KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 3, BEOGRAD, UTORAK, 15. AVGUST 2006.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Grafi~ko oblikovanje: Olivera Bataji}; Autor fonta Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.co.yu; Slede}i broj izlazi 19. septembra

RE^ PRE BETONIRANJA
Zahvaljuju}i Politici i Radiju Slobodna Evropa saznali smo kako
Beton stoji u o~ima sredove~ne kulturne elite. To nipo{to nisu
pripadnici tzv. Prve Srbije, gde stoluju o~evi nacije, hu{ka~i i eg-
zekutori, dun|eri na velikodr`avnoj skeli, crta~i mapa i stratezi
humanog preseljenja, a gdekad i pisci i nau~nici. Dakle, izjasni-
la se elita izdava~a, kriti~ara i pisaca, ona elita koja zapravo vo-
di glavnu re~ u srpskoj knji`evnosti, pokazav{i zbog ~ega nam je
Beton neophodan.
KISELO GRO@\E
„Sve je to lepo i krasno, ali gde sam ja u celoj toj pri~i“, oprav-
dano se pita kulturtreger i opominje: „Istorija nije po~ela ju~e
sa `utokljunom balavurdijom, ve} je stekla (polnu) zrelost pre-
kju~e sa mnom i s mojim izdava~kim poduhvatima. Ko to ne vidi
slep je, glup i zlonameran. Ko stalno ne isti~e moju veli~inu i
zna~aj mog minulog rada, nedostojan je i dvostruko glup“.
„Tja“, re~e lisica ostav{i praznog stomaka, „gro`|e je ionako ki-
selo.“ I daleko od zavidljivih smutljivaca.
GNEV, FRUSTRACIJE I NACIONALNI NIHILIZAM
U zemlji izbeglica na brdovitom Balkanu, zemlji ratnih profitera i
neopojanih humki, svom dobu postaviti ogledalo zna~i bestidno
provocirati; ukazati na liniju idejnog i simboli~kog kontinuiteta od
Memoranduma SANU, preko Knjige o Milutinu, Boja na Kosovu, Vaz-
nesenja..., do Opsade crkve Svetog spasa, zna~i biti tu`no besmi-
slen; videti vezu knji`evnosti i istorije, estetike i ideologije, zna~i
biti ideolo{ki tendenciozan i, sumarno, biti nacionalni nihilista.
Ratovi su se vodili, civili bivali masovno likvidirani, gradovi su se
ru{ili, ali muza srpske kulture lebdela je neoskvrnjena i blistava.
Ruke srpskih pisaca su ~iste, san srpske elite je miran i vedar. Jer,
na krilima kioska i privatizacije do{lo je tr`i{te i sve postalo je bi-
znis. Pisci su postali urednici a kriti~ari izdava~i, teritorije su ome-
MIXER
Milo{ @ivanovi}: Oko srpskog boga Saurona
|ene a vojske najamnika raspodeljene. Mediji su kaparisani i pot-
kupljeni besplatnim primercima knjiga, kartama i putovanjima.
CEMENT
Za osrednju godi{nju produkciju knjiga i kulturnu ponudu skova-
Dragoljub Stankovi}: Homer podzemlja
ni su superlativi i promid`beno su razigrani vrani autoriteti.
Ugledni intelektualac na{ao se u sendvi~u, kao vir{la u senfu.
[TRAFTA
Treba u isti mah zadovoljiti i glad tr`i{ta i nezaja`ljivost gazde.
Goran Cvetkovi}: Protekla pozori{na sezona
Daj {ta da{, daj {to vi{e toga i uvij to u {areni pakpapir uslu`ne
Sa{a Ili}: Albatrosove premijere
recenzije. Ko popu ka`e pop, a sme}u sme}e, ko nam kvari po-
sao, taj je nihilista i isfrustrirani majmun. Ko nas podse}a na na-
VREME SMRTI I RAZONODE
{u avangardnu mladost i ko meri dubinu na{eg oportunizma i in-
Tomislav Markovi}: Nomen est pomen/Kako `ivi Ko{tuntun
telektualnog prostituisanja, taj je gnusni jeretik kome }emo u
Milo{ @ivanovi}: Mi smo Sila, mi smo Imperija!
slast nalo`iti loma~u. Od stare hartije, kiosk-izdanja, na{ih ju-
venalnih kritika i vajnih disertacija ~iji smo entuzijazam i etiku i
BULEVAR ZVEZDA
sami zaboravili. Jer biznis je biznis, zale|e je zale|e (tvrdo i to-
TOHOLJ, Miroslav
plo) i ni{ta nas ne}e iznenaditi u sterilizaciji srpske kriti~ke sve-
sti i imperijalnom {irenju na{ih interesnih sfera.
BLOK BR. V
Lambada
KORU(M)PCIJA
Vlast kvari a posao, o~ito, korumpira. Po
ruski, advokat je iznajmljena svest, a
urednik - mi{ljenje za poneti. Nezavisna
kritika je relikt `ivota u autoritarizmu,
lenta vunenih autora koju su razdali na
nacionalne kurve, na institutski spokoj i
na povremeni polemi~ki drek kada ih neko
nevaspitano o~epi.
Drug Tito je rekao: „Zemlja koja ima ova-
kvu mladost ne treba da se brine za svoju
budu}nost“.
Zemlja koja ima ovakvu elitu, do sr`i ogre-
zlu u kukavi~luk i oportunizam, ne treba
da se brine ni za {ta. Ona je svoju budu}-
nost ve} pro}erdala.
Redakcija Betona
Redakcija Betona posle dono{enja Dekreta o osnivanju

