,~,,~

.. р

. ::.
с:- 4

о !. [Ј1
4

r.1 Ј
-~. .? ·;::I ]

с:Ј
;,
'1U
jl ~
,._а-=='1 1;}
:::Ј
(Ј
' /

,\ ' ''

....
~
~ 1

'
:' 1
.•..•
..•..•..
..,
·~ ~
_,
"'•• Ј

.~ \.

1;.:
.. ,

;~ !
.- i\:..-;~ Ј
1

'
W'
хr3
~
., 1

!i;,

1!1
~·1
"· ,•1
с•
'tii, 1

g-
,;;;: ,
,
~-- . ,\;
1·

1'
,·. '
"
••
IJ

~1).~ r1
·:~1~]

;,{\
r s t_t
'
1
·
р,i\ 1

1•'
,• · 1

.• t t·
•Ј

1;:\
,\
-
L,

Ј
а
•.. ~1 ~

-- sl_
'Ј-
[]
)1

.1 -'L ~~ .....:1
 PONES,I МЕ кuс1· I
OVA К.NЈН:;дЈЕ вкоа ·161·113 &;36 1

Namjenjen1a Је Vama l,f;ro.Eitajte J'Utostavite Ш n,1ko m

1
1

pokl·onltв~Na pl§ite g;dJre, ste Је п asll l nJen broj.•. LI

,,
UklJuЬ1te se. 1 Vil Ceka Vas, iznenaaenJi!~Procitajte
1

UPU'ts;tv.·o ru knJili~. _
- PISilТE NAM[
BOO'KC!R 0 SS1l1NG B,IH
1 1

,.. mal l:boa,~c.ms,!ng@ya'hoo..com

'l

-~..
•
1
.-
• 11i1 ,1

-..•. '

.. '

•
,1
,.
-
·

"

r~· 1

1,
~

·'

"]

'1 r р

::

:Р_[ б~ _Рi ---= i::21·.

[}

о
··- - - -~- . --------- - _,Ь_
у Бмб11иј11 и историји

. .,
 •• • 11

Fл
1 -.. -4 1!

Предr,О'DОР

Циплус: ад сеА,ам дана, шест ,радних и ~еден ва ·одмор" Иl.:JIO

је у почет·;н;у '6ио нарвнтерисгина [еврејсвв и,ст,ориЈе и њиховог 1д·1у!Ј,
ковиог наслеђа, прихваћен је насниЈе: и од ,щ,руrих н,арадаЈl Исти:наl
еви наро,ди не с.веткују ист·и Јевреји "И •.м1ањи де.,а, хриwn~~н:а
~1
1

светнују ,суботу. већина хришћана ,светмује недељу, а пр.иnадни:ц'И

ислама петан.
За већину хришћана недеља је дан одмо,ра и разоноде, по..
1
60.жнији тога дана nосећуЈу богослужење~ а сставо време tкори"
сте нано им се свиђа: за хитне поеяове, ~одм.ор 1И разоно,ду. У о:в:0 м 1

,сенулариз:овэном свету недеља Јв првенствеао антропоцентрични

праэнин.
Да~1 одмора Јсюји је Бог успос·rав·ио у 'Еде·му и \ttас:ниЈе, свечано
1

објавио са горв Синаја, нв110 нас ,о томе иваештвва Биб.n~иЈ,аl . у·

првом ·реду Је: теоцентричне установ:а, то [ест дан дат_ ч-авен-у.i, .aJUf
тюсвећен Б1оrуА То 1& ~ан ry н,омв Б·о,r· позива чоаена д:а, ~11аnусти caioL 1

је световне послове да би искусио бпаrоспов 'Божје: присутнD'СТ,и

равмишљањем о Божјем величанственом делу стварања и отнупљв­
ња, присусr:в,uвањем бо:гоn111у.жењу и хума:ни.ар·н·им антввносгимв.
Биб,л,и,јсни појам о дан-у lодмоrра нво теацвнтричном дану· Ј в
- ' из вида, Гпавни 'уз:р·цк...
1

већина хр.ишnана~ тоном венова, изгубила

томе је што су хришћанене вође краје·м дpyro1r века почеле ~а ·y,so,.
' -

АО нов дан нао хришћансн,и седмични праанин, Место субот· в по- 1

чела је да •се увцд'И недеља, ·и за њено, светнсввње прописиввнв су

.људснв :норме~
Mtнorrи хришћансня теояези наотоје .да дia:1.!l.amy нано Је сам И,сус:
'УНИнуо суботу нао дан одм·ара и 61оr1ослужењ:в~ Они настоје да 1~10-
•
наЈну к.а:110. Је Ису,с: св~]им nоЈавмtваши-ма поеле васкрсења yc;no---

5
ставио недељу И да су тај дан светиевааи већ И први "р,ишflанИ11
1 1

па у прилог тоrа наводе три новозаветна твнста, м то .Дела апостол­

ена 20~ 7~11 , затим 1 ~ посзаница Норинћ.1анима 16~ 1· ~2!! и 0тlкрив е-· 1 1

ње Јованово 1~ 10. Нени чан тврде да оу ·ала:стопи нв Ј~р усалими 1

с11ом сабору, одржано,м оно 4'9. поспе .Хри:сrа. уминули и с.у'боту

нао 11 обрезање ~
у· овај нњизи настојао сам да непристрасно, на темељу јас­
них. Христових речи и IЊеговоr тумач.ења суботе, понањем и: дона... 1

шем нанав·
H Ul1J_.
fllll::· ,1iв
1· - б~.
1·П 10, х·' ристов
... ,ЏIW' став
~ .. п·l р· ема ј"li;у,Бо·т·,:·t
'll.ill 1- ...
1
U, .. ··' ав Његов
и. u3.· " .u ст·•·U 1
.,·:·.
П.·W •. 1'1.Ј\1
П '.· l!Jliwдi

учвнине. Објашњен 1е смисао и сврха Христових појављивања после·

ваенрсења. размотрени с.у закључци Ј еру· са11имсн:оr сабора и, дато 1 1

логвчно објашњење контроверзних стихова из Депа 20., 7-11: 1, Но­

ринћаии ма 16Ј, 1.2" Отнривење \1, 1 о~· нао ~ осталих тенстова но~е
споменути теолози наводе да би ~она-зали гкако је субота нао npa3r
них Хри1стових. речи и Његовог тумач:ењ а суботе. понажем и дона­ 1

Је питању порекла недеље нао кришћвисног првавина, а принааана

је м историја суботiе и недеља ty· тому венова до наших дана,Е
Припремајући -ову нњигу неристио сам резултате најиmан,нути­ 1

Јих научниttа и.э, nодруч1Ја историје раног кришћансгвв. Посебно ис­

тичем два напиталнв дела АР с:,амуеnа IБа:ИИDниЈ,а: From Sab,b.at to
Sun:,day [Од суботе ,~а 1недељrи) у изд1а1ЊУ Грегоријансног универ~
зитета у Риму 1977. ~~1 D1viпe Rest far ћшпап R·est'lessn:ess (6онiан"
сни 0rдмор уместо Љ]fдсноr неспонсјств..а1)1, исто ивдвње, Р'ИМ 1980 ..
ВеруЈе:м да ће ова књига помоћи~ еваном иснреном истражи­
вачу библијсне истине да, боље с..хвати право аначење Б D,rtJM ~aror 1

дана. 0 дмора,1 његову трајну важна-ст. тано rда у одмору ка;Ј'и· &,ог· пру"
1 1

жа ч:овену н:ађе спо:наЈ стео и рааоог уор,ед овог нашег н·есп;сжоЈЈ"

1

ног· 1
И немирног света.

.~

6
 :1,

СУБОТ.А У ст АРОМ ЗАВЕТУ·

Ј
 1~И сврши Бог да седмога дана дела своја ноја учини;: и пп-
ЧИНУ у седми; дан О;Д СВИХ Дё Ла СSОЈ:И.
1
,. К НОЈа
~ УЧ'ИНИ.. и· _ ~олагослоаи
.. 5 5

Бог се;АМИ дан, и посвети га, јер у Т,а!ј дан почину од свих де,ља
својих ноја учини. 11 (1,., Мојсијев,а 2, 2.3]
,.. Оећв] се .дана од одмора да га свегнујеш. Шест д:ана ради,
41 свршу] све послове своје, А седми ,је дан одмор Гос·:поду Бот,~,
ТrВОјему: тада немој р ,В,ДИТИ ниЈедноrа посла, ни ти, НИ син тво], ни
1

ићи твоја, ни слуга т,вај:, ни слушниња твоја, ни њивинче тво]е, ни

странац воји је међу вратима твојим, Јер Је за шест дана, створио
Гос::rшод небо и земљу., море и што [е год у њима: в у с:едми дa:li
почину; зато Је благословио Господ дан од одмора и посветио га,"
(:2;, -м:0 јси]~ев,а 20ј 8-11 ';' четврта Божја заповест]
1

' '

8
 1. глава

ПОРЕliЛО ДАНА, ОДМ.ОРА

У' наше време седмични дан D!дмора Је У',сtаљен обича1· ,н,~

свих цивилизованих, народа,., У савременом С ВН'У,Л:аризоsiаном др,уw-,,..
1

ву ТО Је: 'У првом реду внтропоцентрична уста~10,ва: ,д,ан намењен 'чо­

вену за 0 д1мор и ренреа.цију\ Међутим,, за онв 1iоји верују у Б1DГ,а и
1

11

настаје .да живе у сила.ду с Његов-ом. вољом то Је rи теоцентрична

установа~: дан дат човеку за од-морl за. б,оrосnу:~и1ење. з,а добра 1д.'Blll1
за духов1ну радост и задовољсгво.
1

Једа,н седмични дан одвојен эа одмор и1 бо,гослуmење 1е 11ii8"

чајан део јеврејсне, хряшћансне и м;ус_nиман:с111в рвяигиоане nр,ам;се
о,д етвряне. У Светом 11исму или Библији тај се дан на ~ев-рејоном
)е·зину назива •s,ab,a"t,•, а. т10 [е 1исти да1н ној11 м1и t1:азивам10 субота~, 'iГо
је н.аЈста,р иЈи седми,чни религиозни празнин. И,,стори,Јсни 1извеш1тгЦји
1

о,тнривају· да се већ у ТО'НУ' rдpyror и трећег вена после Христа 1110-

Јав,љује 'И јвдан друr,и дан, недеља (dies Sol1s t,lЛИ С~нчев дан), Н ој'и
1
1 1

ће попримвти све већу вшннсст у хришћвнсном богослужењу' по­

тиснуЈу1i1~ iс,уботу~
Оданпе потиче ·наЈст,а,ри~ји седмични да:н одмDра? У тон.у 100...
слвдњих сто rод,ина многи t11,ауч:ници су се ба1ви1ли ,питањем поренпа
1

су·6о,те н:~Ју су прв Христа светноввли Израиљци, а и данас је свет"

нују, и коЈу су светновали [еш у четвртом в,в1н;у посве Христа м·н;о,rи
хришћани, нако т,0 сведоче Апостолске нонстигуци]е, Један XP'Иl'W:~
1

ланени донумект ~из тог вена,' Ист1ражив·ања ~научника о 1ЈЈореК1у сун,

боте имал:·а су један ЦИЉ: ~ ДОНВ'Н-tу да Су 6ИЈ1Бл-ијски 'IИСЦИ nр19гузе.­
1 1

ЛИ установу седмичног ,о,дмор а - 'Суботу ,_ од АРУ-ПИХ rнара:д,а~ У

1

веаи са 1овим питањем појављивале icy се р ,а,зпичите хипотезе:,~ Та­

1

к-01, на пример, прева јеАн,а:Ј хипотвви субо~та, нао ~.а.н одмор,а пе.. .
тиче ОД ,.м,е:соПОТ,аМСНОГ мес:·ечевоr 'ЦИНЈIУС8 у МОМе ау СеДМИ~ ч,втр..
1

'1
наести, деветкаес,,иt цвадесет ,и прв,м дввд,,в сеrт и осм,и дан у· ме- 1

а,ецу б'ИЛ!И' емвтраии несрећним дан-ИМ:,ВЈ (Qme le,.ml'ПUtJ ИЛИ dies П e.;faS,"ti]~
1 1

е
Истаннути археолог С·~ Х.. Хорн п,римећуЈе у вези са том хипотезом:
"Из.веш1таЈи у нлинасгом nисму не нажу :.ц;а било 11io мора да се од­
мара за време· ових. пет споменутих д~н:,а у "'-1.есе,:цу или ·уздр1нава
од посла, и.пи да мора да их посвети 610,rослуже-њу саој'им богови.•
ыв. Тиr извештаји [едиио саветуј-у неним оссбвма: .владарима,11 лека .
рима и свеџленицима ~а у овим непогодним или несрећним дани .
ма не лре-д-уз.има.ју нене специфичне nоАухвате.'·12 Субота нева ни­
наиве везе са овим .непогодним" данима, јер [е она периодичан
дан одмора посвећея Богу.
Нени ~научници ,су· настојали да донанiу нано субота потиче од
месопотамсног •sab.в·ttult., Ова] иараа је обележавао петнаести да-и
1

у ме·сецу., пун месец.. Та] дан, дан пуног ме·сеца. био је посвећен богу
месеца - СиН!, ноји Је заузимао аначајно место у еавипонсном пан­
теону, Сличност између анадсие речи 11,sabattu·и и јевреј,сн,е· речи
•saba-t{.C (субота) навела Је неке научнинв да занључе нано .Ј1е библИЈ·
сна субота била у почетну мвсечни празнин, а нв· еедмични, праа­
ник посвећен пуном месецу, М еђу1им1 аа ту претпоставяу они. нису
1

могл11~t1 'навести нинанав в:и-блијс1~и доназ. Једноствано 'Тврдити да се

дан пуног t•.~е се·ца; ноји: се славио сваног петнаестог дана У' месецу,ј
1

претворио постепено у се·д.мичн-у .су,ботуf [есте бесмислица, коју r:J/

мн,rхrи увидели, зато Је та теорија данас· одбачена. Ни месопотамсни
.непогодни" дани ни њихов ) :sa.battuf( 1, -rj . дан пуног месеца, нема·
1

Ју веае са поренпом биб.лиј-сне суботе. Једино што се мо·~не вваати

јесте да су Вввипоњани бип1,-1 језични И нултурно повезани са Јевре­
1

јима и да су оба народа могла црпсти знвње из ист-ог извора, са"

ма што се нод Вавилоњана двн о,дмора изопачио, то јест QД еветог
дана, претворио у .непогоане" дане или у дан посвећен м есе-цу. дом 1

еу и·.зра1иљци сачували првобит.ну суботу!. ·О-с:нован·у при с-тва~р. ању 1t 1

посвећену Богу нао Створитељу·. У ствари, у вавилонском r., §,aЬattu•

и у t~непогодrним''' да:ни1ма мееечевсг ц~инлуса не маже се н.аЈ'ћи ни"
шта што би .нвс подсећало на узвишену rн·амеру и ,на вепине хумане
вредности изра1нене- ·биrб.nијском ,оуботом..
1
1 1
' '~

Настојања да св поренпо суботе ·0 Бјасни

1
нао гюаајмица ко/у
су Израиљци узели од Вавилоњана понааала с.у се безуспешним.
Нијадна хипотеза, ни енуп хипотеза. нису до данас маrле да докашу
ван:6tи6;111ијсио порекло су'боте. ,с,а гледишта историјсиог иетражива­
1 1

ња iс:убота је установа иарантеристична аа -библи]сн:у релиrију,.•

Оданле седмица седмични одмо.-р1? Одговор на то питање 11а
И
1 1
-

л азимо у Првој нњиз.и: Мојсијевој или у нњизи Постање: 1imTaнo се

доврши небо и земља и1 сва в01Јсна њихова, ·и сврши Бог д·а1 1с,едмога
10
д1rа,на дела ,св-оЈа •. Hi0ja учини: ,и мачину у сед~оt дан о,д свих ~в11а
1

својих, н.оЈа учи+rи; и: блаrое1ови1 Бог се,дми дан, и посвети га. [ер у
1

~11 вен
T·iEl1'·~ м. ' ГfОЧИ ' Ј; ..ОД-_ свих
.. ,' - -НЬ' ' 'Q '~ Д 0 -' n а
! :~·l1 :.nвrivj.·иx
с ~_- ·. · !1 r,u
!Ft'oJ~1 -a
_. \lu"
с lfl illi ·(1
u-нt•1
, ,~., 1 '
м
1: - о·] СИЈ" ева, 2
. 1
·.''1
1'---3)
·у ов1ом извештају седмица и се,'дми.чни одмор поввавни су· са
Божјим делом стварања у шест дана и са Њеrо,ви:м одмором у ,сед"
ми дан. Ов1ајl изввw,гај је Ј&А~н:оставан и непосредан. Управе ова нв..,
посредност и [едноставност еаедочв у прилог његово] веродосто]-
ности.
Седми,.ца ,и д.:вн 1QА,мора, ~1 е зависе· ни од наиве, природне noJ,a:a,e·~
1

француски астроном: Лannac пише: ..•седмиц,а је мапи време:н,сii'И

оrдсен невависвн од: М·есеца и1 године. Од на'јд,ав. .нијих времена у но­
Јима. се губи њено поренло, она иру~ни Без прекида нроа вевове,
улазећи у напендаре свих народа." Тано, дан одмора не зависи ни
од наиве природне појаве. Природа не разлинује ,дане. Д·ан од.мо)ЈLа.
дат Је човену од Бога, и ми га примамо нао боњаисну установу~
Дан ,оАмора је у вези са Божјим дело.м отвврања, Он }0:Ј, у·
ствари, у спомена Lна то дело ..
1

Проучавање •извештај,а ·,о сгварању, ноји нам је дат у Лр ~оl], 1

нњиаи Мојсијевој глава 1, 1-31; и 2., 1·~з, понааује да седми А&Н

предсгављв величанствену ·i-;ул,минацију и довршење Б·о.шјег 1де,.nа.~
Према 6'ибЈ1иЈон,ом 'Извештају, Боr је ~а шест ~.ана створио прве
просторе 1[~не.бо1 з.емљу и мор е), затим становнике за те просторе
1

([рибе, птице, живо1иње и човена): а эатим Је седмог Аана дав;рwио

своје дело ставивши на њега печат - тиме шго је с,iм тог да11.а
·по10,нуо :или· прветае да етввра и што је та] 1д,ан1 6паrослrЈвио 111 П·D··
еветие,
Дан одмора дат је човену од Б·оr·а~ Он је божансна установа,
оснсввна ааго да •,n10 дсећ,а човена на Отвормгељв и на Његово вв­
1

иичвнсгвеио дело стварања. ,~и да пруmа ч-овену мир, радост и аадо-

вољство у заједници са Богом, -
У иза.еwт.ају о стварању седми дан. дан Б,·ожЈеr одмо,ра. rrвсно
је повезан 1Са стварањем човена, са пореклом човена, Седми 1АаН" 1

,tlд·ан одмора", спед 'И пошто јје Бот створио човенв по своме 0Gл·и ч..
1
1

ју шестог д,ана и бвагоеловиа гв као 1нруну стварања, У ствари, t~:з...

вештај а стварању човека и ,извешт~ј о успо-а.т,ав.љ.ању дана о-дмора
ее rнадов.е.э:ује, и њима је у библиЈском и3аешт.вЈу посвећено наЈви"
ше· простора, То поназује њихову м~еђ-узависно ст и важносг. 1

Адамов први пун дан :жиr:вота rJe rсе.дми дан ноји ~е он, 6 е·з 1 1

су·мње, превео не на послу, већ у ·сла.вљу са својим ,створитеље.мјl

11
 у слављењу савршеног и довр шеноr стварања, Ово тврћењв почива
1

нв чињеници \Ца Јв чевен створен да живи у окn8(АУ са, il1· сп:и.ном'1 или 1

·п,р:име_ром свога СтворИ'Теља, У четвртој Божјој заnов,еотм нар-едба

•. да се wест .дана ,рад,:и .а седми ·одмара 'Темељ:и се иа човеновој о­
rов,орности, да nодрвава Мод е·п м.пи, У,11а·р ноји Је Бог установио при
1
1
1
,,

стварању нада ~е сiм почаиио с,вдмог да.:1i11а;;'

1 1

Седм:и дан, у номе Је Бог починуо tl ноји је Он благословио и

посветио, нае што то иаричиго 'Стоји у четврто] еапоаести, јесте су"
б;о,т,а., .,Чy.aajret данла суботу, [вр вам јје, евета . .• Шест Аана не1tа
се ради: а седми ·Је д:.ан субота, одмо,р свет Господу.:· [2i ·М,0Јсијева1
3,1 t 1'4Ј5)
Субота нао ус:т1а,н 0.ва каја. датира 10,д стварања света не споав­
1

ње !СВ' само у прве д.ве: књиге ,Мојсиј,е}в.е. (1 ~ Мојсијева 2 1~: 2~ 1

11

МоЈ аиЈев.а 20, а. 11 ;:. 31 ~ 15----17): њено е;.цiем~сно поренпо опомиње с,1
1 1

и: у· Новом аввету,
Исус је рвнао: 1111Субота ]10, начињена човена ради.i а IHИi.]e човен
Dу1Б,оте р,а,ди [Ева.нђ,е1ље, по, Марну 21, :2.7) Глаrол 11Н&ЧИtlirИтИ1 апуд.Иl ! ·
1 1
1
\ '

ра нв њено иснононо установљење, а реч .човен" {јевре,ј,снм •.• вдам"

-- општа именица и1 властито име] истиче њену унив1ер:з,а.nност 'И,
њену фундвментапну, хуману фуннциЈу,,. Она је успDсТа'в.љена за
човеково фИ-3ИЧRО и д;у',:(DВНО 6я1~rоста'Њ В,~ 1

Едемон а порвнле cyfioтe спомиње се и у 4~ поглављу послани­

1 1

цв Јlеврејим,а: "ПоЧИi!·iУ Бог у дан седми од свих д еп.а својих," (Ј·е:в­ 1

ре:ј~1ма 4, ·4] Цитираћiћи Псалам 95,. 11., писац посланице Јеврејима

објашњава ~а божанони починан обухва~та не само суботу већ 'и бла"
гоепов епаеења, н10Ји: 1прима,М'О пични,м ул:аЈ.нењем у Ј"бD:mа~"нски о,д"
1
1

м· ор' одмор душе rо:д греха и ·ОА понушаЈа .да са,мо с·војrим1 1наnоро,м
1
\

постигнемо. спасење,
Израи,ruсни нврод због свог невврства и неnослуw1но~1сти ни у
време Ису-1с1а1 Невина.•, нада је ушао у х,а,нанспу 'ЗемљуЈ н~ У' врем:1е
Д,ав,идовоr1 ·:ни у време Христа није ушао у ,;ба-~нансни починан" јер
ни]е вером ·и послушношћу n1рихва-rио понуђено спасење,
Обраћајући се 1с,војим су:на.роднИЦ'И Ма.r хришћанима, писац По- 1

~
сяанице Ј еврејима ~ и УЈедн:
,З:1анључуЈе ~· ~-Је позив: .,,'Д' анлв I_-·.в,
0 упу11у- 1

оетввљено [ош почивање ,на:р1~ду -iБ0~1~,јем~, Да се постарамо даияе

ући у тај поно], да нв упадне: не у о,ву, И!сту rатну неверства." (Јвв­
рејим!а 4. 9~11)
У 4. nоrлављу посланице ,Јеврејима спомиње се е;дlемско па"
1

рвнло суботе, нао t,Б'оЈнји починан" да би1 се објаснила Бom;la н,рајња

1

намера са ·њ- ;аrовим на.р-одом - вечно "~:па.сење.

12
 Нени ,сматра,ју суботу иснључиво Јевр0Ј сни1м п:разнином ноЈи
1

[а вањие 'У сr.аром ваввту, апи Би6л1ија, изј1а:а.љуЈе да Је дан од­

:мора би,о У'сnостављ,ен ,Jow у rpaJjy, оно дu,е хи·љаде. ГОАМНа, пре н:еrо
1
1

шго се p1QДИiD први ,Је.вр·еЈи;н или Израиљац. С,еiм И:с1с- ~изјављује АВ

је субо,та начињена човена 'р ади (Марио 2, 27], што Јасно 1nо на,з~Је,
1
1

д1а ова уст,ан:,о:а-а -није била ыам.1ењена ~:амо израиљском: народу в11В!ћ
д.:а је дата целом људсноМi ргоду~ Иi 1писац посланице Јевре:ј'и ма 1

спомиње вдемсно пореипо су 5оте кад наже да Је .,Бог •починуо rод

1
1

11
дела својих у седми ~ан (Ј ,еа,реЈима 4. 4)
1

Бог је у -самом почетну ,љуАснtо,:r poдiaii пре човеновог nад;В!: rJ 1

грех. успоставио с:едми дан нао дан1 одмо:ра. О н 1е б11·аr-осло,в:и,а ,и

1 1 1

посветио 'Тај дан, :д ао га Је: човеку са јнаме'р,ам .ца (f8 увек nо,1А­
1

сећа на његовог С.творитељ,а ,и -на .вел,ичанствено ~епо ставрењв, на

Б·оm]у с-гв.а;рапачку моћ. мудр.ост и љубав~

1 Апасrопсне нонстиrуци:]е, ·т~ЗБ (ANF 7:'747]1

~· !Jir S,Jagfr1ed Ногп, Тћ11в1 Sa1bbatt1 SentTnel. X]li 11979 ..
:1 Ог Samue1e, Bacchl.a,cchi~. D1v1ne Rest fo:r l1uman :R,10s1Hessnes,в,1 р.
1

22, Rome 1880~

t Dr Gerha.rd Ft Наве], The., Sabba;tl1 1n thв 1?1e·ntateuc'h (Kt А" Straпd:
Sabbath 1n Scripture, and H~s;to·r)\ р. 22; Aev1ew впё Н era1d.. Wa:sh'i1n,gton
D.,, С~ 1f182)
1 Dr ·Sramu,ele Bacthiacc.h,wj ор, ,clt р" 20.
13
 2. f"Ji'J авв

,Д.АН нози Ј'Е БОГ БЛ.АГОСЈ10ВИО и· ПОСВЕТИО

Библ-ија извештава да [е Бог Отац. преко Христа све створио ..

1/У почетну бешв Реч, и Реч беше у Бога, Она беше ry тточе1ну· у Бо­
га, Све је кроа њу постало и без ње ништа rније постало што је по­
стало." (Еванђеље по Јовану 1., 1-3) Т~а вечна Реч је БDr IС·ин, пре­
њо. иога је све створено. Апостол Павле пише: ,,Јер нроа Њега би
саздано све што је ~+ебу и што је на -земљиt што, rce види· ·И шго се
не види, била престоли или господства или поглаварства, или впа­
сти: еве се нроаа њи аа њ сеада. И он је пре свега, и све Је у Њему."
Шосланица Нелошанима 1 t 16 ~ 17) Ови из..вештаји Оветог писма еве­
доче да је Христос Створитељ нао што је Он .и Огиупигвљ и юсни..
вач хришћанства. Све је нроз Њега саадано: Он 1е створио ил.и
успоставио д.ан одмора на нрај'у седмице стварање. Зат,о Христ-ос
нваивв себе .. Господарем суботе", {ЕваЈ1'ђеље по Марну 2·. 28) Су-
601·,а је, данлв, Христов дан - Госп одњи дан.
Надахнут-и иавешта] Светог писма наже о дану одмора: нИI
- . -
сврши Бьог 'ДО~ седмога дана де.па своја ноја ~Јин:и: и почину у сед...
ми rдан од свих дела својих, ноја уч1.1н-и; И благослови Б·СЈ1.г седми
дан и посвети га, јер у тај дан •nочи:ну· од свих д·ела својих, која
1
;

учини." (1 .. Мојси:је.в.а 2~ 2~ЗЈ Овдв се истиче да је Христос, пошта

ј,е за шест дана завршио Своје стварвлачно дело. починуо у седми
дан, Он Је танође благословио седми да.н и посветио га.
Бог [е ПОЧИНУО· у
д,ан;; Р еЧ .лочинуги" (ы'еврејсии - sabat)
С9ДА-1И
1

значи: дословно пренинути рад" Нао што мајстор посмагра своје де"
ло пошто га :је ло ,својој аамиепи дозрWИ!,0 и прветао даље да ради
1,,

на. њему, тано Је у м~ноrо вишем смислу, Бог посматрао Ово]е дело,
преставши да ствара нешто ново - Он је почивао. ЈН'ије почивао
аато што би ,му био потрвбвн одмор, јер, .вечни Господ, ноји је·
створио нрајеве аемаљсне, 1-1е rсустаје нити се yrip,yђ;yJe~· [И1саија 40
1
1
•

28] Бог се ,није нодмара.о" зато што би биа, осетио у:мор 'ИЛИ иецрп-
14,
њеност. већ је Његово од.мар,а1~е било превид ранијег рада и пос­
матрање .Ц1ав;рwе.но,r етввралачног дел1.а" ТаЈ одмор био, ~е, осећање
" .,
зад,оводтства и 1 рмости у ·срцу 10
·.. ног rНОјИ JI еве створио "~веома
:д. о·:б ро ,t t

СеАМИ, дан им:а то часно ,обел ан-1Је да ia у њему 1са.м Створ.и~1

тељ починуо, По том nример,у и човек треба у евдми дан у седмици

д:а отпочине и чува тај дан нао свети, \AIH Госпо:д·њи~
У т·ри, теисга се наглашава да је Бог nо111ин1уо у св.дми дан ('.ВИ· 1

ди; 1, М,ој,сијева 2.1 1-3 ;. 2t, М,оЈсијева 201 11 : 311 17) ~· Божје npe1U1··
,да.ње раАа, Н:Аеrово почивање У' fседми дан, нао ште омо већ спомв...
ну.пи., НИ]е уз.роно,в,ан:о Његовим уморо,м ,ипи и,сцрпљеноw~ћу (Исам,Ја
1

4-О. 28]; О 1н Је 1-нвл.ео да nр1у·н-1,и пр.имер 1.101нэ:1r\у, Човен Је ,,. спииа

1
1

Бс0.жја~ 1(1 ~ МојоиЈе.ва 1. 2&,.-.-28)1: он .мора да се учи цд, свог tУз,ора·

1

ивно да у,п.отребљ.ав,а врем,е~, Бог [е у:ш1,ао у наше време, нао што Ј,е.
касније у,ш:ао међу нас. постао човен, да би св поистовегис 1с 'Ч·~
веном. ·Б оr је починуо се,дм-оr \ЦаН~а. стварања ,да би св састао с-а
11

нр-уном· стварања, еа човеном, нога Је створио по својо] слици, Боњ­

ји починак у ,седмо м дану аначи да Је Б-оr за_в.р wио стварање све1а
1
1

и да се ставља на раепеяагање човеЈ'цу·. а човенево почивање у сед­

ми дан, у суботу, вначи да. човен шепи да суделује у· &.ожјем ·п·~
чин.ну., да t1Нели да ·се стави на расnол.аrањ·е св;о,м Створитељ-уil
Сед_м,.ични яточииек - ,с.убота, има евојв псренло у Божјем по­
ч.инну ое·д;М'Оr дана егварења [2. ~~,1~ЈсиЈева 210~ 11; 31 • 1. 7; 1;, М ајс:~ . . 1

јева 2, ЗЈ1·~
6or· ј'е блаrосповио се,дми дан~ Свет-о пи·см: 01 даље ис.тиче ~,.а, Jie 1

Бог '6л,аrоелов110 :и посветио седми .да.н (1 ~ М.ој сиЈев;а 21 1.~Ј~ ·т,и-ме 1

се истаче ,Божја иарочита бр.ига и љубав према човену, Та бриrа и

љубав понааује св у томе шго нас Боr увервва да ће бити са намв
вио прихватимо д;а-н liDjи }е Он благословио и посветио.
-
Шта значи .1,.,6лаrослов·ит:и1·.•• над је реч о суботм? Нано б,о,кнан"
ени благослов изр,а,жава &.он1,.Ју бриr,у 1и, љубав према човеку? :Зt1,ачи
.пи то само личну ж,ељу? у· Светом ПИСЈу;~У Боt-н.,ји благослови не ана­
че само личну жељуf већ rа:раицију 11подности.; иавретна и среће ~
једном речју.1 пун и, џбилан ti1:1иuoт}
На 1п,римерt Бог Је о·п,а.r1ос.11100ио .први: 6ра,ч11-1и пар nnoднio-w'hy и
вла.шПу~ О·н Је ~ренао; ,,Рађ1-аЈт,е се .и множите са и на пуниiе зе:м.љу,
1
1

:и владајте њом! 11
('1,.. М-ојси.}е:ва 1 ,. 28)1
Сли:чно је Боr ренао .Авраму у 1по·rледу његове нt,е.нв Саре: ,,И
ја ћу је благословити, и ~.аћу ти сина ад ње: благословићу Ј,е., и
15
1
6иhе иаги многим на.радима и. цареви народима иааћя ће од ње,"
1(.1.~ .Мојси.]ева 17ј, 16.)1 Овв] текст објашњава шта се подразумева под
иэрааом llбnarocnoв · \ [Види 1 ~ Мој'сије1,.а !91., 1 : 17:; ·2.0
ИСТ'о и 1)

Извештај ю стварању и11нiе -да је Бог бяагословио и р,и,16в и птя- 1

ц1е: .,.И благослови \ИХ Бог говорећи: рађа1јте се: и мноfни1·е1 се и на .

пуниге воду· по морима и птице· нека се ,множе на земљи." (11" Мај .
сијева 1" 22.) И овде благослов аначи рађање. множ·еН~·В.;, 06ила1-1:
tни аоr.1

Призивајући Бо~ије име над !Неи~ашњим &·ожјим .на.родом и~

рвиљем, свештеници с.:у иэговорили
1
свечане речи: нда тв благо сл а"
в:и Господ и да тв чу.ва~ Да обасја Господ пицем својим и буде
l'iИ милостив,! да Господ обрати вице ctaoje н теби и даде ти мир11·1•
(4.~ Мојсијева 6, 24-2.В] Овде благослов. значи &ожју зашrмту ·ОА
еваног rубитиа. и 1rpexa1 дуг н1ивот, срећ·у и мир. Једном ~речју: ду­
ховно 1и.: фи·зично благостање, обилан и 11111ун .живо,т5 Ово з,начење бла­
rо.а:дова ИС1'ич·е и поалмиста н~а -м-аж.е:. ,Ј,ер, је онде уmрд:ио Гoc:nDA
1••

блвгоолов и ж:ивот довека, '' (Псалам ·1 ЗЭ ,. З)

Над Је реч о 1бла,rос.пову .ко1им је Баг благословио су,боту1 ништа
се не ,ианi·е шта т~ј 1tinaroGЛaв оа-држиi :м:.е,ђутим~. nримењуЈући
-
упра" ' '

во наведено аначење благослова на ·суботу м:оmемо р1ећи \да 6.nа-

rсс:и1љйјући дан Бог није само изразио ~rоБру жељу. већ Је! тиме д.во
ЉУrд1има трај.ну rаранц,1ију о nуном и 06и1,н:ом животу"
Догађ,ај у -вез~и ·са падањем мане у· ·,Г~l!УСТМЊ.И помаже .н,ам да 60,.,
ље схватимо у чему се тада саегојао б:л1,аrосп,ав fоуботе" Бо,r је учи...
нио да. ,ма.наl 1небеаmiи1 хпеё, пада оа ·t,;1:1еб,а сва·ни д,анl О СИ'М суботе. 1

Свани дан сввно је требвяо д.а санупи вв себа јед.ан гомор, мане по
особи, -а. у пегав два rомора. Oi.[acJaj гоиор ·:м.а:не н,о~и се чува"а сщ пет­
на аа суботу ,ниЈе се у,смрде,о ~ни1и је· биnо црва у њему, д·.он би .се
др,у.r,их дана. понвврило оно, шго су хт,е·пји да сачувају за. 1др,у·.ги да.нt.
(2 ....М аЈсиЈеа а. 1 В 21· -----iЗi 1 Ј
1

Ови:м ·1tyдor.t оч·уsања м·а·не од нвврења у су6оту· иетаннут је

lioшj·~1 ,6.n,uocnoв, у ствари, rа:р·,анциЈа д,а ћв на.м· &or дати физичtt;
,.,. 0 њега
храм.у и. сачув.ати m:ивот ако поw.ту1ем Њ 1и ·,њ
. : вгеве ·з,anosecnr~"-
Зашто 1е Бог у·.онратио д"а мана пада у суботу? Сигурно Је tro
У Ч,ИНИО зато \Ца би народ ПОДИГО:О
1

ПОГЈ1В Д 1

1
горе И Б Dry
1 И nр,И'МrИО Ве·i1!И
бла:~о.,СЈЈов"'
Бег .ie седми Аа:н посветио. Из;р.аэ, .люсветити" знач~1 одв0Јит,и 1

за &or,a и св ету с.врху~ Шест д_.ана су ~радни дани, а седм~и. дан rили
1

дан ~одмора, одвојен Је за Бога, И аа tсв·е:ту cnym6y. Бог нас [103ИВ,а.

16
да тог даt11.а преиинемо обичан телесни посао и да срце и ум поеве...
ти.мо 1ЊеМ'У~ У старо време Ј в Божји народ уnо требља·а,а 0 тај .цан 1
1 1 1 1

за свете саборе или ,6,оrослу~н.ење~ Г:оспол. је· кааае с.в ОМ народу': 1

.Шест ДВН'В. 1р1аlДИ, а. ОёДМИ дан моји је с.у6ота за почивање, нена буде: 1

свети са6с1р., не радите н11 једн,аrа пос·па;: cy6',oit,B је Гос:подња nin

сви,м стан а,в.t1ма ввшвм." [ЗЕ .М10Јси]ева 23, ЗЈ Списи Новог завета
1

ПОНit:Зују танође да оу Христос И апостоли уnот-р,е6 .МSМ-И су·боту 'Н:,аО 1 1 1

дан одређен за свету гсnу:нrбу ·Боrу~ (Луна 4, 16 Дела 17. 2: 181 ~.,, 1
;;'

итд.) Субота је данае посвећена И ЛИ одвојена з.а одмор и за с:вету 1 1 1

~ uш
111
F" ~ Ј. fll!-i!
бу. Б
. · О: nt.
. ·- -111 :}
. 11!

.Јевреј.сни израз .люсввгиги" анвчи 1tодв0Јити У 1 ~ М0Јсије в·,а.

11
1
t

2, З~ и у 2 Мојоијев,а 201 11 ~ •истиче се да је седми дан - су,Б·м а

1

"
1

~ тај дан ноји је сам Боr ОД8,Q,јИО Q,Д осталих дана. То одва]8'Њ9
С·0Д-МО'Г дана DД осталих ше СТ радних ~дана Је Створитељев дар за
1 1

цепо човечанство. Треба нагласити да је Бог, а не човен, одвојио сед­

ми: дан ОД оставих Ш'·ВСТ дан:аЕ ]Се-дми дан је ·!Б1 QiHijИ дан IQДMOpa З,11 1

ц_,.ло човечанетво, а. не само за израиљс:ии народ,

Шта је то што чини суботу· светом?
И у ов·о·м случаtЈу, нао 1и у с.лучају појма благослов, анвчење
овог израза отнривено нам је по"Гпунијrе у 2~. Нњиаи М.ојсијево.Јr,. у 1

вези са отиривењем плана епасења. Сsет1Ј'ст с:у·6оте у вези је са 1

1

&омјом спавt1,о·м nрисутноwћу 'У' том да·11у,,

Светост суботног д.ана није ненс магично својство јt10Јим б·и
:Бог прожео тај дан, већ је светост суботе Бо~нја тајанствена 1и ве­
пичанственв присутност но]а се· испољава у c·y 60-ry и прено субо тв 1 1 1

у 1-нив.-оту његовог народа,'

Над је Мојсије. no Божјој уредб·и и по Бо.ж:јем плану довршио
градњу аемаљсног сввтилиште, тада 1Је· ~.облан покрио шатор од са­
станна и слава Господња испунила светињу.. •• :Бо:нtЈа присутност уч'И­
нива Ј-~,u ову грађевин -у, еветим
11:ЈЏ
_.•~1 ·.D/ , - . Ј : , ,gl' : ... -.. -~ _ ·,' ' , ·,, , M;D1";"1"QM
f
1
~r~.1.1;:_ : ..
0

1,ri

Након дџвршења Светивишта, 1сае1',Dст суботе је поново истаи­

нута .БО:Н(јОм. эаповешћу изр,В ИЉСН.ОМ народу: Суботе маЈе чува.Јте 1
1~
1

Јер [е знаm ј~~з-међу ,ме·не ·и вас од нопеиа до нолена, +ца знате да

.сам ја Г,ос:под itofи вве nосв,е:Јiујем.'' 2~ Мојси]ев,а 31. 1.3~ Светоот
ипи посвећење суботе Је овде изједначена са 'П:' D·с.већуЈ,ућом при аут:.., 1 1

ношћу самог Господа са Његовим народом у су,6отном iдану.

Тајна посвећења суботе у,сгтостављене у р,а.Ју је овд,в јасна от­
иривена: Бог 1е обрадовао наше прародитеље 1седмо,г д"ан·а сва:Јо·м
присутношћу. Бо~нја присутност Је иавер благослова и среће веаа-

il 7
 них за седми дан. д·,авид Је ,био свестан ове rи:с,тине над ј'1е nод те"
1

рвтом греха за ној и се наја о упутио 'Богу молитву: .,Н е.:моrЈ ме одврг­ 1

нути од ЛИ'Ц_,а сеојегв и, Оветог Духа својега 'НiВМО'ј уз·еТИ rод мене!
Псалам 51 t 11. Без :Бонiје присутности, одвојен од Бor,at човеков ж.и~
вот Је само празна сеина, Само у Хри'сту и са Хри·сrом имам,о обилан
живот, пун живот.веч.ни њивот. Су601а Је симбо.n одмо:р~;а д::уwе1 ,ал11:
1И средство, ·иој-е нам· n:io мame. Аа овај од1мор ис·иус~-1.мо!!
1

Божја светост не мо~не се извућ'И из првдмвта ниr~и иа време.

1

на, апи се може иснусити у в:р,емеи·у ..

Суботни одмор.• време од 24 сата, iо:д пвтна ув ечiе дџ суб.оте 1

увече .. лру11~а оквир ~- номе моtнемо ис~{Уои,-;и Божју свету n:рИ' Суr­ 1

ност. Субота позива верника ~,а почива у светој присутности свога

Створитеља да би разумео аначење свих Његових посгупана: ~а IЈ:и:
унео rред у живог ноји 1е често у неснладу с Богом: 'да 15,и примио
Б,ожје мипости,ве савете и силу ,ца их спроведе у њивот. Почивање
Је,дноr дана.• и то у суботуl нв значи слављење Бога само у [ед­
ном дану; Божја присутност ноју смо и.сиус.или у седмом ЏЈ.ану има
1

сво] утица] И одрва на све радне дане седмице чинећи их ,;м,ади М

1 1

суботама tt. rrJ~ данима ноје посвећујемо Богу у н~ељи \Ца. 1,Н'1аш tHИB1DT
1

б~е на славу Богу ,и на благослов ближњима/

1 Gerhв.rd F~ Наве], Тпв S,abbath in ,t[,e: Pe.пta-t,e·ucl1 {Ви,д,и: Tl1e Siob-

Ьa:·tћ ,rn Scrip;ture впd 1-Hs·tory, рр 24.25. Rev·1·в·w an,d Нега'ё, 1982')..
1
~

: .Samuele Bacc.hl:occћl, ор .. сй, р. ВО...

з Samue1e Ba,cc'hi'iocchi, О'Р~ cit1 р.. В2~
-4 Вапшејв Ba.cc:hl:occћi, ор, cit Р~ 88,1, 89 ..
 З~ глава

СУ&ОТА УТЕ.МЕЉЕ,НА, 'ПРИ СТВА!РАЊУ

Из претходна две чпавв, на тем,ељу [асних библиј1сни.к иавеш­

таја. могли емо да нонста.туЈ:е,м:оi следеће: 1 ~ Бог Је да в.ршиа своје
1

стваралачио дело· ,у тону шес, дана: 2~ Починуо Је од стваралачног

д.епа у седми: да,н; З~ Бпегоспоаио је т·аЈ дан: 4.,, Посветио је тај д.ан~
Тај tседми1 ;Дiан назван је с,убота~. 1(2. Мојсије!,ва ,161 29: 20, а-.-1 ·1 ·;
1

311 15]
Чудн:0 ·је што нени теолози поричу ове јасне библиј1сне исти:н·е~
1

Они тврде да, -су fЈота не n0,тrиче из раја. већ rда, потиче од М,оЈ,сија.:
1

тврде ~.а Ад ам ниј е свезиовас суб,оту., Јер му 110 Бог није авиове­
1 1

~:ИО·: тврде такоће да ни патријарси !f1p1;3: M.oil!cиja нису· светн овап:и1

~суботу, [ер томе нема извеw1таЈа у 1:. нњиаи М,0Јсијев10Ј: на н:рај~,

, 01
алеrоризујrу Божји починан, нао и с,ед·мицу стварања тврдећи 1да
1

д,ани стварања ~ни су [били прави дани већ непоанати вревенени пе­
1

'Р.•ИОДИ91
1, 1,

Теолози иоји поричу да јв субота устано.в;1а 1н1оја 'потиче tИЗ 1р ај;а1

темеље ево] приговор на и.с. ти1цању да ее у 1.~ м·ојсијев;ој 2,. 2-·З·~ не

опомиње 1с:у 5ота већ се трипут спомиње 1,седм.и да11''. и:с,ина је да
1

се у ,споменутом тенсту не спомиње реч суб-ота већ ,1"_седми д.ан11',

али исти писац Мо:јсије ној;и ј,е, божа.tt}сним надајtнућем прими-о саз­
нања да је Бог седмог дана 1дiов,рш1110 своје депо и да је седми д.ан
'.Благослоаио И посветио. и.з1р1и,11111Т:о исти:че А& ,Ј~е, ,седми ,дан суuна,
1
~ т·а,,,
[2~ М-ојсиЈева 20. а-11; 2~ М!ој:~сиЈева .З,1 f 17]
Приговор ноји нени теовсаи износе да би оптварипи едемено
порекло су·боте и доназапи 11.а је субота мојс!ИЈ е:0,с,на установ,а1, нв­
1

мењена само Јеврејима .. јесте. што у 1. ,М10,:Ј,оије,в~ј 2, 2~3.. ~не.ма

·изр1ичите аапсвеети да се (~E,·eruyje с.убота, па према томе она ;н1:и~Је.
едемсна ~станова, ~није обввевна 'За све људiе·,1 већ qe 1в,реме:нс,нfа
у1станов1аж но1у је Мојсије у·вео и 1наме1-1ио Из·1ра,иљцима,t и ~а аи:
оправдао њено постојање, повезао ју [е са етварвњем 1и се.дми1ц DМ1 1

'19
стварања. Тавва твр,д,ња, чини Мојсија ~~рив,им з1а иавртање истине,
По 'ТОМ схватању Мојаије би повеаивао ,суботу са, стварвњем, а у
ствари, она ·би била његев соп:ствени :nр·одуит, његово д.еЈ11:О1, А1,,10 6и1
танав приговор био истинит, онда би 7,0 поништило и понопало по...
верење у све што ~ е Мојси}е 'ИЛИ но друr~и написао у Биб.nиЈи. За}
1

ступати гледиште да ije Бог дао суботу ~само Јеврејима ЗН',ВЧ И чини­ 1

ти Бога. одговорним за диснримина.цију :и фвворизоввње..

