R!

,ZNICA
MUDROSTI
ABDULLAHA B. EL-MUBAREKA
 RIZNICA MUDROSTI ABDULLAHA BIN

EL-MUBAREKA

priredio:
Muhamed Jusić
Izdavač Korektori
El-Kclimeh Mahmut Suljović
Adnan Camović
Za izdavača
Malik N uravić Prijelom
Muzafera N uravić Ammar Mudcrizović

Recenzija Naslovna strana

Aljo Cikatić Ifet Aličković

Urednik Štampa
Senad Redžepović El-Kelimeh, Beograd

Lektori Tiraž
Sanela Karišik 300 primjeraka
Belma Halilović

CIP- Kar<Uionnai!Hj a y uyoJTHKai(IIjn

HapoJ�Ha fiHfiJTHOTeKa Cp6HJC, l>eorpaJ!

28-298.4

RIZNICA mudrosti Abdullaha Bin cl-Mubarrka l pri redi o

Muhamed Jusić.- Novi Pazar: EI-Kelimch, 20 ll (Beograd:

EI-Kdimeh). -80 str. , IS cm.

Tiraž 300.- Napomt·n� i bibliografske rdl:rcncc uz tekst.

ISBN 978-86-7980-121-0

COBISS.SR- ID 188239628
RIZNICA MUDROSTI
ABDULLAHA BIN EL-MUBAREKA

priredio:

Muhamed Jusić

Novi Pazar, 2012.

 BIOGRAFIJA

Abdullah bin el-Mubarek el-Marvezi el-Huresani,

zvani Ebu Abdurrahman, jedan j e od najučenijih
posttabiina iz Horasana. 1
Pripisuje se plemenu El-Hanzala, jer mu j e otac
bio rob jednog od trgovaca tog plemena iz grada
Hemezana, koji ga je oslobodio.2 Vjeruje se da je
ovo pleme ogranak plemena Et-Temimija.
Ebu Abdurrahman se rodio u gradu Mervu 118.
ili 1 19. god. po Hidžri.1
Otac mu je porijeklom Turčin, a majka Havariz­
ma. Neki smatraju da mu je majka bila Perzijanka,4
a Ibn el-Dževzij s matra da potiče od Turaka koji
su se nastanili u regiji Havarizma.5
O tome kako je Mubarek oženio Abdullahovu
majku postoji anegdota koja je zabilježena u skoro
svim njegovim biografijama.
1 Et-Tab ekat el-Kubra 7/372.
2 Tarihu Bagdad , 10/153.
3 Ibid, 10/154.
4 Historija ara psk e kn jiževn osti, Karl Bruklman, 3/153.
5 Szfetu s-Safve 4/109.
6 Muhamed J usić

Naime, Mubarek je radio kod svoga vlasnika u

bašči, pa mu je ovaj j ednom prilikom naredio da
mu donese jedan slatki nar. Mubarek tako i učini,
ali je nar koj i j e donio bio kiseo. Vlasnik bašče ga
podsjeti da je tražio sladak, a ne kiseo nar. Mubarek
se vrati u bašču, ali i ovaj put donese kiseo nar.
Vlasnik ga, napokon, upita: "Zar ti ne znaš koji
su slatki, a koji kiseli naravi? " "N e, ne znam."­
odgovori Mubarek. "Kako to? " - upita vlasnik.
"Nikada nisam probao ni jed:m od tih narova da
bih znao." - odgovori Abdullahov otac. "A zaš to
nisi nikada probao ? " "Zato što mi ti nisi nikada
dao dozvolu da to učinim." - reče Mubarek.
Ovaj Mubarekov postupak se dopao vlasniku
bašče te ga j e , nakon š t o se još nekoliko puta
uvjerio u njegovu iskrenost i poštenj e, upitao šta
misli za koga treba udati svoju kćerku koju su
mnogi već prosili. Mubarek je odgovorio: "Arapi
su u džahilijetu gledali plemenitost roda, žido­
vi gledaju novac, kršćani lj epo tu, a naš ummet
gleda vj eru. " Nj e gova oštroumnost j e još više
zadivila poslodavca, pa mu je dao kćerkinu ruku. 6

6 Muhammed Osman Džemal, Abdullah ib n e l-Mub arek,

str. 44.
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-MubareRa 7

Abdullah bin el-Mubarek j e odras tao u posebno

teškim vremenima za nj egov rodni kraj Horasan.
Bio je to period širenja abasij skog pokreta koji
će, nekoliko godina kasnije, svrgnuti emevij s ku
dinastiju. Horasan j e u tim godinama bio poprište
mnogobrojnih bitaka i unutraš njih nemira.
U čio je kod Sulej mana et-Tejmija, Asima el­
Ehvala, Humejda et-Tavila, Er-Rabia bin Enesa,
El-Evzaija, Hišama bin U rvea, El-Džerira i drugih
velikana svoga vremena.7 Zufer ga spominj e kao
jednog od Ebu Hanifinih učenika. 8 Ovome u prilog
govore i rij eči Es-Sujutija koji je zabilježio da se
od Ibn el-Mubareka prenose predanja o pravnim
rj ešenj ima hanefij s ko g mezheba. Svi hanefij s ki
učenjaci koji su pisali o velikanima ( tabekat el­
hanefij e) ovog mezheba spomenuli su Ibn el­
Mubareka kao jednog od njih. Također, El-Mizzi
ga svrstava među Ebu Hanifine učenike i one koji
su od njega prenosili.9 Pored imama Ebu H anife,
fikh je učio i od Sufjana es-Sevrija i imama Malika.

7 Tezkira E z-Zehebi 1/253.

8 Ka vaid fi Uluml-Hadis 22/91.
9 Tebjid es-Sahife str. 12.
8 M u h amed Jusić

O odnosu sa ovim velikanima islamske misli

najbolje govori sam Ibn el-Mubarek kada kaže: "Da
me Allah nije pomogao Ebu Hanifom i Sufjanom
es-Sevrijem, bio bih kao i ostali ljudi (u znanju) . " 1 0
Neki historijski izvori mu p ripisuju da j e bio
prvi koji je u islamskoj pisanoj tradiciji napisao
zasebnu knjigu o džihadu.11
Poznato je da je napisao osam knjiga. U musli­
manskim bibliotekama se naj češće nailazi na nje­
govu knjigu Ez-Zuhd. Te knjige su, ustvari, zbirke
hadisa i predanja o temi kojom su naslovljene i da
sadrže jako malo zasebnih stavova autora. Zbog
toga nij e moguć potpun uvid u cjelinu nj egove
misli. Upravo t aj mali b roj anegdota iz života,
izreke i poezija koju s mo pokušali skupiti u ovoj
knjizi, daju poseban značaj u rekonstrukciji idejnog
sistema kog je Abdullah bio izgradio.
Ibn el-Mubarek j e j edinstven primj er musli­
mana koji se uvijek držao sredine životnog puta.
Trgovinom j e zarađivao znatnu svotu, ali je živio

1° Ka vaid fi U lum -l-hadis 22/91.

11 Ebu el-Vefa ei-Meragi,Abdullah ibn el-Muba rek , str. 19.
 Riznica m udrosti Abdu llaha bin ei-Mubareha 9

skromno trošeći prihode na one koji su bili njih

potrebni.
O njemu najbolje govori činjenica da se u svojoj
misiji afirmisanja islamske naobrazbe i opće obra­
zovanosti islamskih masa nije, kao većina druge
uleme, ograničavao samo na retoričko podsticanje
na s tj e canje znanja. Znatan dio svog bogatstva
trošio je na pomaganje (stipendiranj e) onih koji
su o dlučili krenuti tim putem. Ne samo da j e
pomagao one koji s u kretali s�::-.Lam:1 nauke već i
renomiranu ulemu svoga vremem .1oput Sufj ana
es-Sevrija i Fudajla bin Ijada.
Hatib el-Bagdadi bilježi da j e Abdullah rekao:
"Da nije peterice, ne bih se b avio trgovinom. "
Kada j e bio upitan ko s u oni, rekao j e : "Da mi nije
Sufj a na es-Sevrija, Fudajla bin Ijada, Muhameda
bin es-Semaka i Ibn Uleje." Na ovo j e Bagdadi
dodao kako je Ibn el-Mubarek, od svake karavane
koju bi rasprodao, izdvajao troškove porodice i
onoliko koliko mu j e dovoljno da obavi hadž, dok
bi sve ostalo dijelio prijateljima koji su se bavili
naukom.12

12 Tarihu Bagdad 6/ 235.

10 Muhamed Jusić

Kada su mu jednom prilikom sunarodnjaci za­

mjerili što više udj eljuj e učenicima koj i dolaze iz
udalj enih krajeva islamskog svijeta nego onima iz
Horasana, Abdullah je pokazao svu dubinu svoga
poimanja prosvj etiteljskog rada kazavši da to za
posljedicu ima širenj e znanja i interakciju među
islamskim naučnim krugovima. To je samim tim
p roces koji zaslužuj e da se pomogne. n
Ekonomska neovisnost koju j e Ibn el-Muba­
rek uživao, odigrala je ključnu ulogu u izgradnji
nj eg�we neovisne ličnosti koja mu j e omogućila
da se kritički osvrće na tadašnju svakodnevnicu.
Kritikovao je kako vladare tako i intelektualne i
ulemanske krugove koji su se neupitno stavlj ali
na raspolaganje vladajućoj eliti.
Iz rij eči osude koje j e izrekao i njegovih sta­
vova (što se jasno može vidjeti iz nekih anegdota
koj e ćemo spomenuti) prema vladarima, možemo
p rimjetiti da je Abdullah imao izrazito kritički
stav prema ovom staležu. Bez obzira na to, nij e
bio utopista koji je zagovarao uređenje društva
b e z vladaju će klase. U više navrata j e, čak i u
svojoj poeziji, podsj ećao na neophodnost uspo-

13 Ebu el-Vefa el-Meragi, Abd ullah ibn el-Muba rek, str. 18.
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-MubareRa 11

stavljanja vlade koja upravlja društvenom s ferom

života i brine o zaš titi vjere i vj ernika. Međutim,
nj e govo suprotstavlj anje nepravdi inspiris ano
snagom njegove moralne ličnosti, neminovno g<l
je dovodilo u sukob s a različitim nivoima vlas ti,
koji su, u odsus tvu sistema nadzora i polaganja
odgovornosti te neizgrađenosti vje rske ličnosti,
bili najpodložniji činj enju nepravde i neislamskim
ponašanjima svih vrsta.

