1

PRORAČUN GLAVNIH
NOSAČA
30.12.2019.
 Određivanje statičke šeme glavnog nosača
2

Konstrukcijska i
statička šema za
jednobrodnu halu

Konstrukcijska i
statička šema za
dvobrodnu halu

30.12.2019.
 Metode globalne analize – materijalna nelinearnost
3

 Kruto-plastična analiza - zanemaruje elastično ponašanje

konstrukcije pre pojave plastičnih zglobova i formiranja
mehanizma loma;
 Elasto-plastična analiza - podrazumeva plastifikaciju
koncentrisanu samo na mestima plastičnih zglobova, dok
se na ostalom delu konstrukcija ponaša idealno elastično;
 Nelinearna plastična analiza - uzima u obzir delimičnu
plastifikaciju elemenata u plastičnim zonama; pri
formiranju plastičnog zgloba javljaju tri oblasti: potpuno
plastifikovana na mestu samog plastičnog zgloba, elasto-
plastična oblast u blizini plastičnog zgloba i elastična
oblast na preostalom delu elementa ili konstrukcije.
30.12.2019.
 Metode globalne analize - geometrijska nelinearnost
4

 Analiza prvog reda -  Analiza drugog reda -

može se zanemariti uticaj
deformisane geometrije
(uslovi ravnoteže na
nedeformisanoj
geometriji konstrukcije).
uzima u obzir uticaj
deformisane geometrije
(uslovi ravnoteže na
deformisanoj geometriji
konstrukcije).

30.12.2019.
 Uticaji deformisane geometrije konstrukcije
5

 Prema EN 1993-1-1 uticaj deformisane geometrije

konstrukcije može da se zanemari kada je ispunjen uslov:
Fcr
 cr =  10 za elasticnu analizu
FEd
Fcr
 cr =  15 za plasticnu analizu
FEd
cr koeficijent kojim se uvećava proračunsko opterećenje da
bi se dostigla elastična globalna nestabilnost konstrukcije,
FEd proračunsko opterećenje koje deluje na konstrukciju
(suma vertikalnog opterećenja),
Fcr elastična kritična sila za globalni model izvijanja,
zasnovana na početnoj elastičnoj krutosti.
30.12.2019.
 Značenje veličina u izrazu za određivanje cr
6

30.12.2019.
 Uticaji deformisane geometrije konstrukcije
7

 Bočno pomerljiv okvirni nosač  Bočno nepomerljiv okvirni nosač

30.12.2019.
 Uticaji deformisane geometrije konstrukcije
8

 Kada povećanje sila i momenata u presecima (ili

druge promene) izazvane deformacijama mogu da
se zanemare, za proračun konstrukcija može da se
koristi globalna analiza prvog reda.
 Okvirni nosači sa blagim nagibom krova i okvirni
nosači sa gredama i stubovima u ravni mogu da se
provere za bočno pomerljiv model loma po teoriji
prvog reda kada je kriterijum ograničenja veličine
αcr zadovoljen za svaki sprat.

30.12.2019.
 Uticaji deformisane geometrije konstrukcije
9

 Kada aksijalni pritisak u gredama ili riglama nije značajan, cr

može da se odredi korišćenjem približnog izraza:
 H Ed  h 
 cr =    
 
 VEd    H ,Ed 
HEd proračunska vrednost horizontalnih reakcija na dnu
razmatranog sprata usled horizontalnog opterećenja i fiktivnih
ekvivalentnih horizontalnih sila (imperfekcije nosača),
VEd ukupno vertikalno opterećenje koje deluje na konstrukciju
na dnu razmatranog sprata,
H,Ed horizontalno pomeranje vrha u odnosu na dno sprata,
odnosno relativno horizontalno opterećenje sprata, usled
horizontalnih opterećenja, uključujući i fiktivne ekvivalentne
horizontalne sile,
h visina sprata. 30.12.2019.
 Uticaji deformisane geometrije konstrukcije
10

 Može se smatrati da je nagib krova blag ako nije

strmiji od 26, a aksijalni pritisak u gredama ili
riglama je značajan kada je ispunjen sledeći uslov:
A fy
  0,3
NEd

NEd proračunska vrednost aksijalne sile pritiska u

razmatranoj gredi,
 relativna vitkost u razmatranoj ravni, sračunata
za gredu ili riglu smatrajući da je obostrano zglobno
oslonjena.
30.12.2019.
 Imperfekcije
11

 Lokalne imperfekcije - koriste se za analizu

pojedinačnih elemenata;
 Globalne imperfekcije - odnose se na
konstrukciju kao celinu, na okvirne nosače i
spregove ili sisteme za ukrućenje.

