Tanjevnost | erotik bliska. Modernizam je bio najblta tradicija nadrealisa, iz le su veoma mnogo crplt ali ne folico fe oblast ela, vee, vite i2 povtsnih sivar. ‘hg loge vain rtd da fo mogerizam ip skeven apis ovens meiniekog ponatanja nadreniisia. Spolja sivar fe agledala drug, Nie bllo Gasbo to priznava jr ie prisnavanje romantiemn spadalo ‘Dobar ton. Vee deo ulicaja Ck je ihioao aver nadvrealsin Istovreme hho modernizam je bio jedan od duhova prosiost! koje fo trebalo so pre pve dn ae ana samodaion dls oe Fiod nfogovih simbota, Koji su za nadrealizam vee napustena canura NiSdernisam, ostajuci u okvirima romantiéarskog pravea, stvorio cogroman bro} obaveznih | postupaka Kohl su rasproswanjen! 1 & Sfaitodnevnam 2ivotu = presi opst fond matte» potetka veka, ko Ime suse formiraleindividualne mastefrancuskih nacrealisia, a talcods Tholskhh pesnika Koll su debitoval uvreme4 sveskog rata | heposred- hho akon njegovog zavréetka, Tu riznicu iserpno je prikazao Maro Prac Wknlia! Agonia romantizma, Pracova fnjig potinje karaktoristiénim motom, Koll u izvesnom misiu edreduje moiodolotko ponasanje autora. On glasi: »Ako posmat- Fajud tpin uperimo pogted a fedmu boju,uoelceme odreden descr: ako tga upertmo « drugu boju dezen €e se promenitl Tu Zivotu posmatrae fora da se udub u desen. Kol. Ge lzabrat zmedu svihostaif samo c= ta} opigivate(Fomas Hard ‘Kao proutavalac knjtzevnost Prac, naravno, nije uzeo bilo, kojt uzor pratedi unagajne poimove 2a tradilju romantizma, Pojmor! Cul, Sirti davola menjajuse od epohe do epohe, od dela do dela, od pisea 4o pisca, ali su osnovni za pravee, koji se Pravac bavi, t 2a roman sam | dekendentizam, Slededi romantiare | romantizam, dekadentt ‘am = kraja XIX veka 2a karalelerisican dezen Prac je uzoo romantica Iknjievnost oniskihe motiva. Kako so taj proces u XIX 1 XX veku odvija ogo bree, éak munjevito (u odnesu na nekadadnju knjizovnu protz- ‘ounia) popularisan sve masovniim sredatviraa komunikacie, sve fale 2o'ge Ie woot, poprima ave ostrie forme. Valla priznalt, priptsu}ucl to ‘ednostima mdse pears poboia vea, i vadset iridoseuh go Sina da su bill svesni ta pojave, eak sta vige, uspesno su fe Koristil Prac otkriva nit romanti¢arskog erotizma'u ogromnom brojt uumainilih gsivareja. rat nd vremenaeakrwen podednako ure nek delima | u kiéa 8 obsirom da nije sociolog ne trudi se da formulise Sud-dase dun vremena, najkarakteristini za svalu epohu. pre ispolja- Yalu drugorazrednim delima, a da lie umnovava njegove éablone. Jer, {aizetna dela, eno individualija, belezena autorovom leno8eu, koja je Jedinstvena a time nije u mod}, hist Iskijuctvo otelotvorenja duha vre- ‘meni, jako mu upravo one dalu osnovn oblik “Ova skrivena prespostavia prad knjigu Hoja nw kom slutaju nije sinteza, pa eak ni antologie, autor le pre svoga sastavio vollKt katal Si oelanont Sania oe, kao Yell Prag pobedo pred ral XVE I'voka i srecno postojalo do kraja XIX veka. Prac Je svoju kn[igu pisao 0 1990.1 1el2, godine. Kada bi mo2da pisao dana verovaino bl otkrio Drisustvo ite oseéajnost ill maste i nakon popularizacile dela nadrea {sta ii postnacrealsta, ko su Je nastavill dale, Grpedl tz lavora koje e raza Prac doplsal a vastite sani o} trade akros bron he earaj umiotan jr now! wore eto nisu bi svesn koje wore ‘zapravo koriste, "Analizirajuei u wlvrdujuél znagenjo termina sromantigan« Prac ‘nam neprelddno nalaze da opstimo s tajnom,slaznoseu | neresinoscu, Fantastinem | iracionalnom prirodom dogadaja | ose¢anjae, Koji su