Odmjerenost je A bdul bhu u svemu bila životna

odrednica. To se najviše ogledalo u srazmjernom
izvršavanj u vj erskih dužno s t i . P rava rij etko s t
j e naći nj emu sličnu osobu koja j e bila u stanju
da istovremeno bude 1edan o d najvećih nauč nih
autoriteta svoga vremena, ali i vojnik koji lično
učestvuj e u borbama sa muslimanskom voj skom.
Abdullah ibn el-Mubarek s koro da nije ostavio
ni j edna "vrata dobra" a da na njih nije pokucao.
Njegovo poimanje skromnosti i asketskog života
j e posebno bitno, jer oslikava izvorno poimanje
duhovnog bivstvovanja prvih generacija muslimana.
Nj egova vremenska bliskost s vremenom u kor-n
12 Muhamed Jusić

je živio Allahov Poslanik, s.a.v.s., bila je garancija

doslj ednosti u poimanju zuhda koji u nje govoj
misli nij e značio potpuno odricanj e i žrtvovanj e
ovoFjetskog života na račun duhovne nadgradnje.
Naprotiv, bio je to srednji put kakvom je podu ča­
vao Allahov Poslanik, s.a.v.s., koji od čovj eka traži
:ia ovosvjetska uživanja ne učini j edinim smislom
života, već da bude istinski Božiji namj esnik na
Zemlji, živeći i privrj eđujući u skladu s uputama
Sveznajućeg.
O vakvo nj e govo poimanje zuhda je bilo ar­
guri?: entom mnogima, poput dr. Abdul-Medžida
el-Muhtesiba, 14 da poreknu tvrdnje prema kojima
je rani islamski zuhd (potenciranje skromnosti)
bilo pod izravnim utj ecajem hri šćanskog i hin­
duskog asketizma. Možda je to kasnije bio slučaj
sa nekim segmentima sufijske duhovnosti, ali ne
i sa zuhdom kako ga je p oimao Ibn el-Mubarek
koji se u nekim krugovima islamske misli smatra
pretečom sufizma.
Ako se nje govo insistiranje na skromnosti i
duhovnom odgoju može dovesti u vezu sa bilo
kakvim historijsko-kulturnim okolnostima, onda

14 U nje'govoj knjizi, Abdullah ibn el-Mubarek el-Mervez i.

 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-Mubareka 13

je to slučaj sa pojavom pokreta zenadiku, koji je

baš u tom p eriodu počeo uzimati sve više maha i
postajati sve Otvoreniji u plasiranju svojih stavo­
va. Ovaj ideološki pokret, iako nije imao jasno
preciziranu organizacionu strukturu, pokušao j e
ponovno oživjeti anarhistička učenja kasne per­
zij ske misli. Neki historičari su ovo tumačili kao
posljednji pokušaj poražene perzij ske civilizacij e
da se suprotstavi islamskim osvajačima, ovaj put ne
oružj em, već širenjem svjeton:':wra i učenja koj a
su bila u suprotnosti sa zvaničnim tumačenjem
islama. S obzirom da su sljedbenici ovog pokreta,
s kojima će se abasijske halife (posebno El-Ha di)
djelotvorno obračunati, zagovarale anarhizam i ne­
ograničeno uživanje u ovozemaljskim blagodatima,
može se pretpostaviti da je Ibn el-Mubarekovo
insistiranje na skromnosti i mor::dnom životu bilo
neki oblik revolta u cilju sputavanja širenja ovih,
prema islamu, nastranih shvatanja.
Drugi razlog koji bismo mogli spomenuti veže
se za opće razloge nastanaka i š irenja ranog sufiz­
ma, o čemu dr. Jusuf el-Karadavi kaže:
"Sufij e s e pojavljuju u vremenu kada j e kod
muslimana preovladavalo materij alno i intelek­
tualno. O kretanj e materijalnom proistekla j e iz
14 Muhamed Jusić

ras koš i i izobilj a u kojima su živj ele ne ke generac ij e.

To se des ilo nak on brilj antnih p o bj e d a i p eri od a
naglog š iren j a i s l ama k oji j e mus li manima d oni o

ve lika materij al na d ob ra i o groman e konoms ki

p rosp eri tet. To j e uzroc iral o p retj eranu o d anost

materiji, š to j e vodil o k a p retj er ivanj u na i ntel e k ­

tualnom planu ta ko da j e p oj am v j erovan j a p ostao

termi n za fil ozofij u, teol o gij u i dij al e kt iku, k oj e

čovj ek u n isu osiguraval e d �h ovnu si tost. Č ak se

i fikh b avi o samo vanj skim asp ektima vj ere, a ne
i unutraš nji m.
U tak voj atmosf eri d ol az i do poj ave sufij a k oji
su nasto aj li i sp uni ti p razninu k oj u n i su p o krili
15
teol ozi n it i p ravnic i .

S ve okolnosti o kojima El- Karadavi govori n i su

bile p ri sutne, ne b ar ova ko izražene, u Ib n e l -M u­
b arek ovom vremenu, ali su se slič ne tend enc ij e
mogle p ri mj etiti j oš u vremenu p osttabii na. To nas

navodi na to d a, ako ve ć tra žimo vanj s ke okolnosti

k oj e su d ove le do f ormiranj a lič nosti ka kva j e bio

Ibn e l-Mu b are k, ne sp omenemo ovo p olar iz iranj e
i sl ams ke m isli kao p otenc ij a lni razl og.

11
dr. Jusuf el-Karadavi, Dvije fetve o tesavvujtt, prij evod:
dr. hfz . S afet Halilović, Novi horizonti, br. 45/ maj, 2003.
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-Mubareka 15

O direktnom povodu nje govog kretanja pu­

tem zuhdt:t Ibn Ebu el-Vefa el-Kureši el-Hanefi j e
spomenuo n e posebno p oznato predanje . Prema
tom predanju, imam Ebu Hanife j e upitao Ibn
el-Mubareka o prekretnici koja s e desila u nje­
govom životu i koj a j e od nje ga u činila alima i
zahida (odrica telja od ovoga svijeta, skromnika)
na šta mu je on ispričao svoju životnu priču. J edne
večeri sj edio je sa društvom u bašči veseleći s e,
j eli su i pili. Ibn el-Mubarek j e, kao što mu j e t o
b i o običaj, svirao na lutnji s v e do kasno u n o ć
kada s e društvo razišlo, a on ostao d a spava. U
snu j e vidio pticu na drvetu iznad sebe kako uči
kur'anski aj et: Zar mje vrijeme da se vjernicima
srca smekšaju kad se A llah i Istina koja se objavljuje
spomen e? (El-Hadid, 1 6)
Nakon ovog čudnog s na, slupao je lutnju i
odlučio krenuti putem s kromnosti.
Nerasprostranjenost ovog predanja u Ibn el­
Mubarekovim biografijama, i njezina sličnost sa­
predanjem o prekretnici koja �e desila sa Fudajl bin
Ijadom, navela j e mnoge da posumnjaju u njenu '
16 Muhamed Jusić

autentičnost. Međutim, samo predanje nema neku

značajnu praktičnu vrij ednost.
,, .... ,,
..,�- ....- ....-

Neka od predanja koja se prenose o njegovoj

s kromnosti skoro da više liče na legende nego na
stvarne osobine jednog čovjeka.
Pretj erivanja o d strane prenosioca predanja
uvij ek p ostoji kao obj ektivna mogućnost. Ali,
i p o re d t o ga, cj elokupna slika, koja se dobiva
k o mpletiranje m sitnih fragmenata iz različitih
historijskih izvora, a koji govore o ovom velika­
nu daj e p redstavu o kakvoj se moralnoj veličini
radilo. Niko ne može osporiti da slika koju danas
imamo o Ibn e l-Mubareku j este ona kakvom su
ga doživljavali i oni koji su o njemu govorili. U z
to, teško da bi zauzeo mjesto u historiji koj e mu
danas p ripada, a da nij e bio " nadnaravan" u prak­
ticiranju islama, čineći dj ela koja su i po tadašnjim
mjerilima bila dostojna divlj enja.
To što Ibn el-Mubarekova djela i pos tupci danas
izgledaju nestvarno ne treba biti razlog sumnje u
njihovu autentičnost, već povod da se zapitamo
�ako se čovječanstvo izopačilo do te mj ere da nam
 Riznica mudrosti Abdullaha bin e i-Mubareha 17

činj enj e dobra i potpomaganj e drugih, na način

na koji j e on to činio, izgleda prosto nemogućim.

Iako se pisana riječ, kao medij prenošenja uče­

nosti, pojavila u krugu islamske civilizacije još u
prvom stolj eću islama (zapisivanj em Kur'ana, a
potom i sunneta) usmena predanja su j o š dugo
ostala ključna alatka znanosti. Ovo je bio u�rok
da snaga pamćenja i iskazivanja naučnih činjenica
ili mudrosti u stihovima koji se lahko pamte i šire
među masama budu osnovnim predispozicijama
svakoga ko želi uzeti učešće u naučnim tokovima.
Abdullah bin el-Mubarek j e imao sreću da ga
Uzvišeni obdari s obje ove osobine.
Imam Neim bin Hammad (jedan od Buharijinih
učitelja) je rekao: " Č uo sam Ibn el-Mubareka da
kaže: 'Rekao mi j e otac: 'Kada bih našao tvoje
knjige, spalio bi ih.' Odgovorio sam mu: 'Sve što
se nalazi u nji ma nalazi s e i u mojoj glavi. "' 16
Prijatelj s kojim j e odrastao kasnij e j e pričao
kako su, j o š kao dj ečaci, slušali nekog čovj eka

16
Ebu ei-Vefa el-Meragi, Abdullah ib n el-Mubarek, str. 33.
18 Muham e d Jusić

kako drži hutbu. Ibn el-Mubarek j e rekao kako

j e hut bu naučio napamet. N eko od prisutnih j e
t o čuo i zatražio da j e ponovi š t o j e ovaj i učinio
ponovivši je od riječi do rij eči. 1 7

El-Jafi'i u djelu Mir,retul-Džinn,m i Ibn d-Imad

el-Hanbeli u Šezeratuz-Zeheb su spomenuli da j e
Ibn el-Mubarek pred samu s mrt krenuo putem
izrazitog asketizma.
Međutim, ovo se ne nalazi kod ranijih autora
koji su pisali njegovu biografiju, kao što su: Ibn­
Sa'id, Ibn-Hibban, El-Hatib el-Bagdadi, Halife bin
Hajjat, Ebu Abdullah el-Halim en-Nejs aburi, te
je to navelo mnoge da posumnjaju u autenti čnos t
ovog predanja. Posebno uzimajući u vidu činje­
nicu da j e to bilo suprotno cjelokupnom sistemu
življ enj a koji je Ibn el-Mubarek izgradio i koji
je zagovarao, radeći za ovaj svij e t kao da nikada
neće umrij eti i pripremajući se za Onaj kao da će
sutra preseliti.

