Драшк~вић: Двадесет година см о чекали,

1
а онда Је министар Ђорђевић пову као
. Ј
линиЈу разли~е између себе
~ других миниетара, угурао
Је Закон у СкупштинУ.! <

ГОДИНА XXV • БРОЈ 128 • ЈУН 2020

25 ГОДИНА ЧАСОПИСА ВОЈНИ ИНВАЛ Д

ЂУРКОВИЋ УПОЗОРАВА : БОРЦИ МС
Вој ни инвалид, ј ун 202

ВЕЋА ПРАВА
---
ТРАЖИМ ВЕЋА П РАВ~ ЕРАНЕ!
Херој битке на Кошарама пуковник Љ ковић, кренуо
је у парламентарну битку за нова прав . , као носиоц
монархистичке листе број 6. У интервју за BoJHUин ~ дон поручује
политичарима: ,,Време је да борцима дате права коЈа аслужују/
11

Пише: Вук Станић са ознакама КФО Р, уместо НАТО. Резултат

херојске борбе је и резолуција 1244 из које
Током битке на Кошарама , српски војници и данас цр п имо пра во за суверенитет над

официри зауставили су копнену инвазију НАТО Косовом .

и шиптарских терориста на територију Србије -Нажалост, каже Ђурковић , већина
из правца Албаније. О њиховом јунаштву преживелих хероја са Кошара данас жи ви
1999. године , данас се прича на многим војним у несхватљивој беди и нема ни основно
академијама у свету. здравствено осигурање . Он је , прича , одлучио
Инвазија НАТО снага на караулу Кошаре да борбу настави другим средствима .
почела је од 6. маја и трајала је до 14. јуна Политичком активношћу покушаће да
1999. године. Годишњица ове битке била је и борцима ратова деведесетих обезбеди већа
повод за интервју са пуковником Љубинком права од оних која им пружа садашњи правни
Ђурковићем, који је те 1999. године са својим систем. Ђурковић је носиоц листе политичке
војницима био на првој линији . странке « Покрет обнове краљевине Србије,
Према речима Ђурковића , он и саборци која на изборе излази са «Монархистичким
су знали да би по Рамбујеу победа НАТО-а фронтом Његовог краљевског височанства
значила преузимање комплетне политичке , принца Владимира» и још два покрета , и како
друштвене и социјалне инфраструктуре наводи, они су спремили пакет мера којима ће
Косова од стране Алијансе. То сазнање им је побољшати права бораца , а која државу неће
дало снаге да издрже и херојски се боре. На економски оптеретити.
крају, непријатељ је на Косово морао да уђе ВОЈНИ ИНВАЛИД: Недавно је усвојен
н ставак н страни 9
2
 САДРЖАЈ :
- Разговор са хероЈ
м и
пуковником Љубинком
- Тема броја ....
- 105 година ЈУ илеЈ
морнари за С рб >
- Рад органа и тела удрv,,н-,н.,.
- Из наше р тне прошл
- Небојша Јеврић .
- Битка за Кабаш .
- Култура:
Жене и право гласа
35
Српска ~ирилица у ДалмациЈи 38
-ln memoпam ...... . . .. .... . . . 42
- Закони ................... 47
Да н победе 9 Мај .... .... . .. . ..... .83 ilдњо1 страни
часописа.

УВОДНИК:

БОРАЧКИ ДОДАТАК,
ДАСЕ ИСПЛАТИ РАЗЛИКА!
Ратни инвалиди који су у радном односу
и примају борачки додатак имају право да
им држава исплати «усклађивање>> разлике
за 2019. годину, сматра Удружење ратних и
мирнодопских војних инвалида Србије.
Од надлежног Министарства смо тражили
да у наредном периоду обезбеде средства Драгослава Дашић, потпредседник Удружења
и корисницима овог додатка исплате новац РМВИ, у ауторском тексту коментарисао је део новог
како је то урађено и прошле године . Борачки борачког Закона, који се односи на Други светски
додатак је гарантован Законом о основним рат и у тексту похвалио председницу Скупштине Мају

правима бораца, војних инвалида и породица Гој ковић, критикујући притом званичну историју
страна 15
палих бораца и то: Члан 17
«Борац са признатим својством ратног
војног инвалида из члана 3. тач. 1. и З. овог
закона, има право на борачки додатак док је
у радном односу са пуним радним временом,
ако му је износ месечне зараде мањи од
износа просечне месечне зараде без пореза и
доприноса у Републици Србији из претходне
године, увећане за ЗО одсто .. »
Када је држава пре две године (29.06.2018.
година) овај Закон и Закон о правима бораца,
војних инвалида и чланова њихових породица
изменила са новим правним актима и то :
З а к о н о изменама и допунама закона о
основним правима бораца, војних инвалида и Спортске игре у ДОМ-у. РВИ . У организацији
породица палих бораца Удружења ратних и мир нодо п ских војних инвалида
3 а к о н о изменама и допунама закона Београда, у п етак, 17. јануара 2020. године у
о правима бораца, војних инвалида и чланова спортским салама Дома РВИ Београда на Савском
њихових породица тргу 9у Београду одржано је традиционално Финале
спортских такмичења ратних и мирнодопских војних
наставак на страни 5 инвалида . опширније на страни 19

3
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године

О ЧЕКАЛИ А ОНДА ЈЕ МИНИсt РЂЕВИ'ћ

ДРАШКОВИЋ: ДВАДЕСЕТ го~~~ус~БЕ и ДРУГИХ МИНИСТАРА, УП ЈЕ ЗАКОН у
ПОВУКАО ЛИНИЈУ РАЗЛИКЕ И СКУПШТИНУ.

ЋОРЋЕВИЋ: ИСПРАВЉЕНА НЕПРАВДА

ПРЕМА БОРЦИМА ДЕВЕДЕСЕТ

Драшковић: Став УРМВИ увек је био јасан, хоћемо 3акон који неће умањити већ
побољшати наша права, многи су радили на писању, али УРМВИ је, може се рећи" био
мотор u3раде нацрта, а потом и бујица која је не3аустављиво рушила све препреке које
су стајале на путу уласка 3акона у Скупштину. Јавно смо подржали доношење закона, а
јавно смо и претили протестима око се закон не донесе.

Пише: Вук Станић
Скупштина Србије, на предлог Владе Србије
усвојила је 29. фебруара 2020. године Закон о
правима бораца, војних инвалида, цивилних
инвалида рата и чланова њихових породица.
Председник државе Александар Вучић, Закон
је потписао ОЗ. марта, два дана пре него што
ће прославити свој рођендан. Истог дана Закон
је ступио на снагу, док ће његова примена
почети првог јануара 2021. године. У Закону су
имплементирани скоро сви захтеви Удружења
ратних и мирнодопских војних инвалида Србије,
тако да је наше Удружење задовољно због
усвајања овог Закона!
Скептици су месецима упорно плашили
борачку популацију да је у питању уклети Закон
КОЈИ већ двадесет година ниједна Влада ниједна
Скупштина, не могу да усагласе са борцима.
Ресорни Министар и секретар су имали прилику
да чују ове сујеверне приче током јавних
расправа:
Св к Влада која би постигла договор са
борцима о новом борачком закону, падала
ј , пр него што га упуте у Скупштину, док су
Скупшп1Не р сnуштане пре него што би расправа
о истом почел , овим реченицама почињала
је мантра коју су попут Баба Ванге понављале
неверне Томе ...
Можда су народни посланици како би се
одбранили од овакв~1х враџб 1нарија и одлучили
да Закон усвоје баш 29. ф бруара, посебног дана
1<0 11 се nојављуЈ ал ндар те сваке четврте
rодине. Наставак на страни 6

4
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, Јун 2020. године

Предвиђена је промена скоро свих

примања эа ратне војне и мирнодопске
ЗАКОН
инвалиде, и са месечног усклађивања, прешло
О МРАВИМА &ОРАЦА, ВОЈНКХ ИНВАЛИДА,
се на rодиwње. Члан 4. код првог односно ЦИВИЛНИХ ИНВАЛИДА. РАТА И ЧЛАНОВА

_,
чпан 5. код другог од горе поменутих закона. Н.ИХОВИХ ПОРОДИЦА

да не буде ~абуне, ова два Закона објављујемо ГЈ1АВАЈ

у овом броЈу Војног инвалида на страни ... тамо УВОАН!:l ОДРЕДБЕ:

можете прочитати да Је обрачун борачких

примања заиста промењен са месечног на
годишњи ниво, и то се односи на скоро сва
права осим на Борачки додатак. Борачки
Комn11етан Тt!КСт нооог борачког Закона : ссЗакона
додатак у «члану 17.)> са почетка текста није
о правима бораца, војних инва11ида, цивилних
укинут, а није ни предвиђено да се годишње инва11ида рата и ч11анова њихових nородица11 можеrе
усмађује. Ипак прошле године је исплаћена и прочитати у овом броју Војног ин11а11ида на страни S0
разлика эа 2018 годину. Ове године, појавили
су се нижи службеници Министарства који Пав11е Каримановић, био Је
сматрају да не треба исплатити усклађивање ОД11икован Карађорђевим
за борачки додатак. Кажу Закон не предвиђа звездама, четвртог и трећег
такво усклађивање за борачки додатак. Они реда, медаљом за храброст
Ми11ош Обилић и са још сијасет
не могу ни да објасне зашто је онда такво
медаља. Ратни инвалиди су га
усмађивање исплаћено прошле године?!
познава11и као првог управника
Дакле за УРМВИ ствар је јасна, не ДОМ-а ратних инвалида на
исплаћивање разлике за борачки додатак је Савском Тргу. Своју послератну
кршење стеченог права, које може довести до борбу, Павле Каримановић је
оправданог незадовољства и протеста. усмерио на очување тековина

Сличан став имају Удружење тешких своје домовине, опширније о свему прочитајте утексу
ратних војних инвалида и породица палих нашег реномираног аутора Мирослава Никичевића
на страни 21
бораца свих ратова Србије и Удружење ратних
војних инвалида Србије свих ратова. Они
такође сматрају да се ради о сада стеченом
праву. Поред ових удружења која окупљају
ратне инвалиде, подршку захтеву да се што

пре исплати усклађивање за борачки додатак

дало је и Удружење цивилних инвалида рата,
чији председник Славко Ђорђевић сматра
да разлика за борачки додатак мора бити
исплаћена. Председник Удружења српских
ратних ветерана, Миле Милошевић, такође
мисли да је држава дужна .да исплати разлику
за борачки додатак.
Пред затварање овог броја часописа Војни
инвалид, разговарали смо телефоном о овој На згради ДОМ-а ратних инвалида некада су стајала

теми и са генералом Видосавом Ковачевићем слова. Писа110 је «ДОМ РАТНИХ ИНВАЛИДА» тако
да су путници из да11ека видели која је намена ове
из СУБОНОРА СРБИЈЕ, кратко нам је рекао:
зграде. За овај број Војног инвалида приредили
-Наравно да вас подржавам у том захтеву,
смо текст о његовој краткој историји, који можете
то ми делује скроз оправдано.
прочитати на страни 24
УРМВИ, и поменуте организације државу
Србију поштују и ресорно министарство виде
Небојша Јеврић за овај број
као партнера. Сматрамо и даје министарэа рад,
послао нам је своју причу
запошљавање, борачка и социјална питања о дечаку који је понављао
Зоран Ђорђевић урадио велики посао када разред, а онда је у страху
је наша удружења прихватио као партнере и од родитеља, побегао од
заједно са нама прогурао нови борачки закон. куће на ратиште. Како се
Ипак надамо се да у Министарству неће завршила његова ратна

преовладати мишљење оних који права авантура прочитајте на

бораца тумаче као да их плаћа НАТО пакт, а не страни 27

грађани Србије.
Надамо се да ће усклађивање борачког
додатка бити ускоро и без протеста бораца ...
5
----------~В~
О~ЈН~И~И~Н~В~А~Л~И~Д~,ј~у,::_н_:2:.:.02::.:0:...:.._го~д..:..и_н_е______ ___ ___

Наставак са стране 4 Годинама је борачка популација тражила

Стручни тимови Удружења р атних и закон који ће препознати борце ратова
мирнодопских војних инвалида Србије, нису
деведесетих, писани су предлози, Владе
губили вр е ме на овакве приче. Конструктивним
су падале, доношење закона одлагано је
пр едлоз им а у радним групама, помагал и
у недоглед, док на место министра није
смо Министарству да нацрт зако н а не умањи
ниједно п остојеће право ратним ин валидим а,
дошао Зоран Ђорђевић ...
већ да их у складу са економским моћима наступа видљиви су у делу закона који се бави
државе увећ амо. Успели смо, инвалиднине и одређивањем изно са, где каже :
сва друга м атеријална права ратним војним «Да ће се инв алиднина и друга месечна
и мирнодопским инвалидима повећана су у примања инвалида израчунавати на основу

п росеку за ча к 25 одсто! просечне месечне зараде за месец који претходи

-Обрачун инвалиднина мора бити враћен два месеца , месецу у ком се остваруј е пра в о»
на стари систем, не можемо прихватити да се Инсистирали смо да се у закон унесе пој ам :
на ста ви са годишњим усклађивањем, стално «Националног признања» .
смо истицали , како у радним групама , тако Данас у члану два За кона п и ше : « Права
и током јавне расправе. Резултати оваквог утврђена овим Законом заснив ају се н а принципу

6
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године

на ционалног .признања», а то је је био један од

услова без коЈег УРМВИ није прихватало ниједан У члану дво Закона пише: ((Прово утврђено
од н ацрта закона протеклих година!
овим Законом заснивају се но принципу
КадасмоуспелидауЗаконимплементирамо националног признања,,, а то је био један
ско ро све што смо тражили, почело је активно од услова без којег УРМВИ није прихватало
лобира ње да Министарство нацрт упути у Владу ниједан од нацрта закона протеклих
Србије, а п отом и да га Влада упути у Скупштину. година!
- Добили смо скоро све што смо тражили.
Нажалост члан 72 је једна од ствари која није Ђорћевића, овај Закон никада не би био усвојен.
написана како смо тражил и. Последњи х месе ци Министар Ђорђевић повукао је линију разлике
је упућивање нацрта у Скупшти ну доведено између себе и претходних Министара за борачка
у питање, та ко да смо сву своју енергију питања, када је упутио предлог овог Закона у

уложили у то да За кон стигне у Парламент. Због Скупштину, рекао је Драшковић. Он је додао и

тога је мен и и мој им сарадницима промакла да је ово историјски моменат за УРМВИ и све
чињеница да је инвалидски додатак ратног борце! Истакавши да су министар Ђорђевић и
војног инвалида кој и је навршио 65 година секретар Ненад Нерић овим Законом омогућили

живота, одрећен Законом само за инвалиде да борци напокон добију национално признање,
од прве до четврте групе. То је дискриминација али и да први пут од 1999. године до данас буду
препознати од стране државе као неко ко има
свих инвалида од четврте до десете групе и
право на посебна права ...
то је нешто што ћемо у наредном периоду
Министар за рад борачка и социјална
тражити да се исправи, изјавио је председник
питања , Зоран Ђорђевић је у изјави за Војни
УРМВИ Синиша Др а шковић . На питање да
инвалид истакао да се овим Законом исправља
оцени усвојени закон у цело сти он је рекао :
неправда према борцима последњих ратова.
Да су борци двадесет годин а ч е кал и закон, да
је УРМВИ више пута са други м удруже њи ма
покушало да изгура један правни акт који ће
регулисати бора ч ку обл а ст, уместо в и ше од
40 правних прописа коли ко их је до сада било
на снази.
-Заправо, до првог јануара 2021. године
наша права су и даље регулисана тоном
различитих уредби, подзаконских аката,
савезним, републичким Законима и са још
два закона о изменама и допунама Закона,
појаснио је Драшковић и рекао:
Да је улога УРМВИ у доношењу овог
Закона велика . Потсетио је да смо у једном
тренутку чак претили и протестима .
- Ипак морам да признам да без министра

7
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године
----~~~~~~- -- ----
-Законом о правима бораца,
војних иIшалида, цинилних инвалида
рата и чланоnа њихових породица, ова
Влада жели да исправи неправду према
борцим.:~ ратова деведесетих година и
ова питања уреди на правичнији начин,
јер нема ништа важниЈе од заштите
грађана који су се храбро одазвали на
позив државе када је било неопходно,
рекао је он .

