KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 1, BEOGRAD, UTORAK, 20. JUN 2006.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Autor fonta Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.co.yu; Izlazi svakog tre}eg utorka u mesecu.

MIXER
Uvodna re~ Sa{a Ili}: Opsada srpske knji`evnosti ju~e, danas, sutra

Uredni{tvo Betona se okupilo oko stava da je savremenoj srpskoj kulturi neophodno kontinuirano kriti~ko skeniranje ka- CEMENT
ko aktuelnih, tako i onih na`alost-jo{-uvek-aktuelnih pojava i fenomena. Sa{a ]iri}: ^as dr Tulpa ili Kum 2
Beton ne}e pokrivati samo knji`evnost. Bavi}emo se preispitivanjem generalnog kulturnog modela koji su literatura i
nau~ni, publicisti~ki i javni diskurs izgradili u poslednjih dvadesetak godina. [TRAFTA
Verujemo da me|u gra|anima ove dr`ave ima dovoljno onih kojima je dosadilo da ~itaju vesti o sumnjivim robno-nov- Tomislav Markovi}: Kako postati akademik
Slobodan Georgijev: [ta da se radi?
~ano-moralnim konkursima, nagradama, laureatima i promocijama knji`ica raznoraznih skribomana. Verujemo da ima
dovoljno onih koji repove diktatorskog re`ima na svim poljima do`ivljavaju kao realne i prete}e prepreke normalnom
VREME SMRTI I RAZONODE
`ivotu i radu.
Tomislav Markovi}: Haiku se saginjati ne}e
Leto je ki{no. Uprkos kolebljivom vremenu, beton se ipak najbolje lije na temperaturama izme|u 5 i 30 stepeni. Nema
nam druge, prokleta avlija se mora betonirati. BULEVAR ZVEZDA
„CRN^EVI], Branislav Brana“
Redakcija Betona
BLOK BR. V
Processor & Seljak & Ra{id: ^udovi{te iz kiselog kupusa

MIXER tem na{ao u rukama novinara Ve~ernjih novosti. SANU je najpre

negirala svoje autorstvo, da bi potom stala iza ovog dokumen-
ta, uklju~uju}i se preko jedne grupe svojih ~lanova u politi~ki `i-
Pi{e: Sa{a Ili} vot Srbije i Jugoslavije. Osnovna pretenzija Memoranduma SA-
NU bila je da u jednom ~asu postane nacionalni program, iznose-
}i na sto srpsko pitanje. Mnogi }e re}i, pa kakve to ima veze s knji-
`evno{}u, ali pa`ljivo ~itanje tog teksta ponudi}e im odgovor.
OPSADA SRPSKE Naime, Memorandum je poku{ao sveobuhvatno da rezimira po-
lo`aj Srba u SFRJ, kao i pitanje njihovog jezika, pisma i knji`ev-
KNJI@EVNOSTI JU^E, nosti. Nastoje}i da uka`e na op{tu ugro`enost nacije, Memoran-
dum je progovorio i o temama koje su ostale izvan receptivnog
ili „obnova vizantijskog romana“ ulazi u `i`u interesovanja ofici-
jelne kritike krajem osamdesetih i po~etkom devedesetih. O to-
me pi{u Jovan Deli}, Jasmina Mihajlovi} i Aleksandar Jerkov. Sam
Pavi}, me|utim, u to vreme otvoreno daje podr{ku novom srp-
skom rukovodstvu, politizuju}i svoju knji`evnu temu.
Ovaj poeti~ki i politi~ki kolaps Milorada Pavi}a trajno }e uticati
na dalji tok razvoja srpske knji`evnosti, a naro~ito proze. S jed-
ne strane, degradira}e se samo Pavi}evo delo, o ~emu nas ovih
dana izve{tava jedna od prvih studija koje pretenduju da objek-
tivno sagledaju knji`evnu sudbinu ovog pisca, a s druge strane
ovakvi stavovi }e bitno uticati na promotere Pavi}evog dela koji

DANAS, SUTRA horizonta kritike i istoriografije, a to su pitanja potiskivanja srp-