17 Ebu el-Vefa ei-Meragi,Abdullah ibn el-Mub ,Jrek , str. 33.

 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-Mubarel;!a 19

Ne treba zanemariti činj enicu da s u kasniji

zagovornici ekstremnog asketizma tražili uporište
u prvim generacijama muslimana pozivajući s e
n a skromnost I b n el-Mubareka i njemu sličnih
autoriteta, a koji se nij e u potpunosti slagao s a
njihovom vizij om zuhda . Time bi na neki način
legalizirali kasniji ekstremni asketizam.
Preselio je na Ahiret 181 . godine po Hidžri.
Ostalo je zabilj eženo da j e n smrtnom času
pogledao prema nebu i nasmijao sc, a onda pro­
učio: Za ovako nešto n eka se trude trudbenici.18
(Es-Saffat, 61)

18 Minhad žul-abid in , (Staze sljedbenika islama), str. 200.

ANEGDOTE IZ ŽIVOTA
22 Muham e d Jusić

DOBROČINSTVO PREMA DRUGIMA

Muhammed bin Ali bin el-Hasan bin Š ekik j e
pripovijedao kako mu je otac pričao da su Abdu­
llahovi prijatelji iz Merva, kada je došlo vrij eme
o dlaska na hadž, tražili da zaj e dn o s njim idu
na p u't hodočašća. Pristao j e pod u slovom da
mu daju sav novac koji su planirali potrošiti na
putu kako bi njime raspolagao. Sav taj novac j e
s tavio u svoju s eharu i čitavim putem o d Merva
do Bagdada pokrivao sve njihove troškove. Ku­
p ovao im je najkvalitetniju hranu i poslastice. Iz
Bagdada su svi izišli u najboljoj odjeći, a sve to na
Abdullahov račun. U Medini bi ih upitao š ta su
im rođaci poručili da kupe, pa bi im za to izdvojio
novac. Tako bi postupio i u Meki. U povratku bi
i dalj e snosio sve troškove dok god se nisu vratili
kućama, a onda je platio da se kuća svakog hadžije
· u krasi. Tri dana po povratku pozvao je sve hadžij e
iz svoj e pratnje na ručak i svakome vratio kesicu
s novcem. 1 9

19 Szfetu s-Sa fue, 4/ 126.

 Riznica mudrosti Abdullaha bin ei-Mubareka 23

Jednom prilikom Abdullah bin el-Mubarek

je sa prijateljima krenuo na hadž. Kada su p rošli
kroz nekoliko gradova uginula im je ptica za lov.
Abdullah je naredio d:1 je bace n:1 obližnj e s met­
ljište. Dok su s e nj egovi prijatelji udaljivali, on s e
zadržao toliko da je mo�ao primij etiti djevojku
'
�

koja j e izišla iz obližnje kuće i uzela bačehu lešimt

Abdullah j e pošao za njom do nj ezine kuće
i upitao je zašto j e uzela lešinu. Dj evojka mu je
odgovorila da živi sa bratom i da nemaju ništa
osim odjeće na sebi, a hrane se samo onim što
nađu na smetljištu. J oš mu je ispričala kako im
j e otac bio bogat i da su im zbog nečijeg zuluma
uzeli sve što su imali, a oca ubili.
Pogođen njezinom pri č o m Ibn el-Mubarek
je naredio da se karavana vrati, a zatim j e upitao
onoga kod kog mu je bio novac o iznosu s kojim
raspolaže. Ovaj reče da ima hiljadu dinara. Abdu­
llah naredi da odbroji dvadeset dinara koliko mu
je potrebno da se vrati kući, a ostatak da da sirotoj
dj evojci. "Ovo nam j e bolje od toga da obavimo
hadž ove godine."- dodao j e i vratio se u Merv.20

20 El-Bidaje ve en-nihaje, 20/ 203.

24 Muhamed Jusić

Muhamed bin Isa je pričao kako je Abdullah

bin el-Mubarek često navraćao u Er-Riku. Tamo
je imao mladića koji bi mu za vrijeme boravka u
gradu pomagao u poslovima i uz to slušao hadise
kojima j e Abdullah podučavao. J ednom prilikom
Abdullah dođe u Er-Riku, ali ga mladić ne dočeka.
Pošto je bio pošao s mudžahidima u bitku, nij e
se dugo zadržavao i nije se posebno raspitivao o
mladiću. To je učinio tek nakon što se vratio. Sa­
znao j e da je uhapšen zbog duga koji nije mogao
vratiti. Abdullah se nije prestao raspitivati sve dok
nij e saznao kome je mladić dužan i o kolikom se
iznosu radi. Platio je mladićev du g od deset hiljada
dirhcma. Č ovjeka kome je vratio dug Abdullah
je zamolio da odmah ujutru zat raži mladićevo
oslobađanj e i da nikome ne kaž e ko je izmirio
dug sve dok Abdullah ne preseli na Bolji svij et.
Ibn el-Mubarek je napustio Er-Riku početkom
noći a, negdj e u isto vrij eme, i mladić je izišao iz
zatvora. Č uvši da j e Ibn el-Mubarek bio u gradu i
da se raspitivao za nj ega, re da je, nedavno krenuo
na put kući, mladić krenu za Abdullahom. Kada ga
j e stigao, Abdullah ga upita gdj e je bio i zašt o ga
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-MubareRa 25

nij e vidio u gradu. "Bio sam zatvoren zbog duga."

- odgovori mladić. Abdullah ga onda, kao da ne
zna, upita o načinu na koji se oslobodio. Mladić
ispriča sve o neznanom čovjeku koji je platio dug, a
Abdullah ga posavjetova da se zahvali Uzvišenom,
Koj i mu je pomogao da riješi probleme. Sve do
poslije Abdullahove smrti, mladić nij e saznao ko
mu je izmirio dug.2 1

Seleme bin Sulejman j e govorio: "J ednog dana

je došao neki čovj ek kod Ibn el-Mubareka tražeći
od nj ega da mu otplati njegov dug. Ibn el-Mu­
barek ga posla s pismom upućenom jednom od
nj egovih zastupnika. Kada je došao, zastupnik ga
uyita koliku svotu je tražio da otplati svoj dug.
Covj ek odgovori: "Sedam stotina dirhema." Za­
stupnik zatim napisa pismo u kom obavj eštava
Ibn el-Mubareka da je čovj ek tražio 700 dirhema,
a da mu je on napisao 7000, a ljetina j e propala.
Abdullah mu je odgovorio pismom u kome kaže:
"Ako je ljetina bila slaba i propala, pa i naš život j e
prolazan? Isplati ono š t o sam t i napisao u prvom

21 Sifetu s-Sa fve 4/ 126.

26 Muh ame d Jusić

pismu, j er Allah voli kada čovje k iznenadi svoga

brata dobrom." 22
Ismail bin Ajaš j e govorio: "Na Zemlji nema
nikoga kao što j e Abdullah bin el-Mubarek. Ne
znam da je Uzvišeni s tvorio ijednu lijepu osobinu a
da je nije dađ Abdullahu. Oni koji su ga poznavali
pričali su mi da su sa njim putovali od Egipta do
Mekke i da im je cijelim putem kupovao najbolju
hranu dok je on svakog dana postio."2J
O POŠTENJU
H asan bin Arefe j e pričao kako je Ibn el-Mu­
barek na j ednom svom putovanj u u Š am posudio
olovku da nj ome nešto zapiše. Kada se vratio u
Merv ugleda o j e u svom prtlj agu pozaj m lj enu
olovku. Odmah se vratio u Š am i vratio o lovku
osobi od koje ju j e posudio.
O HRABROSTI
Abedetu bin Sulejman je govorio: "Učestvovao
sam s Ibn el-Mubarekom u jednoj bici protiv Ri­
mljana. Kada s u se voj ske sučelile, izišao j e jedan

22 Si fe tu s-Safoe, 4/ 118.
23 Sife tu s-Safve, 4/ 128.
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-Mubarelm 27

Rimljanin i tražio da neko iziđe na dvoboj. Istupio

je j edan čovjek i nakon duže borbe Rimljan ga ubi.
Isto je bilo i sa drugim koji mu se pokušao su­
protstaviti. Onda je izišao jedan musliman i nakon
duže borbe uspio je ubiti Rimlj anina. Bio sam od
onih koji su se gurali oko ovog junaka kako bi ga
vidio, ali je on svoje lice bio sakrio okovratnikom.
Nisam se mogao strpiti, povukao sam j edan kraj
okovratnika i spazio Abdullaha bin el-Mubareka.
Okrenuo se i rekao mi: 'Zar si i ti, Ibn Amru, od
onih koji mi ne žele dobro ! ? '"24
O VRJEDNOVANJU ZNANJA
Abdullah bin Ebil-Abas, vladar Merva, j e jed­
nom prilikom noću došao kući Abdullahu bin
el-Mubreku kako bi ga podučio nekom hadisu.
S:1 sobom je bio p oveo i pisara i p onio papire i
pera, ali ga je Abdullah odbio podučiti. Vladar ga
j e tri puta zamolio, ali j e Abdullah bio neumoljiv.
Razočaran, vladar naredi pisaru da skupi papire,
i reče: "Očigledno Ebu Abdurrahman ne vidi da
sam dostojan da me poduči hadisima Allahovog
Poslanika, s . a. v. s . " Kada su krenuli da nap u s te
kuću, Ibn el-Mubarek ih j e ispratio do kućnih