Током Скупштинске расправе

Ђорђевић је рекао и да Је неретко у
историји изостајала брига државе за
борце чиме се слала порука да није
мудро бранити своју земљу, и као
пример навео однос државе према

херојима са Кошара, Паштрика и

пилотима.
председница Скупштине Маја Гојковић,
Овим законом уводи се нова категорија
критикујући амандмане коалиционих партнера.
корисника која није постојала по досадашњим
За реч се јавио и велики број посланика,
прописима, а то су борци из деведесетих и
дискутовао је чак посланик Марјан Ристичевић.
учесници рата 1999. године, рекао је Министар
Током расправе генерал Божидар Делић је
у Скупштини .
констатовао да се на закон дуго чекало.
Иначе министар Ђорђевић је у Скупштини
-Ми сматрамо да у овом закону није
дуже од сат времена образлагао закон, пре
требало да се нађу цивилни инвалиди рата,
почетка расправе. Тада је рекао да ће социјално
рекао је Делић додавши да су овим законом
Руководство УРМВИ Србије, задовољно борци добили нека права, али да та права и не
3аконом: Инвалиднине повећане свим захтевају материјалне трошкове државе. Тако
групама, обрачун инвалиднина враћен су ветерани добили право на униформу, коју
на стари добри систем усклађивања за ће министар прописати, али ће је набављати
претходни месец! о сопственом трошку"... Закон је по мишљењу
Делића одличан за ратне во1не инвалиде,
али је требало каже да буде бољи за борце.
угрожени борци сада имати право на борачки
УРМВИ Србије је протеклих година константно
додатак, на посебан пензијски стаж, решавање
подржавало борачке захтеве, и учествовало у
стамбених потреба, на борачку легитимацију, на
манифестацијама обележавања Видовдана као
борачку споменицу, приоритет у запошљавању,
неформалног дана бораца. Нажалост део бораца
право на униформу и накнаду погребних
у Пионирском парку јесенас је покренуо протест
трошкова ...
са захтевом да се закон не упућује у Скупштинску
У наставку дебате дискутовала је и
процедуру. Тај захтев нисмо могли да подржимо
обзиром да би то практично значило
~ још минимум три године без борачког
закона. Заправо, да сада закон није
отишао у Скупштину вероватно га никад
не бисмо ни добили. Усвојени Закон је
међутим дао добру полазну основу за
проширење права ветерана, што би
мудри лидери борачких организација
требало да знају да искористе.
Током скупштинске расправе на
конференцији за медије јавности су се
обратили и чланови нашег Удружења,
секретар Вук Станић и заменик
председника Милија Бјекић тражећи
од посланика да гласају за предлог
Борачког закона ...
Нови борачки Закон, можете
прочитати у овом броју на страни 42.
8
 Војни инвалид, јун 2020. године
наставак са стране 2

остварити следеће право ...» На тај начин 99

одсто права која се спомињу као права бораца
су пре~:ворена у мртво слово на папиру.
То Је срамни начин да се пред широким
народним масама држава похвали добрим
борачким законом , а истовремено да уштеди
новце на овој популацији . Истина је да Србија
није најбогатија земља и да не можемо
ветеранима пружити погодности какве имају
ветерани Сједињених Америчких Држава , или
борци Израела , али наш економски систем и
скромна економска снага, борцима сигурно
нови Закон о правима бораца који ће могу дати много шира права од ових која сада
се примењивати од првог јануара 2021. имају.
године. Борци су добили неколико нових Зато предлажемо обим проширења
права. Ратним инвалидима биће повећана права , који би се односио на све борце , без
примања? Какво је ваше мишљење о новом обзира на категорију и без обзира на њихов
Закону? социјално материјални статус. Јер Влада је и
ЂУРКОВИЋ : Закон за који ме питате је најавила приликом усвајања закона могућност
одличан када су у питању права ратних војних
проширења права . Зато их и морамо

инвалида, врло добар је за мирнодопске

инвалиде , али када су у питању права бораца,
тај закон треба послати на поправни испит.
Истина , и министар је током излагања у
Скупштини нагласио да постоји могућност да
се обим права бораца у будућности повећа .
Његови људи су рекли и да је ово најбољи
могући закон у складу са економским моћима
државе , али то већ није истина .
ВОЈНИ ИНВАЛИД: Шта тачно не ваља?
ЂУРКОВИЋ : У Србији борци - ратни
ветерани који нису рањавани немају ни каква
материјална права, осим уколико су тотални ~..,._--
социјални случајеви . Нематеријална права као
што су право на униформу и легитимацију су
такође скромног обима.
Закон о правима бораца и друга правна
акта затровани су реченицама попут: «Борац
има право , на ... под условом да то право не проширити јер то су борци који су ризиковали
испуњава ни по једном другом основу» или живот за државу, а не нерадници и дезертери .
«Под условом да борац нема никакву имовину Њихова права и не могу бити одређивана на
и никакве приходе и да његови чланови уже основу социјалног статуса , по принципу: Имаш
породице немају приходе и имовину, може половног Југа, плац на Фрушкој гори, супруга
ти ради , не можеш да оствариш борачка права ,
превише си богат...
ПОКС је израчунао да је правно и економски
могуће борцима дати више ...
ВОЈНИ ИНВАЛИД: Мислите даје борцима
могуће дати и нека нова материјална права?
ЂУРКОВИЋ: Наравно . Ја у име странке
чији сам носиоц листе предлажем за сада два
материјална права која су сигурно економски
остварива борачки додатак и ...
ВОЈНИ ИНВАЛИД: Па то је већ
предвиђено Законом , тај борачки дода~ак?
ЂУРКОВИЋ: Не , борачки додатак КОЈИ Је
Законом предвиђен је социјална категорија.

9
___________ _ _ _!В~о~јн~и~и~н~в~а~л~ид~,1Ју~н~20~2~0.:..
· r:,:о~д~и.:.:.
н.:..
е _________ __ ___

борцима до краја живота , независно

од било каквих других прихода ,
током радно г века, али и п о одласку
у пензију. О во право би такође било
заштићено од бил о какве принудне
наплате. Приватни извршитељи
не би могли да плене та средства.
Признаћете и сами да је безвезе
да борцима дамо . нешто, што би им
по својој функцији контрадикторни
извршитељи пленили .
ВОЈНИ ИНВАЛИД: Предвиђате
ли још неко економско право за
борце?
ЂУРКОВИЋ: Да, то право смо у
радној верзији назвали : «Једнократна
Није у реду борцима који су ризиковали помоћ за борца у пензији.»
живот за државу дати неко право , које је ВОЈНИ ИНВАЛИД: Реците нам нешто
толико рестриктивно да га скоро нико не може
више о томе? .
остварити . Да бисте добили борачки додатак Једнократна помоћ за борца у пензиЈи
како га предлажу, не смете да поседујете стан ,
подразумева да би сваки борац имао право
морате бити незапослени, нико из ваше уже
да када напуни 65 година старости од д~жаве
породице не сме имати неки већи приход.
добије једнократну помоћ у висини Једне
Такви прописи могу да се одреде за неког ко
ипо просечне плате у Србији. На ову помоћ
потражује социјалну помоћ, и то из разлога што
имали би право сви борци (од прве до треће
је постао жртва транзиције. На пример човек
категорије) од момента када напуне 65 година,
који не може да се запосли јер његова струка
независно од материјалног статуса и других
нема прођу на тржишту, а превише је стар за
примања које имају. Борци који су сада већ
преквалификацију. Права борца произилазе из
старији од 65 година, такође би примили ту
потпуно друге правне категорије . Права бораца
једнократну помоћ. .
произилазе из националног признања коЈе се
ВОЈНИ ИНВАЛИД: Предвиђате ли ЈОШ
помиње на почетку сада важећег Закона.
таквих права?
ВОЈНИ ИНВАЛИД: Какав је ваш предлог?
ЂУРКОВИЋ: Не , али не зато што моји
ЂУРКОВИЋ: Предлажемо борачки додатак
борци то нису заслужили, већ да удар на буџет
за борце свих категорија. Без било каквих
не би био превелик. Касније , ако би Србија
социјално правних ограничења . Основ за
економски ојачала , сигурно бисмо могли да
остварење овог права је учешће У рату, и
додамо још материјалних права. Ипак требало
односи се на све, како борце прве, тако и дру~е
би да споменете и друга побољшања статуса
или треће категорије . Мислим на категорије
бораца за које се боримо.
које се сада помињу у важећем Закону. Дакле
ВОЈНИ ИНВАЛИД: Спомените их ви?
без обзира на имовину или друге приходе
ЂУРКОВИЋ: Бесплатно здравствено
борца. Додатак би се исплаћивао
једном годишње, и износио би
најмање једну минималну месечну
пензију на нивоу Србије. То држава
сигурно може да плати и да не осети .
Држава би тако била у обавези
да једнократно, једном годишње, ,
исплати сваком борцу најмање •·
једну минималну пензију, али би
у случају већег економског раста,
држава могла да донесе одлуку да
се те календарске године исплати --.
и већи износ. О висини исплате би
одлучивала уредбом Влада Србије,
сваке године до краја фискалне
године, за следећу календарску
годину. Додатак би се исплаћивао

10
 Војни инвалид, јун 2020 . године

радном стажу, тако да се право на

пензију остварује раније , али се ти
дани неће убрајати у број дана којима
се дели количина уплаћеног новца у
ПИО фонд. Дакле борац ће на тај начин
стећи право да раније оде у пензију,
али му ти дани проведени на ратишту, а
помножени са два, не могу умањивати
просек пезије.
Уколико је борац провео најмање
78 дана на ратишту, а није прикупио
довољно стажа за одлазак у пензију,
биће му додељена минимална пензија .
осигурање, по основу уч ешћа у рату. ВОЈНИ ИНВАЛИ : Носиоц сте
листе Покрета за обнову краљевине
Ово право би имали борци свих категорија и
подразумевало би право на бесплатно лечење Србије. То значи да верујете да је монархија
боље уређење од републике?
у свим државним болницама , без плаћања
ЂУРКОВИЋ: Наравно. Само бих још додао
било каквих партиципација и плаћања за :
да листу поред Покрета обнове краљевине
прегледе, материјал након операција , лекове
Србије чине и Монархистички фронт, његовог
и санитетски материјал .
краљевског височанства принца Владимира
Ово право би се остваривало на основу
Карађорђевића , и Српски покрет монархиста . .
борачке књижице или би подразумевало трајну
ВОЈНИ ИНВАЛИД: Да ли КФОР по вашоЈ
здравствену књижицу која би важила до краја
оцени добро чува Србе на Косову?
живота борца , односно ратног ветерана . ЂУРКОВИЋ: Наша јавност треба да схвати
Право бораца на бесплатно образовање и да је тај КФОР једна корпоративна војска .
бесплатно образовање њихове деце: Алабанци сада полако схватају да су ратујући
Борцима свих категорија и њиховој деци за НАТО, ратовали против своје користи. Био
мора се омогућити право на бесплатне основне је то рат за ресурсе . Њихове финасијере су
и постдипломске студије на свим факултетима занимали ресурси Косова, а не Албанци или
и вишим школама у Србији, како за редовне Срби. Они су те ресурсе зграбили чим су ушли
тако и за пост дипломске студије . на Косово . Отели су их и сада их експлоатишу.
За децу ветерана држава би по основу овог Албански народ је у врло незавидном положају.
права морала да обезбеди бесплатне уџбенике Њих (Албанце) стране службе потстичу на
током школовања у средњој и основној школи. сукобе са Србима , и претстављају им Ср~е
Право на бесплатна документа као главне кривце за њихову лошу позициЈу.
Борцима свих категорија би држава,
по овом праву морала да омогући да
не плаћају никакве трошкове за израду
пасоша и личних карти . То подразумева
да не би плаћали никакве таксе, нити
би им држава наплаћивала образце
или било који други потребни папир,
општински или градски трошак у поступку
добијања документа . Дакле, пасош и
лична карта би били потпуно бесплатни.
Право на попуст приликом
регистрације моторног возила
Борци свих категорија би имали право
на попуст од педесет одсто свих трошкова
приликом регистрације моторног возила, .,______ _ Србима коЈ·у НАЈО потстиче
Та мржња према
за сопствене потребе. . служи као
димна завеса да се не би виде~а
Право на посебан и дупли пензиЈски стаж пљачка ресурса на Косову. Све се одвиЈа
Борци свих категорија имају право да под слоганом отарасите се преосталих Срба
им се време проведено У рату, рачу~а као и биће све уреду. тако да то «чување Срба»
дупли пензијски стаж. Тако што ће бровЈадиа~~ од стране КеЈ·фора .не може бити оцењено
проведених у рату бити помножен са д
дани ће бити приписани другом оствареном високом оценом .