MIXER fi smo mi u fokusu. Tako sna`no smo utonuli u kolektivnu molitvu da smo kona~no privukli O~evu
pa`nju i on nam {alje znak u vidu vazdu{nog talasa koji gasi sve}e. To je ~udo kojeg smo `eljni, fi-
zi~ka manifestacija izazvana treptajem bo`anskog oka koje se postidelo {to je dozvolilo da nam
Pi{e: Milo{ @ivanovi} se desi ne{to {to nismo zaslu`ili. Nogovo bo`anstvo je, reklo bi se, hri{}anski bog, po svemu su-
de}i - pravoslavne konfesije. Mi smo s njim bili u naro~ito bliskim odnosima, a onda je on iz neo-
bja{njivih razloga zaspao i ostavio nas na milost i nemilost svima koji nisu mi.
Teogonija R. P. Noga nastavlja se u „Pesmi }uka“ u kojoj je bo`anstvo gluvo za na{e probleme. Bog
OKO SRPSKOG BOGA SAURONA se uop{te ne pona{a na{ki, a mo`emo opravdano sumnjati da je i sam nekako demonski odgovoran
za strahote u pesmi „Budnica i uspavanka“, jer apokalipsa se ne de{ava bez Bo`je volje. Vrhunac
O fenomenu savremenog pevanja danas i ovde ove {atro-teogonije je „Nevesinjski ikonostas“: „Kad stado-
OVDE JE BITNIJI ONAJ DEO PAGANSKOG PREDA- smo s desne strane njega / Koji }e do}i po gori po vodi / Za-
sjah u crkvi nevesinjskog rata / Iz vojni~kog fotoaparata“. Mi
Nova knjiga Rajka Petrova Noga, to nam umetni~ki
NJA PREMA KOJEM PASTIR ODRE\UJE VUKOVI- smo o~igledno u uniformama, a posle smrti nam je rezervi-
ubedljivo pokazuje naslovna pesma, pesni~ki i po MA NAFAKU, ODNOSNO DAJE BLAGOSLOV DA KO- sano po~asno mesto, {to zna~i da je Bog odabrao stranu, kao
onome {to peva jeste sasvim savremena, da je Trojanski rat u pitanju, i da se od jednog i op{tehri{}an-
a istovremeno duboko religiozna i nacionalna.
LJU. I NA[E BO@ANSTVO I MI SAMI OSCILUJEMO skog biblijskog boga preobratio u lokalno demonsko bo`an-
Aleksandar Jovanovi} IZME\U STANJA @RTVE I AKTIVNOSTI KRVOLOKA stvo koje garantuje dobrobit onima {to ratuju u njegovo ime.
Ista pesma je indikativna i za mnogo ozbiljniji, zapravo krimi-
Zbirka pesama Nedremano oko je, kako tvrde kriti~ari, nesvakida{nji trenutak na{e savremene po- nalni manir ovog autora. Odnosi se na konkretan doga|aj, na podizanje spomen-obele`ja poginulima
ezije. Za naslovnu pesmu uva`eni profesor Jovanovi} ka`e da }emo put ka njenom razumevanju u ratu. Izbor teme je su{tinski. Ra~una se da }e njen zna~aj pesmi pru`iti `eljenu te`inu, a gde }e{ te-
na}i i u ~injenici da je premijerno objavljena u Politikinom uskr{njem dodatku aprila 1999. Ne znam `u temu od pogibije mladih ljudi i roditeljskog naricanja. Ako je pesnik ve} spreman na zloupotrebu
da li ta ~injenica potvr|uje umetni~ku ubedljivost, savremenost, ili duboku religioznost, ali ona ja- tragi~nih doga|aja, njegov urednik bi morao imati u svesti savremene teorijske i iskustvene ~injeni-
sno signalizira da je za recepciju poezije R. P. Noga potrebno razumevanje gomile vantekstualnih ce, da strahote 20. veka nisu prona{le svoj adekvatan tragi~arski izraz, da `estina realne patnje izgle-
opravdanja, kao i specifi~na podobnost ~itaoca. Pa da vidimo o ~emu je re~. da stoji u obrnuto-proporcionalnom odnosu prema ubedljivosti svoje umetni~ke obrade. Pa kakve su
onda {anse jednog malog la`nog proroka da ne ostane zatvoren u jeftinim nadra`ajima i ganu}u?
DOKAZ BO@JE EGZISTENCIJE
Naslovna pesma defini{e centralni motiv - bo`ansko oko. Prva strofa sugeri{e da nam to bo`anstvo POEZIJA U VU^JIM RALJAMA
ili nije naklonjeno, ili je ravnodu{no. Karakter bo`anstva se problematizuje: Bog je stvorio svet i Bog kome se razna lirska ja i lirska mi mole je, dakle, hri{}anski bog, iz biblijske op{tosti travesti-
~oveka i do sada je sve bilo u redu, a onda se desilo ne{to nalik na apokalipsu, tako da se nema {ta ran u konfesionalno i nacionalno odre|eno demonsko bo`anstvo. On nije nosilac nikakvog vrhun-
drugo pomisliti nego da je Oko zadremalo. Da nije, to ne{to se ne bi ni dogodilo. U poslednjoj stro- skog principa, ve} je njegov zna~aj isklju~ivo instrumentalan: prizivamo ga da ratuje. [to se nje-

I BETON BR. 3 DANAS, Utorak, 15. avgust 2006.