24 Szfetu s-Safve, 4/ 128.

2S Muhamed Jusić

vrata. Vladar reče: "Nisi me s matrao dostojnim

da me podučiš, a sada me ispraćaš ! ?" Abdullah
odgovori: "Spreman sam potčiniti ti svoje tijelo,
ali ne i hadis e Allahovog Poslanika, s .a.v.s."25
O NJEGOVOJ BOGOBOJAZNOSTI
El-Kasim bin Muhammed je pričao: "Putovao
sam s Abdullahom b in el-Mubarekom i često sam
se pitao: 'Po čemu j e ovaj čovj ek bolji od nas pa
je tako poznat među ljudima? Ako on klanja, pa
i mi klanjamo, a ako on posti, pa i mi pos timo !
A ako on ratuje, pa i mi ratuj emo, ako on obavlja
hadž, pa i mi ga obavljamo!'
Tako smo j ednom, dok s mo putovali u Š am,
zanoćili u jednoj kući. I znenada se ugasila lampa
i neko od nas je izišao da je ponovo upali. Kada
s e svjetlost vratila u s obu, pogledao sam u Ibn
el-Mubareka i vidio da mu s e brada bila natopila
suzama. Pomislio sam: 'Prestigao nas je Ibn el­
M ubarek ovom b o go b ojazno š ću ! ' M ora da s e
prisj etio kabura i Onoga svij eta kada s mo bili u
onom mraku."26

25 Ebu el-Vefa el-Meragi, Abd ullah ibn el-Muba rek , str. 17.
26 Sifetus-Safvc , 4/ 129.
 Riznica mudr osti Abdullaha bin ei-MubareRa 29

O ISTRAJNOSTI U PODUČAVANJL
Ali bin el-Hasan bin Š ekik j e pripovij edao kako
j e u jednoj izrazito hladnoj noći pošao za Abdu­
llahom da ga isprati iz džamij e . Kada su došli do
vrata, ovaj ga je počeo preispitivati hadise kojima
ga je ranije podučio, sve dok muj ezin nije proučio
ezan za sabah-namazY
O DESETOSTRUKOM
UVEĆAVANJU NAGRADE
U domu Abdullaha bin el-Mubareka je j ednog
dana odsj e lo deset učenih gostiju - sve znalac do
znalca. On ne imade niš ta da ih ugosti, do konja na
kom je jedne godine išao na hadž, a druge u borbu.
On zakla konja, skuha jelo i p rimače ga gostima.
Nj egova žena povika: "Zar na ovome svijetu nisi
ničim drugim imao da ih p<JČastiš osim vrancem!?
Zašto si ga zaklao ! ? " Abdullah bin el-M ubarek,
čuvši te riječi, uđe u kuću, uze opskrbe koliko j e
vrij ednost ženinog vjenčanog dara i pusti j e istog
trena, rekavši: "Meni ne priliči i ne odgovara žena
koja se srdi na goste ! "
Ne prođe mnogo, dođe m u neki čovj ek i reče:
"O imame muslimana, imam kćerku kojoj je majka

27 Te zkire, 1/ 277.
30 Muhamed Jus i ć
-------

u mrla. Ona svaki dan plače i od tuge i j ada trga

odjeću. Danas hoće da prisustvuj e tvom predava­
nju, pa joj reci koju rij eč utjehe da bi joj se utješilo
s rce!" Kad Ibn el-Mubarek sjede za govornicu,
održa predavanj e koje ju je utješilo i ublažilo tugu
za majkom. Djevojka je, vrativši se kući, kazala ocu:
"Pokajala sam se zbog tugovanja i plakanja. Neću
se više srditi na Boga Veličanstvenog i Uzvišenog!
Ali, imam jednu potrebu." "Kakvu ? " - upita j e
otac. "Govoriš m i uvijek da me ugledni mladići

prose i da moju ruku traže velikani i bogataši,

pa te zaklinjem Bogom da me vjenčaš samo za
Abdullaha bin el-Mubareka. Ako u koga od nas
ima vjere, to je on."- reče djevojka.
Otac je udade za Abdullaha bin cl--Mubareka,
odnese joj veliki namještaj i dade golemo bogatstvo.
Abdulbhu bin d-Mubareku posla deset konja dJ
11:1 njima vojuje na Božijem putu.

Abdullah usni san u kom vidj e nekoga kako mu

govori: "Ako s i radi Nas pu stio staru ženu, evo
dadosmo ti djevojku mladu, djevicu! A ako si zbog
Nas z:1klao vranca svojim gostima, evo dadosmo
ti deset umj.csto onoga jednog! Sve to učinismo
da znaš da se kod N:1.s jedno dobro djelo računa
deseteros truko! Kod Nas neće propas ti nagrada
 '3
Riznica mudrosti Abdullaha bin ci-Muhareka 1

dobročiniteljima. Svaku ko poduzme nešto radi

Nas, pa (misli da) gubi, neka zna ch ne gubi."'S
Abdurrahman bin Ubcjdullah je rekao: "Bili
smo kod Fudajla hin Tjada kada mu je došao ha­
her o smrti Ahdulbha bin cl-Mubarcka, pa je on
rekao: 'Allah mu sc smilov:w, nije i;r.:l sebe ostavio
nikoga ko hi mu bi(> r:1v:111.'"''J

28
Savjeti vla sti ma , str. 279-280.
29 Szfetus-Safve. 4/ 122.
MUDRE IZREKE
34 Muhamed Jusić

Mudrosti koj e s m o ovdje skupili, a koj e s e

pripisuju Abdullahu b i n el-Mubareku u musli­
manskoj tradiciji sc nazivaju hikmet, čiji pluralni
oblik glasi hikem. Ovaj pojam ima više značenja
u araps kom j eziku: mudrost, razboritost, znanje,
filozofija, istinitost, pravednost, medicina, izreka,
.
maks ima, princip, motiv i slično.
El-Džurdžani, u dj elu Et-7.-mfat (Definicije),
pojam hikm et definira kao "nauku koja s e bavi
spoznajom suš tine stvari, s hodno ljudskim mo­
gućnostima, na način na koji se one manifes tuju u
postojanju." Č ini se da on ovdje hikmet poistovje­
ćuje sa filozofijom, š to je trend koji je bio prisutan
u kasnijim razdobljima islama. Međutim, i pored
toga, on spominje i definicije koje su davane ranije,
bez preciziranja izvora, a prema kojima je hikmet
j edinstvo znanja i dj elovanja; svaka misao koja
označava istinu; jezgrovita i razumski prihvatljiva
misao u kojoj nema viška riječi; postavljanje stvari
na njihovo mjesto.10
Hikmeti i mudrosti Ibn el-Mubareka su sinteza
svih ovih definicija i kao takve ih treba razumijevati.
One su j edinstvo viš estranog znanja, iskustva i

30 El-Džurdžani, Et-tarifat str. 123-124.

 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-Mubar e�a 35

prakse koja pretenduj e da, nadahnuta istinama

Objave, osvijetli put moralnog uzdizanja. To su
jednostavne i nadahnjujuće mudrosti ili savje ti
kazani u pravo vrijeme i na p ravom mjestu.

Abdullah bin el-Mubarek j e rekao: "Robovi

dunjaluka napuste dunjaluk a da ne okuse naj­
lj epše što on ima da ponu di." U pitaše: "A š ta j e
t o na dunjaluku najlj epš e ? " "Spoznaja Uzvišenog
Allaha. " - o dgovori on.3 1

Poniženje dolazi uz pohlepu.32

Najučeniji se treba najviše b ojati Allaha.33

31 Hilje tul-evlija , 8/167.

32 B ehdžetul- rnedialis, 2/160.
33 Hiljetul-evlija , 8/168.
 36 Muhamed Jusić

Kako neko može tvrditi da j e učen ako nije

bogobojazan i skroman! ?34

Ahlak j e vedrina i osmjehnutost lica, činjenj e

dohlra i suzdržavanje od uznemiravanja, činjenja
zla i neugodnos ti drugima.15

Da nahranim siromaha jednim zalogajem draže

mi je nego da sam izgradim džamiju.36

Ništa me ne pogađa kao to š to ne mogu naći

nikoga ko bi mi bio b rat po vjeri, u ime Allaha.37

' 14 Eš-Š'arani, E t-Tabakatul-kubra, 1/51.

35 Hiljetul-evli ja, 8/ 168.
36 Tenbihul-Mu gterin, str. 168.
37 Si fetu s-Sa fve, 4/125.
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-Mubarel;!a 37

Pitali su Abdullaha bin el-Mub areka: " Š ta j e

bolj e : pamet ili odgoj ?" Pa j e o dgovorio: "Pam·er
je bolj a!" "A šta je pamet ? " - upitaše dalje . Pamet
j e u tome da u čiš i radiš po znanju. Pamet j e kad
znaš kako da radiš ." - odgovorio j e on.38

Kada bi se čovj e k čuvao stotinu loših stvari a

činio samo j ednu od njih, ne bi bio od onih koji
se čuvaju od zla. Tako i kada bi čovj ek imao s amo
j e dnu džahilij ets ku osobinu, bio bi džahil. Zar
nisi čuo šta j e Uzvišeni rekao Nuhu, kada j e ovaj
kazao: Doista je moj sin od porodice moje. (Hud,
45) Rekao mu je: Savjetujem te da neznalica n e
budeš. (Hud, 46) 39

Znanje počinje čvrstom odlukom, zatim dolazi

slušanj e, razumijevanje, pa pamćenj e, a na kraju
širenje (podučavanj e drugih) .40

38 Sa vje ti vlastima, str. 269.

39 Hiljetul-cvlija, 8/167.
40 Ed-Dibadžl-Mu zeheb, str.131.
38 Muham e d Jusi ć

Kako se dobrom može ispuniti srce koje je puno

ljubavi prema dunjaluku i okovano grijesima!? "41

N eko je upitao Abdullaha o lijeku za s rce, a

on je odgovorio: "Lij ek za s rc e j e da što manj e
susrećeš ljude. "42

Ko od vas nauči Kur'ana koliko mu je dovolj­

no za namaz, neka se posveti znanju, jer se kroz
znanj e spoznaje značenj e Kur'ana."4'

41 Hil]etul-evli]a , 8/ 167.
42 Mervezi dr. A bdul-Medžida el-Muhtesiba, Abdullah
ibn el-Mubarek, str. 130.
43 Eš-Š'arani, Et-Tabakatul-kubra , 1/50.
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-Mubareka 39

H atib el-Bagdadi navodi predanj e u k o m e

spominj e d a se Abdullah b . el-Mubarek obratio
Sufjanu es-Sevriju: "Ebu Abdullahu, koliko j e Ebu
Hanife daleko od ogovaranja? Nikada ga nisam
čuo da ogovara čak ni neprij atelja!" Sufj an mu j e
odgovorio: "Tako m i Allaha, o n j e toliko pametan
da tim činom nije htio uništiti svoja dobra dj ela."44

U ovom našem dobu ne znam nikoga ko j e

spreman da otvorenih prsa prihvati savj et.45

Neko se tako jednom prilikom požalio kako

više nema ljudi koji su spremni drugima dati savjet.
Abdullah ga upita: ''A gdje su oni koji su spremni
da ga prihvate!? "46

44 Tarihu Bagdad, 10/153.

45 Eš-Š'arani, Et- Tabakatul-kubra, 1/50.
46 Hiljetul-evlzja 8/166.
40 Muham e d Jusić

O d dunj aluka treba uzimati samo onoliko

koliko je dovoljno za jedan dan.47

Onaj ko se s trpi kratko trpi, a onaj ko s e ne

s trpi kratko uživa.