Memorandum SANU i srpski knji`evni
eksperiment devedesetih godina
JUBILEJI I NACIONALNO SE]ANJE
Pro{lo je dvadeset godina od objavljivanja Memoranduma SA-
NU (1986), devetnaest godina od VIII sednice CK SKS (1987) i
sedamnaest godina od „doga|anja naroda“ na Gazimestanu
(jun 1989). Krajem osamdesetih godina imali smo dva jubile-
ja: dva veka Vuka i {est vekova od Kosovske bitke. Ovo je zgo-
dan po~etak jer u neku ruku olak{ava uvo|enje teme nacional-
ne memorije, bilo da je u pitanju knji`evnost, obrazovanje,
istorija ili politika.
Svi ovi datumi i doga|aji operi{u na na~in koji obezbe|uje iluzi-
ju da se ne{to ponovo ra|a ili reaktualizuje, da je to ne{to od vi-
talnog zna~aja za naciju i da se to preklapa s ta~kom u nacional-
OVAJ POETI^KI I POLITI^KI KOLAPS
MILORADA PAVI]A TRAJNO ]E UTI-
CATI NA DALJI TOK RAZVOJA SRPSKE
KNJI@EVNOSTI, A NARO^ITO PROZE
noj memoriji kojoj koncentracija simbolike obezbe|uje snagu
nacionalne istine.
Odnos prema kategoriji nacionalne istine, ustanovljenoj u ovom
periodu, od Memoranduma, preko politi~kih doga|aja, prosla-
vljanih jubileja, te „progovaranja naroda“ na stranicama Politi-
ke, u glasovitoj rubrici „Odjeci i reagovanja“, bi}e jedna od glav-
nih smernica za oblikovanje javnog mnjenja, a posredno i za kre-
iranje knji`evnih poetika tokom devedesetih godina.
MAGI^NO KRU@ENJE DOKUMENATA
Memorandumu SANU je dokument koji se vrlo ~esto pominje u
javnom govoru, koji se, paradoksalno, danas veoma retko ~ita,
ali ~iji dometi su o~igledni u recentnoj srpskoj pro{losti. Ovaj do-
kument je, kao {to znamo, delo grupe akademika, a sudbina
ovog teksta je u neku ruku knji`evna, budu}i da se neznanim pu-
skog jezika i }irilice, kao i dezintegracije srpske knji`evnosti.
O~igledno je da se 1992. godine sa objavljivanjem Antologije srp-
ske proze postmodernog doba Aleksandra Jerkova, te smr}u Bori-
slava Peki}a, emigracijom Mirka Kova~a, Bore ]osi}a, Vidosava
Stevanovi}a, povla~enjem Radomira Konstantinovi}a iz javnog
`ivota, dovr{avao talas jedne kulturne i politi~ke klime u Srbiji.
Na toj sceni vi{e nema ni Danila Ki{a. Postavlja se pitanje {ta to
ima srpska knji`evnost u tom trenutku. Dovoljno je da se priseti-
mo popularnosti Pavi}evih knjiga iz tog perioda. Hazarsko pitanje
}e u tom periodu poku{ati da nastave s proizvodnjom nove knji-
`evne stvarnosti. U takvom vakuumu, na sre}u pomenutih kriti-
~ara, pojavio se jedan pisac mla|e generacije - Goran Petrovi}.
RE^ KAO PERO LAKA
Roman Opsada crkve Sv. Spasa Gorana Petrovi}a, objavljen je
1997. godine. Pojava ove knjige bri`no je ispra}ena i unapred
pripremana u javnosti. Glavna tema ovog Petrovi}evog romana
je, dakle, opsada. Iako je naizgled re~ samo o jednoj, u ovom ro-
manu naporedo egzistiraju najmanje tri opsade: prva je opsada
i pad @i~e s kraja XIII veka, zatim opsada i pad Carigrada u vre-
me ~etvrtog krsta{kog pohoda i, na kraju, opsada i pad srpskog
naroda tokom ratnih godina 1992-1995. u Bosni. Dakle, memo-
rijski potencijal Petrovi}evog romana je veliki: on tokom ~itave
naracije insistira na vertikali opsedanja, od krsta{a, preko
„mnogostra{nog“ bugarskog kneza [i{mana, do NATO bombar-
dera nad Bosnom. Pogledajmo najpre koji su istinski razlozi svih
Petrovi}evih opsada: mleta~ki du`d skre}e svoju vojsku na Cari-
grad u `elji da se domogne ~udotvornog ogrta~a od deset hilja-
da pera koji bi mu obezbedio mladost i izle~enje od bolesti, dok
knez [i{man opseda @i~u kako bi se domogao jednog ~udotvor-
nog an|eoskog pera (ina~e, re~ je o poklonu vizantijskog cara
Teodora Laksarisa monahu Savi) koje ~uva iguman manastira.
Naposletku ne saznajemo zbog ~ega NATO uni{tava populaciju
ptica u Bosni. ^ini se da on to ~ini prema nekom iracionalnom
principu ~iste destrukcije. Nije te{ko uo~iti da se ovde istorij-
ska vertikala uspostavlja pomo}u simbola pti~jeg/an|eoskog
pera. Ipak, postavlja se pitanje ko se nalazi iza pera: svakako
ne pisar/~ovek, ve} an|eo koji je „u ono mitsko vreme“ bio ne-
posredni darodavac pera. An|eo je svakako spona s Logosom,
te tako simbol pera u romanu Opsada crkve Sv. Spasa funkcioni-
{e kao lokus jezi~ke memorije. Stoga Petrovi}ev narator uo~i pa-
da @i~e izgovara vi{e nego signifikativnu re~enicu: „Na vama je
su{te re~i da spasete!“ Dakle, ko je, odnosno {ta je to istinski
opsa|eno u Petrovi}evom romanu? Da li su to monasi? Ili spo-
menici kulture? Ili mo`da eko sistemi? Ne, opsa|ene su re~i, od-
nosno jezik, odnosno samo nacionalno bi}e {to se na osnovu
stepena ugro`enosti jedne nacije, ukoliko postoji takva skala,
mo`e rangirati veoma visoko.

I BETON BR. 1 DANAS, Utorak, 20. jun 2006.