 govog oka ti~e, ono bez problema
mo`e biti i Oko Sauronovo, ili Ne~ije
Tre}e Oko. Bitno je da naspram bo-
`anskog oka stoji „dvojni~ko oko pe-
snikovo“ („Razroko“). Dakle, pesnik
je prorok. Preciznije - medijum, is-
tra`iva~ka sonda koju On odozgo
pokre}e misti~nim daljinskim upra-
vlja~em. Pesnik je, u stvari, to bo-
`ansko oko, on odr`ava dvosmernu
saradnju sa apsolutom i u njega se
ne sme sumnjati. Ako je Bog lagao
mene i ja la`em vas - zgodan alibi.
Bilo bi grehota ne primetiti ljubav
prema anti~koj Gr~koj, posebno u pe-
snikovom pore|enju zavi~aja sa Euri-
dikom. Mogao je taj zavi~aj bar meta-
morfozirati u ne{to antropomorfno
{to se da porediti sa Euridikom, u ne-
{to, recimo, `enskog roda. Mitolo{ki
komplet se svakako napunio poten-
cijalnim oblicima, zna~enjima i re{e-
njima pri~e, ali Orfej i Euridika te{ko da mogu podneti bilo kakav
rodoljubivo-politi~ki kontekst. Za to slu`e neke druge legende.
Primer za surovo burgijanje po mitolo{kim povestima je i pesma
„I Homer zadrema“: „Kad Grke pretvori u svinje / ^arobnica je
Kirka Srbina / Obrnula u vuka“. Zanimljivo je da bitna persona
uvek zaspi kad ne treba, prvo Bog, a onda i Homer.
Beli vuk oli~ava sve ono {to se ne mo`e prika~iti hri{}anskom i gr~-
kom krugu. On je tre}a i latentno klju~na karika na{e ontologije,
fokus slovenskog paganizma, ali i naknadno formirani totem s re-
troaktivnom va`no{}u koji nas ravnopravno postavlja uz Odiseje-
ve saputnike i garantuje fotelju na Olimpu i drugim bitnim mesti-
ma. U istoj pesmi se ka`e: „^ovekoliki vuk / Na{ predak / Planina-
ma se smuca // ^im se zarati /...K njemu odbegnu o~evi“. Neka-
da{njeg ~oveka Srbina, onog iz doba o kojem peva Homer, Kirka je
pretvorila u ~ovekolikog vuka, vukodlaka, ili ve} tako ne{to, i taj
~ovekoliki je na{ predak. Njegova prevashodna funkcija danas je
da nam poma`e u ratu. ^arobnica povezuje na{eg oca s gr~kim
krugom motiva, ali on mora biti jo{ ja~e povezan s lokalno-hri-
{}anskim krugom. Zbog toga se u pesmi „Dozivanje oca“ jasno ka-
`e: „U crkvi poju O~e / A odjekuje Vu~e“. Ne zna se kakvi su odno-
si Boga i Vuka, niti gde ko stoji na mitolo{koj vertikali, ali ovi sti-
hovi sugeri{u da sam Bog Otac zapravo jeste Beli vuk. Ipak, valj-
da upla{en blasfemijom kao mogu}om posledicom ovakvog ago-
na, pesnik odlu~uje da vuka ubla`i do jagnjeta. Figura vu~jeg pa-
stira koji pacifikuje demone postaje idealni instrument. Ovde je
bitniji onaj deo paganskog predanja prema kojem pastir odre|uje
vukovima nafaku, odnosno daje blagoslov da kolju. I na{e bo`an-
stvo i mi sami oscilujemo izme|u stanja `rtve i aktivnosti krvoloka.
Analogna scena u savremenosti, onoj koju plediraju kriti~ari po-
^uvari Mixera u zimskom periodu
put profesora Jovanovi}a, mo`e se prepoznati u snimku blagosi-
ljanja [korpiona uo~i polaska u zlo~in. Ne zaboravimo da je i am-
blem raznih paravojnih skupina ~esto bio oli~en u vu~jim raljama.
Zanimljivo je da je Hristovo u~e{}e u ovoj duboko religioznoj poe-
ziji, zajedno s vantekstualnom po{tapalicom o ukupnom broju pe-
sama (33), zanemarljivo u odnosu na manifestacije Boga, oca, vu-
ka i oka. U haoti~nom i mra~nom svetu jednostavno nema ~istih
pozicija za upotrebu tog motivskog kompleksa. Isus je suvi{e pre-
cizno definisan da bi se bezbedno mogao travestirati. Sin je Boga
koji nema nikakve veze s vukodlacima i koji zavijaju}u molitvu osu-
|uje kao idolopoklonstvo, a i semitskog je porekla i previ{e hipi za
ovda{nju upotrebu, te je na ivici da bude persona non grata.
MI VOLIMO HIMNE
Pesnik se svojski potrudio oko oneobi~avanja jezika: dijalekti-
zmi, arhaizmi, neologizmi, crkveni izrazi, inverzije, imitacije
usmene poezije. Molitveno-himni~ni ton prekriva celu zbirku.