Neko je od Abdullaha bin el-Mubareka zatražio

savj et, pa mu j e on rekao: "Ostavi se pretjeranog
zagledavanja, bit ćeš bogobojazan. Ostavi se pretje­
ranog govora, bit ćeš mudar. Ostavi se pretjeranog
jedenja, bit ćeš od onih koji su istrajni u pokornosti
(ibadetu). Ostavi se traganja za greškama drugih,
pa ćeš početi primjećivati vlastite greške."48

Neko je rekao A bdullahu bin e l-Mubareku:

"Ja sebe vidim boljim o d onoga ko je iz nepravde
ubio drugog čovj eka." Na ovo mu je Abdullah

47 Eš-Š'arani, Et- Tabakatul-Kubra, 1/52.

48 Tenbihul-Mu gterin str. 88.
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-Mubar eRa 41

odgovorio: "Tvoja samouvjerenost je gora od čina

onoga koji j e nepravedno ubio drugog čovj eka."49

Š ekik bin Ibrahim je pričao kako je neko rekao

Ibn el-Mubareku: "Zašto ti, nakon što klanjaš,
ne o s taneš da sj ediš s nama? " Abdullah mu j e
o dgovorio: " O dlazim da b i h provodio vrij eme
sa ashabima i tabiinima." "A gdje su sada ashabi
i tabiini?" - upitaše ga. On odgovori: "Kroz ono
znanja što imam pratim predanja o njima i njihovim
dj elima. Š ta bih mogao činiti da sa vama ostanem
kada vi samo druge tračate! ?"50

Pametan čovjek ne treba o lahko shvatiti trojicu:

alima, vladara i brata u vjeri. Onaj ko o lahko shvata
ulemu, ostane bez Onoga svijeta. Ko olahko shvata
vladara, ostane bez ovoga svij e ta. A ko olahko
shvata brata u vjeri, ostane bez ugleda.5 1

49 Tenbihul-Mugterin str. 166.

so Hiljetul-evlija , 8/164.
SJ Eš-Š'arani, Et- Taba katul-kubra, 1/51.
42 Muhamed Jus i ć

Bišr bin el-Haris j e pričao kako j e neko upitao

Ibn el-Mubareka o hadisu Allahovog Poslanika,
s.a.v.s., dok je hodao, na što mu j e Abdullah bin el­
Mubarek odgovorio: "Tako se ne poštuje znanje."
Bišr j e dodao kako mu s e ovaj Mubarekov
postupak jako dopao.5"

Koliko malih djela nij et učini krupnim, a koliko

velikih dj ela učini sitnim. 51

Izabrao sam četiri riječi (četiri poruke, op. aut.)

iz četiri hiljade hadis a:
- ne povodi se za onim što ti žena kaže,
- ne obmanjuj se imetkom,
- ne opterećuj s tomak preko nj egovih moguć-
nosti 1

52 Hiljetul-evlija, 8/166.
53 Eš-Š'arani, Et- Tabakatul-kubra , 1/51.
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-Mubarella 43

- uči samo ono što će ti koris titi !'+

Voli povučenost i preziri slavu ! Ne pokazuj da

voliš povučenost j er će te to uzdići iznad drugih.
Dois ta je onaj koji za sebe tvrdi da je skroman
izišao iz okvira skromnosti, jer time privlači hvalu
i veličanje drugih. 55

Koliko hafiza Kur'an proklinj e iz njihove unu­

trašnjosti. Kada god s e t ak av o grij eši o svoga
Gospodara, Kur'an mu se obrati iz nj egove unu­
trašnjosti riječima: 'Ne nosim se ja zbog toga. Zar
te nije stid Allaha! ? '56

Dunjaluk j e zatvor za vje rnika. Najbolja dj ela

koj a može činiti u tom zatvoru su strplj enj e i
obuzdavanj e s rdžbe . Vj e rnik na ovom svijetu

s4
Eš-Š'arani, E t- Tabaka tul-kubra 'aranija, 1/51.
ss
Eš-Š'arani, Et-Tabakatul-kubra, 1/51
s6 Tenbihul-Mugterin , str. 181.
44 Muhame d Jusić

neće naći mir niti sreću. O ni su za vj ernika na

Onome svij etu."57

I b n e l-Mubarek j e j ednom prilikom prošao

pored svešćenika koji j e stajao pored groblj a u
čij oj neposre dnoj b lizini se nalazilo smetljište,
pa mu j e rekao: "O svešćeniče, t o tamo su ostaci
ljudi, a ono onamo ostaci imetka, pa iz toga izvuci
pouku."58

Neko j e upitao Ibn el-Mubareka o rij e čima

koje je Lukman, a.s., rekao svo me s inu: "Ako je
govor od srebra, onda je šutnja od zlata.", pa je
o dgovorio: "Ako j e govor u pokornosti Allahu
od s rebra, onda je šutnj a o onome šro je grij eh
od zlata. "5'J

57 Tenbihul-Mu gterin , str. 83.

58 Sijer Ealamin - Nubela , 8/ 409.
59 Džamiul-ulumi vel-hik em , str. 117.
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-Mubar e�a 45

Manji prijestup j e ući u Vat ru zbog vidljivih

grijeha nego zbog licemj ers tva i traženja ugleda
kod drugih činjenjem dobrih dj ela." 60

Suvejd bin S' aid je rekao: "Vidio sam Ibn el-Mu­

bareka u Mekki kako je došao do vrela Zemzem,
napio se njegove vode, a zatim se okrenuo prema
kibli i rekao: 'O Allahu, doista nam je govorio Ibn
el-Muemil od Ebu ez-Zubejra, a ovaj od D žabira,
da je Poslanik, s.a.v.s., rekao: 'Zemzem je za ono
za š ta se pij e (tj. za ono što č ovj ek zanij eti) ', pa
evo ja pijem da mi ti moliš ahiretsku žeđ.' A zatim
se opet napio Zemzema. " 61

Neko je upitao Abdullaha: "Č ega se alim treba

čuvat i ? " . "Treba se kloniti svega što mu je Allah
zabranio i uzdignuti se od dunjaluka tako da mu
i ne pada na pamet. "b2

60 Tenbihul-Mugterin, str. 95.

61
Szjer Ealamin -Nub ela , 8/393.
62 Hiljetul-evlija , 8/167.
46 Muhamed Jusić

Trudi se da sjediš sa siromasima. Nikada ne

sij eli sa novotarima u vjeri (onima koji izmišljaju
ili čine bid' ate) . 6 3

"Draže mi je da ostavim jedan dirhem oko

kog sam u dilemi (da li je halal ili haram) nego da
kao sadaku podijelim sto hiljada dirhema, i još
sto hiljada dirhema, i još sto hiljada dirhema... "
- i tako je govorio sve dok nije spomenuo šest
stotina hiljada dirhema. 6 4

U s bb im ( daif) hadisima nećeš naći niš ta što

vrijedi, a da to nema u vjerodostojnim (sahih)
hadisima. ""5

63 Sijer Ea lam m-Nub ela, 8/399.

64 Eš-Š'arani, Et- Tabakatu l-kubra, 1/51.

65 Sijer Ea lamin -Nubela , 8/403.

 Riznica mudrosti Abdullaha bin ei-MubareRa 47

Srce j e kao ogledalo ako se s talno čisti i blješti,

ali je kao stoka koja se zagubi ako se nj ome ne
upravlja (ako se ne kontroliše) .6h

Ko zametne s mutnju neće s e ni sam o d nje

spasiti, ma koliko se trudioY

El-Fudajl bin Ijad j e pitao Ibn el-Mubareka:

"Kako to da nama naređuješ skromnost, a ti nabavljaš
robu i t rguješ ? " "O Ebu Ali, ja to činim kako bih
s ačuvao obraz, čast i kako bih se time pomogao u
pokornosti Allahu." - odgovori Mubarek.68
Čovjeka neće iz okvira skromnosti izvesti ono­
liko dunjaluka koliko mu j e potrebno da sačuva
svoj obraz i da ne traži od drugih. 6 9

66 Risaletul-mu steršidin , str. 115.

67 Risaletul-mu steršidin, str. 118.
68 Sijer Ealamin- Nubela, 8/387.
69 Eš-Š'arani, Et- Tabak atul-kubra , 1/52.
48 Muhamed Jusić

Etiku i moral s mo počeli izučavati onda kada

s mo izgubili žive uzore.70

Neko je Ibn el-Mubareku spomenuo Jusufa

b in Es bata i to kako je on činio puno ibadeta (iste
vrs te), na što je ibn el-Mubarek rekao: "Spome­
nuli ste čovj eka čiji spomen je lijek za dušu. Ali
kada bi svi ljudi bili kao on, ko bi oživio druge
sunnete Allahovog Poslanika, s .a.v.s., kao što su
posjeta bolesniku, o dlazak na dženazu i druga
bogougodna djela? "71