 Da li ovaj motiv mo`da zvu~i poznato? Pa da, odgovori}ete, po-
znato nam je to iz Hazarskog re~nika. Hazari su nestali. Potom je
Pavi} rekonstruisao fundamentalni dokument o njima. Ne bez
razloga, re~ je o re~niku od „100 000 re~i“ koji je bio uni{ten.
Re~nik je tako|e memorijski lokus, ali se on kao simbol vezuje za
doba prosve}enosti. Iza kreiranja ovakvih dokumenata stoje lek-
sikografi, realni ili fiktivni svejedno.
Neki zlobni jezici seti}e se ~injenice da je ovakav motiv izre~en u
Memorandumu SANU 1986. ^ini mi se da je ovakav stav imao da-
lekose`an uticaj na na~in mi{ljenja i sagledavanja doga|aja u
vreme gra|anskog rata u biv{oj Jugoslaviji. Totalno opsadno sta-
nje srpskog naroda je u tom dokumentu prvi put izra`eno jednim
kvazinau~nim jezikom koji je pretendovao na objektivnu elabo-
raciju problema. Distribuiran preko medija u Milo{evi}evoj Srbi-
ji, ovaj diskurs je obrazovao ideolo{ku matricu o ve~noj ugro`e-
nosti srpske nacije.1 Pristajanje na takvu istinu motivisalo je Pa-
vi}evo navodno osve{}enje: „I ja sam Hazar.“
OPSADA - PRI^A NAJSTARIJA
Na kraju bih izveo nekoliko, ne zaklju~aka ve} uputnica za raz-
mi{ljanje:
Roman Opsada crkve Sv. Spasa nastao je u vreme ratova i raspa-
da stare Jugoslavije. Ovakav politi~ki kontekst je i te kako mo-
gu}e dekodirati u ovom tekstu. S jedne strane, Opsada pledira
postmodernu strategiju pisanja, iznose}i na povr{inu naracije
problem pripovedanja, dok s druge strane, daju}i tom istom pro-
blemu ontolo{ku utemeljenost u motivu ugro`enosti jezika, na-
cije i kulture, ~ini veliki korak u nazad.
Tema velikog zla u romanu se poistove}uje s antihri{}anskim i
antisrpskim principom. U tom negativnom imenovanju zastup-
nici dobra su Srbi i hri{}ani-pravoslavci.
Opsada je roman koji je nastao kao eho ratnih zbivanja u Bosni
u kojoj je tokom ~etvorogodi{njeg rata grad Sarajevo, poput
@i~e nekada, bio „podignut osamdeset hvati od zemlje“. Bio je
pod srpskom opsadom. Bilo bi zanimljivo naporedo ~itati Pe-
trovi}ev roman s knjigama kao {to su Kona~ari Nenada Veli~ko-
vi}a, Sarajevo za po~etnike Ozrena Keba, ili sa pri~om Aleksan-
dra Hemona kao {to je recimo „Monta`a, atrakcija“. Tek u ta-
kvom kontrastu s tekstovima koji su nastajali s druge strane
„na{e opsade“ mo`da bi se bolje sagledalo Petrovi}evo anga-
`ovanje u prilog nacionalnoj istini koja je proklamovana kra-
jem osamdesetih godina.
U svakom slu~aju, Opsada je dobro primljena jer se dugo ~ekalo
na artikulaciju stava srpske knji`evnosti povodom rata u Bosni.
Opsada nas je amnestirala od svake odgovornosti i utoliko je se-
bi obezbedila povla{}eniju poziciju u doma}oj recepciji. Opsada
nam je potvrdila ono {to su nam govorili i mediji svih ratnih go-
dina: paradoksalnu ~injenicu da smo pod opsadom.
Kriti~ari pre svega isti~u apoliti~nost i ma{tovitost Petrovi}eve li-
terature. Mihajlo Panti} zastupa tezu o dominaciji ma{te, Vasa Pav-
kovi} o za~aravanju ovakvim pripovedanjem, a Aleksandar Jerkov
isti~e snagu umetni~ke istine koju brani Goran Petrovi}. Postavlja
se pitanje da li je ta umetni~ka istina, koja se oglu{ila o osnovne
eti~ke norme, odr`iva kao istina knji`evnosti. Ukoliko bi neko jed-
nog dana napisao pri~u o tome kako je Zoran \in|i} ubio Milora-
da Ulemeka, ali onako lepo, s dosta metafora, da li biste je vi pri-
hvatili kao odr`ivu knji`evnu tvorevinu, iako vrlo dobro znate da
se u realnosti dogodilo suprotno. Ja mislim da ne biste.
1 Da rat za srpski jezik jo{ uvek nije prestao dokazuje i nedav-
na odluka `irija NIN-ove nagrade da za najbolji roman u
2005. godini proglasi azbu~ni roman Mira Vuksanovi}a Se-
molj zemlja. Karakteristi~no je da u obrazlo`enju ovakve
odluke `irija pi{e da je re~ o romanu koji jedan mitski svet,
biv{i epski prostor, spasava od zaborava. A opasnost koja
preti Vuksanovi}evim re~ima, opasnost koju su i ~lanovi `i-
rija prepoznali kao realnu, sam autor romana nazvao je
„epidemijom dukljanitis vulgaris“. (vidi: NIN. Specijalni
dodatak, 26. januar 2006, str. 4-5) Da rat za srpski jezik ne
jenjava pokazuju i nedavne postreferendumske lingvisti~-
ke rasprave koje su se povele u SANU.

