PROBLEMI ODREĐENjA PS: TRI TEMELjNA PODRUČJA POLITIKE:

1) Pozicija između sociologije i političke nauke 1. Institucionalna dimenzija (Polity)

2) Dodirne tačke sa drugim disciplinama 2. Procesualna dimenzija (Politics)
3) Problemi njenog proučavanja 3. Normativno-sadržajna (Policy)

PREDMET PROUČAVANjA PS:

1) Odnos društva i poltitike 10) Sociologija izbora

2) Odnos države i društva 11) Manifestacije i regulisanje konflikata
3) Pitanje moći 12) Elite
4) Politika na nivou nacionalne države 13) Mase
5) Autonomna sfera civilnog društva 14) Pretpostavke za demokratiju
6) Pitanje političke participacije 15) Procesi globaizacije
7) Druš. i pol. akteri koji se bore za moć 16) Društveni pokreti
8) Sociologija partija 17) Društvene promene
9) Sociologija institucija

MODELI ODNOSA CD i DRŽAVE (Kin)

SHVATANjA POLITIKE: 1. Država sigurnosti - Levijatan
1) Politika kao umetnost vladanja 2. Konstitucionalna država – Dve rasprave
2) Politika kao javni poslovi 3. Minimalna država – Prava čoveka, Pejn
3) Politika kao sporazum i saglasnost 4. Univerzalna država - Osn. crte filozofije, Hegel
4) Politika kao moć 5. Liberalno-demokratska- O slobodi, O dem. u Am

OGRANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA

(Dajmond): 4. Interesne
1. Ekonomske 5. Razvojne
2. Kulturne 6. Problemski orijentisane
3. Informativne 7. Građanske

PRINCIP GRAĐANSTVA:
- stanovnik grada, sociološki NEGATIVNO U POSTKOM. DRUŠTVU (V.P):
- državljanstvo, politički subjekt - Slaba osnova za stvaranje političkih elita
- izvor suvereniteta, kontrolor vlasti - Centralizacija drž. aparata i etatizacija društva
- prava i obaveze, strah i strepnja - Oslanjanje n građ. druš, radi protiv sebe
- vrline, hrabrost, identitet
- neposlušnost, obrazovanje

MERKELOVE POSTAVKE (funkcije):

1. Lokovska – zaštita pojedinaca i privatne sfere od proizvoljne državne vlasti
2. Monteskjeovska – pospešivanje vladavine zakona i ravnoteže vlasti. Uvodi princip podele vlasti.
3. Tokvilovska – obrazovanje građana i regrutovanje političke elite. CD -„škola demok.“, neguju se građ. vrline
4. Hebermasova – institucionalizacija javnosti kao medijuma demok. samorefleksije i značaj javne sfere.

PET INTERAKTIVNIH ARENA (Linc i Stepan):