11
----~~~~ ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године
:.:.::..:...-~---- --
105 ГОДИНА ОД КАКО ЈЕ ИТАЛИЈАНСКА РАТНА МОРНАРИЦА СПАСИЛА СРБЕ
105 ГОДИНА ЗАХВАЛНОСТИ ИТАЛИЈАНСКОЈ
МОРНАРИЦИ . .
· · захвалност КраљевсноЈ влади Италще, хвала
ПАШИЋ: Изражавам на1иснренщу 300 ооо српсних војнина и
што се евакуација извршила брзо спасили сте 6лизу . 68 топова и 300 ООО
избеглица, 24.000 аустријских заробљенина! 10.153 ноња, ·
тона хране и маmерщала. Хвала 1,,
помоћ Италијана приликом евакуације
Приредио : ССУ
1915. године, је из неког разлога била затрпана
Српску војску пре 105 година, 1915. године у другим мање важним догађајима, и обрисана
Првом светском рату од уништења евакуацијом из историјских уџбеника. Протеклих година
са територије данашње Албаније спасила је новинари су откривајући ову акцију италијанске
Италијанска морнарица . војске описивали догађај насловима :
Удружење ратних и мирнодопских војних «ПРАВА ИСТИНА АЛБАНСКЕ ГОЛГОТЕ:
инвалида кој е су основали РВИ, Првог светског Српску војску није спасила Француска, већ
рата , овај јубилеј обележиће овај догађај, ове Италија!», под тим насловом се ова прича могла
године током свечаности дана Удружења. наћи и у тренутку писања овог текста на сајту:
Одлуком редакције Војног инвалида за «србин.инфо»
наше читаоце приредили смо текст о овој Часопис, Војни инвалид неће ићи толико
војној акцији, која је опширно описана у књизи: далеко да тврди да Французи немају никакву
« ZA SRPSKU улогу у транспорту

VOJSKU - JEDNA српске војске. Јер се

ZABORAVLJENA зна да су и њихови

PRICA", а коју бродови у мањој

је на основу мери превозили

војних писанија српске војнике. На

приредила, Мила пример рањенике

Михајловић . су возили у Тунис­

Темом се Бизерту, Египат ...
делимично бавио Француски
и академик бродови су
др. Драгољуб такође имали
Живојиновић. улогу приликом

Он је објавио допремања Српске

књигу "Невољни војске на сам
ратници, велике Солунски фронт,
силе и Солунски са Крфа и других
фронт" у којој дестинација.
се дотакао и ове

теме .» Претпостављамо да је француска улога у

У делу Михајловићеве, реч је о војном тој операцији током година пренадувана, тако
документу из 1917. године, са око 130 што су им приписиван е заслуге Италијана. То
оригиналних фотографија, непроценљиве неће бити тема овог броја, поготово не јер је ово
историјске вредности. Према њеним речима година з начајног јубилеја, српско-италијанског
књига је издата на италијанском и српском језику савезништва. Уместо критике других савезника
и подсећа на једну од највећих хуманитарних похвалићемо Италијанску ратну морнарицу.
евакуација свих времена. Током операције Наравно морамо рећи и да су многи након
Краљевска ратна морнарица Италије обавила је читања документа Специјалне канцеларије
евакуацију српске војске и цивила из Албаније. Министарства краљевске морнарице Италије
Операција је отпочела 22. децембра 1915. написаног 1917. године у Милану, рекли :
године и завршила се 5. априла 1916. године. «Требало је испевати и песму, креће се лађа
Спасено је отприлике ЗОО.ООО српских војника, и Итал ијанска, обзиром да је улога ове савезничке
цивила, 11.651 рањеник, коњица која је бројала државе била з начајнија од Француске.
више од 13.000 људи и 10.000 коња, 23.000 Михајловићева каже: .
заробљених аустроугарских војника, 22.000 тона -Листајући по својој богатој историјскоЈ
материјала и 68 српских топова.
архиви набасала сам на документ Специјалне

12
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године

канцеларије Министарства краљевске

морнарице Италије написан 1917. године
у милану. Реч је о заборављеном војном
документу под називом "За Српску војску", Од
тада се овом документу губи сваки траг, али
и права истин а о извлачењу српске војске из
длбаније. Истина ни данас није до краја изашла
на светлост дана, рекла Је Михајловићева током
последње конференције за штампу.
Истичући да је трагом провере валидности
овог важног документа пре више година, она
обијала многа врата широм Италије и Србије
тражећи одговор:
Да ли неко поседује овакав документ?
Дуго је каже наилазила на зид ћутања .
да би на крају добила потврду да се ради 0
потпуно оригиналном документу који је по
свом садржају јединствен, и да документ исте,
или сличне садржине не, неке друге савезничке
војске не по стоји.
То су јој каже признали у влади, и у касније укључују у ову операцију.
Морнарици Италије . Њихова морнарица је овај Према наводима из књиге Миле Михајловић
документ 1917. године написала за потребе евакуација, се врши најпре у Италију, а потом на
Владе Италије . Крф и у Бизерту.
-Са овим документом
деценијама нико није био
упознат, па ни италијанска ,
а пон ајмање српска јавност,
тврди Михајловићева.
Она се каже потрудила
да би се неправда према
историјским чињеницама
исправила.

Документ има
изузетну историјску
вредност и значај за Србију,
као једини постојећи
документ и једина архивска
грађа из тог периода . За
Италију, документ има
огроман политички значај,
јер открива да је Италија том

Када се прочита више

различитих извора , о догађајима У
Албанији 2015. године, ситуација се
може описати :
«Није постојао план евакуације
Српске војске која је била гладна
и исцрпљена , након преласка -
Албанских планина. Након претње
Руског Цара Николаја, да ће
закључити сепаратни мир, ако
се српској војсци не помогне,
Французи и Енглези се правдају
страхом од немачких подморница,
док Италијани започињу евакуацију
Српске војске са Албанских обала. У
мањој мери Французи и Енглези се

13
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године

војни врх, парламент, интелиге нција, велика

ИТАЛИЈАНСКИ МОРНАРИ ЗА СРПСКУ
количина злата и сребра и готовог новца, архиве,
ВОЈСКУ у ВЕЛИКОМ РАТУ
краљ Петар I Карађорђевић и регент Александар.
у јеку зиме 1915/1916 . године српска Обављено је 248 пловидби и употребљено зsо
војска , у клештима армија Централних сила ла ђа , читав посао је обављен уз огроман ризик
присиљена на повлачење у пратњи масе потапања бродова од немачких подморница.
ОД ' .
народа, на албанским обалама Јадрана у истој операциЈИ, евакуисано Је и
спасена је величанственом хуманитарно- 6.000 црногорских војника, добровољаца из
Херцеговине и Боке, и краљ Никола I Петровић
са породицом.

Како каже Мила Михајл_овић подвиг

италијанске морнарице, до сада Је остао скоро

н е познат, а увек су у први план истицане заслуге

. ћ
Француске и Енглеске, иако Је ~ихово учеш е _ у
операцији извлачења српске воЈске из АлбаниЈе
било вишеструко мање ...
-Документ Морнарице Италије - "За српску
војску" је веома битан, јер ко з_на ll!тa би се
догодило на мапи Европе~а ИталиЈ~ ниЈе извукла
војном операцијом италијанске Краљевске
Српску војску из АлбаниЈе. Неко Је очигледно
ратне морнарице. Од 12. децембра 1915,
хтео да сакрије да је после спасавања српске
па до 29. фебруара 1916, италијанска
војске из Албаније та иста реорганизована
морнарица је из Албаније евакуисала
војска «одлучила исход Првог светског рата?!,
260.895 српских војника и избеглица, 24.000
прича Михајловићева .
аустријских војника - заробљени ка српске
војске, 10.153 коња, 68 топова и ЗОО.ООО тона Према оцени Михајловићеве
допринос Италијанске и Српске војске за
хране и материјала. Са војском и народом
победу у Првом светском рату је много већи од
су евакуисани и српска влада, парламент,
признања која су ове армије добиле. Солунски
црква, војни врх, краљ, архиве, драгоцености.
Обављено је 248 пловидби и употребљено фронт је пробијен понајвише захваљујући
Српској војсци, која на том фронту не би
350 лађа. У част ове војне операције, Пошта
Србије издала је поштанске марке. постојала да је Италијанска морнарица није
евакуисала .
-Ово је најбољи начин да се подсети на
неизмерну трагедију рата из које су се родиле
-Нажалост крајем рата Енглеска, Француска
величанствене епизоде солидарности и
и САД поништавају важећи уговор о савезништву
пријатељства два народа, саопштили су из са Италијом и фактички Италију - од земље
Поште Србије. победнице - претварају у земљу губитника,
испричала је раније Михајловићева . Она каже
приликом обавила хуманитарну интервенцију да скоро ништа што је обећано Италија она није
добила.
незапамћених размера. На крају, као потврда да
је Италија добро одрадила посао постоји доказ : -Италија је добила милион мртвих и
Никола Пашић је 22. фебруара 1916. седамсто хиљада ратних војних инвалида,
Италији са Крфа упутио писмо у којем пише: објашњава Михајловићева, додајући да је и
"По завршетку транспорта Срба из тада вођен медијски рат, и да је Италија била
жртва медијског рата.
Албаније, изражавам најискренију захвалност
Краљевској влади за моменталну и ефикасну
интервенцију Краљевске морнарице Италије,
као и за рад свих органа власти, хвала што се
евакуација извршила брзо и на најбољи могући
начин ."

Од 12. децембра 1915. па до 29. фебруара

1916. године, италијанска морнарица је из
Албаније евакуисала близу ЗОО.ООО српских
војника и избеглица, 24.000 аустријских војника
- заробљеника српске војске, 10.153 коња,
68 топова и ЗОО.ООО тона хране и материјала.
Хвала!», написао је Пашић .
Са војском је евакуисана и Српска влада,

14
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, Јун 2020. године

ДАШИЋ: У ЗБОРНИЦИМА ДОКУМЕНАТА И ПОДАТАКА НОР·А, ИЗДАВАНИМ ПОСЛЕ 1945.

ГОДИНЕ, МОГУ СЕ НАЋИ БРОЈНА СВЕДОЧАНСТВА О УБИЈАЊА ГРАЂАНА
КРИТИКА ЗВАНИЧНЕ ИСТОРИЈЕ
Дашић: Влада Србије основала Је Државну комисију эа тајне гробнице убијених после сеnт~мбра 1944. За нешто
више од шест година рада државна комисија је поименично пописала око бо.ооо пострадалих. С обзиром на то
да се Комисија У свом раду У највећој мери користила комунистичком архивском документацијом, да значајан
д от документације фали (око 30%)овај број може бити нешто већи.
пише: Драгослав Дашиh
Диане Будисављевић». Филм је емитован на дан
Током Скупштинске расправе, док се
пробоја логораша из Јасеновца. Јавност бивше
расправљало о новом Борачком закону,
СФРЈ је тано освежила меморију о томе какве су
поднет је амандман да се у члану 32. обрише
злочине над Србима током другог светског рата
«Равногорска споменица)), и уместо ње упише
починиле усташе.
«Антифашистичка споменица~>.
Диана Будисављевић је својом акцијом
Млађи чланови нашег Удружења су
спашавања 10.000 српске деце, из канџи усташа
знали да ће се ово десити и то су прихватили заслужила свако признање и дивљење. Она јесте
објашњавајући да се ми тим делом Закона нисмо али комунистичка ОЗНА није. Крајем маја 1945.
много бавили, већ да смо инсистирали да се по налогу Министарства социјалне политике
права Ратних војних инвалида очувају и колино Хрватске којим је у том тренутку дефакто
је могуће и побољшају. У
управљала комунистичка
томе смо свакако успели,
партија, агенти ОЗНЕ
и нема потребе да о томе одузимају Диани албуме
пишем. Ја бих хтео пажњу са фотографијама деце
читаоца да скренем ноју је спасила. Одузета јој
на један други сегмент је и целокупна нартотек~,
скупштинске расправе, и ано идентификациЈа
а то је моменат када је није била завршена.
председница Скупштине, у то време на челу
Маја Гојковић узела комунистичке партије је
реч и супротставила се Јосип Броз Тито. Дакле
амандману који сам Титови људи наређују
поменуо на почетку овог да се деци са Козаре
текста. које су усташе одвеле у
Генерал Дража Јасеновац, и које су тај
Михајловић је логор срећом преживела,
рехабилитован, и У отежа, или онемогући
СК/lаду са тиме овај Закон спајање са другим живим
је у члану 5. став четири члановима њихових

признао својство борца . породица. Покреће се

свим припадницима Југословенске воЈске ~ некаква врста брисања њиховог идентитета?!
отаџбини који су учествовали у антифаwистичк?Ј Таква наредба је случајни или намерни
борби од 17. априла 1941. године до 1~. маЈа континуитет Титових комуниста са усташким
1945. године. У складу са тиме првобитно Је била злочинима. Прича се да је од Титових сарадника
предвиђена и «Равногорска споменица», ипак овоме највише кумовао Стево Крајачић. Истина
овај злочин комуниста и нема тако јасно лице
иста је амандманом о б р . и сана и преименована
. вић био
у Антифашистичку. Коментар МаЈе ГОЈКО да можемо да кажемо то је урадио Јосип Броз,
. . ·е борба равногораца, против или Крајачић. Због чега ~~г~ пада ~а целу
Је Јасан, неспорна Ј . а «Равногорске комунистичку партију у КОЈОЈ Је било I много
ф Ипак укидањем noJM
ашиста. n аво Равногораца часних људи, који углавном нису ни знали шта
споменице» укида се и р борби против тито у њихово име ради.
коЈ·е су имали У
на заслуге ·е Гојковићева Као што сам у ранијим текстовима описао,
комунистичких злочина, рекла Ј
систем је био такав да прави комунисти нису ни
током скупштинске расп~ав_е. творила питање могли доћи до изражаја и редовно су их чистили
На овај начин, МаЈа Је о и·е О
са функција.
потребе критике званичне модерне истор Ј .
аЈ·боље ће те разумети Ипак документ који већ годинама кружи
каквој критици говорим, н РТС У и
интернетом и нико га није демантовао,
ако на почетку потсетим на недавно на -
а у питању је наређење «Главног штаба
ХРТ-у емитован документа р ни филм «дневник

15
__________ __!В~О~Ј~Н~И!._!И~Н~ВА~Л~И~Д~,~ју~н:.::20::2::0.:..r:..:о::::д::..и_н_е________ _ ___

потписао је Јосип Броз Тито . Горе 0

.
б
. 6
ове наред е Ј едино Је
д
ила наредба
КПЈ за Црну Гору од 05.02.1942
2'~68 године у којој између осталог пише:"
« НАР ЕЂУЈЕМО, командантима
o.J..&~lil А U ЈЮУ' 1 ro SltDI.71 политичким комесарима са подручја
Колашина, Мојковца, Берана
Бијелог Поља и Андријевице:
да одмах без размишљања
Ј:•4• Ь:Ј • о ll ■ H " .. r-.1311. po1tr1J•1~•\1 08 ■0 '" 11.IIJ,alll 1
•о•• а1, • naroa to•••
1n411etr1J■ ljt1•• или тражења неких додатних
обавјештења под хитно организују
• т •1lllla1rp11t1 11ur1oa11J1, p111la'fH0 J..atu1,r131lrt
напад на васојевићко племе јер су
n.i
'11ek t• тorn се, се ■о 11r1n1j1~1 u llr.,, alr 1 Э1оУ•DЧ
они велики Срби.
1ar1•~J.i •• оаоЬ1 о 1\ro10 ро11а1111је prt■a 1rp8ko■ ыrо4.а, њих треба најстрожије казнити
11 .1•, u •111 11а• at1 poka1ao 111po1l11h 1 o•ano1i ■ ооаr-
ь1•1, Ј а,1. ••li•o
t..Jr.oriJ101ti, тако убијајући све редом, све за кога
се зна да није за нашу идеологију.
, 11ьао 111r1 •• pa1nju clr 1o•i ■1 11 PQ Sr'll1j1 41 •j1l1131& oairo Не руководећи се на пол и старост,
t Ь11 1111 1aen1,1 prea ■ 1•0;1а ro4J••1•1 1 pr1,1a,11J1u,,ier 38
01101 o1lj 1ana4 1У1Ь c111h1■001 а. D1pao,, 4r11ao•1 11 ro lz'll1J• жене и дјецу, не питајући никога
■ ora u ро a11t1 ••с" atrogo1t о4 4r.1.11h. за кривице . Куће конфисковати, а
потом запалити, стоку заплијенити.
rr••• pr ра4А1с1 ■ а JVuO 1. oetn1ok1a ~•41а1оааа ое J)Olt■a1Ya'1
a1.llak•.i a1lo1t. Уколико би неко од
партизанских војника покушао
да не поступи по овој наредби,
IID'tl td1•• - 81аЬоu 118rocl1&I команданти имају такве на лицу
мјеста стрељати .
Приликом напада на
Васојевиће партизанска војска мора
добро водити рачуна, да не дође до
сукоба између њих и окупаторске
народноослободилачке војске» п отписао је
војске, коју наше партизанске јединице не
лично Јосип Броз Тито.
смију да нападају, придржавајући се строго
Од редакције Војног инвалида тражи о
наредбе Врхов н е партизанске команде издате
сам да документ о бјаве у п рилогу текста, тако
27.12.1941 . године а са којом су упознати сви
да читаоци сами могу да п рочитају шта је Тито
наши команданти и политички комесари и
на реди о па ртизанима. У до куме нту досл о вце
повј ереници.»,
пише :
Ову наредбу издаје руководство КПЈ за
«Када будемо ушли у Србију, пострељати
Црну Гору, Боку и Санџак, а потписали су је
ћемо све кулаке и домаћине, а нарочито
Владо Мартиновић - Бај ица и Милован Ђилас.
све индустријалце. Имовину великосрпске
Нису сви комунисти били као Ђилас и Тито,
буржоазије, поглавито индустријске објекте
и творнице ћемо пренијети у Хрватску и
било је оних који ова наређења нису слепо
извршавали, али су зато и трпели санкције.
Словенију. Наређујем особито строго понашање
према српском народу, који је у више наврата Ја сам и сам био члан партије и радио сам у
показао непослух и оданост монархији, коју ми Министарству полиције, сваки пут када сам
желимо искорјенити . одби о да извршим неко од овако склепаних
Посебно скрећем пажњу друговима из ПО и подлих наређења, добијао сам казнену
Србије да дјелују оштро и без сентименталности п рекоманду . Тако је било све док ме нису
према својим рођацима и пријатељима, јер је преместили на Хоргош и потом отерали у пензију.
опћи циљ изнад свих наших емоција. Да паче, Тада нисам хтео да ћутим нећу ни данас. Хвала
другови из ПО Србије морају показати већу богу медији су сада доста слободнији па део
строгост од других. истине о злочинима Броза над Србима полако
Према припадницима ЈВуО и четничким испливава у јавност. Критика званичне историје
јединицама не показивати никакву милост која често служи да се прикрију злочини Ђиласа
Смрт фашизму - Слобода народу! и Тита, који су зло чинили и иза партије се
Врховни командант сакривали требала је одавно да почне . Надам
маршал Југославије>> се и да говор Маје Гојковић у Скупштини, неће
Све ове наводе који се могу најблаже потонути у тишини и да ће она имати снаге да
окарактерисати као позив партизанима да врше обнови борбу за истину о Титовим злочинима
ратне злочине, односно стрељања без суђења
над Србима ...