30.12.2019.
 Ekvivalentne geometrijske imperfekcije
12

 Globalne imperfekcije zakošenja  Lokalne imperfekcije

zakrivljenja
30.12.2019.
 Imperfekcije
13

 Globalna teorija drugog  Lokalna teorija drugog

reda - P-Δ efekat reda - P-δ efekat

30.12.2019.
 Lokalne imperfekcije zakrivljenja
14

 Vrednosti lokalnih imperfekcija zavise od

primenjene metode analize (elastične ili
plastične) i merodavne krive izvijanja.
 Nacionalni prilog SRPS EN 1993-1-1/NA daje
preporučene vrednosti lokalnih imperfekcija
zakrivljenja.

30.12.2019.
 Početne globalne imperfekcije zakošenja
15

 = 0  h  m
gde su:
0 = 1/200
2
h koeficijent redukcije za visinu stubova:  h = ; 2 / 3   h  1,0
h
h visina konstrukcije u metrima,
 1
m koeficijent redukcije za broj stubova u redu:  m = 0,5 1 + 
 m

m broj stubova u redu uključujući samo stubove koji nose

vertikalno opterećenje NEd ne manje od 50% prosečne vrednosti
opterećenja stubova u vertikalnoj ravni koja se razmatra.

30.12.2019.
 Početne globalne imperfekcije zakošenja
16

 Imperfekcije zakošenja, prema EN 1993-1-1, mogu da se zanemare

kod okvirnih nosača koji su izloženi dejstvu horizontalnih sila
značajnog intenziteta:
H Ed  0,15VEd
 Za okvirne nosače koji su osetljivi na uticaje drugog reda, pored
globalnih imperfekcija zakošenja razmatraju se i lokalne imperfekcije
zakrivljenja za svaki pritisnuti element kod koga bar jedna veza na
kraju prenosi momenat savijanja ako je ispunjeni uslov:
A fy
  0,5
NEd
NEd proračunska vrednost sile pritiska,
 relativna vitkost u ravni elementa, koja se određuje smatrajući da
je element zglobno oslonjen na oba kraja.
30.12.2019.
 Ekvivalentne horizonalne sile
17

 Radi jednostavnijeg modeliranja konstrukcije,

uticaji globalnih i lokalnih imperfekcija mogu da
se zamene sistemom ekvivalentnih
horizontalnih sila.
 Umesto proračunskog modela sa deformisanom
početnom geometrijom usled imperfekcija,
koristi se model sa idealnom geometrijom koji je
opterećen fiktivnim sistemom uravnoteženih
horizontalnih sila koje izazivaju deformaciju,
ekvivalentnu početnim imperfekcijama.
30.12.2019.
 Ekvivalentne horizonalne sile
18

 Globalne imperfekcije zakošenja  Lokalne imperfekcije zakrivljenja

30.12.2019.
 Ekvivalentne horizontalne sile za globalnu analizu okvirnog nosača
19

30.12.2019.
 Metode proračuna okvirnih nosača
20

 Ukoliko je pri proračunu potrebno uzeti u obzir uticaj

deformisane konstrukcije pri određivanju uticaja u
konstrukciji i provere stabilnosti (teorija II reda), to se
može ostvariti na jedan od sledećih načina:
a) U potpunosti primenom globalne analize drugog
reda uzimajući u obzir uticaje globalnih (P-) i
lokalnih (P- δ) imperfekcija, bilo direktno ili preko
ekvivalentnih (fiktivnih) horizontalnih sila. Nije
potrebna provera nosivosti pojedinačnih
elemenata na izvijanje, već je neophodno da se
sprovedu samo kontrole nosivosti najopterećenijih
poprečnih preseka, na osnovu merodavnih urticaja
dobijenih globalnom analizom drugog reda.
30.12.2019.
 Metode proračuna okvirnih nosača
21