Insistiranje na sve~anom izrazu prepunom patosa dalo je stiho-
ve u kojima je knji`evni jezik doveden do ruba prepoznatljivo-
sti. Invokacije i molitve eventualno nose neko neartikulisano
negodovanje, ali se mahom gube u uop{tenim, besmislenim i
povremeno bizarno-komi~nim iskazima.
Insistira se na jednoglasnom kolektivnom do`ivljaju stvarnosti,
gde je taj jedan glas, naravno, pesnikov. Lirski subjekt je ja=svi
mi, a ono {to li~i na introspekciju zapravo je obra}anje kolektiv-
nom sebi. Sve to pokazuje `elju da se bude univerzalno prihva-
}en, a intenzivna upotreba narodnog i narodskog su`ava univer-
zalno na ni`e socijalne slojeve, na potla~ene i poni`ene. Ostaje
pitanje da li }e potla~eni i poni`eni pre razumeti i prihvatiti je-
zik visokoparne kvazi-u~ene himne koja nudi utehu u skovanoj
mitolo{koj pro{losti, ili, recimo, jednostavnu i jasno izre~enu
zabrinutost za opstanak na boljoj strani granice siroma{tva. Ve-
rovatno zbog toga pesnik poku{ava da osve`i vokabular, te tako
me|u tropare i tu`balice postavlja radioaktivnu travu, {izelu i
smirelu. Toliko o onoj savremenosti iz predgovora.
SUKOB CIVILIZACIJA
„Beli vuk“ kazuje: „Alah-il-ilalah na Malu ]abu hrli / Azija arla-
u~e a potku}nice je~e“. U „Isto~nom petku“ se ka`e: „Ne ~ekav
da nam sa zapada svane“. Ako na trenutak po strani ostavimo
teogoniju, mitologiju i rime, ostaje usamljena velika tema, maj-
ka svih tema (i svih opravdanja): sukob civilizacija. Rat u Bosni
je sukob civilizacija, rat s NATO paktom je sukob civilizacija, vero-
vatno su i izbori, politi~ka ubistva i fudbalske utakmice sukobi
civilizacija, a civilizacija, to smo mi, lirsko ja.
Cela na{a mitolo{ki i anti-istorijski postavljena civilizacijska odre-
|enost u tom sukobu konstruisana je za potrebe jednog politi~kog,
gotovo strana~kog, dnevno-politi~kog stava, onog jedinog koji pru-
`a spas sopstvenom liku i delu, s namerom da se taj stav ukoreni u
samo bo`anstvo, ono travestirano, u ontolo{ki centar na{eg kolek-
tivnog bi}a. Prepoznatljiva ideolo{ko-kafanska pizma mo`da naj-
`e{}e izbija iz pesme „Poklade“, rugalice u obliku soneta. Prema ka-
rakteristi~noj ikonografiji mo`e se zaklju~iti da opisuje proteste
1996/97, ili neke od demonstracija koje su prethodile promeni re-
`ima: „Ti ima{ noge ruke ona razroke sise / Ovi }e nero|ene s mr-
tvima da okade /...U {etnji odlepi se /...// Pi{taljke ~egrtaljke rogo-
vi i zvon~i}i“. U zavr{nom stihu ponovo o `enskim grudima: „Sevaj
dok ima{ noge a ti razroke sise“. Opet smo u problemu, jer sise su
uvek razroke, ako }emo bradavice porediti sa zenicama, gledaju na
razli~ite strane. Naro~ito kad le`e. Ako im je ve} hteo pripisati atri-
bute ne~istih sila, mogao je pesnik uve}ati njihov broj, ili ih posta-
viti na le|a. Ovako samo pokazuje da se uop{te ne razume ni u si-
se, niti u poeziju koja najmanje trpi ovakvu vrstu oma{ki.
Na kraju, evo stihova ovog autora koji s punim pravom zaslu`u-
ju da budu citirani: „U gradovima razvaljenim / U hramovima
poru{enim / Cvrku}e sramota“.
POST FESTUM
Nedremano oko (SKZ, 2004) je donelo R. P. Nogu ~etiri nagrade:
Zlatni suncokret (Vitalova knji`evna fondacija), Me{a Selimovi}
(Udru`enje izdava~a i knji`ara i Ve~ernje novosti), Vukovu nagra-
du, kao i @i~ku hrisovulju. Mnogi kriti~ari su se opredelili za ovu
knjigu jer su prepoznali „pesni~ki glas li~nih i narodnih uspenja
i postradanja“.
^ak je i omiljeni kriti~ar beogradske ~ar{ije, prof. dr Mihajlo Pan-
ti}, u obrazlo`enju Vukove nagrade naglasio da je re~ o poeziji
koja je „usredsre|ena na bitna pitanja pojedina~ne, pesnikove i
op{te, kolektivne egzistencije, da je ta poezija sam jezik, u nje-
govom esencijalnom obliku, jezik vukovski i vu~ji...“