CEMENT
Pi{e: Sa{a ]iri}
^AS DR TULPA, ILI KUM 2
Milisav Savi}: 30 plus 18, Rad, 2005.
Ovo je {aljivi tekst koji ima za cilj da
pove}a interesovanje za jednu (kad pre?)
zaboravljenu knjigu.
30+18. Pa 48. Ali ~ega? „Portreta i pri~a“. Ne ba{. „Pri~a“ je malo slo`enija, a nije pri~a, niti ima
sre}an ishod.
M. Savi} je doktor srpske knji`evnosti s disertacijom o kraji{kom ojkanju, epici i nasle|u. M. Savi} je,
ispostavi}e se, posve}eni ~ita~, prevodilac i osvedo~eni ljubimik kratkih proznih formi, u prvom redu
pla}enih javnih predavanja, svojih. Njegov uvid u istoriju nacionalne literature diktira jednako logi-
ka tr`i{ne oskudice i vlastita neinventivnost. Otuda ni~im izazvane mini studije o Vuku, Andri}u, Ili-
ji Vuki}evi}u... na dve do tri stranice, penetrirane manje ili vi{e poznatim biografskim podacima i
anegdotama, rigidnom bibliografskom selekcijom (Me{a Selimovi} je prema Savi}u autor jednog ro-
mana za koji je bitno da su ga anketari Ve~ernjih novosti, a ne recimo svi poratni ~lanovi NIN-ovog `i-
HARMONIKA MAGISTRALE ODJEKUJE SA SVA-
KE STRANICE NOVOG TEKSTA, URAMLJENA
FOTOGRAFIJA VOLJENOG PREDSEDNIKA ^AS
JE ZAGARAVLJENA DIMOM I MUHOSERINAMA
I OPLETENA PAU^INOM, ^AS O^I[]ENA DO
SUZA MASNE [ANKERSKE KRPE-SUN\ERA
rija, proglasili srpskim romanom dvadesetog veka) i sve tako i u tom maniru. Ako niste znali, ni{ta
vam se ne}e ni otkriti; a ako pone{to o ovla{ dotaknutom i znate, pita}ete se ~emu takav brevijar op-
{tih mesta, notorne faktografije, li~nog svi|a-mi-se izbora bez interpretacije.
Ono, istini za volju, takav tekstualni melan` i me|u`anrovski kroki kritike i novinskog ~lanka (uz
pokoje naga|anje: I. Vuki}evi} je verovatno bio profesor Bori Stankovi}u u Vranju - kao da taj po-
datak ne mo`e da se proveri) nije sastavljen bez literarnog i novinarskog talenta, pa ako i ne
uve}ava na{e op{te znanje, odnosno ni{ta knji`evno istorijski bitno ne govori o trideset oda-
branih preminulih autora (od Vuka i Dositeja do Ki{a, Peki}a i Seleni}a), govori o afinitetu ovog
~teca i dotora.
Dr Savi}u, veoma dirljivo, nijedna spisateljica nije zapala za ~itala~ko oko (iako na jednom mestu
hrabro i duhovito prime}uje da je Steriji u svoje vreme bilo lak{e da ismeva vi{e `ene nego mu{kar-
ce, jer tada nije bilo feminizma. Da, recimo da Rodoljupci, najneva`niji komad „mizoginog“ Vr{~a-
nina, potvr|uje da su `ene i njihov oportuni, licemerni, praznoslovni patriotizam, kukavi~luk, pre-
vrtljivost i glupost pojave koje je Sterija naj-voleo da izvrgne ruglu).
Ono {to u ovoj hibridnoj knji`ici doista mo`e biti zanimljivo ne pripada modli „Pinki je video Tita“ (o
piscima o kojima pi{e: „Nijedan nije `iv, iako sam nekolicinu poznavao, a s nekima se i intenzivnije
dru`io“; a evo i kako: za Andri}em je hteo da potr~i dok je ovaj {etao, s Me{om je razgovarao nekoli-
ko puta, Peki}a je posetio dva puta u Londonu, Crnjanskog je upoznao u poodmaklim godinama (ne
svojim ve} Crnjanskog) itd.). Dakle, ne pripada im, ali se na takvu modlu naslanja: zanimljivost je u po-
gledu unatrag ~itala~kog afiniteta jednog neonaturaliste koji se u devedesetim preobratio u prite-
`aoca fragmentarne forme i borhesovske mistifikacije lokalnog tipa. Tako smo posle solidnih frag-
menata Hleba i straha, primanja i vra}anja NIN-ove nagrade (da li je i nov~ani deo nagrade vra}en,
pita se zluradi deo du{e moje), dobili Andri}a i Crnjanskog, dakako dvojicu iz ove 30-~lane grupe dr
Savi}a, kao aktere parabiografskog {pijunskog i triler romana u epizodi O`iljci ti{ine. Koje{ta!
Zanimljivo je kako Milisav Savi}, i kao doktor i kao pisac, t.j. i kao posve}eni poznavalac i kao zain-
teresovani ~italac-prakti~ar otkriva tragove postmodernizma diljem istorije na{e, crnogorski re-
BETON BR. 1 DANAS, Utorak, 20. jun 2006.
~eno, maternje literature. Sterijin Roman bez romana (dakako od dotorea su nadaleko sve herme-
neuti~ke srsi i nedoumice kako uop{te napisati naslov ove Sterijine parodije i kakve sve implikaci-
je sa sobom nosi odre|eni na~in imenovanja) prvi je srpski p.m. roman, dok je [}epan Mali (histo-
rijska persona, ne lik Njego{eve drame) najradikalniji postmodernista jer se poigrava svojom bio-
grafijom (koristio je veliki broj pseudonima). Dakle, suo~eni smo prvi put s neprocenjivim otkri-
}em tople vode i uspostavljanjem veza protoka vetra kroz {uplju cev izdubljenog drveta, snage