Milost se spušta u srca samim spomenom do­

b rih ljudi.72

Neko upita Abdullaha bin el-Mubareka: "Do

kada ćeš zapisivati hadise?" Abdullah odgovori:

711 Hiljetu l-evlija , 8/169.

71 Eš-Š' arani, Et-Tabakatu l-ku bra, 1/51.
72 Eš-Š'arani, Et-Tabaka tu l-kubra , 1/51.
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-Mubare�a 49

"Možda baš ono od čega ću s e najviše okoristiti

j oš nisam zapisao (naučio)."73

Č ovjek je zatražio od Ibn el-Mubareka savjet, pa

mu j e on rekao: "Shvati koliko istinski vrijediš."74

Kada čovj e k spozna koliko istinski vrij edi,

pos tane sam sebi bezvrjedniji od psa. 75

Lij ep moral j e skoro trećina vj ere/6

Vlast skromnog čovj eka j e vrjednij a od vlasti

vladara. Obični vladar ne može s kupiti ljude osim

73 Sifetu s-Safve, 4/128.

74 Sifetu s-Safve, 4/128.
75 Hiljetul-evlija, 8/168.
76 Sifetu s-Safue, 4/128.
50 Muhamed Jusić
------- ----

štapom, dok skroman čovj ek iako bj eži od ljudi

oni ga slij ede i slušaju šta im on kaže. 77

Ovome u prilog govori i događaj koji j e Eš­

Š 'arani spomenuo u djelu Et-Totbakatul-kubra. Eš'as
bin Š 'ube je pripovijedao kako je, dok je Harun
er-Rešid bio u Er-Riki, u grad došao Abdullah ibn
el-Mubarek, pa su mu ljudi pohitali u susret. U
silnoj žurbi masa je trgala papuče s a nogu i dizala
o groman oblak prašine. To je privuklo pažnju
Harunove žene, koja je pos matrala sa visokog
tornja u dvorcu, pa j e upitala o razlogu sve t e
trke. Neko od prisutnih j oj je odgovorio d a j e t o
alim iz H orasana koj i je u posj eti gradu. Majka
sina Vladara p ravovj ernih je na t o odgovorila:
"Tako mi Allaha, ovo je istinska vlast, a ne vlas t
Harun a er-Rešida, kom ljude skuplj aju bičevima,
š tapovima, gardom i pomagačima!"78

77 Eš-Š'arani, Et-Tabakatul-kubra , 1/51

78 Eš-Š'arani, Ft- Tabaka ud-k ubra , 1/51
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-MubareRa Sl

Habib el-Džellab j e pričao : "Pitao sam Ibn el­

Mubareka: ' Š ta je to najbolje što čovjeku može biti
dato ?' Odgovorio mi je: 'Oštroumnost.' 'A šta ako
mu to nije dato ? ' 'Onda lijep moral.' - odgovorio
je. 'A šta ako mu ni to nije dato ? ' - opet sam upitao.
' Onda plemenit brat s kojim se savjetuje.' - reče.
'A šta ako nema ni t o ? ' - insistirao sam. 'Onda
duga šutnja.' 'A ako mu to nij e dat o ? ' 'Onda rana
smrt.' - odgovori. 79

Ko ne dij eli znanje koj e ima sa drugima, bude

iskušan j ednom od tri stvari: ranom s mrću koja
odnese i nj ega i nj egovo znanje, zaboravom, ili,
pak, time da se prikloni vladaru pa njegovo znanje
j ednos tavno iščezne.30

Neko j e upitao Ibn el-Mubareka o tome šta da

radi u slobodnom vremenu: da li da se podučava
Kur'anu ili da s tiče druge oblike znanja. On mu
je odgovorio pitanjem: "Da li znaš Kur'ana toliko

79 Szfer Eala min-Nubela , 8/397.

80
Szfer Eala min -Nub ela , 8/397.
52 M uhamed Jusić

da možeš obavljati namaz? " Č ovjek je odgovo­

rio: "Znam dovoljno." "Onda p rovodi vrij eme u
stj ecanju znanja koje će ti pomoći da razumiješ
Kur'an."81

Ako čovj ek ima više dobrih nego loših osobina

onda mu niko ne spominj e one loše. Tako, ako
čovjek ima više loših osobina nego dobrih, niko
mu ne spominj e one dobre.82

Mudar čovj ek uvij ek ima strah od četiri stvari:

- grij eha koj i je p očinio davno i ne zna da li će
mu ga U zvišeni oprostiti ili ga za njega kazniti;
- godina koj e su mu preostale i u kojima ne
zna k akve ga sve p ropasti možda č ekaju;
- blagodati koja mu je data a u kojoj j e možda
p ropast za nJega.

81 Hiljetul- evlija , 8/165.

82
Slj'er Ea lam in-Nubela , 8/397.
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-Mubare�a 53

- i zablude koja mu se uljepša i učini kao uputa,

pa mu srce zaluta slijedeći je. D oista, čovjek može
ostati bez vjere a da i ne osjeti. 81

Nu'aj m bin Hamad j e rekao: "Abdullah bin

el-Mubarek j e puno vremena provodio u kući,
zbog čega ga j e neko upirao: 'Zar se ne plašiš da
ćeš podivljati?' On odgovori: 'Kako da podivljam
kada s am ja s a Poslanikom, s.a.v. s . (tj. njegovim
hadisima i onim što se od nj ega prenosi) ! ? ' "84

S tj ecali s mo znanj e radi dunj aluka, ali nas j e

baš to znanje uputilo da se dunjaluka klonimo. 8"

Dobre ljude prije nas j e njihov nefs sam od sebe

podsticao na dobro. Naš nefs nas ne podržava

83 Sijer Ea lamin-Nubela , 8/406.

84 Sifetus-Safve, 4/122.
85 Szfett-ts-Safve, 4/128.
54 Muhamed Jusić

u dobru osim kada je prisilj en, zato se moramo

naviknuti da ga prisilj avamo."36

Skroman j e onaj ko ako ima nešto od dunj a­

luka ne veseli se, a ako izgubi nešto od nj ega ne
žalosti se. 87

Neko je rekao Ibn el-Mubareku: "O zahide ! (O

skromniče) ." "Skroman je bio Omer bin Abdulaziz
kom je dunjaluk bio na dohvat ruke, pa �a je on
ostavio. A ja, u čemu sam ja to s kroman ! ? S ta sam
'
ja to os tavio ! ? " - odgovorio j e on.88

Nij e od nas onaj ko odlazi vladarima na vrata,

tvrdeći da to čini kako bi ih podsticao na dobre

86 Sifetu s-Safue, 4/12 9 .

87 Komentar Risa le tu l-muste ršidin, 3/40.
88
Ih]a Ulumid-din, 2 /2 17.
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-MubareRa 55

postupke a od loših ih o dvraćao, već onaj ko ih

se kloni. 39

Neki krojač j e upitao Ibn el-Mubareka: "Ja

šijem vladarima odj eću, pa da li se plašiš da sam i
ja od onih koj i potpomažu nasilnike? "
"Ne, oni koji tebi prodaju iglu i konac s u od
onih koji potpomažu nasilnike, a ti si j edan od
nasilnika." - odgovori Ibn el-Mubarek.90

"Vrhunac skromnosti je da pokažeš skromnost

pred onim ko je ispod tebe u dunj alučkim mj eri­
lima. Time ćeš ga podučiti da ti nisi bolji od njega
zbog onoga što imaš od blagodati ovoga svijeta.
I da se u zvisiš iznad onoga ko je iznad tebe u
dunjalučkim mj erilima kako bi ga podučio da on

89 Muhammed Osman Džemal, A bd ullah ibn el-M ubarek,

str. 236.
90 Ih ja Ulumid-din, 2 /1 3.
56 Muhamed Jusić

nij e bolji od tebe zbog onoga š to ima od blagodati

ovoga svij eta."9 1

Najbolja skromnost j e ona koja j e najskrivenija

od ljudi.92

Hassan i Suvejd, dva Ibn el-Mubarekova pratioca,

prenose da su pričali kako su s Ibn el-Mubarekom
izišli u Š am radi učestvovanj a u džihadu u pogra­
ničnim mjes tima islamske države . Kada j e Ibn
el-Mubarek vidio kako ljudi tamo provode dane
u ibadetu i svakodnevnim b orbama, okrenuo se
njima dvojici i rekao: "Allahovi s mo i Njemu se
vraćamo. Ž ao mi j e godina koj e s mo protraćili,
dana i noći koje smo proveli uz poeziju dok su
sve vrijeme vrata D ženneta ovdj e bila otvorena."
"Jednom s mo tako hodali ulicama El-Masiseta
i naišli na pijanca koji j e glasno pjevao:

91 Ihja Ulurnid-din, 3/342.

92 El-Bejan vc el-Tebjin, 3/168
 Riznica mudrosti Abdullaha bin ei-Mubare�a 57

Ponizila me je strast pa sam sada ponižen. A još

uz to n emam puta do onoga za čim žudim.
Ibn el-Mubarek je izvadio svoj e spise i zapi­
sao s tihove. 'Zar zapisuj e š stihove koje si čuo
od j ednog pijanca ! ? ' - upitas mo. 'Zar nisi čuo
narodnu izreku koj a kaže: 'Možda s e i dragulj
nađe u smetljištu? " 93 - odgovori nam. "

Mišlj enja sam da onaj ko ima čak i deset hiljada

dirhema ne treba prestati privređivati. Nisam sigu­
ran da će ako prestane raditi nas taviti da pomaže
komšij e i svoju p orodicu. (Zato što ljude, koji
nisu s kl oni istinskom zuhdu ako nemaj u stalan
izvor privređivanja, pos taje strah za egzistenciju
ma kolika im bila ušteđevina.) 94

Ebu Vehb el-Mervezi prenosi: "Upitao sam Ibn

el-Mubareka o oholosti, pa mi je rekao: ' Ohol je
onaj ko ljudima okreće leđa.' Zatim sam ga upitao

93 El-Akd el-Ferid, 6/21.

94 El-Muntezam, 9/161.
58 Muhamed Jusić

o umišljenos ti, pa mi je odgovorio: ' Umišljenost j e

d a čovj ek misli d a ima nešto š t o niko drugi nema.
Ne znam da vj ernik može imati goru os obinu od
umišlj enosti. ' " 95

N eko je upitao nešto Ibn e l-Mubareka u pri­

sustvu Sufjana bin Ujej nea, a on j e odgovorio :
"Nije mi dozvolj eno da odgovaram u p risustvu
naših velikana (misleći na Sufjana bin Ujejnu) . " 9 6

"Davud, a.s., je rekao svome sinu Sulej manu,

a.s.: "O sine moj, doista ćeš bogobojaznos t kod
čovjeka prepoznati po tri znaka:
-po oslanjanju na U zviš enog u nevoljama,
-po zadovolj stvu onim što mu je Uzvišeni dao i
-po strplj enju u iskuš enjima.97

Ys
Szfer Ealarnm-Nubela , 8/407.
96 Sijer Ealarnin-N ubela, 8/420.
97 Ez-Z uhd el-kebir od El-Bejhakija pod redni brojem
966.
 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-Mubareka 59

Č ovjek će biti učen dok god bude srjecw znanje,

a kada pomisli da sve zna, pos tat će neznalica.98

Doista su učeni ljudi nasljednici vjerovj esnika,

pa ako su oni pohlepni, koga za uzor uzimati ! ?
Trgovci su pouzdanici Božiji na Zemlj i, pa ako
oni varaju, kome vj erovati ! ?
Skromnici su vladari na Zemlji, pa ako su oni
neiskreni, koga slijediti ! ?
Vladari s u čuvari stada, p a ako j e čoban vuk,
ko će stado zaštititi! ? "99

Ako vidiš kakvu mudrost napisanu na zidu,

pročitaj je i izvuci pouku.