CEMENT
Pi{e: Dragoljub Stankovi}

HOMER PODZEMLJA
Dragan Jovanovi} Danilov, Gnezdo nad ponorom, Narodna knjiga, 2005.

Ako bi vas eventualno zanimalo kako bi pevao junak iz podzemlja F. M. Dostojevskog da je kojim
slu~ajem `iv i da je na srpskoj turbo folk kulturnoj sceni, to biste mogli na}i u knjizi Gnezdo nad
ponorom D. J. Danilova, jer su u njoj na svakoj strani razasute misli ovog junaka krajnosti i o~aja-
nja. Ipak, srpsko knji`evno i svako drugo podzemlje daje sasvim specifi~ne tipove i mutante, s ob-
zirom na skora{nju slavnu pro{lost. Gra|ani se sami organizuju

DANILOVLJEV POSTUPAK BI SE MOGAO DEFINISATI KAO
BANALNA PODELJENOST LIRSKOG SUBJEKTA U KOJOJ ON
SLADOSTRASNO U@IVA KAO PODZEMNI HOMER U PATNJI
Na po~etku naslovne pesme D. J. Danilov lepo ka`e: [ta sam drugo radio nego, uravnote`en uza-
ludno{}u, gradio gnezdo nad ponorom? Kakva je to vrsta uzaludnosti, pitamo se. Dalje peva pe-
snik: te{ke su naslage uglja u du{ama na{im, i ne sla`e se sa slavnim Rusom, ide dalje, i ka`e da sva
ta lepa i tajanstvena ~uda ne}e spasiti svet... ni{tavilo te koristi kao pogonsko gorivo. U poslednjem
stihu pesnik nas poziva da se popnemo u njegovo toplo gnezdo da sa nas ne ishlapi ljudski miris.
To je neka vrsta mlake poente i to je jedna od najprimetnijih slabosti ove knjige.
Danilovljev postupak bi se mogao definisati kao banalna podeljenost lirskog subjekta (koja se ne mo-
`e prevazi}i) u kojoj on sladostrasno u`iva kao podzemni Homer u patnji. Zato tu postoje krajnosti
patetike i nihilizma, a pesma do|e kao povr{na rasprava koja visi nad ponorom. U poeziji treba biti
precizno neprecizan, nikako neprecizno neprecizan. Autor ni sam ne zna {ta je hteo da ka`e pa onda
imamo zavr{etke pesama kao {to je molio sam se, molio, ni sam ne znam ~emu (Sveto mesto).
BETON BR. 3 DANAS, Utorak, 15. avgust 2006.
U ovoj knjizi je na sceni jedna vrsta umrtvljene senzualnosti koju mo`e pobuditi samo gruba ero-
tika, sladunjavi sentiment ili krajnje bezna|e, jer ona u svom registru ne ose}a realan `ivot sa svom
njegovom rasko{nom dekadencijom i obiljem, o ~emu bi se moglo pevati na sve` i zreo na~in. Za-
to tu ima la`ne skru{enosti i visokoparnosti kao u pesmi koja govori o susretu s nepoznatom `e-
nom u Knez Mihailovoj ulici (O mo}i pre}utkivanja, ili najlep{e lice koje se okrenulo mojim o~ima).
Pesma Bolni~arke tipi~an je primer banalne erotike koja je na nivou pornografskih filmova s po-
znatim motivom razbludnih medicinskih sestara. Ose}a se pri ~itanju da je to neka vrsta perver-
tirane i okamenjene imaginacije. Na primer, nesvarljive metafore kao {to je Brda ledenog bluda
(Korzo u palanci). Sintaksa stiha rogobatna je i neizbru{ena. Povr{na igra paradoksima u jeziku u
duhu hroni~nog rano-srednjo{kolskog romantizma nedovoljna je za modernu poeti~nost.
U nekoliko pesama autor je fasciniran, ili vidi sebe kao gavrana. On je {ef katedre na odseku / za ni{ta-
vilo; marksista bez revolucionarnog optimizma. ... on, o~igledno, smatra da je ne{to posebno.... njega
ni{ta ne u`asava. / A u`as je svuda okolo. I upravo ga on ~ini ve}im / od onoga {to doista jeste. (Portret
jednog gavrana). Ako se to odnosi na praznoslovlje srpske knji`evne scene, ja se sla`em. Ima dosta
od atmosfere paranoje i bezna|a u pesmama Govori sredove~ni, velegradski pacov, Tamni blud i [irom
zatvorenih o~iju. Prljava krpa, moj mali, okrugli grad iz koga / je nemogu}e negde oti}i, tako peva onaj
II
 ETO KAKO SE US- Zbog toga je na Sterijinom pozorju ove godine op{te aplauze dobila opet Biljana Srbljanovi} sa

