИ СИНДРОМ......................................................................................174
ЦИСТИТИС................................................................................................................................175
УРЕТРИТИС...............................................................................................................................176
НЕКОНТРОЛИСАНО УРИНИРАЊЕ.................................................................................177
ОЧНИ ХЕРПЕС....................................................................................................................177
ПАДАВИЦА..........................................................................................................................178
ПАНКРЕАТИТИС................................................................................................................179
ПАНЛЕУКОПЕНИЈА..........................................................................................................181
ПРОБЛЕМИ СА АНАЛНИМ ЖЛЕЗДАМА........................................................................181
РАК........................................................................................................................................182
СРЧАНА ОБОЉЕЊА..........................................................................................................183
УШНИ ШУГАРАЦ...............................................................................................................184
ХИПЕРТИРОИДИЗАМ.......................................................................................................185
ХИПОТИРОИДИЗАМ.........................................................................................................187
ХЛАМИДИОЗА....................................................................................................................187
ХОРНЕРОВ СИНДРОМ......................................................................................................188
ЧИР.......................................................................................................................................189
ЗНАЦИ УПОЗОРЕЊА........................................................................................................190
ЛЕКОВИ...............................................................................................................193
АНТИБИОТИЦИ.................................................................................................................193
АМИНОПЕНИЦИЛИНИ (АМПИЦИЛИН, АМОКСИЦИЛИН).........................................193
ЦЕФАЛОСПОРИНИ..................................................................................................................195
ЕНРОФЛОКСАЦИН..................................................................................................................196
ЕРИТРОМИЦИН.......................................................................................................................197
ПЕНИЦИЛИНИ ПРОШИРЕНОГ СПЕКТРА.........................................................................199
ГЕНТАМИЦИН.........................................................................................................................200
КАНАМИЦИН...........................................................................................................................201
ТЕТРАЦИКЛИН АНТИБИОТИЦИ (ВИБРАМИЦИН, ТЕРАМИЦИН)..............................203
ДОЗИРАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ЛЕКОВА...............................................................................204
ЛЕКОВИ ПРОТИВ ИНФЕКЦИЈА...........................................................................................204
АНАЛГЕТИЦИ И СЕДАТИВИ.................................................................................................207
АНЕСТЕТИЦИ..........................................................................................................................208
ЛЕКОВИ ПРОТИВ ПАРАЗИТА...............................................................................................209
ОСТАЛИ ЛЕКОВИ....................................................................................................................209

217