plu}nog potiska vazduha i milozvu~ja frulinog, ne dotoreovog (svojevrsno para-kriti~ko sviranje
Malaparteu). U isti mah on, kao svaki ketmanski majstor od formata (preporu~ujemo ga za dopi-
snog ~lana SANU, ili bar nagradu KPZS - ne Kazneno-popravnog zavoda, ve} nikad upokojene Kul-
turno prosvetne zajednice Srbije), ~ini duboki naklon svoj svojoj novoj, p.m. bratiji (sestrinstvo,
mile seje serbske, videli smo, ne ceni ba{ mnogo kao spisateljice podobne za top 30), iako nije ba{
da je otvarao kafane sa S. Basarom, konsulom Vu~je zemlje u Andrijevici 2, ili igrao tarot s prof.
Pavi}em koji bi za tu priliku bio obu~en u mu{ke haljine svog `enskog antipoda i jebao levim brkom
odastraga Ludu tarot kartu.
- Ja sam va{ - veli on - ja sam postao poeti~ki preobra}enik i sad va{, sveznadar i suvereni gospo-
dar svih pripovednih modela i stilsko-jezi~kih registara.
No, harmonika magistrale odjekuje sa svake stranice novog teksta, uramljena fotografija voljenog
predsednika ~as je zagaravljena dimom i muhoserinama i opletena pau~inom, ~as o~i{}ena do su-
za masne {ankerske krpe-sun|era. Pesme se pi{u da bi se „odvojila treba“ (eto i Vuleta @. tu ne-
gde) i taj nesta{ni Eros vazda lebdi, lebducka izme|u knjige koju pi{e, pe~ata i predstavlja isklju-
~ivo mu{karca, i `ene koja mirno ~eka i oblaporno gledi The pisca. Tu je i te{ki uzdah „tuge duge“
zbog nemo}i knji`ne umetnosti (npr. nemo}i da ubedi kafanskog mudrosera iz zavi~ajne palanke u
vlastitu vrednost i uspeh), tu su i kafanski filozofi tragi~ne provenijencije koje grubi re`im, a po-
tom i oni sami sebe, dotuko{e alkoholom te{kijem. O ]orkane, o [vabice, tugo! (no nema ovde [va-
bice - propao nam turizam, tu su samo Tri karte za Holivud-dramaturgija, }up komitskog ujaka u va-
ro{i na{eg vojvode gde se jarcaju blentavi, silovana lica s posebnim potrebama se tuku, dok iz njih
bazdi podrigu{a, pivo i praziluk, momci na mostu izme|u Kapije mere ukru}enost svojih penisa -
ko }e uspeti da na njemu ponese kofu punu vode hladne, stani, stani, Ibar vodo!...).
Tu je i bombardovanje, svakako, dra` aktuelnog, gorka suza mu{ka zbog ni~im izazvanog tomahav-
ka proviruje, a juna~ki se {krgut zuba (relikvija od {esetosma{ke juno{ke uspaljenosti za pravdu u
svetu i na Crvenom univerzitetu Karl Marks-[tat oja~ana samoubistvenom oporbom diktatoru po~.
Slobi s mesta ^mirkovi}evog doglavnika) uti{ano utkiva u blage pejza`e pitomog zavi~aja. U zavi-
~aj se odlazi retko (svega nekoliko puta slu`benim prevozom - videti tekst Dejana Mihajlovi}a u
drugom broju novopokrenute i brzo pridavljene Knji`evnosti), a na koji pada te{ka tamna no} (re-
kao bi sabrat iz duhovnog predgra|a i sportske kladionice u Ministarstvu kulture - Bora u ^orbi)
koja }e ugu{iti tanko}utnu }utilnost ne vi{e slavuja slatkog novog stila, ve} dotorea Hajda D`eki-
li}a i posle Borhesa - Borhes-ovca.
II
 [TRAFTA
Pi{e: Tomislav Markovi}
KAKO POSTATI AKADEMIK
Saveti mladom piscu
Beton ~estita Rajku Petrovu Nogu, Goranu Petrovi-
}u, Novici Petkovi}u i Svetlani Velmar Jankovi} kan-
didaturu za dopisne ~lanove SANU i Miru Vuksano-
vi}u kandidaturu za ~lana Akademije van radnog
sastava.
Ti nisi u{ao u knji`evnost radi knji`evnosti. Tvoj
cilj je jasan: ulazak u Ve~nost na mala vrata. Raj-
ske dveri nije tako te{ko prona}i kako to propo-
vedaju isposnici i pustinjaci. Ta~na adresa je Knez
Mihailova broj 35 - zgrada srpske Akademije. SA-
NU je lokalna verzija carstva nebeskog, bolju ne-
mamo. Da bi dobio stanarsko pravo u domu be-
smrtnika mora{ se strogo pridr`avati pravila igre.
Igra se zove puzanjem do zvezda.
Zlatno pravilo glasi: ne talasaj! Ne izazivaj bure
~ak ni u ~a{i vode. Najbolje je da pi{e{ tako da u
knjizi ne ka`e{ ni{ta, ali da to ni{ta lepo zvu~i. Da
odjekuje u praznim glavama. „A {to ti je knjiga po
red i pu~anstvo manje {kodljiva, ima}e{ vi{e sjaj-
nih i nerazumljivih kritika“ - Mirko Kova~.
Ne zaboravi da je put do SANU poplo~an knji`ev-
nim nagradama. Detaljan popis nagrada i uput-
stvo za njihovo dobijanje mo`e{ prona}i u tekstu
Predraga ^udi}a „Saveti mladom piscu ili knji`ev-
na po~etnica“. Ne budi naivan - da bi dobio NIN-
ovu nagradu za najbolji roman godine nije neop-
hodno da napi{e{ roman. Bitno je da si pravove-
ran, da ne pi{e{ antisrpske knjige u kojima bi bla-
tio nebeski narod. Ti nisi obi~no bedno piskaralo,