[TRAFTA PAVLJUJE POZO-

RI[TE I KAKO SE
odli~no skrojenim komadom o pra{tanju, SKAKAVCI. Dodu{e o pra{tanju bezrazlo`nom i bez su-
|enja krivcima, i to u dve verzije - beogradskoj, u trijumfalnoj re`iji Dejana Mija~a i u - zamislite
- ZAGREBA^KOJ, u re`iji odli~nog Poljaka Janu{a Kice. Ova ljupka i sentimentalna predstava pono-
Pi{e: Goran Cvetkovi}
USPAVLJUJE NA- vo ukazuje na put kako se ima praviti pozori{te i {ta treba da budu nove teme. Jedan surovi isko-
rak od pro{le godine, HADERSFILD, ostao je za nama i ne}e se vi{e reskirati.
ROD I KAKO SE VR-
PREZERVATIV [I TEROR NAD @I-
VIM POZORI[TEM
Dakle, {to se ti~e beogradskog repertoara, videli smo jo{ i lo{e postavljenu predstavu ina~e odli~nog teksta
BROD ZA LUTKE Milene Markovi}, u pogre{noj re`iji ina~e odli~nog Slobodana Unkovskog. Upravo Unkovski
Protekla sezona u pozori{tu Beograda i Srbije je njene [INE, koje naravno kao dru{tveno anga`ovane NISU do{le na tada{nje Sterijino pozorje, napravio
surovo jasno i poeti~no bolno. BROD u JDP-u bio je jedan od centralnih kikseva sezone pored gromopuca-
Pravo je pitanje, u stvari, ima li razlike u pozori{noj telno najavljenog GODOA. Tako je preostala jedina predstava sa odgovorno{}u i znanjem, nastala na maloj
produkciji kod nas u nekoliko pro{lih godina? sceni Podruma Ateljea 212 i to prema tekstu ina~e ne ba{ dosledne u kvalitetu Maje Pelevi}, ali zato u re`iji
apsolutnog asa - Gorana Markovi}a - POMORAND@INA KORA. Ovaj sladunjavi tekst o pomodarstvu u krugo-
vima mladih udava~a koje streme neodoljivom braku s najgorima od najgorih (pa {ta!) FUDBALERIMA i time
Ova sezona bila je delimi~no obele`ena godi{njicama BEKETA i STERIJE. [to se Beketa ti~e, Britanci su se ponose, ispao je u rukama Mandu{i}a Gorana kao neki lament nad svim na{im proma{ajima i svim na{im
u Londonu i Dablinu napravili seriju od jedno desetak komada prema njegovim tekstovima, uz niz fil- zabludama koje se ogledaju uve}ane u pona{anju na{e dece. Svo to pau~inasto tkanje pozori{nih iluzija ko-
mova i predavanja. A mi smo naravno - Beket nije Srbin - napravili jedno ve~e u Beogradskom dram- je prave snove i sanjaju se na sceni i u gledali{tu, sklopilo se tu na maloj sceni u Podrumu, pred ogledalima
skom pozori{tu gde je prikazan film o izvo|enju Godoa u Beketovoj re`iji ranih sedamdesetih godina scenografije koja su udvostru~avala i viziju i odjek, u jednu bolnu i raslojenu pri~u o izgubljenim generaci-
u jednom berlinskom pozori{tu. Jedna dosadna i filmski jo{ dotu~ena predstava. Ali da ne gre{imo jama, o jednom nestalom i obrisanom narodu koji je pojeo svoju budu}nost, pro}erdao ju je i srlja u smrt.
du{u, i Atelje 212 je obele`io svoju promociju Godoa novom produkcijom ovog dela u re`iji premlade
\ur|e Te{i} koja ne da nije umela da postavi ovo delo, nego nije znala ni da ga pro~ita. Dakle, toliko Na`alost, to je bila jedna od dve predstave koja se nosila sa @IVOTOM i poku{ala s njim da komunicira
o Srbima i Beketu. [to se ti~e mo`da najve}eg srpskog dramskog pisca i najstarijeg na{eg Molijera - kriti~ki i umetni~ki istinito! Ali, kako mo`emo da o~ekujemo da POZORI[TE bude bolje od DRU[TVA?
Sterije, Ivan Medenica, selektor Sterijinog pozorja, u krizi svog umetni~kog direktorstva obe}ao je Jer, kao ni u dru{tvu, ni u teatru vi{e nema NEZAVISNE misli, ili je skrajnuta i dobrim lekcijama pozo-
spasonosnu ideju za ovogodi{nji repertoar - STERIJA, STERIJA, ri{ne elite od{kolovana da ne uzbu|uje narod i ne navodi
STERIJA. I {ta je od toga ispalo: jedna sirotinjska predstavica Som- ga na kritiku. Najbolji LO[ rezultat te skupe i po pozori{te
borskog narodnog pozori{ta u nemu{toj i neve{toj re`iji neinspi- POGUBNE {kole je pomenuta predstava Slobodana Unkov-
risanog Gor~ina Stojanovi}a. Izabran je najbenigniji komad iz pe- skog BROD ZA LUTKE. Ta stroga {kola neuznemiravanja pra-
ra na{eg najo{trijeg kriti~ara nacionalizma u Srba - sama LA@A I vi ujedno repertoare pozori{ta, pa tako imate izme|u osta-
PARALA@A! Dakle, narod koji ne mo`e da konkuri{e za dru{tvo lih i jednu odvratno povr{nu i nadasve la`nu seriju [ekspi-
evropskih dr`ava samo zbog toga {to boluje od neizle~ivog nacio- ra za mlade u Buhi i tobo`e modernisti~ke projekte za jo{
nalnog mitomanstva i prate}e agresivnosti, ne bavi se u pozori{tu mla|e u Radovi}u. Tako da se deca od malena nau~e: NO,
problemom koji se nudi u komadu RODOLJUPCI, nego sitnim pre- NO! Ni{ta igra s vatrom i ni{ta ~a~kanje po stvarnim pro-
varama s potpuno zastarelim modelima dru{tvenog pona{anja. I blemima! Mislim da je ovo jedan opaki, tako re}i KRSTA[KI
to jo{ u najbenignijoj mogu}oj formi. pohod na ono {to bi mogla biti AVANGARDA u pozori{tu, ali
i avangarda dru{tva. Ako se setimo kasnih {ezdesetih ili se-
Dakle, lekcija koju podu~ava elita preko Pozorja - NO, NO! Ne diraj damdesetih godina onog veka, zna}emo koliki je obim te
u dru{tvene teme! - dobro je apsolvirana. Da se Vlasi ne sete, se- eutanazije koju dana{nja elita izvodi nad savremenim po-
lektor Medenica je doveo JEDNU predstavu koja se zaista bavi dru- zori{tem. Na`alost, uni{tenje je toliko da nema vi{e ko da
{tvenim problemom, i to ba{ THE PETIM OKTOBROM, na cini~an i vr- se pobuni i nema vi{e ko da stvori osnovu za autenti~no po-
lo sugestivan na~in dru{tvene farse par exellence. PARADOKS je ime zori{te. Niko ne `eli da reskira samoubistvo