b) Delom globalnom analizom, a delom proverom nosivosti

pojedinačnih elemenata na izvijanje, kada se uzimaju u obzir samo
globalne imperfekcije (P-), dok se lokalne imperfekcije
zakrivljenja pojedinačnih elemenata ne uzimaju u obzir pri
globalnoj analizi, već kroz kontrolu nosivosti pojedinačnog
elementa na izvijanje. U tom slučaju nosivost pojedinačnih
elemenata treba da se proveri prema odgovarajućem kriterijumu
za kontrolu nosivosti pojedinačnih elementata . Dužina izvijanja
jednaka sistemnoj dužini stuba.
c) Pojedinačnom proverom stabilnosti ekvivalentnih elemenata -
metoda ekvivalentnog stuba, koristeći odgovarajuće dužine
izvijanja u skladu sa globalnim oblikom izvijanja konstrukcije.
Kontrola nosivosti poprečnih preseka greda i veza greda-stub
treba da se sprovede na osnovu uticaja II reda koji mogu da se
odrede uprošćenim postupkom tako što se uticaji I reda usled
bočnih (horizontalnih) sila u gredama i na mestima veza greda-
stub uvećavaju usled uticaja globalnih imperfekcija.
30.12.2019.
 Metode proračuna okvirnih nosača
22

Model i imperfekcije

Globalne i lokalne imperfekcije Samo globalne imperfekcije Bez imperfekcija*

Metoda analize
Globalna analiza II reda Globalna analiza II reda Globalna analiza I reda
Kontrole nosivosti
Kontrola nosivosti stubova na Kontrola nosivosti stubova na
Kontrola nosivosti preseka izvijanje izvijanje
Dužina izvijanja: Lcr = h Dužina izvijanja: Lcr =  h ; >1
* Imperfekcije se ne uzimaju u obzir samo pri proračunu stabilnosti stubova. Kada se određuju uticaji
u gredama i vezama greda-stub globalne imperfekcije treba da se uzmu u obzir (na primer preko
ekvivalentnih horizontalnih sila).
a) b) c)
30.12.2019.
 Pojednostavljen postupak kojim se uzimaju u obzir uticaji II reda -
Metoda uvećanih momenata usled bočnih sila
23

 Primenljiva kod jednospratnih okvirnih nosača

kod kojih je cr ≥ 3
 Koristi se elastična analiza prvog reda, s tim što
se horizontalni uticaji HEd i fiktivno ekvivalentno
opterećenje usled imperfekcija Hf =  Ved uvećava
faktorom:
1
1 − 1 / cr

30.12.2019.
 Proračun glavnih krovnih nosača
24

 Rožnjače se postavljaju u čvorovima

rešetkastog krovnog nosača, u
protivnom, reaktivno opterećenje
rožnjača izaziva lokalno savijanje
pojasnih elemenata.
 Veličina opterećenja u čvorovima
gornjeg pojasa krovnog nosača može
se odrediti pooću izraza:
 sopstvena težina g i opterećenje
snegom s:
Rg = g    l Rs = s    l
 opterećenje vetrom w:

Rw = w   'l = w  l
30.12.2019. cos
 Proračun glavnih krovnih nosača
25

 Ako je krovni nosač izlomljen, na mestima preloma

treba zavariti vertikalna ukrućenja, da bi se skretne
sile iz pojasa prenele u rebro i sprečilo poprečno
savijanje pojaseva. Najpovoljnje je da se vertikalana
ukrućenja nalaze u pravcu simetrale ugla.