ns haleskorn Vil veka mall pozitvno znagenje | odredivall nepetpunost ljubav marija komornjicka ‘Volim prvi put ~ iako toliko, ah tliko po- ‘ile spatilouste, Vollm najleps sina. ponlzenjem 1 ludilor, se njegovim bledilom j rumenilom, njegovim “Zalim dn te ste2em, stodem, ste2em, sve dok tako dugog da olkupi umiranje moga duha w Tdi te dudnje, u trovanju tebe 2uanjom. ‘to ~ da krlo plave lice nikada nije prekri- onaée glavel ig ~ da nage duse isu upozna- le drhtajzajedni¢ke vetnost; da nam 2to mile ‘miriealo na suncu | da nad mama nije Sumela Erma dade ni pole non eterna Imagle koje dist — ida oko nas nile bilo ney ‘sim prijavstine 1 bede raga. Da su” us prijavitine, kao i2vor! nafte u pustintibijale Five nage udnjo ~ aivotinjske 2udnje —nete le Cudosm Hudsku 2vereieu bllsiavih oct ja hanene date olin advrain | adeno, Nolim' mreim, zudim' presen: in 2udnya rae Ubllai docivam njegor mrt. Ako Ce on zie, timredu =m ako ume 7a mene nema Zivor a= Volim bestidno bee ueajammostt — sa- ozato da me voll umre. “Tio tome sas, éudesna, glupa zveri ~ znas {ne anal ~jer se (vo) mozak sania 9 ivote podehtavajuce telo kao kricnjak na vullant, PeGeecad Urnsavalutt plamen U meni — 2bog toga tu nlogs ataoho racigrani ken & fete ho oj dua, tupania od woe faskotmon, mudrog, pobodnikog tla ~ nece ‘nda bit sigurna da si vollen ~ da tej vor {im ja koja to odbacujem, koje te pobedujer Pies araram ~ omatovedaram Fim pogledom. 1 neopisiva Eari preplanulog lia — o satis us prpurnih si allah je! Dani tna drfim aatvorene kapke da bih vas videla {a bh se vama napa, Sa svojim zlatnim te: {otom bo2im u petit kumiru prinosim be- Zansiudrivu, A kada alazim na s¥eilost, pret ‘Tom! ghevom pretvaram idola u preh! pepeo Mot kalve iiradostt Viadana nish tsobomt — Gvozdenom rukom davim eduseviienfet Zea, hho marim za Eudesne of, grdim gradi koje dt Ei 2'Stetem lice jeding ~ jedino — napaiam uebi ne oselim apsolutn bol ko} Cak iu zvert pobuduje duh. Zelim da so'u too jauku iz naj ‘ubljeg ambisa dotucem, iz ambisa bed, ade Se nalaze duse zadovelimih 1 sith. Zelim dau {ebl probudim daha ~ 0, koji si mi olkrso to. To da probudim duha injegovs strasnu mu alegre postusnst moj, vo — koe Je ‘Bojan Gistn pred tobom, netaknuta dasavar [scam mot vojenja “te ulna, bruaine a kj eva 2dojom {prez Ta vole ja pada ha mene kao lalce proleénog eve. Ga: Naneo ih Jo volar — 1 velar ih od mene dneo, — Ah, i askinuo si me ciniénom izjawom — i ne uubih te, Pred mojim otima valjao st seu grea ‘Shine ubih te, Padao sl mi pred noge Ispunien Slidom \Iugllom ne ubin te, ‘Od th prizora Faspali se samo moja krv og: njem netisiim ~ paltlenim, veenim podarom ‘Eabranjene Zudnje™ umirermTumeedu ako se ‘ne podignes s moje uke Ula si me oesma svojim — | moras da umret, Ukaljaa si me vatrenim hullenjern rect "(tnoras da tres. ~ Ukaljao 51 me uvredli- im dodirom —imnema mugenia koje nec f= Imisii 2a tobe, Nema.osvete sposcbne da is erpe mojumralaéka 2udniu, Nema urairania se emilovail duga moja nad tobom ~ nego ola- Davi stegnuto kandze jeza samflost~ nit Ge ‘tiga pornragii vatren pogled ~ {fir ty lle postojanfe Wbija moje — ane zac quzuje nijedam njegov tremula. — Bezdusnt ‘domone, trast, grefu moga duh.smrino lepl tvete moje Zudnje— propadnil.