Теолози ноји пор:~~1у едвмсно порвнло субото истичу да јо Бог
починуо или престао да ствара у седми даи али да није заповедме
да и човен почине у седми двн и да према томе еуботни починан
није обавезан за све људе. Наш је одговор: Шта '-1':ИНИ нени~ боњвн­
сни пропис мopanz:titrn и1 уни'в:ерзално а 6,авезни.м1? Зар ми не сма...
1 1

трамо нени ввнон моралним ~над 1ан одражава Б-оmју природу? Зар је
Баr могао јаче да нагпвеи моралну ПРИ'Р-о,ду суб.оте од тога што .f1e:
сам починуо у суботу? з,ар је ~начело ноје се темељи на бо.ж:ансti:О'М
примеру мање обавезно од оног ·ној~е Је· објављено Б.оmа.н.сно,м: запа­
вешћу? Чињеница 'ШТО· је субота изнета ђ/ ·извештају о стварању вао
1

.,бон,1ансни пример", а, не нао ааппвест, одражвва божа.н: ону наме­ 1

ру о томе шта је Боr' tнелео !Дв субота 6уде у Једном б,,е,зrрешн·ом

1

свету: сигурно, не нено нвметање већ д рагав·ољни одзив :мил,ости.оом

1

Отворигељу, С.поб-однiИМ! избором и одз,и·вом да се rnomyнo· стави на

располагање свом Отворигељу у седм1и дан. чоаен је требало iца
иснуси физичну, душевну и духовну обнову 1И обогаћење, Пошто ее
- -

ове потребе нису сМа11-;ыиле поеле чевеновог пада, већ повећале, м-о-
рална свеопшта и трајна фун1iциЈа. суботе Јје поновљена насни]е у
г-пи· ну з·. , а· по1. · вести,'
Ou, 1
D - _'
,Е ..• • ''1., 2 м ОЈС.
~ ,1Јева 20,. 1 8-1, '1')
1

Најстарији и најчешћи приговор против едемског пвренла субо­

те Је: чињеница шго се субота не спомиње од 1 ~ Мој сијеве 2, 2.3 1

све до 2. М10:Јсијеве '16~ главе .. И:з тога се иэводи занључан да се ,су-­

бота није еветновапа у до5а пагријвраха, ч. од Адама до М.ојсија. на"
н.0 можемо обЈасниу;:~1 то пута-ње? Зар би било могуће да се због необ­
1

јашњеног разлога су1б,ота, иаио утемељ,е t~,а, у раЈу, није еветноаапа

1

све· да М.о,Ј;си1ја? Или ·можда обичај светновања 'Субота Н Ије спом~ 1

нут јер се ово еветиовање само по себи подоааумевало? Ова па...

следње објашњење изгледа нај:вероват1ни1,]е.
Сл~1чан пример ћутања у погле.ду суботе мон~емо установити
1

изм.еђу 5" Мојсијев:е нњиге и 2~ о царевима 41 23,~ О;д Мојс.:iИја све до 1

појаве пророна Јелисија не спомиње с:0 у· Биб.nИ'јИ субота. Ово 'ћу-­

1

тање не моше се '"ГУМ:В ч1ити нао доиаз да се за то време су6,ота ни.. ,

1 1

је светноваяа.

20
 Прва књига МоЈс.ијев,а. не с.адр·,tни ааноие нао 2~ књига м·10Ј:,си"'
јева, већ С:е у њој ИЗНОСИ :~1ра,'FНЗ ИСТ'Орија tна,ра да, њихово поренло
1 1 1

и, нени ввжни до·rађаЈи1 Пошто се у· њој не опомиње ми једна дру-

1га авповесг Дена110 rа, нв треба да иве ианенади ни ћутање 'У' :r:1,0-
1

rледу ~суботе - четврте аапоаести Д,ен,алоrа"

У прво] вњизи Моја.ијевој иz.ри.ч~ито 1
С е,
1 ,сп,омиње еедмица од
,с:.едам дана, што по себи унључуЈе и суботу, нво ·се~ми д,ан. П ерјиод 1

од седам 1д,ана спомиње се четири nута f-/ вези са, потопом. (1. Мој­
·с~1Јева 7" ,4.Ј о; 181 1 О~ 12) Седми.ца се твнође сnо,миње у веаи са тра.Ја-..
њем Јаковљеве свадбе нао i1 са "Ј1)аЈањем r.н:мосm у вези са њ.е,.
говом cмpi'l,,y~ ('1. 1Мојсијев,а 29, 27; 50, 10) Вероветно јв да су се
100.е ове свечаности аавршавале суботом,
На ирају, субота се спомиње у ,2" Мо~,с.и~ево1 1,6.~ глави у вези
са падањем мане и у 2. Мој сијевој 20. rлави нао установа ноја већ
1

ппсгоји, ,в1 'Не нво установ,а но1а би се тен оснивала. Господ је на..
зво: "А шестог дана кад спреме што су наиупипи, биће двапут ,01-1:0-
лино нолине су снуnљали аа свани дан," (2~ Мо Јсијева 1 5), Напо­ 1
в.
м11њс да шестог ,дана треба сануnL1ти· двостр у~~'У нолиtI'ИНу ма·не било
1 1

Eit,t несхватљиво н.,ад Иараиљци не би: ввћ ран:иЈе анали за су60 ту" 1

Госпел [е том прили·~1ом суботу сбвяежио троструним :чу;дом: за пе"

тан им Је! било одређено \Ц,а1 нанупв даос~rруну н:оличИIНiУ ман,е;:· оно
шго су чrув,али од петна аа ,суботу није се понварило, до н б,и с1е. 1 1 1д 1 ру..
гих дана нварило: 1иt треће, у суботу мана ни]е педала...:м,оЈсиј~ев из"
вешта] о чуду са Маном аввршава ев . на·nо,ме.нЈо·м: 1.В.ид,ите.,. roc,noд
1

в,ам је дilao субаrу,, аа ,о ва·м даје шестога ~.ана хл,е ба на ~ва ~,ане.
1 1

Стојите свени на ;свом мес,у, ~ нена не одл1а:а;И кина са својега м,е•.

ста у G ВД•МИ .дан.m и. почи:ну нар,~д ·у· седми д:ан/1 (2~ МOЈс11јев,а 161,
1 1

29.ЗОЈ Ово чудо оа .мано:м понављало се чвr,рде-сет rод:ИiН&,, ове мн

Израиrь'ЦИ н:ису УiШд'И у X,aнaiнciiy земљ~у,
Исто тано прияии,ом1 ,о,Бјављи·в·ања Б. oнtjie:r заионв са Синаја •.
1

авповесг о суботи: не почиње речима: нЗна'ј да ~-и Господ даЈ1е с.:у-

113,uту да Ј е· саетну~еw! ~· већ: ,·1,СећаЈ се дана од одмора (saba·t]I д,а
1

га сввтнујеш. Шест дана ради~ и свршу] све сао]е поелесе. А сед­

ми је Д,В:l m ОД'МОР Г,осподу Бо,rу тво}е.му; тада, немој радити н·1~ ј;ед"
0

нага поспа, ни т·иt ни син т1вој/ни 1{11и твоја, ни с.луга тво], н~1 слуш­
ниња твојв, ни живи,нче тво]е, ни странац ноји је међу вратима тво­ 1

Јим~ Јер је. за шест дана створио Господ небо и земљу, море и
што Је 1ro~ у њим,а; а у с;щдми дан почину: вв то је благословио Гос­
1

под дан од одмора и посветио га." [2. Мо јс:ијева 201 Вr-11) Да,1е су
1

ствари
-
~У- ово]- ааповести по1д,ву-
.., - чене да би . (1·е исталпо едемсно по- -

21
рвипо суботе: 1) израа осећај~ се" претпоставља дв је су;б,ота бипа
раније позната и 2) писац дов,оди субот-у у везу са седмиц,о·м ства..,
рањв и Бонсјим починном у с:-е'д_ми цан, Суб0-та [е ус.nоме.:'На нв ства.. .
рања и на Ства,ритеља., а С'уб,0 тии починан је одвајање тог дана за
1

Господа, за одмор ~1 освежење, физично и духо·в,но, и за дела ми"

посрђа, Уп:р,аво то ш10 четврта эаповест спомиње суба-ту нао ус-та"
нов-у унорењену у стварању (:2~ ·Мојоијеt1'а 20; 11 Ј, не дозвољава до
се претпостави насни]е увође1ь,е тог празнина.
Нано су патријарси светновали суба ту? О томе немамо у Б,иб.­
1

пиЈи довољно информација, :Ме:ђутимl добро је да подв·уч:емо ивно

суш,тина субо,тноr светноввњв није место у ноје треба да ,и:дем;о због
обављања обреда ввћ в,реме ноје треба ,да проведемо у заЈедници
са Богом, са ообом :и ~а б:ли·m~има~ Вероватно је: да су· nа.трија'рси
проводили свете суботне сате са св,ој,ом породицом внганювани у
н е,:ним ангивноотима 1богослуж.ењ,а. описаним у 1:., Мој~сије,вој мњизи.t
1

вао што су молитва 1[-1 Мојсије·в,а 12, В; 2.6. 25) t приношёње жртава
i

[-1:,., Мојсије.в1а 12. в·: 131 18; 261 25; ЗЭ,, ;20) и п,оуч,авање 1(1 ~ ·Мој'сије~
ва 1 е. 19)
Неии теолоаи о.дбацују lбиблиј,ск:и, ~И~звешт,Еtј о стварању света
И о суботи нао у-спомени на стварање ~:ер не, могу да помире УатЈ
иаввшта] еа модер,ним научН!ИМ теорија:ма о стварању и,n1и nope'НJty
наша планете и жиа,mа на њо], Савремене теорије о с,,варању на"
ше планете и жи"Е1101"~а 1-1а њој претппстввљају да Је било потребно
се ниоу mв1орил,и површинсии
n • • •

'М'Н'~оr'о мил-ио.~:а год1ин·а .ц9н_ земљани

с.1W,0)' еви и~ да Је ж·:ивот почео ;tt=nонтано'' развивши се из [едноће­
1

л ијсног .лретна". Да би помирили ову теорију са иавешгајем о ства"

рвњу, нени ,,добронам·ерt1'И теойози почели су да тумач.а нано с ед­
111 1

миц1а сгварања не енвчи шест досло:а,н1их дана, већ шет· геолошких

периода, Други више воле да говоре а1 седмици етварање нао о пре
:м,еиу у ТОК)/' ног је Б}оr отарио св,оЈу с1"еараnа.чиу силу,. ,мудрост м
доброту. Очито }е ·да ова ттумачења :О~д'бацују ,,ед;емоно порвнло ,оу~
боте, јер не признају да је Бог стварно ,.почин.у,о•• иn:и 'ПРе"ст;ао да 1

ствара у седми Аа:н, и да је: т·ај Аан 16.(nаrосповио и поеввтио.

Проблем научне пегине Је у томе што она 1.,.tЈ~бија ~,в ~озв,опи
теологији" да ·Је информише. Над .неН'О инсистира на, tВ е;р,0 в"ању само
1
1 1

·у· оно шта св може донааати. ;у ~абораrторији, танав одлучујiе да сво..

1

ј,е, порвнпо иэводи одоздо, из 6-и~оло:wних врста, а не одозго. од

Бога, по БоНiјо,Ј слици (1. Мојсијева 1 ~ 26.27),, Ноначно, та ованву
оооБу води да -не ,1аеруЈе ни у шта др-уrо него само у c ei5e!,. Тrраг~Ич~ 1 1

на последица ове ф,и.лозофије. Јесте д.,а она лишава човека и· -љ11~д~

2:2,
ону истор,1и,ју сваног вишег смисла, тјt бва 6ожа:нс·ког почетна и бе:э
више судбФi'Н!е. Жив.от је сведен ,на б,иоло шни цинлус h,оји, је 1с11у'... 1

чајно почео и1 спуча]е·м се аавршава,

По то] филозофији f1ај1Вrи·ша реалност ииЈЈе! Бег, већ материјв, 1

н,оја Је вечна, БиблиЈсва истори]а о стварању, еа ,с-убото,м, мао успо-

меном на стварање, иаазсв Ј1,~ 11 ювом нихилизму, подстич ућ
.- ··,. r 1. • .. · - .. · • •• .
... и свани
- • .·. ' . 1 . . ' ,, ·., '. '--1 . ,-. ,. , ' - ! " : . - .. 1 '. 1 . . . , , • ' ... 11 :· _· .··-._, - ·: • ~ •

нарашта], 16.ио он нвтоварен научним ф,антор:и,ма. ияи митолошн,им

u ~

фантазијама, да призна да [е овај свет резупта.т Б;ожјеr ютварвња,

дар Бо}нј'и поверен човену, чији живот И1ма cмИ, Wlilla Јер је ·унорењ ен 1 1

у Боrу·~
Наука 1м,оже да посматра и мери с-амо тенућв процесе. У ства-
1ри ., ·nод претпосгавиом да ,r:iY' ови процеси увен1 ,фу'ннциан·,исаnи. нао
што данас: фуници,онишу, науиа иск.љуiЧује. могућ:но.ст боњансног f.la1t
- ~Ј~ рече и постаде. Према. ,,о-ме, главни про:бп,ем .није ·нан,о, JA,R
се -уе.нља;ди би6'лијс:на седмица стварања са ,модерним теоријама о
1

пореклу света и живота, већ нвно д.а ее усиљад,,и: и mомири библиЈ;­

снс учење о божанском ,C:tiSa1p,eњy са савреме,н:им н.аучним теори..
Јам,а о спонтаном стварању, Ј1е' ли мо,rуће помирити ова. ~lв.а гпед:к­
шта? Оч1и,т,0 то није мoryheli. [ер они почивају нв супротним nре'М1,и,'"
1

сама~ Теорија ·D спонтаном стварању прихвата само природни узр,Dн

свег настанка. а оибл:ијсно уч е-'ње признаје Бога нао први и врховни 1

узрон~ •. Ввром повнајемо '1).0: Је свет речју Боfнјом свршен, да је

све; шта В'Идимсо из ништа постало." {_Је,врејима 111 ~ ЗЈ
Ано вером прихватамо ~1еЈ Је Бог створио ова] свет Ј зашто не
бисмо в,ером прихватили и в-реме у тotiY ,ној,ег је то учинио ? 1

Нени теолоаи n-р иrов,ар1ају да је. појам о Б,0 жјем отварању у 1 1

10 иу шест дословних дана и почивањё у седми: -д_1ан супротан Њего­

1

во] вечној :и гсвемо·rућој природи. Очито је да С··вемог~,,hвм нису по­ 1

требни геояошни периоди нити ~ослов,ни дан:и .д,а створи наш свет ~
већ само вит воље н-оји.м позива нешто да постане. ,~Речју Господ­
њом небеса се створише, и дух.ом уста његових сва војска. њихова.;
Јер Он рече, .и, постаде: Он ввповеда и поназа С-е~1'' (Псалам 33, 6~9 )1 1
1

Ааи, у својој Речи Бог нам нане да. Јв изабрао људс,1-1.и~ а не G,o ••,
жа1iсни ред времен,а да б:и створио овај еввт, чиме ,rнам: отврива
~
Још. ј едан вањаи нвалитет . ~ природе - ,љуvав
1св,0Ј0· ~ . .;11:),.,ар ни1е,
•
_·Б онча
~
спремност да уђе у људ-сну временску ~ранИ'Ц',У при стварању одраа 1

Његове tб:РИ'Ге. да пружи боњансни пример или перспективу за ра~,

и од·мор С]:1~Јим створењима: шест дана рад и седми д,а;н починан,
1

према Бож}ем стварању света, за швсг дана и Њеrовоr починиа у

свд:м1-1 д,вн? З,ар ниfе ово и првдслина Божје епремности да [едног

2:Э,
дана уђе. ано то б,уд,е потребно, у .љ удсно тепо да би по-стао ,tЕма,,,
нуеп", .Бог с нама"?
Стављаги под знан питања е,дем,ско поренпо -су6;ате да 6и се
седмица стварања уснладила еа модерним теоријама о пореклу све·
та и жииота зиачи одбацити не само ,библије.ии иэвешта] дат у 1.
м:оЈсијејвоЈ 1, 1 ..2.~ већ 'И• његов номентар израmеи у четврто] аапо­
ве сти [2~ Мојсијев,а 20" 8-11 ). воји говори ,о, шест дmiспавних дан:а
стварања ,и ·о једном д,ословном дану одмора, блвгооповеном и пос­
већеном ·од Бога над је свет био створен.
У свом говору забележеном у 5;ф МоЈсије·вој 51 1-21~ Мојсије
подсећа Израиљце ·На Двналог и на важност држањ,а Б,ожјюс авпо­
вести. Том. прилином он је назао: ндРНiИ дан од одмора ~и C'B,eTliyj
гв _ нао што ти је заповедио Господ Бог твој 1 '' Овим речима он у,пу...
ћује Израиљце на четврту заповеет Дlеиалога у нојоЈ се изричито
спомиње ~први и нај важнији разлог ·у·оnост,ављања суботе: сећање на
1

Створитеља - на Његову силу, мудро,ст и љубав, 1

И на Његово савр­
шено де..1 10 стварања у тону шест дена, Нрв] четврте ааповесгм гпвои:
,,,Јер је эа шест двна створио Господ небо ~ земљу~ ·м,оре -и шго је
год у њима; а у ,с едми дан п1~0чину; за то Је благословио Госnад, дан
1

од одмора и посветио га." 1(2~ МоЈсијев.а 20, ! 1)

Мој,сиЈе у евом говору, у 5~ поглављу 5.~ нњигв М10:јсИЈЈеве спо­
м1tње доброту и љубав Бон,tју во_ја се: манифесгевала у ослобађању
Иараиља 1из ропства мао j,ow један равлог зв светновање суботе, до­
,датни рааяог.• Ова] разлог ноји- је био нарочито важан за Израи~ц~,
нипошто не ис:1i.љ·,у,ч1уЈе рвзпог истаннут у 2~ Мојсијевој 2.0,, 11 ~ ~ .з11
17~ Иавешгај и:з Si;, нњиге Мојсијеве само допуњава ваненест и внв­
чвње су,бо т-е нао прилике за сећање на ослобођење иа. ропства, а
1 1
1

~~me иснљ,учује њено примарно ,и вај·,ванiније значење ·- сећање ив

'ш·естор.не:вно,. стварање нае темељ 1и· раапог ва светна,вањ,е су 6 ете.
Међутим., нени теолози путне прелазе преко четврте Б~о1жј,е вапове­
сти, Jiojy је сам Бог објавио и написао својим прстом •. нао и оста...
вих девет, те из, Мо1сиЈе:ва говора истичу само додатни разлог еа
еветновење суботе - ослобађање Израиљаца из ропства, и на ос­
нову тога тврде да је субота уе1nо1с:та.в.љена после осяобођења Из­
раиљаца из ропства и с је,ди:ном сврхом да 111х подсећа на то осло...
бсђењв.' Танво ту·ма.щење значи И·Сl~р,1вљава:њ1е јед1-1е важне 6и 61nиј- 1

ене истине.
Непобитна је данле истина: 1 ]1 субота је утемељена у рају:
2.] сам с.,воритељ је својим приме-ром уте·мељио суботни починан:
:3] "Адам, уrлед,вЈу'1iи- се на Бога. као слину по liojoj Је створен, сват..
24
вовао је: с.едми дан - суботу: 4) прене ААама. као ·представни1i,а.
људсиоr рода, суботни починак био ј'е мамењ,е·н свим љу.дима з:а ева
1

времена, [ер Бог ие гледа но Је но, rИ Он се не мења: 5) суБ·ата Пе

насније, после оо:лооо,ђењ:а Израиљаца мз ропства. 06новљен;а1 [ер
ј,е у тону дугог ропства А'в,рамових потомвна у Египту била папа у
заборав: 6Ј субот,а 1је ~атз за унапређивање њихове :з.аједниц1е: са
Богом ..
о, ,е,демсном поренпу ,суботе и о сврси њеног уепостввљшьа
пише Е~ r~ Вајт следеће: t1,На.нон починка у сед,ми данt Бог је тај'
дан посветио, ·тј~ одвојио 1,1010 дан починна за човена, Уrлеiдајући
се. на пр 1имер свог Створит,ељаЈ човен је трабало да се одмар,а 'У та]
1

свети д,ан да би, посматрајући небеса и Земљrу. могао да размишља

о Божјем великом делу стварања; да би ев, нада буде посматрао
дџнаае Б,о~нЈе мудрости и доброте, његово срце све в.111Ше испуња­
вало љу-6,аnљу и поџповвњем према своме Творцу.'--5

1) Ово тврди др Л. Ми:nи1-1 у својо] брошури Отароэвввтни и нововв­

ватни м ар,ал1ни занен - Cyб arta или недеља у С,в,етом писму. стр. 14-19:
1 1

изда.њ,е· ,,.Православље··, Беоrрад.

2 Samuele B,;з(}chJ.occhi. ~·ыd. Р~ ЗЗ~
з ,1i1l1!.;Ј..~d'·. ~ р.·. зs
1
·· ~
,1 .л., ,rv1ил11нt tЫd, р.. 1 е~
5 Е" G. Whlte, Patriar,cп-s and P.1·0,phets; Pa.c:lf ic Ргевв, Св(И.~ · "!1943·~
25
 4. глава

.зн:.АЧЕЊЕ С,УБОТЕ У'СПОСТАВ.ЉЕН,Е у ЕДЕМУ

·у претходној япави смо установили да је с-у,бота повеванв са

1

отварањем и да обелеэнааа нра] стварања и почетан људсне истори­

ј е. Али шта. нам суб,ота сведочи о нарвнтеру Створитеља, о Aeny
стварања и ,о, односу iИ'ЗМеђ-у Сгаоритеља и Његових створења?
Подсетимо се још једном да Је субота повеавна са ствервњем.
Ову чињвницу нарочито истичу четири бибпијсна тенета: 11 Мојси1-
јева 2, 2.§З; :2 .. Мојси.Јев,а :20, 11: 2. МојсиЈе:ва 31, 1·т.. м Је·в.р.е ]:има 4, 4·~
1
1'.1
Шта свани од ова четири тенета говори о, суботи и О· 1·њен-ој
фуНliЦИјИ?
Узмимо први геист ноји гласи: .rИ сврши Бrог до седмог ~ана~
дела своја, ·ноја учин:и;;: и почину у се.дми: дан од свих ~ ел·.а својих,1

но,Ја учин.и: и: благослови Бог •С,fЈДМИ АВН11 'И поевети га, uep ·у тај 'ДЗН
по~ину од свих дела својих, Jioja учини," [1. Мајјс·ијева. 21. 2~3)
У овом тенсгу је: ,седми д.ан истаинут нао величанствени аан­
1

љу чан, сгварања. Божј 0 дело ,и стварање rБ,иnи С1/ довршени у тренут"

1 1

ну На.да је Бог починуо, Иана су небо и вемља 6:ил:и ~овршени ше..

1

стог двиа, Б-о·нtЈе депо није било довршено све до тренутна гнада је
1

Бог починуо седмог дана учинивши тане суботу саставним делам·

стварања,' Још се ,и;,ст,,ичу три важне 1п~је-ди:ности: Бог }е тог двна
починуо, благословио [е тај дан и посветио ra.
:др-уrи. тенет ~је четврта Божја ааповест ноја гласи: •.•,·Сећ,эј се
дана од одмора [s:a'b,at) да га. с:ветнујеш~ Шест ~ана ради, "1 св,рш·уј
све послове своје. А седми Је дан од.мор Гасп, оду Богу rrваЈе-му;1

тада ~немој р,а.дити 1ни 1Једноrа поспа. ни Т.И1, ни син 'Твој, ~ни !i'ћи твоја,
ни спуга тво], НИ слу.ш:ни1ња твоја, ни живинче ТВ'О1ј:е1 ни етранац и-оји
1

је међу вратима твој;И1·м .. Јер је ва шест дана створио Гос1n,с)rд t1e60

~, :земљу, море и што :]е год у њима: а у седми дан 1почи:ну·:: за го је
1

благословио Господ д,в1н од одмора и посветио га." (2~ М!ојсијева

20. ,8-11] · ·

·26
 Овде 1ј1е., ,д1ат одговор на питање аашто сае:mујемо субо1ту? И-а
ног равлога ~е Бог у,споста·вио оуботу \на.о npa.зHИi'li?' Одговор гпаси:1

,1Ј,е,р 1е эа шест дана. створио, Господ небо м зе·мљуl море и што, је

1
11
год у ЊИ"Ма; а у сеАМИ дан почину .· (2.Е Мојси1ј ева 20, 11) Субо·r,а. •
1

је усnостав..љена зато да нас noд·ce:n.a ·на Ств·ор итеља и. на Њ еrо. во· 1 1 1

ве\ЛИ1~D дело стварања. Суботiа: успостављ.ена у Едему је овАе ПР'едr,

2
стављен,а 1ш10 теол10"m·ни тем1ељ, четврте аапов,е,стиR Dветнавањем
суботе ,п.ри1зн.ејем-о д а 1Је Бог Створятељ 'Света •и наш Створитељ. Он
1

је такође Господвр света и наш, господар, а ,ми смо с.амо Његови

управитељи 1или пристави. Спесобност да прав,:и1МО разлику изм1еђу 1

Створи·т е.ља И, онога ~ШТ'О је Он створио ~п.реч,а.в,,а, нае да rИмам,о дру..,

1 1

ге богове, да Бога. заменимо нипов.им,а \ИiЛИ слин:iа:ма смртног човена

или ног другоr створења, ('Ри1мљанима ·11, 23) 1 1
Трећи твист нагпашава ~,а Је оуб,ота дат1а , ,нао вечни \Савез и1 1
'

нао вечна обавеза: ,.,Зато ће чувати синови И1зра:иљ.еви ·суботу пра­

зну,Јући су, 6 оту од ~колена д.о 1н·опена 'З1ВЈВМОМ вечним. То, ~је знан иа­
1 1

мећу ме·н,е· и синова Израиљевих до вена: jepi је за шест дан.а чпво­

рио Гос.под. i1ieбo iИ земљуl а ~седми дан -nоч:и:нrу и. одмори св." 1(2.
МгојсиЈева 31 ,, 16i17]
Није субата ~намењена иво nр.азвин само Израиљц'Иiма. Гос;nо1д
1

пренс пророна Исаије истиче да је 0~,а намењ ен:а сввном 1,СИНУ чо­ 1 1

вечијем", и туђинцијмаl. т], ,а:н~1:ма наји нису Изр,аиљци П·О т·елу.. ,.Б.ва­
го човену но~ји пано чини, 1и rоину чDвечијем иој.и: се др1t1и тога чув..а...
јrући суба,,у 1да је 1нв оснврни, 1И чувајући руку 1,с,воЈу да не учини зла.
И· нена н.е говори туђин 1н10Ји пристане уз Гос.пода: ·rocnOA ,м:,е
·•; n,n пуч- '!А- . ..i"!il:lnli "'ВО· _ ·- ' У
, 'ltl'Н'·оп·љ е~,-··ни· "i
Ј. е ,~, ., •. oi ~,"" .,а на, ..
-:-р-о
1"" - · д-·i!:1,•· l,и· -Н" ·~
-, ,u.,
а, ,,Н· ~ l"\nB
D.··к·~ "·O·pr
JU_::__'
11јЈ. , И i,U, - u~ 111~11· 11l·a·· . ll""li1П

сам сухо дрво~ А. туђине 1но]:и1 пристану уз Господа да f!AY' с.яуж·е и да

љубе име Г:осnодње, ~а му ·буду cлyrr,e, itiojи .rод. држе с,уботу ~а..}е
1 1

1н0 ооиврнв ·И држе авввг ,мој/' (Исаија 56. 2 ..З.~6)

Четврти тенет у- номе 1 е реч о суботи
-
1
-
усnо,стављ,е.н:о] при ства-
' -

~рања напваимо у Јеврејима ,4,,, 4 ..•• Бог почину у седми .Аан од дел.а
свајих.. 1' 1.,Да,нле је. остављено [ош почивање нарDАУ Бонtјем~ Јер н,ој;и
Јђе у пено] његов. и он П ОЧ·И :ва од дела својих, нао ·.и Б оr од ,својих.~
1
1 1 1

Да се постарамо данле ући 'У тај ПО-К'1Ој, \ЦЗ Н В ·уn~не fKO ·у ОНО И'с:ту 1 1

rатну неверства." (Јеврејима. 4~ 9-11)

Овде ·је субота узди·гнут,а на [едан виши степен: она не значи
само престанаи наших антивности нојима оеигуравамо своју егаи­
·стенциЈу.~ Она [е с:имбол .починна -душе'\ који Христос д,аје он:има
·Ноји Га :вером прихвате ·Н1ВО1 свог Оnаоитељ,а: она Је твнође сим6 аЈЈ 1 1

,б,удуће:r .лочинна у Б;oryt\ тј. вечног мира, среће и 5лаmенотв..а на

обнов-љеt-riаЈ: земљrи ~ - · ·
27'
 Према томе, субота усnа:::тавље:на у ра,Ју истаннута је у 4~ яго­
гпављу посланице Јеврејима нао позив упућен евима ~,а прихвате
спасење, починен душе, наји нам је Христос омогућио Својом жрiт-
1 " · -, д·Џ'"Н 11"!i ну---ди 1.,и
.. ni~ и ·нам
,1В~·~· М' и' Н-џЈ 1
0
!i;.lu.м'-=-0- нnш1
_ · ,u 'П, - :о- fr1-.1!1
"na·-. в',an
l,t"'I с · ·т,~=11u,и •u_И_' .ua r[uf11U""
··· в·'е··ш1
11•
l!i#:!111,_ ,_·,,-;( ' ·~
Ч-1~

бесном престолу, ,Ми у тај починвн ул,азимо вером и по~:најањемl, и

даром 'Светога Дух.а,, ноји нас обнавља и оспособљава за нов живот
у !Исусу Христу"
Субота уопост1ав,ље1-'1а у рају има~ данле. вишеструно аначење и
ван-ност: она је за11.љу11ан или аавршвтав сгварањо: она Је те·мељ
чвтвртв Боmје авпевёети, ноја вагюведа да по узору ,ња нашег С1 в,о­ 1

ритеља ·и ,ми шест дана радим 0. а седм·оr да починемо и1 ,да тог дана 1

r,ајимо унtу заједницу са Богом: субота успоставље1-1а Н1а нрају став.. .

рања је дата као 1Јвечни савез" И,3М еђу Бога t1 Његове ~еце, нао 1

вечна обавеза, нао анан ип11 печат чю номе се п1оз.нају о:ни ноји Б оrа 1 1

поштују на-о саог Сгворитеља и Посветитеља: субота је АВТа и нао

универзални позив. позив yinyne.н с:ви1м1а. да 'Прихвате Христа у но­
ме душа напази прави почиивн. опроштење греха и 0 б нову наран.. 1 1
' 1

[,

твра, а то је заиста прави починан, нојег је субота троструви сим­ f 1

боп за прошлост, садашњост и будућm-mост.

За хришћаиина F(оји љу16и, Христа и н.ој11 суботу савтнује онаио
1

,1

нано нас YLIИ Божј.а реч, пуна 24 сага, од вечера у петак \ЦО вечера 1:

у· ,суботу. ,су·бота fe дан радости и М ИЈl'ИНе- То ~е дан над хришћанин 1

слави Божја дивна ~дела наива му се отнривају у прир-о~,И1~ нао и оно

шго Боr чини у његовом личном Нi~мвог;} На,д дођ. 0 Џ,1е1тан увече, 1

он эвхвапно наже: .Хввла Ћ~, Боже,, аа Још једну cyt:i:o.,тyl Он се. ра-
11
1

,д-уЈе . шго Је ~ опет дошла су:.ота. 6 t дан: у моме. ,м,оже изнова - .да иси=-у..
1 си нано јв Бог добар: дан у· номе монt1е Боrу ~,а захвали аа обавља­
ни посао у прошло] седмици дан у номе може да 06,НD :в,и ,свају ве-­
1 1
:
1

ру и предање савршеном С11;.и)ритељу и дивно,м Отнупмтељу: дан у

11-iоме може да слави Господа суботни:м псалмом: ,~:е,р си М В раз- 1

1 ,ве с,елио, Господе, делима саајим, с: ~дела ру,ку твојих р,адујем се.
1 1

Нано су велина дела твоја, Господв! 'Веома ,су' дубоне помисли тво-
. ··,п
Ј'8~'- ·· сала·
- м· 9:---2··. '45'
.. <Ј.1

1 N~ L. Andreasen. The Sabbath. рр, 43-45; Wash.ingto,n1, rJ. С" 1'942~

~ Samuвfe Ba cch1occhi, ор, cit~ р" 62..
1

,.
з ]b1d, Р~ 75~
 5~ глава

ЧЕt:ВРТА ЗА'ПОВЕ,СТ- оветновьњв СУБОТ,Е

Четврта Божја ааповест из1ражава. вепино ,Б,онtје старање за чо­

веново садашње и будуће благостање. Она гласи: "Се,ћај се двна
од одмара да га свет:н.уЈеш. - ш·,вот дана 1Ради, и с,вр. ШУЈ
1
. ~ све послове
1 1

своје. А с,ед,ми је дан одмор Господу Боrу тв0:Ј ему; тада немој р,а­
1

ди,ти ни једнога посла, ни ти, ни син тво], н:и нt~1и твоја,1, ,ни спуга
тво], .ни слу,w1ниња твоја, ни живинче твоје, ни стракац ноји. 1је међу'
вратима т-во.јЈим~ Јер ,Је· -за шест дана СГВ1Ј,р'ИО Гоrсnод небо. и зем.љу·_,.
мор,е и Ш'ТО ~е 'ГОД у њима; ,а, у седми ~ан почину: зато Је 15,ла~о­
свовио Госn;,од дан QA одмора .и посветио га," (2. М 0,јсиЈева :20t1

а~11)
На но]и начин верни треба да с·в,етнују ,суботу? Одrо,во-р нава...
ааповеети: 1(1) сећањем ва АВН су6отн~1 и (2.) обавља­
вимо у само]! 1

њем својих послова у тону шест дана. и починном у ,седми ~ан1, 'У
суб оту~
1

Шта значи заповест: C, e·naj се ~ана од 0~ мора ,да ra светку­

11,
1 1 1

[еш?" ,Да п1и1 то аначи да Је четврта заповест вањни]а од других аа..,

повести? Н е I Све су ааповесги •ј-е,цн.ано важне.
1

Шта онда значи израэ ,.,Јс.е.:ћај ·се дана субоruо,г?"

Ми знвмо да. да.туми игра1ју важну улогу у личном и пационап­
нам шивоту, Ми елавиме ,свој роћендан, Дан њена, М ајчин дан; 1

сл.авимо националне и ~р,ж,а.вне празнине. Значење еввног датума,

је у вези са доrађаЈем повеваним за тај ,датум~
Позиввјући нас, да се сетимо дана суботног да га светнује,мо 1

- четврта заповест нас подсећа да мислимо и да се сетимо по..

четка истори]е наше планете и нашег н,.ив.ота на ~ьnЈ~
Субота нас врвћа у она] дан на да је рођена наша ппвнетв:
1

н,а.да је Бог нвнон швсг дана стварања почи,нуо у rседм;и дан,. t., тај
дан 6љагос:л1овiЖЈ и посветио, 'Тада 1е Баr оооји;м1 .nрим ер:ом уепоста- 1

,2,0
 11

вио ·суботу и предао је нео понлон Адаму, nрвдс.тавниНrу целог 8у'..

ду-ћег људ СНОГ рода. 1

Субота нао Д,ВНI починна ниЈе први пут основане НВ\АВ 1е са го­
ре Синаја проглашена. авједно са осталим авповеетимв, Она је там
1
nрипином сам-о обно,в.љ,ена, Она је осиовена у р\вЈу. Ад,а·м ју Је евет­
новао пре n.ада у грех нао И после овог пада у грех, IЊ·у су светио­ 1

,в.али и верни. Бо.жЈи људ_и ноје нааивамо патријарсима" Међутим,

зв време твшног вишевеновног ропства иараиљсвог народа у Erи'n:..,
·ту· субота Је у вепино] мери пала у заборав абог твшних привина
1

у иојима је тада. НiИвео Иараиљ, нао и збоr [аног уrи:цаЈа и~о-

лопонпоничне сре.дине.ј Е~ Г~ Вајт пише: l~Пр,е пада у грех наши пра­
родитељ-и су светноввпи суботу·, ноја. ~1е основана у ,Еде·'м·у·.•, 1и пошто
·с.у били изгнани из раја наставили су· tд.а Је светну]:у ~ ,.. ~ Суботу су
поштовала деца Ад.а мов,а ноја :су остава верна. Бо·rу~ Апи Наин -и Њ,е,.
1 1

ПЈВИ :потомци ии су поштовали даи 'У rиаме је Бог nDЧ\tИђr'Oi Они су

1

иэвбрали своје сопствено време за рад и одмор. без обзира на

Бо:ж,Ју изричиту загшвеет.,,
1,Су·БО·Т'.а. мао ус:танова потиче 11.з, Ед·е·ма. ,и она 1е стара нопиио
!И сам .евет. Њу
1 С'/' оветноваяи сви патријарси, почевши од ствара..
.ња и после. За време египагсног ропства египатски нвстојници ,су
n:ри:моразали Израи,љ,ц,е, да нрше субо·~,1 И у вел:иној мери 1Q НИ су из" 1

·r)1·6·И11-И свест о њ ен0Јј саетести, Над. је· авнон б.ию1 проглашен нод 10w..
1

iН.ајј,а,. прве речи четврте ааповести r::y глаеипе: нСећаЈ ее дана су­
1

ботног да га св,е-гн.Јј'1еш1 Ове речи -пон::азују :да, субота ни,Ј~е· основана

1
'

1" 0:г часа, већ да ~Ј е: ооновена при стварању. Да би tи:з.б·рисао Б-о,'rа

1 1

из, свести људи сотона је настојао да поруши ов·у велику· успоиену.

А,но би бияо могуће навести Љ)\Це дrа забораве на свог Отворигеља
они се више :не би одуn:ирал.и злу и. Бил1и би сигуран Са,т:о~нин плен."
Сећати се дана субо11ног да га с1Ј. 0"Јкујемо аначи fи·ма11и. на уму
1

да је субота успост,ав:љена у рају еа циљем да нас увен подсећа

на Бога ,С.т,воритељ,а и ,н.а Његово вепино депо стварања..
Суботн..и дан Је· време нада се· сећамо не само ,11[рође1-1дана''
наше планете, већ ,и. Божјег старања за овај евет и еа ева људсн.а
створења. Помоћу· суботе и у суботни ~ан Га-аnод нае позива !Ц,а
се сећамо да је Ов у почетну створио човеиа савршена: да С е Он 1

етапно брине за нас: да нас је у Христу огнупио и да ће нае на. ира­

Ју потпуно обновити ано вером LИ 1Г:1 О СЈ1УШНrDШ.ћу nр:ихв;ат:им,о rд,ар
1 1

1
сп1,а свња~
1

Сећати се дана суботног да га светнујемо значи аабџравиги у

су1ботном .ца.ну на с.в'ОЈје интересе, на своје обичне посаове да бие­
м:iаl 1се пот;nу.но ставили на раеполагвње Богу нао на:рочиггом гос.ту,
11

,3 0
 нао шт,СЈ се Он С·ВОјОМ CB BTD'M ПрИсуТ'НОШfi'У ставља
1
1
tHrBMa на рв­
СП олагањ е"
1
1

Рад ·и· одмо:р1 Четврта Б,о.шЈа ааповвст ,н,е говори с,ам.-о о почин­
нy већ и ·о раду~ ~,Шес, ,ttан_в ради ·м CBPW'Yi С'Ве поелове своје.:Р' 2.~
1

Мојсије.ва. 201t 9. Р,ад :и одмор - то ,је Божјiи1 програм за човена,

су,ботна заповест обухвата~ r:цr'елу сед,ми:цу - шест да~нв, треба д:в
радимо, а1 ,с,едЈЈtИ је. дан -одмо,р посвећен Гос11о;дУ~
шест дана 1р.а,да су прир-а.дни у·сл,ов и у1во,д у ,искуство су160·,т"
ног починка,' Нао шго рад у тону шест Ј:Ј.ана припрема ·И услов,љава.
да уђ,емо радосн"је. у суботни починак~ тано и искуство бонанене
,n,рисутносrи у су·Бо;тно·м дану оспособљава хришћанина да сачува
свест о Божјој присутности гr 0:ком цепа седмице ... 1

.-у; t'SJ
,, ·
.. ,.; дан
'. :• -. ради
не: - ' ни,.,'Ј~''едноrа
·. - n.,o..-cna~
,- .•.•, (;·...2·, ~ ·м· ОЈС:ИЈев, . ,Е.'
-~ . ~. '· а ;,о- ,, .,!lio
11
·б
1 1
·,-:--)·
.,

1
GуБотна заповест належе починан за свв: аа господаре, за њихове
слуrе и за стону. Она напажв обустављање еавног световног пос..,
.ла у седми~ дан, 1,Шест дана, ради, а у с:едм1111 1щан ПО'ЧИНИј и. ,о;ц
орања и од ж,етв;е почини," 1(2, Мојсије ва 34,, 21)
1

Зашто Боr чини печинан тако н,атеrори'Ч1Н и:м· ммпера.тивом rда 1

бисмо .д а;сто1но светнсвааи суботу и п·римили. 0.у;б~отн,о посвећење?

1 1

Суботни починан је свете време ноје од.вrа,ја седми дан од 1

обичних радних дана, Нао ш10 Је Створитељ својим престанном

стварања ·у· ~едми 1аЦа-н 1одв~10Јио овај дан од пре'ТХодних шест д·:а:на
стварања. начинивши га дано·м своје· свете присутности аа човена,
тано и хришћанин ц,дустајањ,ем од поспа у седми дан повлачи ј;,а ону 1

·rраницу •између тог дана и осталих радних пана, Послуwн.о:с-т Бошј;о,1

заповести 'KrDJa нае позива 1да јасно повучемо rраницу ,;и·змеђу шест
,р,адних дана м починна у с~дми дан f е темељ правог баr·о-служ.ења:
:и услов. примања суботноr пеевећења, Субо,:Ј1ни1 одмор nружа fl&M
време у ком, ·може мо ионусиги Божју свету присутност и посвеће-
1

w.-ь.е том ~:tрисутно,шn,·~ Cy601iia је: дан 111ада ·нам Бог у ввћој мери от .
1

крива СВ,О ју вољу пренс своје Речи личним проучавањвм или CIIY' .
1 1
1

шањвм IБ1 ан~Је речи за време боrос.пужења. iПраво светновање 1су­

боте Н18: ЗЈi;ВЈЧ'И ·G&M D ОЈ'ЈВ.В,Љ·&.Њ;В ГОD.ЛDДа у ј·ё:ДНО·М дану,1, већ П.РОВ:Q,
1
1

светноввње суботе преноси Божју присутност на осгапе радне да..

не, чинећи сваки дан одојаје:м суботе.
1
1
Нврочито ~напомињемо, да 'СВ ааповеег: 11Не tр.а.д,и rНИје,дн110.r'а
поспа у дан," не оД!н:сн:и на дела. доброчинства, t10Ja нису 1д1е.-
1
1
1 СеАМИ

з 1,
 1

ло човечје већ депо lioжje, дело за Бога. Сваном је грех ако за•..
нема:рује да, помогне болесном у cyб ariry~ Бож1и свети ~,ан ОА о~,,­
1

мора је начињен аа човека, и дела милосрђа су у потпуном смлад,у

са његовом сврхом. 'Бог не же.ни да Његова створење пате иједан
тренутан ано им ов м,а же помоћи у су,Боl"у 11ли ноји дру:rи дан"
1

лесно одмарања је ·с.амо -једн:а страна те ааповеети. Субо:-rга, треба да

Т•
_ј- е свети -одмор. о ~ дата да у· њој- - узд·иrне:мо евоје
· вна ·нам Је 1 . ,vrисли,
и срце Створитељу, да посматрамо природу и да Јавним :и породич­
ним богоспуњењем прослављамо Бога" О-на је знан посвећења, за: ..
лог пријатељства и за,Ј,е.днице са Богом,
Четврта эаповест спомиње и узрон: успостављања ,c:yбoife 'НЗО. 1

дана одмора,
1,Јер, је за шест дuна створио Г,о,сnод, небо и з,е:М'Љ,у и море
1

и "'Ш1'01 је r10.,д у њим,а; а у сед1ми дa.ri nоч~ину; а:а то је- ·бпаrомовио

Го с.:под дан· од одмо·ра и пееввтие та," (2~ Мој,оијев,а 20li ·11) Глави-и
1 1

раз..лог зашто је Бог 'У' Спостав,:ио суботу' нао дан о,дмора н1и,је у томе
1

што би нам био потребан сам-о телесни адморt ивно [в истина 1Да
нам Је тај Qдмор после пада у грех веома потребан" Главни разлi01r
успостав.љања суботе [есте ,да, нас подсећа на четири нарочито
важне чињенице: 1) 1да [е Господ за шест дана отворио небо и зе:м"
љу,, 2) да је Он седмоr дана почивао, З) да Је седми дан блатесловио
и -4) да је та] дан посветио, Субота ~нам, Је 'дата Не само ~ао аапо­1

вtе1ст већ ,и нао nри,м1ер: ,по.11азује tа1м, шта је ,&ог чинио и nози:ва
нао да и ми та110 ~инимо. 0 11 је шест дана етварво, а седмоr се
1 1

о,д,м,арао, тане и ми: треба д.а шест д:вна. радимо~ а седм~, дан да '1

поеветяво Њему. 1

Субота има за циљ да. нас. подсећа на то ,да 1Је Бог Створитељ
1

свега, Он [е танође Отац и Добротвор, човеченства. Дан одмора ј е 1

данле епоменин ·ио:Ји. нас подсећа на с·илrу, ммо-ст 'И љубав Божју"
.•,,Субота Је л:ун, на оводу историје", нањв проповеднин Нупвнl
,,,чи1ји се ј,е,дан ира] -насп.ања на почетан времена - на тло из.rуб...
љеног раја, а дру·ги на други ира] времене губећи се у еветол ости
I

и епави обновљеног ра]а."

Субоrна ааповеот, обновљена на СинаЈу, ,ни1Је дата нао деа
1

привременог обредног авиона, већ нао ,једна вечна истина морапноr

аанона.
Непроменљивост и вечност Божјег ввноиа, нојег је с·уБота део,
'очиrпедна је над узмемо у· разматрање приро,ду и нвренгер тог
3:SiH 011·а .,

32
 Ево шта на»1е 'Божји c11iyra1 Неми1Ја о Еiо~,~1Ј,ем з~ноtl,у: И сишао 11

си на. гору' DИ'наЈс,ку и говорио ,с, њима с неба, и ,дао ~м СУАО·ве пра..
ве. и занон е, ~1·,сти ни.те, уред6 е.· и за п~е).в.,ести добре~·' 1 [ н· е,м ија 9" 1.з.)
1

:Бо.шји аанон ~·е праведан, истинит и до"5.арt

То шго смо кваали за авион нао целину', важи и аа cyб,Oi'Шlf'
нао· четврту·ааповест тог аанена. Боtиј'И закон Је непроменљив, таво
је и субота, нао део тог аанона, непроменљива,
Божји аанон 1е, иарва Б ошЈег нарантера, Бог је вечан и, нвпро­ 1

менљив, Псвлмиога 1н,аже о Бон-1,јим ааповестима: 1,дела су руку Њ1В•

, ~ ,g,fJ_A ,u -М--·t, верне ·c'Ј·
гових истина и·- П·р~в:па
1
. 'u; · ~i.. , - v еве ааповести
. ~i.щ·11.1,u;~
. -:t њ~ егове:
,._,.1 1'В""'"В
_ 11.,," ! • f'"'I"'\ · ~ј' ~
'. - .· -·. 1
\.11 . · .1,.i!·,l ,lfl . ,.'_ ,_ · . , 1 ·i"ii'\/, '~

вввен вена, основане на истини м правди.. '' 1[:Пс;алам 1111 7~,В) 'То
што ваши за све ааггпвести, важи ,и за св,ану П'Оједину заповепг
моралног аанона. Ни Је·дна одi њих не може ее ,ни уиинути ни про­
1

менити,
Суб-от-на заповест обновљена и свечано прсглашвна на СинаЈу
дата је љу~l,сном ра,ду нао ,,Ц,ео мор,алног аанона ,ноји вањи за еве 1

људе и ва сва времена, а не нао део привремених цере.мониЈалн,их.

ипи обредних. уредао,а" Њен значај усред моралног аанона не аао­
с.таје за анвчвњем осталих девет авповеети тог авиона. Нао и оста­
ле веповести, и она 1е бипа написана прстом ,Божјим ,и ствењена
-у ковчег аавета, што лоназ,ује њен свети нараитер -и њену rр,=ајку
важност.
Су 60,т,а1 1'е у;споотављена у Едему за човвна (Мари.о 2. 27) д,а
1

1 б,и задов,ољ в:вапа човеиову потребу, и·оЈа ј,е ·У почетну бипа дух~еЈ1,вtнв
1

природе~, апи гноја, 1је. ·niојавом греха rна овом свету постала 'И' физич1на~
Један Оiд. rлав,них разлога зашто је 'Бог нев1а:д,а свој народ иэвво из
египагсвег ропства Био је да 6 и, могао да држи: 'Његове, з.апов е.с,и. 1 1

а нарочито ~од, Бога одр!еђ,ени дан одм.орат што му ј:е у Еrи.пту теш..
- - - -

1,tим тяачењем било веома отешвно. (5~ ,Мојс~јев,~1 Sr 1.2-·15; Псаяа,м

105, 44,.4,5)1
И џ:t,анас Бог ·и:зас,ди 1је.,дЈан народ из дух:О. ,вноr Еr,и·пта, из р~П'-· 1

ства греха, зато да. би држао Његове ааповести, унључујући и: ,Сј}

б,оту., јер [е послушност ь·оrу темељ правог бо,гослуже'Њ,а и уСЈШаа
спасења. То је сам. Господ Исус н-а,rпасио р,ен,ав-wи: .Неће св-ан,и
liOjИ ми говори: Гоt1:}ЛОДе,_Г Осnод,еr у'ћи у царство небесно: но НО1гИ
1
1

~1и,ии по вољи оца мојеrа 'liojи Је на небесима," (Матеј 7, 21)

одмор био потребан човвиу нм се човеm
Ано Је суб1r.1т1-1и
налазио безrрвшном стању у рају:, нолино више јв он: потребан
r;J
н,ама, сла.оим и rр,ешним ~ам:овим .П1Dтомц_им1а1 ноји тешимо да 1
~r'~)емо у обновљени ра], Gуьота энач,и БоЈ1iЈУ гаранцију J!IIS је Q~
спреман д~ својом светом присутношћу обнови у нама своју сли" 1

н:у и да нас тано оспособи з,а вечну, з,аједницу, са Со5о,м '1, за небе-
сно царство.

1 Е G~ WhJte. Pat.riarch ,and Prop't1ets,. РР~ 80"81',,

1

z :ь.1-,d-
1
1.· .Ј '• •.
р J!!I· .
з-:-зi':!'
D.!I!

3 Samuele Ba ccћiocchi. 'lbid~ р. 99 1

1
,,

'3 4
 СУ&ОТА У ВРЕМ'Е СТ.АРОЗА,ВЕТНИХ П''РОРО!iА

Пророци Отарег завета: наrла,шав,ају у ,своји,м списима да бу'.. 1

његове посяушности божана1iом

ду·ћност Б,оЈијег НЩЈ ада зав.ис,1~1 од
1

аанону и нарочито од прввог поштовења су1б:оте·~ Пророци Амос и

Осија. наји с.у деловали у· Изр,аиљоно:м ,царст;ву у 8" ве1tу пре ~ри~
ста. осуђуј;у злоупотребу ипи аанемаривање суботе"
Амос је познат нао проповеднии социЈалне правде, ввштиг .
Н',ИН сиромашиих и ~потлачених,. Он истиче су1Еi:оту нао дан оелобо .
ђења од сваког поспа и нао заwт·иту права раднина,.~
Пророк спомиње оне ,ноји газе права. сиромаха и доводе их
на просјачнн штап: .Говорећи: над ће проћи 'Мtл,в.~диt1а. да прадiајем,о
жито? и субота да отворимо пшеницу? у.маљ,ујући ефу и: повећа­
Dај'ући синал и вара,Јући лаtt·~,ни:м м,ерип,имв; да 1ну,nујемо сиромахе,
аа новце и1 убогога за Једне опанке, rи Аа nро1Аа]е·мо ачин-не од пше­
1

нице." [Амос 8, 5) А·мос овде ,о.суђуј~е· формвлисгичио дрн:-1ање све­

тик установа, 'Изра·б·љивачи сиромаха ау у своЈ,о!ј шнртоети и себич­
ности [едвв ченали да прође ,субота • .ца би дапи маха својо] ваио..
мо.сти бесир,уполозни м варањем. Танво богоспуњење постало је про­
1

нпетство уместо благослов,

Пророн Осија сликом неверне шене О'nтужује И,з,раиљ ,aбorr
~
идолоn.о-н.лон;,отва ·и наЈављуЈ~ е· iЈiазну - пропаст и,_зраиља нао маци:Ј~·е,,
1

одв,ођењ.ем у аеирено ропство, У сво,м говору Гmтод ,обЈављ.уј'iе.:

,,И унинуh1у сваку радост њваину, сввтновине њезине, М'Ладине ње­
зине и ~суботе њезине и сво празниие њезине. И nохо.дићу на њ·,Dј
дане Валимсие, у Н~је им Jie надипа и, китила се обоцима и гривна­
1 1

ма, и ишяа за сваји,м ,милосницима, и. мене аабораеилв, говори Го­

епод. '' ( О си,1а 2,. 11.1'3)
1 1

·н,е-ии1 теолози -узим;ају 0,в,ај тенет иво 1дон,аа да н::у,бота тре:68

-
1

, д-·а""'1 б·· ·.уr,e

n - YH''IAlil-fl
. :.,,!Ј'.,~ "i'\rJ"-::
I а..
L Ал
.1·- :. ''и .а
- · . .но п1ажљиво разм Dli·р-и, - мо
- '' -,- • ••• - .' , ..·' ' ''1,ст,,
нонтеm-
• - у-. -вер~;~
1 l'. .il'

"р
 г
ћемо се у л,~нсност твнеог реаоновања. Пророн iQaдe изЈ1ављује 1
да
ће сви празници и ~,ани радости северног или Израиљсног царства
престати абог одв,ођ.е.·ња иа:ро да у рiопс,-во. Н:ије овде проречено 1

у,1iиtдање суботе или Пасхе, rиi.nи ног другог празнина н;оји је ~аг·
уст,ановио, већ унидање бунтовног народа, његове националне ево­
боде. Сви хришћани се слажу у томе да Бог ниј,е· желеа 1да1 субота
ИЈ,\IИ Пасха, или ноји други годишњи праанин ноiи је Боr У·Станој1з,'Ио 1

у Старом аавету 6,уду унинути у оно време, тј .. -у 8. веку пре Христа.

1

Што се тиче суботе, пророк овде не прориче њено уни·1дање ни r,

оно време ни иасни:ј~е?:
!Еванђеосни пророн Иса:~Ја св ед· ОЧИ о светновању суботе: у 1 1

јун~ном или Јудином царству- у 8. в. е1,у пре Хрис,а .. Пророн Иса,ија

1 1

истиче д.а само светновање оуботе yruд ~10 Богу ано је НВРО/д1 .1-;1.и'ј'1е. 1 1

својом неверношћу ~и непаслу~шношћу· пренинуо аавегии однос с Б:о,.

- . -
гом и ано је· празни ритуал заменио р,е:лиr,ијlу срца,
Низом одређених питања, постављених народу 1и свештен­
ству, лророн. жели 'У њима .да пробу·ди свест нано •Је ре.лиrиЈа lioJa
се· састоји само; од спољашњих форми. ,Боrу одврагнае
.Што пе
ми мно.шrво жртава ввших? вели Господ,..... Над дола­
эите да се понажете преда м1с1:ом, ио, иште то од вас да газите по мом 1

трвмуг.; 1-.!-1_ .а кад Г~а\д.им ее: а о младиlнама и о ,r;y О'- стама И1 о еааи-
1
":
?
• • • ·_ ~ • -,
-
. - • · . :· •
1
1 •• - • :-- -_ 1• _-:-_ · • :' ' , - • (1 - · - · · , . ·: ~ . - ·,' . . . .· , • - · r _- - .. - ••• ·1 • ,.• ·11 ,··

вању снупштине не моrу подносити безакоња и светновине." (Иса~и­

ја 11 11-1зЈ
Темељ правог богослуж,.ења Је псслушнсст. Риту.ап~ и церемо~
ii:иje су без. важности мад н,ед·остаје· ,пр.аве-дност и милосрђ1е" 1

1-1 енолино гпипввља у последњем делу нњи ге прорпна Исви] е

(поглавље 5БЈ 1_,в·: .58, 1 ЗЈ4; 66} 23,)1 1с1~рнtе врпо важае напомене
у вези са суб·от-ом ...
У Исаија SБI 1:-в~ истиче се унив,ерзално-ст суботе ... ·Субот.а није
дета само Иараиљцима. већ свим н1аро.щ1има:: ••А туђине 1н,оји приста­
Н'У' уз Господа да му· служе 1И1 да .љу6; е! име Гоеподњв, fA"a му б·уду 1

слуге, ноји год др:tне суботу· да 1е не еснврне и држе завет мо]. њих
ћу довести нв свету r-opy ,са-оју, 'И развеселићу их у ~дому свајем
мопи1твено1·м; њртве њихове паљенице и друге Нiрт,в,е биће угодне
на олтару момј јер ће се. :дом мој ввати дам молитвв. с.вим наро:ди­
ма/1· (Исаwја вв, 6~'7] Благослов је изговорен ·н,ад оним,а но]и нno,w­
ryJy суботу да Је .1-110 оснврне", (Исаија 56, 2) П равилно iА1ржањ.е су­ 1

боте се поистовећује са д;р11~юњем З1ВВ1~В·та с Б,о:rом, а снарњење су­

боте значи пренидањв ааввта, Субота је заветни знан И.з.међу Ба• 1 1

га и његовог народа (2" Мо ЈсиЈева '3111 17: Јеаевињ 20 .. 1·2~201)~ 1

г
У нњиаи пророна Ис1а,иЈе 5В1 13.~14 истаче се ид.еапио еввт­
н,, орање 1су· Боте нао м наr-р11Јда, онима наји су в ер1ни1 Бо~ у поштова­
1 1

њу Његовог дана: 11Ако одврвтиш ноrу свuју од, суботе да не чиниш

шго 1е теби драго на мај св,е-rи да-и, ~ ано прозовеш оуботу ми:nи""' 1

ном. свети дан Гоеподњи спввн1r1м, и буде1ш ra славио нв и;щ ућ1и 1

1ов0Јим пут·1евима и tне чинећи Ш1то је· теби ~драrо. ни говорећи рвчи.
1
1

тада Ћеш се весепити у Господу, и =изве,шћту те на висине зема.љ-­

сне, И: д:а·тrу Т,И ~а једеш; rн,всп·едств,о Јанова О·'Ца icвojera., јер ~а
Го·спод1ња реноше."
,,Од1:р·а,тити ноrу од cy 6D'le'' анвчи на11у·с.,rrи~и сваки световни
1 1

посао ИЛИЈ ·rp,r-OBKHY У СВВТИ r:0 СПrDДЊИ д1IК. 1

Три забр.ане ев овде ·исТrи,чу у 'ВВЗИI са nра.В!\tПНИl-.( С:В ВТНОВВЊ,ВМ 1

суб,оте:
1) ,,Не ЧИ,НИ w1·0 је теби драrо, на мој СВ ВТИ дан!r' 'П·О-А ПD)МDМ
1 1

11
,.Д.РАГО :м ксли се неш11а шта НВ"М до,носи ·з.а1дов0Nс1:во и че·:~у
1

човви п-01с;већу]е време да 61и: то З1вдовољDТ-во стенао, Оригин,а11ни

тенет суr,е.рише да би се ов:,аЈ иэраа могао 1н1а:)601ље превести р,1ечЈ:rу
.лосао, трговина". У свети дан Господњи нат1уw1тамо еветсвне ан..
тиннеети да nФ1см10 разм-ишљми о nутев"има ·rосподњи·м.
2) 111fie1 1~ди св.о~fим nутевима!:н Под ·израза1м •• сваЈи путеви'' рв­
.зумввају се лични nодухват~~~ људсни подух11а·т1,, наји нас ·могу ·01А­
вратити од ра-змиuЈља ња о ·Б,ожји1'4 делима- 'И Његовим nутевима.,.
1

З) ,,IH! e ·rонори· 'речи!'t Овај савет нема циљ да на,м ,преnоручи

1

потпуно 'ћу-тање у суботу. Савег нам ја· дат да, суботом не rosop:иa;o 1

мо празне речи, 11Ј .. да се у-зд,рж~вамо од еаввог ра~~овора и 1np~e...

говарања ,0 о.ветов.н-и1м nр·об,ле·ми·ма и· 11n:1СЈ1духватима,~
1

Нвсупрот еве rp~ з,аб,р,е:не у ц1~тираном твчсгу :им0мо 1,11 нв­

НОЈЈИНО ПОЗ,ИЈИВНИХ савете:
1 ~ Су,боту треба да п-р 0 зiо аемо ми;лин,ом и радшћу.~. Субота~ н~11"
1
1 1 1

Је дан жалости, већ ~ан рвдости или ми:лине.

2~ Он1аЈ вомв .Је субат1а милина. и радост. н1аnаз.:иће и у БО·'()'
м~1пину и1 ·радост~ Но нањаэи у Б·огу милину и1 ,ра~ост? Он·аЈ нir,jiи
1

л1ице своје П,D!дttж.е. на Бо,гу,t 1н0Ји Га призива ·У' М"О1Iи-rви ts ti·ojy· ;му· 1

захваљује, ва примљена 1до,Броч~инства (О Јову' 22, 2S: 27, 10; Пса..

па.м 37, 411 ·1 ) •.
Пр ем.а. томе, проавати с:уботу милином ,и нвяазитв у Бо-гу мtи"'
1

п:ину значи 6ити ·у за:Једни·ци с :Боr,о:м у суботm·fИ1 дан·: ос·поба.ђа~rући

1

нас од ових сввтовних послова субота нам пружа време да. пра"
дуби мо пр:иј,атељств.о са Боr~а м, -·коЈ,и је nрав;о,м хришn,ан:ину најве.
1
1

ћа радост lii ми.пина.~. . . ..

З7
 Ономе који с-уб а,ту светнуЈе на правилан начин дато је 06~\i,,
1

ћање: 1) да ће у r·oc·ri,oдy ,наћ,и св,о]у МИЈ1ииу·; _2), да ћв га rocn~

извести нв висине земањсве и З] да 1iy ~ дати дэ ун~.ива у на 1
~"'

л едсгву свога оца Јевова.

Прави сввгневагењ субпге наћи 11;;,е радост и милину у Го­
споду, Јер је субота. анан везе са Госп одарем од суботе. иоји јс
извор мира и рвдости. Господар суботе ће верне светвовятеље с..у­
бсте извести на висине аемањсне. Овв] свиновити изрва односи
се· на тријумф и п обеду иоју ће Го,сnо д дати онима ~1~Ји nошту}у
1
1

Њега и Његов ·СВ'81'И дан. Господ ће им дати да уж~!В цiУ баштину 11

свога оца Јанова, 11]~ аемаљсне блвгсспове (5~ IМојсије.·:ва З.21 13),t
Ноначно, у 1nо-следњем поглављу· своје нњиге Исаи:ја. говори о·
суботи на Новој Земљи и Новом Не·бу: ,,Јер нво што ће Нова Нё­
беса и Земљ._а Нова, ноју ћу· створити, етајати преАа мн: DМ1 rово·ри 1

Господ - тано ће етајвти ·ИМ е ваше и потомство ваше, О·д младине

1
1

до младине,, од суботе до .суботе. довезиће сване тепо 1Да, се по­

нпони пред лицем ·мој им ~ ~ ~ говори Господ." 04саија 66. 22~23']
1

У свету новог етварвња настаће потпуна обнова свега шго Је

грех упропастио. u, i"'"'!i
,11,
1
вано, тело. ., тј, сеи огнупљени. 0 1ilHYlil·љeни ИЗ
il • 1

евих времена, цолаамће да се понлоне пред Г'С.~с.nо.домЈ од ~суботе ,до

суботе. Нао што 1е: суба-та била r1px:yt1,aц првог стварања. и наме­
њена свим људ,им;а ( 1 ~ Мојси1 -
јева 2. 1"З тано ће субота опет бити 1
],
-

вр,,х·унац новог стварања 11 опет намi,ењена свим људим,а, у Новом

Н·ебу и на Новој :Земљи. СуБ·ота ће бити једи,на уствнова ноју' је
1

Г,01оrrод успоставио, но1а ће: повевивати прво Небо .прву Зем" ~1

љу са ,Новим Небо·м и Но-вом .Земљом~::-~, ·

Пророн Јеремrи]а најављује пропасг Јеру с,алима, светог града, 1

эбог преступа четврте Бо-шЈе ааповести, Он такође 0 б;јј,ављуј,е на} 1

дивнија обећања онима и0Ји буду пошговаяи дан од.мора~ Он пи­

1

ше: "Чуе.ајте се да не носите бремена у суботу 1,1 Н·е: ун:осит е на 1 1

врата [ерусалимсне. И не ианосиге бре-мена .из - кућа својих у суботу, 1

:и нинанвога поспа не радите, него светите су 5оту нао шго с.ам за­ 1

поведио оцима, вашим ~ Ано ли ме не послушате д·а светите

t ~

с.уботу и не носите бремена упазећ'И на врата јеру,салмисн:а у

суботу. онда ћу распалити огањ на врвтвма његовим, н·оји ће yna...
лити дворове 1јер.ус:алимсие и нећв се у;r,ас:иги~!'!' (Јеремија 17, 2.1~2?')
На жалост. Израиљ :није посяушао ов.у оз6'и,љ,н~у опомену;
1 ,,Али 1не послушаше нити пригнуше ух.а својега.., него отврднуше
вратом својим д.а Н е n1аслушају и не n риме kн.ауне.·Ј (Јеремија 17, ·2:З)
1
1

Народ је усноро 1-Н,Њео П ОСЛ!еДИЦе СВ,Оје Н'0ПОСЛуШНОС:Т'И.~ ДОWВ.О је

1

эа
1 ,,
вааипонски цар На·вухо.qонс~с,ор моји .Је заузе,о град Јерусалим и на.. 1

род одвео у·. вавилонско ропство (2. о Царевима 25, 1-4/9; 2. ,Дне:в, ..
Н'Иi-1-В 36. 1,4-,16) ,_ _ . ._ . . .
Пiorcne. повратна ,из вавипоненог ропства Н. е,мија је сr.д.пучио· ~а, 1

~спроведе· ,f,1од Изр-аиљаца р,е·ф~арму 1юја, 1је ааиета ·у,род1и111а срећ1-11:и:м 1

плодом. Н.а'род је t)~абећао 1и ., .• ааветоеао с1е·111' 1д·. а ће -ходити по ва­ 1

' 1

на,Н.У Банiiјем који је дат пренс MoJ01i1:Ja, слуге 1БD,fк}er. :и 1да ћа држа..
ти1 ·и вавршаввти ов,о ааповести Госnо~,а, Бога 1СВО1јега, аанонв Њ11е"'
rове и ,ttарцдбе Његове (Н' е.м1ија 10, 2.9)~ Затим Је обећао да неће 1

ништа ,нуn 0~'вати у суботу о.д .љ·уди н:оји би у та] .дан ~;онели ро:5.,
1

ИI· .Л..
·,и .·5--·ило
_: .. i.Juч,=ii,н-'D:
"l~- _1У~'.Ј. - -р.· а-:,н
'\ J х _',- у
<·· fлg
,ua пnnд'
i ··.' ·с_ -·не
! :li•iy
.. ,l""'',....t,·, Q,11 ._:--м- ,--1,а 1з-~ 1 з~ 1·')-.
_._, и
·-)·-· i

И.ад се Немија двадесет година иасни]е вратио у Jepycanurм

са. болом у срцу нонстатовао је да. 1су иноги од·ступ или од. l(:J,B Dr 1 1

ранијег обећања (НемиЈ,а 1 З,. 15-1-8)~ ,~Заi-rи1:м: ааповедвк", пише

д.а,ље Немиј'а, ,tДа се аагворв ,sрата qерусап•им-он.а, уочи оубот,е. Ч'И'М
НВ ЊИХ сеина падне, rи Д1а GB 1Не -0Т80 ре Д О'Н '!Н,е 1 1р1ође субот·а, ,, И 1 1 1 1

поставих ненопино својих .мома:ка на врата да спрече уно,ш,ење

било нанвог товара у ;суботу/' ('Немија 1З·, 19)
Нао шго ВLiдимоi Неми1Ја, ј'е био велвки ре.:форматорr у изра.ИЉ··
с~tом народ·у·~ Његов [в ци1ь био .д,а врати народ на пут послушности
БонiЈвм а.а,~,ону. Он Је добро анао д.а 'ће послушност Бо-жјем авио­
ну· двнвти његовом народу cp,ehy и блегестање.
Од смртн НемиЈе и последњег етароааветнег пророка 1Ma:.na,..,
x1.1j!et све до појевљивања Јсвена Нрститеља ·и Исусај, у разма,1ну,
1

о~ четири сгогине гедина, ~нису се у ирипу ;израиљон.оr н,ар1DД а 1

nоја:вљи:ваnи пророци За то В~"рем в .Ц·.оrађаља Се у изра:и·љском н ,В II

1 1
1
1•

р оду ч~д,новв·та ,nр·амена: с једне страна, под утицајем грчне ци~

1

в.илизаци~1е1, -у јеврејство се почео увлачити rр1чми д·ух:,. а с др,уге.

стране, 1По:д уn1цајем неких јеврејсии-х учитеља.t почеле је АВ с,е
noJa.s.љyje ново учење, до тада непознато•. то Је бива Тl]ади:циј,аt
Тра.щ;иција,, нао биљна паразит, почела Је· да се увија оно Бо~н,је:г
м оралног аа..нона и д,а га ry-w - и1~ ·н· из - Ј._еиреЈсних •. .,. - уч-и-т-ељаt . -о- д ЊОЈИЈ<.
-~ су
на:јчувен~ји ,б,или Швма], Абтаяион ,и Хипел пронашли су НОВ е.~"
1

стем авиона или боње rре·11'И иаопачавања занона. ·у овом уче11-ьу

епово аанена ааменипо је ~ух. аанона: на меат·о морм,а, стављен
је обрцд·: y~ora са-вес-ти авмењена је мехаии:чним делима~, а по Ј1а:м 1

греха иенривљен беононач:ним прописима. Је;д,но,м речју: важносг ее

приписивала ,б.есн,она·ч1iим спољвшњим деп-и-ма~ 1а не 'уну,-ра·шњ~1м
nа6 уд.ама,1 1
·н и
Је се ви-ше сматрала греком предати се ·ГЊ ев·у·, вавиств,
1 1

~ ·ж
.i(p
ll~
i 1 · Њ"'" ,u·...
..
1 ne ·- .· JU'r
_: .11~ - -о~т,и
iitr~н
~J,r ,;• тёл е f",-н t~.1v
!'АЈ llt ..•1
'!L.11,
•. .
- ·,·'• , 'е·/··-љ:,.. C"!IM".'a -nal,a'h
·ж f .. .._,.:[_. ~L
1
Lrl l1 ~ ~-н
drO- -..- [~~=11м
>i!Иl..111 · -:· .'·a.'._·p· UTIRA
1
!r11 П'Р 1
.:.1rll ЈА!ли
tf',I ·, " · . ;.. в
"l'f!
сгу'П'ИТ\И један ОД ~ноrобројн·их прописа rнiJije 11 .•• ! Ј 18 ·•
·су о,
ИЗМИСЛИЛ'И:
1 ill • •
јевреЈс:нЈw· _. 11 • • •

учмт,ељи. ·· · - .. · ·.
Нарочито у по··rл:еду светновања су6оте створени су у то врв­ 1 1

ме мноrи qудновати пр-описи ноји ~нису ммал·и ни-чег з,аје.,днично(Г

са светновањем сујбот е аоје Бог траж:и,, Да б,исмо понеааяи на.н сi1 1
1

су чудновати ти прописи. ноЈи су од ,суботе начинили тешио брв­

ме, навешћемо ненолино примера, Према уче-њ,у тадашњих. р"а11,ю,.
на, У' суботу је било забрањено написати манар само 1два епова,
осим .на пвсну, За:5 р,ањено ј1е било ·у суб,ату носити СВ1В'Н1 и ••терет", 1
1

вано се радило о ј1една1 смонви! Забрањеие Је: било т,руmити хитну'

помоћ: нвместиги преломљену ност ияи полити водом онесвешће­
ног! Само болеснику' ноји Је· боловао о.цl гушобоље било •ј:е доаво­
љено да суботом испира грпо!
Према домаћи:м: tкивотмњ,ама б:илги, су фарисеји М·ИЛСЈ;стив·ији'
него према људим·,а: д,оnуштено је било црпсти воду за ,стону и
водити стону на воду, али је било забрањено носити во ду пре\ц 1

ст-ону! Нени фа-риаеЈи. нарочито следбеници ш:амаЈа, МШЈ11И су та­ 1

но дапено да; ·су у суботу авбрањивапи mоуча:аа,ње ~.ецеl неговање

болесних\ дељ,ење· милостиње 1и тешење it1anocни1xl
АЈн1 приблињааа се час Хриотсвог долвсна. :ису[~ ће сспобо­
ди1,и1 закон од nриме! Са1 трвдици]е и псиазвће у· 1-.1:ему [е 'д~Х аанонв 1

i~ шта значи пра-во светновање суботе,

(·

••
.. .. "r •
. .. : . . .
·~
& • 111 1

.• 111 ••

- •.•.. - . 111 ;ii ...t •. • .• • -- . .

. .. . . . ' ~·· ~ .
•·- ••
il! • •
•••
.•
• • '
'1" •

~" •,111
.~ " • &

·•. .. - .•. .. .... . •

.
:i ; ,а,
. r

. ~~· .
" &

• . .. . .• . . •..••

•
,. •

••
1

•••
•• • •

1
.
•• L
-•..
11 ._
"'
11 ._ •
'

• ' .

•.

др Лазар М.и11,1и1rЮ, ор~ cit~ стр, 74~'7·.s. ,

1
SD.A Bib1e Com1mentaty. vo1. 1V~ р~ 893,
2-
" Dr Herhard !F~ Наав] and W~ G~ С. Murdo1cl1t The Sabb,ath ln the· 1

iP. rophetic an.d .HJstoric.a!i IJte_ratura .of the Q,~,dl Testa}ment (Эtra,nd: The .sаь.,.
1 1

b1a·th i·n Scrl,pture an1d t·Hstory. р" 4-В)~

4,0
 ~в
'СУБОТ.А у !НОВ ОМ З А8 ЕТУ .
1
1 1
 •

~,И дође у Нвзарет где беше одр а стао. и уђе по обич.ају ево­
1 1

ме у дан суботни у аборницу, ,и устаде да чига." (Еrs:анђеље по

Луки. 4 16) 1
.Него се молитв Богу ,д.а не бу~д е бежан ваша у .з.имгу ни у
1

суботу." (Ев.,анђеље п а Матеју 24, 20)

1

42,
 1 liiiii .•

~ . ,.. ~

ИСУС И СУ6ОТА- nрвк ~е,о

1

Изве1шт.а~ евввђелисте Луне најб,оље поназује нанаа је 16,111,0

Ису·аоз однос према еуботи, Једне суботе, у Н1аз.а.рету rде Је о~р-а"'
стао, и-сус ·Јеизнео програм Свог oyдyner рада, Вредна Је пажње
шго Лу:н:а истиче нано Је И1с·усов -0 6,и,чај био А;В субот,о:м посећ·~Је
1 11

богослужење у синагоги, ,t'ИI дође у Назарет, где беше сдра.Сi'1В1О-~

и ~ђе 'ПО о,би'-1ају сво м,е у ,д.а11 субот,ни у а6ориицу, и устад,е д·а {~И·
1

та," [Еванђ еље по Луни 4. 16'), Из овога занључујемо да је Ису,с од

1

малена похвћао 6оrо,с.лужењ е· у синагоги, ноје се већим делом са"

1

стојало ·ИЗ; читања rи 1'ума11,:еi1-Ьа прорвчпих епиеа, Луна истиче ·х.р'И..,

ста нао уз,а р- у- еветновању су- 6оте~.
1

-
1

Реч •. ,субота" спомиње се у еванђвљу по Лу~.-;и 21 пу1 и 8 ПУ'1,а 1

у Делим.а апостсяснвм. То 'ПО-назује нол~1ку је вањноет еввнћелиств

~Пуна придавао овом дану, Луна епомињв не. само да је Исус почео
с-воју ЈавН'У' iслужБу 1на земљи [едне суботе већ да ју је заврWrИ!О
уочи суботе И да је почивае ·у .гр.обу у су,бот,,~, Луна 23., 54~ t~'И 1д.ан
1

беше петан, и cyбorr.a ссвитвше . '' нА жене: кој~е· 6еху дошла с Исусом
из Гаяилв]в, идоше эа Јосифом, и видеше гроб и нано ое тело мет·н~у·i·
Врагивши се пан приправише мирисе )И' миро: rи у· суботу даняе ос,·в-·
·we на мир,:, по З,анон.у·.• '' (Лу,н.а 23, 5S.S6) Зашто Лун.а ист.иче не са1мо 1

Христа већ и Његове спедбенине нао верне евегновању суi5.оте?

Gиrур:но 1е да ова епомињвњв ~у6.1ме ииј~е случајно и безн,ачаЈ1НD~ 1

Мно.ги примери и ситуације евегновањв суботе ноје л,уна сnо:м:и1ње

у свом IЕв,анђељу и у Делима апостопсним нвводв нас нв замључан
~ __л у;на тиме ,нел.ео да стави пре~ своје
да, Је ,. читаоце узор нано
треба поштовати суботу,. дан Господњи (Дела 1з:1 14.27~42144: 15.,, ·21·:
1 61 13: '17,1 2:: 18, 4,'). Луна Је1 наnи сао, своје Ева.нђе,ље и Дела апо­
1 1

сгелсва ово 61-6;3.. rод. noc.n·e Христ,а.. а његово честе спомињ.в.њ,е.

,cyfioтe ј,е доназ нопи1tу је ввншсст nр:иАавао cy 6Drr!41 1

43,
Хри,стос - в,елини Осла6оди.nвц

У свом програмсном rо,в.ару у Назарету, нојим [е отпочео

с1во_ју јавну службуf 'Исус цитира пророна Иса-ију 61, 1-2:~ и 58, 6~ .1,1
где: стоји написано: ~.Дух је Господа Ei1 Dr1a на 1ме·ни. јер мв Господ
помаза да. јављам добре гласе иротнима, посла. ме да з.ваiи]ем Р•
њене у срцу•. да огласим ааробљенима с·nободу и сужњима да ће им
се отворитв тамница, да огласим годину- М11лости Господње," (И'саи.
ја 61, 1-2. Лу,на 4. ~1 в,:)
Реченица: нда огласим ~одину tмил асти Господње" Ј,е подсв­
1

ћање .на Јубиларну r\о.дину нада су Иарвиљџи 01nyurr,anи ра6ове, 1

брис-али дуrо·ве и 1в,р·.апали зеМ'ЉУ nрв а битном 11пасиину11) Эаион о

1 1

томе, Је гласио: ..,И посветите ,г-одину педесету, и проглвситв сло, 6оду

1 1

у земљи свима ноји !tt-иве у њо]: то нена вам •јв опра·сна година, И'
·та.д.а се вратите свани ,на своЈу баштину ~ и: еввни "1 род с11·ој вратите
1

с,0. (З~ Мојсијева 25~ 1 О) Ова уред.ба "д,а:та 1Је да би се иабегпе соци­
11
' 1

[алне раалинв, ,t'Субоr:на или јiубиларна година ,олrу,жила је у Стзром 1

завету не само да !Q 1c-и·:rypa лични одмор и. оспобоћењв одr социјал­

1

'°1:е неправде већ да одржава наАУ у будућу м.есијанону -обно,ву1,

!tl
м11р и напредан.
Исус Је· у св~јо ј Н1iаугура11ној n,роnоведи1 најавио испуњење
1

о-ве 1-1аде~ Његовим јавним ра.дом почела Је .лодина милости Гос...

подње Н, ,tсуботна н ил и "Јубиларна година". Ису·с Је звврш ио Свој
говор речима: .. Двнас се изврши ово писмо у ушr,ма вашим," (Лу­
нв 41 21]
·у цигираном Исусов:ом r·oao-py истичу се две речи ,.-о"тnустит1и,'·•
заробљ·ене И ,tосnо610~дити1' петпаченв, У ОБИМ р вчи-ма сад ржана је
1
1
1

цела Исусова мисија, Његово суботно .,1,отпуштање'f или ,,., ОС'Лобо,1је" 1

ње" значи фиаично .и духовно оздрављ ење, ноје је Исусt ,на,о велини
1

Ленер и Ослободитељ.. доно·аи-о свима н:01Ји су то оадрављења оче­

нивапи и т,р.ажили.
Очито је да Исусова осл,ободиnа'Чl1НЈ1а. служба није била ограни­
чена само на. суботу, већ је трајаља непренидно, без обзира Н1а
дан, Исус је ренао: .,,Мени ваља радити дела онога поји ме је
послао дон је дан; доћи ће ноћ 'Над нино неће моћи р:а~д,ити . (Јо·-­
11

ван .9" 4) Дела ослобођења 'ИЛИ спасења је Очево и Христово стал"

но двло, ,,о,·а.ц. мој ,д10 свд ,ради" и зато и Ја ра1димј11 ,о:дrо,ворио је
:И:су,с фарисејима ноји: су пребацивале Исус-у д.а тиме w1·0 оздрав­
ља људе су,ботом нрши суботу (Јован SJ 17)~ Јевреји Н:ис,у· моrЛtИ 1

да схвате •. нао што данас мн:оги теолози не ·могу -ипи неће ~а

схвате, да је Исус био реформатор у- погледу еветновањв суботеF .1
1

.,
44
 •
Сн је суб с1ту ослободио од ј:,евреЈсних ограничења у одно,су на на­
1

чин њено.r светновања и понааав у ,,,ему је право значење ,су1601-

.
те и нано она треб а да се- свеm1Је1
Очево ,и1 ·х··.··ри·стово ·uстаано
' .·~~~1.1.: r .:_. ::д
. ~~.по.· ila
·. Ј~ н
:.:._ шел' n епасавањ~
·_' ._: ·u . -·' ·.
. 1џ1· - 1А.Л 'И nпл· Qr
' !,
rW~(. ',~1· ·. 1
_-_ ruJ ~] . ,it.JI.
1
r~ U ifl'' ' i
1 1
!1!.i~t
1 1

6,ађања. Исус, ;е левар тела и ,душе~ Ослобођење жргава од сото..

нине тираније мора \да се В,'Р'ШИ у све: АЗ-Не сед.мице - д.ок је да.н,1
то [ест до1i тра]е време мил1ост,и~ Физ;ично и д-у.:ковно оадрављење
ноје је И rђfit: вршио у су6оту и у остале дане: било јв 'Бо~нЈе дело.
1

дел,о опаеаввњв, де.о- Његове меси јан,сне ми,сиЈrв,~ 1

Чудна Је да нени теолози то не могу ,д,а. рззум.,еЈу~ Ису со,в,:а 1

о.здрављења навршена у субо·ту убраЈ,аЈу у о5.м:ч,ми рад ·и тиме &1 е.ле 1

д:а. доиаж·у да је ·ис-ус ук'ИНуiо с,уботу·., У припог свог тврђења •yicy:.

·ђују се да циrираЈу чан Ис,у·сове речи: нОт,ац мој ~о сад ради, 1и
зато, и Ја радим," нојима ж,е~е да д,011ажу да 'Исус није марио аа
суботу нво праанин, већ да Ју [е нршиiоi-2
Очев ·и1 Христов сгални :рад. огиано Је први човен пао у r;p1ek
је тражење и спасавање и1.з,:rубљеник и1 сспобоћење оних ноје со--
тона дрtни1 у ропству,
Сиrур н.о Је свима они:м,а -И"О]е: 1е Ису,с: ·у ,суботу и·зпечио,. tИwи
1

ослободио rQiД греха И власти Д,еМОНа субота била дан нарОЧИЈ'В рв­ 1 1,

дости и м:и.nине, дан ноЈи их је у-вен подсећао на Христа нао вв­ 1

линоr ле·Н1а1р.а и ,Qе_побо~иоца..~

Субо-,·.а нас и ~анас nо;дсећа на, Христа нао на велиног и див­ 1

ног Створитвљв и нао на ·моћног ·и пуног љ:у'бави Отнупитеља м

Оелободиоцв.

·исус и ABl,I oд,rtto·pa

За ар.еме целог свог њивота на зем.rыи, Исус је поштовае

Б ожЈ·и 1даЈ11 а:дмора--с:убо-ту~ ·у ствари Он Је тај дан усn10:ставеио, [ош
1

У рају, зато се Он назива .Господврем суб,аr-1е· (Мари-о 2. 28)1 '01Н 11

' '~

Јв успостевио субму t1човена ради··~ (Марко ·2:,1 27) Нао Син Б,01нј',и11
Исус нам .Је повааао 11ример правог светновања суботе~ Су6ота·м. је
1
1

nр ·исуст;в.01ао !6оrасп.-уmењу" п:ропов.еАао и qи1нио до 6ро

1
1
1
~

Ису,с је не ,с,амо светиовао суботу док ·jie1 био на земruи ,Емэћ

1

ее старао rд а Је Његови у~че:н:ици светкују и ·н,а1д1 Он бу,де· отишао на

1

небо, О ю1ме имамо један з!ан"имruив ,извештiаi у· Еванђељу. Нагове­

штаваЈУ]1,и својим rученицим:,а пропаст Јерус:алима, чвт1,рАе-сет rо,д'И­ 1

на пре него што се тај догађа] абио, Исус је ренао: H,ero се ·~мо­
1

1,1

пите Боrу ~.а не Буд,е б вж.ан ваша у з,иму ни1 -у· суботу~_~· (Ма.те;ј '24,
1 1

2.rC)) Зашто ~су учен:ици мор,аn;и. да се моле Боrу· д.а дан. у номе 6-у·ду
4.5
n,р:имор.ани да напусте Јеру,салим не б уде субота?' Да [И·,оус
1 1
ниЈЕ!1
ма рио за суботу Он: ·не би говорио на оаа] нвчин, Разлог аашто су
1

они м·орали да се моле да њихово бе,ж.rаtње не падне у ,суботу био

[в: 1) да: не би из страха да ће преступити .Зан.он дозволили да
бу,д'У' ухваћени у зам:ну ,и да не би страдаяи у разорењу грвдв и
2) да не би 0:ежањем у тај дан и нехотично изrубtmли мир суботно·r
1

дана и друге субстне благослове. Молитва ученика Је била у:слише1-

на .. Еуз,ебt1Је. извештава да се цела јерусалимсна црнва • .цо·би-вши б·~
шапсно отнривење. сипонила у прави тренутан из Јерусалима и на-·
станила у малом градићу с ону страну Јордана, званом Пела, То на..
пуштање Јерусалима абило се једног обичног дана у се,дмЈ1ци:.

У Христово време субота је била толико изопачена да више·

ни.је одсјајивала љу6:а/в, небесног Оца, Н:а два начина је сотона по­
нушао да одвоји Иараиљце од Бога: пре вавилоненог ропства навео
их: Је да занемаре суботу, због чега их је стигла назна ,_ вави;·
ло-нено ропство: а после вавилонског ропегвв уч:инио Је д.а..с.у сво­
Јим мноr0Брdјним оrр а~1ичењ1,1ма и аабраиаиа изоnачип,и с.м~иеао и
1 1

циљ правог саетноввња су6от е.1 тано гда је суб·ота постала људима
1

терет а не извuр духовне радости и благослова. Израиљци су св

држали једне традиције по 1Н·О1јој и-м 1ниЈе било дозвољено да у
субiо1у .пруже помоћ о·олесни·,ц11,ма. Ни]в им било дпавшьено да су"' .
1

ботом н.алож.е· ватру или аапаяе свеnу1. О с.~1м тега ЈЈ;рmали су и раз...
1 11

не обичаје. ио]и су често били. у супротности са Божјим ааповести­

ма, Н њинввници и фарисеји направил и су од светноввњв суботе
несношљиво бреме,
Над је отпочео сво] рад нао учитељ, Исус није пропустио ни,
jeдim.-1;y· лрили1iу а да не пенуша д,а исправи лажно схватање ноје ·СУ'
Израиљци имали о 11ачину светновања суботе~ Иовористио [е свану
при;п:~1ну да ослободи суботу њеног бремена, то јест од, људсиих
ограничења ноја су Је· чинила теретом, Иана ,су Га фарисеји и
нњигневници без предаха гонили, Он није хтео да "Се nрипа~год,и њи~
ховим аахгевама, већ је ишао право својим путем, сu~етнујући еу"
боту 1:10 Божјем авиону.
.Христос је био живи nредстав:нм1н Занона~ Он 1~mwjв ник,аАа
преступио нијед1--1у- свету ааповест Бож,iв·r аанона .. Гле,дајући на оне
ноји СУ трањили nрИЈ1И'Ј·(У' да бИ1 Га аптумн1лiи нао преступнина, о~~
1

је одговооио: ,•. Ноји м е· од вас мшне норити за грех [то јест аа

1

преступ Занона)? (Јован 81 4i6)1

 Христос је успоставио ~суботу још у paJyl и нао ут~лов,љ0:1-1t~
с.ин Бо~нј!И Он ју је светвоаао дон је, био у 1в,111у на Земљи. 01·'1 јо
1

наш прим·е.Ј] у послушносТrи '..Б_,ОНiЈ1е,

·~ м за1i0Ђу"
Суб~ат,а је сп 0:м,е-ник :иоЈ)11 нас ·подсећа на Хри,ста нао вепиног
1

и ди-вноr С.творитељв и моћног и nyнor љуба в:и, Отнупитења" Сећети

1
1

се Христа нао Створитеља вначи привнати д,а Њему дуrуЈ,емо сво!је

постојање~ да је Он наш r·о=аnодз-р и да свмо Њему П'РИ'Пада част
и спава нае Створитељу: еећати .• се Њега иао От,ку-·питвљв и
.

Q,слободи1т1ељА значи сећати се Његових иитеавенција у историји

спасења (5~ Мојс.иј'~е:ва 51 15,;; Матеј' 1,., 21 )1 ,и~о ,и у нашем личном
ж:ивоту оепебоћења од Сотониног ропства ~ других невоља,
Ови ноји руш' е· спо:м.енин на Бо,rа нао Ста,ор.итеља. и Оrиуnи­
1

теља cap,a,ђyJrv са Б1 ожј,им непријатељ,ем иана тога монiд,а н1,1су 'НИ1

свесни.

Христос и ,занон

Нени тврде да ~е. Христос уки_н-у:о эанен, Аа је погааио суб. а1rу 1

и да. је одобрио ученицим.а, да чине исто, д.а ли Је то истина?

Шта на~ие сам Ису·с о евом пдносу према Б,0 нt.јем Зан.ану?
1 1

1 1

И,сус н1ије уиинуо

' .
Звнон него се сам пениано подвргао аахте-
'

вима наји 1е ненада сам прогпаеио иа rори CИi'Hajyl! lОЈн ~е u:едном

приликом назао фарисеји,ма.:. .Не мислите да
1 1са/М ја ~;О·.шао да по­
нварим авион прсроие, НИ с::1ам дошао да понварим него да и с:nу­
·И 1
1
1

ним~ Јер, rвам ааисте н.аж,ем.': д·онле нвбо ·и аемља стоји неће нестати
ни ·наЈмањ,е. rа словца ипи ј' едне титпе из Закона до,н: се све не
1 1

изврши." [Матеј 5,, 17Ј18) Овим речи мв Исус. истиче д:а је Боtнј'и аа- 1

:н1а н вечан rи непровтенњив.

1

Иараа н'Зан,он. у овом тексту вдноси се! на десаг Божј'ИК вв-

11
' '

повести, а не на пет ињига Мојси}евих (Тору') или на. оор::едни эа­

нон. Д.а Ису,с ми1С1'И баш Н1а морал11и авион или, на десет ваповести,
,а.:и1.ди се lИ1:з. следећих стихова исте главе где изричиго на.браја нене
ааповеети тог З,аиона, ,,Н е: yfi,иj ~ [стих :21 ]1 ,.;.Не чи1:=1и прељубе!" 1 ti•

[стих 27)~ Христос је мисл.ио на морални Заион Аесет заповести н,ад 1

је назао: 1111Ланше ~е пав не,Бу и, земљи проћи неrоли [едно] тиши

1
,111з, Закона прспасти / (Луна ~16, 17)
Ису1с Ј~1ије дошао да :прамени ,и_ли укине :З,;ано1н Бонi]'И ипи м1а но .
ји његов. Д ео .. Он је дошао да уздиr1-1е Закон &ожји. и да ra просла .
1 1
1

ви, Он ·је испунио пророчанство пророна Исаије ноје се односи на

Њега и :ttoje наже да ће О н учинити Звнон Ј!1 веЈ1кким. 1и славним". 1 1 1 1

(.Исаија 42.•. 21·] Ису·с. Је био Ж'И:ви представнин Заиона. Једном при-
1

47
пи11ом је иэјавио: ,,Ја одржах заповести Оца СвоЈеrа и О-стајем у
љ·у·ба;ви Његово]." [Јован 15, 10) Д,а је преступио Эаион само у
Једној тачни, онда. 0 ~1: не би могао рећи фарис,е~Јима; t,:Н.0 ће ме од
1
1

в,а.:с. пре- .. - . ·и- за·,__ ,гре

· :- иорит : . >n .- (Јоввн
' ·v?-' 1
. - . ~ -=- .. · ; -в
·::- 1 4
.-· .•,~
u_]1
.,,Сот,о:на тврд,и да Је милост унинупа прав:ду•. и да јв Христова
1

смрт имала аа последицу унидање Очевог З.анона" Апи .ано би с·в

'Зан·он моrао проме-ни.ти или унин·ут141, онда н е. Би бип·а потр-е&на. 1

Хриетева с.мрт~ Унинуги Эанон аначипо би овеновечити преступ и

ставити човека под согонину власт. Исус је био разапет на крсту
баш эато што је .За;вон иепроменљив 1и што св човек на! мо.же д ру­ 1

гачи]е спасти него држањем његових начела. Сотона n:оиушава ~а

донаже да је Закон био унинуг ~ . ~. Дв :З,анон и:оји је Б оr прогпаоие 1

на Синају има недосгатана, да он мора, у неним свој:им ще11овима

да се измени, ето то, Је оно, што сотона и данас тврди.; Није по­
требио д-а напада цео Занон: ано уа,:е: да наведе љ-уд,е· 1да презру
Је.дну заповест Бо1и:је:г аанона, његов је- циљ постигнут, Јер ноји
ro~ сав аанон одр.жи~ а сагреши у јед1н·о,м·1 нрив Је за .с:ве~8 - -- - .

Христос Је наш п.ример.. Он ~е биа- поспушен св-им Б1ожјим за-

повестима ... Б-ожЈа јв воља .да и ми 1Д:р.ж:имо Његов Закон~ Хришћа..
нин ноји Се· Христу потпуно предао, примиће од Њега с.иlЈ1у ноја ће
1

га оспособити да дрњи све Б·ожЈе ааповвсти, .••Ано останемс у Хр.И--·

,,..ту-. 0uИ·О_: _. о,ш:Ј~ а љut:;
1,,;ii 1_,-1
Б
: ~ a· -о~. ~т-Ј!:11,н ,а у-- на-м- ~ т~ па '.!1Р1·--.
-J·'Y-.,u,
'llflY.1- 'D _!\,;!Е_~ ~
., е·
·. ,и
__,·
1
наш
. __ ,
- ""~ћ·а Њ·!](
-- ·а·..-о
.,!.Jll,1, ""'"М-- :_.l\ail!i;;.. __ ;,·~-
1

наше мисли, наш начин двловања б,и,rм у CKJI,~Y са Б 01нјом па:-­ 1

љом ноја је· јасно .изр.ажена. 'У Божјем з:анону.. •,се

Послушност Бонiјем. аанону је ус:nов вечног ж.ивот,а. 1,Успов. 1

вечног жи;,во1·а 1е -и данас она] исти ,н:оји је увен био, онај t10Ји је био
у ,Р ају пре нвге што су наши прародитељи погрешили: n,о·тn1уна по..
1

слушносг .Бон-1јем аанону, савршена правда. На1д бисмо .м.оrл.и 1д.О-

1би·11и1 вечни. зиивот под другим условима, тада би биља \Цове-де·н.а 1

:у питање срећа целог свемир.а: тад.а б:и се и грех са св,:им својим.

јадом и патњама продужио у вечност.?'
Ано се Хри сту потпуно предамо, ано смо ,с Њиме стално по­
1

веавни, тада ће Ду.х: Свети ·у нама д ршат.и БоЈнЈе ааповестя, и. .м,и. 1

n.ем.о наnреАовати у Б а-1-ијој МИlЛОсти. Теда ће- св •• правда эвнона ис­

1

nун1ити у нама" јер ћемо ходити и.ие :по телу,, него по д1УХУ [Рим-­ 11

љан:има 81 4)..
1
Dr S-amuel1e Baccl1io.r::c.l1J, Diviпne Res:t for .l1u111an R1e.-s.Hessnes.st
р,, 1~1.5.
· ~ То је мишљ,е1њ,е Др Лаза,ра М~~пи1~а, Сгароааввтни и нввоаавегни
мо,р,алн и за нон, сrp. :28,f
3
Е~ Г~ 8,ајт, Исусов живот·,. стр.. 29D,1 Београд 1'95.3,
-1 .Е. Г~ Вајт. Пуr .}С':ристуt стр, 4.3,
 . .,.'. .
•

Еван·ђел.исти нас изв еw1тавају о се.дам впиаода оадравњења 1

н,оја Је Ису,с. учинио у с·убо·туi Важно Је да скренемо nажњу на

о:тнупитељ1си,о значење ових Хриетових Аела~
Прва АВ,а оздрављења И:сус је учи нио у .Н.алерн.ауму~ Прво оа­ 1

дрављење rje извршио у зб:орн:ици аа време с:убоr-гноr бо.rосл,у·же­

ња~ Излечи101 ~е човеиа опседнутог од нечистог· д·уха~ Та ge било 1А'У'.,
ховно оз~рављење [Луна_ 4, з11-э1·; ~Мар.но 1,, 2·9-2.1 ).
Друrо оздра,вљ,ење извршио ~е нанон Боrо,служења ~ пе,тр.о,вој
~ући. Излечио Је 1Пе11рову ташту од грознице, То је биво фиаи,ч,rн.о
1

о,здравље:њеi Реэуптвт овог оздрављењ1а бияа ~е радост целе перо­

д·иц.е. и спrр1емност ва олуж;бiу:: ,,И од.:м-ах у,ст1В\д;В и с_п;уж:аше :им.i 11
• •

(л.- )liH·a· 4. - r ~uo1,,

0 ~з- ·.·g-·) О - ...б а- ~в,·а о~·
·.-; мn ,; .,i:1JB, љ·· ења
lli"ill. .Jf'!i· · И'·_ с_· ·у··с- Ј'"е·' ·,и·з,в·рш,и·о·I нано
-р
· · -.
1 - г,' .• · · н
,· ' '
-, - 1С· · В()Ј:Ј~е,
•·.
.-с.

проповеди У' Назарету у н,ојоЈ Је најав,ио св.о~ ~М:ес1tј,ансни1 програм

- rQдину милости Госnодње1, ,ноја ће: донет,и ослобођење ввробљв­
ницима. (дух: 0 .в.но оадравьење) и слгоб 01Цу потлаченямв [,физичко; 1О·З'1-
1 1
0

дравље:њв),t Христова суБ10Т1н,а оздравњења м·ора:м.о схватиги нао АВО

Његове 0111:,n:мтељсне ·мисије·.1 огиупитељска песво који ~е Он 061ав,-,
љао ·свак.и ~,ан ла м у суботу~ .,м:ени ваља fрадrити дела онога :н1DЈИ.
-м.е посла дон, је дан: .доn·и ће ноћ над нино -не -моше радит;и·.Е,..
(,Јован 91. 4] Шта ~в Очево· mЦ1е1по? Ису,с то 1И.зр1и11ч ИiТО наmе: , .Ов,01 ~1е 1
1

д.~ел"о :Бон,,је - да а·ерујет в ·у онога нога је О н послао." (Јован 6, 1 1

29] То аиачи да је шестог ~:апн.а Бог доврши 0 своје стварапачво де­ 1

ло, ал-и вбог човеновог пада у грех, Бог Је ~,д,о сада" .аrнrажова,н у
о·тнуn,итељ·сн·,о·.м делу~ То ~е Очево ст,аnно \Q.eд D'1•' .а тс 1е и: Христо11 0, 11 1

етапно дево. На то дело отнупљвња ил:и спасења мисли Исус. и.ад

ua.
нажв: .
1·, ·о
1 -· тац
.. - 'МОЈ ---· до -..- сад.
- а- ради, . . -- ·-: [и
аате - ~а --.- .- ... ~ ii!ii· (Ј·-
··- .радим. . ован- .. ur с ·~711
-w- Ј

Исус је ·11и~м:~rэ ,Qдбаци-о оптуж~'б у· Ф·арисе]а који су Га онривљввали да 1

нрщи оу60 ту~ 1

Ф,ари1 с е:Ји !Јlису· р·а-зум1ели1, нао wто и ~,а·нас. не.ни тееяози iHre
1 1

ж,еле да rр!аз.умеЈуt д,а су и· сусова оздр·ааљењ-а. iд;ух.овна и физичка, 1 ,1

,4 9 1
уч:ињена суба1ом и у другим ~анимаr била део, Њеrово·r отнупите-љ~
сног праrрам.а, а не 0 6 ичан посао но]'им човен ,привређуј,в: средства
1
1

за. сво] жиа()'Т.

Посматрајмо за тренутан трећу епизоду Ису,сов:ог оаарављења
извршеног Једне суботе у синагоги. 'Ис.у'с је овог пута иапечио m&s
ну ноја је осамнаест година била згрчена. Еванђелиста 11:'уна. нас о
томв извештава врло реалистични: ,1А н,ад [е виде, дозва [е Исус и
рече ЈоЈ: жено] опроштена си од болести својв. И метну на 1,њу
py,1ie,, и о·дмах се исправи и хваљаше Бпга, А старешина од аборнице
срђаше се што је Исус исцели у -суботу, и одговарајући рачв наро­
ду:: шест је дана у нојв треба радити, у оне ~апл:е долазите те· се:
лечите, а не у дан ,суботниt А Господ ·му· одговори и ре·1.110·::: Ј1ицеме­
ру:1 свани о.д вас у суботу не, пдрешу]в ли. свога вола ил,и магарце
од [асвпа, и не води да напоји? А о·в.у нћер Аврамову н,оју свеза
сотона ево осамваеста година, не требаше ли је одрешити из ове,
евезе у дан суботни? И над1 он ово говораше стиђаху св сви но~ј:и
му се противише: и1 сав народ рвдоваше се за све његова славна
депа.. 1' {Лу:1iа. 113. 12·-·117)
Физична 1и духовна слобода ноЈу [в Исус донео овоЈј боле·~н·о] 1

жени у оу~боту прдставља анан испуњења објављене године мил1O­ 1

сти, 110Ја [е почела Хрисговим јавним радом (Л.уна. 4,. 18-21 Ј~ Н,ан:·0 1

1
је било примљено ово оздрављење? Луна извештава ,да су ' 5
се св:и 1

Христови противници посрамили. сав се народ радовао, а жена .Јв

славила Бога, (Луна 13., 17.13), Без сум.ње·, за ж.е,ну .ноја. је оадрави­
па И. за сав, народ, ова Христова служ·Б,а у суботу постала је уопо­
мена на оздрављење њихових тела ~и њихових душа,, на оспобође­
ње! и иэпаавн из согонинег ропства у cлD-6QA1Y ноју Спаситељ
пр,ужа~1 •

Христос Је овом nрили·11.0~м одяучно уст.ао против погрешног

схватања фарисеја ':i погледу свегновања суботе са циљ1е.м Д;а субо'Рј
ослободи од [еврејсног ограничавања и ,да ЈоЈ врати првобитно зна~
1 1

чење и сврху, Треба нвглвсити да у 'ОВ,О·М ,случају\ нао и у свим дру"

п111м примерима суботних оздрављењв, Христоо не д:ово:ди у питање
обавезност светковања суботе, већ се залаже аа ње-ну праву вред­
ност ноја ·је веяиним делом била помрачена на,r,о,милан:и м тр.ади1ц и" 1 1

ј,,е~ма и безбројним nроnисима..

О.з дравље1ъе уз,ет D'r

1
1 и: епепсг
Два оэдрављења о нојкма нас извештава апостол Јован -
оздрављење дуrоf'О дишњег 1
парвлизованог и сздрввљење елепог о~

5,0
 ••

рођења твноће сведоче о односу из.~еђу су16,оте и Хриегоаог дв-

1

ва спасења [Јован 5., 1-1 в.: 911 1--41 )1, Ове две епиаодв им.аЈу 1СЛ,М1Ч~
ности те их 'Можемо раамотрнги заЈедн.01
Оба иаяечена гбопесни:н:а1 ·би~а ,су хронични болваници: jl\DiaH
Је био паралиаован З.В, година.•, а други слеп о:д рођења, (Јов1ВН' 5,1,
5; 9, 2) По пропису ~ра.бина, хроничним са бо.nе.,Gницима ниЈе смела
у суботу пружити ленарсна помоћ,
ОбоЈиц,'И ·оздрављенин,а Иlсу-с ·Је наредио \Ц,,а нешто ураде. Па­
рализованом 1је рвнао: .Уствни, уз.ми ле·жај с~в,ој fи1 ходи!" а. cn:en D'M::: 1

t,Иди:, умиј се у бањи Силоам,сној!f [Јован 5, ,8 9 1 7) 06,а ова чина

1 1
1:: 1

рабини су по свом эанону см·атрали ·прекрш,ајем субот е1 те оу оп..,

1 1

ту.жили И сус·а због· тога што ~је, то у~:инио у суботу (Јован 5, 116Ј.
1 1

t,A беше с:у б·ота над начини И.,су,с нао и отвори :му очи. Тада га опет
1

питаху и фарисеји намо прогледа, А он им рече: нао стави ми ,н~в

ОЧИ, rи уМИХ се И ВИДИМ" Тада говораху нени ,О Д фарисеја: НИ}е овај 1

човен од. Бora,t Јер t11e светну]е суботе, Дру.ги говораху: нано м1tHfl.e
човен грешан танва чуде-са чин.ити? И поета распра међу њима."
(Јован 9, ·14--16) Христ-ос је од6ацио ове оптуж'5-е истакавши 1да. је
Његово де.ло оздрављења 'У rскладу са с.убото м,~ а не у супротности 1

с њом, Христос се оправдао речима: ,~,Отац мој rд,о сад чини. 'И [а
ч~~ним '~ (Јован 5.- 17) ~,Ако се човен у су6оту
1
- -
.·. обре·зује д,а се не по-
-
1

нвври аанон Мојсијевt срдите пи се на мене шго свега човена ио-

целих у су16 оту?" (Јован 7, 2Зi]1 t1Мвн:и ваља радити депа онога н():Ји
1

ме посла дон. Је дан: доћи 11е1 ноћ. Н1цд нино не: може радити," l[Ja1~
1

В,1В;н 9, 4]

Стално Очево ~,,e.no, Н1а,01 и Синовљево, јесте депо спасавања

(Јован Б •. 291::· 10., 37~38; 1·4~ 1: . 11; ·1:5. 24; 411 34]. с.у1бо1а је била эа .Хри..
ста. дан у номе је -радио на D3=дравље·њу целог човенв, на његовом
-
1

фиаичием и духов-ном оздрављiењу ипи спасењу, ,Да Је

Исус мислио
на духовн1е потребе оадрављенина, нв њихово спасење, аанључу-
~ ~
Јемо из ч·иIњ,енице што их .11е- истог дана потрањио и, нашавши ~1х,
говорио њиховој ду·ши. Бившем уз.етом рекао је:: 11Ето си адрвв, 1В Иr 1

ше не греши, да ти не буде ,~горе~'' (Јован 5f 14]1 А 'бившем сл,еn,0 .м 1

рекао је: m~'Верујеш ли ти Оинв ьошјеrа?.~- Он1 одговори и рече:

Вид.ео си га, И' ноји говори с: тобом он Је ..А он рече: верујев..1,, Го­
1

СПQД_·е] И понлони му се," .[Јо:п.ан 9, 3~8,)

Христови противници н:ису могли да уоче у Христовом р1щд,'У
ноји Је сув:отом обављао, у Ј]!,в.пу оздрављења целог човена, отнупи­
тењсну лр.ироду тог дела, .з,610,r ,најеr је Христос и доwа~о на ова]
свет, Они су судили по опољвшноста: видели су исцељеног l"A1'e
носи свој пења] и то Је за њих било ввњни]е него болесниновв
оэдрввљење и његово поновно интегрисање у друштвену з.аЈе,дницу·
ноје Је свај предмет оимболисао.'
Нени се теопоаи потпуно стављвју на страну оних 1!i·~Ји видв
у nр~1меру исцељења узетог ·и у Ису,с:ово·ј наредби узето·м да по­
несе свој ле-жај ,,доназ·· да И,сус није марио за субату и ~а ју је
унинус,
Нао ненада фарисеји. И ·ОНИ се Mi !IOГO З1адр:ж:авају НВ СПОЉВШ­
0

Њ:О·СТИ, на споредном. Наводе ношење лежаја нао доиаа да Је

Исус унинуа суботу... 1а не нао с·имбол 1д.рrуш1твене реинтеграције моју
је тај предмет представљао.
Један од тих теплога nише: .Шта је Спаситељ хтео да 1-1.ам
понанге заповешћу ватом бопеснину да. ,оздрави·в.'ШИ носи сво] одар
на наме је 1д-от..nе ле,ж.,е,а,? Очигледна вато, да би и болеснину и Јв­
врејима и свим генерацијама ноје бу;ду читале опис тог догађаја,
понааао да је Ом 0Иi'Н Божји,, прави Б 0,r ноји има власт и. над оубо­
1

там у свим пр-описима који се тичу суботе, па према томе има

власт у своме новом царству, новом аавету, над субота и сви ста­
роаавето вни, прааници буду 1Щотрај,али~ изједнечити је са осталим
данима, и рећи да се тога двнв мо,ж.е · и терет носити. нао и сре­ 1'
дом _и сваким друnим сед.мич,ни·м даном. llt,3,
Исус Ј;е оздравио парапиэованое иаЈи; је 6.,ио \Цуr.огодишњи хро­
ни1ч.ни1 болесник. Фарисеји су тај И сусов чин сматраn:и повредом
1

својих прописа о светновању суботе: ttЈевреји ставише пред суд,

Исус·а због тога што је то учинио у с:уiБоту.. ,, (Јаван 51 ·1 6]1 Исус се
1

оправдава речима: .1•• Отац мој до сад чини, и ја чиним." [Јов.ан 5,

11) Споменули смо раније да Је Очев стални посао, нанон човвновог
пада, отиупљвње v,ли спасавање љу:дчс:Н Dr рода. То Је био ,и Исусов
1

посао, наји је Он вршио сваиог дана (:Јог.Ван 91 ,4)~ Фарисеји нис:у у

И,с:усовом оздрављењу целог човека у суботу видели оку·nитељснrи
нарвнтер тоr рада, већ обичан посао ноји су емаграли нршењвм
суботе, Исто, тано и, многи данашњи теолови rпедају на Исус о!iа 1

оздрављења извршена. у суботу нао на обичан посао, 1а нв нао на

дело спасавања целог човена ш10· јв У сил;а;ду са. сврхом суботе,
1

Номентаришући Исусове речи: i,,1,Qтац мој до сада чини. и Ја

чиним" [Јован 51 17] 11 споменути теолог наже: tlПор.азнијiа реч за су~
бо1ту није се могла пронвћи!" Он вид:и у овим Исусов~"им речима
1

о-суд.у оуб-оте. а не И сусову од.брануl најам је нiелео да пенаве Је:ь,­

1

реј:има ;да је Његов посао И.Аеитичан еа ·Очевим. - а те ј е епаеава­ 1

ње це.поr· човвнв, а ·тај је 'посао у с.нnаду са мам,е·рам су6оте,1-

Трrање клас.Ја у· суБоrу •·

Посматрајмо е:п:изоду тр r·1ањ.а нла:сја -ry ,cyБ1oi'ryJ моја се често 1

наводи као .щоназ ~а. Је Ису.с уиину·о су60 ту,., ,~И догоди м:у ~е ,д.а 1

иђ ,аш:е у с.у,fЈоту вроа усеве, и ученици његови тргаху н11ас,Јв· путем,

1

И 1фарисеји1 ~r·овораху му: rлеАаЈ, зашто чине у ,суб,оту што не ваљв?

А, он им рече: нисте .пи 1-1.инад читали шта учини Дав.ид ~ад му l6 и 1

до невоље rи огладне с онима, што 1:ie.)<:Y с њим'? На110 уђе у Божју 1

1

н.ућу пред ,дв,ијат,ар1DN1 поглаввром свештеничким и хлебове постав...

љене поједе~ иоје не беше слободно ниноме јести оСИ'М свештени­
на•. :и да их онима .н.оЈи 6еху· с ·њим? И говораше им: су6;ота је нв.. .
чињена човвна ради, а није човен суВо,-е радиi Данле је: господар
1
син: човечији и од су.бате.1 l['М.арно 2. 23-28 В'ИДИ твнођв: Матеј 12:.1 1

1-8: ~ Луна 6. . ' - -

1

-- ,1
5)
-1 ••••••••••
1

Иоу1а и: учени.ци пролазили су ТТУ'Т В·М ,иоји }е tВ"оди-о прене поља, 1

1

Уч:еници с-у rбили гладни и почели су П1утем д,а тр,rају илвсје и једу·~
1

Фарисеји ~1i0Ји су ее тог часа исто тано аатеняи у пољу и. видели 1

шта уче-ниц.и рвде, сматрали ·су тај чин отворе:ним кршењем суб 01т·в 1

те су И,су с:у· пребацили: нП,а.з:и! За·што твоји ученици у 'О.уб,оту чинв

1

што није допуштено?" ·

Да би одбранио ученике од оптужбе да. нршв суб. Dту1 ~Исус 1

наводи д ва пример
f1!' - ' - '
1
- --1 - - - 'i::1.~
l!,ill

Први је пример Давидо во поступање с посвећвним хле6 ~м 1 1

ноЈи су сме111:и да Једу једино свештеници 1[ 1. С1амуилова1 21. 1-7Ji

Д-ав.кд т;р,ажи од свештеника Ааијатар.а хлеб аа својо огавднеле
пратиоце. Пошто ов,а_ј није имао при руци обичан хл-еб, већ c1aM1D
свети хпе6 то]и се почетном ,суботе ун.nањао :ис1n,ред Господа ~:а
1
11

би: се истог часа заменио евењим, дао им Је да једу ова] свети

~ ~
хле..б t н·оЈ:и ,су см,ели да Једу ,с:а.м·о свёштеници. 1

Ису,с сматра да, Даrвидово поступање и псегупање његових

прагилвца еа ·светим хлебом, :није биа~ грех, јер с:у они ЂИМе уто.nи1л:и 1

глад, Исто та.1-10 нв може бити уче.ницима грех шго .r;y за -в-р ем.е 1

светог времена тргали нлаеје да би задовољили св,оју потребу... ,,,н:.а ...

чепо ноје :и,сус у овом случа:iЈу· авступа није .. нао што нени погрешно
мисле1 да љ;уди ·од власти, нао w10 су били Давид и Христос, rН,8\д:и:·~
лазе аанон'' абог специјалног полоњаја но,ј,и за.узимаЈу~. З:ар БоiнiЈИ
звнон ва~н.:и само за обичне љ-у;д,е?'1 Танво схватање учинило би Бога
вр,ив·им да у евом -управљању- nримењује два •мер'Ил.а: Јед,но, за обич­ 1

не људе 1и rдpyro аа привилеговаие. Међутим. ми знамо да. Бог не

гле-да. ио је: нс, Један авнон ванеи за сае/'-1 ..
 Оправдање ноје 'Исус даје у вези са Давид,овим nо,ступањвм
у односу иа свети хлеб није истицање Дави~оа,оr non 0:m,:aja нао 1

будуnвг цара, већ чињенице да -су се Де"вид и његови во1н:иц;и наш-..

ли у невољи и били огладнели [Марио :2.·ј· 25] .. Др,уrим речима, људ~
сва велина невоља ·ил~и потреба истиче се овде нао нешто што Је
изња:д авнонв, Обичан грађанин H!-tje нажњен ано првнорачи брзину
у вожњи nрилIином траншюрговвња тешног бопеенина у болницу~

Исус. је овом приликом истанво начело: ,.Субота Је начињена

човена ради, ,а није човек суботе ради." (Марно 2t 27) Тим1а је !Исус
нагпасио да право светновање су,боте но еграничава чоаеново бла­
гостање, физ~'ИЧИО и духовно., већ то благостање о,моrућу],е· и гаран­
тује. Субота је и начињена зато да осигура човвиово благостање,
.
ф иэично и духовно~, то Јест оздрављење целог човека или1 спасење ..

Осим Давидовог поступања са. светим хпебовима, Исус је

навео Још Један пример да би оправдао овоје уч:енике: "Ил-и нисте
читали у Занону нано у суботу свештеници у црн'в.и су 6оту· погана, 1

па ·нису нриви? А ја вам нажем АВ 1е овде онај ноји Је већи ОА,

црнве. Над бисте пан знали шта Је то: милости х.оћу а не прилога,
нинад не биоге осуђивали праве; Јер је госповар ,и од суботе Оин
човечји ..:· [Матеј 12, 5-З)1 Овде Исус ианоси пример из 4~ нњиге Мој"
си}е-ве: 28. 9.. -10: .,А у суботу (принеси] д,тва. јагњета од године здр.2а
1

ва, и1 две де-сетине бе!поr брашна смешана с уљем за дар с наљв­

вом његовим. То ~,е ,суботна жртв,~ паљеница сване суботе. осим
свагввшње ,Жiр,тве паљенице и ваљева њезине."
Зашто су свештеници бИ'nи без кривице .. ивно су у су1бr0ту обав­
љвли мноштво послова? Зашто су бил:и без нривице н,ад. су субо,;,
том вршили обрезање (Јован 1f 22~23,) и приносили ду~пло више
жртава? - . · .
И приношења ~нр-тава и обрезање имало Је· отнуп:ите:я.с1;10 зн~
чење - односило се t1·,a човеново епасење. За.то обављање ових
деља није б'ИЛО у супротности еа сврхом суботе.

1"Христ.0 с налази у овом отнупитвљсиом рад'У -ноЈи су свештени­

1

ци обављали неоспоран темељ за оправдање свога еуботаог поспа

'И посяа својих ученина, Он. 1G правом сматра ево] посао нао нешто
веће од Храма', (Ма.теј 12. 6) Другим речима, отнупљењв или опро­
1

штењ греха ноје се нуд-ило покајницима типолошни [у сл'ИЦИ] путем

Храма
- . ,. · ·и
, ·• С'-··-лу· ,.,-nu - -а-··_ роз
иt=:е- СТ .- .·- ··авет·-,
, . НИ.К све ·ш
Г· -. · -- --.Т-e НИ!Н,8, С,1;1Д а' Се
1i - - - - - - · nру~на
- - -_- _-_. спарно
l!"'ri, • ·. , ·, - -
или роаn,и,с.,ични путем Христове спу·m,бе и о.nужб,е. Његових учени"
на, нано ·у обична rд, ан.е. тано .1ош1 више у cyooТ)\i 't4, Ису,с :овде поне­
1

в,1;11 исгиче :ве,зу изме'ђу Своје спасоносне слу1к1Бв и суботе. Све ш·,,о
;i,, - и
. ЈiнIА•!li'l,о1· · у·· с·:у-·~U'.·D·.Т у·~· и· _' м.. япп ·]'~'t=!I, аnтнуп
JrВ . сус ч-•.
_,_- .·, .·.
_1",11
1
.·. '.
· . итељсни rи·,-·nи- оспобсдитељ
,-џ.[/'rl'J!.11 v· 111.!i'!lr.l_
.·""'"' 1!.,1' .:- """'i,;.,~Q ,_ . .11'1! . ~·--~-·-.:.-1lli - . 1
;ji"'!i,ll!Jlи,--1

н,арантер -· служило 1Је човеновом фиаичном и дух:овном: оздравље-

1-ьу.1. његовом садашњем И вечном спасењу~ Зато се та де.ла не мо:rу, 1

ематраги крrшењ.ем оуботе1 нано су их ,фарисеји ,сматралtt и нано их

1 1

см:,атраЈу ;не,ии .дан:ашњ·и теопоаи, натопични и правосвавни,

Е. Г~ IВа Јт пише: .,Циљ 15,t)mjer де·л1а у овом, свету [есте отнуnа!·
1

љење човеиа, Э,ато Је оно шго Је потребно ур,а,ди.ти у суба~ да 5,и 1

ее обавило то дело 'У снладу· ,с,а заноно. м о су,бiD.,ти" И,сус 1е з.ати:м 1

лодвунао а.в,ој доназ .изЈаВИ'В~Ш'и:: 'Јер ~је Господар и од ,суботе С1mн

ч овечији• r . ·~'
1

111t:
· · .
Да .nи ,Је Христос упо,тре:6"110 пример Да~и!f.да 11 саёштенина да
б'И оправдаё поступан својих. ученивв тврдећи да је Његов аутори­
тет изнад Занона у емислу да, ~·-110, мора ~а води рачуна о том За.н,оН)'\
или Је тиме: желео да покаже нано rc,y поступци Давид-а, свешге­
нина, па ИЈ Његових учени:на у снладу св Заноном?
Очито [е да је Исус желео да донањв фарисејима нано ,су на,"'
ведени посгупци Давида и његових пратилаца. НВ'о и саештенинв
ноји су6отом обављају многе послове у ХраМ'У1 мс.t'о таво нао и ње"
гови и Његових учени-~а, у с1н,л:аду са ,За,ноном о светновању суботе,
а не нршењвм суботе. Ово проиэилааи и ИЗ И,су со:воr питања: ,,Иlп1и1, 1 1

вар ниста читвля у .занону д,а суб,отним даном свештеници у Храму,

'Н;Р'ЩЕЈ! суб.от-у., пв ,су ипак ~ез Јli'Р;иtвиц,е1··' Обратиге nажњу нано И,сус
оправдава ,ученике П;оз.ива-Јући .се на ЗJiJKOt-11 а не тврди д, је -За;нон
~1,i;инут_ 1:11~и1 да г~ Он уни.да. . .... ,,

Шта јв Исус желео да нагне нада Је тврдио: .Јер [е Госn,од:ар-

и "Д б- оте
v· · --C\li '-С- '1,.,1Н·'. ч-
1- - ..;, , ·
- е~.,
--- о:в ,._. ,~·и?
Ј . 1~. м - -е~:Ј 1-2--=-- --~ 8)
·' a:r. 11
. : ._ 1 1

. . .
Ису·с [е овим речима ж.ел1ео да истакне ~1ан,о Је Он: }едини ,ме...
родавни тумач Занона.. Јер га је Он и објавио на С,инају. Свани аа­ 1

нон изиснује тумачење. ,cnyt1iaJ сввшгенина ној1и 1е Исус навео при­

мер Је за то, 06ре,д:Н!И эавон је трањио о.д саёштенина да раде ~/
субо,rу, да приносе жртве~ (4~. 'МоЈси]ева 28, 9)1,. чиме ,су КР'ШИ.дИ
n:nry.-.r··и_ ааион - заяон о субо
М'r-'(. u-... гном
t.J!,U1_. --- .п.-0:чи- :нну 1(2.- Мо'_Јi'СИЈ~ева:
_1_ . ·- __ . , 20.
_fllџ.J_J_J -----~- 8
· .-1W.UJ!I!
-_ 11ii"'l'/lj_ 1
1 ·_ -lt _1.

Шта то зн:,а~1и? То аиачи .да се слово Занона :не може применити. Је1д­
нано На 1СВВ случајеве, већ С 0' 'У ПОСВбН:И'М случајевима Мора напре­ 1

вити раапинв: да б'И ее то у~r~и :н~1,ло •.За:нон се м~0 ра тум,ачити1 Врхов­ 1

1

ни1 ,суд ипи суд за заштиту уста1~а над_л е~нан је аа неначно тумачење 1

. '

,5 , 5
till.111
циља. авяона поједине авмљв. Исус је ус,пврдио да Он им.а ту вяает 1

у односу на. суботу Н1ад, 1·0 Себе назвао ,tГосmодар,е'М суботе" [Мар­
1

но 2:,1 ·2в.; Мате] 12, В) .. И еуо није присвајво власт да ун"ине1 ,ип.и за­
мени ,суботну· заповест. већ да отнрије њену 1Пр1аву божаНt сну на- 1

мер1у, 1!'1

Исус је ма-о тумач правог анечења с·уб,отв~ и·зме,о овдв пет знщ.
чајних деназа да би оправдао поступан ,с.в~ојих уче,ни1tа~

Пр,в.о., навео је поступая .Давида .и његових праталаца дв бм по·..

назао нака авион доавољввв iИзуз.етне (Матеј 12, З; Марио· :2:~ 25] .

Друrо, навео Је; п,ример евештенина да би доиазво да, је дел·о

от-купљења, д е·ло аадовољавања духовник потреба, у сн.паду' ев аапо­ 1

вешћу о суботи (Мат,01ј 1 2, .§) .

1

Треће, Христос с правом присваја СеБи и учениц,има иста

права ноја су имали свештеници, Јер је Он првви, внгитипсни свеЈ. 1 1

шгенин нога. с·у' Храм fи, свештенство nред,а1ављапи.~

Четврто" цитира:. Ју·ћ'И изјаву пророка Михеја:: ttм:кл о;с,·и !Хоћу а 1 1

- '

не прилога '' [Мате:ј 12~ 7). Ис·у с обј вшњава да ун,азивање· помоћ и не" 1 1

вољиима им,а приоригет над исп1уњав~њ1ем ритуалнмх прописа, Нв

ир1аЈу пето, Исус истаче ~да Је: Ов Гq=e.rl1Q дap cyбn t.e и да ~1е. Сј'QОТ!З 1 1

начињена ради· човенв, чкме, нае врховни Тумач: зв-иона. ·П одвла:чи 1

основни принцип: да јје субота усn остав.љ,ена да осигура човеново 1

сада.wњ,е и вечно блегоелење, оздрав:љ,е·:ње целог човева, човеново

сnас,е,ње...

Еванђеља иэвешгаввју O мноrо чему· што }е Ису,с ~ре,м,ао, [И уч'И­

1

нио" Зашто та она чине?' Одговор Је [асан: ваго [вр ~е оно што 1је
Исус рекао И'Ј1и учинио нормативне за ~ри·шћаиин:а~. Према томе, оно
шго је· Он рвнво -веже о-не 1ноји !iаЖу да су Његови сл ед·б·енициt ·и 1

оно шго 1е Он урад ИD ~нормат·И!в.но је. Он :је наш узор 'У веровању 1

И
[ l
Ж
·![ ·. ИВО1Т-у.
• • - . - - il

'li

У светлости овога, то што Је Ису'с. ,ренао 111 учинио, у вези са, 1

су6i 0,т,ом,, има велико анвчење, Он ниј1е иагоаорио '!:'И }едну реч из
1 1

ноје 16и ее мarntJ_ аанључити д.а Је укинуо ~§отуl ~ано .Ј1в· иавршио
чуд,е1::.а. оздрављења ·у том да:ну то rcy била -~s~а-жја д·е,ла.,. А:е:Л-а 1, ·у
~ .
sв
,складу са от1нупитељсним nporrpaмoм Његове ми,сијiе~ Он ·св такође
трrу'д,ио ;t:ta ,ослободи ,суботу· од1 фарис1е]сних а1rранич,ењ.а и ,да ~1а
учи~ни даном духовне ,спо'fiоде: и радости"
1

• 111 1 ,t

.
1

1 Dr Samuete B,acch10 c,c.hit 1

liJivinв Rest fo:r Human Restlessne,s.s,
Р'~ 153"
2 n·
ur- ··-.:amue
5.
-, · · -[е · .а· се:-h·. ~1осс.
- В · -h,_ 11.~- lib''
_ -~ 1,._d • 1·. 5
·. 4-1-5
-. · ·.··.-5-~-~
3 Л" МиЈi1МН1 Старозаrветнн: и новозаветни мор.,а111н.м закон, стр. 26-2SE
4 D1r S,amuele Bacchlo,c:,chli1 lbld. р. 157 .
5
1h"1dl., Р~ 159~
• - 6 ·or :Samue1e BacchiocchiI., J.bl-d. Р~ 160~ .
 . '

91~ глава

- -·р-:· и·
х
__ ;"· •
ето·в·д-:-. Јдв-љ· А· њ- А по-с- п-Е -вд·сн:·рс·.. вњ·-д·~-
·_.· ·Ј-~ ·
1 : -,·. 1•• ·...: - :', ··: -· - i · · ~ ':....:····_. _'_1-: ~:··· '·,·-~ .·. ·_._- ~ · ·, ·, и
----,
1

ПОРЕНЛ·О СВЕТНОВАЊА Н.ЕД'ЕЉЕ

У Новом завету немамо ни [едног иавештв]а о томе ,да iв

христос унинуо седми дан одмора-суботу (и да је авгюведио хриш­
ћанима да светнују први ~ан седмице :~mе:дељу~ Први дан се:дмицв
спомиње се· у Новом завету осам пута, али ниједанпут се том.
данrу не прописује било наива светост нити се он истиче нао ус~
помена на Христово васврсење.
Четири еванђелисте спомињу први дан седмице· шесг пута:
Матеј 28. f; Марн:о ·1в, 2~9: Луиа 24,. ·1; Јован 201, 1 Ј9; Шта се до­
годило тог дана?
У зору првог дана пвдмицв Исус је васнрсао из гроба. "А
по вечеру су6отно:м на освиган првога. дана недеље дође Марија
Магдалена и друга Марија да огле~,а1ју гроб. А анђео одr·овараr
јуtљи1 рече же·нама~ не 6о1те ее в~,: јер знам да. Исуса распегота
трањиге, Н ије овде: [ер устадв нао што Је нваао ." Иа ,е,ванђе!1Ы-а1
сазнајемо да •Је М.арија МаrдаЈ111ена среяе Исуса npe неге што св
понааво Оцу [Јован 20, 1'7)~ Насни]е .. по свему судећи истог дана,
Исус; се поназво Петру· (1. Норинћанима 1'5. S)~ Предвече истог
дана јавио се двојици ученинв наји су се враћала из Јерусалима у 1

своје село Емаус (Лува 24, 13-31)~ Ист 0 вечери јавио се ученицима. 1

санупљеним у Горњо] саби у Јерусалиму, Извештај о томе гласи:

НА над, они ово говораху, 11 сам Исус стаде м:еђу њима, и речв ,~м:
М'Мр1 вам. А они се уплашише, и: поплашени будући. мишљ,аху да. еи"
де, духа. И рече им: шта се плашите? И зашта танвв мисл,и1 улазе
у срца ваша? Вt·1ди1·е руне моЈе и ноге fмоЈе·: ја еам главом: опи"
пајте ме и видите: [ер .дух тела и ко·ст.иЈу нема иао што видигв д_а
ја имам. И ово над рвчв показа им рунв и нога. А док они још не
вероваху од радости и чуђаху се, рвчв :и м: имате Ј1И ов~,е шта за 1

јел10·? А они му дадоше liом.вд рибе печене, и меда у сату, И узев..

1

ш11 једе пред њима .. И рече им~- ово су рачи ноЈе с-а.м вам говорио
5В
Jow дон сЕЈ:М био с вама, да све- треба, да се с:в,рш.и што ~в за м:iе~
не ,на.пи,с,ан,о у занону МоЈ,сијвву ·и у пророцима и1 у п,с,ммима~ Та•.,
да им отвори ум д,а разумеј·у Пи-сма 1
(Луна. 24. 36 45,)
~ ~ ·'

Овај еаогенвн ·у Горњо] соби у Ј!·е,русаn'ИМ'У био ,Је у нед е.n;у 1

увече после ааяаска сунца.• с:астенан 1-i'Ије био сеаван р,ади славље­
њ·,а дана ваонрсења, Јер учени:·ци~ још· ~нису веровали да Јв Христос
-,·-В~:t"-
В. ·. nг"а·-. . о ~·u:t
lii
rnt '"il-"-·i!i
11:Ј,~'1:.II УЈ ""!i·П ,;i,
l!UJ.·
-;ri,aн· \mr.~~11.11-л·и-
• • _, ., __ ,
·,,-1
-'АЗ-а a~·
.· . <·~ 1..1љ
--vu!3н-ii.ii'V
Ј ir~A-
_i'II· ·
'В-·'Р
-~gj .
' а.,.а ,,ru,u
.1
Qcor. ,c-тn~r
111!
'Vn
.:. . r·~ •·
JeJвpejcнo·rali'' (Јован '20; 19] ~ Исус "ИМ се [авио rд:а 6;и их лично оеае­
1

д,,очиа .да јв васнрсве, да би мх поу~tио да своју веру у Њега тв.м: 1

~

ље на поуздано] Бо,жјо~ј речи \И да би t,м н'оrвори.а ум ~а разу·м,е!ј'у

Писмо" [Лу:на 24, 44\- 48.Ј~
Овом припииом над се Исус први nут [авио ученицима, Том.а.
није био присутан ~ З,ато ни'],е, веровао ,да је :Х.ристоа ваенрсво. t11A
Тома иоји се зове Бпиааиац, један од, дван..аесторице, не· беше ,оиr
де с њима над дође Исус, А други ·му ученици рвношё: rвиде с~мtо 1

Господв. ,А он им раче: шон не •видим на рун.ама ЊеЈ1овим ране

~ . -5· Њ· . . . ь. - - .,_,
од клина, :и не метнем руне своје у р е ра егова: не1·1у веровати". 1
1.

(Јо ва11 20, 24.25] Други !Пут· Ис.ус се Јавио у'-mе1ницима само .з.6.а r
1
1

То·ме.. .,'И после осам дана опет беху ученици: његови y1-ryrpa, и То­
ма с ~tЈ'ИМа~ Дође и·сус на,д беху врата аатворена. ,и стаде међу
њима И' рече: мир вам. По том рече Томи: прун~и прст сва] аме 1

~,

в,иди -py!i·B: ме11је; и :пружи rрун;у своју ги метни у ребра моја, 1И ме·
6у1ди неверан него верен. И одговори Тома и рече му: _ Господ ,м, ој
и Бог мој1, Исус му рече: пошто ме виав веровао си: блаrо онима
н 01ји не видеше и вероваше, А и многа друга. чудеса учини Исус.
1

пред учен~~LЈи,ма својим ноја. н~~су написана. у· нњиаи ово]." (Јоввн

2 D1 26-30)
1

. Да ли је Исус- овим појављявењем у први дан седмице ~им,ао

намеру да. посветв та] д-ан1 нао- дан хришћвнсиог прааыина -И ycn ok 1

мену иа с:1воје васкрсење, нао шта т10. тврде нени теолози? То се

из споменутих стихова нв 1М1О 1не ааиључити, Иа проучавања свих 1

шест твисгова еванђеља у· ~t.-10Јима. се спомиње недеља нао ПР·ВИ

дан седми.ц,е, занљуt.:1:у]еt~о следеће:
1... .У т11м тенсговима недеља се нааивв једноставно првим д,SJHOJlit,
седмице. Њој се не nрипису]'е нинанва светост.
2.~. Христос није ничи;-м понваао да хришћани треба да с:ветиују Н1е. . 1

дељу нао у·сnом,ену на Његово васнрсење, нити је посветио та] дан,

Над им се јiавио први пут, то није у~.1инио аато да 6,и успоота!аио
:недељу нао праании, већ авто \Да би ,им .втворио ум ~,.а раз.ум1еју
Пис,.то дв све треба да испуни што [е за Њега писано у Зако.1ну
М а Је:и.теву, у пророцима и псалмима" (Л·ун,а 241 44 46).i Над им св
1 1

[авио осам дана наснвје, ни тада им се 1ни1је Јавио збоr тога да би

посветио недељу нао, праэнин, већ се јавио збоr т:оме, да. би мо­
гао да раэговарв са н~иiм и д.а би и њега уверио у своје васнр­
сење. Напомињемо д,а се Ису с Јавио У'-tеницима и трећи пут, а 1

том nр,иЈ1ином им се н.иЈе јавио у неде,љу1, него у· један Аруrи -дан

до:н. С!У ловили рибу на. Тив.еријадском ј,а:зерrу '[Јо·ван 211 1 14)i.
Христова јављања после васкрсења :нису се догађала по не..,
нам сталном реду :и узору. Господ Исус [ављао се појединцима 'И
групама и то не само првог дана, у недељу, већ 111 у друrе: дане,
на различитим местима и под различитим онолноотимв, 0 чиње... 1 1

ници Христовог васнрсења и о Његовим [ављањима поеяе васнр­

сења апостол Павле сведочи следеће: ,.,Ј1ер вам најпре: предадох 1

што :и примих да христос умре: аа грехе наше, по Писму,. и да би

уиопа.н и да уста трећи дан, по, Писму, и да се јави Нифи, по том,
1

[еданаесторици апоетолв: а поспе св:ију· Јави се ·И мени, нао наи­

вом недоношчету" ('1 ... Норинћвнима 15, З-;В]I 11

Прилином објављивања. еванђеља напвтану 'Норнелију и њега­ 1

·в11м унућа,нимаt апостол Петар, напомиње чињени~цу .И·сус сизог вас.. 1

нрсења и Његовог јва..њања поспа васнрсвња, те с тим 'У' веан на­

же; ,,,Овога Боr ваенрсе трећм ~ан и да. му да С е: -n·Dиаж,;е. , не све­ I 1

му народу него нама сведоцимв напред. иза6раним од Боr-а.11 но,ји

с Њ!ИМ једосмо и писыо по ввонрсењу његовом из мртвих." (Деља
10" 40Е41) Петар је овде миелио на саетвнвн с Исусом на Тивери­
]адс-н,ом или ГалилејсНО-Мi Јеаер,у :над и:м Је Исус припремио xnefi и 1

печену рибу ~1 позвао их да с Њим до·ручнују [-Ј'.о.·ван 21·, 9-1'4]~

Над се Исус јавио први пут у Горњо] соби, ученици нису магли од·
ма.х .да поверују да 1е Он ааиста ввснрсао, Исус им је тада ренао 1·:

·~ шта. се плаш ите?

1 т .~ и: ·- ш
.·• ,1 · -ЈО
-_ ··. --:-·-·н в~ -ми сл:
- - та:
. ' - '
1
- -и' -у-п~t.1.З- е- у· .·..· с·'.-р- ца·.· . · · -аш·
- - •
1
1
O 1 В: : ' - а'-
'"' ~ Вид·
' кт
· -,~
1
! ' - - - ~'

руне! моје ~ ноге м 0.Ј:е,:: Ја сам главом: опипајте ме и видите: Јер 1

дух тела ~ носгију нема нао што видите да ја имам. И ово ренав­
ши поназа и.м ру.не и ноге, .А. ;д_rо:н; они }0 ш не вероваху D Д lpaдocm 1 1
1

и ч1{ђаху се рече им::: имате ли овде шта за [епс? А 0~11и му да-.

доше номад рибе печена, и мед"а у сату" И узевши Једе првд њима,"
(Луна 2.4, 38---,- -43]
То што еванђелиста Луна и апостол Пвтвр сnом:ињ1у да Је:
Исус [ео и пио са њм:ма лрил,иtном појављивања поспе свог васнр­
сења био је непобитан донаа да Исус но:Ји им се Ја.ви 0 111:,ије био 1

нев: и фаит.ом. њиявве маште, већ етварни, васнрспи Исус, Исусо-в,а

1

[ављвња поспе· веенревња имала су аа циљ ~а охрабре обесхрабре-

6D
не учени1-tв и. да их увере, 'Ј 1
сгварнсст Хрис,1,а:1оr в.аснрсеЊL 0 ,1r11:o 1 1

ни,су нинвнво сведечанство 'У прилог тврдњи да су уч,ениц·и у 'ТО

време сnавипи Христово ввсирсвње или д,а им1 се 'Исус [авие нако
би mм в основао седмичну· усnамвну на с1ваје ваонрсење, Ова
1

јављања с-у с:е вбивала у р1азличите дане, на ра.зличит,и·м 1мести·ма м

у ра.зличитим прилиивма, 1а 'У' оним 1припииа·ма н.ад је [ео с 'УЧ В НИ· 1 1 1

ц,има~ И суt: Је узео обичну х:р,ану. хл.1ёб и рибу,, не ааго Џ\а би ое­
1

иовао недељно еух:аристичн а 6огослум-и91Ње. већ да би донааао ре­

1

•
алност свог фивичног васнрсења,'
Нени теолози сматр,а ]У Ис.усое,а јављања на дан ввснреења
1

д,оназом дв "СУ ученици већ та.да и·мали сво_је посебне мопитв,е,н~

састаине и1 да су ,,тм састанци проуароновани Христов.им ваенрсе­
њем Јер су се снупљали у први дан недеље, ,а сва 1в вероввтноћа
1

да су та:нву· поуку добили и од самог васнрсясг Гос.под,а. нано 6и 1

их имао на аиулу да им се· свима ааједно [ави и Аа ·'ИМ noшlJ!ЬS

1
С.ветоr д'у.х,а·· .1
Сасви1м Је проиввољна 'Тврдња, да ,су Хр,истови сл,едб е·rНИ!~Ц.и 1

већ у ,0 :ни:.МI првим. данима~ месецима и годинама после И,су·,0 0.воr

1
1

ввснревња одрж.авали своје мопитве.н·е саотвнне у· неде·љ·.у" И Биб.пиј~

1

и џрнвенв историја сведоче супротно, Исто }е тано ,произв,,о.Љ'"Н:а

тврдња ~.:а су ти саствнци б:или проуароновани Хриетовим ввснр­
сењем ·ипи Његовом наредбом~
Нао што смо раније споменули, а што ев ,јасно види из б и16... 1

лијсиих иавеџлаја, Христос се [ввљво ученицима у различигв 1да."'

нв, на ра.зпичиrим ме-стима и у раз.пичитим прилинама, не зато
ште би они славили Његово васнрсење, нити због тога да. б и 0 с­ 1 1

новао недељно боr,о,служењ,е нао у,сnомену на, в аснрсењеt него вато1 1

дн би их охрабрио и доиаэао реаяносг свог фиаичног ввснреења ..

Та што су У'-l·ениц:и у Горњо] соби у Jlepiycanи :мy до'че:1,tаnи 1

правнии Педесетнице, н.ојо:м nрипиtиЈм су пр:имипи нарочитм 1д,ар

Светога Духа, само је донва њихове послушноети васнрсяом с:па.­
сигељу н 0Ји им је уочи евог вазнесења на Небо дао важно обећа­
1

ње: ,НИ гле, Ја ћу послати обећање оца својега на вас: а. ви с.,е.дите 11

у граду Ј еiрусалимомаме до1t, се нв обучите У' силу с висине ..· l[Лу­
1 '

на 241 ,4,9 1
)

Шта су ученици урад-ипи пошто се Ио:у~е: испред њихових. очијrУ

вазнео на Небо? ·r~Тад,а се вратише у ,Јеру,с,ап:им о горе: ,но1а се аове
Маслинсна1 ноја је, близу· Јерусалима Један ,субо-rни .цан хода, И
иад уђошв... попеше се у ооб.у rде с:та.Јаху Петар и Ја-н:ов, и Јован и
АндријаЈ Филип и Томв. 'В,;ар тол омије м МатеЈ1, Јанев Алф еЈ,е'В м1 С·.и-
1
1 1

61
мон~ Зило!т ·И Јуда Јаковљев." (Дела апосгоясна 1 t 112.13] Горња соба
у Ј врусалиму била је ,место ,,где су они редовно 6орав:ип;и, где су
1

се свани двн састајали ради узаЈамно~:г утврђивања у вери и ту их

Је И сус аатенао над им се Јавио поспе, васнрсења, а на истои су
1

ме,1сrу били снупљени над Је на Д,ан педесетнице, по Христовом

обећању, СИШ',80 на њих Свети Дух .
Ученици су сада били опремљени з11 своју м1исију нао сведо­
ци 'Бонiје спасавејућв милости ноја се иаразипа у Христовом бе~!!"
грешном животу, у Његовој смрти аа нас и 'У Његовом славном
ваенрсењу t но]е је гаранција и нашег ааенрсења ано вером прихва­
тимо Христа нао свог личног Спаситеља (И ано ее потчинимо вођ­
ству Његовог Духа.
Христова јављања после васнрсвња, нао и1 изливвње 'Свето-­
га. Духа на Дан педесетнице, немају нинанве веае с пореклом н-еЈ..
деље као хришћансног празнина, Ни Христос, ни апостоли а ни
апоџтолсна црнва не поанају недељу нао хришћанени праанин. Она
ће се појавити насни]в, и та не у Ј1ерусалимуt иолевци крвшћан­
ства, већ у Риму, цент-ру ангијеврејснв пропаганде м .култа бога
·Су,.нц,а~

1 S~rt-љue!,e Вae,cl1i'ior.:cfii, А т--11stor·:1ca'! ~nvesHgati:0,11 о] tће Aise of

Sun1day Observaлce in Ea1:ly ChristlanityJ р,, 89: Тћв Gregor:ian Unfversl"
ty Ргевв, R о 111.в, 1977~
2 Л. Милинt ор~ ci,'t стр. Б7 .. 1
1
 ;,

1:0~ гввва

Т РИ НОВО 3,АВЕТНА 1ЕНСТА И ПОР'ЕНЈ1Q, НЕДЕЉЕ

1
1

Хри1СЈ',ОВ,о васирсење ~ 0:год,ило ,о,е у први дан седмице~ Q,в.аЈ

1

догађај ~t~поми,њу сви еванђелисти (:Мате) 28Ј 1 ': Марно 16. 2: Луна,
'4. -1'i,- Ј-
""lii -.-: -.::- , ·20·· 1-Ј·.- Они
-ОВ181Н _-.ё•.
- -11 Н,...0. н,а-----и-ају
- ·'"'
1
- .. , __,_.~
з,,_В-_·.. Т8Ј дап--.-u д!':iн-·,ом rr1 о·,'U~по
ll'И
-·дњ'и-,м' t
,"-'- ~--
1
.· - .,_. __ ,_
1
1

11

нано ће га иаснијв нвэвати хришћенени пиоци, већ прв.им дан:ом

еедмвце, а не пружају ни било какав, наговвштв] да се 'У том даt-1у
.одржавало ' Dоrоалуж,ење у чает Христовог ааснрсења.
1

Збот, ове очите чињенице, теолози ноји, 11r1еле· да д.онажу· нано

се недеља светковала већ У' доба впестопа наводе за то нао доназ 1

иснључиао три новозаветна 'Тенета: 1 ~ Норинћанима 16i] 1'~2; Де,п1а

20., 7~11,i и Отнриаање 1 1 О,., О чему је реч 'У овим тенетовима ~и
i

. моте ли· се из њих ависта аанључити да су-- хришћани већ у д,,0 Ба

1

апостола светновави први даt11 седмице ипи н1е!дељу нао сво] прва..,
нин у.ме:с:rо суботе н,оЈу су светновали христос и: Његови ученици?
Први геист гласи: нА аа м~;.1лостињ,у свегимв, нао шго уре,д11х F10
црнвама Гали,тџ~Јсн'И,М онаио и1 ви чините, Сва~и1 први да'В недеље
1

нена сване 'ОА вас оставља ,но~I себе и снупља ,н,опино може, да, не
б-ив:ају зо,и,р ања над дођем. ,А над до'ђем, ноје нађете аа вредне
1

оне ћу ,с ,n;осланици1ма послати у Ј ерусапкм нена однесу вашу по­ 1

м.оћ~ •• ( 1,., Норинћани:ма 1,Б. 1-З} Иараа •., нод себе", Х. М1енrе прево­
1

,д,и са » in ,s e'in,em Нецве- (код с-воје нytie).

1 1

У пролеће године 5S. или 56. после Христа, апостол Павле .]е
препоручио верницима у Н,о:р ~ин;ту (нао што ·је ,:;о препоручио и1 дру.. 1

rим црнввма), да 0 дваЈаЈу с:,редств,а нао фонд за помоћ сиромашнима

1

у Јеруса:л:имуi 'По том плану, сваном в,ери-ин:у је било препоручено

да нод себе сваног првог д~на у ,седмици ,10,двiоји извесну CYW/
новаца, новино је· моrао да ·у1штед:и, и да т~ј новац чува нано би го
могао 1пр,1Q.Цат.и Пввлу нма буде дошао у то место [2t Норивћанима
9 1-5),
1
,,

в"
 Неки теолози 1tњеле да донаж-у иа споменутог тенств да се:
недеља евегновала већ у впостолсно до·ба.1 Међутим,. и,з сnомену... 1

тоr текста не може се то аанључити, Тенст нв говори да се тог

вана обављало богослужење за време ног се саиупља:о прилог .з1а
сиромашне, већ (напротив) наглашава д:а свано "нод себе", ,,нод
с-воје хуће'1\, одввја дар за сиромашне rи да га. чува дон; Павле не
1

дођв да га принупи, Да су се хришћани апосголсног времена С.-а ... 1

нупњали првог дана ,снэ.,дмиц,е.t т], у не,двљу на Боr-о:елужвње, Павле

не би требао ~а препоручи д·В сва но но,д себе, у својој Н:)i11 и,. остав­
ља на страну свој д.ар. Тај би се дар с1анупљао у црнви ..
Апостол Павле је препоручио у веаи са принупља·1-ь е.:м. дара ва 1 1

сиромашне две ствари: време [првог дана седмице) и место (нод

нуће)1. Зашто Је то учинио? .Да ли зато .ца1 би повећао уrпед првог
дана. седмице? Нв! То је учинио да би осигурао обилније 'И ycn.eш,i
ниј1е принупљвњв нада буде с.ам лично ~ошао:: ,,Да не б:и:аају з-б~·
рања ,н;ад дођем.' (1 .., Норинћанимв 16, 2]1 1

Павлов план о свнупљању -дара за сиромашне садржи у саби

четири нарантеристине:
1 Ј дар је требало ,одваја,ти периодично (сваког првог данв у сщљ:,~
МИЦ'И)t
.2:) пично [са а-ни од вас],
З)1 приватно ( нод свбв, нсд своје иуће) и 1

4] пропорционално ( но11ино 1но може да ·уштед'iИ] (1. Но1р11-1~ићани м,в

1 1

1611 ,2]"1.
' 1 -· .· __ ._ 1

Павлова првпоруна да се: одвајање ~ара за сиромашне врш,и

првога дана у седм:и ц.и има праитичаи мотив, ,а. не теолошни. А~-о 1

6и Се ченапо да се о·д~'вајање· за потребе сиромашних врши на кра .

1 1

ју месеца, могло б,и Се десети да човвн буде празник ру,н:у' и прва .

1

:но.;r џепа. ·з:драв.о fiуџ е.тира.њ.е иде У' 1nри.лаг сед-мично;r одвајања.~~:
1

А зашго ,пав.ле пре:поручуј,е да то буде првог ,дана у с1е.ц:мици? Поr" 1

энаго је врло добро ,.q,a су Јевреји светновапи суботу,, седми дан,

-и: 1д.а у т,0 м, дан·у нwм]у обввљали нинанве рачунснв ил:иI новчане
1

трансанције, По ј еднодушном мишљењу свих о6јеитивн:и.х и најис­

1

таннутијих истраживача цривене историје, субо·ТУ су сввтновали и

хрИ~Ш ћани апостопсних дана, зато изгледа раабориго ш1· 01 Је Павле
1
1

препоручио хришћанима да nпа.нираЈу првог да,.на седмвце, то [ест

Qдмах након суботе, шта ће да одвоје аа сиромашне пре ,неrо што
1

ће друге потребе смањити њихов 11рих.01д~,

Наведени. тенет из 11 Но.рин1iани1,м,а 16, 1-31 nре·пор.учује .о;;а~
лв 1рrазборит,о планирање да 6;и се осиrурала обилна и. редовна по-

164
 . •.
моh сиро,~а1:шној браћи у Јерусалим·у. Иавлачити нено друrо ана­
чвње из овог тенета, нао на, nример донааиввти 1дЈ1 он говори у 'nр:и­
пог сввтновања НВД ВЉ,е у до15а впостола, ивно то чянв нени теоло­
1

зи, значи: и снривља·в.0·rи смисао Павлових речи.

1

Св едDЧ'анство :R~ Crai·gai, бившег пряпаднина Јеврејске вероие­

1 1

повести, а седа кришћанина, такође ће нам помоћи д,а прваипно

схватимо цитирани тенет у номе апостол Павле саветује хришћани~
ма Норинтсне црнвв да свани нод овоје нуће с:абира и одваја сва..
ног првог дана у седмици ~а,р аа сиромашне. А: •. Cr.aig сввдочи ово:
1

.. Рођен сам и_ васпитан у Је-врејснај вероисповеете. Једно од пра­

вила којег смо се ми држали јесте да у суб 0,ту· ~не носимо новац, 1

чан ни надв идемо 'У синагогу на. богослужење. У недељу Ao·waa,

б~~ вод нас [едан епужбеиин из синвгоге 1да сануnи наше даро1,,е.,, 1

но.ји су били спремљени и чвнапи на јњега~ Н,ед:а~'В;НО сам се осв,едо"'

чио .да је мало њих, nсим оргодононих Јевреја, упознато ~с овом
традицијом., у:в·ен сам сматрао да 1],е управо ово имао апостол Па1&-·
пе на уму над је Норинћвнимв саветовао да н,о.ц · себе у не~ељrу
сн-уnљаЈу д·арове аа сиромашне и З1а црнвене rn1oтpeбe·.:ii Према то­
ме, тенет у 1 ~ Норинћанима 16 .. 1.2Е сведочи у прилог чињеници да
су хришћани из Норинга оввпновапи оуботу, а111~; су се по сввету
самог апостола Павла придр!:l~авапи трад,ици[е д'е1 у :неде1ьу нод сва­
Јих нућа 01двајаЈу дарове ноје би касније предели овлаш·ћен1км
особама.
Дру'r1и1 текст ~1,оји се 10,6,'И'ч1но на.во:д!И нано бiи се донваало да С'У 1

први хришћани светноваяя нвдељу [есте извештај апостола л:уне, о

_је:д.1-1ом свстанну у Т~оа,ди .. 0.А,РЖаном првог дана седмице ·уочи
1

Павловог довасяа.
Овај Лунин ИЗ~'Веwтај гласи: .,А у први дан не:деље,, над се св­
браше ученица да ломе хлеб, говораше им Павле, Јер хтеше су,-:р. а- 1

,-_
дан да. . по,,
-. - ~ .
,Је·~ и,- , протеже
. . ... . , , ii= ...-. - .. t.. .
uв.свду до понопи
1 . . -
.. ',И·-- 5- еху
1 . - - многе
. . -.. --- . . ;.-:· ·:t:. ...
свепе
горе у соби где се бесмо сабрали. А сеђаше на прозору [едно мо·м ...
че, па имену Евтих •. надвладано од тврдога она, и над Павле гово­
раша многе, нањв с,е: у ону Иi паде доn е с трећега пода и дигоше га
1

мртва. А Павле сишавши паде на њ. и аагрпивши га рече: не буните

се, јер је душа његова у њему, Онда tизиђе торе, ·И преломивши
хлеб онуси,И довољно гов-ори до саме зоре 'И тано отиде, А момче
1

доведоше њиво, и утешише се нв мало." 1[Д,ела апостолска 2'0t

7-12)
Нени православни теопоаи заједно са неним иатол.ичним и 'Про"
тестангсним тума,чима овога тенсга, и·стичу следеће:

65
 1 ) Да [е овде очигледно реч о боrос.л1ужењ,у. о мол итвенем са­
станну, о питургијм, јер су се хришћани сакупили ,,да ломе хяеб",
Па :и многе светиљке· ноје оу гореле наводе нао д1снiаз да Је говде реч
о богослујнењу.
2) Тврде да се ова] састанан 1о·држ:ао у на,дељу уве'че.1 уо.чи
понвдељна.
З,) Та-нађе тврде д.а је то био редован еасганан, ствянв пранса,
а не ванредан сасгвнан због Павловог 0ДЈ1асна1· нао што то тврде
адвентисти . 1

Јесу пи ова тврђења тачна или је истина улрав·о супротна 1

томе?
[ 'wi,1,

Мон.~;е ли се са сигурношћу тврдити да се под израаом .ло­

мити хввб" у· овом тенсту подразумева одржавање е.,ух.аристи_је
или Вечере Господње и да еваиђеяиств Луна говори овде о редов...
ном одрњавању богослужења у· први дан седмице, т]. у ,1,,1ед,ељу?
Пошто је саствнвн почео увече првог дана седмице, ,а .ломље­
њ1е хлеба" тен поспе повв наћи (Дел,а .20,, 7,. 11: )1, и да 11е Павпв еа­
тим продушио rовор до зоре .и нрен.уо на пут-· све ово води нас 1

на закључан д.а се овде ради о ванредном саставну, а не, о редов­

ном или уо6Ич'а]еном саствнну. Зашто ,15и се главни дво 6огослуL"
неењв обављао после пола ноћи нада f:Y' сви поспани? "0,в,д е· еа дакле· 1

не ради о редовном богослуњењу, већ о, Једном ноћном опроштај"

ном састанку оргвниаованом због Павловог одпасна из Т~ро аде~ 1

Нанав јв то био ноћни састанан? Д,а ли се под изра.эом ,rЛом" 1

љење хлеба" увен подрааумева Вечера Господња или ,е:ухаристиј,а

ипи тај изрва има и друrа значења?
Хришћансни писци каснијих векова ·употребљавају израз: .ломи­
ти хлеб" нао гехнични иараз за Вечеру Господњу, али 'У' новозавет.. .
1:1и:м списима овај иарва има више значења.
Еванђеписти га спомињу у вези са Христ·о1вим '-tуrд-ом храњења
мно.шта.а; п а узе оних пет IOl;e-.б. ова и д.ве ри б· е.;. и поr.лiе·дав.ши на
• ·, ], · &

i ~
.:• '·. · ,"·, , ·. ·.-: "1 - • - о - .- " -.-1· •• • _. •' •.• ' .•· Ј . " . ,· • • _-. . , 1 , ,·ј - . ·. -~ (•· • '; ! • ] •

небо благослови и преломивши д,аде ·у ч:еницима својим а ученици 1

народу." (М,атеј 14,. 19; 15, З Б); у вези С,а1 Последњом Вечером [М,а­ 1 1

теј 26, 26; .Луна 221 19rJ; и н.а.д Је јео са св,ојим учен:иц_:и,ма пасле
васнрсењв (Луна ·241· 3,0.35]. д.ва пута се овај израз спомиње .ца
обввежи почетак Павловог једења у Троади: 11Оида изиће горе, и
прелсмивши хлеб ОНУ'СИ. и довољно говори .до саме зоре" ('Дела 20~
1 (). и на лађи, на путу· у Рим: .,И ренавши ово уае хлеб, и даде
хвалу Богу пред свима. и преломивши стаде јести" (Де·.л:а 27, 35)~
д.ааnут о,ва:ј иараа обелеtнав,а 1омље1ь1е хлеба В1ечере Господње [ 1'.
1

Норинћан:~1ма 10, 1.6; 111 24), а1 двапут обележ,ав1а аајвднично л:,о;м....

љењ·е хлеба верних (Депа :2~ 4 6: 20, 7)Е 1

Иа наведених јП1римера ·а1идимо ~Ја израз 1ЈilО мљењ,а хлеба" мв­ 1

н~е анвчиги .лочетан [едења", ,rдруш.твени еаотенвн верних" и:11~t

.вгапе" и ,д вап:ут се 10.вај израз односи на Ве"-11е·ру Господ1-ьу~
1

Ноћни састанаи у Тр сћв.ди: fЈио је друwтв е.,:ни састанан, агапе, 1 1

з.аједнична, вечера верних из т:ро,аде, ,а. не боrоСЈ1ужбен,:и оастанви,

молитвени свстанан, литургија или Вечера Господња. Иавешгв] еван­
ђелисте Лу1н.е не спомиње ни молитву·, ни певвње, ни благосиљање
чаше, што ,б,и било нарангеристично да Је т,ом п1рилино,м одрж:1~на 1

Вечера Господња. Пав.ле Је c:ar., nрел,омио хл е16 И јео" Чан се ·,н, е 1

1
1

спомиње 1А,а Је ,,блаr,ослов.ио хлеб", не спомиње се Н'И .чаша" и.пrи

- - -i П ЈI r.11т·
..·-. , . е• ~,l!:li а· tiЈ·~ ·п. р-, е·.\п--. ом
,.,на.. ...-.~DЖ_ _ , с-,Н_!Ј'~1 _ и се спом-ињ . . - -- - - - - -љ v· " D-.~ i.,, ·ч,_._аш• · fl
...· е·• н-" •~.:.~1 ·~11!oiu
i:'i·
__ nд
l!i,,I 1 - О
~•••
1
j(,il ·у
·

лио вернима, Из свегв овога ~јас-ио се види д1а :те овај ноћни саста­
нан у Трсади, одржан првог д;ана седмице, б иа ванредан, а не 11Р&-· 1

доввн састанан и да то ниЈе био боrо-с·лу.ж.Бени састанак. свэван у

сврху примања причести или1 В,,ечере Господње, већ дру,wтвени са-
станан верних или агапв.
Нада је тај састанан ,одржан? Пошто је тај: евотанан одр,жан
увече и тоном ноћи, да Л'И израа .праог дана седмице" означавв
ноћ од су·6;оте на недељу ипи од недеље на n.о,н:е·дељан,? Нени тео­
лози сматр,ају да 1е то била ноћ о:А недеље на понедељак и да .~е,
то био састанак на номв је ·D:д,р·mана п1итурrија и1 вернима подељена
nрiичес,т ~·
Већ емо напоменули, у што нема сумњ.е, да је ова] Јно,ћни 1

састанак био ванредан, а .мо:гл1и смо и1 ,ца се· ув, еримо нано у ,Л·уни­ 1

·н.- о-::-м
[ . · ·.W.U• ·.- · · · ената на о· ен о·· ву.· нојих 6·· иемо моrп·- ·и, -~~~lt1iiiil
. - иавештају нема еле· м . ~1 _ : ·- ·_1 · _ : ·.- -~n11~ _ · Л . ·_ ~ · _:·· .
-
1 _ ··_ 1
-
!f.il!il\i ,J'L · .. '·.·-·- · ,_.1 · .. _ .. __ ·1_.
0
""'

ључити да с:у· се верни састали ради примвњв причести. Видели С'МО

да израз .ломити хпеб" има различито значење - обичан обрен,
эвједничии оброк или агапв 'И Вечера Господња, У споменутом тен­
сту све пој'единости1 иду у прилог за'нљу.чку да су се верни сЕНЈТ,8.·
ли: ради одрњавања звједничне вечере - агапе, а не ради; при·
чести,
Понављамо 1п111та1¾Је: Д;а 111и је тај састанен одрtнан .ноћу ,о,д
1
су~боте на ·.1,1ед,ељу ипи од недеље на понедељанј Знатан: део наго­
личних и православних геолога сматра да [е састанаи одржан у
недељу уае ~ч.е односно од недеље на понедељан, Они ,сматр,ају да.
1
1,

се Луна дрi}Н,ао риманоr, а ив [еврејеног рачунвњв времена~

 По римсном рач1уна1њу дан почиње у пола ноћи и тр1аЈе до ИАУ~
ће, половине ноћи, а по Је-1Зрејсном р,ач,у1~ању д,ан почиње эвпаснем
сунца увече и траје до следећег эаласна сунца и~ућеr дана,
Ног се рачунања, држао еванћелиств Луна.? Много }в· вероват­
ни]!е да се Луна дрвt,а,о, ·}еврејсиог рачунања времена, неrо римсног,
Ово мо:У.емо подупрети чињеницом што се Лу;1.11а држи Јјев.рејсиог
рачунања нада нас извештава о Христовом погребу. 1,,'И да.н беше
петен, и субота ссвитвше." (!11y1ia 231, 54]1 По, Ј евреј:~сном ,систему·
1

субота почиње у петан увече и траје д10 суботе увече, у· Делима

апосголсним Луна стално употребљава јеврејски налендвр ~[Дела 1·2,
34: 20, Б~• 16'ј, 1-3)~
Ано се Луна с..пу1кио [еврејсним рачунањем времена, што _је
врло вероватно. онда је саствнаи у Троади одржан ноћу п0 ,д1
суботе
иа недељу, Ноћ од суботе на недвљу ~с..матр,а се прв.им даном, то Јест
ноћним де,л,ом првог дана. Ано би Павл е светновао први ~ан, 11-0
би у овом 1с.лучају била само Н'Оћ од С,У'бо,те на. н·е·дељуr [ер је затим.
11
цел ог дана путовао, Ованво .•. .сввтновање нијtе било дозвољено у
суботу, а не би било ви добар пример за свет-новање недеље, Из
наведеног извештаје мажемо прв занључити ово: Павле· и, његови
пријатељи, нао добри Јевреји ноји су увек еветновапи субо 1у (Дела 1

'17·. 2.-З: 1 В, 4Ј 1; 18, 1 З.; 13 44~.42.44)1 rНИсу могли нренути

1. -
на .nyr·
-
у
суботу, већ ,су то -уч1инили нпр:в.оr дана.''" (Деља 20, 12)~ Мо.гло би се:
1
'"

претпоставити, што фе више него вероватно, да се ПавЈ1,е1 у суботу

пре подне састао св вернима у Троади на редовном бого с:пужењу~ 1

Увече. након заласна сунца. пошто се аавршила субота, верни су се

опет састали. са Пав1ЈП1ом да се опросте ·и .ломе ixлe,б'tt а њиме, 'ТЈ~ 1

да с њим о,бедују.
1

Нов-и завет нигде не џдрвђује дан за слављење Вечере гос"

подње или причести .. У Делима 2, 42,-4-6.~ спомиње се 101~6ич:ај првих
хришћана да .ломе хлеб" заједно по нут1ама сввии дан, ·у· 1: . Нори1ж
ћанима 11 1 В,~20.33~34 ,rде се изричито говори о Веч ери1 Господњо]
ј
1

не .сломиt,ьу се време и дани нада би требало ;Да ее одржава]'у

тавви састанци. Иаричиго спомињање .првог дана свд,,ми:цеt над 1
1

се Павпе састао са хришћанима ~з Троаде да ,ЈЈоме хлеб", моrпо

је бити мот;и,висан-о .не обичајем да сеј одржав.а_ју састанцв на тајi
1

двн, већ несрећом lioja се те моћи догодила - смрт· онаю:ним па... 1

дом. Евтиха са трећег спрата и с.1удни м васнрсењем ноје Је Павле

1

учинио. Овој епизоди Луна је у свом извештају посветио најви,ш:е

простора (Дела 20t ,9,..10Ј2),. дон се ломљење хлеба спомиње врло
нратно (Двла 20, 7]. Ова] необичан доrа.ђај остввио је ња верне, в:е.з.
сумње, трајвн утисак и авто Луна нијiе пропустио да э,абеr.е:,ни и
место и вр,е:ме мад се та] догађа] деоио~
Др,уrи рваяог аашго rje Луна епоменуо да Је у [роади првог
дана седмице Павле са вернима ,rлами.о. хлеб" био 'је да. nруж11 д·о . .
д,атни хр,омопоwни :податан. Јl!уна је њепео 1да помогне читаоцу ~,
лаишем праћењу Павловог п.утовања~ У 20~ и :2'1! ,., поглављу Лу.иа кво
очевидац ~пише у првом пицу· множине (Дела. 20~ 4-15; 211 1-18.')
,и даЈв тринаест напомена у вези са Павловим станицама на њего...
вом путу У' Јерусалим.
У светлости ових. разматрањв мож.емо аанњучиги да Лу-:к'ИН
иэвеџле] о саста:нну· ад-рж.а1-1:ом у Троади у први дан седмице не
nр,ужа нииавав воназ о редовном светноввњу недеље у впостопсно
доба. Прияина, време и начин ·Одрн-tав,ања саствнна сведоче да jie
'ТО ЈБио оанре.,дан ,а не редова'н еаегаиањ Луна спомиње iдан и в:ре­
мо састенна не зато што 6и1 то била недеља, већ: 1] зато што· је
Павле био спреман ;да 'ОТП'УТ'у}е (Дела 20~ 7). 2"1 вато шта се те Но·..
ћи догодило чудо са Евтихо,м 'И З) вато што је Нiелео да1 nрун;и ЧИ··
таоцима хренолошне податне нано би панше ,с1нэдили П,авлово, r1;y ...
ювање.'
Трећи геист н 0 ј1~1 0611.1.t:1-110 наводе вани правоспавни и иатолвчни
1 1

твопсзи да ,б,и доиваапи нано се недеља светневала већ у апостол­

сно време. су речи апостола Јована из Отнривења 1, 10: .,И бијах у
ду.ху у дан Господњи." С-помен·ути твопоаи тврде .да св тај изрва
t.може односити само и једи1но на недељу, ~,1; да Је то заиста да.н
н. -.. ,u,...Ји су· хришћани
1
__ : • : ,n., , , 1111.1 ,-1
1· Y1I 1 ~у· · до
11:1!,ii:!ii'~,
-l.!l 1 U P! впос тола пвваиовали" Ј
· - ·=а 1 ·_ •• • _ . • •• ~ • ~ • , . .,;tUi,11'~ ;; _ , ~

На понову чега они то, тврде? Иараз Јrда:н Господњи" у ана­

чењ,у недеље први пут се сnоми1ње. у апонрифном Петровом еванђе...
љ.у нра}ем дp yror вена, 1

М, еђу1-и м иовсааветни n исци ни нада не 'УП 0~требљ,ава.ју иараа

1 1
1

~,да.н Господњи" у значењу недеље, Они за недељу досл,едuо упот­

ребљавају израз 11ПР ВИ 1
.дан седмице"~ Апостол Јован Је :nр.иближн:о
у исто време написа-о Откривење и своје Еван1}ељ е.~ Л'ОГИЈ'ЧНО би било 1

оченивати да и у свом Еванђељу уоо.треби исти иараа, нарочито

над нас иавештава о важним догађајима, о Христовим јављањима
после васнрсења. Апи он то не чини, већ употребљава за недељу
иараа ,1nр аи дан седмице". i·i·A у први дан се,дмице, д:ође М,ариЈа.
1

Магдалена. на гроб рано, Још дон се не беше расвануло." (Јован

:201 1 Ј "А н,а,д, би у вече она] први -д,а~t недеље, и1 врата бе,ху аагво­
рена где 1С е· ,Беху ученици његови снупили од1 страха Јеврејснога •.
1

дође. Исус. и стаде на ар.ед.У ~~ рече им . ,(Јован 2ц.~; ~9) A~H Q1 ~}е Ј IH 1
недеља већ нрајем 'Првог вена. добила ново име ,.дан Господњи",
очвнивапи бисмо да апостол Јован употреби тај израз; у оба списа, 1

у Откривењу и, у Е·в.а,н·ђељу. пошто r:y· оба списа написана при­

ближио у исто време и на истом географском простору,
Не може се дан.пе тврдити да се под изразом ндан Господњи"
у Отнривењу 1 ~ 1 О. мора подразумевати недеља t иан о то тврде·
нени теолози.
На основу Библ и:је и нонгенста мо,;11~.е·мо за израз 1rд,ан ГocnQrk
њи" у Отнривењу 1 ·110~ дати два аеровагна тума·ч ења. Ан а узмемо,
1
,
1 1 1

иараз l'iдан Господњи" ·у дослов.ном см'и-сл:у. онда тај израа па Биб­

ли,]и може д,а значи [едино дан суБотн· и,~ Христос 1е господар или· 1

rоспод суботе, Јер Ју Је Он основао, бланзсвовио и посветво. Су­

бота је Христов или Господњи ~ан (Марна 2, 28}1~ Исаиј,а изричито 1

нааива суботу н'СВети дан Господњи" (Иса.ија, 58. 1 З]1~

Ано израз ндан Господњи" ехвагимо у симболичном смислу,
онда се под тим изразом подразумева .,.дан Суда Б 0~11ijer'' илt·, 1 1

, •.д.а1,11 Христовог дру1гого доявсна"~

Дан Христовог другог доласна, рагџв!в. Д·ВН суда Господњег
главна је тема Огнриввња ~1 џенгравнв тачна сване Јованове !В'И"
аијв, Непосредни нонгенет наји предходи ~·1 следи изјави 1~mз, Отнр·~
вења 1, 10. садржи поунв ноје се недвосмислено односе на есха­
топошни дан r·оспо.д.:њи~ на дан суда, ·у претхо.дном тен,сfУ Христос
Је приказан .нано долази на об,лану, :И видеће га свано оно" (О r-­ 1

нривење 1-. 7) Насни1је се исти нсин човечи] и" · јавља Јова ну· ,tc.a
m~;то
1~

српом у руци , ~ ~ да 1n·о1нњеi зема,n~ 1сно1' (О;т,нрив.ењв ·14,, 14.1.Б:Ј'~

Ж1в:tва ]е симбол краја свега, дана суда,~ .. · · · · . ·. ~ ~
Јован 'је rданп1е био у духу пренет у Бу,дући славни дан Господ­
њ,:~ и1 оданде ,је посметрао многе приаоре моји ·су му би.л1и: понааи­
вани у низу виђење.
1
Придев ,,rосnо1д,њи употребљен [е у :Новом аавету само два'

пута. (1. Норинћанима 111 20; Откривење 1 Ј 1 О) •. Павле га 1уr1отреб"

љ ~~ в·· · ,u ·у· иа-·-.. р· ~-··З"У.· " ··В-
, . еч ,v
t,:i,•p ~u. Го
· . '·С''П ~д· n о·: . ринћ
1 ~ Ui . ·_ ,_· а·,н ~~1-.r1и , . 2· ,о '1 а Ј· ов_::_(<а·1,нr
11
!1!:1, ,i!:!jj _ ~- - .1 v··,i'p,:.i·g
.- .• 'UL Q ( !lАГЈ. .~!"'ЈЈ ·1
· -:1 · . ; 1- ..... ,
1 1 1

у иаразу t.да11 Господњи" (Отнривење 1.,, 1 ОЈ. Уместо поевоивног ге­

нитива ,.дан Господњи" чешће се у Б,:иблији уп·отребљав,а обичан
генитие t,дан Баг,а'' r, .,дан Господе(': међутим, наши преводиоци
танвв генитива рад:и1,је m:ре·в:аде: посесивним генитивом, )е р то 'В'И-· 1

ш:е одговара духу нашег [езина. Тано. на пример, наш тенет 1. Со,лу~
њанима 5, 2~ гласи: ~1,Дан Г,о,с1nодњи д,оћи ће нао пуnеж по ноћи",
ДОН ·Се У ОрИ.ГИНалу· употре,6,ЉаЕЈ,а 11Зр8:3 ндан Господа": (обичан ге"
нигив). Иарааи ,,дан Господњи" и ,:да_н: Г,осnод'а" анвче у Отнривењу

701
и у многим другим списима Старог и Нов-ог завета дан; суда 'И.ли
дан Христ·о·в, оr дpyror долаена [Јоило 1; 15: Соф· 0,нија 2~ 2; 2. Пат..,
1 1

рова з, 10;. Откривење 61 17'; 16. 14)i Можем,о поуздано~ у·СiuрдиЈИ

да. је апостол Јован једанпут упатреfi;ио израз, .,. ,да:н Господњи" нао
вариЈвнту општег или уоб'Ј~tа,јено:г израва , .дан Господа", нао што
апосгол Павяе само Једанпут уnотре'б;љава иэраа ,.~Вечера Господ..,
ња" умес.т~о уобиt1ајеноr израза. .лоиљење хлеба"~
На темељу ових разматрања мо~,не:м·о аанључити 1да се иараа
,,д,ан Господњи'' у Огнривењу 1, 10. нипошто ве односи: на недељу,
Ано тај иэраа узмемо у досп:ов,ном с·.м;,испу1 о,нд.,а се он може ,од­
носити Јед:ино 'На су 6:оту. Већина тумача ипан :смаrр а да 1е Јован ·у;по-,
1
1 1

требио и.зр,аз, ,.дан Господњи" нао в.а.ријанту уо6ичаЈ е·ноr иэразв 1

0,д.ан Господа·•·~., 1.дан Бога", н10Ји се у Светом 1:пи: 0:м1у· увви односи; нв
1

дан Бо:ж.јег· ,суда или дан Христовог славног 1друrог доявсна,

Из претходне анвливв тр~1 новозаветна текста (1 ~- Норкнћани­
ма 16, 1-Э;~; Дела апостолова ·20 .• 7-12: Откривење 1, 10 !Но]и се 1
),
1

често наводи нао доназ за светковање 11едељ,0 у апостолсно ~доба,,

МОГЛt-1 СМО непобитно да ДО·Н.В.'Ж-8МD ИВНО споменути ТВНС-ТОВИ Не 'СВ~
дочв у прилог еветновања 'Нед[еље у впостоясно 1д,01·ба1 У Пр,воЈ посла-
1,и:ци Норинћаниме ·1 в:., 1-З, нао и у Д1елима вппстолсним 20, 7-·12~
спомиње се први .да:Н седми:це, и то у прв.ом с.лу1.1аЈу " да педсгаине
п·рt1ватно саиупљање ередсгава за cиpoмawtr11,e. у Јеру,с,,а_лиму. а у
дpyrDM слу,:1а,ју да О ПИШе 'В:а'н·редан Павлов свшанан Са. вернима у·
1

Троади и 'Ч:у до ноје се те· нсћи збило - Ев,тихов nrrд св трећег

1

спрата '~-1 његово веенрсење .. Твнође ,ам,о, могли да устiановим,о нано

се израз .дан Г~оспо,дњи'' у Б,и6пији најчешћв уnотребљава да: б1и
обвлењио дан суда Божје1г или Хрио,0 '8,ОГ .ДОЛ'1В GНS, а пророн И1оаи:,Ј,1
1
1

ra уnатреб.љ,ава у аначвњу су 60 та. У з·начењу недеље овај, се изр,аэ

1 1

у Б·иблији иинвда не употр·еб. .љава~ 1

1 1д Р .n ~ Ми.пин, о,р~ cit, стр. 67"'

2 S~ Baao!1iocch1. lbld. р,. 1 on..
а Л~ Ми1nи:н. ор... ci·t. стр, 5,'7-60"
4 S,., B-a.cн:;.l1ia.cchi1 1Ыd~ РЕ 1' 1 '1 ~
1

s Л" М1илин. ор~ cit, стр. BD·. • у

11
 Осим споменута три новозаветна тенета (1 ~ Норинћанима 16, 2;
Деља 20, 7-12,. и Откривење 1, 1 О) ној и се често наводе као доиаз
да се недеља. светновапа већ у апостолово доба, иана ее ,111.3 тих.
тенстова то не може занључиги, постоји јаиа тенденција и.од неНИ"Х
мод,ер,них теолога д,а се апостопсно] ц,рив~,, у Ј е·русалиму· припише
1

одговорност з,а напушгање суботе и увођење недеље у хришћансиу

црнву.Гано. нпр, [едан од тих теолога т·врди да. tje. та промена учи-·
1

њена на сабору у Јер усалиму~ Он пише: •• Пош·то Је ry на: сабору

1 1

било диснусије не само о 'обрезвњу, него и: о осталим закон:сиим

проп исима у ноје спадају и: стврсзвввтни јеврејски правни ци са су .
ботом, то значи апостоли поучени д:·у.х,ом Светим све ·те отарсза .
• • • 11

вегнв прописе nро·rл.аш:ују за необаввзив и безвредне ·у новом ав-

ве,:у', Све. ,r:ma -~ суботу." · · ~ · ·
Одгсis,ара ли ова тврдња чи1-ьениЦЈ~:? Шта .ie .на са бор у. _-у. .Јеру:
1 1 1

салиму унинуто? ~ . ~ . . . ." . . .

< Године ·49'. састао се сабор у Јерусалиму~ Повод ·.за· ,сазивањ,е
• -

сабора било Је препирање rНО је је настало У· црнвк ·':i Антиохиј1и

1 1

иада су у њ,у стигли нени агигатори из Јерусалиме ·и почели да уве,..,

раввју браћу: ... Ано се не обре,шете по обичају Мо.јсијеву~ не: можете
. -

се спасти." (Дела апосголснв 1S, 1) t,A над поста распра, и Павп1е

и Варнэва не мало се препираше с њима, одред,ише.· да Павяе и Вар­
нава и друп, неки од њих иду горе и апостолима и старешинама
у Ј ерусалим за ово питање." (Дела 1.S~ 2) Многи од тих стерешина
1

раније су припадали фврисејсно] грани 1Удаизма .. Ови су изЈавиnи:

.,~ ~ ~ да их в.зља обрезати, и \з.а11оведит·и да држе ааион МојсиЈев./
1

('Дв;;па 151 5) Ово је: изаавапо ,,ttн естоно расправљање" ·(Д еЈ1 а 15, 7).
1

У ,д.и снусији ноја Је настала говорили су Петар •. Павле Иi Варнаве.

1

Петар Је изнео своје иснустао у пагл1е~ду обраћења p;имrc~air папе-

тана Норнели]е. Истанао јв на основу' отнривења маЈе; му Је бИЛ·О
~
72
дато да Бо·г не прави разлин1у између Јевреја и незнаб ажа,ца и д.i& 1

св саи спасавамо ми1ло·шћу Господа Исуса (Д1е~л1а, 15. 7-11). П1а'Е1,д1е

1

и Варнава су навестили како, је Бог њихов ра1ЈЩI посведечио чуд И-Ма

1

(Дела 15., 12)~ На краЈу, узео јје, реч Јанев наји 1· е nредс.едава1Ј сабо­
1

ру·.~ Он Је предложио да се хришћани tиоји су се обратили из незна..

бrоwтва осд1ободе од обрезања,t 1ноје [е знан припвдања Је1р ејоиој на.. 1

ЦИЈ,И t али да И1М се напомене Д а се ,.~уздржава]iу ОД онога што ј В

1 1
1

оенврњено ~11д,олима. од блуд,а, о.ц удављенога и, од нрви, јер Мојси­

је има о:д старих времена у свим rраtд,о,вима. своје проповедннне
ноји1 га свене суботе читају у синагогеме" (Де.:.па 15. .2.0,21 )
й

Јаковљев предлог био је прихваћен rи. ф ормулисан у uб,линј·у 1

аанључна но',ј И1 је ппасио: 1,Ду.х СвеТ~и ·И ми одлучили см,01 не став­

1

љати на вас нинвввог другог терета осим о·ви1:х потребних ствари;

да се: чувате од пралога идолсник ·и о.д -крви .и DA удављеноrа и од
блудства/ (Дела 1,5. 29) Павле, Варивва, Ј-уда и Сипа понели ,с,у
1

овај зан1ьуч1ан у об1н11iу писма Браћи у •.Антиох:и ји.,

1

Овде морам,о да нагласимо дп се овај аанњучан односио сам,о

на обраће11е из нез:наfiоwт,в,а - упућен 'је f5и D Браћи ofJ·pa:heнoJ :из
1 1 11·,,
1

11е·знабоwт111а у АнтиохиНt1, Си1р1и],и и НилиниЈи' [Дела 15~ 23)~ Нина­

11
''

ивв новина није била усвојена ноја б'И се тицала хришћана [евре]...
сног порвнпа. Они ау· и надаље обрезивали своју децу~
!Међ1у хришћанима [еврејснсг поренла б,rи11101 1је танвих иоји tc·B
н~.1с:у ми р:или са аанључџима _јерусап·имсног сабора, Они су тврдили
1

~.а нино не може да буде ,д106iар хришћанин ано прво не постане

Јеврејин. то Јест ано не Бу,д·е обрезан. Такви су аадваали много
муне апостолу Павлу иоји Је: ~дрследно примењивао закључан Је·ру...
саявменог сабора, што се види нарочиго из његове посланице Г'[а ..,
лагима, ,м·е·ђу којим.а су еви ен·стремни1 хришћани јевре_јс:коr :nорекл:а
имали доста утицајiа.. Апостол Павле пише Галатима н,оји су nод 1
1

утицајем 010,.их енстремних хришћана почели да. се 1-<\ол~ебају у вери:

1

,1,Изrубис:т1е Христа, ви ноји хоћете ааноном да се опрвадвте, ,и от­

падосте 01д благодати, Јер ми духом чекамо од ,е:ере н:ад правде.
1

Јер у Христу Исусу нити што помаже обрезање, ни1 необреаање, него
вера, ноја љубав рвди." [Гапатима 5. 4-6)
Павлов став у погледу СЈ.16ре-зања био је уве,н доследан: ,t'О·б.ре,.,.
1

аање је ништа, и необрвавње Је НИ'Шта; него -држање. ааповесги

Б,1DmЈих: 1 ~ Норинћанима 1·,1 19) Пав.яе не сматра обрезање више
1
(

потребним .. јер је ,д1уховни Израиљ састављен од обрвћених Јевр11еј,а

и; обраћених незнабожаца путем вере У' Христа t1 послу1ШНОСi и Бож- 1

'7 '3
јим заповестима" То више није телесни Израиљ 'У rноЈи ,се улазило,
обрезањем. већ духовни Израиљ. у иоји се улази препорођењем
речЈу Бон-1јам и Духом Светим, којега jie, симбол нршгвње, ,
Чан скоро ·десет година нанон одржаног сабора у Јеру,салимуЈ
Павлу се пребацивало од стране неких енстрвмних хришћана јевреј"
сног порвнла да противно занључку [еруовпимсног сабора иаст,оЈи да
примени закључан о необрезању .и На Јевреје н.ај и жкве међу не~
1 1

аиабошцима а ,неле д,а постану хришћани. Пошто се Павле 5:В,. годи­ 1

не вратио у Јерусапим са свог трећег мисиенарсвог путовања, под~

нео је извештај старешинама и браћи. 1.,,,д они чувши хваљаху Бога
и рвноше му,:. видиш ли, брате, ,и,о,л1;-~но Jie хиљада Јевреја iKirJ]И веро­
ваше, и сви теже на стари занон. А дознали су аа тебе д,а уч·иw от­
падању од аанона М1ојсијева све Јевреја w1оји неиве међу незнабош....
цима, назујући да им не треба. обреаиввги деце своје, нити .држат-и
обичаја отачних, Шта ћемо дакле сад? народ ће се сабрати јамачно;
јер ће, чути да еи дошао. Ово данлв У'ЧИН'И што ти речемо: у нае
имају четири, човека ноји су се ввветовали Богу; ове уз:м и и очисти 1

се с њима. и потроши на њих нена остригу главе своје.. и сви ће

доэнаги да оно што СУ чули за тебе ништа ни}е, него ,да и са·м
1

држиш эанон и живиш по њвму, А за незнабошце ноји вероваше 1\11И

посласмо пресудивши да они таково нишга не дpttie осим 1да ес ЧУ·
ваЈу од прилога идолсних. и од крви, и 1
СЈ д
1
удављеногв, и од блуд..,
ства." (Дела 21. 20-25]1 t~З,вб р,и:нуто1::т вођа јерусапимсн1е цркве 0
1
1

ширењу твнвих гласина ,0 Павлу (и то чан 58, године поспа Хрисга)

1

и њихов предлог Павлу да ућутна те. QТЈтужбе ,а,м-е што Яiе µам~
извршити аавет очишћења у храму (Д,ела 21" 24), понвзу]е НШ1ИН.о ,су 1

дубо'НО хришћани [еврејсног поренла у ,Ј' ерусали:му бил-и везани уз

1

[аврвјону установу нао што Је обреэањв.!" Ј,У танво] аноЛ'ИНИ биnс

[е првнтично немоrуће промени,н1 х.иљаАуrод.ишњу уста:но s.у на11 шго 1
1

је субота ноја Је била нарочито цењена."

Питање, о оба'в;е·зн,асти и необа 0.езности свегновања С'у6оте ИМ··
1 1

је било понренуге 11,а сабору У' Јер-усап,~им.у\i Да је оно ,fi.и.n.o понре­

нуто1, сиrурио би се И у вези с. том ус·т,ан,овом раз:виле Н1.ес1оке ра­
1

еправв о, иојима би остао трвг ·у яовоаавётниы ,сnисим а1, Нв сме·мо 1 1

изгубити из вида да }е хришћаиотво НИ'Н~о из. ворена и стабла [ев­

рејства (Римљанима 111, 17~19]~ Први хришћани из Јевр,в:,јс1ва сма...
трави су да прихватање Христа не значи одбацивање }е·!арејсне ве­
ре, већ остварење ·И испуњење месија:нсно r очениввња н,ој;е, Је· обо­
1

гатило њихов живот новом д~имензиј~а.мi,~ Процес одвајање онога

што је било ••сенна" [нрвне и ненрвне жртве, обрезање и симболич-

74
ни прааници - Пасха, Пвдесе,,н1ица, Празнин сеница) од онога шго
је ,била рвааносг (Христос и, послушност свим 'Б ожЈим ааповестњ 1

м,а]11. привременог од трајног, 61rиа 1е постепен процес и Не без 60 .nв, 1 1

И тешноћа,
1

О энвчвњу Јерусапимсиоr сабора пише чувени црнвени исто...

ричар Филип Шаф (Pl,Пip Sc'hatf): 1iЈерусалимсш;и: сабор Је аначио
еманципов,а,њ е хрипжt1,ана из не:з,на&оwтва од 06':резања и церемони­
1

јалн.оr за.н10 н1;а~~~ Од са~а јуд~акс~чка на,уна о потреби обрезања да

1

б,-1 се постигло спасење сматрала се иривоверјем, .лажним еванће-

љем.'~
Иако ,)е tјерусапимсни сабор одnrучио да хришћени иа незн·аr,
бошгва не ,мора'ју да се обр ,е:зују,. обраћеници из, [еврејства су то
1

и двљв чини~и~ Историчар Шаф наже: ,tСтзтус хришћана из јевр е],.; 1

ства није био r1р,ед·м0·т расправљања и ааго у nor:neдy њих није б:и:.nа
донесена нинвнва одпуна.' Пошто суБо,т1а није била предмет распрвв­
љања на 1Са1'бору, било је само пе с,еби раэуМЈЬИ'D,о да еви о6ра'Ьени
Је1Ј"реЈи и 06:раt;,ен1и мезна6:аwци светну·ј1у м АDЉ1е суботуi] Апостоли
1 1

но .}и су донели одлу·ну о необавезности обрезања напоменули су 'УЗ

1

т 0, да није~ потребно довавати нена детаљнија ,у;n,уrствв 0 \Начи:ну

1
1

Нt'ив,ота верних пошто о томе доста слушају сване ·оуботе· на боrо~

,сл:у,нењу и:з Мо,јс~1ј€НЗИХ списа (Дела 15ј 21 ]~
Са эанључцимв евборв би:.nи су :дужни да уm ознаЈу хришћане 1

из незнабошгвв Павпе, Варн,ав,а и ввоји ца. браће из Јерусал им1в,~

Hyд'ir год -с:у nролаз'ИАИ, упозн:а,ва.ли су верне са одред,бама сабо·р1В1* 1

ttИ над 'Про,лажаху по градовима, предаваше им да држе уредб'в

·н1о;ј,е ур ед иwе апостоли и сгарешине у Јеру1с1а:пиму." (Д е.nа 161 ~1
1
1 1

Г~lе ,су они ,о чинили и над а? То су ЧИНИ,ЛИ у с,,,60,11 у 6оrомољам'а

1
1
1

и ван њих, ,,.А у дан суботн·Ји изиђосмо из rрада н води rде беше
бо;r·омоља: ·и t:едаеwи rов,ори смо женама ноје се беху· сабрвле," 1

(Де.nа 1 Б~ 113)
Из овог што смо овде ивнели јасно се ВИ!ДИ, да на tЈ,ерусал,и:,м­
,с~~.ом ,сабору није ун-и,нуrа су15,о,та.•. већ [вдиио ,о-брезање и да СУ 1

хришћани из [еврвјствв и неанабоелва 'И поспе сабора у Је·русал·и·му

светноеал~,1 с:уботу ~
1- л
- -~ м· · ·· -
- .r 1И!ЛИН1 ОР~ с 1 t.-- · · - в~· ·.2-,'·•
стр!
2 S~ B,a,cchiocch'i;I А Hfs.to.,n cal (nves,,tiigation of the Ris.e of Sun,d,ay
1

O 1Ьservance1 in Early Chrstianity, Р~ 147_

1

3 s,, в.ac:.clh,locchi1 iЫd. р. 147~

4 tЬ,ld. PF 149"
. · . 5 Phl~~P Schaff. Н'fstory of ApastaH c · c.hristlairn1ty. р. З.41~
1 ..
i
•'

6 IЫ:d. Р~ 3·48.

75
 12~ глава

А.ПОСТОЛ ПАВЛЕ :и СУБОТА

Нене савремене апологете недеље н-селе да прика~-ну апсстопв

Па впа вао ~противни н:,а, оввтновања суботе и пионира ув,а;ђ1ења не..
деље вао хришћансног празнина. Тано над [едан од њих јп1ише р
хапшењу апостола Павла у Јерусалиму и о ономе што јв том xa_n~,
weНiy предходило наводи стих: ,,А пре тог хапшења апостол Јаков
и, јер-у,салим,сни хришћаии реноше му: 18,и,диш ли. брата, нолино јв
1

хиљада Јевреја -који вероваше ,. и сви теже на стари Закон ~ А даана-

1н1 с.у за тебе да y11м1iu атnадању спе "teu::peje 11оји tHL~вe MP.1rj1y иезна­
бошцима, назујући им да не треба обреаиввти деце своје нити држа...,
т~1. обичвја отачких. ~· (Дела 21:, 2·1) ,,Из тих речи вивимс", наже
т.аЈ теолог. .да Је велини број Јевреја у .Јврусалимуј Јi()ји ,су· -прими11и
хришћанство, још уввн - чви и, поспе ,апостоле-ког сабора - ж.а~
лио яа ,старим авионима', сванано и за. субато м,, а да Је апостол
1

Павле био та] за нога су ввћ сви чули и савнали да од·враћа Јев­
1

р·еје од закона МаЈ,сијевоr ~ од обреаања - н.0Је ни.Је: ааповедио

1 1

М о_јси,је него Бог Ав.р,а,му. Такав је Био став апостола Па.в. 111а према
1

цвлонупном отарозаввтном зан,ону, па и п.р,ема субот·и .. ''1

Ова] теолог овде тврди нешто што из целонупног и:зввштэја
о ономе шго јс предхпдило Павловом хапшењу :не ;мо1не: да се аав­
ључи. Он тврди да су ј,ерусап:имси~, хришћани, хришћани, r1:,арек.nом
Јевреји, t,rн.влили эа старим заноном, ованано и за суботом". rtlfз
ових. речи 6~11 се ыогзю аапључити да ти хришћани нису више свет­
новвп и суботу нити су обрезивали св·оју децу. М·еђутим~ извештај,
еванђелисте Луке нанее да ау ти хришћани .лењили на стари авион".
[в:и~и~ Дела '21ј 20] То значи да су еветноввли суботу и обрваиваяи
СВ'о,Ју децу.. Занључан. јерусаnимс.ноr са6,ора од.нос·ио се са,мо на x·p_w'"'
шћане из неаиабоштва. То су ови [еруеалимсни хришћани ДО16ро зна.. 1

ли rи зато су се и даље држ.али својих досадашњах обичај.а~ Та је,,

без сумње,. еяаншало обраћење многих хиљада Je:s.peJa јер прихва..

76,
тање еванђеља .није аактеввпо аначајне промене у :њихо,вrом начи.ну·
жив.ота. [Д ел1а 20,. 20Ј~
1

Цитирани теолог тврди да је свима било, поанаго да Павле ог­

n,ађуЈе Јев;реје, који ж,иs·е међу незнабошцима, Q~ ванена Мојси,Је-­
вог .и од 'Обрезања. Из. ових рачи би се могло занључи,и да је то
б·иnа истина ...А·и-о би то Била ,и,ст.ина, а uи, ћемо ·д;оназати да Је исти...
на lбила оул1ротна томе, ано, Је: Павле за-иста 01д:враћаа..Јеврејв ме-~
ћу незнабошцима да, не о·о;ре,а.ују своЈ:у децу и да не д·рmе З;анtЈ:н •.
то јест ,да1 више не светнују ·с,уботу, зар, јеруса,nrи:мсии хришћани не
,Би и то пребацили п:авnу? З1.а1р га не би оптужи1ли и за нршењв су~
боте, Једне: од аеповеств Деналnга? Нано цитирани теолог можа J!!l:a
об]а-они то што ови Павлови: вритичари 'И ширитељи лажних тласина
не оптунi.ујју Павла ,да 1нрщи1 с.уботу? То аначи А,а му се у ,-ом , 11ol 1

rледу нис.у· моrле наћи нинанве аамерне, Павле ~е држао суботу И 1

остале огачна сбича]е, аато 1·е могао чисте савести ~а наже у свају
од брану на -суду пр.ед римсним намеснином Фистом .и пред Јвврв­
1

ји:ма (иоји ·с·у дошпи из Јеру с,аnима у Ђ,есарију и: оптуживали га рав­ 1

пичитим тешним оптужбам,а но.Је нису· м-огли да..дакажу),1, ннити а~·

кону Ј:е,вр,еЈсномеt fl\~1 црнви, ни ћесару· што сагреших". '{'Дела 25t ,В] 1

Нешто ,раније Павле је: стајао на суду пред н,аме-с.ни,ном. 1

Ф"И"
линеом и ,.,01м ,прили,ном се 6iрани од ,опту.жб·и Јlе.вреја: ,,.О·во ти ~и1пан
1

·nризна'ј~ем да у пуrу. који ови нааиаа:ју јерес, тако ,служим Ба;rу

1
отачноме, ве·рујући све што, ј е написано у зано·ну и ·у nрор.оцим,а,/ 1

(Д-е·па 24, 14.) Да '] е Павле y!Ll'ИO да не треба светнсвата 1с.у боту и ~.а
1
1

Ј·~·е. -,·', сам : .. , Ш. ·1АQ· аапевеет о·· ~, ~:;о-ти· аа р· ·б· и. - имео .L',м ·е· лости ·и ~а,-·р ы,11 1
1'.~·-,, Н·Р'
!lrt'. -w·1·Y
. t."!!!. 1;.!l'',~!!i,;,'l;,,l!I• '. 1
.- ··,1 . _·,. -: ·,-1,' Џ'li,,III 'u ' · .. UWI ! ,, . ·. !!i:11! ·'',.- 1
~.'1),111

могао чисте савести да наже нано в,ер,ује 1,У све шго стоји написано
у Эанону·"\~1, ~[Дела '24r 14; 25 ,В} Да [е Павле •једно тврдио, а супрот­ 1,

но чинио, Јевреји ·би му навали: нЛаж.еш, Павле!" Али они су 'ћryt

тапи јер своје оптуm·бе ни,ау· tм,оr11и. да докажу~. Н.ад Је iП,аеле нас оп"
ту-н~ен-и~i б~·ио одведен у Ри:м,., после ,rри дана састао се са јевре]­
1

с:t,1т11м првацима и т,о·м пр.ил.и1Н·D'М им ренао: t,Љу·ди браћо, ј.а ништа

не учи.них противно народу ,и'ЛИ обичајима ота'Ч'ним.: и Јерусалим:-ља.­
t11Lt-1 предаше ме нае сужња. у руне Р:кмљанима/'" ('Де.па. :28~ 17]

Нао што .ВИДИМ, 0, 1

Павле [е увеи тврдио 'У ,своју цдбр,ану да Н1И­
је ништа учинио ни против евог народв. ни против За·к1D1на. Н'И про-,
тив отачних обич.аЈа~. Он је то тврдио чисте савести. Јер 1е заиста
тано веровао и тано неивво, Ипан, морамо, всгаћи да. ~е· Павле пра .
вио ,раз.лrину између ttобр:ез,,а1,ьа'' и Д,ен.алоrа 1:или десет Божјих 1.а .
повести, Он изричито пише ·у Посланици Но,р'и•1:ћа.нима:. ,.iОбрез.ање
је ништа, и нвобреаање је иишгв: него држа:1,ьлз ааповести Бо-ж,ји,х~t'
1

7·7
(1i" Нсринћанима 1·. ·1, 9), Павле, наји: Је у снлад·у са занљ,у1.1ном jep'Yr
1

саяимсног сабора проповедао обраћеницима из нвзнвбоџпва да не

треба да се обрезују. сигурно није могао д_а их учи да не треба свет­
ковати су-бату I над јасно наже да Је иавршаввње Бошји.х эаповесм
обавезно, а субот,а ј,е четврта Б ожја заповест. 1

Вратимо се и.зјјави споменутог теолога ноји нане да, Је Павле

б ио таЈ. "за нога с;у в-ећ_ _ сви чули и анали да. отпа•.ђ'' . УЈВ ·-Ј-~ евреје ~ од
аанона Мојсијев,а и, од обреаања. ·t 1· Танав је био став апостол-а
Павла према цепонупном старозаветном аанону, na ·И према суботи."
Тај теолог се овде па/и,стовећује са онима ·нај и су· ~о Пвепу ши­
рил и лажне. гласове .. Он тврди да }е· Павле ааиета био против отач­
1 1

них обичаје, против цепонупног старозаветног Занона, па и против

суботе. Зар нису речи овог теолога супротне иаричитим п:авлов~
рач
_ ·~ :_.r,~1r.!1.
l•Aii:l!'~:I, (четири
·1·:.··. 1,1r1, ;1: пута 1
·_·-_ .1~ поневљеним
_,.: -:_: ···
·· ... li11·.·· -~- у
/.-· Деп·
_.. , __ ~ м-0 У:апоетолсни
и,-.·--u. '-,. ·.... -~11V1n. м-
--·~· Депа
_- __ :-:_.,,:--_

24, 114: 25, 8; 26 .. -4:-6; 28ј 17} да је он вао строги: Јеврејин ув,ен.
нтивео у снладу еа З,а•1аном и птачнии 0 бич·ајиrr.,аЈ ,,вер·уј;ући све што 1 1

Ј: е. у Зан:о,1Ју· и Пророциl\1а' ? Номе ћемо веровати - Пав.n1у или ц~,..

1
1

,11',i р·
T~Ai ·.. а •Н·.•О . М . 11·т!·у;
li:i ол.. · о···.гу
:.· . н ·?•·

·о вај~ •.•.теолог
.
свесно пре 'ћ уткуЈе
~ теног из ног се види да Су
•11 1

гласине о Павлу биде .л,ажне~ Ои цигире само ~ео тенота, а да 6,:и·

емо имали праву спину. морамо цитирати и ионгенст. Шта. rиа-же.
нонтенст? Пошто ,с·у апостоли Јанов и старешина чу11.е: О'д, Павла
шгв је Господ његовом двватношћу учинио међу неанабошцина,
обавестили су га и1 о гласинама ноје се преноев у Јеру,с:апиму ,да
учи, отпадвњу QД закона м ~ ~-. еве .Ј евре,
. ојеијева .··ј е· ноји
•. шиа.1е. ме.ђ у Н~ 1

анабошцима, наз,ујући да им не треба обрезивати деце своје, нити

др жати об,ичаја отачних''. (Депа 21, 21] Ж.ел еtiи да вер;уЈу у неос­
1
1

новансст тих гласина (и ваиста су б 'ИЛ1е неосноване), Јавов и ога­ 1

решинв су ·предпоm.:или1 Павлу да ее подвргне обреду очишћења у

.храму чиме ће опо :в;рrнути тв глаеине и дона.зати: да жив·и у сипаду
1
1

са Заноно м. Њихов предлог је гласио: ~,Ово д,анпе учини што ти ре­

1

чемо: у нас имају четири чсвена н.оЈи су се эввеговвли ·Б оrу; еве 1

уз1ми L1 очисти се ,с њима, и потроши :1-11а. њих нена остригу тпаве ево­
је, и сви ће дознати да оно што r;y чули за тебе ништа, није, него
д.а ~1 сам др~миш ЗаI~он и жие,иш пе њвму." [Д еЈ1а 21,. 2:З,:24) 1

Павле Је тај предлог· прих:ват1~10:: m~Тада. Павле узе 011-1е људе, .и

,сутрадан очистивши се с њима, ~ ~"i l[Дlела 21, 26). Овим чмн,о-м мнош­
тво вериииа у Јерусалиму, нао и осгапо становништво r1рада, моrао
је да се увери нано се аепини апостол незнабоштва још увен при­
др.1нава МоЈсијевог аанонв. Да пи је Павле преступио сво]е уееЈЈ е- 1
ЈЬ,В тиме што је пос1~1ушао савет Јакова и осталих старешина? Он 1·0·
не сматра, Јер се не стиди да спомене тај догађа] бранећи се пред
Фиtпинс,о.м. (Дела 24, 17], напомињући при таме да је увеи служ-ио
1

·Б,огу- својих отаца в ерујући ·у све шго стоји писано у За:н:оиу ,и. Про­
1

роцима 1[Д1ела 24. 14) Нема 1Аан:аза да

1~ Је Павла од,бацио целокупни
ст,арозаветНИ' аенон, па и ,с·уботу·~ Цитирани теолог извлачи из 6,и-,6"
пијсних тенстова оне што они не садрже и tfд1оиазује' ои-о што се
1

иэ тих тенсгова не може доказати.

М,он,е·ма1 Ј11~1 навести и нене друге доказе иа нојих се види да
су Павле, остали апостоли и. први хришћани светноввли суботу?'
Што се, тиче апостола Павла, д.ела апоеголсна сведоче да Jie
Павле светновао суботу и да j're правио разл.ин-у између· обрезања ~111 1

других ритуалних прописа, с једне стрвне, и суботе, с ,друге~ Н·уда

год је
-
пролазио и где rод 1,е. проповедао, а 0:1-1 јв био у nр вом р,rеду-
- -
1

апостол неанабоњаца, обавешгввао је обрвћенине из незнабоштва

о занључН'У [ерусалимсног сабора - то [ест да, су слободни од
обрезања. а с. другв втране. давао им [е пример о правом светновању
су60 те 1[Де1ыЗЈ 17, :2; 1-8, 4; Д аnа 161 13·; Дела 1Зј. -44-Ј~ Као што је Хри­
1 1

СТОВ о:6И ч·ај био .да ,суб'отоМ Иде на боГОђЛуже~-ье у синагогу, Т1ВИО
1 1

}е· та био и Павлов обича]: 1,1,И Павле по обичају' своме уђ,е н њима, и
тр-и суu,отв разговера се с њива ·ИЗ писма." (Дела 117Ј 2_)
Ме-с."Јо· и време боrосл.-у-шења пр.в,е црн,ве. Где су се и нада први
хришћани свстајааи на. своја ·б-о.гослу"tL~ења? Ш,Т~1а нас о томе обаве..,
штввају Дел1,а апостопона? Шта о томе сведоче истакнути црнвени
истсаричари, ?'
Најчешће спомињана м.еста састајања у Депима апосгопсним
били су храм, синагога и приватне нуће (Дела апостолена ·21 46; З,, ·1· ·;:
5., -42)~ Пр·и·'ва:rм:о место боравка -у· Г-ор~ој соби 'У' Јерус.али1му било ј 0 1

место молитве и примања B1-e:t.1epe Господње (Де\ла 1. 14-; 2:, 1-4)~

По узору нв јеврејсне синагоге ипи зборнице и хришћани су 0 с::НИ1" 1

вали сво]в синагоге. Историчар Дагмор (С. W .. Dugmor,e)t у свој-ој

студ_и,ји '() ·месту и времену ,01дрнtава1,ь.а боrо1с.л.ужења· у прво хриш­
ћансно време наже: .. Синагоге [јев-реЈсие б,оrом-оље] су утицале
много више негс ш1 0~ се обично, мисли и •!-la об,п1 11~н хришћансне спунt~
1

бе у прва четири вена наше ере."'

Навешћемо још ненопино сведочанетава нвјистаннутијик црнве­
них историчара о оветновању суботе у апостолско доба 'И васније.
историчар ЛаЈцман (Н~ Leitzmann] пише: ,.П.р .ва ;је з,аЈедниц:а
1

светковала С'уботу нао што то, nоназује Мат,еј '24, 2о_н, Један од 1.11ај,·

79

,
 иствинутијих нвтовичвих историчара Дишен 1(t~ Оџсћевпв) nt1we.:
"Први хришћани, у време н,аlд су бип"и, [ош сви на опу1n,у1 у Јеруса..
,лим-у. посећиввли с:,у, бог~с:;луж:ење у ,храму, Ван Јврусааима. њихов
верони живот нај више је дсаазио до, ~изражајај нао и н.,о,д JetpeJa,
у седмичним састанцима у синагоги, Ови састанци су ·С В' одржаввпи 1 1

·оу.бото1~1:..' Напомињемо овде успут 1да Је Павле, Џt,о,н, ~Ј.·е, Јаш 6И401
.
1
'~
.

прогонитељ хришћана ... до5ро.1 знао д,а се хришћани саст1ају заједно

са Јеврејима у су,Боту у еинагоги: заго је ;rp,amи-o о,д свог п:рвiТП~~
стављеног старешине 1,и измолио у њега поеланицв У' Д,амаон. 11.а
зборнице. ано нога наће од овога пута .. и људе и жене свезане да
-· д. е у .Ј еру
д снзе,
1
. - . ,.,- ,·,.д
- сал им:, _, _ ела. g".".
,1
2
--· ]:
·

Др Ца11 Пћеопог Zahn) пише: 11,Нема сумње да су хришћани

најсавесније сввтнсвапи субо ту1 јер вно Је не би сввгновапи, Јавре­
1

ји би их ваменовааи. Не може се д аназати да светновање н-ед,ељ·е 1

датира из тог времена. Нарочито је субота била јана веав ноја 'ИХ је
спајала са Нiивотом, целог народа, А свепювањем с,уботе они су
опедипи nример и наређења Христова.?" ·
Први, хришћани у Јер·ус,ал.иму,,. апостоли и верници, на-о .и обра­
ћеници из незнабоштва. одр жавапи ,су у почетну своје· саотвнне ав-
1

1ј,е1д·но са Јеврејима, у храму и еинагегаев. Н·ас.није хришћани сени­ 1,,

вај:у своје богомоље или, синагоге, 1C;,a,o]ie богос.,дужење ,с:у' хриwћан и, 1

1
н,аЈЈ. и Јевреји, о,др,ж:авали -су5Dтомl Јер, их ја на то, позивао Божји
ааноя, четврта заповест и Христов пример.
Апостол Павле није био у том погледу иауаетаи, .већ., напро­
тив, пример,

t Л. Милин. ор. cit. стр, В.5f ВБ.

z S~ :Bacchio1ш::i:1, ор. си. Р~ 149"
з С~ W. Du gm-o.re, lordrs Ьзу and Easter. Р.~ 212~ Lei·d·1e.11; е. Ј~ 'Вril 1.
1

~962',
.;. Н, Lietzmai,111, 1--Bstoire de l'Eglis e· апсгеппе, 1
рр. 65.6·6 ..
5 L~ Оџећевће Or_igin,e d,e, culte ећгепеп РР'~ 47 ~48~ Рапв 1920.
i

с Т~ ,Zа,ћп, GescЋichte d:es. Sontagsl РР~ 13. 1.ii ..

 ШТА. ,ЈЕ ХРис:тос УНИНУО НА НРСТУ?

Међу еавременим теолозима ве.ома. је раепроегрвњено мишј"

љење да. [е Христос својом. 1с.~рћу на крсту ув;инуо церемонијални
авион у ноји они убрајају 'И су боту" Нао потврду за ово своје миш­
1

љење навода тенетовё ,из Павлове пеелвнице Пал;атrима 4,. 1 D~ 11; р·и:м:~
љвнимв 14. 5 и Нопошанвма 21, 16~
Пош11,0 противници светновања су 6оте у хришћвнсно] црнви
1 1

обично наводе горње текстове нво дoltiaз. да 1·е апостол Павле учи: 0 1

1д,а Ј е светио-вање суб,о-те престало да важи у Новом завету и да •је

1

она, унинуrа на нрсту аајвдно са осталим, прописима ~наји су се

односмпи на обреде Стар 01г· эавета, ми ћемо овде помоћу нонтенсга
1

настојати ~.,а осветлимо .и -0бЈасни-ма шта Је у ствари прави сыиеао

цитираних тенетова И шта Је Христос свој ОМ см'рћу приковао на
1 1

нрет,
У својо] пселвницв Гапатима апоетел Павле пишв: ,.Али тада
не знајући Б,аrа, сл:ужисrе онима ,но1и по се::f5.:и нису богови, А с:ад1
поанавши Бога, и још поанати бивши од Бога, нано се: враћате опет
на слабе 1И рђаве стихије, н,о:Ј:има опет изнова хоћете да служите?·
Гледате на, дане и месеце. (И времена -и године, Бојим~ се З1а ва~с
да се ие '61удем узалуд трудио оно вас." (Галатима 4t в,_1-1) Д,аљ.е
исти апостол пише: t,Стојит-е дакпв у· слободи ·Н1ојом нае Христос
ослободи. !И не ~ајте се опет у Јарам ропства у,хв,атити. Ево ја Пвв­
лв нашем вам да ано се 06,р ,в·жете Х р:ис.т0-с вам ништа. неће помо­
1
1

ћи. А опет сведочим еваноме '1.1;овеку 'Моји се ,о,6рез.ује д,а је дущан

сав эанон творити- :изгубист е Христа, ви ноји хоћете авионом rда
1

се оправдате, и отпадосте o~I благодати, Јер 1·ми духом чекамо од

вере над правде," (Галатима !Sj, 1-S]I t,,Н оји хоће да се хвале по
1

телу они ,в:а,с; нагоне да Се о,Бр~езуЈет е1 само ~.а, не буду' гоњени ва

1 1

ирст Христов." (Гала.тима 6t 1'2)i

Шта, је, забрињавал-о апостола Павла у· односу на Гала:rе.?
Апостол Павле је основао riал:атијсн,е црнве за :в,р-еме свог првог ми-

01
сионарсног Пiуt,оеа.ња (45-47)~ На ·1"11очетну свог трећег мисионарског
путовања поново ях је посетио [око 5;4~ r-одине)~ Ускоро, заттt
Павле је сазнао да Је iп;од. у'Т\иц,а,јем групе Јудаиста" то, јес, Ј~·еаре]а.
из Јеруовлима, међу гапитијсиим црквама почео 1џ1 се ширм отпад,
!
Исrи лажни учитељи н10Ји с.у раније дошли у Антиохију и n.а,'че~и ~.в 1
1
увера.вају браћу: .Ано се не обрежете по гоб.ичају ·моЈсије:вуl 1Не мо...
жете се спасти" (Деља 15, 1). почели су· да узнемир.авају гапатијсие
црнве. Ти су лажни учитељи учи:ли. да човеи не може да се спасе
ано се не обреже и ако не А.РЖИ сав ,маЈсиЈев,с;ни аанон, Павле
пише своју посланицу Галатима. из Норинта 01{0 571 год, дв би no...
ново изложио вернима основно начело науне ,о спасењу, ,а то Је:
спасење можем·о ,доби,·и једИ'но вером 'У Христове ааепугв. ,,'Па~
дознавши да се човен неће оправдати делима аанона, него само,
варом Исуса Христа, и: ми веровасмо Христа Исуса да се оn:равд!а­
ма· вером Христовом, а не двлима авиона: јер ее делим:1а аанонв
нинаиво тело неће оправдати," (Гаяатимв ·2. 16: види ·и Галатима
З, 1 ..2.: 5, 1) Занон, било морални или џеремонијапни, не·м,а моћи
да ослободя човена од грека, То није његова .функ.ција~ ·О·н1 ниЈ,в дат 1

нао средство спасења ввћ као, огледало ноје нам помаже д.а уви­
димо своју грешност ·и нао вод,ич или педагог ноји нас 'УПуhуЈе 1Н&1
хри ' 'џj"li;тa' ·н- :· ао Је:ди. - -н.-о,.-:r- Спаси - . - а..[Р
<'~ 1ељ. ,-'. и·м
·_ ља·. _ liИM11 ·з·' 20•Е ·7.'· ·7 •. , r·.'ал,,uТ. - -има ', •.' з~
1
Е ' ,- ·-С 1 ,, ·, - i!"'ill
.. · .· '·w111 1-··. '1 "' ,'Јј

24. ~
.
~2~
. · 5,
1 . ).· т·
• : ,.1, .• ~
о. ·
_
,
ј
.·.
~ е· · п а· · , - : . -,,.
._, _. ~- ВЈЈо.во.. . 1
. -
•.
: . е
-· в. анће . ·_·
•Ј ље~ а "ГО . ,~. 'Ш то. ·i г · · ·· · .. · : - ,..
···.=; - у · -~ .
,·.• пропсшаэдаЈ_ Јудаи ст . 1111·-::· · · -. : - _ ··и-,.,
;о ма
се чпвен спасава дрн-1.1а·њем Закона - 110, Је пегаяиэвм иаи лажно
еванђеље. Апостол Павле се чу:ди што су Галати тано брзо забора­
вили. ,исиуство спасења, ~оје -:им је донело Христовс еванђеље и
подлегли утицају лажних учитеља против нојих изр·а.жава оштро н·е­
годовање нао против сотонсвих слугу, m"Чудим се да се тано од"
мак одвраћате на друго еванђеље од онога ноји вас позва благо-­
даћу Христовом, ноје није дру.r,о.·, само шго нени сметају вас, и хо­ 1

ће .да изврну еванђеље Христово. Али ано и ми. ·ИЈЈИ анђео с неба
јави вам еванђеље дiрунчиЈе него што аам [ависмо, n1р~онлет д.а
,буд,еl 1'1' (Галатима 1. 6-8)
Нвстојања јУrд,аи1,с.1а, из Ј1&рус:алима .ноiји су ув·еравали вериине
галатијсних црнава да .и~м је за спасење потребно да се· 0 б ре·аtу и 1 1

да држе све старозвветне празнине - гедишње, :месечне .и седмич-­

не ~ оном строгошћу и на онај начин Нано су то они захт:,евалиtt 1

било· ~е ааиста лажно еванђеље ~

д.а ли Је Павле овде циљао на седмич1ну су16оту? Си,rурно ни­
Је1, Ј е:р Је еветновас суботу нв сваном 'Месту rд,е ее налааио и про­
1 1

поввдао Христово еванђеље [Дела 171 2·; та, 4).

82
 1.д,а-ни1 •,и месеци~ ,иој,е апостол епемињв •. од1носе се на се·~.ам
церемониЈ,апни1х субота и ,На1 м.nадине цеоемонијелиог система ('З:,м
Мојсијева 2З 7.·В4.21.·2.5,28.З,5 ...Зб,: 4~ М~јсијева 10, 10: 2в., 11-15)~
1
~

Ови дан.и Dдмора ·ип:и почиввња [суботе] у В·е'ЗИ о годишњим nраЗ',,

1

ницима славили су ев ,~осим субота Господњих''.., то [ест осим ре­ 1

д.авних суб D·та (З. Мојсијева 231 з.s).. Нема твмеља у Светом пи,смrу
1

на основу· нојеr би, се могло закључити да св 'ii\Цани''' [Које Павле

1

ов.д;е споми1ње односiе. на седми дан седмице -=-- на суб.о·ту" Субота -

је основана у rpajy 2~500 го.дина пре него што ~ е обја.вљ,ен Заttон 1

на с.инаЈу. ,д.mio би еветновање суботе подвргавало човена ропству,

он~,д. а би се ~могло рећи да Је: ·и еам Створитељ б,ио подвргнут роп­
ст:ву~ пошто јв Он са·м светковао прву суботу са нашим. прародите...
љима у р,ају,. Оввнав аанључан био би б'есмислен:1:t•1
Изглед.а. веровагно да су· галатијене црнва била под. јаним ути­
ц,1ајем не семе јуда1иста већ и јудаистичних гноетияа. Ј·удаисти~чни
гностици су· дрmали старе обрвде, али су прихветили и нене ори...
1 1

јенталне и-д,еје. На те· идеје мисли епостоя нада Галатима пеетављв

питање: Нано се ,uвраћ
. ,..,1,1··.· ... _.-.·-
-·~· ате опет и· а слабе
lii~' ~'W······ -и·. рђав
•Ulili'- · ... · етихи
·е· ·.···
··11,JILIII···.·· .. 1е иn-
·J''t
.·~.1- 1· · ·м,а! 1,
.·1111,11io1-1
п'"11'11r11.
, .. · 1
.!"ii; ..
1

11
опет ианова хоћете да спуж:ите? · [Гматима 41, 9]1 11·,r·~но1стична ф 1к-. 1

поаофија је деифиневала небесна тела, нао ,·и1 елементе стихиј1е:

огањ, ваздух, ВQДУ и земљу~ О сим тога обраћава је нарочиту лажњ,у 1

на поједине. .јЦа~не" ме.сеце и годишња доба смiатр,ајући д.а, оки стоје

,nод нонтролом космичиих еипа ноје улрављ0:јЈ'у· суд,бином људи,1,'~
У м,ногим д,етаљима вопемина ноју апостол Павпе води у Галагимв
1

4,. ,В-11. с11ичt1 а Је n.0 Јi1емиц~и ·у Нолошвнима 2... 18-23. У оба ,СЛ'УЧЭЈ:а
1 1

празноверно .цржањ·е годишњих, месечних и с:едмични.х празнина

принааано ~е нво ••служење с.л,1абим и tр~ђа·вим ст-ихијамаt\ У Галатима 1

,n·tЈ.сланици оо.у'да ова гностичне и јудаистичн,е ,фи11оз,аф иЈе је ош.. 1

трија зато што су rтредставници те фипоаофи]е учипи д"а је ,све1r

новање тих дана потребно -р,а1д.и оправдања или спасења, чиме ,су
иаопачили с:аму сушт·ину еванђеља (Гаnа.ти1ма ,511 ,4,)~
У нешто б11ажем обл.и1-,.у, [авияе icy се нееугпасице у римс.ној
црнви, Да Би, помогао верни-ма у Рим.у да решв те неоуrла,си1цiе,
апостол Павпв им пише: 1,1.Н.01 Dи ти н:оји суди1ш1 туђему .с~луэи? Он 1

с·в10Јему rо сtп1одару стоји или n&да..Апи ће уствти: јер }~в Бог Н,В\АВР
1 1

·по.дигнути га, Тако Ј ед.ан разпм-нује дан од дана, !а дру;rи држи ова 1 1

дане да -с:у Ј еднани: свани да 6;уде уверен вв свiоју мисао1, НоЈи рва­
1 1 1

ли:нује дане, Господу разлин·у'Је·: rи ноји не разnИ'Н,уЈе данаt ГосПОАУ

не разлин1ује, Иоји ~еде,, Го·сп:о,ду једе: [ер хвали Бога: и ноји 1не
1

је·дв, Госпt\Цу· не једе.1 и хвали Бога. Јер царство Бон{је ~није јело и 1
пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме." (Римљ,а1-1има 14.
4-6t'17)
Према вернима у Риму Павле заузима много ,б;лажи и толерант...
нији став ·него према Галатима, Овде заступа гледиште: да, свако
треба да ради по св·ојоЈ савести и ~а поштује туђе миi:шљ,ење,. За.
што је Павле овде тано либералан? Рааяог је што овдв није био
доведен у питање принцип оправдања в,е:ром у Иоуса Христа,
Вера у Исуса Христа је темељ спасења (Римљанима :зј, 22--26~
27~28': 41 з.1з.22~2s: 5, 1) .. Павле разлииу,Ј:е: о••:о што 1е битно за спа..
сење од онога што је} небитно, Ано се оно шго је небитно врши
из добрих побуда, из иt.,е,ље да се Гorr~:noд прослави Бог nри,ма
танву сл,у1-нб·у·,~ То се односи на дане. на ,месну ипи вегетвријанену
храну, нао и на уздрж,ав,ање од вина, О војим Је ,данима овде реч'?
i.Они верници ноје Је: вера осведочипа да м.оrу д.а напусте све ста"
1

РОЗВВ 81'Не џеремонијалие празнине .... _. Пасху, Педесетнмцу, Празнин

1

сеница, итд. - нису смели да презиру ене чија јв вера 1би1ља спа­
'6иЈа, Нити су ови последњи смели да нри.тииују оне ноји СУ им се 1

ЧИНИЈ)1И мање ревни, С-вани верним Је одговоран Боrу и еваио треба

да је потпуне уверен у исправност свог уверењ,а (Римљ:аним.а 14,,
10-1'2.5), Ме'ђ,у хришћанима не оме да б:уде приморавања. Дух љу-­
бави и толеранције увек треба да преовладава."?
Овде, двипе, није реч о субатиt већ с, отароааветним о,5реА~
ним правницима. .Под tr'данима,•:•, l(Римљанима 1:4, 5)i могли, би 'да се
разумеју и дан~1 поста. Обича] нених Јевреја Је .би,о д,а посте по­
н,ед е·,љнnм и четвртком, ,а. нод неких хришћана с е· почео увлачити
1 1

оЕiи'Чај .да посте уторном и петном, Ови обичаји СУ се почели увла..

1

~ ~
чиrи у џрнву под утицаЈе.м Јудаи,зма.
Нени хришћани су иэбегаваяи свану месну храну
. - -
и уздрж:авапи,
се и од вина абот тога што су многобошци обично месо и вино при-
носили на ~нртву својим идол има, Ни за 1дан е поега, ни за ·уздржа.­
вање од ме-са и вина. ови хришћани Н!ИСУ моrли да нађу подршку,
1
у СЈ'аро·м завету, зато они1 ноји су дрtнали "све ~,ане једн1,анима '11
као, и: сл-ободу -у nоrл,е;ду· хране ,и пића, :ни;,су сматрали да се: сслоба­
ђају О Д Занона већ ·од људских аснетоних обичаја. Цепа д!иснусија
1

у Римљанима 14, 5.6. нв води се око питања слободе 'У погледу

:дрн1ања Занона или обавеаностм према њвму, већ ,о ·небит:н:им скру·..
пулама савести наметнуtим не божансним прописима већ људсним
обичајима и предрасудама,
'Пошто ова различита. уверења и оби1ч,1аји ни ау потнопавапи су•.
1

штжtSну еванђеља - веру у Христа нао јединог Спаситеља rи песлуш-

В4
ност Божј"им ааповвсгима нао плод те вера - Павле преnоручуЈе
~~е:'ђусобну топе;ран ц,ију и поштовање tу'ђег уверења,
1

У Римљанима 14Ј5~6. Павле не говори о суБо,ти1, а ~мено је од 1

тоrа да би саветовао или nод,спiи,цао њен-о унид,ањеl То 16.и било У' ,с·у~
протности са, његовим веровањем и његовом праи,оом. (Де.па 24,14:
251,В·: 1" Норинћанима 7, 19) ~
Разм Dтр,и,мо -н.ајза,д твист из Павяове посланвце Н·СЈ по wани-м:,а
1 1 1

2,16. 17~ Ова] тенет гпаеи: 1,1д1а вас Ј:1\анпе нино не осуђује за [епе
или за пиће, ипи аа нанав праанин, или за младине, ипи аа суботе:
ноје Је све било сен од онога шго шћаше да дође, и тело је Хрис-
T1n,'D:O
U1g:_ · , .. , "

Морамо рећи да се трад'И'ЦИОНЗЛНО ова] Т ВИСТ уввн 'TYMBt:IИD у

1

СМИСЛУ да Павла гледа НВ суботу нао, нв ТИПО\IОШН}' установу НО[У'

Је Христо-с. и:спун·ио ~11: зато она није више обавезна за хришћане,'
Најневијв истраживања бацају ново светло на, ов:ај геист и
омогућују нам да ra боље разумем.о.
Да 6-и се схватило право значење цитираног генета, мор,амtо,
пре. свега понушати ,да објаснимо о нвивом се нрмвоверју овде ради
ноје, угро•наа,а веру Нолошана,
Да ЛИ' су Ј1а~нr--1·и учитељи јудаиети заступали иснљуtlИ'ВУ потре­
б'у да сви верни треба да држЈ~ уредбе мојсt1јевоr· авиона? Да ли
,су -тв мојси,Ј·евсне уредбе доиу·мемат .иоји је Боr пренс Христа ,.пр,~1-
новао на нрет' •. (Нолошанима 2\14)? Може ли се нIа основу спомв­
нутог тенета, изводити аанључан да Је: субота део мојсијевсног за­
нона воји је 11nринован на нрсг"? Да ЈП1' Павле заступа гледиште да
су хришћани ослобођени ад светисвања свих праанина?
Ми ћемо, даняе, овде лонушати да објасн:,имо следеће:
1) В(:Ј,С,ту нривовврја н,~је: се ширило меiђу Нспошавимв: 2.)
шта Је Бог пренс Христа приновао на нрет и. З) Павлов однос прв­
1

ма суботи и1 ·празницима.

Иривоверје ~међу Н'о,пошан,tма

Нопошенсно нривоверје, по речима. впостолв Павла t оснивало

. ~ . ~
-,-кЈи. Н'В предаји или традицији, на 11Служен,у стихија...
се на фил,оз-оф
ма", а не на Христу~ Павле упозорава Нолошане: •• Чувајте, се да,
вас но не аароби фи·лозофиЈ0 м и празном преваром па вваиввњу
1

љуrд,сном, по елементима света, а не по Христу .., .. [Ноло·шанима 2,-В~

- Ст1в,фанови'ћ) Ованво учења 1Је 6ипо лаЈН'НО учење, То Је био гно­
стИ'ЧНИ Јудаизам и грчни ,синнрвтизам. Гн,о,с1и1цизам [е сматрас Хри­
ста обичним човеком, те Га је одбацив:ао нао псореднина ~из.међу
Бога. 1-1 човенв, а уздиаво култ анђела ('Колошанима 2.18]~
П1од изразом .впеменги еввтв" мноr'И модерни егзегете мис­
ле да греба nодразум1в1ват·и, не првенствено основне елементе овога
света (аемља, вода, в·а.ЗАУХ, ватра), већ п,е:рсонифиноване силе -
анђеле, као гrосредниие rи астралне богове, ноје су иезнабошци обо­
жавали верјуt\1~ да они: у,nрављају ,судбином људи.
Основни циљ овсг 11риво-вер,ја је 6-ио д,а од·во_ји Нолошанв од
Хри.ста. Зато апостол: Павле настоји да, овом поспаницом 'Поново
унање на Хри,сrгово ~601наиство,, истанне 'Његову М'ИСИ]У и учврсти
зајед:ни.,цу верних 'са Христом. ,1.,НоЈи је обличја Бога што се не
види,, ноји •
Је
~
ропен
1:;
пре сване твари, Ј' ер кроа њ -
њега б и саздано све
шго 1ј)~: на неб-у и што Је нв аемљи, што Се види 'И! што се не: види,
1 1

биn'И престоли или господства ипи поглаварства, ипи власти: све се

ироза Њ, и, за Њ саада, И Он Је, пре свега, и све је у Њему~ Наји
нас ~и.збаяи од власти тамне, и nре.мес:ти нас у царство сина, љубави
своје ..,
Нано даняе примисте Хриога Исуса, Гпспода онаио ж:И'В~,те у
њему, Јер у Њему жм:ви свака пунина Бо~нанства телесно .. И да бу-
- ,. ~
дете испуњени у њ ем-у· ноЈи Је глава сваноме поглаваоству и влас-
ти; у номе и обрезаии бисте обрезањем нерунотвореним,, овбациа­
ши тело греха месних обрезањем Христ0~в~1~м; ааиопавши се ,с Њим
ирштењем. 'У но,Јему ,с Њим ,~; устасте в, ером силе, Бога. иоји Га
1

ввснрсну сиз. м·ртвих/ (Нолошанима 1.15-·1i7.,1З; 2~6.9-12)

1

Лаж.ни учитељи ·1.:~:уд·111л11 су Нопошанима друн.чији пут спасења.

П-ози1в,,али су их да обо.ж.авају анђеосне сипе (Нопошвнима 2:t18), дв
би ,бипи аештићени u\д ноемичних сила 'И Поглааврставе, и1 да сво-­
Јим tд,е,лима о,с-игурају себи спасење тиме шго ће тачније иавршава­
ти О бр едне прописе У' В, е·ЗИ Са "nраЗН.ИЦ!ИМан И ШТО ће С В подврга­
1 1
1
1

вати строгој аснеаи: ШТ'о ће у одређене дане постити. Сnиi'~-1:но нри­

1

вовер]е ширило се по r·аnатијсиим црквама, Осврћући се на. те про"

писе, апостол Павле пише: .. Ноје Је ,само по рвчи премудрост са..
мовољно избране ,слу·жбе, и понизности и, нештеђења тела, не за
част нану, за пуњење тела.. " (Нолошениме 2iJ23J

Шта је Боr прене Хри,ста приновао на нрс,т·?

Често се тврди ~а Је Бог преко Христа приновао :Занон на

нрст, те да Је тивв унинrута наша обавеза да. д.рн1имо Закон. Они

86
 -~

који тврде да. Је Хри,стос прииовао Зан·он на нрст мисле првенстве­

но на обр,е.дни: авион, у но]'и они убраЈа']у и субо,rу., Али наломињемо
да. 'је субат,а, дата у ,с,н:попу моралноr ,Занонаt а не у сњпоnу цере­
монијал.н1ог аанона, Нема С'умње да суt1ота спада 'У морални За.кен!!•·
[ер Је о~5Јављ,ена. 'Као, четврта заповест Деивл,а,r,а, ноји ее чувао 'У
самом Нов, ч1еrу завета или сведочанства. дон се мојси,јевски ил,и1
1

,а-Б;р,е.дни зан:-он1 чувао ван Новчега. М,ор-апни Зан,он је вечан и не­

променљив. 1да је он могао да се ун-ине или промени, тада Христос
уопште 1Не ;би морао да дође на овај свег, Хрисгоо није, приковао
на нрсг морални Заtн,он па ·н1и ааповест о свегневвњу ,суботе наја
Је Дей то.г в,ечноr Бо1нЈег Зан:о(на..,
Шта ~Ј,в· Христос приновао на нрст? У посленици Нолошвнима
2,i1'4~ стоји написвно: ,t,И избрисавши писмо ур,ед16е ноје беше про­
тив нас, м 'ТО узевши са с:реде (среди,не) принова га. на врсту,"
[Вуно,в превtО·дЈ Тај исти тенет у· најн,ов,иЈем лр1еа.оду гласи: .,Изб,ри:, ,
са 06:везниц,у ноја нае својим прописима оптуњиввше и1 бешв про­
1

тив нас. :и 'УНЛони [е приковавши Је на, нрст ~"

ш та Је~· то нnи,с:·мо уре,д,б~ ,е ,~ у .
_ rрчRом тенсту се овд,е употре,ulil: ...
jlili"i

љвва изр,аз 11,cheirographonи [израз ноји има аначење документа о,

задужењу или обвезнице). Да1 11и је Павле овда мислио ~1:а мој1а'И"
јевени илr1~ обредии аенон са, ,својим прописима? Не! Павле, овдв
уопште нв спомиње Занон,,, Већина номентатора тум;,ачи израз
•cl1,eirogra,p:ho,n• п ајмом ,,з,адужница ноја проиалази из наших прв­
1
1
'

ступа iИЛИ ., •. нњигом ноја садржи извешга] о нашим гресима". У rом

смислу l'if са:,врем-ени превод епоменутог тенста -у издању архиЈереј­
еног синода гласи: tl!Избрис,а обве,зн'ИЦУ ноја нас својим прописима
отnуживаш:,е: и беwе против нас, и унлони је, приковавши је на,
крст." (Но л,1ошаним,а 2'114)
1

- :. ,DГ
Б -.~_""':: ,n•.еено0 Хеиета
-,,-- ,,-Н·-и·-ЈВ. ,f"" -t"- пр-:·и·.новаоv на
1 _ _ _ _ 1:1·-р
_ -1тт1 ,з__а,Р
_ __ ,:., ОН
F!!, _ _ -·-·· 06.
__ , ио}И _ _ авез,у
. ·Ј_·~:iе
на поеяушносг, и аа који апостол П ввяе нане да, Је свет, праведан
и добар (Римљвнима 7.12)r већ написани извештв] о нашим греси­
ма, Уништие,:ши: из:вештај о гресима, Бог пренс Христа потпуно прв­
шта трещнину поји вером прима Христа. за свог Спаситеља и наје
се за своје грехе. Нр-ив-ица се не отняања при 6и]ањем на нрсг ма" 1

раяног или обредног занона, 1З, ећ се отклања брисањ,ем1 иааештаја 1

СЈ
. · !_i,а- шим
• - - - :г---- -, - - м
:р.н~:ои1 - - а- заХ,
-
л_р,исто,в,и- м в- .а- љуЈу1:
.· . - ,, - -~1:И:
заслу,
· · -· · - · --
га,ма~.
, .-
та Је зна.ч1 и..,
'V · · . - . - .
- ш
· - - ~. . . ·1 . .

па Христова смрт на нрсту?' Христос јв на н-p, t:;'fY' побед,и,о .и онога 1

ноји нас Ј е о,mунtива,о пред :Бо,гом1 ,,'И свунавши поглаварства и вла,..

1

сти изведе" их, на, yr.n,eA1 споёодно, и победи их на њему•~. (Нолоw.в.~

,нима 2115:' Откривење 12,9)
 Према томе, наш одговор на питање шта. је Христовом смрћу
приковано на крст [ешв: Бог је приновае на нрст иавешта] а нашим
гресима и нашу нривицу (обвезницу), а не Закон или суб·о -rу нао 1

део тог Зана,на~ То је смисав теиста у· Павлево] посланици Нопоша­

нима 2ј 14.

Шта је 11
сенна.'" и навав је био Паваов однос nр ем:а праз.:~1и:цима и
1 1

суботи?

Пошто је одбацио ,1,филозофиЈун яањних нолошансиих уч.1-rrеља.

и уэдигао Христа и п·унину спасења ној'е имамо једино у 'Њему-1,
1

Павле нам садв скреће пажњу на нене појединости њихове пран­

се: •.••да вас данље нино не ос:уђуЈе ва [епо или за пиће, или за
ианав праэнин, или аа младине или. за суботе: на1е је све било сен
од онога што шћаше да доће, ~1 тело јв Христово." (Нолешанима
2.16~17]
Пошто ј,е у овој опомени спомвнутв субога нао једна ·1Од рели­
гиоаних пракси ноја Је само сена ствврнссги ноја је требало да
доће, на основу овога изводио се аанључав да је субота, унииута
јер је наступила реалност - Христос. Може л~1 се орихватити то
тума:ч,ење?
Да бисмо разумел1и прави смисао наведеног тенста, потребно
је да се питамо: шта треба разумети пцд глаголом .псуђивати"? На
шта се. однесе 1изрiаз.:1;,1 .Јеяо, П1Иће. прааници, м_падине и субо1е···1'
Шта С-е· лодразумев.а. 1П Diд појмом ,1"с.ен' ? Да ли је цитирани; превод
1 1
11

адекватан орвгинвпном твнсту?

1
У' нашем _те1iсту имамо глагол ,iосуђивати \ Дв вас: нино не
••
1
осуђује~~ . • Међутим1, у оригиналу стоји грчни глагол :Dkt·inoц наји
имв неутралао значење. и аначи суд11ти у смисл.у одо6ра1а:ања или,
•1ео.д1016равања~, Гла·ГО Ј11 :l)kr'1notc према општој употреби 1не значи осу­
1

ђив1аt1~t већ радије и:з. рiа:зит·и r.~иwљeњert и1зр-ећи свој суд, С'В; оју оце­
1

ну~ Према употребљеном глаголу можемо закљу~111п·.и да је Пввлв У'

иавесном смислу толерантан -у односу 1:-1а споменуте рел1игиозне
об:ичаје~
Он их не осуђујеЈ већ инсиствра на томе да нина ие! сме да
буде. примораван да их држи~ Сввио треба .У том погл е'дУ с-ам да 1

донесе одлуну за себе... Горњи тенет б'И-ома могли вденввтни]е пре­

вести: .Нена вам нико не од_р.еђује што се тиче јела. пића, итд·· Е

Л.аж·1-11и- учитељи су наметали ове оби ч.аЈе нво ус.лов спасења одва-
1

вв
јаЈући љу-де од Христа. Они су више полагали на ритуал, на спољ­
не форме него на Христа:.
О ивнво] је пракси илм о нанвим је оби'ч1ајима овде: реч? На
први поглед мо-гп-и бисмо аанључити да ~е овде реч о сгвроаавет­
tmом обредном авиону, Си.rурно јс да, Павле мt1сли ~1а тај обредни~
звнон, ааи није иснључиво да мисли и на уздрнса-ваrье од: нЈела· ' и
1

,.пића" у одређене дане, у д:ане поета. Ови оt:iичаји. сами по себи

•1е могу никог спасти. дио се ти обичаји силом намећу нао уелов
спасења, м-имо Христа и без Христа, онда је т 0, опасно нривоверјв,
1

и; Павле то осуђује вао лажно еванђеље, Аnи у споменутом тенсту

Павле нинога не осу·ђуЈе нити допушта ,другима да због горњих о5 и.. 1

ча1ја осуђу~у друге, већ настоји да помогне вернима да схвате од­

ное тих обичаја. њихову уло1rу у односу на Христа. Да б-~, то обј,ас­
нио употр1 е·бљава иараа .сен" и затим истиче нонтраст: сенна "=""
тало (реалност, Христос).

Шта је· ,сен' '? .. Се1~·, Је све опо 'Што је Бог успоставио 11a11or1
1

1•1

чевеневог ~пада у грех да би уна.зи ваяо на Христа, на Његову жргву

помирења и на Њ·еrову поередничиу слу~нбу Н'а1 небу~ '"С:ен'' су билв
нрвне нiр·тв.е Старог завета! левигсно свештенство са својом сл~уm-­
бом у аемаљсном х,р.аму и годишњи празници: Пасха, Педесегница.
Дан труба, Дан очишћења и1 Праанин сеница. Седмични п·р-азн,ии
субота t1и1је б,ио •• еен", јер је ом усnостављен у рају npe чеввневег
nада у rp,ex.1
·Свим.а који су уза еро·в,аll1и у Христа нао у сбећвног Спасигв­
1

ља Било .Је јасно д1а је Хри1,стос својом смрћу уиинуо, старозаветне

крвне жртв,е и по,ср,еднt1чtНУ' ~службу левигсних свештвнина у Х,р,а­
му, Јер припииом Христове: смрт-и на нрсту .вавес црнвени раз...
дре се на двоје од горњега нра]а до доњега" (Матеј 27.ј51)~ Писаџ
посланице Јевреји;ма почевши од 7-10~ поглавља говори о Хри, с·~у 1

нво о tнр тви nом11t,р .НИЦИ1 о х·_р~1сту нао uaweм ПоrЈ1авору у небес­
1 1

иом светил1иш.ту и о Xp1,cry· нао о утемељитељ,у и остваритељу ,1н.о"

вог еавеаа" по номе имамо опроштење прошлих греха и rаранцију 1

да смо примљени у чланство небесне породице. јер под вођством

Светога ,Д·у.ха живимо новим 11;-1ивото,м - у онпаду са Ба-.жјим запа...
вестима, ·уставом небесног царства, .ноје Је, Христос Светим Д-ухом1
·уr-иснуа у нашв миел и (Ј вврејима 911 З~ 14~28 :: 1 О ,,4-·12 ;; 8 .. 6-1' О'Ј
1 1
~

Из овог ј е првим хришћанима било јасна шта Је Христос св 0 Јо1м

1 1 1

смр·ћу унинуа~ Јасно им је било да ~е укииу,о етвроааветне жртве

·и nосред н·ичну спужбу левигених свёштенина у зе-маљен ом Х:р1в,му ~
1

89
Међ·ути,м, nрви.м хришћанима и1,_је бипо DAMax Јасно какав став.
тре6а .д,а заузму..•. према старезаветвим r,од,и:·шњи1м nраэницим,а. м, пре-
ма н,ени~м прописима.
Нема сумвэе да 1су· сгароэаветни празници, ноје јв Гас.под АВО
пренс М·ојсиЈа, нао што с:у на пример бил1и Пасха и Педесетница,
ноји с.у· имали номем.ор,ат1·~вно и симболич.ко аначење - нашли ис­
пуњење у Христу и нао танви више r1ису били обавеени. Ап:и први
хришћани нису то одмах схватили па су и даље славили Пасху и
Педесетницу.• но просветљењем Светим Д;ухом они почињу д,а схва­
тају прави одна-с. тих праанива према Христу, Тано апостол Павле
пише Норинћанима: •• Очистите данле стари нвасац, ,да б:уд,е1·е ново
тесто, нао што сте пресни: Јер и пасха наша занла се за нас, Хрис­
тос, Эа10 да празнујемо нв у ста-роме нвасцу, ни у· нвасцу паиосги
1

и лунавства, него у пресноме хлебу· чистоте и истине. (1 ~ Норинћа­

11

нима ,5.,'7~ВЈ
Отароааветни годишњи празници бил,и1 су ,... сен", али реч "'сен*'
у споменутом тексту не садржи у себи ништа негативно, ништа по...
грдно или pyнi11;iot Она само истиче однос н-оји треба да посгоји
11
измеlЈу тих празнина и Х·риста - 1,сен не еме да замени реалност,
1
а реалност је Христос .. ноји се у· 1°1аве,деном тенсту нааиве ,,ТеЈ10 •

и itr
·г · - ··
ла,·ва ~- (-К__ о.лоwанима1
1
· - - - - - ·2· 11··_ ~-1 9'
- :,_ii - .1

Павле сматра да. религија ноја се темељи на уздрж1а,'ва~ь,у у

одређене дане од јела и: пића (пост) или на поштовању и1 светио­
вању о:дређе-них двнв, веаввяене од Хри,с1а. 6ез Хр,истаr је,ате. лаж...
на религија и слаба ,~с,е:н~нан праве ре.ли.гије. јер· права ре.n1и1rиЈа Је
заједница са Христом, Ту реч tt'ceнi, :мм,а негативно или погрдно
значење.
С;та,розавет,ни годишњи правници Пасха :и Педесетница имали
су номеморативно и сим,Болично значење. Пасха се славила као
успомена на ослобођење иа египатеног ропства. а била ,је ·уЈедн:о
,.сенна~m ИЈЈ:И си-мБол велииог духов.н:от ослобођење ноје ће вавојева..,;
ти 1М е·сија или Хрисrоа1, ·~који је .нашв Пасха" ,[1. Норанћанима 5,7)t
1

Празни1н Педесетнице бi'ио Је ус.постављен нао ус:nомена :на давање

Закона на СинаЈу~ али нао .lсенн,а·· или сиибол уиаз:иааu је на и:зли..
вање: Оввтога д~]{Ха на д:а:н Педесетнице 1[,Дела 2.1 4) ..
Христоо Је умест,0 Пасхе успо·ставиа свету уре,дбу Ве~11е,ру Гос...
1

по,дњу·1 ноја треба увен да нас подсећа на. Његов·у жртву иоЈом Је
иавојевво наше ослобођење, а ноја такође треба у· нама стално да
:9
онивњева ,Н'iаду у Његов поновни славни 'долааа.н. ![Матеј 26.:9; 1 ~ Но'"
рин·nанима 111,26).
Мiеђути1М1, први хришћани су нено време еяаввпи ·и1 свој прав..,
нин Пасху, Спавили су га у исти дан нао и Јевреји своју Пасху, то
Јест 14 .. нисана. т,ај празнин подсећво их је нан10 на Христову смрт
1

тано и ња Христово васкрсењ,е ..,

Исто твно пр,в,и хришћани су славили праании Педес;етн.ице,~
Управо на та1ј дан су nримил,и обећани ~дар Светога Дух,а.1 иоји уr,ти..
сује Занон Б,ожји у срца оних воји стварно желе да c.niyme Б.0iry1,
Нени хришћани, нарочито они: 1еврејског поренав, наставили су· .д1а
·СЈ1а1ве сване године Педесет;1.;1ицу нао вразнин :ноји их је подсећао
1

на велики ~.оrађај наливања Светога Духа. И Пасху (Уснрс) и Пе..

1дес-етиицу 1(Дан Духова) nрв~и: хришћани јевре:јснс1г переила слави­
Ј1'И! су истог дана нааа су Јевреји сяавили св.оЈу Пасху 'И Педес,ет­
·НИ;'ЦУ~ Ти су прваници моrли пасти у б,ипо наји~ ,дан у сед.мици.

Ано 1:,е Павле и сма:тра.о, да, су ,с:1,ароза:ве·11,;и rадиШЊ"И праанв.. ,

ц:и Пасха, IПедесе.тн:и:ца и друr;и нашли своје и:сnуњењв у Христу· и
.ц.а нао такви ни.су више обавезни, он иnан никога не приморава
д·а те празнине одбаци нао непотребне и ,сувиrшне. а ни не. намеће
их друг.и-ма .. Он нема ништа про-тиа "их: прванина и друr.их обича...
ја, ано се они дри~е из иснрених nобуда и искрене тежње да се
у·годи Богу,, и ано се при томе увен и1ма на уму ~да су ови празници
само .,с1ен1на111
·., а рввлноот Је Х~р·истаiсF

П111'ВЛ,ОВ Од!RОС nром:в суботм

Уор,ој,а пи Павпе м cyfi,oтy у староааветне обре,д,не. празнине.

нiоје· сматра необ,ав езним? Неки теолози, поводећи се аа т,раiдици"
1

·анмним ту·м,ач.е,њ,ем,1 -смат-р~Ј:у да Павле тано мисли. М.е.ђутим1, ,а:но

непристрасно размот1рима питање с:уб оте нао седмичног nразни:1iа1
1

даrог Још· у· рају,. и ,гiЈ~дкшњих, празнина са њих,овим дан:има .лочин­

на" или ~i,су 6отама·1',., н,ојих :Ј е било се,дам (е:иди З~ Мојсијева 23~6-
1 1

В .. 15~16"'21 Е2.4 ..25.27~2В.,З7~ЗВ]. видећемо да ов-де постоји битна разяинв,

Субота нао ·седм-ични праанин оенована ,)е у pajyi прв човвие­

в,оr .nад,а ·у· rpex (1 ~ Мојсије·ва, 2.1-3)~, Субота: 1и, брвн су· д,ае устав-о­
ве LNoje п,оти:ч.у из 1р аја.• Се:дrми,чна субота. нао ·установа м,оја ј,е ое­
1

ноаена пре човеновог пада ·у· rp,ex, нао и бран, н-ије ••сенна". "C:e~r-
на" Је1 оно што Је успостааљено после па1да у грех: нрвне и ненрв..
не њртае, староааветно свештенсгво св својом посредничном уло·
rом 'И годишњи празници: са сво] им. ,1субот,ам:а" ил и даним,а почива­
ња~ Ове је ово постало необавезно, у Новом аавету,
д,а ли Павле· и се,дми1ч11у суботу сматра •• сеном" и вато не­
1

обавеаном? То се. из споменутог тенета не би моrло аанључити. у·

спом,е:нутом тенсту апостол Павле употребљава мноЈЈ,~.ину - суботе,
што наводи на занључа:11 да се овде под'разумевају обредне ипи го­
дишњв суботе, то јест, суботе ипи дани; почивања у вези са го--
· "њим
диш ·. , · · · · ·т,е- ,о6-ред·
,. · правницима. 1
: -._ - .- не ~.:ау.·б· оте- '1 или· нда.ни почивања
. · н
су
билi'1 ос-им субота rа,с.подњих ил:и с·едми.чн1их. су·бо.т·а (3~ м·1ој,с.иЈ-ева
23,З,В)., 1 ~
'" '

с·у6ота нинано н:иЈе ;1сеннаt•, у оном смиспу у ном су били

~
оuредн.и празници ,с.тарог ааветв, Јер
~ Је
. она дата ·у рају,
. прв чове...
новог пада у грех, и имала Је циљ да ув,еи подсећа човека на Ство­
ритвља и на Његово вевино двпо стварања и да га тако чува од
неверства и илолопонловства (2~ Мојсије.ва, 201,8-11 ]. После човеко­
вог пада у грех значење суботе се· npo.wиpyje и продуБљуЈе . Поред
споменутог зна,чења ана треба да подсећа Израиљ на ослобпђвњс
из египагсног ропства (5. М0Јсиј е·вn 1
5ј 15),, треба да га подџ,е·ћа ва
то да је Бог његов Q,rнупитељ и, Посветигељ (Језениљ 2 0"12.20)~ 1

Она постаје анан аавета из.међу Боrа ,и Његовог народа (2.., М,ојса­
јеаа 311,17). Она танођв постаје симбол оеппбођења душе ,о,д,, греха
и одм ора. воји Христос ~даје онима наји се одаз11вај1у Његовом по­
1

зи:ву 1(:Матеј 11' 1'28: Јевр,е:Ји.ма 4~9Ј.

Д,а ли [е субот,а 'Изгубила с.воју важност зато што је би,.nа, сим­
бол и вато што је и данас симбо.п?
. 1
Шта је симбол? Симбол ув,е·:н представља нену· реапиост. Хр.и.-­
шћанин ноји вером у Христа извршава иЈmи дрнtи нени симбоя, сти­
че већ сада вером иенуство реалности ноје симбол представља,
Нршгење је симбол опроштења греха 'И nрелорођења. Хришћанин
ноји ве-ром у Христа нао свог личног Спаситеља улази у •• водени
гроб", уста-је са Христом на .нови живот", Он крштењем: ааиста
стиче исиуство рвелноеги - прима опроштење греха и силу Све­
тог Духа која га оспособљава да .ж·иви у складу са Божјим ааповес­
тима 1(1Римљанима 6,.4:: ;В,'2 4).
Хлеб ноји се благосиља и воми и чаша ноја, се деЛ'И вврнима
при_л·и;ном вечере·
Господње Је исто тано симбол. То ~е сим6:01п Хрис"
тоаог тела traje· се за нас ломило на крсту и Његове крви на,Ја је

'9 2
 ,,.

за нае проливена за опроштёње наших греха и наше иване. Вер,ни1-,

н:оји вером прима ова симб о~е., глвдајући у Њ'Има Христа, стиче већ
1

сада и·сну,с,тв,о ре,ап:ности наЈе ови симболи представљ,а];У - храни

св Хри GТО1М -ноји је ИЗВ'Ор ВВЧ'Н'ОГ ж:ивота (Јован S,51,63)
1
1
~

Субот,а Је сим·бол оног одмора или починна ноји }е човек ун1и­

вао у ра,Ју пре пада у грех, над је нгивео у тесној заједиициi са
Богом, она. Је, такође симбол ослобођења од греха и одмора дуiШВ
f.iojи Христос даје онима ноји Га nримају нао свог Спасигељв. следе
Њега.• уче од Њега ·И остаЈу у Њему (Матеј 11,28)~ Она је исто
~ чвиа верне на. о·б новљеној. земљи
тано ,сим б о,л оног починна ,ноЈи
над ће опет живети' у заједни:ци с Богом нао ненада у рају (Огври­
вење 21,,Зо14).
Хришћанин но]и овде налази времена аа Бога, сматрајући Га
својом ми:п:ин:ом, а такође и Његов ,д.ан-суботу, не обављајући у том
д,ану саоје обичне послове већ стављвјући се на располагање Бо~
1

гу, веруЈућ.и; да се -и Он њем,у ставља на располвгање, стиче у том

дану исиуотво реалности ·- ,0~дмор1 рааост и мир ноји једино Хрис­
тос 1маmе д;ати кад за њега одвајам,о време ноје Је Он одредио аа
1

ту сврху {2~ Мојсиј е,ва 20118--·11 ЈЕ

Павле и прва
хришћанска црква су добро рааумепи вели-но
значење с:убо т,е . . Павле ју је увек светновао и, нигде у Новом заве­
1

ту нема нинанвог нвговешга]а о њеном уиид,а·њу или о у,сnоста,в,ља-

њу· неног ,друrог ~ана уместо iње~ .. .
За'шт·о се нени савремени теолози голино труде д,,а омалов.а.ж:е
-с.уб·оту'? Омаловажавањем суботе и борбом против суботе ае.л:ини
непријатељ душа и.:м,а. циљ ~,а поткопа ауторитет целог· Бo.mjer мо­
1

равног ,з:ан она, јер ана да без вере у Христа и послушности Б11а1;m,-·
1

~
ВМ зан,о,ну' н:ема 1сn,асења..
5 -

1
]

"Сотонин је ст-апн-и напор да одврати у:м људ.и од наде спа­

сења путем вере У' Христа и1 послушности Б,ожјем авиону. У ова
времена ~је· велини непријатељ душа прилагођавао свој'а иснушења
rЈре_драсудама и еипоностима оних 11:оЈе је настојао да ааведе, У
впостолсно време наводио је Јевреје да узви,сују обре,дни эанон Lrt
одбвце Х. ри:ста,. а у садашње време наводи ,мвоrе назови хришћа­
1

не ~ој.и. се тобоже хвале Христом да омалова,ж.:ааају М·а,рмни З1анон

:и :да уче: да ее његова начела м.огу ненањњено првсгупати, Ду·~н-

93
мост· Jre сваног Божјег спуге да се чврсто и. одлу ч1НО оду-пре овим
1

ввопачитељима вере и 1д.а n·омоћу речи истине од.лучно раснринна

њих.ове заблуд.е·~ ,~~

.•, sо,д BiЬ.1le Co.mmen,tary. vol~ v:1. р. 967...

:.: 84 Вacchiocchi, ор~ cit~ ·р. Р~ З65~ ЗБВ~
1 SDA В,1Ь!~·е Comm,en·taryl vo[~ VI. Р~ 63'7 ~
·• .Л, .•.Милин., ор, еи, стр, 85:
s Е. G9 Wћ~te, Thie Ac:ts of Apostoles1 Р~ 3871 Paci-f]c Ргеав, ca1·1f. 1940...
94
 У посланици Јеврејима н:а.ла.з.имо следећи закључан и позив:
1 "Д, анлем је: остављено још почивање ~народу Божјему~ Јер но]L~ ·yl)e
у понс] Његов, и ен почива од дела својих, нао и Бог од С"в.о,ј:их.,..
д.а се поезврамо данл,е ући. у тај поио,ј'~ ~а ие уnадне но у ону и.с-ту
rатну неверства," (Јеврејима ,4., .9-11)1
Да 6 и:смо правилно р.а.з·ум,ели цитиран.и тенет мора.мо да раз.
1 1

мотримо нонтеиет наји претходи навед-еном ааиључну, У претход..

н·ом тенсту, почевши од Јеврејима Э,11 11 ~ до 4, В. писац говори о
Боmје.м ,п 01чинну, о, починиу ипи поно.,јУ ноји Б 0 :r даје човену, И1 ,о
1 1 1

,о~но.су иараиљсног нереда према том починку: у о-вом тексту нључ-

~Н1а Је реч .лочинан", З.а ту рвч, ноја се на1а1 именица ,поја:вљ·ујв
осам пута (Ј еврвјима а, ,11 t18: 4. 1,t.ЗiS-10~1111, у11,отреб·ља.ва се ·у·
1

грчном тен1сту иарва nkatapa.usisn,, а само у Јеврејима 41 9~, улотр1 аб.. 1

љава св ~з,раз »ва :_ a.t··r апюв«, НОЈИ ьь

- ie
. преведен у нашем Јеэииу• ,и3. . .
раз;ом .почивање". О нанвом починну говори писац у посланици
.Је врејима·? Д.а ли говори о два равличита починна пошто употреб..
1
1

.љава два рааличита израза ·- .)Божји починан" r(katapausjs] и 11·1.1с·у•..

ботни починан" (sabb atism1o!s:)?' да
пи је: моm·да иараа .llс.убот.ни по­
1

чинан" (sab batism,os) употре,бљен само нао синоним за 11Божји, по­

1

чинан '', пошто се Т1аЈ израз п:1ојављује само једrанпут. и то у Јевре­

јима 4, 9'?' ,Да ли се [израз "суботни починан" (sabbatis:mos) ствар­
но одно:с-и, на еветновење су,б,оте] и ано се односи, нанао значење
треба д.ат~ том починну?
О нвввом починну говори писац посланице Јеврејима у з.. i,.i
4 .~ ._по -- ављ!
. тл - - - у. ·~?
Тему ,о Б,ожјем nочи.нну ми покоју. о починку ноји је Бог 1н,,е..,
нео да nр;уж.и Изр.аиљ,у, писац 1 1ослани1це отпочиње у З~ ноrлаs1ьу од. 1

7-11 сжха:: .,.ЗатQ нао ш1D говори Дух Свети: данас ако глас
i
1
,
1 1

Његов чуј'1в:т·е. на будите дрв.1ена.стих срца, нао .н.ад ее прогњевиете

:95,
у дене напасти у пустињи, где Ме искушаше оцеви ваши, исиушв­
ше Ме и гледаше депа Моја че1рдес еr год.и,на" Tora Рад'~'t раердих
1
1 1
1

се на тај рад. и ренох: једна ко се ме.ту· у· срци м,а, али они не по­
анаше путова М,ојих: За·то се аанвех у гњеву СвоЈему дв неће ући
у понс] Мој.~
1

Апостол Павле цитира у 0 вомтенету речи псвпмиоте иа Псал­

1

ма :95. 7.... _.11 ~ нСад н.ад. бисте послушали глас Његов: ј]Немојrе да
вам одрвени срце ваше нао у Меривиt ~.. Гд,е. Ме нушашв оци
ваши, испиташе и видеше депо Моје. Четрдесет година срдих се
на род оиа], и рекох: ови, људи тумарају· срцем, и не знају путова
Моји.х; И зато се аанлех у ГЊ В'ВУ Свом да. неће ући у м:~;р1 Мој:··
1

О нанвом је починну овде реч?

Нема сумње да је овде реч о Божј~ем, починну, наји је у исто,
време и суботн!И починак ~ пре.стана:и о,д рада - и духовни почи..
нан - починан од. греха ноји Христос доноси човену осло Бађајуrн-1· 1

га од греха и од панушаја да сам свој~~1м ааспугвма засл,ужи спа"

сење [Мат,еј 11 _. 28)~
Реч .лючвнан" l[katapa·usis) има 'У Зж и 4~ поглављу посланице
Јеврејима више аначења:
1) Под тим п ојмом подразумева ее обећање о за,nоседањ·у-
1
' ' -

Хан:аuсне земљ,е које Jie Бог дао Израиљцима прене Мојс:иЈа пошто
их Је иавео иа Египта .. Због поб,уне у Надвсу, абог неверства и н е­
1
1

послушности Бог Је "rом. нараштају уснрвтио улазан у обећану зем..

љу (Ј1еврејима. з, '7-11 ]1"
2) Наследник М аiјј,сијев Исус. Навин увео је другу генерацију
1

у Хвнансну земљу[, ноју је тај нврацпе] делимичнс овупирао. Али

тај ,~_:ар,а,штај ипан ни1је ушао у прави починак, а то је: 1:-1и,Је вером
и n:оrспушнош·ћу дожи·ве,о, промену нарантвра, што би ra оспособило
да ,16,уде веси-ин спасења .другим народ1има~
,З) У Д1а1видово 1д.0 ба Бог поново поаива Израиљ да вером L1i
1

послушношћу уђе у ду.хов,н;~1 починак, но.Ји значи шиво-1 у сtша.ду

еа Б ажјом вољ,ом, што ће га оспособити да буде Божји сведон дру,-­
11

rим народима. На н-tалост, народ се ве11им делом не о,дD'ЭИва 1~а

Бо,i,1ј 1~ позив.
4) Очито је да ни у Хр истово време над су Христос и ало­ I

столи упутили позив Израиљу да уђе у ндуховни1 одмор", примив­

ш:и еванђеље. Израиљ нао народ није у1шао у Божји починвн,'
Пошто Је ианео жалосне примере из npowлoc:rи о неодааива­
њу· Н1а Божји поаив, приме-ре неверства и непослушности 1,1.писац. по-

:в
 .,..

епаницё с.е сада обраћа хришћанима апостолсвог времена, обраће: ...

ницима из [еврејства, nозивај;ући их да 1-1е Oftneв,aJy да уђу у прави
Бс1ж,Ји починвн" (Јеврејима 41. 1---З).
Шта Ј,е прави Божји починак? Шта он Оiб,ухва.та и ивно св у
њеrа улаз,:и? Да би нам помогао да то, разумемо, писац посланице
Јеврејима оG;Јашњава .,Бо,жји починан" тиме што нас води уназ,ад
до његовог пореняа ~ до :Б,он1јег починна у с:е,д.ми дан стварвња:
••Бог nоч:ин:у седми дан од евих дела Својих." {Јеврејима. 4i 4] Овде
писац цитира 1. м·ојсијеву 21, 2 rде стоји написано: tЈИ сврши Бвг
до седмога дана дела Сво:ја.t ноја учини: и почину у с·едми дан,.,1'
Божји починвн био је С@дми д,ан, с.уоогrа~ Бог је .лючинуо" у с ед м11
1
1 1

А ан·, то јест престао 1е да ствара и са радошћу и задовољством

1

посматрао је своје савршено дело (1 ~ Мојсијева 1. 31 ).

Пошто Је изје-д11ач.ио обећање о Божјем п.о,-чин11у дато Њего­
вом народу са Божјим починном у ,с.е:,дмом даiну· стварања. то јест
са ~е,уботиим: починном (Јеврејима 4t 4: 1. м·ојсијева 2. 2), писац 1
.

посланице Јеврејима осећа се слсбодним да у 9. стиху 4~ поглав­

ља уместо општег иарвза 1tод,мор'1 ипи .починев" (г~рчни k'atapausms)
у·1n;о,треби ,сnеци,фиLtНИји ил и одређ,енији иарва 1.1суботt1и починвн"
1

ипи •.~субот:но почивање" (грчни ~sabb,a·ttsmos),.,

Пре,м,а томе. писац посланице Јеврејима позива верне на nра­
в,и суба,тн·и п:очи:нан или на. право еветновање седмоr даиа нада
зан:ључује,: t,Данлем је· остављено још почивање народ у Божје.м~t' 1

(Ј ,е:в,рејима 419)
1

Шга о-Бухвата. та] nочин!ан'?

ТаЈ починан обухвата напуштање сваког физ:ичн.аr поспа у
тону светог ,суботн 0,г времена ноје траје 24 сага, Боњ1Ји починан 'У
1

ноји нас Бог позива ,није само "духовни гючинан", то јест у~рж,а...
вање од грешних д1епа за све време (вечна су,б-а1та1 нано нени желе
да. лринаж·у тај почiФнан). већ и стварно напушт,ање физ111.111оr noie.n a 1

''Ј сед"1,и дон.,

1

Да прави суБ,отни починан коЈи хришћани треба д.а светкују

эвиета аначи престанак рада, писац истиче ,упоређењем ноје по­
влачи изм·еђу Божјег починна :и нашег људсиог починна: ,.Јер но, Је
ywao у n:01ioJ Његов и сам почива од дела нао и Боr од Својих",
(Јеврејима .4t 10) Шта значи: починути ·од .,с:вајих двпа"?
Починути од tl·својих депа" не мо,не да аначи само .прествти
грешити", А,ио би починути од својих дела внвчило .лпестати гре...
шити", анда. Би анапшија тражила да Је и Бог починуо од својих
д~п·
~ а- ., то
-:- - [ест -nne-
1 ,,. .та.: о да
.f"'· v
~"'" .• - гр
--.. е -ш
-с:· 1
- - и•.-
- - А- _ т--о·- Је
~ -. an·cVi
- .пp· дt
,

97'
 Али суботни одмор 'унључуј'е и nр,едс·т·,авља ндуховни починан",
то јест осло6,ођ,ење од, греха, ноји Бог омогућује свом нар,о,ду пре­
но И,с:уса Христа, а у· ноји улази:.м,о вером ,и послушношћу ,(Ј'е:вреји­
ма 41 2.ЗЈ" Су;6отни починак са Христом· представља не 1C.,eiMOi ев­
дашња спасење већ и вечно спасење, ул,азан у· небесни Ханан .
Прввилним еветновањем суботе, прави хришћани nренидајју свој'
обични посао, стввљајући се на. располагање Богу· да Он ~ц,егпуЈе у
њима и да их. све више преобрањева у сво]е обпичје .

•
 Познато је да. су· хришћани из. Јерусалима., јудео"хриш'ћанiИ'.,
напустили гр,ад Јерусалим пре његовог разорења 70~ године и пре..,
еепипи се у Пелу r градић
- -
у северној
- -
Переји .. у Т'ран,сјорданији.i .Да
пи је. то напуштање Јерусалима проуароиоввло и напуштање јевре]...
сних устана iва нао што је субота? Нени црквени историчари (нао
1

нпр, F. Н~ R:·e1gan) з,аузимају 1·,а] став, 'Нема сумн,еl споменута на­

пуштање града и разорење града Јерусалима имало је эначејнв
последице на. одн-ос И'змеђу хришћанства и ј'еiврејства. Међутим~~
има аначајних историјсвих д·о :11умената 'l~оЈи иснључ,ују мо,rу"hност д,а
1
1

с.у хришћани !јеврејсиоr порвнлв из Палестине ·7r0, године, и·пи усн,о""

ро после тога, напустили светноввње еуботе и увели еветновање
не.д, еље. Р.а,змотрићемо овде нене историјсне и.з~ве,штаЈе но1ји се оrд~
носе на ова питање.
Црквени историчар Еузебиј,е. (260-334) и Епифаније 1(Э15~ОЗ,)
нас иавеw11зiв.аЈу да ее јерусалим,сна црн,ва еве до Хадр.м,Јанове оn-
1rщд,о· (135~ поеле Христа) састојала од обраћених Јевреја и д,а је
њо.ме· управљало пет1на.ест 1над,r.nе·днина иа 11об-резања' т,о јест по.. ,
1
,

ренпом Јев.р,е.]а~ Они r:y били ~,у-б~оно одани јевр,еј,с.н1t1-м верским оби­
чајима~ Еу;з.ёiiиЈе извештава да, геу и либерална и нонзераативна гра­
на ебионига (група Јудео-хришћа.на). биве ревне у истицању потре­
бе: ,д.а се др,н~и сав Зано,н ..1 Еузебије теноће спомиње да ј·е либерап...
на група ебионига еветноаала :и суботу· и недељу~ али не· и.а-же нада
је та група Јудео-хр,ишћаиа почела да. светнујв недељу. М агуће Је 1

да Је та rЈ1упа јуде·о~х·риwћана. њелећи да се, с;Једини ,са. ввлииом

хришћанском црнвом из неаиабошгва, прихватииа васниЈе светио­
вање недеље а,адрн-1аа,ајући [ош увен и, суботу нао праанин ~ У др,у...
гој половини другог вена, хришћансне цркве на За.пад.у •. нарочито
оне у Аленс,а1iдрији и Риму, ·п1О'ЧИЊУ па д уrица~е·м незнабожачне фи­
1

лозофије и гностициама да оiДt.тупају ад првобитних принципа Хрие­

тове науне,
 Тано је настао Јаз између, всгатна хришћана [еврејсиег порен­
ла, н·оји су остали верни впоотолсно] ;t,:1ауци, и ових хришћана не­
анабоэиачног порекла, 1~·0Ји су одступили, D·д извесних тачана иауне,
нарочито што се тиче суботе, четврте ваповвсти Декал,о.·г,а,., уместо
н,оје су постепено почели да уводе иеанабожачни праании die··s
SoBs.l. ,сунче'В, дви, ипи недељу. Нао што сно већ епомвнупи, група
либералних ебионита [е у друго] половини дpyror вена прихватила
поред суботе rи· недељу нао ово] празнин,
Но су :Ј' ствари били ебиониги? Погрешно је, мишљење да еба­
снити представљају првобитне хришћане јеврејсног пореила. Нени
од ебионита бипи 1r:;y следбеници оних фарисе-Ја у првој цркви кojit:1
су уч1или да сви хришћани, бил;о [еврвјсног ипи неанебоэнвчног по­
рвнла, морају да држе сав мој:сијевсни аанон. То су били слвдбени..
ци. оних првих Јуд.аи,ста које апостол Павле таво оштро· напада у
својо] посланици Гаяатима, Они; су прихватили Исуса нао· обичног
Месију. сина Дави дџвоr1 али само нао човена, нао што ,су бил~1
1

м:0Јси1Је и Давид. По њима, И~ус Је биа само син Јосифа и Марије.

ио:ји је, постао свестан своје м-исије тен у часу иада ra Је Јован
нрстио и над Је био помааан Светим Духом~.
Учењ.е да [е :Исуо нао човен прили:ном нршгења примио Све"
тог д~уха ноји Га [е учкнио Сином Бо.жЈим је почетан кас:нијеr· лаж­
Н1()'Г ,учења поэнвтог ПiDд. именом адопцијаниаам (поеињвње]. Ов·И
ебионити наји су одбацили да је Христос дошао у телу, ,,о јест да
је рођен од Бога, ,и 1ноји су нагињепи држању целог Мо.]с.и1Јевсноr
1

авионе, обреаања и церемонијалних праанина, НiИ"СУ представници

правих хришћана. првобитних хришћнв јвврејсног пореива. Они су
[вдна јудео--rи,остичн~ сента, њоју Ирене] с правом убраја. међу -Јf·ри..,
воверсгво. О тим ебионигмма сведочи 'Еуз,ебије да су еветневапи и.
суб:оту -и в:е.де·љу~ Нед.ељу нао праанин, нано смо то, раније спомену­
пи, прихватили су само зато да се не би голино развиноввли од
већине хришћана иезнабожачно'r поренпа ноји ·су у то доба почели
д.а светиују недељу,
Првобитни хришћани [еврејеног вореняе, ни они пре разоре..
1,ьа, Јерусалима, нао ни они поспе разорења Јерусалимаli 'lr11иcy свет­
новали недељу~ Ови хришћани ',ј,еврејсн~ојr поренпа, но]и су· уочи рв­
зорењв Јер-у,С,WЈИМВ '70~ год, напустИЛ'И !rрад Јеру·с.алим и DНЛОНИЛИ
се у Пелу у Транојор,д,а•1 ији, познати С'У У' ист,ори'ји под и.:м енОМ! 1-1а"
1 1 1

аарени. За '1-ЬИХ сведочи Епи,фан.иЈе да д,р.111е :занонt rд,а: верују у

Х:·р.,ист,а и Ввенрсење, н,а 0 ·И да је Бог створио свемир. Проповедају
1

да .Је Бог један. 1i1 да је Христос Његов Син" Врло су yчmiиi Да6р,о
1

100
 .
по,зн:а-ју Јевр11ејски језик и За.н,он~ Даље Еnифани,,је наже да се ов.,и
Ј<р,ишћа,ни ,1ра,зликују 101д Јевреја, и од хр·ишћан,а:: од1 Јевре~а. по то,ме
1

што верују 'У Христа, а од хришћана ПО томе што Још у.в,ен врше 1

обрезање и , светкују субо-ту."'rЈ. Ови хришћанм [еврејсног поренла, на,.,

авани наварвняма. м,,ој,е име им је дато посве разорења Јер-'усап~,~­
ма 7,0~ године, не р,аз,пииују се н~1 по чему ,од хришћана [еврејеног
поренпа пре разорења Јер)f~с,ал,има и ·з,~ време Јеруеалименог сабо­
ра 49. годинв, на номе Је донето решење да се хришћани неанабо­
жачног перенпв ослобађају обреавња, дон у nor,1eдy хришћана ie'B,-·
реЈс-ког порекла није .щ,онеr-о нинакво nосебно решење - они су ИI 1

д:аље иавршваапи прописе ,за.-нона,, о·ои1м приношења враних жрт,а"

вв, које су· нашле 'if.1r:н:rje ~ис:11у·њење у Христовој ж·ртви на нрсту.
Нааарени, ч1иј!е постојање Још у четвртом вену потврђује Јероним,.
били су стварно представници Џ! настављачи првобитних хришћана
јеврејског порекла, Нiиаи предетввници етичне и теояошив баштине
првих хришћана Јеврејског поренпа, Чињеница да су они сачували
светнпвање суботе нао Једно од својих иаравитих обелешја увер­
љиво поназуЈ1е да је светноввње суботе. б,ил о обеп ежј е· је.русалиr~'11-­
сие хришћанснв цр:нЋе и пре и после разорења Јерусалвма, Међу
хр,иu1ћани:ма [еврејеног порвила у Палестини недеља се није свет..
новалв ни пре ни после разорења Ј:еруса1.nиме1~ Не смемо губи"
ти иа вида. да су се многи хришпани 1:.\
јеврејског поренпа и након
1 ~

прихватања Христа сматрали ,Јеврејима 'И 'да, су и даље посећивали

суботна бо:r,а с,пужењ.а у синагоги (Депа 9. 1.2Ј~ Ова ситуација одба­
1

цује нао невероватност свани пон.уша~ да се хр,ишћани 1,е.вре]сноr

порекла 'УLiи:не -одrов,орн'ИМ аа промену оуоотв у нови праанин-неде­ 1

љу, Ни Христос, ни апостоли ни јеру·,сапимсн,а џрвва нису увели

нови дан бо,1г,ослужења уместо, ,субот,е~·'
1

1
Dr Samu-e!e Ba.c.,c.:hiocch·1t А Histor[c.al Jпvest'lg:at·Ioп of the. Rise O'f·
s,u.nday Obs e::rvaпce :ln EarJy iCl1r,lst.ian1tyt IPontificai GregorJan U.niversHJy·
1
1

Ргввв, Rom1a 1977; 153-164.