98 Ihja Ulumid-din, 1/59.

99 Muhammed Osman Džemal, Abdullah ibn El-Mubarek,
str. 188.
60 Muhamed Jusić

Je dino se fikh (is lamsko p ravo) ne može p ra­

vilno naučiti osim s lušanjem učenih ljudi.1 00

Alim j e onaj koji ostavlj a ovaj svij et (skroman

je u njemu) , a hrli za Onim svij etom . 1 0 1

N e ko j e upitao Ab dullaha bin el-Mubareka

na čemu treba biti zahvalan. Odgovorio je: "Na
povećanju blagodati Onoga i s manj enju blagodati
ovoga svijera . Povećanje blagodati ovog svijeta ne
biva osim smanjenjem blagodati Onog i obrnuto." 102

Ne znam da ima poslije poslans tva išta bolje

do podučavanj a drugih znanju. 1 0 3

100
Suver min Sa bri el- Ulema, s t r. 4.
101
Ahmed ibn Hanbel, Ver'a, str. 74.
1 02
Hll]et ul-evlija, 8/165.
103 Sifetus-Saf'G'e, 4/129.
 Riznica mudr o s ti Abdullaha bin el-MubareRa 61

Jednom prilikom je u Abdullahovom prisustvu

neki čovj ek ogovarao drugog, na što je on rekao:
"Ako već ogovarate, o govaraj t e svoje roditelj e,
tako da n.š a dobra djela ne odu tuđinu već njima. " 1 04
Također j e imao običaj reći: "Ako bih ikoga
ogovarao, ogonrao bih svoje roditelj e. O ni su
najpreči da uzmu moja dobra djela (koja će onome
koji ogovara biti za kaznu oduzeta na Sudnj em
danu , op. aut. ) l 0 'i "

"Iskuplj enje za ogovaranje je da tražiš opros ta

onome kog:1 si ogovar:1o." Na to Sufj:1n bin Ujejne
reče: "N e, nego tražiš oprosta od njega za ono
što si o njemu rekao." "Time ćeš ga uvrijediti dva
puta. " - reče Ibn el-Mubarek. 1 06

104 Muhammed Osman Džemal, Abdullah ibn el-Mubarek,

s tr. 87.
105 Tenbihui-Mugterin str. l 3 0 .
106
Behdžetu l-Medžalis 1/398.
62 Muham e d Jusić

Najslađe stvari u životu su: sij elenje sa braćom

u vjeri, imati od dunj aluka onoliko koliko je do­
voljno, i međusobna ljubav radi Allaha. 1 07

Uvij ek se pripremaj za s mrt i za ono što dolazi

poslije nje. 1 08
"Možda čovj ek obavlja tavaf oko Kabe da bi ga
vidjeli stanovnici Horasana. " Upitaše ga: "A kako
to ? " "Tako što voli da oni kažu 'Blago nj emu, on
je s ada u Mekki i obavlja tavaf i s'aj . "' 1°9

El-Hasan je pričao kako je j ednom prilikom

došao do nekog izvora sa Abdullahom bin el­
Mubarekom. N a vrelu je bila gužva i l j u di su
gurali Abdullaha, j er ga nisu prepoznali. Kada s e
napokon nekako napio i izvukao iz gužve, rekao
je: "Takav ti je život . (tj. ljudi su takvi da ako t e

107 Ih]a Ulumid-Din 2/187.

1 08
Hil]etul-Evli]a 8/1 68.
109
Ih]a Ultmud-Din, 3/297.
 Riznica mudr osti Ahdull aha hin e l -Muhar e Ra 63

ne prepoznaju kao vrjednij eg od sebe neće te ni

poŠ tOV:lti)" I J O

Lijepo pomšanje sam tl čio trideset godina, a

nauku dvJdeset. 1 1 1

El-Hasan j e pripovijedao da j e Abdullah u Kufi

komentirao jednu knjigu o obredima had7,a. Onaj
što j e čit:1o je tukon jednog ludi s a pročitao m i­
šljenje koje je izrekao Ibn el-Mubarek. Abdullah
je s av i zgubljen zastao i upit:1o: " Ko je to zapisao
moj e mišljenj e ? " El-Hasan je o dgovorio : "Au tor
knjige." " Ko sam ja da se moj e rij eči z:1pisuju.' ­
upita Ibn el-Mub:1rek. 1 12

110 Sifetus-Safue, 4/12 1 .

m Ebu El-Vefa EI-Mera gi,AlJdullah ibn el-Mu ba rek, str. 18.
112 S ifetus-Safve, 4/121.
MUDRE IZREKE U POEZIJI
66 Muhamed Jusić

Abdullaha bin el-Mubareka s u svi biografi

opisivali kao vrsnog pjes nika. Š t a j e u tom civili­
zacijskom bazenu značio ovaj opis najbolje nam
govore rij eči Pellata: "Kad bi biograf neke ličnosti
rekao za nju da je šair adib, stavio bi je time na sam
vrh književne hijerarhije, j er to znači da posjeduje
i opću kulturu koja joj omogućava da piše prozu
sa prihvatljivom vještinom i, posebno, sposobnost
da stvara stihove, s obzirom na to da je poezija,
po arapskoj književnoj tradiciji, jedina stvaralačka
djelatnost vrij edna uvažavanja." m
Abdullah je svojim stihovima iskazivao jezgro' i � �·
i zanimljive poruke didaktičkog sadržaja. B ile s u
to jednos tavne, uglavnom popularno zamišljene
p j e s me koje su odgovarale š irokoj i, s vakako,
religioznoj publici.
Pos m at raj ući nj e govu p oeziju dolazimo do
zaključka da je bio preteča hikemi pravca u poeziji
ili hikemijata (mudrosnica) koje će svoj vrhunac
doživj eti u os manlij skoj divanskoj poeziji, tačnije
pisanjima Nabia koj i j e pos tao simbol m udrog
kazivanja poezzj'e. Centralni motiv je mudrost koja

113
Charles Pellat, D raguljari riječi, Svijet islama, Beograd,
str. 147
 Riznica mudrosti Abdullaha bin ei-Mu barei;!a 67

se želi što rj ečitije izreći. Dešavalo se da su stihovi

nastajali spontano i kao savjet nekome, tako da j e
u prvom planu bila poruka, p a t ek onda literarna
vrij ednost . Takvi stihovi izrečeni j ednostavnim
jezikom bi se lahko pamtili i širili među nepismenim
masama os tvarujući svoj prvobitni cilj .
Ovdj e s mo izdvojili neke od tih stihova koji
su bili raš trkani naj češće u sklopu biografija koje
su pisane o Ibn el-Mubareku.

PRIZNANJE DOBROTVORU
Dobrotvor će uvijek priznat biti
Naletio na zahvalna ili na n ezahvalna čovjeka.
Kod zahvalnog će sam od sebe nagradu naći,
A kod Allaha ono što mu je nezahvalan porekao. 1 1 4

O UZORIMA
Otišli su ljudi u čija djela srn o se ugledali,
Ljudi koji su svako zlo sprječavali.
Ostadoh sa onima što jedni druge hvale,
Kako bi manjkavo od manjkavih učili.

1 14 Behdžetul-Medžalis ve Unsul-Medžalis, str. 2 /307.

68 Muhamed Jusić

Takvi su sokacima krenuli, a Pravi put iza sebe

ostavili.
O moj br,_ae, među ljudima ima i onih koji su
kao stoka,
Mada su u liku čovjeka koji vidi i čuje.
U imetku svako zlo primjete,
A ako izgube vjeru, i n e osjete. 1 15

UPITAJ GA!
D�lVud bin Ejub bin Ebi Hadžer je pripovijedao
kako je jedan čovjek došao kod Abdullaha, ali s e
stidio išta pitati zbog učenih ljudi koji su bili kod
njega i koji su ga stalno neš to pitali. Ibn el-Mubarek
je to primijetio te je na cedulj ici napisao sljedeće
s tihove i bacio ih stidljivom gostu.

Ako ne budeš Abdull�,zha pitao,

Vratit ćeš se sutra tiho jecajući.
Upitaj ga, predusretljiv šejh će biti.
Tvoje pit,mje sretnim {e ga u činiti.