16
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, Јун 2020. године

ГОВОР ПРЕДСЕДНИКА УДРУЖЕЊА РМВИ БЕОГРАДА

ЈОВЕ "ЂАКОВИЋА НА СВЕЧАНОЈ СКУПШТИНИ
УДРУЖЕЊА
Дом РВИ Београда, 21.10.2019.

Поштовани гости,
Драги пријатељи, а њихов свакодневни живот са инвалидитетом
се наставља.
Поздрављам вас испред и у име Удружења А притом нико не може ни да замисли
ратних и мирнодопских војних инвалида колико је тешко живети са инвалидитетом као
Београда, поводом обележавања јубилеја - судбином. Колико је тешко прећи на ослањање
стогодишњице постојања и рада организације на друга чула. Колико је тешко корачати а не
војних инвалида на нашим просторима. осетити тло под ногама, хтети а не моћи баш
Изузетно ми је драго што су нас својим увек потиснути ноћне море, не чути звук сирене
присуством почастили:
аутомобила која упозорава на опасност, не
1. представници Секретаријата за социјална видети светлосни сигнал који вас упућује на
и борачка питања Београда нешто, не удисати пуним плућима ако немате
2. као и наши пријатељи и сарадници из пумпицу крај себе... Речју, да превазиђете
инвалидских организација са којима наше препреке у самом себи, у кући, на улици, на
Удружење активно сарађује у реализацији сваком кораку. Ипак војни инвалиди
заједничких циљева и задатака, посебно то чине свакодневно. Покушавају да живе свој
на заштити инвалида, ратних ветерана, живот на најбољи могући начин, разумно и
жртава рата и ратног насиља, неговања достојанствено, без љутње и горчине, бринећи
патриотизма и одбране историјских за себе и своје породице, и без обзира на
вредности за које су се пре нас бориле ограничења интегришу се и прилагођавају
многе генерације наших предака, ту пре окружењу. Изграђују се у особе са интегритетом,
свега мислим на: које поносно служе и користе и својој породици
представнике Удружења РМВИ и својој заједници и својој земљи. Неки од њих
Србије на челу са председником су уложили вишак своје енергије у спорт, други
Синишом Драшковићем у уметност, трећи у заговарање и лобирање
представнике Дома РВИ Београда,
права и израстање у лидере и одистинске вође
односно бившу управници и
своје сабраће по ранама, и тако редом ... Снага
садашњег управника, Бранку Стојић
духа је снажна без обзира на ограничења тела.
и Миодрага Гаћешу
А жеља за знањем и спознајом нових видика
3. затим представнике медија
непресушни су мотив.
4. као и све присутне чланове и уважене
Као хендикепирана лица, ратни и
госте
мирнодопски инвалиди су пролазили кроз

У години када равно век традиције трновит пут борећи се за своје човекољубиво
баштини Удружење, радостан сам што могу право, за отклањање предрасуда о њима, за
све да вас поздравим окупљене у јединственој изједначавање са осталим члановима друштва.
жељи да будемо део ове колико локално­ Њихово удружење је увек било ту да их окупља
градске, толико и националне приче која ~е као матица, да брине о њима као њихова друга
односи на постојање, заштиту и пром~ЦИЈУ кућа, да им дође као мелем на њихове љуте
права и интереса, културе и идентитета Једне ране.

аутентичне заједнице особа са инвалидитетом Нормално је да је за ових 100 година

какви су ратни и мирнодопски војни инвалиди, постојања и рада, било и успона и падова да би
који су на позив отаџбине, за њу крв проливали се стигли до овог где је Удружење данас. Пређени
и део себе дали, неки остајући доживотни пут којим се прешло представља подлогу за
инвалиди, неки одлазећи да се никада не врате. будућност, а искуство из борби за отклањање
Сви који немају ту срећу да нису особе тешких последица рањавања, снагу да се

са инвалидитетом, често од истих добијају истраје до краја. Радило се напорно, развијали

декларативну подршку. Углавном она. дола~и су се капацитети и потенцијали, борило се да
поводом важних датума, годишњица, ЈубилеЈа би се завршили сви задаци и савладала сва
и тако даље. И то је све. Дан прође, заврша~а искушења. Такође, трудило се и напорно радило
се обележавање, обећања мање - више остаЈу, у лобирању, али се увек налазило и времена

17
....
----------~В~О~Ј~Н~И~И~Н~В~д~Л~И!fд~,nју~Н_!.2~0~20~-_:_:го~д~и,:::н:.:.е__________ _

остваривана је успешна сарадња са Удружењем

и инспирације за забаву, спорт, уметност,
рекреацију. Било је и смеха и суза . Истраживали
су се изазови живота и прихватале мудрости
других. И притом, увек здушно, ношени једном
мишљу, клицало ДА РАТА ВИШЕ НЕ БУДЕ!
Јер, околности у животу не можемо да
бирамо, али зато можемо да бирамо наше
реакције на те околности . Јер "наша судбина није
заn~1еана у звездама него у нама самима", да се
мало послужим речима великог Шекспира . Јер
можда најбољи начин да предвидимо своју
будућност јесте управо да покушамо да је
створимо онаквом каквом је ми сами желимо.
Утим настојањима , наила з ило се на свесрдну
помоћ и подршку Градског секретаријата за
социјална и борачка питања Града Београда,
РМВИ Србије и Домом РВИ Београда, којима,
с овог места, упућујем изразе наше најдубље
захвалности и, ни мање - ни више, преrрuп
искрених жеља да се они наставе и убудуће.
зато, поштовани пријатељи, данас са овога
ме ст а када сви заједнички обележавамо овај
ј . .
наш з н ачајан и р еда к ју 6 иле, наЈискрениЈе жеље
за низање још много успеха У будућем раду,
пропратићу с М аркесовим речима : ,,Будите
сваким даном све бољи и смо~~ите храбрости
да мл адима оставите свет бољи .
желим вам пуно здравља и успеха у
вашем будућем животу и раду.
Хвала ва м и живели !

ОДРЖАНА РЕДОВНА ИЗБОРНА СЕДНИЦА

СКУПШТИНЕ УДРУЖЕЊА УРМВИ БЕОГРАДА

Удружење ратних и мирнодопских војних инвалида Београда по други пут је изабран за

инвалида Београда одржало је Редовну изборну председника овог Удружења .
седницу Скупштине 29. новембра 2019. године у Тако је одлучила Скупштина Удружења
Београду, у Салону Дома РВИ Београда . РМВИ Београда на Редовној изборној седници
На Скупштини су верификовани Удружења, одржаној у Беогр аду, у Салону дома
четворогодишњи мандати делегатима РВИ Београда 29. новембра 2019. године.
опуномоћеним представницима општинских Пр едседник Ђаковић је кандидован од
удружења РМВИ са територије свих 17 стране огромне већине општинских одбора
београдских општина . Удружења РМВИ Београда, а подршку је дала
Изабрани су чланов и Градског и Надзорног и Скупштина Удружења РМВИ Србије, на својој
одбора Удружења РМВИ Београда на мандатни седници од 27. октобра 2019 . године .
период 2019-2023. Мандат председника Удружења почиње да
Јово Ђаковић, досадашњи председник тече даном избора и трајаће у наредне четири
Удружења ратних и мирнодопских војних године.

18
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године

ФИНАЛЕ СПОРТСКИХ ТАКМИЧЕЊА

ЧЛАНОВА УДРУЖЕЊА РМВИ БЕОГРАДА
Беоrрад, јануар 2020 .

У орга низа циј и Удружења ратних и

мирнодопских војн их ин вал ида Београда, у
п етак, 17. јануара 2020. годи не у спо ртским
салама Дома Р ВИ Београда н а Савском тргу 9
у Београду одржа н о је традиционално Финале
спортс ких та кмич ења ратн и х и мирн одо п ски х
војних ин вал ида - чл а н ова свих 17 београдских
општинских одбора Удружења за период 2019-
2020. годин а.
Финални део такм ичења, као редовна
програмска сп ортска актив н ост Удружења Р М ВИ
Београда и саставн и део годиш њег програма
Удружења под н азивом "Побољшање квалитета
живота и социјал иза ција Р М В И Београда" за
период 2019/2 020 . годи н а, фи н ансијски је
подржан од стр а н е Градско г секрета ријата за
социј алну за штиту Града Београда.
Само такмичење, искључиво у појединачној
конкуренциј и, током године је на оп штинс ким
нивоима привукло велики број учесника . По
незваничним подацима такмичило се преко
340 чланова Удружења - спортиста аматера
што у истим што у више различитих спортских
дисциплина , од којих се такмичење у пикаду
У већ добро знаној изузетно јакој
одвијало посебно у мушкој , посебно у женској
конкуренцији у пикаду - за мушкарце, прво
конкуренцији .
место и златна медаља припали су Борисаву
у финалном делу, спортски такмичарски дух
Новаковићу, друго место и сребрна медаља
испољило је укупно њих 37 и то оних најбољих У
Здравку Ј о кићу, а треће и место и бронзана
следећих седам спортских дисциплина: п икадо
медаља припали су Бој ану Ранђ еловићу. Док
у мушкој и женској конкуренциј~, сто ни тенис, ј е у ништа мање оштрој борби у конкуренцији
стрељаштво, шах, куглање и билиЈар. код жена, п рво место и златну медаљу освојила
Нада Прица , друго место
и сребрну медаљу Верица
Урошевић , а треће место и
бронзану м едаљу освој ила је
Николија Давидовић .
Прво пл асирани и освајач
златне медаље у стоном

тенису већ годинама уназад

Хаџи Дра ган Белаћевић само
је потврдио свој квалитет и
да је и даље у изва н редној
форми , а у стопу су га пратил и
Бојан Ранђеловић као
дрогопласитрани и о свајач
сребрне медаље и Здрав ко
Јокић као трећепла сиран и и
освај ач бронзане медаље.
Најбољи стрелац међу
- врсним стрел цима из ваздушне

• &
19
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. годи не
------~~~~~:..::=:,. ~..:....----------
добитник златне медаље з
, ат111v1
Богданка 1овановић, добитник
сребрне медаље и Слободан
Чолић, добитник бронзане
медаље.

Да је прави виртуоз
. .
б илиЈарским
са
штапом Још једн
. Сл б ом
Је п_отврдио о одан Марић
освоЈивиш и прво мес~:о и златн~
медаљу, н и шта слаби1и и одмах
до њега били су Горан Стој ковић
н а другом месту и са освојено~
сре брном медаљом и Горан
Андрић, н а трећем месту и са
освојеном бро нзан ом медаљом.
Ово годишња, по мн ого
ч ему, в е ом а ус п ела сезон а
с портских так мичења ратних и

мирнодоп ских в оиј них и нвалида

Бео града, оконча на је свеча ном

пуш ке био је Ср едо Радовић, освојивши прво доделом н ајсјај нијих одличја
м есто и златну м едаљу . Он је иза се б е оставио - златних, сребрних и брон заних медаља и
Горана Стојков ић а, кој и је освој ио друго место и пригодних диплома најбољим спортистима
сребр ну медаљу и Саву М а рића, који је освојио међу војним инвалидима - чланови ма свих
трећ е место и бро нза ну медаљу. 17 општинских одбора Удружења ратних и
У шаху прво место је заузео Борисав мирнодопских војних инвалида Београда, која
Нова ков ић, друго Зора н Мил етић, а треће Горан је одржана на свечаности уприличеној тим
Андрић . подовом у уторак, 28. јануара 2020. године у
. Са н ајвише освојених поена у куглању, Салону Дома РВИ Београда
наЈбољи резултат је постигао Павле Марић,

20
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године

ВОЈНИЦИ СУ МОРАЛИ ПО ДУБОКОМ СНЕГУ ДА СЕ ПОПНУ Нд НАДМОРСКУ ВИСИНУ ОД 2092

МЕТРА-НА ВРХ ПЛАНИНЕ ОСТРОВИЦА КАКО БИ ОПКОЛИЛИ ТЕРОРИСТЕ

БИТКА ЗА КАБАШ
Терористичко упориште Набаш изнад Призрена на надморској висини вишој од хиљаду
метара, било Је претња древном Душановм граду, оданле се пуцало на возила МУП-а,
све док га војска није елиминисала...

Приредио: Генерал Стојан Коњиковац по чувеној испосници Светог Петра Коришког.