30.12.2019.
 Proračun glavnih krovnih nosača
26

 U opšem slučaju, kontrola graničnih stanja upotrebljivosti

podrazumeva kontrolu ugiba krovnog nosača i horizontalnih
pomeranja stubova.
 Veličina deformacija srazmerna je krutosti nosača na savijanje,
EI.
 Ugib krovnog nosača ne treba da bude veći od L/300 gde je L
raspon vezača.
 U cilju smanjenja ukupne deformacije, radionički se izvodi
nadvišenje krovnog nosača za celu veličinu usled stalnog i deo
usled opterećenja snegom (1/4 ili 1/2 veličine deformacije).
 Maksimalno horizontalno pomeranje stubova jednobrodne,
prizemne hale bez kranskih nosača treba da bude manje od
H/150, gde je H visina stuba. 30.12.2019.
 Kruta veza krovnog rešetkastog nosača sa stubovima
27

 Kod okvirnih nosača kod kojih se zahteva velika krutost u poprečnom

pravcu, rešetkasti krovni nosač se kruto vezuje sa stubovima.
 Na mestu veze,uz reakcije oslonaca, javlja se oslonački momenat
savijanja Ms.
 Kada se momenat Ms podeli sa visinom rešetkastog nosača h, dobija se
spreg sila P.
30.12.2019.
 Proračun glavnih stubova
28

 Glavni stubovi su opterećeni na kombinovano

naprezanje normalnom silom i momentom
savijanja usled opterećenja koja deluju na
konstrukciju krova, usled dejstva vetra na
podužne zidove i opterećenja od mostnih
dizalica.

30.12.2019.
 Proračun rešetkastih stubova
29

 Pri proračunu sila u elemnetima rešetkastog stuba iz merodavnih vrednosti

presečnih sila N, V, M mogu se dobiti ekstremne vrednosti aksijalnih sila;
 u unutrašnjem pojasu rešetkastog stuba (pritisnut usled dejstva momenta
savijanja):
N  z2 M1
Nv 1 = +
h h
 u spoljašnjem pojasu rešetkastog stuba (zategnut usled dejstva momenta
savijanja):
N  z1 M2
Nv 2 = −
gde su: h h
h - teorijska širina rešetkastog stuba;
M1, M2 - momenti savijanja idealizovanog stuba u tačkama 1 i 2;
N- normalna sila idealizovanog stuba;
z1,z2 - udaljenje ose pojasnih štapova od težišta stuba.
30.12.2019.
 Proračun rešetkastih stubova
30

 Aksijalna sila u
oslonačkoj
dijagonali
rešetkastog stuba se
može odrediti
putem izraza:
1 V
D =  max
2 cos

30.12.2019.
 Proračun rešetkastih stubova
31

 Važan detalj kod rešetkastih stubova je presek na mestu

veze gornjeg i donjeg dela stuba. Vrednosti presečnih sila u
elementima stuba za slučaj pod a):
P1  s1 + P2  s2 P1  s1 + P2  s2
H1 = H2 = + P1 + P2
a a
A = P3
 Presečne sile u elementima stuba slučaj pod b):
P1  s1 + P2  s2
H2 = P1 + P2 A= + P3
h
P s + P s
B= 1 1 2 2
h 30.12.2019.
 Proračun rešetkastih stubova - presečne sile na prelasku gornjeg na
donji deo stuba
32

30.12.2019.
 Proračun glavnih stubova
33

 Ukoliko je kod središnjih stubova hala izvršeno slabljenje preseka

otvorom za prolaz iznad revizione staze, potrebno je izvršiti
kontrolu nosivosti oslabljenog preseka.
 Konstruktivno rešenje ojačanja preseka predviđa da se ivice otvora
ojačaju dodatnim pojasnim limovima. U takvom slučaju u "granama"
stuba usled smičuće sile V javlja se lokalni momenat savijanja Mv, a
dejstvo momenta savijanja M zamenjuje se spregom sila sa krakom
a.
 Poprečni presek "grane" stuba mora se proveriti na kombinovano
naprezanje usled sila Nv i Mv:
N M V h V h
Nv = + Mv =  =
2 a 2 2 4
30.12.2019.
 Proračun glavnog stuba sa otvorom iznad revizione staze
34