1. Uslovi za razvoj slobodnog građanskog društva

2. Autonomno i cenjeno poliitčko društvo
3. Vladavina prava
4. Državni i administrativni aparat
5. Institucionalizovano ekonomsko društvo
FUNKCIJE CD U PROCESU
KONSOLIDACIJE (Dajmond):
1. Ograničavanje, kontrolisanje i monitorning
2. Politička participacija
7. Regulacija novih političkih lidera
8. Sprečavanje izbornih krađa
9. Informisanje građana o aktivnostima političara
10. Izvor podrške reformama
11. Rešavanje konflikata u društvu
SAVREMENO DRUŠTVO JE GLOBALNO – 7
NAČINA (Šolteu):
1. Udruženja se bave transplanetarnim problemima
2. Organizacije povezane transpl. inst. kontaktiraju
globalna tela
3. Više putuju pomoću telekomun. mreža
4. Globalne organizacione forme
5. Globalne finansije
6. Transplanetarna solidarnost i kol. identitet
7. Transvetske regulatorne aktivnosti
SAVREMENE TEORIJE DEMOKRATIJE:
1. Takmičarska - Šumpeter
2. Ekonomska - Dauns
3. Liberalna
4. Poliarhijska
5. Konsensualna
8 DALOVIH KRITERIJUMA U 3
KATEGORIJE:
1. Kompeticija indivisua i organizovanih grupa
2. Politička participacija
3. Građanske i političke slobode
TRI PUTA DEMOKRATIZACIJE (u poliarhiju):
1. Liberalizacija prethodi inkluzivnosti
2. Inkluzivnost prethodi liberalizaciji
3. Zatvorena hegemonija se transf. u poliarhiju
KARAKTERISTIKE VEĆINSKOG MODELA
(Lajphart):
1. Koncentr.izvr. vlasti u jednost. kabinetima
2. Dominacija kabineta
3. Dvostranački sistem
4. Većinski i disiprop. izb. sistem
5. Pluralizam interesnih grupa
6. Unitarna i centralizovana vlasti
7. Koncentr. Zakonod.e vlasti u jednodomnom telu
8. Fleksibilnost ustava
3. Obrazovanje za demokratiju
4. Razvoj, produbljivanje i konsol. demokratije
5. Demokratizacija ruralnih područja
6. Smanjenje polarizovanosti, podsticaj tolerancije
12. Lokalni razvoj
13. Demokratska legitimnost
ZNAČENjE POJMA DRŽAVA:
1. Ukupnost vladinih institucija i zvaničnika
2. Suverena vlast nad stanovništvom teritorije
3. Supstruktura neke zemlje
UZROCI GLOBALIZACIJE (Gidens):
1. Pad komunizma
2. Porast međunrosnih mehanizama vladavine
3. Međunarodne vladine i nevladine organizacije
DEMOKRATIJA PO DALU OMOGUĆUJE:
1) Delotvornu participaciju
2) Jednakost u glasanju
3) Adekvatnu informisanost
4) Kontrolu dnevnog reda
5) Obuhvaćenost punoletnih
Institucija poliarhije: biranje funkcionera,
slobodni i fer izbori, opšte pravo glasa, pravo
kandidovanja, sloboda izražavanja
MODELI DEMOKRATIJE (DSK):
1) Reprezentativna
2) Direktna
3) Advocacy
9. Nema revizije
10. CB pod kontrolom izvršne vlasti.
KRITIKE:
- Realizacija vrednosti na račun drugih
- Narodna suverenosti i vlada ne rešavaju konflikte
- Nema rešenja preferisanih alternativa
- Većinsku demokr. komplikuje multinac. zajednica
KARAKTERISTIKE KONSENSUALNOG
MODELA (Lajphart):
1. Deljenje izvr. Vlasti u širim koalic. kabin.
2. Izvr-zako. ravnoteža vlasti
3. Višepartijski sistem
4. Proporcionalno predstavljanje
KRITIKE:
- pogodniji za male zemlje
- većinske koalicije blokiraju odgovornost
- pravo veta blokira
- nerealan, nedemokratičan
- neracionalan, neefikasan
TALASI DEMOKRATIZACIJE:
- Prvi (1828 – 1926) – širenje prava glasa muš.
(Američka i Francuska revolucija)
- Drugi (1943 – 1962) - II sv rat, kraj kolonija
- Treći (1974) - J. Evropa, Azija, Indija, Mađ.
PREDNOSTI DEMOKRATIJE (Dal):
1. Vladu štiti od autokrata
2. Garantuje ljudska prava
3. Građanima pruža ljudske slobode
4. Štiti ljudske interese
5. Sloboda autonomije
6. Moralna odgovornost
7. Humani razvoj
8. Visoka politička jednakost
9. Predstavnici dem. ne ratuju
10. Ekon. prosperitetnije od nedemok.
FRAGMENTACIJA OPOZICIJE IZBORNOG
AUTORITARIZMA:
1) Ne dozvoljavaju da se ujedini i ojača
2) Nema jednakih uslova kompeticije
3) Sužavanjem biračkog prava – kontrola ishoda
4) Birači izolovani od spoljnih pritisaka
5) Mogućnost izborne krađe
6) Autoritarni vladari prilagođ. izborna prava
KRITERIJUMI KONSOLIDACIJE:
1. Slobodni i fer izbori
2. Test dve smene vlasti
3. Nosioci efektivne vlasti
4. Spremnost podvrhavanja dem. instituc.
5. Odgovornost političara
6. Mogućnosti participativne dem.
ČETIRI PITANjA tranzac. režima do konsolidacije:
1. Nezavisna država
2. Neposredni izbori
3. Višepartijska kompeticija
5. Interesno-grupni pluralizam
6. Federelna i decntr. vlast
7. Bikameralizam (jak dvodomni sistem)
8. Ustavna rigidnost
9. Sudska kontrola (revizija)
10. Nezavisnost centralne banke
4. Pol. prava i građ. slobode
NEDEMOKRATSKI OBLICI POL. REŽIMA:
*Apsolutizam – apsolutna vlast u rukama jednog
*Autoritarizam – poštovanje vlasti
*Totalitarizam – obuhvata sve
*Diktatura – apsolutna i arbitrarna forma države
*Autokratija – samopostavljanje
ELEMENTI TOTALITARIZMA (Aron):
1) Monopol jedne partije
2) Partija naoružana ideologijom
3) Dva monopola-nad sredst. nasilja i ubeđivanja
4) Etatizacija ekonomije
5) Teror
KARAKTERISTIKE TOTALITARIZMA
(Hana):
- Masovna podrška
- Prevlast policijskog nad vojnim aparatom
- Suvišnost čoveka u masi
- Propaganda i teror (suština vladavine)
- Moć u rukama vođe
“IZBORNI MOLOTOVLjEV KOKTEL“ –
formula populista:
* autentični bes i nezadovoljstvo elitama
* politička neodređenost i ekonomski egalitarizam
* saosećajni radikalizam i evroskepticizam
* proglašeni nacionalizam i neproglašen ksenofobija
* antikorupcijska retorika i kulturni konzervatizam
PRETPOSTAVKE ANARHIZMA (Dal):
- Niko nije obavezan da poštuje lošu državu
- Prinuda u svim državama - Prinuda je rđava
- Društvo bez države – ostvar. alern. druš. Sa drž.
Izazovi demokratiji – populizam je:
- većina u pravu, nesputana vladavina
-Antielitisti i antipluralisti
-Koriste sukobe, podstiču polarizaciju
-Protiv manjinskih grupa i „Stabilokratija“
-Resuverenizacija i renacionalizacija
-Između vođe i naroda nema posrednika
KAR. POPULISTIČKOG UPRAV.(Jan- Miler):
- Težnja da okupiraju državu, ka klijentizmu i
deskriminacioni legalizam