Под тим именом се помиње у даровници
Битка за Кабаш одиграла се марта 1999. године српског краља Милутина манастиру Хиландару
непосредно пред почетак НАТО агресије. Циљ на Светој гори.
операције био Је уклањање терористичког У другој половини 15. века село се помиње
упориша у неnосередној близини града и под именом Петрова Црква.
Призрена. Терористи су из села Кабаш са висине Крајем 19. века Турци су село званично
од 1092 метра, током бомбардовања могли преименовали у Хамидије по султану Хамиду
озбиљно да угрозе саобраћајне комуникације у (Абдул Хамид 11 ). Међутим, надвладао је
том подручју. Да нису на време елиминисани то албански назив Кабаш који су селу дали
би током агресије која је уследила била опасна досељени Албанци из истоименог села у
терористичка база. Напад на ово место је због Албанији.
природе терена тежак јер је из правца Призрена Осим Испоснице Светог Петра Коришког, у
малтене немогуће доћи, а да вас непријатељ селу се налазе остаци неколико средњовековних
не примети. Ипак ми смо нашли начина да их српских цркава и сакралних објеката, црква свете
окружимо и уништимо. Јелене сестре Петра Коришког, а на брду Чукаљ
Пришли смо им на начин како нас нису налазе се и остаци цркве свете Богородице.
очекивали ... Током 1998 и 1999 године у селу Кабаш
Више детаља о самој операцији можете да теросристи су направили базу.
прочитате у другом делу овог текста, а на више Сукоб у Кабашу представља анти­
локалних телевизија у току је емитовање филма терористичкоборбенодејство Војске Југославије
о овом догађају. усмерено на заузимање упоришта специјалаца
Данашњи Кабаш је старо српско село у ОВК у селу Кабаш, општина Призрен. То је била
клисури Коришке реке, општина Призрен. антитерористичка акција коју је извела 549.
Налази се на надморкој висини од 1092 моторизована бригада 16. и 17. марта 1999.
метра, и стратешки је позиционирано изнад године.

града Призрена Циљ анти-терористичког борбеног дејства

У средњем веку село се звало Свети Петар, био је успостављање нормалног живота и рада

29
----------~~~~~~д~Л~И~Д~ју~н~2~0:2:О~.г~о:::д~и~н~е-~===~-~
-в-оЈ_н_и_и-==~~· ~~7"1 549 . мотори зова не бригаде
---
ра з ме ном података са МУП _ и
0
у При зрену, команда бр" М
. ,, гаде
распол а га л а Је подаци ма
о
терористим а, м есту где се налазе и
њиховим а кти вн остим а.

У селу Каба ш налазило се

три десетак теро ри ста који су
свој им присуством и а ктивностима
окупљали, мобилисали
н аоружа вали и врш или обук;
шипта р ског ста новништва ради
омасо вљења свој их сн а га.
Упоредо са ов им акти вностима
вршили су извиђање терена,
прикупљали п одатке и п ратили
покрете вој ске и полиције.
Поврем е но су и спољавали дејства
на полицијска моторна воз ила која
су се кретала на путу Призрен - Сува
Река и чинили ову ко муни кацију
небезбедним .
Кабаш је претворе н у ј а ко и по
мишљењу терориста неосвојиво
упориште . Терористи су се у селу
осећали си гур но због положаЈа овог
сел а кој е је личил о на орловско

гн ездо .
Сместил и су се у дугач ке објекте,
з идан е каме н ом и покри_вене
лимом. Им а ли су просториЈе У
којима су б оравил и и кухињу где
су прип ремали хра ну. Посебна
просторија са некол ико кревета била
ј е припр емљена у фун кцији пружања
санитетске п омоћи рањеним и
у селу Кабаш по законима Републике Србије
повређеним . и·а
без присуства терориста, релаксирати Призрен Мањи издвојен и о бјекат са пар п ростор Ј
са северне и североисточне стране од могућег · МЕС, борбене
служио је као ма га цин за сме штај
испољавања дејства терориста и успоставити опреме и муниције као и интендантске опрбеме.
потпуну контролу територије на том подручју, ' у Ка aUJY
С обзиром да су се терор исти
учинити безбедним комуникацију Призрен - и пут, било
добро утврдили и м и ни рали прил а зн
Сува Река . х из правца
је максимално ри з ично н а пасти и не
ПОЗАДИНА СУКОБА Корише . Зато је команда 549. моториз~~ј~ка
бригаде извршила процену и о~учил~:аористи
После одлично изведене анти -терористичке приђе Кабашу са те рен а са коЈеr их р
акције и уништења терористичке јединице у селу
сигурно не очекују. бри гаде
Јешково припадници 549. бригаде припремали Команда 549. моторизова не ти нскоr
су се за извршење следећег задатка . . анди Приш
упутила Је телеграм ком иште ња
Терористи су се налазили у селу Кабаш. корпуса са захтевом за одобрење ун
Село Кабаш налази се северо-источно од терористичке јединице У селу Кабаш . добрила је
Призрена за око 6 км, на више од 1000 метара Команда Приштин ско г ко рпуса 0
надморске висине . Окружено је високим тражену активност 16. марта 1999. године мера
пла нина ма . Нала з и се на левој и десној страни
Уз предузимање потпунихнде 549.
кањона кроз који тече Коришка ре ка . До Кабаша део кома
безбедности, са мо ужи ·е проценУ
се стиже искључиво теренским возилом путем
моторизова н е бри гаде извршио Ј У задатка :
од Корише или п е шке. . и з врш е tь UJ
ситуа циЈе и до н ео одлуку 0 селу каба ,
Оперативним радом обавештајног органа извршити уништење терори ста У

зо
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године

снаге уништење терориста груписати У два дела.

Први део снага предводио је нач елник
Оперативног органа потпуковник Стојан
Коњиковац. Њихов задатак је био : Извршити
марш на цивилним моторним возилима из
касарне кроз Призрен, Дувску клисуру, Средску и
доћи на Брезовицу у село Севце које се у односу
на касарну и Кабаш налази са супротне стране
планине. У селу сместити људство у просторије
школе, одморити га и до поноћи припремити за
извршење задатка.

Око поноћи кренути и извршити марш пешке

од села Севце (1020 м) до врха Островица (2092
м) на маршевски циљ. На врх планине избити до
шест часова ујутро. По избијању на маршевски
циљ успоставити везу са командантом бригаде,
По успостављању везе кренути у
полуокружењ е терориста са горње стране и
спречити извлачење терориста .

Други део снага остаје у касарни до

избијања прве групе на врх планине и успоставе
везе. Тада врши покрет ка селу Кабаш, обухвата
распоређена у школу у више учионица где је
тер?ристе у полуокружење са доње стране,
вечерала. Мештани села поделили су војницима
споЈа се са првим делом снага и затвара обруч
колаче и већи број вунених чарапа. Срдачно је
око терориста, потом уништити терористичку
захваљено становништву.
групу.
Потпуковници Коњи ковац и Ђокић обилазе
Предузете су мере тајности током припрема
све војнике по учионицама, информишу их о
за извршење задатка. Сем ужег дела команде
задатку где иду и шта их очекује:
бригаде који присуствује доношењу одлуке,
,,Имаћете марш око 12 км преко планине,
никоме се више не преноси одлука за извршење
снег је горе дубок око метар има неколико
задатка.
речица на маршути, ујутру блокада Кабаша од
Потчињеним командантима и коман­
врха Тромеђа на 1934м надаморске висине".
дирима из чијих састава јединице иду на
Настао је тајац. Указује се на значај задатка, на
извршење задатка речено је да припреме
потешкоће које их очекују, мере безбедности
јединице и да ће се кренути на следећи задатак
које се морају поштовати током извршења
у правцу Ђаковице, што је супротан смер од
задатка и мотивише се људство за успешно
предстојећег задатка. Такође указано је да ће извршење.
потпуне информације добити на лицу места на
Пружена је прилика ако се неко не осећа
терену.
способним за извршење задатка да се јави и
Командант пуковник Божидар Делић, камионима врати у касарну. Нико се није јавио .
позвао је начелника СУП-а за саобраћај и без
објашњења пренео му да за два сата у касарну МАРШ ОД СЕВЦА КА КАБАШУ
доведе десет већих камиона са церадама на Марш пешке од села Севце до објекта
којима стоји нека реклама на албанском језику, Островица је 12 км под пуном ратном опремом
што је и учињено. тежине око 25 килограма, успоном од 1020 м
Људство првог дела снага укрцало се у до 2092 м на појединим местима и под углом
цивилне камионе који немају клупе за седење . од 45 степени, снежном вејавицом и снегом
Цираде су спуштене тако да се не види шта се дубине око један метар, физички је најтежи и
превози. Убачене су и "Зоље", муницијске кутије нај захтевнији део антитерористичке борбене
за митраљезе М -84, бомбе су подељене сваком активности.

војнику. Нема приче, вожња траје ... Марш на Са друге стране кључни и најважнији је
моторним возилима креће из касарне кроз део који ствара укупне предуслове успешном
Призрен, Дувску клисуру, Средску па путем на извршењу овог веома важног борбеног задатка.
Брезовицу до села Севце. Успешном реализацијом веома сложеног
По доласку војска и злаз и из камиона и види и захтевног марша остварује се тактичко
окупљене људе који их гледају са осмесима. и зненађење и спречава извлачење терориста из
Село Севце на Шар Планини, основна школа Кабаша пр ема Жар планини.
на висини 1020м, снега још има . Војска ј е Напад и з позадин е терористи не очекују