30.12.2019.
 Proračun glavnih stubova – dužine izvijanja
35

 Kod glavnih stubova okvirnih nosača potrebno je pravilno odrediti dužinu

izvijanja stuba u ravni okvira.
 Kod okvira na dva zgloba dužina izvijanja stuba u ravni okvira kreće se u
opsegu od 2,0H do 3,0H, a kod uklještenih okvira između 1,0H i 2,0H (H je
visina stuba okvirnog nosača).
 Dužina izvijanja stuba izvan ravni okvira zavisi od položaja bočnih oslonaca i
jednaka je sistemnoj visini stuba ili visini između temelja i sprega za bočne
udare.
 Kod stubova sa stepenasto promenljivim momentom inercije neophodno je
odrediti granične uslove oslanjanja na krajevima stuba. U zavisnosti od
odnosa krutosti, odnosa dužina i odnosa aksijalnih sila gornjeg i donjeg dela
stuba, potrebno je odrediti koeficijente dužina izvijanja za svaki deo stuba,
respektivno, prema pravilima datim u standardu.
30.12.2019.
 Proračun glavnih stubova – dužine izvijanja
36

30.12.2019.
 Proračun glavnih stubova – dužine izvijanja
37

30.12.2019.
 Metoda ekvivalntnog stuba – određivanje dužina izvijanja
38

 Provera stabilnosti stubova se vrši

prema kriterijumima datim u
EN1993-1-1, na osnovu momenata i
sila u presecima određenim prema
teoriji prvog reda, ne uzimajući u
obzir imperfekcije.
 Dužine izvijanja su određene za
globalni oblik izvijanja okvirnog
Lcr =  h;   1,0 nosača, uzimajući u obzir krutost
elemenata i veza, prisustvo plastičnih
zglobova i raspodelu sila pritisaka
 2EI usled proračunskih opterećenja.
Ncr = 2
Lcr
30.12.2019.
 Dužine izvijanja stuba okvirnog nosača
39

 Bočno nepomerljiv oblik  Bočno pomerljiv oblik

Koeficijent raspodele 1 Koeficijent raspodele 1

Koeficijent raspodele 2
Koeficijent raspodele 2

30.12.2019.
 Dužine izvijanja stubova jednospratnog, jednobrodnog okvirnog
nosača
40

 Koeficijenti raspodele ηi, za teorijske modele

izvijanjadobijaju se pomoću izraza:
1 = K c /(K c + K 11 + K 12 )

2 = K c /(K c + K 21 + K 22 )

Kc koeficijent krutosti stuba I/L,

Kij koeficijent efektivne krutosti grede.

30.12.2019.
 Koeficijenti raspodele za kontinualne stubove
41

K1

Koeficijent raspodele 1

Stub koji se razmatra

i = 0 stub je uklješten u čvoru i

i = 1 stub je zglobno oslonjen u čvoru i

Koeficijent raspodele 2

30.12.2019.
 Koeficijenti efektivne krutosti
42

 Kada grede nisu opterećene aksijalnim silama, koeficijenti

efektivne krutosti mogu da se odrede prema tabeli, pod
uslovom da grede ostaju u elastičnoj oblasti pri proračunskim
momentima.
Koeficijenti efektivne krutosti za gredu
Uslovi rotacionog ograničenja na daljem Koeficijent efektivne krutosti grede K (pod
kraju grede uslovom da greda ostaje elastična)
Uklještenje 1,0 I/L
Zglob 0,75 I/L
Rotacija kao na bližem kraju (dupla krivina) 1,5 I/L
Rotacija jednaka, a suprotnog znaka onoj na
0,5 I/L
bližem kraju (jednostruka krivina)
Opšti slučaj. Rotacija  a na bližem i  b na
daljem kraju
(1 + 0,5  b /a ) I / L

30.12.2019.
 Koeficijent dužine izvijanja ℓ/L za stub u bočno pomerljivom obliku
43

 1 − 0 ,2  (1 + 2 ) − 0 ,12 1 2 

0 ,5

l/ L =  
 1 − 0 ,8  ( 1 +  2 ) + 0 ,6  1  2 

30.12.2019.
 Koeficijent dužine izvijanja ℓ/L za stub u bočno nepomerljivom obliku
44

 1 + 0,145  (1 + 2 ) − 0,265 1 2 

l/L =  
 2 − 0,364  (1 + 2 ) − 0,247 1 2 

30.12.2019.
 Elementi sa stepenasto promenljivim presekom i normalnom silom – koeficijenti
dužina izvijanja donjeg i gornjeg segmenta prema СНиП II-23-81
45