ti si `rec boginje Nacije koja je ro|ena u krvi et-
ni~ki nepodobnih krvnih grupa. Ako poslu{a{ moj
dobronamerni savet mo`e{ da objavi{ i geograf-
ski atlas, ili ud`benik mikrobiologije, stavi{ `an-
rovsku odrednicu roman i NIN-ova nagrada te ne-
}e zaobi}i. Imaj na umu da nema `irija koji mo`e
odoleti paso{u s pe~atom Semolj zemlje.
Budi uvek uz vlast, kao {to su to vazda ~inile naj-
umnije glave srpskog naroda u ~ijem dru{tvu `e-
li{ da bude{. Ne osvr}i se na moralisti~ke pridike,
nije sramota biti skutono{a ili dvorska luda. Tru-
di se svim silama da postane{ dvorski pesnik. Ako
prin~evi od tebe naru~e kakvo rodoljubno delce
povodom dvestote godi{njice dr`avnosti, to ni-
po{to ne smatraj nepristojnom ponudom. Udvo-
AKO @ELI[ DA TI UGLED U ELITNIM
KRUGOVIMA PORASTE PREKO NO-
]I, NAJBOLJE JE DA SE PRIKLJU-
^I[ ODBORU ZA ODBRANU LIKA I
DELA KAKVOG NEZA[TI]ENOG MA-
SOVNOG UBICE, DA [TAMPA[ NJE-
GOVE KNJIGE I PROPAGIRA[ NJE-
GOVU GENIJALNU IDEJU SABOR-
NOSTI OVAPLO]ENU U BROJNIM
MASOVNIM GROBNICAMA
ri~ka knji`evnost je umrla sa socijalizmom, a na
njeno mesto ustoli~ena je plemenita briga za
sudbinu svog naroda i sli~ne „zvu~ne banalno-
sti“. Prigodnom delu daj odgovaraju}i naslov, na
primer Skela ili O prevo|enju `ednih preko vode.
Pa`ljivo odabran naslov ve} je polovina obavlje-
nog posla, to je cela stepenica na putu u ku}u
ve~nosti. Nastoj da naslove svojih knjiga uklopi{
u vladaju}u matricu nacionalno onesve{}ene ide-
ologije. „Jedan je ovda{nji pjesnik svoje tri knji-
ge pjesama naslovio Zvjerinjak, Bezakonje, Nova
hajdu~ija. On je nesvjesno prona{ao najpotpuni-
ji izraz za opis ju`noslavenskog neistorijskog
osje}anja postojanja (Zvjerinjak), ju`noslaven-
III
skog osje}anja dru{tvene norme (Bezakonje) i,
napokon, ju`noslavenskog istorijskog djelovanja
(Hajdu~ija)“, veli Slobodan Blagojevi}.
Ako `eli{ da ti ugled u elitnim krugovima poraste
preko no}i, najbolje je da se priklju~i{ odboru za
odbranu lika i dela kakvog neza{ti}enog masov-
nog ubice, da {tampa{ njegove knjige i propagira{
njegovu genijalnu ideju sabornosti ovaplo}enu u
brojnim masovnim grobnicama. Ne zale}i se, izbor
pravog krvnika je od najve}e va`nosti. ^e~enski te-
roristi i piloti-samoubice iz Al Kaide ne dolaze u
obzir. [ti}enik mora biti pripadnik tvog naroda (ne
zaboravi da si ti pisac iz naroda i da pi{e{ za narod,
a ne za ~itaoce), po`eljno je da bude na poternici
Ha{kog tribunala, da se nalazi u bekstvu i da je sve
pokolje izvr{io u ime velike ideje. Svoju delatnost
proglasi za nastavljanje hajdu~ko-usko~ke tradi-
cije iz pozicije jataka i guslara.
Ako se odlu~i{ za univerzitetsku karijeru, pridr-
`avaj se zlatnog pravila i brzo }e{ postati {ef ka-
tedre. Pa`ljivo biraj nastavno osoblje dr`e}i se
uvek principa negativne selekcije. To je princip
stariji od svih nas, princip koji je pre`iveo sve
dru{tvene i politi~ke promene, pa nema mnogo
smisla da se ne{to tako `ilavo menja ili, daleko
bilo, iskorenjuje. Sem toga, ti si ~ovek od princi-
pa i ~uvar tradicije.
Ukoliko ima{ sre}e, neko od tvojih predaka je u
Drugom svetskom ratu sigurno bio na pravoj stra-
ni. Iskoristi politi~ku klimu pogodnu za nacional-
no pomirenje ulja i vode i poradi na njegovoj reha-
bilitaciji. Mo`da je tvoj predak bio u kvislin{koj vla-
di, mo`da je izbacivao iz {kola nacionalno nepou-
zdane |ake i nacionalno neispravne profesore,
mo`da je zabranjivao pristup u srednje {kole deci
sa sr~anom manom, kratkovidoj i nagluvoj deci,
mo`da je {titio srpsku krv i izra|ivao rasne karte
srpskih oblasti, ali danas to vi{e nisu zlo~ini.
Sve navedene savete nau~i napamet, neka oni
postanu Dekalog ispisan u tvom srcu. Sledi ih i
posta}e{ klasik jo{ za `ivota, tvoja besmrtna de-
la }e u}i u kanon srpske knji`evnosti, a mesto u
SANU }e ti biti zagarantovano. Na kraju, moram
da te upozorim na potencijalnu opasnost. Kada
bude{ u{ao u dom besmrtnika verovatno }e te
povremeno mu~iti sumnje da si dosegao Ve~nost.
Ako iz dana u dan prisustvuje{ sednici na kojoj
Dragoslav Mihailovi} zahteva srbizaciju srpskog
jezika, Mihailo Markovi} baca drvlje i kamenje po
antisrpskoj propagandi, a pra{ina sedi u }o{ku i
pi{e se}anja, ni{ta ne brini. To je siguran znak da
se nalazi{ u carstvu nebeskom po srpskoj meri.
Mo`da ne ba{ u rajskom naselju, ali svakako u
njegovom najbli`em susedstvu.