31
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020 . године

-======
~~~;;;;
;;~~==-=-
------- МАРШ НА КА БАШ 16/17.МдЈ:)Т
1999

..

а положаји које треба да поседну припадници како се пењу постаје све хладније. Долази се до
првог дела снага бригаде сада надвишавају првог потока . Не може се прескочити, а није баш
место где су терористи. Сада се ствара предност ни плитак, паде команда - гази!
нашим снагама исто онолико колико су они Ноге су сада мокре, али је битно да се креће,
имали ако би покрет наших снага био од јер сваки застанак значио би гору ситуацију. Док
асфалтног пута Призрен - Сува Река ка селу се гази снег, који је притом све дубљи (око 1 м),
Кориша па Кабашу. застанци се и не траже , најбоље је док се хода .
Око 23.00 часа, 16. марта 1999. године, Мењају се они који иду први и праве пртину јер
први део снага коју предводи потпуковник је њима најтеже.
Стојан Коњиковац кренула је са пар локалних Војници на себи имају опрему тешку око
водича у ноћни марш из села Севце 1020 м ка 25 кг - два борбена комплета муниције, бомбе,
врху Островица 2092 м надморске висине. оружје, храну, воду, зоље. Под тежином опреме
Испред кућа су мештани, поздрављају газе снег дубине око једног метра, савлађујући
војску која пролази поред кафића "Положај" велики успон.

омладина изашла испред а свира "Марш на Маршује се високопланинским стеновитим

Дрину", да се најежиш.
По дубоком снегу и изузетно хладном
времену, брзим маршем, са пуном борбеном
опремом треба прећи пут од 12 километара и
доћи терористима иза леђа. Све је завејано. На
том терену нема никаквог пута. Лети има само
стаза за ловце .
Војска се одваја са пута, снег је код села
У висини чизама и како се пење
своју дубину. Успон, колона по један, прави се
распоред за смене, да се прави пртина. Ноћ је
~ркла, а како се пењу, магла све гушћа и зној све
Јачи. Иа~о је магла, делимично се види ивица
провалиЈе. Уследило је упозорење - приђите
што ближе један другом у колони и пази на оног
испред себе ако се оклизне. Магла Је све гушћа,
тереном, пошумљеним ниском макијом. Снег
који веје са успоном постаје све дУбљи. Дува
ледени ветар док се под великим напором
војници зноје и успорено дишу. Промрзли су и
исцрпљени, а тек их чека борба. Маршује се У
беспрекорној тишини. Борци су физички веома
добро припремљени .
Пре избијања на врх локални водичи се
повећава вратише назад и усмерише војску у ком правцу
да настави . а
Како је снег затрпао све стазе коло~
иде шумом и увалама. Толико је стрмо да Је
нагиб терена чак 45 степени. Иду један иза
кроз снег.
другог да би се ол ак шало кретање
Повремено застају р ади прикупља
ња колоне и
оријентисања .

32
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020 . године

Свиће ...
Око 07.00 часова , после осам сати
исцрпљујућег марша избише на врх планине .
Види се само небо изнад. Кажу врх Острвица
2092 м . Због сложености марша, напора да би
се избило на врх планине, снежне вејавице,
дубине снега , успона и потребе да се одржи
целина јединице, на врх планине се избило око
сат времена закашњења од планираног времена

доласка на маршевски циљ.

Избијањем на врх Планине одједном Саопштава се и преноси војницима и

на мотороли се чује непрекидно позивање старешинама да иду у спуштање према Каба шу,
потпуковника Коњиковца од стране команданта преко пропланака који је сада под скорављеним
бригаде пуковника Делића, ,,Пољаница 380 снегом, оштрим и залеђеним. Креће спушта ње
овде Пољаница 319 јави се пријем". Кашњење према Суљиним ливадама (1600м) и Мравинац
доласка на врх планине унело је неспокој код (1500м). Колона се дели на два дела да би се
команданта бригаде бринући се за своје војнике направио леви и десни обухв ат.
и старешине шта им се десило . Тада други део јединице коју предводи
Реална је могућност била да јединица командант креће из касарне . Нису кренули
на маршу наиђе на заседу терориста који се раније да те рористи не би открили нашу намеру.
обезбеђују са правца Брезовице . Тешко је и По присти за њу до села Кориша командант дели
замислити какве би биле последице . јединицу на два дела ради стварања лево г и
Потпуковник Коњиковац по избијању на десног обухвата са доњ е стране.
врх планине успоставља везу са командантом Војска са командантом Делићем се пење
бригаде пуковником Делићем, јавља да су а снаге које су ноћним маршем и з биле на врх
и з били на врх планине. планине спуштају се према упоришту терориста ,
Ту се прави застанак док потпуковник који уочавају покрет војних возил а и крећу у
Коњиковац и потпуковник Ђокић сравњују карту извлачењ е пр е м а Жар пла н ини .
са земљиштем и преци з ирају пра вце раздваја ња
ЛИКВИДАЦИЈА ТЕРОРИСТА
сн ага на два дел а ради образовања полуобруч а
н ад те рори стим а са го рње стр а н е. Спуштајући се са врха пл а нине с н аге се

33
 ..

----~~~- кабаwка афера

ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године

на " Праги ВОЈНИК

-- ----
од снајперског м етка по гинуо је onep
,, . В
ладимир
М
арковић (
атар
1979)
. ности познато под називом из Јагодине.
Суђење ~::А>► је суђење злочинцима, Војници
6
су на став или стезање обруча
«КАБАШКА А вено зверство током
КОЈИ су починили нечу уз честе сука е са _груп ама те рориста . Преко
Зенелове махале воЈска се кр еће према цр
Првог светског рата.б 1915 године при кви
КраЈеМ новем ра · . Светог Петра Коришког у доњем делу села
ске војске према Ал 6 аниЈи Кабаш.
повлачењу Срп асакр у манастиру Св.
су изврш или м · са друге стране од Фатисове чесме (15 )
омни а Коришког сачекали су једну чету 20
и објекта Тепе (127 1м) долази се до објекатам
арк . Ј' у се нашао и
Моравске дивизиЈе, уз ко којима су терористи боравили. У
народни зб ег Током ноћи, њих 50 мештана
· у од доласком до објеката где су терористи
А наута на челу са Јусуфом Yкor.:i отели с били смештени успоставља се потпуна контрола
у~орних српских војника оружЈе. Повезали територије. Врши се преглед објеката уз
су војнике и сутрадан изјутра опљачкали,
предузимање мера безбедности .
мучили и убили 180 Срба. За тај злошин
Изванредном акцијом разбијана Је
зликовцима из Кабаша је Суђено 1926.
терористичка група, ликвидирано 6 терориста,
године. Осуђени и затворени су Јусуф Ука и
неколико рањено, овладано простором
Адем Рустем са десетак њихових саучесника.
који је служио као база терористима, где су
Њих 40 под вођством Ибрахима Уке побегли
имали пољску болницу, резерве муниције,
су у Албанију, где су се населили близу
медицинских средстава, лекова, пољских
југословенске границе .
кревета и шатора, униформе, документација .
развијају у покрету правећи полу окружење. НАЈТЕЖИ МАРШ
Командант 549. моторизоване бригаде,
пуковник Божидар Делић, који п редводи снаге М арш ка Кабашу је био најтежи марш
из касарне, обавештава потпуков ни ка Стоја н а током рата на Косову и Метохији 1998-1999
Коњико в ца да терори сти п окушавају да се године, у и зузетно сложеним метео условима.

извуку крећући се узбрдо ка н а ши м сна га м а. Војници су се без одмора пробијали кроз снежну
Ко њ и кова ц пре но си стареши н ам а да вејав и цу, снег дубине једног метр а. После осам
развуку с н аге ради поседања лин ије блокаде и сати и зузетно напо р ног успона на температури

спреч а в а њ а извл ачења терориста . Сам тере н је око 20 сте п ени испод нуле на врху планине и

јако не проходан и отежава потпуно затва р а ње превалили 12 км.

линије блокаде . Наше снаге биле су развучене
колико је то било могуће, а да опет војници
остану у визуелном контакту .
Војска је само неколико минута пре
терори ста и збил а на положаје који надвисују
њихове, да би спречили извлачење терориста.
У том тренутку долази до контакта са
групом терориста у црним униформама.
Једни од других војници су удаљени
петнаестак метара . Почиње међусобна борба ,
војници су прециз нији и туку жешћом ватром.
Терористи се повлаче ка бази у Кабашу.
Снаге војске морају још да се развуку да би
спречили извлачење терориста и због то га се
повећава међусобна раздаљина војника на
метара . Борци заузимају положај е и маскир ају
се. Убрзо на њих наила з и нова група терориста
који су у контакту ликвидирани. У групи су били
и девојка у црној униформи и један муџахедин .
Терористи праве маневар, покуша вајући
да се и з вуку пр е ко брда Бре шта али наилазе н а
борце пуковн ика Делића који су их зауста вили .
Након тога долази до спајања обруча од стра не
оба дела на ших снага . Спуштајући се надоле на
снегу уочавај у се крва ви тр а го в и , што з н а чи да
међу терористима има и ра њен их.
Марш п од пун ом ратном опремом почео
ј е са н адм ор ске висине од 1020м, марш е вски
циљ се н ал ази о н а надморској висини од 2092
м . И з бија њ ем н а маршевски циљ без предаха
јединица ј е из п окрета ушла у борбу и под
борбом се спуштала до надморске висине од
950 м . Ан гажо вање војника и стареши н а У
сложен и м м етео условима трајало је 38 сати.
Задата к је реализован професионално,
разбиј е н а ј е терор истичка јединица" Остварено
ј е изн ен ађе ње и сачувана тајност применом
предузети х ме ра.
Створе н и су услови мирног наставка
живота у селу Кабаш као и околних села по
за ко нима Републике Србије . Град Призрен
25 рел а кси ра н ј е са северне и северно-источне
стране. Успостављена је потпуна безбедност на
регио нал н ом путу П р и зрен - Сува Река .
О во је п ример тактичког изненађења чему
смо увек тежил и током извођења борбрних
деј става. Такође п ример примене и
нвентивности
не
при план и рању бо рбених дејста~а имер
робујући устаљеним шаблонима, Р ма
са мои н ициј ати ве и лукавства У
односу пре
ност
б
неп ријатељу. Добра о уче~ост,
оспосо 6ље 'е а надасве
физич ка пр и премљеност Јединиц шина
п ожртвованост и хра б рост воЈ
· ника и старе

34
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године

ЖЕН Е И ПРАВО ГЛАСА - НЕИСПРИЧАНА

ПРИЧА С КРАЈА ВЕЛИКОГ РАТА
Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена, одржана 25. новембра
1918. године, била је најдемократскији начин доношења одлуке, и то по систему
на хиљаду душа један представник, један човек један глас, а право гласа имали су
сви пунолетни грађани. Међу њима изабрано и седам дама, које до тада нису биле
политички, већ друштвенео активне и то радећи у културним и добротворним
установама.

Приредио: Мирослав Никићевић друге Европљанке, борци за права жена, о томе

дошло је вр еме да Срби, Буњевци и остали
11
Словени у Бачкој, Бан ату и Барањ и одлуче
слободно, по својој вољи , у кој ој држави желе
да живе . Тога ради, састаће се у Новом Саду, 25.
новембра у 11 часо ва Народн а Скупшти на ..."
Овако ј е 1918. годи н е "Српски л ист"
у Новом Саду позвао срп ски и буњевачки
живељ северно од Са в е и Дун ава да уч ествују
у великом догађају, који ћ е да , како се касније
испоставило, преусмери то к исто р ије на ов им
нашим просторима. Преча ни су иза бр али своји х
757 представника, а раме уз раме са Јашом
Томићем, свештеником Блашком Рајићем
другим посланицима , о судбини свог народа
одлучивало је и седам угледних да ма .
Први пут, и то не само у нашој, не го и у
европској историји, жене су добиле право гласа и
имале су могућност да своја мишљења слободно
изразе и укрсте са народним трибунима . То је
време када су Клара Цеткин, Роза Луксенбург и
могле само да сањају.
Јаче него ико, Милица Томић, Мара
Малагурски, Мара Јовановић, Катица Рајчић,
Олга Станковић Анастазија Манојловић и
Манда Сударевић утрле су пут еманципациј~
"слабијег" пола и очитале лекцију тадашњој
европској јавности.
По мишљењу историчара, Велика народна
скупштин а Срба, Буњеваца и осталих Словена
била је најдемократскији начин доно~ења
одлуке, и то по систему на хиљаду душа Један
представник, један човек један глас, а право
гласа имал и су сви пунолетн и грађани. До тада
и су у Аустроуга рској право гласа имали само
винилни грађан и, односно они кој и су плаћали
порез.
Пре саме Скупшти не, грађани тадашњ~х
211 политичких општи н а одаб рали су своЈе
представнике, углавном угледне и значајне
личности из свог краја. Тако ј е међу њима

велика народна скупштина, слика Анастаса Боцарића

35
---------~В~О~Ј~Н~И~И~Н~ВАЛ~~ИД~,ј~у:.:.
-
н .=2.:.:
02:..: _го..:.д..,;..и_н_е_______
0:..... _

---

Мара Јовановић
Милица Томић
изабрано и седам дама, које до тада нису бил е Мала гурски Ђорђевић, Катица Рајчић и Манда
политички, већ друштвенео активне и то радећи Сударев ић.
у културним и добротворним установама. Уч ешће жена у изборном процесу наишло
Нови Сад је тако одабрао Милицу Том ић је на различ ита реаговања широм Европе .
(1859-1944), ћерку Светозара Милетића и Већ ин и то н ије одговарало. Либералније
изабраницу радикала Ја ше Том ића, којој је струје, н а пример у Н емачкој , поздрављале су
очито политичко и родољуби во деловање бил о тај демо кратски потез на Балкану. 3атворенија
породи ч н о уте мељен о .
дру штва била су пр отив .
Са дру гог краја Војводине, и з тада далеког
Посл е В елике народне скупштине жене још
Панчева, у салу Хотела "Гранд" у срцу Српс ке
у век нису добиле право гласа, иако су на томе
Атине, до ш ла је М а ра Јовановић (1853-19 39),
ин систи рале поједине партије . То је очито за то
суп руга чувено г па нч е ва чког издавача Каменка
до ба била одвећ напредна идеја . Прилику да
Ј ован овића , кој и је цео свој живот посветио
учествују у политичком животу жене су добиле
борби за свеср п ске уј едињење, али га је у тој
борби п ретекла смрт, али је зато његов сан
1945. године.
С обз ир ом на чињеницу да се и дан­
досањала његова удовица, велики родољуб и
добротвор . дана с пон екад оправдано постављају питања

Гла сове за безусловно присаједињење о правима и улози жена у друштву и њиховим

Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији дало заслугам а, посматрајући ову историјску причу,
ј е и пет Суботичанки - Српкиње : Олга Станковић не може мо а да се не отмемо утиску да су и
и Анастазија Таза Манојловић и Буњевке : Мара жене свој им директним активностима често

Олга Станковић Анастазија Тоза Мара Малагурски Ђорђевић

Манојловић
36
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020 . године

Манда Сударевић Катица Рајчић

биле онај конструктиван фактор чак и у оваквим Посматрано из данашње п ерспектив е

преломним историјским тренуцима .
Образоване , еманциповане и одлучне
какве су биле, успеле су да припомогну, и таквим
својим значајним делањем и преданим радом,
уједињењу свесловенских државних територија,
као и да скрену пажњу на неопходност добијања
права гласа и уопште веће еманципације у
друштву.
када се 8. март и пра ва жене више декларативно
помињу и обележавају као нешто се скоро па
подразумева, деловање и сам чин ових дама
из прошлог века, пионира ем анцип ације жена
и њихове политичке партиципације, подвиг је
тим е још већи и з начајнији .
А наше помињање је само мали
допринос њиховој људској величини .

Ослобођење новог Сада 1918, српска војска улази у град кроз Дунавски улицу

37
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020 . године

СРПСКА ДРУШТВА, СРПСКА ШТАМПА И

СРПСКА ЋИРИЛИЦА У ДАЛМАЦИЈИ
Срби у далмацији су аутентичан народ који је ост~вио значајан траг у свим
областима животаовог краЈа.

Приредио:Др Коста Новаковић

Срби у Далмацији су аутентичан народ на Од 1842. до 1918. године у Задру је сЈ'еди

овом простору, настањеном почетком 9. вијека,
. д
Е пархиЈе . алматинске .
П
очетком
wте
1841. године
па и раније, што је потврђено свједочењима и у Задру Је основана православна Клирикална
документима иностраних историчара (Ајнхарт, школа, а 1869. Богословски завод који је био
Порфирогенет).Срби су на овим просторима у рангу факултета. Од 1854. године у град
.
Дј евоЈ~чка
у
оставили значајан траг у свим областима живота ради српска школа а
1879. и вртић.
и рада . Српска читаоница Је отворена 1879, а Српска