Statički Koeficijent β1 za vrednosti n

sistem

Koeficijenti dužine izvijanja donjeg segmenta β1 u funkciji

veličina n i α1

30.12.2019.
 Elementi sa stepenasto promenljivim presekom i normalnom silom – koeficijenti
dužina izvijanja donjeg i gornjeg segmenta prema СНиП II-23-81
46

Koeficijenti dužine izvijanja gornjeg segmenta β2

 2 = 1 /  1  3
gde su:
l2 I1 I2l1 F1 + F2
1 = n= b=
l1 bI2 I1l2 F2
l1 dužina donjeg segmenta,
l2 dužina gornjeg segmenta,
I1 momenat inercije donjeg segmenta u ravni izvijanja,
I2 momenat inercije gornjeg segmenta u ravni izvijanja,
F1 i F2 proračunske vrednosti koncentrisanih sila koje deluju na
gornjem i donjem segmentu elementa.

30.12.2019.
 Proračun krute veze u uglovima okvirnih nosača
47

 Presečne sile Nk, Vk, Mk

dobijene iz statičkog proračuna
odnose se na idealnu čvornu
tačku preseka k idealizovanih
elemenata okvira, pa ih je
potrebno preračunati na ravan
veze:

M = Mk + V  e V = Vk
N = Nk
30.12.2019.
 Proračun stope stubova
48

 Raspodela napona pritiska ispod ležišnih ploča zavisi od

krutosti oslonačke konstrukcije (ležišna ploča sa
konzolnim limovima i ukrućenjima).

30.12.2019.
 Proračun stope stubova
49

U zavisnosti od vrste uticaja na mestu oslonca stuba razlikuju se

sledeći slučajevi:
 centrično opterećenje:

N
b =
A
 ekscentrično opterešenje u oblasti malog ekscentriciteta pri
čemu rezultanta leži unutar jezgra preseka ležišne ploče:
N M
b = 
A W
gde su A i W površina, odnosno otporni momenat ležišne ploče;
 ekscentrično opterećenje u oblasti velikog ekscentriciteta kada
rezultanta leži izvan jezgra preseka ležišne ploče.
30.12.2019.
 Centrično i ekscentrično opterećenje ležišne ploče – teorijekse osnove
50

M + Nz
D=
h
M − N d
Z= =D−N
h
h= z +d

30.12.2019.
 Proračun stope rešetkastih stubova
51

 Kod rešetkastih stubova

obično se ne pravi
zajednička ležišna ploča već
se ispod svakog pojasnog
elementa postavlja ležišna
ploča na malteru.
 Ako se ispod ležišne ploče
uspostavi konstantan napon
pritiska time je jasno
utvrđen pložaj sile pritiska
D. Sile D i Z određuju se iz
uslova ravnoteže.
30.12.2019.
 Proračun stope stubova
52

 Pri dimenzionisanju oslonačke konstrukcije

stuba, maksimalna normalna sila i maksimalni
momenat savijanja ne dobijaju se pri istoj
kombinaciji opterećenja.
 Dimenzionisanje se vrši prema odgovarajućim,
merodavnim uticajima u vezi. Najveći napon
pritiska u betonu dobija se za vrednosti sila Nmax
i Modg, a najveća sila zatezanja (ankerovanja) za
vrednosti sila Nmin i Mmax.
30.12.2019.
 Proračunska nosivost stope stubova i ležišnih ploča prema EN 1993-1-8
53

30.12.2019.
 Proračunski moment nosivost stope stuba Mj,Rd
54

30.12.2019.
 Proračun stope stubova – ležišne ploče
55

Za ležišne ploče se uglavnom koriste limovi ili široki

pljosnati čelik pa je stoga racionalno debljinu i širinu
birati u odgovarajućem modulu: debljina 20, 25, 30,
35, 40, 45 mm; širina 300, 320, 340, 350, 360, 380,
400, 450, 500, 550 mm itd. sa modulom 50 mm.
Zavisno od oblika ležišne ploče pri proračunu se
polazi od različitih teorijskih modela:
 u obliku konzolnih traka,
 u obliku nosača,
 u obliku ploče.