-o, pozelt da umes" presiatias smr éu tl pripremi, thu bavi vige nikad neee dotads. Moje tuba ne trasi recs tabom, ml zadovolfsivo, nit iz- Inicenje. da je kao start jubav moja cao ‘mit okrutna. , preda} mise! o umn Ides prema ment — ides ka svojo| pogtbii — noguskasem luda radosna~ jer oaeeam coma {ts tvoja mraene, sverina dua. —Unor dl eg Indiana fovim damnare jena vo, nj ovaanje.na vetru. Pala sem a zemlja — sit Sam glut topot nemimnih kopita | nikada Fajska muzika harmonije ne iapunl me tava Zadovolstvor, Nikeda najludl 2agrja) me ne Zatrese taro wiasno kao to lresonye zemlje pod {obom, kad fur oko mone ~ ne videci me —u potent 2a mnom. Vee se priblifule — vee se pre Bitzuje Casale kada Got stat preda mnom — ‘zxpenuiaa — a Ja Cu se bacitl na two} vrat! ul ‘ati 2a griva ~ todnet, nosit ~ usm one. 'S poljskog prevela Biserka Rajéié, ski erotizam. Jer, upravo erotioam otkriva najskrivenije taine romantie- mma, koje itovremeno konstitulsu doziljajkosmosa, mitologie, reli, {nko fe polfska knjavnost —'s obsirom na vecu podredertost stor 1 Kolaktivnom od zapadne knjzevnosti ~ ranula drugagjim putem, va Hjaimati na umu da go novo shvatanje erotizma prosiriio na col Eero Bu, Alto se nisu ispelle unatojknjizavnest onollio Kolko drugde, o> dono su postale deo svakednevico, oblcaja. cake primonjone umetnos Eedovanja. Da 01 fo svakodnevno zapazali nije potrvbna razmata Koneepaljeerolike romantzma ill moderaizma, Kada se krecemo 3 [hv biigkom haredalizmu, ko e imao osecanfo da Jo lzrslo sekoualny ovoluciuto moramo lmall u vidu, mada je drugu svar koliko je to st tha. U svakom slucaju danas tok mozomo oconlivai kako su ta tobo? ta ne eroiske ideje pista slikara romaniizma, dekadencije nadrealizma postale deo optte svest Prilikom istradivana te vrste predstava otkriva se neobiéno ka- raktorstina knjievnolsiorjska polava, Name, pokazule se Kolko Je ‘mnogo.od th motiva, Kot su se u Visoko} knjizevaost smairall tajairy, ospelo f populaene kidevnost th predstava, a onda vulgarizavant pponovo preko th drugorazrednih pisaca ill protzvoduta fabula za pro fiaju veal u tzmenjeno) vera u popularnu knjizeynost.(Nijedna ovde lupotrebljens deffaiciia he smairam vrednujucor), Lieng smatrain da {sb tome femeli pravi knji2ovnl 21vo: | da se nikada, eal & vrerne nah ‘dvorjeg Klasiclama, ne'mode olkiti apsolulno nemesanje =visoker ‘starih povestl Uskladu sa promenom ukusa magi tajne, magia je'tao {'magija precrenih stain povest XVII veka delovaia je nazi Svladala mastom opone. -Updenavanye ultusa { oseéanja svojstvenih pojedinim istorijskim raadobita usov je sine qua non sa inerpretiranje umetniekih dela ‘dok itorja lnjizevnostine moze bee termina), kot su samo moti ‘Sdredenih tendencija osecajnast, Oni reba da budy ompiricke katogo: Fife ont kof h osuduju hao este apatrakje,ne.fataju nista mange od nih Koji slave kao dljalekticko postvarwvanject. Upravo to je naire, ne samo 2a Praca, vee uopste kod opisivanja svake umetnosi, Kod ne fog razumevanja: Umetniet posiavjju pred proutavaoce nz zamki Mada ne siute fore aa naunik zal, fer urbetnil ne stvaraja Zoe Ijeua, Reé fe 0 naladenju nove timetnost. Kad st ptanju pravel ro iantionrskog ‘tpa tmetnic! tebe ukidaj granica-untetmost,ubvrdiva niu novih prosiora njenog iraljevstva ~ fot se razilguje od prostora Bode. Dela ou he Jednom do eksrerni zaljtaka do Eno Iantioarskih uverenja (danas foto lako odredt, Jo feta} pridev oda Re seanednerno} upto, reco, Pros feba da openaia metiost “Za Pracovu generaciju, pored nadreatizms Koj jo postojao ns odo, naling semanas iisvo Koj au dosvel napeipae, la fe usvajanje dekadentizma, ol fe postao deo popularnth predstava, 1 Seako inpoliavanje maste,Uizeio le altho maste, oboleno fe svolevraniin —198 polja: