Uvod u neuropsihologiju (jesen 2020)

GLOSAR:

(Priložena je lista odbranih često korišćenih i većinom osnovnih pojmova u neuropsihologiji i

kognitivnim

neuronaukama. Pojmove definišite tako da oni sami, kao i njihove glavne odrednice, Vama budu

savršeno razumljivi)

1. ablacija- uklanjanje, amputiranje, odsecanje pojedinih delova mozga.Ova tehnika zasniva se

na uklanjanju (ablaciji) porediih delova mozga kod životinja I posmatranju posledica koje bi
to imalo na njihovo ponašanje; operativno odstranjivanje organa.

2. AFAZIJA- gubitak ili poremećaj već stečenih jezičkih sposobnosti prouzrokovan povredom na
mozgu.

3. AGNOZIJA- nesposobnost prepoznavanja ili shvatanja vizuelnih taktilnih I slusnih sadrzaja koji su
prethodno bili poznati.

4. AMNEZIJA-kratkotrajan, dugotrajan ili stalan, delimican ili potpun gubitak sposobnosti secanja.
Gubitak, prekid ili slabljenje pamcenja za odredjeno vreme ili za odredjeni sadrzaj.

5. anteriorna kora- frontalni rezanj velikog mozga.

6. APRAKSIJA- gubitak sposobnosti da se izvedu namerne I ne namerne radnje.

7. arousal [əˈrauzl]-predstavlja elementarnu budnost organizma kao jednu od funkcija pažnje.

-niži nivoi retikularne formacije kontrolišu tonički arousal, vezan za dnevna variranja budnosti I
aktivnosti kao I za regulaciju praga inteziteta stimulsa kako bi mogao bit registrovan.
-viši delovi retikularnog Sistema omogućavaju bazični arousal koji predstavlja sposobnost Sistema da
reaguje. Ovi viši delovi učestvuju I u bazičnoj selekciji informacija.

8. asocijativni neuroni- predstavljaju neurone koji se nalaze u CNS-u I koji prenose impulse sa
senzornih ka motornim neuronima.

9. asocijativne oblasti (aree, zone)-oblasti moždane kore u kojima se vrši obrada više različitih
informacija koje dolaze iz raznih područija kore.
-one omogućavaju složene funkcije (mišljenje ,pamćenje, rasudjivanje..)
-asocijativne oblasti čine 90% kore mozga
Imaju 4 režnja: potiljačni, temeni, slepoočni I čeoni

10. asocijativne veze- predstavljaju jedan od načina povezivanja kortikalnih neurona. Mogu biti
1)duge-povezuju različite delove 1 hemisfere iz udaljenih delova b)kratke- povezuju bliske neurone

11. cerebralni system- ili nervni sistem, čini sistem organa koji prima informacije iz spoljasnje
sredine, putem neurona, obradjuje te informacije I prilagodjaav organizam promenama u spoljasnjoj
sredini stvarajuci adekvatan motorni odgovor. Sastoji se od CNS-a I PNS-a

12. citoarhitektonsko polje-jedna od podela korteksa na manje jedinice prema mikroanatomiji, vrsti
neurona I njihovoj organizaciji tj prema morfološkim karakteristikama ćelije u odredjenoj oblasti I
prema tome kako su medjusobno povezane. -Brodman je izdvojio 50 različitih citoarhitektura mozga
I označio ih bojama. Strukturne karakteristike različitih oblasti kore nazivaju se citoarhitektonskim
mapama.
13. diskonekcija-predstavlja prekid neke veze.

14. disocijacija-psiholoski odbrambeni mehanizam pri kojem su identitet, secanja, ideje , osecaji ili
percepcije odvojeni od svesne spoznaje I ne moze ih se dozvati u pamet ili voljno doziveti.

15. divergencija- organizacija prenosa signala u kojoj se iz manje grupe neurona širi ka većem broju
neurona. Potiče od reči divergence što znači razilaženje.

16. DIZEGZEKUTIVNI SINDROM- opisuje poteskoce kod pacijenata kada obavljaju zadatke za koje je
potrebna strategija, koncentracja ,uspesno izvrsavanj zadataka.

17. domen specifičnost- ovaj domen se zapaža u dubljim nivoima obrade, prvenstveno za odredjenu
saznajnu vrednost, karakteristike informacije.

18. feedback [fiːd.bæk]- predstavlja povratnu informaciju ili odgovor. On je jedan od najbitnijih
funkcionalnih osobina cerebralnog Sistema.

19. funkcionalna magnetna rezonanca-(fMRI) tehnologija magnetne rezonane se moze koristiti I u

snimanju funkcije mozga, postupkom u kome se mozdana aktivnost ispituje I meri putem
detektovanja promena u protoku krvi koje je prate. Cilj fMRI analize je da se okriju korelacije izmedju
aktivnosti mozga I zadatka I zadatka koji subject objavlja tokom snimanja, odnosno, korelacije
mozdane aktivnosti sa specificnim kognitivnim stanjima- kao sto su upamcivanje ili prepoznavanje-
koje zadatak namece subjektu.

20. FUNKCIONALNA ASIMETRIJA MOZGA -pojedine mozdane funkcije obavlja desna a pojedina leva
hemisfera , a svaka hemisfera zaduzena je za posebne funkcije koje se samo u njoj obavljaju.

21. gnostičke sposobnosti/gnozija (u neuronaukama)

22. hiperkolumna- Kolumna je osnovna funkcija građe neuronske mreze. Vise koluna daje
hiperkolumnu koja je stubičast niz neurona. Sastoji se od dve okularno dominantne kolumne I od
20+20 ??? kolumni I tako pokriva čitavo vidno polje.

23. interneuroni- su umetnuti neuroni koji omogucavaju komunikaciju I prenos informacija izmedju
razlicitih nervnih Sistema, tj umetnuti su kao veza izmedju aferentnih I eferentnih neurona.

24. implicitno pamćenje- u okviru dugoročne memorije, postoje 2 široke kategorije: 1)eksplicitno I
2)implicitno pamćenje (nedeklarativno)

O implicitnom pamćnju govorimo kada svesni aspekat nije odraz učenja, kada primenjujemo obrazac
ponašanja, a koji je rezultat prethodnog iskustva. Primer- proceduralno znanje( skup operacija za
izvodjenje odredjene akcije)

25. klinička slika

26. kognicija*-moć saznavanja , postizanja novog znanja. U te procese spadaju: opažanje,

prepoznavanje, zaključivanje.

27. kognitivna arhitektura*-cilj kognitivne arhikteture je fokusiranje na strukturne osobine modelnog

Sistema I organičavanje razvoja kognitivnog modela.

28. (kognitivni) evocirani potencijali (vs. evocirani odgovori; odnosno: ERP vs. EP)*

29. kognitivna funkcija*- predstavlja funkciju koju vrši specifična kortikalna oblast, a odnosi se na
mentalne procese, tj na saznajne psihičke funkcije.
30. kognitivni model*- pridržavanje životinjskih kognitivnih procesa za potrebe razumevanja I
predvidjanja.

31. kognitivna psihologija*- najmladji ogranak psihologije. Bavi se istrazivanjem svih oblika saznajnih
procesa koristeci pojmove pozajmljene iz kompjuterskih nauka.

32. kognitivni sistem* (pojmove 26.-32. (sem 28.) možete uraditi zajedno; šta su posebne implikacije

svakog od njih? Početna stavka može biti, optimalno, 31.)- sistem sveukupne kognicije, odnosno
njenih funkcija koje se menjaju I razvijaju shodno uzrastu.

33. konektivizam- pristup je u neuropsihologiji čiji je tvorac Verniks. -Ukida se koncept cerebralnog
centra odredjene psihicke funkcije I zamenjuje se idejom Sistema, gde svaki njegov deo razlicito
doprinosi odredjenoj psihickoj sposobnosti, te tako dalje doprinosi razumevanju slozenosti tih
sposobnosti.

34. konvergencija- povezivanje neurona na takav nacin da se nervni impulse prenose sa veceg broja
presimpatičkih neurona a jedan postanaptički neuron.

35. kortikalne veze

36. LIMBIČKI KORTEKS- ili limbicke oblasti. Delovi kore sa medijalne strane hemisfera, koji se nalaze
oko korpus kalozuma (cingularna I subkalosalna vijuga) I hipokampusa (sam hipokampus,
parahipokampalna vijuga, girus dentatus) sacinjavaju limbicki korteks.

37. lokalizovana/žarišna lezija mozga- povreda, trajno ostecenje, pricinajvanje stete.

38. mentalizacija

39. mentalna reprezentacija- specifican skup aktivacije seta jedinica u okviru mreze takvih elemenata
koji obradjuju informacije po segmentima a obrada se odvija putem sirenja aktivacije medju tim
jedinicama. Preciznije , to je pristup kognitivisticke psihologije.

40. mentalno programiranje (vs. motorno programiranje)*

41. mirror neuroni

42. modalitet stimulusa- modalitet osecaja oznacava svaki od osnovnih tipova osecaja koje
dozivljavamo( bol , zvuk, dodir) a oni nastaju tako sto se stimulise receptor za odredjeni tip
stimulusa. Mogu biti termicki, mehanicki I hemijski.

43. modalno specifično

44. modularnost (funkcije)- nesto sto je sacinjeno iz delova.

45. motorni/senzorni homunculus- hormonkulus znaci mali covek/ coveculjak. Na ovaj nacin
pokazuju se senzorni I motorni delovi mozga sa naglaskom na dominaciju odredjenih delova tela.

46. NEUROPSIHOLOŠKA PROCENA-Osnovni metod neuropsihologije prepoznajemo pod opštim

nazivom neuropsihološka procena. Ovim terminom se obuhvata širok skup raznovrsnih postupaka
(neuropsihološki testovi) kojima se ispituju kognicija i ponašanje, uključujući i posebne efekte bilo
kakve moždane ozlede ili neuropatološkog procesa na funkciju mozga. Koristi se u kliničkoj evaulaciji,
naucnom istrazivanju i u medicnsko-pravnom kontekstu. Može omogućiti precizno praćenje
promena u funkcionisanju individue tokom vremena

47. neokorteks (vs. korteks)*

48. pareza/paraliza

49. percepcija- jedna od osnovnih kognitivnih funkcija koja predstavlja slozen I aktivan proces
trazenja, odabira, primanja obrade, organizovanja, tumacenja raznovrsnih drazi koje deluju na cula I
nervni sistem. Percepcija = opažanje!

50. PERCEPTIVNI DEFICITI (vs. agnozije)*

51. petlje (neuronske feed-back petlje)- kruzni tok aktivacije kroz structure koje ucestvuju u
odredjenom obliku kognitivne obrade. Jedan od vaznijih nacina u kojem se ostvaruje ovaj kruzni tok
jesu specificne senzorne projekcije iz talamusa u koru I feedback veze u obrnutom smeru.

52. posteriorna kora- (prema luriji) ili 2. Blok. (okcipitalni, temporalni i parijetalni režanj) – čija je
funkcija da prima, obrađuje i čuva (skladišti) podatke (informacije)

53. praksija/praksičke sposobnosti (neurol.)- Pojam praksije, kao ‘sposobnosti voljnog izvodjenja
složenih motornih akcija sa odredjenim ciljem ili namerom’, sekundarno je iznikao iz koncepta
apraksije. Praksija se definiše kao onaj aspekt voljne složene motorne aktivnosti koji nije zavisan od
integriteta elementarnih motornih funkcija, kao ni perceptivnih.

54. PRIMARNE AREE KORE (Lurija)- Primarne oblasti II bloka (za prijem/obradu/skladištenje
podataka) su one u koje stižu signali/informacije primljeni putem čula, a sačinjavaju ih primarna
vizuelna, primarna slušna i primarna somatosenzorna kora. Njih, zajedno, nazivamo i primarnim
senzornim zonama. Primarne oblasti III bloka (sistema za kontrolu i regulaciju aktivnosti) odgovaraju
(primarnoj) motornoj kori, iz koje se prema periferiji upućuju motorni impulsi – dakle, motorna kora
predstavlja primarnu motornu zonu.

55. primovanje- formula implicitnog pašćenja(????). Efikasnost primovanja je sadržan u ubrzanom

rešavanju zadataka koji zahtevaju kognitivnu obradu. Postoji i inhibitorno primovanje kada
prethodnom stimulus ometa izvrsavanje zadataka. Primer za semantičko primovanje je kada pacijent
pogodi ko je osoba ako mu ponudimo ime I prvo slovo prezimena. Ono je odsutno kod povreda koje
zahtevaju posteriorna asocijativne oblasti.

56. posteriorni korteks

57. psihološko testiranje – podrazumeva testiranje osoba, grupe ljudi, posebno osmisljenim
psiholoskim testovima kao sto su upitnici, intervjui . Testirau se inteligencija, sposobnosti, vestine,
crte licnosti… Testovi treba da budu objektivni, pouzdani , validni, diskriminativni.

58. psihometrija- mogucnost kvantifikacije odredjenih oblika ponasanja, tehnike za ispitivanje

sposobnosti , odredjivanje granicnih vrednosti, za ono sto je “normalno” I ono sto spada u domen
patoloskog, kao I mogucnost komparativnih preloma u razlicitim delovima putem standardizovanih
testova.

59. retinotopska organizacija (primarne vizuelne kore)

60. retinotopska mapa (primarne viz. kore)

61. SEKUNDARNE AREE KORE (Lurija) „Iznad“ primarnih senzornih zona nadgradjene su, kako Lurija
kaže, sekundarne zone kore, koje su sposobne, zahvaljujući izrazitijim asocijativnim vezama svojih
gornjih slojeva (videti pod horizontalna organizacija kore), da obavljaju obradu (analizu i sintezu)
podataka primljenih u okviru odredjenog čulnog modaliteta. Sekundarne zone nad primarnim
motornim oblastima imaju (zahvaljujući sličnim asocijativnim vezama izmedju neurona) suprotnu
ulogu od prethodne: da pripremaju složene motorne programe koje će realizovati motorni korteks –
drugim rečima impulsi iz sekundarnih motornih zona upućeni su ka primarnoj motornoj kori.

62. senzorni modalitet-tip, vrsta dozivljaja ili stimulaciji nervnog vlakna za odredjenu vrstu drazi. Tip
osecaja koji se dozivi pri stimulaciji nekog receptora determinisan je mestom u NS-u.

63. senzorni sistem (vs. somatosenzorni sistem)*- deo je NS-a koji se sastoji od senzornih receptora,
nervnih veza I ostalih mozdanih struktura koji obradjujde informacije dobijene preko njih samih.
Specifican senzorni sistem postoji za : culo vida , sluha, mirisa, dodira I ukusa.

64. shema (’šema’, od eng: scheme [skiːm], pl. schemata)- sire celine znanja. To su difuzne jedinice,
komadi znanja uskladjeni u nasoj dugotrajnoj memoriji, prostorno ili vremenski organizovane
structure koje se formiraju na osnovu prethodnog iskustva.

65. sinaptički plasticitet (sinaptička plastičnost)- odnosi se na karakteristiku veza medju neuronima tj
sposobnosti da se stvaraju nove sinapse zahvaljujuci vezbi, iskustvu, Pod uticajem ovih aktivnosti,
mozak se fizicki menja. Neuroplasticnost je osnova prilagodjavanja I ponasanja tj. Primena mozdane
strukture prema zahtevima I uslovima sredine.

66. somatotopska organizacija (primarne somatosenzorne kore)

67. SOCIJALNA KOGNICIJA

68. TERCIJERNE AREE KORE (Lurija) Tercijerne zone posteriorne kore i fizički povezuju sekundarne
(nalaze se izmedju njih) te ih Lurija naziva „zonom prepokrivanja“ , dok tercijerne oblasti III bloka
čine prefrontalni delovi korteksa – area u koju se „slivaju“ impulsi iz svih drugih delova kore.
Tercijerne oblasti su najznačajniji instrumenti za realizaciju našeg psihičkog života: dok
obezbedjivanje zajedničkog rada pojedinih mehanizama – analizatora u zadnjoj kori predstavlja
osnovu za dobijanje celovite slike sveta, sažimanje svih podataka u prefrontalnu koru omogućava
čoveku adekvatno formiranje planova, realizaciju svrsishodnog ponašanja, kao i kontrolu sopstvenih
akcija.

69. tonotopska organizacija (primarne auditivne kore)- Ovakva organizacija postoji za oblasti tela u
somatosenzornom, za frekvencije u akustičkom, za površinu vidljivog prostora u vizuelnom, kao i za
grupe mišića u motornom sistemu. . Zbog toga, svaku od primarnih senzornih, kao i motornu oblast,
kao posebne funkcionalne jedinice, možemo nazvati i topografskim neuronskim mapama. (u knjizi su
dalje opisane vizuelne I senzorne primarne motorne kore)

70. topografska organizacija- svaka hemisfera se deli na 4 osnovne oblasti(reznjevi, regioni, lobusi):
frontalnu, parijetalnu, temporalnu I okcipitalnu koji su razdvojeni anatomskim markerima pre svega
brazdama.

*obavezno uključiti i komparaciju sa pojmom navedenim u zagradi

****Aleksija se javlja u levim zonama parijeto - temporalnog reznja ili angularnom girusu (moze da
se pomene i gercmanov sindrom)
Aleksija se odnosi na problem citanja koji nastaje usled oštećenja mozga
Aleksija bez agrafije je zapanjujuca situacija jer je covek sa lezijama mozga sposoban da napiše nesto,
a onda odmah nakon pisanja, nije sposoban da procita sta je napisao.
Pojava aleksije nam je objasnila kako je struktuirana nasa sposobnost čitanja
Aleksija se javlja uglavnom uvek uz afaziju, ali je zanimljivije posmatrati je kad je izolovana, kada se
javi samo ona.
Aleksija je najvise istrazivana u engleskom govornom području. Nas jezik je drugaciji jer za svaki glas
ima slovo, a kod njih to nije tako.
****Englesko pismo je optereceno mnogim recima koje se citaju nepravilno u odnosu na ono kako
su napisane, tj reci za koje pravila spellovanja ne važe
Neki pacijenti su imali problem prevodjenja slova u glasove, ali ako im je poznata cela rec, nisu imali
problem sa prevodjenjem u glasove
Podrazumeva se da nam semantika, odnosno poznavanje reci koje citamo, pomaže da je lakše
pročitamo.
Kod aleksija imamo situaciju da neki subjekti imaju problem sa čitanjem celih reči, a neće imati
problem sa nerečima ili pseudorečima, tj moći će da čitaju glasove, ali ne reči
Druga grupa moze da ima suprotne greske
A treca grupa pravi neke greske jako cudne npr piše reč "muzičar", a osoba čita "violina".
Postoji paradigma da mi imamo dva puta za poznavanje čitanja
To su direktni ili leksicki i indirektni ili subleksicki
Kod duboke aleksije su pogodjena oba puta
Npr kod greske muzičar - violina na neki nacin lici na onoga sto imamo kod ideatorne apraksije
(pacijent pokazuje da postoje otpad onoga sto je neko znao pa to koristi za neke komplikovane
radnje)
Ideja o dva puta jos uvek nije objasnjena
Svakako postoje dva puta, ali takodje imamo pretpostavke da postoje i vise od dva puta, posto mi
npr mozemo da citamo i slogovoe, sto je pola puta izmedju citanja glasova i celih reči