[TRAFTA
Pi{e: Slobodan Georgijev
[TA DA SE RADI?
Kontinuitet
Za sada je sve u najboljem redu.
Predsednik preuzima oru`ane snage, ministarstva se sele iz Dr`av-
ne zajednice SCG u Dr`avnu zajednicu RS. Sistem opstaje, Srbija je
sledbenik. Srbija }e na jesen igrati u kvalifikacijama za evropsko
prvenstvo u fudbalu u identi~nim dresovima, i dalje }emo navijati
„plavi, plavi“. Skup{tina svih Jugoslavija bi}e pretvorena u muzej,
Kusturica }e i dalje biti jugoslovenski reditelj, srpska aviokompa-
nija }e se i dalje zvati Jugoslovenski Aero Transport.
GDE BISMO S POSLA- Jednom uspostavljeni kontinuitet ne treba nikako prekidati.
NICIMA. PA, NJIMA BI- Jedini kontinuitet koji je stvaran u zemlji u kojoj `ivimo jeste on-
SMO DALI LEPU, FUNK- aj koji se zasniva na la`ima. U ime veli~ine, u ime du`ine, u ime
CIONALNU I PRIMERENU rodoljublja i u ime naroda, kontinuitet je osnova politike u Srbi-
ji u poslednjih 17 godina. Elite su `elele da ka`u da ono {to smo
ZGRADU PARLAMENTA jednom osvojili na bojnom polju mora do kraja sveta da se uzi-
SVIH JUGOSLAVIJA. TA ma u obzir, to mora da bude na{e.
BI ZGRADA KONA^NO Jedini kontinuitet koji je bio stvaran bilo je trajanje stalne plja~-
POSTALA PARLAMENT ke. I hleba i jezika. Plja~ka svih vrednosti, uni{tavanje svake po-
misli da mo`e biti druga~ije, da se mo`e vladati na druga~iji na-
SRBIJE. TAMO POSTOJI
~in. Dok je ve}ina prebirala po kontejnerima (kontinuitet prebi-
PARKING, NE MORA IZA- ranja), oni, rodona~elnici kontinuiteta, oni su prebirali po taj-
BRANIK DA PRELAZI nim ra~unima na koje su skladi{tili pokradeno. Pokraden hleb i
ULICU pokraden jezik.
Imamo veoma dinami~an proces. Preseljenje svih vrednosti iz
op{te upotrebe na li~ne, tajne ra~une.
Predla`em slede}e korake. Delovati simboli~ki na polju prome-
ne trenutnog stanja, prekinuti la`ni kontinuitet, pokrenuti po-
litiku, na svim poljima, politiku prekida. Potrebno je ili potpuno
zaustavljanje, pa pokretanje u drugom pravcu, ili, ve`ite se svi,
molim lepo, pa }emo naglo da zaokrenemo!
Prvo zgrade, one su va`na stvar.
Zgradu so called Narodne skup{tine koja se nalazi u ulici Kralja Mi-
lana iseliti, isprazniti i od nje napraviti skvot. Ne mora ba{ da bu-
de skvot, mo`e neki umetni~ki centar, recimo. \or|e bi Bobi},
gradski arhitekta, mogao da isprojektuje gara`u u donjem delu
jezive zgradurine koja je projektovana na isti na~in kao zgrada
Centralnog zatvora. I spolja i iznutra. Dole gara`e, javna korist,
gore umetni~ke galerije, radionice, ateljei. Fasadu obavezno obo-
jiti u trista boja, napraviti virtuelnu dogradu na vrhu zgrade i sli~-
no. Takav koncept bi zna~io da smo krenuli u ozbiljan zaokret.
Gde bismo s poslanicima. Pa, njima bismo dali lepu, funkcional-
nu i primerenu zgradu parlamenta svih Jugoslavija. Ta bi zgrada
kona~no postala Parlament Srbije. Tamo postoji parking, ne mo-
ra izabranik da prelazi ulicu, a za zanimaciju imaju okolo kafani-
ce i kafi}e. To su primereni uslovi za rad.
Ima jo{ posla za gradsku vlast. Moramo da se organizujemo i da tra`imo od uprave grada da
onu rupu u Knez Mihailovoj ulici, tamo gde je nekad bila zgrada SANU, bar na licitaciji ustupe
~estitim preduzetnicima koji bi na polzu naroda sagradili ne{to reprezentativno. Glupo je da
toliki plac zvrji prazan u centru grada.
Ako }e vojska postojati, a bi}e je sigurno, treba joj dati veliki plac negde oko Beograda, smestiti ih
sve tamo, a u centru grada molim vas da se sprovede dekontaminacija i demilitarizacija. Beograd
jeste tradicionalno bio vojna utvrda, ali, ka`emo, taj kontinuum je neophodno prekinuti da bi se
pre`ivelo i krenulo dalje. Sve vreme smo zapravo `iveli u vojnom utvr|enju, uniforma je bila na-
rodna i sve~ana no{nja. Nije ni ~udo da se „dr`ava smanjila“ kada je sva vojska bila u centru Beo-
grada. ^uvare na granice, boje u gradove!
Gde }e nas dovesti ovakav radikalizam ili budalisanje, re}i }e neko.
Krupne simboli~ke, pojavne reforme, u plemenskoj svesti mogu da izazovu brze promene.
Da li }e se ovo dogoditi? To ne znam, ali znam da ako se ne desi, ako se ne napravi prekid, ako
ne pro|emo kroz politiku prekida, ne}emo zapravo na}i svoj kontinuitet. Pravi kontinuitet i
hleba i jezika.
Izdava~ko preduze}e „Nerodna knjiga“ nudi sabrana dela
PLA}ENI OGLAS
doma}ih klasika po najpovoljnijim cenama.
SABRANA DELA
Mihajla Panki}a Alasa