30.12.2019.
 Proračun ležišne ploče - model konzolnih traka
56

p  1  a2 p  a2
M= =
2 2

30.12.2019.
 Proračun ležišne ploče - model u obliku nosača
57

p  a2
M0 =
2
 b2 a2 
M p = − p   − 
8 8

M0 = M p → a = 0,354  b

30.12.2019.
 Proračun stope stubova - ukrućenja
58

 Dimenzije ležišne ploče i ukrućenja se određuju na osnovu

reakcije oslonaca N i M i dopuštenog napona u betonu σb,dop.
 Prednost treba dati neukrućenim ležišnim pločama, zbog manjih
troškova izrade.
 Ako se dimenzionisanjem neukrućene ploče dobijaju velike
debljine, potrebna su ukrućenja u vidu rebara ili konzolnih
limova.

30.12.2019.
 Proračun stope stubova - ukrućenja
59

 Rebra za ukrućenje se postavljaju tako da u pojedinim

elementima ležišne ploče uticaji budu što ravnomerniji.

30.12.2019.
 Modeli za proračun veze oslonačkih ukrućenja i stuba
60

 Izborom rebara za
ukrućenje utvrđuju se
njihove uticajne površine.
Za proračun veze rebra za
ukrućenje postoje dva
postupka:
1. rebro za ukrućenje tretira
kao konzola,
2. rebro za ukrućenje se
tretira kosi podupirač.

30.12.2019.
 Postavljanje oslonačkih ukrućenja
61

30.12.2019.
 Proračun nosivosti konzolnih limova
62

 Kada stopa prima veće vrednosti momenta ukljuštenja mora se

izvršiti ukrućivanje ležišne ploče pomoću konzolnih limova.
 Ankerovanje se ostvaruje pomoću anker nosača, a izuzetno retko
direktnim ankerovanjem kada se sila zatezanja u ankeru
prihvata trenjem.

30.12.2019.
 Proračun nosivosti konzolnih limova
63

 Primenjuju se ubetonirani anker nosača od dva U profila.

Anker nosači se dimenzionišu na momenat savijanja grede sa
prepustima. Veličine momenata merodavnih za
dimenzionisanje zavise od odnosa prepusta prema dužini
anker nosača.

Z e2
za e  0,207  L Mmax = M1 = 
L 2
Z  L  1 2 e 
za e  0,207  L Mmax = M12 =  − 
4 2 L 

30.12.2019.
 Proračun nosivosti konzolnih limova
64

30.12.2019.
 Raspodela napona u poprečnom preseku ubetoniranog stuba
65

 Kod stubova kod kojih se uklještenje ostvaruje

ubetoniranjem stuba u betonsku čašicu,
vertikalna sila pritiska N se prenosi preko
ležišne ploče i trenjem.
 U suprotnom su potrebni dodatni moždanici u
obliku navarenih ugaonika, moždanika sa
glavama ili armaturnih petlji.
 Horizontalna sila V i momenat uklještenja M se
prenose po dubini ubetoniranog dela stuba.

30.12.2019.
 Raspodela napona u poprečnom preseku ubetoniranog stuba
66

 Ako stub I profila nije ubetoniran,

na delu nožice se stvara visoka
koncentracija napona u ravni
rebra pošto se naležuća nožica
usled savijanja deformiše.
 Ako je prostor između nožica
dobro izbetoniran, naležuća
površina nožice je „dobro
oslonjena“, čeoni pritisak se
izjednačava pa je računska
pretpostavka konstantnog napona
pritiska ispunjena.

30.12.2019.
 Raspodela napona pritiska
67

 U vezi raspodele napona pritiska u pravcu dubine uklještenja

moguće su različite pretpostavke o trougaonom ili paraboličnom
obliku napona:
1. za troguao:

1 D
D =   a  b →  = 2 
2 ab
2. za parabolu:
2 D
D =    a  b →  = 1,5 
3 ab
gde je σ ivični napon.

30.12.2019.
 Raspodela napona po dubini
68

30.12.2019.