ovoj odli~noj predstavi Egona Savina, prema tekstu Neboj{e Rom- Distribucija Betona u ote`anim uslovima
~evi}a, u izvo|enju - gle ~uda - opet Somborskog narodnog pozo-
ri{ta. Ali, ne lezi vra`e, sam predsednik ovogodi{njeg `irija Pozor- Pi{e: Sa{a Ili} jo{ nekolicine tada mla|ih autora. A onda je tokom devedesetih
ja - pogodite ko je to - naravno Jovan ]irilov - otvoreno mi je rekao, Biblioteka Albatros do`ivela potpunu devastaciju koja je oli~ena
posle `iriranja naravno, kad ova predstava nije ni pomenuta u na- u pronalasku (post)moderniteta kod nose}ih autora ove edicije:
gradama - da mu je to najodvratnija predstava koju je video - i to
ba{ zbog njenog anga`mana ali - ZABOGA - tako vulgarnog i otvo-
ALBATROSOVE Milovana Danojli}a, Danila Nikoli}a, Jovana Dereti}a, Jovana Ra-
dulovi}a, Ja{e Grobarova i, naravno, nezaobilaznog Radovana Be-
renog. Pa zar u tako groznoj stvarnosti pozori{te treba da nam bu-
de u ki~ rukavicama, upeglano i zasla|eno? Eto kako se uspavljuje
PREMIJERE log Markovi}a, pisca koji je imao ~ast da svojim romanom Devet
belih oblaka „zape~ati“ prvi krug od 100 naslova Biblioteke Alba-
pozori{te i kako se uspavljuje narod i kako se vr{i TEROR nad `ivim Novo perje - stara koko{ tros i otpo~ne novi po~asni (post mortem) krug ove edicije.
i prodornim pozori{tem koje MO@DA i mo`e da uti~e na stvarnost.
[ta se to dogodilo u me|uvremenu? Da li su Vinaverovi mandarini
„Ni{ta nije tako tu`no“, rekla bi jedna na{a spisateljica, kao ka- pobedili, ili je |avo odneo {alu. Ne znam, samo znam da nove ritmo-
koji je obdaren neprijateljima. (Okrugli, mali grad). Zar je toliko da ne{to vredno dopadne {aka neznalicama i ~inovnicima lite- ve iz ove edicije nisam ~uo odavno iako se urednici trude da nas sva-
stra{no, pitamo se sa zebnjom u srcu. Me|utim, ovde je na delu na rature kakvih danas imamo na pretek. No, mo`da je to samo za- ke godine pred Sajam „obraduju“ remek-delcima na{e ~ar{ije. A ovih
prvi pogled vidljiva poetika kvazibezna|a i neuverljivo kukumav~e- kasneli uticaj prosun~anih nesanica ovog leta. Voleo bih da je- dana je Mladen Veskovi}, veliki kriti~ar (zapam}en po tekstovima o
nje. Ina~e, odnos prema Stra{nom mo`da je najzna~ajnija ta~ka ste, ali nije. Na delu je direktni uticaj radioaktivnog zra~enja iz- delima svog mentora Vase Pavkovi}a) i novi urednik Albatrosa ob-
svakog knji`evnog dela iz koje ono crpe svoju snagu i imaginaciju. dava~kog koncerna Narodna knjiga i njegovih poluintelektual- narodovao promenu dizajna ove edicije. Odli~an potez! Ali jo{ uvek
U Gnezdu nad ponorom vidimo kako D. J. Danilov zami{lja mistiku. nih satelita koji su se dohvatili trafika i tezgi, pa sada misle da nedovoljan da bi bilo ko posegao za knjigama iz ove edicije. Pa jo{
Kao i mnogi drugi koji nemaju uvid u pravu mistiku, pribegava mi- mogu da oblikuju „stvarnost“ kako im se svidi. A njihovo vi|e- predstavljanje novih knjiga Luka~a, Oci}a i Jugovi}a koje se odliku-
stifikaciji. Kako neki pesnik kao prastari egipatski skarabej u }iliba- nje i teorijsko razumevanje fenomena stvarnosti i savremenosti ju „pripoveda~kom iskreno{}u, s one strane ma kakve la`i“. Jooj!
ru produ`i svoj `ivot? (Mladi gnevni pesnici) Kao kamen? Kao ska- je takvo da se s njim ne treba {aliti. Zbog ~ega? Pa iz prostog raz-
menjeni ledeni `ivot u kojem se ve} nalazi lirski subjekt ove knji- loga {to taj model mi{ljenja danas slu`i kao hardver za obliko- Nema danas razlike izme|u Albatrosovih premijera i kiosk Premi-
ge? Nategnuta metafori~nost je najdalje gde je stigao autor koji vanje izdava~kih edicija, kako onih novih u vidu kiosk-premije- jere Narodne knjige. Razlike su zaista izbrisane, iako Premijera
nas ina~e obasipa mudrostima svog podzemnog znanja. ra, tako i onih starih-novih u vidu Biblioteke Albatros koja bi, s otpo~inje jednom knjigom koja na njima insistira. ^ini mi se da
Poezija D. J. Danilova je poezija banalnog, pateti~nog nihilizma obzirom na strukturu kapitala izdava~ke ku}e Filip Vi{nji}, kao i dana{nji Albatros i nare~ena Premijera funkcioni{u po sistemu
i tzv. romantizma s veoma lo{im pesni~kim postupkom. Gde je na tradiciju koja ve} pomalo presahlo zra~i s avangardnih po~e- spojenih sudova u kojima stalno dolazi do cirkulacije autora i nji-
tu onda poezija? Ako bi to bila beskrajna volja da se bude Posled- taka ove edicije, mogla danas postati generator nove knji`evne hovih knjiga. ^as je Beli Markovi} s Belim oblacima u Albatrosu,
nji od elegi~ara, onda je ~etrdeset petogodi{nji D. J. Danilov je- scene u Srbiji. Ali to se ipak ne doga|a. Zbog ~ega? ~as ga vidimo kako se {epuri u Premijeri s Kavalerima. Miro Vuk-
dan od na{ih najve}ih pesnika. Objavio je ve} dvanaest zbirki pe- sanovi} tako|e preta~e svoje semoljsko vino iz jedne ba~vice u
sama, dva romana i jednu knjigu eseja. Kada su Stanislav Vinaver i Todor Manojlovi} 1921. pokretali Bi- drugu. Ali da tu nije re~ samo o autorskim migracijama govori
Mnogo je ve}a objektivna {teta po savremenu srpsku poeziju i blioteku Albatros, obrazlo`ili su da bi ova edicija trebalo da bude nam i to da se Albatros vodi istom izdava~kom politikom prema
kulturu jer je ova knjiga dobila Vitalovu i Zmajevu nagradu za mesto afirmacije dela „pesni~ke i mislila~ke intuicije“, erudicije i kojoj je bolje objaviti knjigu novinara ili politi~kog funkcionera
pro{lu godinu. U obrazlo`enju `irija za Zmajevu nagradu Matice nespornog moderniteta koji su oni pronalazili kod pisaca najmla- nego dobrog pisca, pa makar napravili izdava~ki proma{aj. Va-
srpske ka`e se da: @iri smatra da je autor ostvario novi tematski i |e generacije. Kao {to je poznato, Albatros je do`iveo samo pet lja}e. Do}i }e otkupi, do}i }e duga zima, a onda ih niko ne}e pi-
oblikovni horizont, a njegova poezija je odbrana ono malo lepote izdanja, a njegov `ivot je nastavljen sredinom osamdesetih kada tati „{ta ste radili pro{log leta“. Naravno da su mislili na zimu.
{to je ostalo u svetu (profesori Mihajlo Panti}, Bojana Stojanovi} je ova edicija postala interesantna kolekcija knjiga pisaca tzv. Ali ne na zimu ~itala~kog nezadovoljstva, jer da je bilo ko od njih
- Pantovi} i drugi ). Time je na{a knji`evna elita jo{ jednom opi- mlade srpske proze. Svakako je zna~ajno da su u ovoj ediciji ob- to imao na umu onda im edicije ne bi izgledale tako lo{e, nein-
sala svoj podzemni vidokrug
javljeni Albaharijev Cink i Basarino Napuklo ogledalo, kao i dela ventivno i retrogradno, a {to se „perja“ ti~e - prili~no neukusno.