Hronika Slobe
Novobeogradski sindrom

Ne mogu da se setim jedne prepe~enice
[ta ga|am i {ta me poga|a

[oder u Berlinu
Sedmi san ro{ave

Guzzle
Novi prilozi za savremenu srpsku

^itanje sode: srpske pri~e o {priceru gastronomiju (majonez, urnebes, ke~ap)

Isku{enja zga`enosti
Vasa, Mika i ostala mena`erija

Novobeogradsko pi~e
Fraktura keksa

Posle vutre: izabrani i novi tripovi
Ako je ko gubav
BETON BR. 1 DANAS, Utorak, 20. jun 2006.
VREME SMRTI I RAZONODE
Pi{e: Tomislav Markovi}

HAIKU SE SAGINJATI NE]E

(Lirske minijature Vojislava Ko{tunice)

Gluvo doba mo}i Zadah du{e u nosu Savr{eni raspored Vimbldon - Sheveningen Pozitivna geografija

Sove na grani Miris tamjana Vrabac u ruci, Teniska lopta Srbija na moru,
pevaju k’o slavuji. golica mi nozdrve. Mladi} na grani. bludi levo, pa desno. Crna Gora na Dunavu,
Slu{am, bele`im. Samo da ne kinem. Sve je na svom mestu. Dvosmerna saradnja. SCG na Marsu.

Ditiramb Nebeska jerarhija Tike, tike, ta~ke Kultura zaborava Zen 1

Javlja mi Rade Bog je na nebu, Gledam u jednu ta~ku, Na ispovesti Kosmet je {iptarski
da je ^eda uhap{en. premijer na zemlji, a svi misle da buljim u prazno. izdade me pam}enje, i osta}e srpski.
@ivot je lep. \in|i} pod zemljom. U`ivam u `ivotu. strani pla}enik. Putem neprohoda.

Izgubljen u samoposluzi Svetski bol Izbeglice iz mozga Kao dan Zen 2

Mediji me tra`e, Ko ide u crkvu Sastanak Vlade. Na Vladi se pri~a Semolj je srpski
mene nema pa nema. kod lekara ne ide. [ta to moje misli rade samo o opstanku Vlade. i osta}e srpski.
Bo`e, gde li sam? Za{to me boli zub? me|u sovama? Je li to jasno? Jaka uteha!

BULEVAR ZVEZDA
Pi{e: Redakcija Betona

CRN^EVI],
BRANISLAV BRANA
CRN^EVI], Branislav Brana (Ruma, 8. II 1933), najpre knji`evnik, potom scenarista, pa publicista,
zatim politi~ki komentator, onda ratni hu{ka~, pa patriota-profiter, naposletku pisac nekrologa za
preminule saborce i po~asni saradnik Slu`be. Na knji`evnu scenu je stupio pod pseudonimima Vi-
non Rumski i Branislav Bip. Jedno vreme je radio kao slu`benik predstavni{tva zrenjaninske piva-
re. Od tih dana datira i njegova sklonost ka satiri i de~joj literaturi. Bio je urednik Je`a i Malog je-
`a. Objavljivao je aforizme uglavnom na temu karakterologije Srba, problema male dr`ave i ratnog
dezerterstva. Mihiz ga je u ~asovima kafanskog pijanstva poredio s Aristofanom i Juvenalom, a
jednom prilikom ga je okarakterisao kao „borca za najstarije i najvi{e vrednosti: istinu, pravdu,
slobodu, ~estitost, narod.“ Zaista, Vinon Brana Rumski se tokom osamdesetih i devedesetih svr-
stao u red najvi|enijih boraca. Drugovao je s Arkanom, Slobodanom Milo{evi}em, Radovanom Ka-
rad`i}em, Miroslavom Toholjem i Momom Kaporom. Na po~etku devedesetih obavljao je poslove
od dr`avne va`nosti: koordinirao je distribuciju naoru`anja Srbima u Hrvatskoj, a sve to preko
Matice iseljenika ~iji je predsednik postao u me|uvremenu. Pisac pripovetke „Bosonogi i nebo“ `niji politkom Memoranduma, a njegove lekcije iz nemorala i danas mo`emo da ~ujemo preko te-
intenzivno je pratio i komentarisao politi~ke doga|aje u svojoj kolumni „Srpska posla“. Tako se levizijskog programa, najpre RTS-a, potom Pinka, kao i TV Stankom.
satira nekada{njeg knji`evnika pretvorila u oru`je za otkrivanje i lociranje neprijatelja srpskog Kao i Radovan Karad`i}, autor je izdava~ke ku}e IGAM.
naroda, kao i za njegovo naknadno uni{tenje. U jednom trenutku Vinon Rumski je postao najva- O njemu postoji sve obimnija literatura u transkriptima Me|unarodnog tribunala u Hagu.

BLOK BR. V

BE TON BR. 1 DANAS, Utorak, 20. jun 2006. IV