111 Behdktul-Medialis, 1/799.

 Riznica mudrosti Abdullaha bin el-Mubarei;!a 69

Ako u želji da pitaš glas svoj ne podigneš kao

ranjenik koji ječi,
Izići ćeš od šejha praznih ruku. 1 1 6

SAVJET PJESNIKU EL-ATAHIJU

Abdullah je u Bagdadu vidio čovjeka u vunenom
odijelu, pa je upitao: " Ko je to? " Rekli su mu: "To
je pjesnik E bu el-Atahije." 1 1 7 Ibn el-Mubarek mu
je napisao stihove u kojima ga s avjetuje:
O učaču koji si se odjenuo odjelom od vune i
sebe pobožnjakom smatraš,
zašto n e iziđeš da stražariš na granicama islama
i tu ibadetiš?
Nije Bagdad mjesto za skromne.
Bagdadje mjesto za vladare i u čače Kur 'ana koji
svojim učenjem novac sakupljaju. 1 1 8

1 16
Džamia Bejan El'Ilm ve Fadlzhi, 1 /90.
1 17
Umro 210 . ili 21 1 . /825-826. Poznat po svojim zuhdi­
jatima (asketskim pjesmama)
118
Tarih Bagdad 1 /21.
70 Muham e d Jus ić

O TOME KAKO SE UČEN TREBA

OKORISTITI SVOJIM ZNANJEM
Kako m ože učen čovjek biti veseo, i ktzko m ože
u sn u uživati?
vatra se ispred njega rasplamsala, i njemu je
A
preko nje preći,
A da ne zna ko će se spasiti, a ko u nju pasti?
U rukama mu listovi ra��ireni i u njirr�t-t sve tajne
zapiscme
Dok El-DžebbM (Silni) u njih gled,r ?
Pred njim je uživ.mje i život vječn i,
Ili Džehennem koji n išta n eće poštedjeti,
Č'zj"i stanovnici će u njega padati i ponovo se dizati
J kadet god budu htjeli iz rtjega izići, bit će sprzj"ečerzi.

Neka se učen okoristi znanjem svojim

Jer mnogi su tražili da iz Džehennema budu
·vraćeni
Ali se vratili nisu. 1 1 9

1 19
Sijer Ealcunin-Nubela, 8/413.
 Riznica m udrosti Abdul laha bin ei-MubareRa 71

O ONIMA KOJI UČENOST PRODAJU

ZA DUNJALUČKA DOBRA
Kada je jedan od alima prihvatio dužnost sudije,
Abdu llah bin el-Mubarek mu je napisao s lj edeće
stihove :
O ti, koji si znanje svoje u grbu pretvorio kako
bi njom e od siromaha navac isp rosio!
Prevario si dunjaluk i njegove ljepote varkom
koj,1 će te vjere koštati.
Posta o si jedan od zcdudjelih nc1kon što si takve
od ludosti lz)'dio.
Gdje su ti predanja u kojirnd od Ibn A una i Ibn
Sirina prenosiš?
Gdje su ti predanja od prethodn ika o torne kako
se vrata sult.ma treba kloniti?
A k o kažeš: 'Prisiljen sam. ', pa i sam znaš da
nije tako.
To se samo magarac natovaren knjigama u blatu
okliznuo. 1 2 0

120
Sijer Ealamin-Nubela, 8/411.
72 Muham e d J u si ć

O ONIMA KOJI SVOJOM

VJEROM TRGUJU
Abdullah j e onima koji svoje znanje prodaju za
dunj alučka uživanja napisao ove stihove:
fjudi otvaraju trgovine kako bi u njima robu
prodavali.
A ti si otvorio trgovinu u kojoj svoju vjeru prodaješ.
Jedina je tvoja trgovina među stubovima i bez
zaklapa.
U njoj se vjera za novac sultana prodaje. 1 2 1
Također je istim povodom rekao:
Vidim ljude koji su zadovoljni da žive bez dina,
A li ne i bez ovosvjetskih uživanja.
Zado1·olji se vjerom u Boga, a ne dunjalukom,
Ne budi ku o vladari koji su se zadovoljili svojim
ifnetkom, u ne vjerom. 1 22
ČUVAJ JEZIK
Č'uvaj jezik, jer je brz u ubistvu čovjeka.
l vodič srca koji govori ljudima o pameti čovjeka. 12 3

121 Behdietul-Mcdialis, 2/239.

122 Bchdžctul-Mcdialis 2/239.
1 23
Minhadiul-A bidin (Staze sljedbenika islama), str.
90-91.
 Riznica mudr osti Abd u llaha bin ei-Mub areka 73

O PODSTICANJU NA DŽIHAD
Abdullah bin el-Mubarek je svome prijatelju
El-Fudaj lu bin Ijadu, zvanom Pobožnjak dvaju
harema, napisao slj edeće stihove u kojima ga po­
ziva na džihad i da ne provodi sve vrij eme samo
u džamijama M ekke i M edine . Bilo je to 1 7 7 .

godine po Hidžri.
O Pobožnj, tče dvaju h1rema
Kada bt l!.ts samo vidio,
Shvatio bi da se s ibadetom poigravaš.
Dok n eko S'uoje lice suzmna kvasi,
Naša grL1 se krvlju natapctju.
I dok on svoga konja u igri zamara,
Naši konji se u jutarnjim bitkama zamaraju.
Miris ambera je vaš,
dok je amber naš prašina ispod kopita konjice.
Od našeg Poslanika su nam došle riječi,
Ispravan i istinit govor u korn nema laži;
Da se u čovjekovom nosu neće sastaviti
Prašina ispod kopitv'l Allahove konjice i dim
džehennemske v"1tre.
74 Muham e d Jusić

A eto Božzj"e knjige medu nama koja nam govori

da šehid nije mrtav.
I to je istina. 124
U z ove stihove Muhamed bin Ibrahim bin E bi
Sekine j e dodao : "Abdullah bin el-Mubarek mi
je izdiktirao ove stihove u Tarsusu kada s am s e s
njim opraštao na putovanju. Namij enio ih je El­
Fudajlu bin Ijadu. S tim pismom sam El-Fudajla
bin Ijada našao u Mesdžidul-Haramu . Kada sam
mu ga pročitao, orosile su mu se oči suzama, a
potom je rekao: 'Istinu je rekao Ebu Abdurrahman
i divan mi je savj et dao. "'

124
Sijer Ealamin-Nubela, 8/412.
 LITERATURA

- Š emsuddin ez-Zehebi, Sijer EaLunin-Nubela,

valorizacija: Š uejjb el-Arnaut, M eusessetu er­
Risale, drugo izdanj e 1 982/ 1 405. h.g.

- D žemaluddin Ebu el-Feredž Ibn el-D ževzij,

Sifetus-Safve, D ar el-Kutub el-Il mijj e, Bejrut
1 999/ 1 4 1 9 . h.g.

- I s m ail Bin Kes ir, El-B idaje ve en-Nihaje,

Mektebetul-Mearif- Bejrut, drugo izdanje 1 973.

- El-Hatib el-Bagdadi, Tari/JU Bagdad, Dar el­

Kitab El-Arabi, Bejrut.

- Ebu N'uim el-Esbahani, Hiljetul-evlija ve

Tabekatul- Esfifa, Dar el-Kitab, El-Arabi- Bej rut,
treće izdanj e 1 400. h.g.

- Ebu H amid el-Gazali, Ihja Ulumid-din, D ar

El-M'arife, Bejrut.

- Eš- Š 'arani, Et- Tabakdtul-kubra, Dar Sejjad,

Bejrut.
76 Muhamed Jusić

- E l - Ku r t u b i , B eh dietu l - m edia lis v e

Un sul-m edžalis.

- Š e msuddin Ez-Zehebi, Tezkire, Dar Ihja et­

Turas , El-Arabi.

- Ibn Adulber, Džam iu B ejan el-!lm ve Fadlihi,

Ed-Dar es-Selefij e, Mekka, 1 4 1 8. h. g.

- Eš- Š 'arani, Tenbihul-Mugterin .

- Abdul-Fettah Ebu Gudde, Suver min Sabri

el-ulemu. .

- El-Bejhaki, Ez-Zuhd el-Kebir.

- Ibn Ferhun, Ed-Dibadil-Muzeheb, D ar el-

Kutub cl-Ilmijje, Bejrut.

- El-D7.ahiz, El-B ejan ve el-Tebjin, Dar Tajjbeh,

Rijad.

- Ibn Abdu rrabuhu, El-Akd el-Ferid, Dar Ihja

et-Turas, El-Arabi.

- Ibn el-Dževzij , El-Muntezam.

- Es-Sujuti, Tebjid es-Sahife.

 Riznica mudr o s ti Abdullaha bin el-MubareRa 77

- Ibn Ebi el-Vefa el-Kureši el-Hanefi, El-Dževahir

el-Mudzj'e fi Tabakat el- Hanefije, Dar el-Muejid.

- Ibn-Redžeb, Džarniul-ulumi vel-hikern , va­

lorizacija: Š uejjb el-Arnaut i I b rahim Badžis,
Meusessetu er-Risale 1 4 1 1 . h . g.

- Karl Bruklman, Historzj"a arapske lmjiževnosti,

D ar el-Mearif- Egipat .

- Zu fer el-Usmani, Kavaid fi Ulu m l- hadis , Dar

el-Kutub el- Ilmijje- Bejrut.

- Muhammed Osman D žemal, Abdullah bin

el-Mubarek, s erijal o muslimanskim velikanima,
D ar el-Kalem, D amask.

- El-Džurdžani, Et-tarifat, Dar el-Kitab, el­

Arabi- Bejrut, treće izdanj e 1 966./ 1 4 1 7. h. g.

- Ebu Hamid Muhammed e l-Gazali, Savjeti

vlastima , prijevod s araps kog, predgovor i ko­
mentar: Enes Karić, El-Kalem, Sarajevo, 1 42 1 .
h. g./ 2 00 1 .

- Svij et is lama, priredio Bernard Levis, Jugo­

slovenska revija i Vuk Karadžić, Beograd, 1 9 79.
 SADRŽAJ

Biografij a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Anegdote iz života . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Dobročinstvo prema drugima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22

O poštenju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26

O hrabrosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

O vrj ednovanju znanj a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . 27

O nj egovoj bogobojaznosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

O istrajnosti u podučavanju . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
O deseto strukom uvećavanju nagrade . . . . . . . . . . . . 30
Mudre izreke . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . 33
Mudre izreke u poeziji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

Priznanje dobrotvoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

O uzorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67

Upitaj ga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . 68
Savj et pjesniku El-Atahiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . 69
O tome kako se učen treba okoris titi svojim
znanjen1 70
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

O onima koji učenost prodaju za dunj alučka

dobra 71
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

O onima koji svoj om vjerom t rguju . . . . . . . . .. . . . . . . 72

Č uvaj j ezik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
O podsticanju na džihad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75