Beton raspisuje konkurs Nagrada se dodeljuje za knjigu koja je izvr{ila najve}e pusto{enje srpske knji`evnosti I {ta nam ostaje na kraju: Potrebno je osloboditi Albatros. Oslo-
za dodelu nagrade u 2006. godini. Svi `anrovi su u igri. boditi ga uticaja zlih vol{ebnika, pa makar ona Dobrovi}eva pti-

 ZLATNI Nagrada se sastoji od skulpture, katrana i perja. Nagrada se ne mo`e odbiti.

Rezultati konkursa bi}e saop{teni u januaru 2007. godine.
~ica ponovo li~ila na patku koja se gega, kako je to prime}ivao
jedan autor s po~etka Biblioteke, ne slute}i da }e do}i dan kada
SKAKAVAC Predloge s kratkim obrazlo`enjem slati na e-mail adresu Betona: betonŸdanas.co.yu }e dizajn kona~no biti „doteran“, ali da }e sama edicija podse}a-
ti na o~erupanu matoru koko{

III BETON BR. 3 DANAS, Utorak, 15. avgust 2006.
VREME SMRTI I RAZONODE BULEVAR
Pi{e: Tomislav Markovi} KAKO @IVI KO[TUNTUN
(Junak na{eg doba)
ZVEZDA
O JUNACIMA I GROBARIMA U Zoni sumraka
Pi{e: Redakcija Betona
`ivi Ko{tuntun.
U njega je malo
zao{ijan um. TOHOLJ, MIROSLAV
On posao svaki TOHOLJ, Miroslav (Ljubinje, 11. IV 1957), pisac-politikant, pred-
na svoj na~in radi: stavnik Mlade srpske proze, urednik sarajevske Svjetlosti, a po-
\avola ne ganja, tom partijski ~ovek SDS-a od osnivanja, urednik partijskog gla-
ve} s njim tikve sadi. sila Javnost i ministar informisanja Republike Srpske u Karad`i-
}evoj Vladi. U knji`evnost je u{ao 1979. romanom To sniva lam-
Glas razuma ~uje parija. @iveo je u Sarajevu sve do po~etka rata kada je oti{ao na
i stra{no se smori, Pale i odatle zajedno s Radovanom Karad`i}em razvijao strate-
a Legiju slu{a giju za uni{tenje
ko da prorok zbori. tog grada. Va`io je
Serapionova bra}a za jednog od ta-
Veliki ~istunac, lentovanijih pisa-
Pi{e: Milo{ @ivanovi} taj ruke ne prlja ca, a 1992. ga je
- s gensekom na ruci kriti~ar Aleksandar
le{eve trangelja. Jerkov uvrstio u
HIPOTETI^KI SLU^AJ NOMEN EST POMEN
(Toma Nikoli} Ubistvo mu gadno
Antologiju srpske
proze postmoder-
(HOLIVUDSKI) peva posle rata) ko Tribunal, do~im nog doba gde je
u ime Nacije primetio da ovaj
- MI SMO SILA, MI SMO IMPERIJA! Ka`i mi, ka`i, pokolj nije zlo~in. autor osciluje iz-
Kako da te zovem; me|u Beketovog
U nedelju posle ru~ka, Vasa iza{ao da se igra u parku. Ka`i mi, kakvo Pedere ne voli apsurda i zavi~aj-
Vasa: Bzz... zak, zak, zak! Ime da ti dam, - jer mu crkva brani, nog magnetizma.
Iz `buna iza|e Mili~ko. Ho}u li re}i: bogoslovskim mesom Ve} u tom trenutku
Mili~ko: [ta to radi{, Vaso? „Govno“ il’ „usta{o“, Pahomija hrani. Toholj je bio dale-
Vasa: Isprobavam svetle}u sablju. Ili }u „|ubre“, ko od postmoder-
Mili~ko: Ako, Vaso, samo ti ve`baj. „Evrope prista{o“; U budu}nost juri nih strategija mi-
Vasa: Nego, mislio sam da ti bude{ D`aba Hat. Ho}u li „izrode“, u mestu stoje}i, {ljenja iako se ka-
Mili~ko: [to ba{ ja? Jeste da sam ja Veliki, ali ipak... I ti si Il’ „evroslinav~e“, u Evropu hrli snije u intervjuima
velik, budi ti D`aba. „Pla}eni~ki skote“ sve od nje be`e}i. pozivao na post-
Vasa: Ne mogu. Ja sam Luk. Ili „izdajni~e“ - modernu prirodu Komesar zadu`en za koncesije
Mili~ko: Ni manje ni vi{e nego Luk. E, ja }u da budem Dart Vejder. Ka`i mi, kakvo Na slavi divani rata u Bosni, vi- (nije Toholj)
Vasa: A, ne, ne. Ne}u da mi ti bude{ tata! Ime da ti dam! jedino o slavi, dev{i ga kao me{a-
Usred diskursa pojavi se Raka. Sve su to mila kad ga ne{to pita{, vinu Trojanskog rata, Francuske revolucije i Vijetnama. Dve go-
Raka: Znam! Ja }u da budem Han Solo, a ti }e{, Vaso, biti Imena i lepa on se ludim pravi. dine pre toga on je napustio Borhesovu Pe{~anu knjigu, sve~ano
moj ^ubaka, a Mili~ko D`aba. Kojima Grobar izjaviv{i da se priklonio „knji`evni~koj buni Radovana, Gojka,
Mili~ko: A, ne, Rako, nego }e{ ti biti moja princeza Lea. Ho}e da utepa; Kad gluposti zbori Rajka, Dobrice, pa i Vuka“. Svoje ministarstvo vodio je pod ge-
Vasa: Zak, zak! Sad sam se pretvorio u svog oca! Sve }u vas Al’ ja bih proveo on povisi glas, slom borbe za odbranu „srpskog narodnog bi}a“, da bi na kraju
pose~em, kao marsovce. Svoj `ivotni vek, u }utanju s Acom bio optu`en da je izgubio propagandni rat. Danas Toholj mirno
Sa drveta ih gleda Master Joda, poka`e im tri prsta, a zatim Tra`e}i prejaku, pronalazi spas. `ivi u Beogradu, gde nastavlja svoj rat druga~ijim sredstvima.
samo srednji. Ubojitu re~ Kao sekretar Odbora za istinu o Radovanu Karad`i}u i urednik
Joda: Knjiga, knjiga, otkup. Knjiga, duvan. D`aba Hat mno- (Pali? Streljaj? Kolji?) Pred Kosovom stoji izdava~ke ku}e IGAM, bavi se isklju~ivo popularizacijom lika i
go Pica Hat
Da njome zatu~em pretvoren u zbun. dela svog lidera. Pori~e zlo~ine nad nesrpskim `ivljem u Bosni,
Sav nesrpski svet. Sasvim na svoj na~in a u knji`evnosti va`i za jednog od vode}ih promotera modela ko-
`ivi Ko{tuntun
smi~ki ugro`enog srpstva, zbog ~ega mu je za knjigu Mala Azija i

BLOK BR. V pri~e o bolu dodeljena Andri}eva nagrada 2002. godine. Kriti-
~ar Petar Arbutina ga vidi kao jednog od najve}ih autora srpske
(anti)ratne proze. Redovno pi{e politi~ke komentare za Glas jav-
nosti. Sasvim u skladu s tonom komentara, Toholjeva kolumna
nosi naslov „Gluvo doba“

PREPLA}ENI OGLAS

Izdava~ka ku}a Fenix Mrsimudis

objavila je knjigu izabranih misli i maksima

Matije Be}kovi}a
Tako je govorio Galimatijas
u renomiranoj ediciji Izmislice&besmislice.

DA
Knjigu je priredio Dr Agan Uvlaki}evi}, ina~e poznat kao

BA najistrajniji tragalac za fenomenima koji ne postoje.

M
LA
1. Picin park je najskuplja srpska re~.
2. Baterije u Hrvatskoj su ostaci alkalnog naroda.
3. Drob je najve}a srpska svetinja i najstarija crkva
srpskog naroda.
4. Moja biografija je posrbljena pri~a o Potopu.
Srpski Novi zavet.
5. Opasa~ je polutar srpske planete.
6. Nevine devojke su najve}e duhovno blago jednog naroda.
www.kosmoplovci.net

7. Od svih o~nih bolesti najgora je ona koja pravi razlike

me|u Srbima.
(odlomak iz knjige)

Mudrost je ponovo u modi!

Naru~ite odmah!

BETON BR. 3 DANAS, Utorak, 15. avgust 2006. IV