Пошто су Задар и Дубровник дУЖе штедионица 1902. године. Српско пјевачко
времена били привредни, нарочито трговачки, друштво Бранко настало је 1904. године .
политички и културни центри Срба, тежиште У Задру су излазили српски листови
је на активностима у ова два града, при чему Првенац, Истина (1885-1888), годишњак
је Задар карактеристичан по дјеловању Срба Магазин, Српски лист (1880-1888) и Српски глас
православаца, а Дубровник по дјеловању Срба (1888-1904).
католика, који су често наступали заједнички . Познати Срби који су дио свога вијека
Задар је дуго времена био најважније провели живећи и радећи у Задру били су:
средиште православних Срба у Далмацији, који сердари Стојан Јанковић и Илија Смиљанић, гроф
су били и велики дио његовог становништва. Илија Деде-Јанковић; Петар Јагодић-Куриџа,
вођа буковичке буне; политичари и народне
вође Саво Бјелановић и др Душан
Баљак; академици Гавро Манојловић
и Владимир Поповић; лијечник др
Вук Вујасиновић; епископи и борци
за нациналну просвјету и права
Срба Симеон Кончаревић и Стефан
Кнежевић , др Никодим Милаш,
архимандрит (касније епископ)
Герасим Петрановић; научник
Божидар Петрановић; пјесници
Јован Сундечић и Петар Прерадовић,
књижевници Симо Матавуљ и Владан
Десница.
Пошто је у Задру било сједиште
Далматинског Сабора (од 1861. до
1918), многи српски политичари су
као народни заступници (посланици)
овог сабора живјели и радили у Задру.
Појединци (др Душан Баљак, Сава
Бјелановић) били су истовремено
и посланици у Царевинском вијећу
(Бечком парламенту) .
Дубровник је у другој половини
19. вијека био значајан културни
и привредни центар приморских
Срба . Образовани приморци су као
национални прегаоци (Матија Бан,
Валтазар Богишић, Љуба Јовановић
t ...) прелазили у Србију и Црну Гору.
Задар - Православна Цркв Др Лујо Војновић, кнез, примио

38
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године

IN MEMORIAM
БРАНИСЛАВ - БАЦКО ПОПОВИЋ
БРАНИСЛАВ БАЦКО ПОПОВИЋ, планирањем и организацијом св их видова
генерал - мајор у пензији, лекар - примаријус, школовања и стручног усавршавања лекара и
дугогодишњи члан уредништва часописа медицинских техничара у вој ном здравственом
,,ВОЈНИ ИНВАЛИД", умро је 27. априла 2020. систему. У периоду од 1986. до 1989. године, у
године у Београду. време када је био нач ел ник Санитетске управе
Бранислав Поповић је рођен 1931. године Југословенске народне армије, руководио је
у селу Прекодолцу, општина Владичин Хан, радом целокупног војног санитета, од трупних
од оца Војислава и мајке Роске . Завршио је амбуланти као примарно г нивоа здравствене
основну школу у Владичином заштите, пр е ко војних
Хану, гимназију у Врању болница и војномедицинских
(1951), Меди цински факултет центара који су обезбеђивали
у Београду (1959), Школу секундарн и ниво
резервних санитетск их здравстве н е заштите, до
официра у Београду (1960), Војномедицин ске академије
специјализацију опште (ВМА) као терцијарне
м едицине у Школи народног здравствене устано ве. Целим
здравља " Др Андрија тим системом је руководила
Штампар" и у Војној болници Санитетска управа на чиј ем
у Загребу (1967) и највишу челу је био три године
војну школу Југословенске генерал Бранисл ав Поповић .
народне армије - Школу Запажен је рад ген ерала
народне одбране - у Београду, др Бранислава Поповића на
1982. године . унутрашњој организацији
Професионално се војнихздравственихустанова,
определио за рад у санитету доношењу правних прописа

ЈНА . У току професионалне који регулишу рад санитета,

официрске и лекарске дефинисању доктрине
каријере обављао је високе интегрисане здравствене

и одговорне дужности: био је заштите војног и цивилног

референт санитетске службе здравства у ванредним

и управник амбуланте у 166. гардијском пуку у ситуацијама и рату, о раду здравствене службе у
Лукавици код Сарајева (1961 - 1964); наставник општенародном одбрамбеном рату. Значајно је
у Школи резервних официра санитетске службе допринео међународном угледу нашег санитета
у Београду (1965 - 1972); у Санитетској управи развијајући успешну сарадњу са санитетским
Савезног секретаријата за народну одбрану службама многих земаља и на истоку и на
(ССНО), највишем управном органу санитетске западу, као и оних земаља које нису биле
службе Југословенске народне армије (ЈНА) сврстане у војно-политичке савезе.
био је на више дужности : референт, начелник Поред редовних радни х обавеза
одељења, заменик начелника Управе, а од 1986. целог живота се бавио и публицистичким
до 1989.г. и начелник Санитетске управе ЈНА. и истраживач ким радом . Објавио је око
Од 1989. до 1992. г. био је председник Главне 180 радова у стручним публикацијама, 20
војно-лекарске комисије ЈНА и са те дужности је монорафија у којима је аутор или коаутор, и
пензионисан 1992. г. у чину генерал-мајора . преко 50 неауторизованих радова (студије,
На свакој од наведених дужности постизао елаборати, стручна правила, приручници,
је завидне резултате : као трупни лекар највише прописи и слично) који по тада важећим војним
времена је проводио у касарни и на логорској прописима нису ауторизовани . Највећи број тих
просторији са својом јединицом ; као наставник радова је из области организације здравствене
у Санитетској официрској школи преносио је заштите и санитетске службе у миру, ванредним
теоријска и практична знања из санитетске ситуацијама и рату, али и из области војне
тактике лекарима - будућим санитетским медицине, историје санитета и геронтологије.
официрима и носиоцима рада у санитету Учествовао је у организацији 20
ЈНА; пре постављења на дужност начелника медицинских конгреса и симпозијума. Био је
Санитетске управе ЈНА највише се бавио члан уредништва војно-теоријских и стручних

42
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године

медицинских часописа (Војно дело, Позадина трајан допринос проучавању историје српске
и војносанитетски преглед) . Учествовао је у медицине .
реализацији 13 научно - ист_ражи~ачких пројеката После пензионисања, од 1992. до краја
из области организације воЈне медицине,
1995. године, генерал Поповић је добровољно
здравствене заштите и едукације медицинских учествовао у раду санитета на ратиштима
кадрова. на територији Републике Српске Крајин е и
члан је Српског лекарског друштва од Републике Српске, знатно доприносећи бољој
1967. г. Има звање примаријуса од 1991. године. организацији и ефикаснијем раду санитетскеих
почасни је члан Академије медицинских наука Јединица и установа на тим просторима .
Српског лекарског друштва од 2000 . г. Био је и Генерал - мајор др Бранислав - Бацко
члан Председништва Савеза лекарских друштава Поповић је био председник Савеза удружења
Југославије (1986-1989) . бораца Народноослободилачкоr рата (СУБНОР)
Добитник је Награде за животно дело за град Београд (2007-2014) и потпредседник
српског лекарског друштва за 2015.r. СУБНОР-а Републике Србије од 2007. године па
Написао је са групом аутора значајно до смрти. Као дугогодишњи високи руководилац
дело Војни санитет у српском народу (1998, СУБНОР-а дао ј е значајан допринос формирању
друго издање 2002 године). Уредник је четири општинских организација на територији
монографије о српском војном санитету у целе Србије, помагао у раду и са реалним
балканским ратовима и Првом светском рату и оптимизмом ширио и афирмисао слободарски и
коаутор монографије о партизанском санитету антифашистички дух и веру у бољи и напреднији
у Другом светском рату. Објавио је и тридесетак свет. До краја живота је остао веран завету
радова из историје санитета. Добитник је славних предака да су слобода и социјална
награде "Др Владан Ђорђевић" за 2017.r. правда највеће богатство и да због тога немају
коју додељује Секција за историју медицине цену.

Српског лекарског друштва за животно дело и Нека му је вечна слава и хвала!

43
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године

МИЛЕВА ВУЈОВИЋ НОВАК (1929-2020)

6 а учесник битана на Неретви и Сутјесци, песнин
Милева Вујови11 Новак, прво ор Ч, ,1 Дома РВИ Београда "Жикица Јовановиr,
оснивач и дугогодишњи члан Нњижевне сенци1е
Шпанац'~ напустила нас Је у 91 години живота.

омладинеСрбије,да би касније прешла у Народну

Приредио: Мирослав Никићевић
банку, где је остала све до пензионисања.

Пуно је тога што би се могло рећи, а да опет да рат може човека да огруби и учини
не буде све, за личност каква је била Милева крутим, хладним и неосетним на многе животне

Вујовић Новак, оснивач и дугогодишњи члан дилеме, то смо већ више пута виђали у безмало
Књижевне секције Дома РВИ Београда "Жикица комплетној људској историји, али личност
Јовановић Шпанац". милеве Вујовић Новак управо нам говори
Пођимо редом. нешто сасвим супротно. Она је своје прве песме
Рођена је јула 1929. године као осмо дете написала у рату и читала на бриrадној приредби
у сиромашној породици у Доњем Заrарачу код у Беранама. После завршетка рата, како нам
Даниловграда у Црној Гори. Без мајке је остала у је често говорила, писала је пуно тога, што у
четвртој години. поезији што у прози, и како је
Рат је дочекала са оцем, сама то скромно говорила, за

братом и пет сестара . У првој своју душу.

години рата, Милева разноси Поменимо само неке
поруке и радио вести по одломке из њених дела:

околним селима, доноси Сестри Васиљки,

материјал за умножавање јер погинулој у борби 1942. за
на 12-тогодиwњу девојчицу Купрес, посветила је ове
непријатељ не обраћа пажњу. стихове:

Наредне године, пред налетом ... Али једне црне олујне

италијанске војске и четника ноћи
цела се породица повлачи с У последњи јуриш
Ловћенским партизанским Васиљка ће поћи
одредом, осим оца и најстарије Од храбрих, храбрији
сестре који су одведени у логор. били су у воду
На оснивању 4. црногорске И дадоше живот за нашу
бригаде, пред Врховним командантом другом слободу.
Титом у ставу мирно стајала је и Милева, Једну од песама посветила је и сестри
најмлађи борац бригаде. Како је сама доцније Милени, смртно рањеној у нападу на Ливно:
говорила, када је мало поодрасла вршила је ... Тиха и мирна као река равничарска
дужност четне болничарке, потом референта Милена девојка храбра партизанка
санитета батаљона. Оно што је неопходно На младим плећима митраљез носила
забележено је и то да је била учесник у борбама Мрске фашисте она је косила.
на Сутјесци и Неретви, и да је управо због тих
чињеница одмах после рата стекла право да Као књижевни стваралац и Милева је дуго
носи Ореден за храброст, Орден заслуга за сазревала и да није урођене скромности, могла
народ, Орден братства и јединства и Признање је да нам у трајно наслеђе остави још много
носиоца споменице 1941. године. више својих ауторских дела. Посебно су биле
По својој жељи је била демобилисана у чину запажене њене књиге: збирка поезије- Озбиљно
старијег водника и такорећи одмах по завршетку дјетињство, збирка поезије - Варке и роман -
рата била је учесник прве радне акције Шамац­ Немој да се љутиш. Њен израз и стил су искрени
Сарајево, где проглашена и ударником. и префињени, лирски реализам, где темељно и
Оно што јој је рат одузео, успевала је до најситнијих детаља описује све оне људске
да надокнади школовањем уз рад у данима психолошеке нијансе, дилеме и трауме човека
по ослобођењу, у чему је показала велику како у рату, тако и у миру.
марљивост.
Књижевни радови су јој објављивани
Службовала је у Централном комитету и у многим часописима, зборницима и

44
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, Јун 2020. године

аламанасима, као што је: Антологија савремене
црногорске књижевнсоти за дlецу и младе.
Учествовала је на 14. и 19. књижевним
сусретима: Пјесничка ријеч на извору Пиве, где
је била награђена са посебном плакетом.
у Књижевној секцији Дома РВИ Београда
увек ћемо је паматити као особу благе нарави,
топлог пријатељског осмеха, узвишене духовне
изражајности и чврсте идејне опредељености.
Знала је којој нацији припада, али код ње никада
није било антагонизма, чак ни идеолошког
реваншизма.
Као што смо поменули пре, њен књижевни
израз је био питак, реалистичан, топао, све
дескрипције су биле наглашене и чиниле су
једну веома квалитетну слику њених идеја које
је она носила све време у себи и кроз писану реч
исказивала.

За својих деведесет година много тога је Тог хладног јануарског дана, ми њени
прегурала преко својих леђа, видела, доживела пријатељи no сензибилитету и колеге no перу,
и осетила. Деведесете године прошлога века били смо уз њену ћерку Елизабету, инжењера
су донеле многе свима познате животне и сина Емила, математичара да је испратимо на
промене, што је подразумевало и промену последњи пут без повратка.
система вредности, а то се дало видети у
бројним примерима конвертитства, идејне
дезорјентације, па чак и отвореног реваншизма.
милева је све то стојички подносила, бивајући
својим држањем, размишљањем и делањем ОПРОСТИ
за два копља изнад ситуације и многих
нуваженијих, признатијихн особа које су често (Посвећено мом оцу Спасоју Вујовићу.
Разочаран у поступке
ефектно мењале своја опредељења па чак и
појединих мјесних руководилаца
личне биографије. Идеја једнакости, правде,
Скрати себи живот скоком у бунар)
слоге и заједништва биле су до последњег
њеног даха саставни део њеног бића и живота. Опрости ми оче добри
Брижни, нежни и честити
Што оставих тебе самог
Што не дођох с тобом бити
РОДНА КУЋА
Да Ти старостуљепшавам
Кућа моја родна И утјеху пружам дужну
Оронула, сама Да Ти љепша јутра свићу
Нико је не пази Да олакшам старост тужну

\ И не обилази
Ал' најмађа од свих кћери
Напуштена,запуштена Твоје наде изневјери
Тугује и чами Препусти Те горкој судби
Кров полако клизи, пада Пакостима од нељуди
И ничем се лепом
Више не нада Бејах млада живота жељна
у тешкој борби напаћена
Дјеце њене нема Па хтједох да бољи живот стварам
Да се као некад Ново градим, сружено обнављам
Скупе крај огњишта
И ватру запале Да не буде више сиротиње, глади
Свак да живи добро
Огњиште је угашено И поштено ради
А на веригама
Котао празан виси Али то су само дивни снови били
У дворишту коров Ти још тада то осјети
Тешко је кући прићи Добри оче мили

Док се мала кућа Јер зли људи и сотоне

(некадашња стаја) Наопако све обрну
Увелико руши И сва добра искористе
д нар изнад ње полагано суши И на своју страну скрену

45
UDK 355.292.4
ISSN 0354-9631
COBISS148194567

Решењем Агенције за привредне регистре, број БЈГ 249/2009,

~д 18.12.2009.године, "Војни инвалид" је уписан у Регистар
Јавних гласила, под регистарским бројем NV000240

ОСНИВАЧ И ИЗДАВАЧ:
Републички одбор Удружења ратних и мирнодопских
војних инвалида Србије, Београд, Савски трг број 9/111

ТЕЛЕФОН 011/6687-845
Сајт Удружења: udruzenjermvisrblje.rs
e-mail: volni.invalid@gmail.com

ЧАСОПИС УРЕЂУЈЕ УРЕЂИВАЧКИ КОЛЕГИЈУМ

ГЛАВНИ УРЕДНИК Вук Станић

РЕДАКЦИЈА:

Вук Станић, Драгослав Дашић, Мирослав Никићевић,

Бојан Ранђеловић, Мирчета Јокановић, др Коста Новаковић,
Душан Стојиљковић, Јовица Воркапић, Енис Суљевић,
Саша Трбусић и Звонко Кришка

ТЕХНИЧКА ПРИПРЕМА:
Штампарија Радунић

ШТАМПА:
Штампарија Радунић

ТИРАЖ: 2000
- ВОЈНИ ИНВАЛИД

ОВУ С'/ ЗАКОНСКА АКТА КОЈА РЕГУ.:ЛИШУ

, Јун 2020. године

ПРИМАЊА РМ
КАдА ПОЧИЊЕ ПРИМЕНА НОВОГ БОРАЧКОГ ЗА ВИ ДО 01.01.2021. ГОДИНЕ
КОНА И ОБРАЧУН СЕ ВРАЋА Нд СТАРО
ЗАКОН
О ИЗМЕНАМА И ДОПУНА
ПРАВИМА БОРАЦА, ВОЈН~~t"вКОНА о основним
ПАЛИХ БОРАЦ~ИДА И ПОРОДИЦА
Члан 1.
У Закону о основним правима бо а а
бораца ("Службени лист СРЈ" бр :i4tiв' ~~;~х инвалида и породица палих
Службени гласник РС" 1 бр 101/0S · ' -исправка и 25/00 - УС и
~ав 1. и члану 18. реч~: "про~ч: з==~~ ~; 11
ю 9 -др. закон_) у члану 17.
Југославији из претходног месеца" зам . Раде У СавезноЈ Републици
зараде без пореза и доприноса у Републиец~УСЈУрбс~ речима: .просечне месечне
ИЈИ из претходне године".
Члан 2.
У члану 28. став 2. мења се и гласи:

. .Основ за одређивање месечних износа примања из става 1. овог члана

Је износ просечне месечне зараде без пореза и доприноса у Републи и с би·и
из претходне године, увећан за 80%.". ц Р Ј
Члан 3.
У члану 51. став З. мења се и гласи:

.Накнада из става 1. овог члана износи 100% од просечне месечне

зараде без пореза и доприноса у Републици Србији из претходне године.".
Члан 4.
Члан 71. мења се и гласи:

,.Лична, породична и увећана породична инвалиднина, додатак за негу и

помоћ, ортопедски додатак и накнада за време незапослености усклађују се
једном годишње према кретању просечне годишње зараде без пореза и
доприноса у Републици Србији у претходној години на основу објављених
података републичког органа надлежног за послове статистике и исплаћују се
уназад.

Усклађени износи права из става 1. овог члана припадају од 1. јануара

године за коју је извршено усклађивање и исплаћују се након обрачуна
припадајућих износа у складу са објављеним подацима органа надлежног за
послове статистике.

Од 1. јануара текуће године до објављивања података из става 1. овог

члана врши се исплата месечног износа права који је исплаћиван у претходној
години, а разлика по извршеном усклађивању обрачунава се једнократно.".
Члан 5. .
У члану 103. речи: .обрасцу записника о вршењу инспекцијског надзора и
обрасцу легитимације управног инспектора" бришу се.
Члан 6.
Одредбе чл. 107. до 112. бришу се.
Члан 7.
У члану 113. тач. од 7. до 9. бришу се.
47
-
________ ЈВ~О~Ј!!НИ~ИН~ВАЛ~~И~д~,Ју!.:.н:.::2::0:.:20::.:.·:.;rо::::д.;....ин_е_______

Зд КОН
_

---
О ПРАВИМА БОРАЦА, ВОЈНИХ ИНВАЛИДА,
ЦИВИЛНИХ ИНВАЛИДА РАТА И ЧЛАНОВА
ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА

суверенитета, независности, територијалне

ГЛАВА 1 елокупности и уставноr уређења Реnублиttе
Србије;
УВОДНЕ ОДРЕДБЕ 2) као припадник војске t<раљевине
Ч111н 1, Југославије учествовао у антифашистичкој борби
Овим законом уређују се права и услови
у Другом светском рату од б, до 17, априла 1941.
!la остеаривање права бораца, војних инвалида, rодине;
З) као припадник партизанских одреда
цивилних инвалида рата, чланова породица
палих и умрлих бораца и умрлих војних народноослободилачке војске и партизанских
инвалида и лица које је погинуло или умрло у одреда Југославије, односно Јуrословенсttе
Војсци Србије (у даљем тексту: Војска) у миру, армије учествовао v нтифаwистичкој, односно
чланова породица умрлих цивилних инвалида Народноослободилачкој борби V Друrом
рата и цивилних жртава рата. светском рату, од 17, априла 1941, до 15,

Члан :Z.
маја 1945, rодине 1 v
борби nротив окупатора
и његових сарадника, коме Је антиван и
Права утврђена овим законом заснивају организован рад у тој борби решењем
се на принципу накнаде штете за телесно надлежног органа признат у посебан стаж у
оштећење, односно rубитак живота блиског двоструком трајању по прописима о пензијском
сродника, а права која припадају борцима,
и инвалидском осиrурању;
ратним и мирнодопским војним инвалидима,
4) као припадник Јуrословенске војске v
члановима породица палих и умрлих бораца
отаџбини, односно нао припадник Равногорског
и умрлих војних инвалида заснивају се и на
принципу националног признања.
покрета учествовао у антифашистичкој борби v
Другом светском рату почев од 17, априла 1941.
Члан 3. године до 15, маја 1945, године;
На примања утврђена овим законом 5) као припадник оружаних снага СФРЈ
не плаћају се порези или друге дажбине вршио војне дужности или друге дужности за

предвиђене општим прописима по основу војне циљеве или за друге циљеве државне

личних или других прихода рађана. безбедности у оружаним акцијама ради одбране
суверенитета, независности и територијалне
Члан 4. целокупности Социјалистичке Федеративне
Средства за остваривање и коришћење Републике Југославије у периоду д 17, авrуста
права прописаних овим законом обезбеђују се 1990. године до 27, априла 1992. године,а за
у буџету Републике Србије и буџету јединице припаднике ружаних снага СФРЈ стационираних
локалне самоуправе. на територији Босне и Херцеговине до
19, маја
1992, године;
ГЛАВА 11 6) као припадник оружаних снага СРЈ
Државне заједнице СЦГ, односно Републик~
КОРИСНИЦИ ПРАВА Србије вршио војне дужности ипи друге
дужности У оружаној акцији предузетој за време
!.Борци
мира ради одбране суверенитета, независности
Члан s. и територијалне целокупности Савезне
Реn~лине Југославије, Државне заједнице
. ~орацје држављанин Републике Србије
КОЈИ Је:
СрбиЈа и Црна Гора, односно Републике Србије,
У периоду после 27, априла 1992. године;
1) као припадник оружаних снага
7) као припадник оружаних снага Савезне
Републике Србије вршио војне дужности или
Републике Југославије вршио војне дужности
друге дужности у рату или оружаним акцијама
или друге дужности за војне циљеве или за
предузетим за време мира ради одбране
циљеве државне безбедности ради одбране

50
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020. године

СРБИЈА 9. МАЈ ДОЧЕКАЛА СА

АНТИФАШИСТИЧКОМ СПОМЕНИЦОМ
75 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

БЕЛОРУСИЈА, ЈЕДИНА ЈЕ ЧЛАНИЦА АНТИХИТЛЕРОВСКЕ КОАЛИЦИЈЕ, А ПРЕДСЕДНИК

ЛУКАШЕНКО, ЈЕДИНИ ЈЕ ПРЕДСЕДНИК, КОЈИ ЈЕ ОДРЖАО ВОЈНУ ПАРАДУ ЗА ДАН ПОБЕДЕ,
СВИ ОСТАЛИ КАПИТУЛИРАЛИ СУ ПРЕД КОРОНА ВИРУСОМ ...

Пише : Вук Станић Ове 2020. године све антифашистичке

државе, осим Белорусије , отказале су јавне
Пре седамдесет пет година Црвена армија скупове и војне параде због епидемије вируса
заузела је Берлин главни град тада Хитлеров е короне ...
Нема чке . Војн и ци Цр вене армије Михајил У Минску, хиљаде људи су се окупиле да
Ј е горов и М ел итон Кантарија на Рајхстагу заболи би пратили параду и обележили 75. годишњицу
су цр ве ну заставу, која је и данас симобл поб еде завршетка Другог светског рата у Европи .
над фа ш измом. Белоруски пр едседник Александар
Те 1945. године, 9. маја , Совјетски м а рш ал Лукашенко је у обраћању нациј и казао да се
Георгиј Жуков, британски м а ршал Артур р атн е трагедије не могу уп оредити с било
Теде р н амачки фелдмаршал Вилиј ем Кајтел каквим тегобама данашњи це.
р атиф и кова л и су акт о б езусловн ој предај и На паради је учествовало више од 3000
н аци сти чке Немачке . припадника оружаних снага, десет ин е војних
Хитлер је зва нично пор ажен, а девети маЈ авиона и в ише од 150 војних возила, међу којима
постао је интернацион а лни празник: «ДАН су и тенкови типа Т-3 4 из Другога светског рата .
ПОБЕДЕ» Одред војника у униформама Црвене армије са
М ноге држа ве широм света обележавале пешадиј ск им наоружањем из другог светско г
су овај датум свак е годин е војним парадама и рата такође је продефиловао Мин ском.
други м манифестацијама. Призор је био величанствен . Може се
Највелич а нстве ниј а п арада п оводом овог рећи да Је Стаљин деветог маја 1945 победио
пра з ника је сва ке годин е у Мо скв и . Хитлера, док је Лукашенко деветог маЈа 2020.
Ове године улице Москве биле су пра зне, године победио корону .
а уместо војне параде, у част Дана победе, Лукашенко је рекао и да ниЈе потребно у
Московске улице и тргове прелетали су борбени толикоЈ мери бринути због пандемиЈе корона
ав иони и хеликоптери. вируса, јер је заправо у питању ,<психоза>>

83
 __________ _!В~О~Ј~Н~И~И~Н~ВА~Л~И~Д!:..'!2ју~н:....:2:..:0:.:2:.:.0.:. . .г_о.:...д;_и_н_
е ____ ______ _

Истоврем но интернет
су nреnлав1111е весн1 о
томе да I у плану израда
вакцине nроп1в корона
n11pyca
, КОЈУ гра!Јанима
земаљске куrл препоручује
контроверзни бога-таш
и монополиста У продаји
оператионих програма за
рачунар , Бил Гејц Познат
као власник Мајкрософта .
рпску андерграунд сцену
алт рнатио них о сти су током
nандемиј затрпали оидео
клиnооима о теор ији заве ре
у коЈој заједно учествују
Џорџ Сорош, с р бомрза чка
породица Клинтон. У тим
а ндергра унд клипови ма
критикује се такозва на
((дубока држава» . Спомињу
се и многа имена светских тајкуна за која и мирнодопских војних инвалида Србије овај
просечни Србин није чуо пре доласка интернета празник редовно обележава својим при суством
у Србију. на јавним манифестацијама које организује
Ипак ниј е то за Србију било главно Влада Србије,
дешавање овог 9. маја . Дан победе, у Србији је -Марш бесмртног пука . Већ почетком марта
био посебан у односу на све претходне по томе смо припремили слике наших очева, баба и
што га је популација потомака бораца покрета деда, који се током Другог светског рата борили
Драже Михајловића, дочекала са законом против фашизма, прича потпредседник УРМВИ
који је њихове претке изједначио са борцима Србије Горан Стојковић. Каже и да му је жао што
партизанског покрета. због корона вируса нисмо славили Дан победе,
У питању је члан 1. Закона о правима али да ће мо спремно дочекати следећу годину.
бораца , војних инвалида, цивилних инвалида У нашој земљи, нацистима су се током
рата и чланова њихових породица. Другог светског рата храбро супротставила два
Тим чланом кодификована су права бораца антифашистичка покрета. Равногорски односно
који су се против нациста борили од 17. априла јединице Југословенске војске у отаџбини,
1945. године до 15. маја 1941. године као под вођством Генерала Драже Михајл овића, и
припадници Равногорског покрета у Другом партизанске јединице, под вођством Маршала
светском рату. Јосипа Броза Тита.
За «четнике» је уведена и «антифшистичка Прошле године Ми н истар Зоран Ђорђевић
споменица», тако да је војска рехабилитованог је у свом говору поздравио и борце ратова
генерала Драже Михајловића сада у потпуности деведесетих година. Рекао је да и они са пуним
изједначена са Партизанима.
Закон је усвојен 29.
фебруара 2020. године.
Већ почетком марта
чланови УРМВИ Србије су
планирали да ове године у
складу са новим Законом
потомци партизана заједно
са потомцима равногораца,
сви заједно са сликама
својих предака узмемо
учешће у манифестацији:
<<Марш бесмртног пука».
Нажалост због корона вируса,
манифестација је отказана .
Иначе, Удружење ратних

84
 ВОЈНИ ИНВАЛИД јун 2020 ro ин

правом треба да уч ствуЈу у обеле ав њу о ог у

празника.

Удружење ратних и мирнодопских ВОЈНИХ н кон година ч к

инвалида СрбиЈ~ (УРВМИ), у којем ЈОШ им о су у обзир у те n
чланова КОЈИ су се борили у партизанском Удруж ЊсЈ ратних ми мирно.а,r,оt:к
покрету током Другог светског рата, поздаравило инвлаида СрбиЈ Миt-~и м
је тада овакво излаrаti>е министра. Ђорђевић признати да и рада нацрта э кона и стављање

је потсетићемо, министар који Је од почетка у процедуру ниЈе био лак посао, као и да без
мандата имао велико разумевање за борце и помоћи нашег и других реnрезентативих
ратне инвалиде, а и сам Је учествовао у борбама удружења он можда не би ни видео Скупштину.
деведесетих година. Ипак борци су навими да им не буде лако, а

85
 ВОЈНИ ИНВАЛИД, јун 2020 . године
-
није им било лако ни крајем Другог
светског рата јер Је no заврш тку
рата У Европи, рат против Јапанске
царевин потрајао још не1<0 вр ме.
Ни са Немц~,ма није со ишло
глатко. н мачки војни званичници
су од другог до деветог маја 1945.
године, више пута пр говарали и
nотnисивали акта о предаји . Ипак тек
с докум нт потписан деветог маја
сматра коначном капитулацијом
Трећег рајха Истина немачки
вермахт ниј се у потпуности
предао, наставили у да пружају
спорадичан отпор На т риторији
бивше Краљ вин Југославије борбе
су трајал до 15. маја
Потсећања ради Адолф Хитлер
вођа нацистичког режима и зв рши о
самоубиство ЗО . априла ...
Сутрадан на статуи Германије
на централном делу крова Рајхста га
(Немачког парламента), завијорила
се застава са српом и чеки ћем.
Јосиф В и сер ијонович Стаљ и н,
председник Со вј етског са в еза
наредио ј е да то сликају. Н ем а чки
воЈни ци су скинули заста ву пре н е го
што је направљена фотографија .
Бор бе су обновљене . Стаљинов
план да прогласи победу у битци за
Берлин , против Хитлера, првог маја
на да н радничких права је пропао .
У документарној емисији безусловну предај у, кратак и прециза н, био је
Руске националне телевизије, «Совјет сторм» : Вајдлинг.
Наредник Павел Ларин учесник те битке се сећа Хитлерова војска се ипак није у n оптуности
да је добио наређење да обнови артиљериску предала. Широм Европе настављене су борбе.
ватру на мету 21. Мета 21 била је Рајхстаг. Нови покушај да се немачке снаге приволе
У 10 сати ујутру другог маја војници Црвене да положе оружј е уследио је у граду Ремсу
Армије заболи поново црвену заставу са 7. маја . Тада је п отп исана капитулација која
српом и чекићем на зграду Рајхстага! Овог пута је требало да ступ и на снагу 8. маја у 23:01 по
фотографија је услика на. средњоевропском времену, односно 9. маја по

Та слика и данас симболише пад нацизма, Московском. Стаљин је савезни цима, (Труману
фашизма и краја рата у Европи. и Черчилу) саопштио да сматра да је то требало
Неколико тренутака, након што се совјетска да се деси у Берлину.

застава поново завијорила на Рајхстагу, генерал -Ја споразум из Ремса сматрам само
прелиминарним, рекао је Стаљин .
Хелмут Веидлинг је преко радио станице
контактирао совјетску команду:
Главнокомандујући савезничких снага и
каснији председник Сједињених Америчких
-Молимо Вас обуставите ватру, наши
Држава, Двајт Дејвид Ајзенхауер, уважио је
мировни изасланици ће доћи на Постдамски
Стаљинов предлог и овластио је маршала,
мост У дванаест и петнаест, замолио је Вајдлинг.
Артура Тедера који се већ налазио у Берлину
. Следећег дана из заробљеништва Вајдлинг
да заједно са Жуковим ратификује документ о
Је издао последње наређење:
предаји Немаца.
-Наш вођа (Адолф Хитлер) извршио је
Док су званичници водили рачуна о
самоубиство и тако издао оне који су му се
формалностима потписивања, н а ул ицама
заклели на верност. Таква ситуација сваки даљи
ослобођених градова је почело славље. Сла вили
отпор чини бесмисленим. Наређујем потпуну и
су Париз, Лондон, Њујорк, Москва ...

86
 Аnад сет i1 n т годин Удружење
гласило , односно могућност да O с •
• \-1 t.щрнодоnских војних инв лида БОЈИМ
С би1 , дон по Је одлу у А покрене издавање циљевима , политици ... Редовно и O iект ивно
часоn~, В јни ине лид. обавешт_ава не. само сво1е члан~ ..'Ј... Већ
и ширу Јавност , писало је у уводh, у пр
д н је Војни Инв лид Једини часопис, са броја овог часописа . вог
т ритор~11 бивше СФРЈ , кога праве и издају
во1н~, инв лиди , а који излази 25 година у 1999.. године за време НАТСЈ I ресије
О НТ11Н И Т ту. на СрбиЈу, УРМВ И је и здало 11 - ,1r1арни
двадесети број . До данас смо IJJ 1 ,➔ , ~n ,пи 128
Прв~., рој је припремљен 1995. године , и бројева Војног Ин вал ида, а у ! 1ущ:ю ме ну
покрио Је доrађ је од октобра до децембра те
смо покренули и свој интернt-· с- LlJ r и ,ут уб
1 1 ) године .
канал .
1
/ r Главни уредник часописа био је Ранко П рисутни смо на интер :r y н: r:вим
Cene , ВД rnaвнor уредника био је Владимир друштвеним мрежама .
Л кићевић .
У 128 бројева колико с изr . на
Уредништво часописа чинили су војни више од 1ОО .ООО страна ' , l'\ H 1 ~пету
инвалиди :
пишемо о проблемима, и пр, r1их и
•• Александар Микулић , Миливоје Станковић , ми рнодопских војних инвалид. , ЧЈ , )Вима
Радивоје Јојић , И лија Мирнић, Слободан породица палих бораца и о прс1 ~.1•,1 1= , ора на .
Вукашиновић . Поред уредништва часопис За Војни инвалид до сада је 11нтсрL,,'') дапо
је имао и уређивачки одбор у коме су били: више , државних секр ета ра , м и~-- v. стара ,
Славко Анђелић , Радомир Милатовић, Ђорђе потпредседник владе, Пр едседник државе .
Мандић , Миладин Марић , Бошко Прокић , Ове 2020. године н аставиће мо да наше
Сретен Лазаревић , Милош Поповић , Света читаоце обаве штавамо о свим важним темама
Грбић , Небојша Орловић , Вук Борчић . "Свака борачке популације , а организова ће мо и
озбиљна организација мора имати властито велику прославу поводом 25 година часописа!

VOJ NI \N V ALID

ШОЈНИ @)
► VOJNI \NVALID

...
~ НВАRИА
IROJ 1

1QICТOSAI\ . Df.CEIIIW' , ... GQOIНE I ._.

Г О# ИН А IV • 6 р О Ј 20 • U А Ј 1 llt