1
Ep1pћEHi1'U S1,,, Adv·ersu.s Нвегевев 29ј7 ~ PG 42il0.2'"
1

,3 ·s· В·_··~Vli"!·ci· ~1·11/~·

_ :!!
;!з
\.i-111I пр ·cJ·t 131 ·15,n
,...L
l!.. f; 1
PIIC·
111 lli.ill :._iill , .[IF t,-t-11 -i.jlil

101
 . .
•·

~ 00
ГПОРЕНПО НЕДЕЉЕ

. .

. .
'
.,
.
.
 ... ,Све што је требало чинити у суботу, ми смо пренели нв
Го сnо.дњи rABHE. ~t' (Eu!seblu.s, Согпгпепјапа in Рваћпов 911 Р. G .. 2.з,1
1

1172)
Према изјави Еузебија Цеаарејсног, савременина нонсгенгина
В е:пиноr, недеља почива на љ1удсном а. не на б rЈ~Нiансном ауторитету,
1
1
 1

16~ глава

РИ.М И ПОР,ЕНЛО НЕ.ДЕ.ЉЕ

У претходно] глави дошли смо до аанључна д,а је узалудна

тражити трагове порвнла светковања недеље међу хришћанимв је­
врејсиог поренла, било пре или после разорења Јерусалима, због
чињенице што су ови хришћани били верни је.вреЈсним религисаним
1

обИчаЈ:има нао шго jre· светновање суботе. Истраживање· порекла

светновања недеље усмерићемо овде на, хришћане неэиабоэначног
порекла, ноји ·нису раније имали везе са ј}rдејством и иоји су већ
почетном другоr вена бил:и~ присиљени првпинамв да се удаље од
свега шго би бипо нвлин на јудојство. 1,1,l\рнва главног града импе­
рије ч~1]и се ути цај већ осећао надалено и нашироко, чИ,НИ се да
I

је 'бил:а највероватнија место рађања светновања недеље", гласи

аанључан Саму-ела Бани-онија (S. B acch,io c chi] [едног од. најномпе­
1 1 1 1
,

тентнијих истрањиввча порвкпа недеље у раној хришћанснс] црнви,'

Ноје су т,0 прилинв ·утицале на р~iмс:ну хришћвнсну ,црн:ву да Је
1

заменила ЈевреЈrсне празнине, нво што су су-бота 11 Пвска, но1вим· да·

нима :и н:овим аначењима.

Значајии утицај на промене но]е су се догодиле у нр ил1у

1
хр-и­
шћанене црнве Рима били су ентијеврејсно оасположење ,и мер е 1

предуавте против Јевреја 'У Риму поеле нreycneлor Јеврејоиог· устан"

на по,д Бар Нохбом (од 1·з,2~ до 135. год}.
Већ ,.између првог [еврејсног устаниа (6~70]1 ној~t је имао за
п,осл,е, д ицу разорење [ерусалимсног храма, и дру,г,оr устаина, под
1

Бар, Нохбом, избијали су антијеврејснм изгреди у п,rЈ:јединим градо­

1

вима, нао нпр, у Аленсан дријиt Цваареји и Антиохији.

1

..
104
 •

Нервспопоњење против Јевреја повећало се нанон њиховог

очвјиичног понушаја nод Бар :н,охбом да1 поврвге своју националну
нез;ависносn~ Устанвн је lfмao за последицу потпуно 01пустошењ,е.
њиховог светог града ·И rуб:ита,н Палестине као њихове ЈЈ;омовин е~ 1

Од тада Јеа::реји нису· једна ~нација, већ беснуnни: народ са овој~о м, 1

вер,о,м~
Цар Х:адријан, пошто је у нрви yrywиo уст·,анаиt евградио је на
рушевинам..а Јерусалима нови римени град назван АелиЈа Напито­
пина, и на мrесту [еврејсног храма подигао храм посвећен Јуnитер·У~
У то време наметнуте су Јеврејима оштре аабраив: били су исте"
ран-и из града и аабрањен ИrМ је: под смртном назном повратан у·
rp1a1дt забрањено им је исповедање њихове вврв, свагиовање субо...
те И осталих праэнина. проучавање Торв (Мајrс-:и:ј,е:вих књигв] и 06-
1

резање. На.метнут и-м 1е посебан порез. Јеерејство, но]е Је раније

било »,reHgi10 licita« (:дозвољена религија), под ч~иЈим онриљвм је и
рВН'О хришћанство у почетну )ннивало верену слободу, постаје сада
•t·eBg1o iHcm'ta~ (недозвољена ипи аабрањена религија) ..
Свесна ових репресалије против Јевреја и. антијеврејсног рас­
попоњења ноје се осећало нврочиго у Римуl римснв црнва није 1ЈС."'
тала равнодушна. Нвстојела [е да понање и донаэнв своЈу noja,n,нocr
' .. , . : .. .
_ ВЈ- су ,з,а1датан преузеле на ее5 е хриш 1i-_анске
римсн и .м властима. т
. - ,· _'. . ј' . ,· -. - . '. --,_ - . Ј 1 -- • -- ~.. : - - ;:-:- : . . ..-, _- 1 .- -~. --. : : . . ·._ ~ . . ·: .; .. ·. - _, .•-

апопогеге: Нввдратус и Аристид, Римс.:на црнвв сада уводи одрн,а;о

вање Gorcc,nyн-teњa у .недељу уместо :,јеврејсне '' суботе, зато што
1

је оветиоввње суботе било забрањено. Тиме је римсиа црнва ж:е­

пвла да поваже своје одвајање 0 д [еврејствв нано би иабвгпа про­ 1

генегво и плаћање диенриминёторвог пореза, Ос:им напуштања су~

боте нао празнина. иа страха д·а не би била изједна.чена са ЈевреЈ!И·~
ма, римска црква у·в:оди и обичај светноввња Пасхе (Усн,р,с.а) у 1н1е­
дељу {уанр-она. Пасха) уместо еветноввња Паехе 14~ нисана" поанатв
nо,д називом нваргодецимансна Пасха или врсна Пасха, ноју rty
светновали први хришћани, нарочито у Малој Азији. Да В·и сузби.па
светновање суботе и танозвену Нрсиу Пасху" римена црква уводи
пост у суб·о1у1 ззбрањ,ује обављање богослужења и примање Вече­
ро Господње (причести) у суботуr а нвартедецимвнима, који се о.вим
новстаријама противе, римсни бискуп В·интор (189-199) прети и·с..,
Н.lЫучењем.:'Ј: Нови О·6ичаЈи но]' е: је почео да У'ВО'ДИ Рим нису биди 1

одмах прихваћени у целој ри,м:,сноЈ империји. нарочито нв на Исто..,

НУ~ 0 томе пише црнвени историчар Јевсевије Поповић следеће:
1

.,Дон се на Западу почела насни,Је,, и то пре евега у РИ',МУ, постити

и су6;отом~ сввнено зато. што је у суботу Христос лежа,о 'У ·грЬ-б)\ 1
 i
и Јер се у суботном посту гледало достоЈно спрв.мање за празнова... 1

ње недеље, дотле је на Истону, rде је сушата Jo·w, увен имапа зна­

чење дана ад~•ара од ст.в:а,рања1 D'ИЛD дире·mно авбрањвне пеетити l
1

субо,та.1м·, пошто су гностици тога ~ана постили у знам, жалосги, шго

је створен мат,еријални свет. те што Је тиме, по гностичком 'Учењу,,
проузроновано аатвврвње духовнога у З.Jii Y' материју!'~Ј
1

Дв.а црквена историчара из средине ~ петог вена, Сонраг и С,о"..

- -
аомен, на чије извештаје се по свему су·,д,ећи ослонио Поповић у
1

споменутом теисгу, сведоче да римсни обичај авбране вршења бо­

госл.у'н·нэња суботом, нао и прописивање поета суботом и светкова­
ње недеље :нису били свуда прихеаћеии, нарочито не на Истону,
Сократ Снопаст1ин пише: .•.• Иана готово све црнве широм света спв­
ве свете тајне суботом 1(лри.ма ј,у Вечеру Господњу или причест су"
1

ботом), Аленс·андр.иЈа и Р·им, на основу нене старе трад,ици,:]е, пре-

. . - . . li!rr,i.
стале ·су та да чине,
Gо,зомв·нов. опис обичаја ноји су преовввдвпи у његове време
сличан Је Оонратовом опису, ивно он пише само о версним састан­
цима ве спомињући слављење вечере Господње ипи причести. Со­
зомен 1n10,твр·ђује да 1,,иано се народ Нонствнгвиопења и гегоео сву­
вв др1·у1где снупља субо·r,ом, нао и у први дан седмице. твнав обичај'
ниЈе• 1ни:на.дв n.асто1· ао у Р иму и .А
· · л енсандрИ'Ј;1И Н:Ј~
У светлости ових донааа очито је да је римска црквв о~иrрала
одnуч,ујућу ул:о,rу у раном хр11··ш'ћанст~у .лишаваЈ1ући ,суб 0~1у њеног
1

теол~е:11шно-пиr.1рrиЈснаг· значења ~,, подсти1чући светновање не,дељв·~

Наметање воста субат·о м., забрањивање славља Вечере rо,сnодње
1

,субо,rомt нао и одржввање верских састаианв суб·D том, представља

1

п:реду.з.имање непосредних мера од стране римске црнвв д,,а1, ,с јем0.­

не стрвне. одврвги хришћане о,д саегновања суботе и. с друге стра...
не, намеэне светновање НВА·ВЉ·е, нае иенључиво хришћансни прва..
нин" Разлог ~а. овај бесномпромисан став према ј е·врејсним ·устан·о~
1

вама иво што, је субота може се наћи у ,ан"ијеореЈсном рвсположе­

њу иаааваном Бар Нохбиним усганном И; репресалијама nре·дузетим
против Јевреја нанон тог устанна Ово Је подстанло хришћане Ри"
t

ма аа време· цара Ха,др,и'јана. да се ди,станцирају од Јевреја, Hany"

штање суботе нао прваника и напуштање слављења Пасхе· [Уснрса)
14,.. нисана помоћи ће! црнви да обја.сни :Римсним мастима. да су
хришћани нешто сасвим друго 0~д Јевреја и јеврвјства,
1

Напуштању суботе нао правника у другом вену придонеле су

и мере које јв римсна црква првдузела да Б'И теолошни ебеввре­
дила су-6ату и тано и првнтично потиснула њено еветновање, Тум-а ...

106,
чияо се да, Ј,е. субота била привреме·на установа, дата само Јеврв...
Јима нао внан њихове невернссти. Зат:о, се хришћанима. авповедвпо
да се одво]в од Јевреја тиме што 'ће у· субоrу· постити, шго ће се
тога дан,а узд11жавати1 од при·мањiа вечере Господње, од присуство...
вања сввном версном састанну и1 што неће: славити Па,сху истог
дана нао Јевреји, 14~ нисана, већ у не:д,ељу иза, 14. ниеана.

1
S,~ Baccћiocchii, Sunday Observance: in Early ChrJstiaпt·ty, р. 165.,
1
lbld, Р~ 199~
3
Јевсевије Поповић, Општа црнвена историја, св, 1, стр, 42В~
~ S0rcra.te·s Scho'last1cus l[С:,онрат Снол,а,стин). Ecc::iesiвst]cal History 5,22~
:NPNF' 2nd1, 11 .•. Р~ 132~
~ Sozom,en, Ecc'leswвstfcal H!lstory, 7,19.; NPNF:j .2111'di vo[~ :ш, р. 390.

·1 tJ7'
1
 r

АНТИЈ.ЕВРЕЈСНА ПРОПАГАНДА у· СПИСИМА ЦРНВЕНИХ ·ОТАЦА

И ПОРЕНЛО НЕДЕЉ1Е

Алт.ијеврејсиа пропаганда у списима црквених отаца ,др·уго r ве~1

на била је таноће [едан од одлучујућих фактора наји је већину

хришћана из незнабоџпва навео да напусте светновање суботе и
да прихвате недељу нао нови дан богослуњење. У овој пропаганди
нарочито су се истицали Варнава L1 Јустин Муч,ен~нt.
Варнава о номе }в овде реч није био мисиона.р Вврнавв, еа­
ради ин апостола Павла на његов-ом пр-вом миоионврсвом пу1овању.
већ 1nсеудон~1~,,1и Варнава, Он је пвписао своју псслвницу, ппзнату
лод им·еном Вар1-тавино1 tnос11ан~1ца у Апенсандрвји 01~0 1:30. године
поеле Христа. Апенсвндрија је у 1'о време: била центар гносгициа­
иа, Гностици су нападали цео Стари аавет ил1и су гв тумач:и.n1~1 але...
горични, Варнавина посланица прожета је: гностиџиамом. Посланица
Је уnу·п ена у првом р е-ду хришћанима јевреЈсног порекла, наји ·(1/· и
1 1
1

после прихватања хришћанства остави верни свим БожЈи1м зеповес..

тима, У!iључивt~~и светновање суботе, ноја је четврта ааповест дв·
малога.. Да би уверио ова хришћане да напусте ауб1D ТУ нво праании ..
1

Варнава Је напао иако Јевреје нао наров, тано и њихову веру, а

нарочито суботу нао изразито обележје јвврејства. Јевреје је опи­
сао нао ,.. бед.не људе", но}е је завео зли анђео и ноје је Бог одбв­
цио абог њиховог идолопонлонсгва. Што се тиче основних: истина
[еврејсног веровања, Варнава 1,е· те истине алегориаовво и настојае
да донаже нано су оне нашле испуњење у Христу и тиме престале
да важе.
Ево нано ова] пс.еудонимни Варнава у својо] посланици. алего­
ризу.Је !iожју 1Ј~ВЧ да би: омалова~нио су601-у и иетанае ваmн:1Dст· нОС-­
мог 1д.ана'r нао хришћаноног прванина.
Он пише: 1,1 ~ Надаље написано [е о суботи ~ у Де1с:,ет речи
ноје- јв Бог ивговорио ·м,оЈсију ли:цем к .ли1.цу на гор·и Сина Ју: ,Држи
1

108
суботу Господњу светом чистим рунама и чи стим срцем!' 2. Н.3 др,:у--
1

1i(ам месту· Он наже: ,Ано МD Ји синови буд,у дрtt1ал,и су,6,а,ту, учинић1у

1

д:а ·м.оје ммосрђе 'почива, на њима', З~ Он спомиње сrб·оту на по­

чeruy стварања: ,И у шест 1д1ан:а до·вршиа, је Бог депо руну евојих, и
завршио јв седмога дана. и Он је починуо у т,ом дану· и посветио
гв'. 4i Пааите, децо, шта [е Он довршио у шест дана и шта то ана­
1

ч:и? Ево шта то аначи: у шест хиљада год~~ на Б-0 г ће све привеети
1

~paJyi јер [едан дан нод Бога эначи ,к;иљаду година, Он с.ам еведо­
чи.1, Јер наже:.. Гле, дан Је Господњи иво хиљада година'. Зато.• де·. .
цо, у шест да,на:, ТО Јест у шест хиљада година. све ће бити привв­
1

д ено .нраЈу~ 5~ И Он је· починуо у се;дми дан, :а то значи: над Његов

1

Син буде гдо,шао и уништио време беааяонивв, :и: над бу·де извршио
суд над нвэнабошцима и променио оу,нцеr месец и звезде, тада, ће
Он починути у седми дан .. 6" Даље Он наже:: 1-д1р,жаћете оуботу све..
1

том чист,и1м рунама и чистим срцем!' Ано нево мон1е сада чистим
срцем да, ~држи свети дан који је Бог прогласио светим, та] t:e
В1Вра. 7~ Пааиге, ми ћемо нвћи прави одмор ill држати га светим
џндв ·над б. удемо надри да то чинимо пошто сами бу~емо начиње­
1

ни nра:ве·дн1има и буд.емо исnу~нили обећање, на,д не буде више н: 0·•• 1

no11:nywнo1cm и мад еве Господ буде створио ново, Тада. ћемо MiDћ~i
да. га др11iим,а светим, пошто прво сами бу,д емо учињени светима,
1

8.~ Даље Он наже њима: •. Ваше младинв и ayб·orre не: могу да ni10:ц"
носим'. Вг:И'диrте шта то значи: ваше садашње суботе нису ми мил.е,
ваћ она н оју будем начинио н.а.д све приведем ,одмору,, и над учи­
1

tt:им почетан. осм.оr AaHarr те Јест кад .Буд1ем створио нови С:1З, ет~. 1

З.а:то и м·и сада д р:mи·мо осм:и1 даи са радош·n·у,1• ·у номе ј1е и Xpиc.toic·
1

устао и:з, мртвих, и по11а.за'[ЈШИ се, узнео се 'На небо (глава 15). "~
Варна!ва алеr,оризује д"ав одмора ноји је Бог основао при СТ'Ва­
р,ан;у света и суnрс)тстављ,а му о-сl\,и д,ап у част новог свете ној,и ће·
Бог створити нанон уништења овог света. Зати·м1 не nозиаајуn,'И се
на ·Писмо ~дода.је: "Зато ми1 дрнн1мо сада осми: дан с радошћу"! у
НО·.ме 1е и Христос устао и1з, мртвих, и показавши се. уанео се на
1

небо, tl
Сn1ену11ативна теорија таноаввног Варнаве састоји се из, еяе­
дећ"их тврдњи 1i0Јима1 настоји до обезвреди суб 01у нао хришћаиени
1

праанин:
1 ~ Почииен нее.дм ог дана ипи субота ниј1е садашње искус,во
већ се од~н,оси и биће остварено над Христос буде дошао и над
ће се све иаменити, то јест у сед;мо. 1 хиљадуrодишњици (стихови
1

4Ј5.)Ј.

.109
 2~ Човен, биа хришћанин или Јеврејин, не моње сада ,д,.а држи
субо r·у светом, јер сам није свет. То ће моћи тен у бу!дућ~t,о,стиl
1

пошто прво 6.УА.·О учињен светим - у тону седме хиљ·а:д,е г,01ди,на и

у ,осм.о,ј хиљад.иt над Бо:r ·буде створио нови свет [стихови 5;17)i
З., Бог је сам изјавио: .• Не м-огу да подносим ваше млr,адине
и суботе." Према томе, садашње суботе нису Боrу миле, већ она
поја ће· тен доnиt субота у осмој хиљадугодишњици, нао продуже,.
ње О 'Не из седме
1
хињадугодмшњицв {ст. S,)~
.занљ,уt.1а:н из Варнавине поспвницв ,био би: хришћанин не
-
мож·е овде да држи су·б п·1у светом, Јер .
није сам свет, апи може
да светнује недељу. 0 сми
1
дан, ·:који не захтева .ис.ту светост нао
субота .. Недеља или ОСМ!И дан наговештава осму хиљадугодишњицу
над Б1·1:Jir буд е Св.,е нанево створио. Тада ћемо моћи Аа светвујемо
1 1

суботу~.
Сваво може лано да увиди нано .i1e Варнавине учење плод
сnенул,а1ције и да нема нинанвог 16иблијс·11 0,r· темеља, У овим спеву­
1

ла:ција.ма долааи ~о из,ра.жаја лвњно учење против ног је апостол

Павле упоз,арио старешине вфесне цркве: ,,Јер ово знам д,а ће по
о.длас.н)~ моме ућ1,t м еђу вас тешни вуци, ",оји неће штедети стада,
1

И изме·ђу вас самих постаће љ,уди н.оји ћв говорити иза,:р нуту на-­ 1

уну да одвр.аhају учвнине за собом." [Де·л1а алостолсна 211, 29~30]

Сл1ужећи rce алегоричним vумачењем11 Варнава истиче мисао
1

да само хришћанин м.10,ж,е да рвзуме Стари завет и да све његове

ур едбе треба схватити ·у духовн,о·м смислу, а. не у· д.УХ!ов,ном и у
1

-
досл·овном сми:с.пу.-""
. - -

Эан:имљиво је овдв уочити да Варнава нао тволошни темељ за

еввтновање недеље н.ае,о:ди еехаголошни моменат: осми дiан, ноји
представља осму хиљ1а,д;у година. почетак новог света, Тен на дру,..
гом месту спомиње Христово ваенрсење нао раапог за светновење
н едељв. ~
Варнавина полемина и његово алегорично тумачење у· вези са
субот ом, мојим "настоји дв омаловажи су·боту и уадигнв недељу, до­
1

назуј'~е ~а је у његово време у Але~1сан,др1и-ји било много хришћана

из јеврејства 1И незнабоштва наји су светновааи су 6оту .1 1

Др.уг,и. пи сац, веом-а анагвиюван у антијеврејсно] пропаганди li

био Је апояогета Јустин :мучени!i, наји ~·е де-повао у Риму у ~p,y.roj

половини другог вена. Дон је Варнава, поренпом Јеврејин, са ево­
Јим аяегоричним тумачењем настојао да одузме биБлијсним: устаио­
вама t нао што }е субота, :и обрезање свану временсну и исгоријсну
110
 L

вредност, nр,и,nисујући им иснљ,'учиво духовно и есхатопошио значе­

ње, д отле Је Јустин Мучени,1t.1 обраћении из неанабошгвв, потпуно
1

ома.поважи,о мојсијев.сни закон па и суб,оtу~ Тано, На пример, Јустин 1

пише Јевр,еЈин;у· Трифону: ,,'И м;и бисмо држали~ ваше обрезање те"
ља, ваше cyбorre. и, ј,едн:ом речЈiУ1 све ваше празнине, над не бисмо
б,ИЈ'IИ свесни аашто су вам они нвметнути, наиме .. вбог ваших гре­
11
ха и тврдоће. вашег срца, "

Док апостол Павле прианајв васпитну вредност цвремон1,1;јал...

ном авиону, Јустин га посматра на негативан начин нае назну эа
грехе Израиља,. ,Ову те·зу Јустин стално понавља, Пошто је утврдио
да свети ЉУАИ пре Мојсија нису држали ни rсу:боту Н'И обрезање,
занључује·:. ,,1,З,ато ми морамо аанључити да ј е Бог, који је непро­ 1

мењив, наредио ово и сличне ствари да се чине због грешних љу"

ди," Према томе, субота је по. Јустиново,м схватању временена ус...
тансва, ноја потиче од ·мојс.ија.ј, и ноја Је наметнута Јеврејвмв због
њихове неверности, за одређено време, то јест до Христовог АО­
ласна,'
Хришћвнска црнва није нинада прихватила таиву п1ажну те3.у,,
Тврдити :да [е Б·оr аапсввдио .Јеврејим:в да Gв,1e.J,tiyjy суб·от,у и д а 1
1

врше обрезање само због своје злоће: и тврдоће срца.•, да би их

тиме обележио и одвојио од осталих људиЈ тано да би, само о,н.и
трпели н;азН1У~ учинил:о би Бога нр·и:вим за ди, с~нр,мминациЈу~ То б,и 1

значило АВ1 Је Бог д,ао споменуте уред бе из негативних намера д,а 1

би обелењио Јевреје ради наане.

Шта ,]в моrло 1д.а утиче нв Јустина да З1аузме тано негативан
став према Јеврејима и њиховом главном спољашњем 1СЈ1;бе·лежЈу -
светновањг суботе и обрезањrу ? Могу1iе· јв да Ј е: овај писац, био по·д1
1
1
1

ути1цаЈем
5
антијеврејсног расположења ноје је владало у Риму посве
)

неуепеяог Бар Нохбиног устанна. Нао што је поанато, и нао шго

смо већ споменули, нанон шrо [е цар, Х,адри,јан 1.35. rо~ин,е свршио
[еврејсни у1стаиан, Јеврејима. су наметнуте строге вабране: аабра...
њено ·. - ··· · JI.е· светновање
- v. в -- · • им tliUu суботе
.Г - · , обрезање читање · O;J~if'illи~e-
Торе 1'-Ј'' м
1
1 п _
1V-· · . - - _ gg \.1' .· - Р! _, _ '-"'
· .- , iJ ' !.>1.,-u
· ·~ ... ~2 11 _- , ;[11 - 1 , • . - _ - - t . ;; · · '""" ·

вих. књига. 1и наметнут им је посебан порез, Јеврејство 1е постало

омрањенв религија и Јевреји омрањени љу;ди,., Хри,wћансни n.~1·ctџ,1
тр,уде се .с~да да донажу да 1?/' хришћани лојални грађани импери­
је и да они немају ништа З,iа~једничноr са .Је·вр,е.Јима~ Хришћанска
црнвв, прво она у Р,иму ,а аагим и у Аленсандр,и~и., почиње д·а се
дистанцира од јеврејства, в,апуrштајући светноаање су601,е1 ноје је·
било спољашње 06,елеmЈе је:вреЈстваl :и да уводи нов прванин 11·die·s
So~'i.s«, и.ли Сунчев дан. то [ест неА·В:љ.у иој'У су већ неэнабешцн 1

1 '1' ,,t
,_1 ,1 1
 r
1
li
еветноваяи, дајући му нова значење - предспина новог света и
успомена на Христово Васврсење,' Чиме би хришћани м,оrли боље,
дона.зати да. се ра.злинују од Јевреја него увођењем нвдење, Сун­
чевог дана, ,~,sоЈи су· Римљани у то арем,е· светковали нао сво] праа­
нин - d1es Solis? Чињеница ноју вреди посебно истаћи је да Јус"
тин у својој апологији упућеној' цару Антонину Пију два пута на..,
глвшава да се хришћани састају на своја богоелуњење ·у' НјСунче.в
дан". Ево његових речи: НУ дан ноји се назива. ,Сунчевiим даном'
сви ноји шиве у граду или на селу ca,rn(ynљajy се на једн:,ом месту
где се читају успомене апостола и спиея пророна, нолино врема то
д'озвољава~'''17 ,.•. Сунче·в, Аан јесте, ааиста, дан у нDји ми одржавамо
сво]е сасгвнне". пише даљв Јус.тин! .Јер је првог дана Б,оr иавунво
М'ат,ерију из таме и створио свет, и [ер је наш Господ И,сус· Хрис­
тос устао из, мртв их истог дана."
Зашто Јусгвн наглашава да хришћани одршавају своје бого-­
служење у ,,,,Сунч,ев дан" или ·недељу? Имајући на уму Ј'устиноа')f
антипатију према је,в.,рејству и Јеврејима, разумљиво Је шго Јlустин
истиче 1.Сун:ч· ев. дан" нао дt1н: хришћансног боrо,спуж,е,њiа1, Он то
1

иегиче ,да би докааао нано хришћани н:ису исто шго и Јевреји: да

они нису бунтов.ници11 већ пој,вл,ни грађани, Римљани су у то, .време
1

поштовали ltС.унчев дан" - d,ies SoHs, и Јустин више лут,а спомиње

та] дан да би донааао нако хришћани 'нису исто што и Јевреји: да
они нису бунтовници,, већ лојални грађани. Римљани су у то време
поштовали ,tСунчев дан" - d ie,.s Solisl. и Јустин више пута спомиње 1

та] ~ан да 1Б. и понаэво да хришћани ~н ел:е радије да се приближа

1
1

Pl.i'M''•Ji"ii;J.J·им
F',! . ''!r.!I; -.. .· . о· 6и· t. га. Ј;им·
. . ,.., . а. него
~ '~ u.' J~e
, , -·вpe~i
. - J!if.i'il!o,U
n ИM. Ј

Јустин Је први иаричиги ааступнин ,,Оунч евоr дан,а или неде-­ 1

1
1

·~

ље нао новог хришћаненог праэнина,

Јустии спомиње ~да има. хришћана који јаш ,светиују суботу и
на~-н,е: .Што ,се тиче оних нојИ' абог слабости духа ~не,ле да, дрнtе'
су,5оту и сличне оби\С.l!,а,Ј'е,, њих треба примати и дружити се с~ њима
нао еа бр.аћом од исте мајне, јер се и они: моrу спасти."
Из наведених твнстова .види се да је Јустин Један ОД .пгаџа"
и бранитеља недеље, Светнова,ње недеље у то време било је обе­
леж.ен-о само једним· ,~уrарњим боrо·спу,1н·е~ьемј после ног је сва-но
могао да иде. иа сво] посве. То светновање није још било опште
прихваћено, ~:ер Јустин спомиње хришћана ио:ји с:аетк.ују суботу и
за H 0ije на-не -да се и они мог.у спасти. За овегновање недеље не
1

наеiОЈЩИ Јустин нинаиав биб,лијски донаа 1

Е

112
r .,.

Овввано, Варнавина посланица и Јустино1ВИ1 елиси nоназују да

Је већ сре,,дином другог вена један д,ео хришћана, нарочито обра" 1

nеници из неанабсштва, од,стулио од апосголсне науме. и прансе у 1

погледу ,дан,а одмора~ 1,Сунч:1в~в, дан", не.деља, почела Је д.,а потисну"

]'в.1 под ут,иц'°јем анТ~иј,евреј~сно1г расповоэнења у· ,имnериј:и и антијев..
р,еЈане пропаганде у списима. црквених писаца, с:,уботу, четврту ва­ 1

повест Д еflаЈ1ОГа Ко}у су Хрисгос, апостоли И први хришћани свет­

1
1.

новали нао 1Dд Бога изабран и посвећен дан~

Засгупниџи нед,еље иво хришћансног празнина често спомињу
Иrн:1ц~1ја Анrи-D-хијсн~оr тврдећи да ~е о,н први писаџ ноЈи спомиње
иаваа
-. , r 1
,·.·.~ ·1 њ· м''' у ђ,ILtaчe···њu нвдвље ·5. ично за ЈО наводе ц,·и,-
·· с··п·о-д
t'J..дarui [ig _t.lnl _1 ••· . : ,·- !Jll ~!Гllr· · • _1 ·, · . · __ ·' • •...::_, •• • о
·, •· - ,iil lt.J1 -1 . · ·· _: ~-ii;;JW'i · - _ 1 ..' !!11

тат из Иrоtа'цlијев,е посланице IМагнеж,авима ио]и n10 слободном пре,•

воду Лелонrа, гласи: 1.Они н оји су »t'И1ве.ли на стари на'Чин и иоји С,у 1 1

прихватили: нов,у наду, не ,с.ве!ткују више на јеsрејсии начин, већ

живе према rоспод,њем жи-вату.. ·у оригинвпном тексту овог па.. ~i

су'1Са не спомињу се речи ,.суб:от-,а· ни .,rдан Го~с,n,0А1ЊИ

1 11
•• ,Уместо речи
•,субота~• У' 1О Р,И~гинму се напааи глаrо.n ,1суботов,ати' ', т], светковвта
1

на јевр~јск;и начин, а умесrо .,.д.ан Господњи", оригинал yn;oтpefiњa"

1
ва израз .,.1жиsот Гос,п:одњи \ Израз .,_д,ан'' Го,с1n,0 дњи интерпо.яирlан: 1

[е на ме.ст,о r1,,жиаот Господњи" у наведени тенсг тен изм,еђу ЗОО-

400;; године, Наведени текст iИ:стиче да васврсяв Сnасите,љ оепособ­
њава хришћане да ж.111е живоrrом вере, ,ноЈи их ослобађа од јев:р1е.Ј:­
еног п,егmшизма. номе је јев,р~ЈС"НИ наЧИ':Н еввтиовање суба,те био при­
ме.р. Иrнаци;је не осуђује су,б о~,у већ осуђује ј,е,:врејс1tи начин свет.. 1 1

новањв суб·,о.,теl номе ,сулро,тставља•. не нови дан1, нед,ељуt већ! нон.и

начин И1И'В1D та у 1
1ерм·1, ноји је хришћанину дарован васнрслим Хрис­
том.
Над говоримо о Иrнац~иј;"у' за нога Ирене] сведочи да је био
Б.исн:уп и·л'И надrледнии анти:ахиЈсие 1.1wрЈнве за време, цара Трајана
(98 117) и д·а је ум,ро муче,нич,ном смр,ћу у Риму 107 ~ године, мо­
рамо спо,ме:н-уrи да се њему rпр,и,пиоују неве посланице за но]е нема
доназа да их Је он написас, већ су д е,л.с) неног ._лажно.r Игнација",
1 1

настале у· трећем нему ,И насни]е. Вол1ер Стро ('Wa.lter .E,f, Straw]j. у

својој с~у,дији о Парен.пу еветнввања недеЈЬе у; раној ир,uwћаuси,а,ј
цр,нви осврће се и на И:rна,ци,Јеве повяаницв 1и с тим у вези наже
следеће: 11·iiТ1е.:шноћа еа Игнац.иЈ1е:м је у томе што ми не знамо са ои:. .
гурношћ-у шта је он етварно написао. У Једној збирци има петнаест
посланица но]е се њему при;nи,суЈу~ и: ована од, тих посланица оп...
~ . Wи:рнија ie 10 д оних ноје се напаае у др уrим абирнама. Дру.rа збирна
1
1 1

- ~
на. r:рчиом ЈЈезику и:,м:а само ~седам посланица, 11,,-1 те су посланице
' - ' '

нрапе од оних у абирци од петнаест посланица,.. Затим nосто,ји з1ои:р...

113
на на сири]с:ном или арамејсном језину но ]а садржи само трн по­
1

сланице (Ефес:ц,има, Ри:мљ,а,нима и Полииарпу), и свана 1

D,'A ових Је
краћа од посланица у друirим реценаијама, Нолино ј,е иосланвца на,..
пиеао Игнације? Нино данас нв верује да их је написао петнаест,
Осам их је сигурно лажних, деп·о нвног наснијег писцв, издатих под
његовим именом, У осталих седам поспвница има толико ингерпо­
лација или уметана да не, можемо внати шта је у етвари 'Иl1rнације
ренао, Ано Је 'Иrнациј~е. написао последњу збирну од три посланице,
са Ч'ИМе се слаже већина научнина, онда уо nште не постоји ауген­
1

тична Игнацијева посланица Мвгнежвнима, ·и не Би се могло ништа

рећи о његовом односу према суботи или недељи,~."'
Сирија и Мапа Аз~VЈ ја чувале су верно Христово и агшстолско
учењ,е: поштујући све Б ожје ааповести укљ,учивши
11
~1 суботу,.,
Упркос јвног антијеврејсиог утицаја, недеља није сво ,д,о Нон"
сгвнтиновог закона 7·,1, марта З21 ~ године прихваћена нао општи
хришћвнсни празнин. За nроме,ну дана о,дмора и богослужења од­
говорне с·у у nрв,gм р1е,ду вође римске И1 еленсвндријсне црнве,
Црквени историчар Еузебије, саврвмении цара Нонстангинв, лише:
.,Св1е' што је требало чинити у ,суботу, ми смо пренели на д1а1н Гос...
nодњ,и, нао поr од·нији дан, ноји има првенство и унiива већи у,гпед
1

него [еврејснв с.у6ота~ ш~1

Да Је и поспе Нонетантиновог авиона о сбавваном светновању

,._Сун1Ч1 евог дана" или недеље било хришћана ноји су остала верни
евегновању су,боте, сведочи яагласавање 29 Нанана на еабору у
1
1

Лаоди:неrји 364., године, наји гласи: ,.Хришћани не :с·меЈу да се по­

воде за јеврејсним 06и ч1,ајима и не смеју· да .ленствују су6ото М1 већ
1
1

мораЈУ' да раде тог дана: они м,орв]у да ,поштују' дан Господњи и.

нолиие је могуће. не раде у тај дан.?"
Нратном анализом текстова раних хришћансних писаца Варна'"
ве и Јустине Мученин1а могли смо да у,с:;т,ановимо да Је у центру
њиховог деловања у А.л,енсандри:ји и Риму постојало Јана а1н1тијев~
рејсно расположење, иаазвано Б,ар Нохбин:им устанном и државним
репресалијама нао одговором на тај устанак, шта је имало за по.
след,ицу да су хришћани почели да се ,одвајају од свега што је
било налив на ]~евреЈст~в10,i Споменути писци својим. алеmр,и,чн:им ту"
мачв,њем Писма одузимаЈу суботи значења и обавваност за садаш­
њост да би представили осми дан нао њене авнонсно пр1од1уже·ње
и за,мену!t Јустин иде чан. тано далеко :д, а свади субо.,ту на .внаи"
или 1 1 С'раман жиг" којим је Бог о,6епежио Јевреје ради нажњввања
1
1

114
эбог њихових греха, Прихватање новог дана богослужења ---- Су~1~
чевог дана. - мотивисано Је· нужношћу да се хришћани пред рим·
сним властима ,дистан ци:рају ,од Јевреја и да се незнабошцима олан­
1

ша прихватање хришћанства,

1
Samu e:[le BacchJo,tc::hii ор, c:i,t. РР~ 218-- 2ЗЗ~
1

Ј Р" Fa,rg uesJ H'lstor]e de l'IEglJse c'hre·t]eлner

1
VO~~ 1~ р. 154~
i S~ Bacohw,occh1, ор" cit" РР 222. 22з"
1
~

" .Justin:i. Dwa[o guet 18t2~ Fal ls Ju:stin's Writjngst р, 175.

1

., Justmп1., D ialogue,~ 123,1.2~ FaПs Јцвйп'а WrJt'i1ngs, р. 182~

1

1
Јџвйп, Apolog1a 617 3-5~ 1
1
1
Just[n1,, Д,иЈапоr с Трифоно1м глава 47~ 1
1,

1
Мир,1~0 rолубиti Истори.Ја хришћансне црвве, етр, 78" Бе,оrрад, 191·0
1
1
~.

" Wal,ter Strawr Ori·gin of S:u1пday Ob,s-arvancem втг, 107.,., ,..,.1' ОВ, Revwew
and Hera1d11 'Washln.gton1 1940.
11
Mlgnei, Patro[ag·]e, Grecquet Т~ XXIIJI. со], 21,. 'Номент,ар 10 92i Псалму,.
11
Hefel:e,.1 А 'Нlsto.ry of thв C,ou.ncПs of, the Chur c'hi, Ј. 2e,dE Р~ 1015~
1

115
 НУЛУ с·унцд И ПО'Р,ЕНЛ.0 НЕДЕЉЕ

АнтиЈуде,Јсно расположење у римсно] 1имп:ериЈи створиле је по"

требу да хришћани аамане суботу новим ~Јаном ,боrосл.уж.1ењ1а нано
би се разлиио·вали од Ј. евреја
~ .• Ал _,. д1. инти;раnо
~~ - ~, то расn·,о,ложењ,е ниЈе
да т101 ,буде управо недвња. Хришћани су могли д,а изаберу 'И петак,
нао ·успомену на Христово страдање. Због ног у.зрона су ивабрааи
управо недељ·,у?
t~с1:ражив,ања ·у оа1ом поrЈнэду до·наз,ма су ~а Је култ Сунца св
1

,свој'и·.м. IЈСунчевим даном" (die,s SoHs) 'ут·:ицао на :избор н еде·ље нао

1

новог дана богослуњења.

На ову нонстатаци;Ју нени И'страио1:в,ачи порекла над,еље став­
љ·вју примедбу хронопошнв приреде. У ствари, они нажу: да би. со
доназапо нано Је нулт Сунца ут,ицао на иэбор недеље као новог
хришћансяог празника ааља донаааги да Је у римсиоЈ км.nе:риЈи у
време појављивања хришћанства био раширен ,н·ул:т Сунц,в: да ј е: 1

том1 ну.лту био посвећен посебан дан ·- Оунчев дан ( dJ[es SoHs');
1 1

и да је у та време постејавв гвноавана плвнетарнв седмиI~а - т1~

седмица од седам дана ад нојих је свани. био поставњен под
заштиту Једног божвнетва, једне планете.'
На ову примедбу· одrов-ор..ићемо и\с,-оријским домзз.и.ма к~ји.
сведоче: 1) ·О распрострањености нулта С}!'НЦа и о nосто,ј'а:њу пла­
нетарне седмице у римској и·м111.ериј;и 'У време n.0Ј,ављ.иаањ1а хриш­
ћансгва:
,2) о 'Видљивим последицама и ут.И'Ц, а:ЈУ нулта Сунца ив хриш­
ћаногвс:
ЗЈ о узр,о.ч:ној ,вез.и изм.еђу Сунчев 0~r дЈЈНа (d1je.s SoHsi) и пореа...
1

па недеље,
116
 Нуат Сунце

Поанвто ј'е да су од на·Ј е1·1аrриЈи·х в,ремена, 1миоrи народи 1 or,:a . .

,uJ~
RIII ~~н
!tl1i'В ·~. ~пи-
·џ .1 - me
· нао с- D "Ј
- u~~ а.
L~ бо 1 ''11
U· .· . .'.
. l._ ~ '.
анетво п ерси]а:"U!'I' ,и-· ,cv-4 ra нази ва n liJij
1
' ' .. . . ·!ЬII ,'N..li.l!I '.
flRll 1·l_ ' '-1): :1; ' '' . !i .. ' ' .y·1r . ·' Л1 ~ . . - 1 ~...: - _, _1.'. • . ,., ' 1r;Ll'il 1r·11

Митром, А сирци су гв поштовали no~, именом Б, еп~ Халдејци по·д

1 1

и,м,ен·ом, Ша1маЈ, Феничани и Сирци под имено ,М~ Бап, Египћани n·oA 1

име,иом А·мон-Ра, Грц~. под имен:ом Аполон,

Нулт Сlунца 6И D јв раширен и међу ЈеврвЈима прв Јосијине 1 1

роф,ормв~ 0 тове сведочи 2~ ињига о царевима 2Э:1 t 1 ; t,И унп,он114,

1

[.ЈсоиЈа) коње ноје биЈ.аху постввили цареви. ,Јуд:ини Сунцу од уља­

сна у д,ом: Господњи до куће Натан-Мелвха дворанииа а нолв i ~ •

с·унчана саженiе огњем."

И пророн Јеаениљ сведочи о том нулту, ме·ђу отnаnим Јвврв­
Јима: 11И одв,еде ме. 'У трем 11Иутрашњ.и дома Господњеп и тле, н.а
уnа сну у цр·к а,у Гос:rrодњу ји:з.м,iеђу трема и опт·.ара1 беше оно АВадје"
1
1

сет и пет љу;ци окренутих већима н цркви Гос.подњо] а .nицем· н

ис.т DЈ1,У.r и нлањвху св: Сунцу према истону," [Језениљ В.1.6')
1

У Римrу· и у р-имсноЈ имп ериЈи постојала 1су· два в·ида култ'а. 1

Сумца - а·у,-,о.хтони:,. т1, национални ну1[т Сунца нао саставни д1е:о

ри.мене р.ел11:r,иЈе од старине ... и митраизам. нул,1 С,у:нца премештен
из Перс,И'Је: ·у доба поЈављивања хришћанства,'
Прем1а сввдо-чан:ству Плутарха [46-125~ поспе Христа), Митр.и:н
купт ,донели су у Ри·м сици.ли'јаtrсни 'Пирати R Dje је Пом·пrеј заробио 1

67. пре Х,р:и:с·та }'

Митр,а;из,ам св у римс1i,о] империји ширио 1111рао нао приватни
ну.n.т •. а ,н,а)с::ни~е. зв 1време м,яi~д.оr цара (Марн1а Аурелија) Хелиога­
бала (218-·2·22:, после Христа) постао је слуЈн6,ен1и култ ЦеЈ1ог цар­ 1

ства,'
Најн ов·ија истрвнгавања по·тврђују да Је ~~од почетнв дpyro·r
1

вена пос.ле :Х-ри·ста нупт Sol ln;v1i·ctus [Неnо-бедиrво Сунце) био доми\,.
нантан у 'Ри1м1у· и у друг·им д·е!ловима риме-ног царства..1·
Поистовећење :и обоњавањв цара. нао "ба:г,а. Сунцв'', пропаги­
рано источњачном теолегијом, не~м:њ:иво Ја: придонело wире:њу
нуп.та Сунr·ца~,

Пo,w:ro се ширење нулта 1Сунца од.иrравала1 истовремено са по­

Јављива.ње,м rнедеље нао хришћансног врааниие, ~а ви Ј,е моrуће да
је култ Сун·ца. утицао на прихватање недеље нво празни1м:а?· Уароч-
11'7
ни однос изме!ђу н.удта Сунца и поренла недеље нао хришћанског
празнина мory·ti је само у случају вно Је ·у· првом вену поеле Хрие­
та 'У грчно-римсиом свету већ постојала планетарна седмица са ево­
јим нСунч·евим даном" [,di:es So1·1sJ1 истоветним с~дашњоЈ нвдељи.
Св-мо Ше у том случ;ајУ' општи нулт Сунца. могао дз. повећа углед
Су1tче.воr дана и према томе да утиче на хришћана да га прихвате
за свој дан сед,мичноr богослун-ења пошто су његов СИ'М6олиза_м
nроту,мачили у свегяости хришћанснв :nо_р.у:не ..'
Постојање и општа употреба пяанетарне rс,едмице у првом
вену посае Христа у римсној и:мnерији потврћена Је од стране ве...
ћег броја веродостојних еведона, Римсни историчар [Dio C,:assius]
Наеије наји је написао своју римсну историју између· 200~220~, год,
после Христа, иаввштавв Аа Је Помпеј 6,З. r~ пре Христа аауаео Је"
рус·ап:им .r,на дан нааван Сатурнов двн" l[субота)i Римљан1и су ус­
пели да заузму град јер су ан-али да Јевреји у с·у-боту ратуЈу само
дефанаивно.
Да је пранса именовања дана у се,д1ми·ци по планетарним бо­
жанствима била у уnотре.1Еiи већ пре Христа ·1n1отврђуЈу Хорације (оно
35. године пре Христа], који спомиње ~ d.ies Jov·isi« [четвртак). и
1

Тибу:л: (оно 29 и ЗО. пре Христа) моји спомиње d!es Saturn1i (су"
1
,

- t 'Ј'
б отаь
Један иалендар о.д1 намена нађен ·у Путеоли.ма из првог ве-на
поспе Христа с~држи д,атум.в и имена трију дана: ·Mercuri ,(·с,реда)t
JovJs (четвртан) и Vene:r'ms (петак) иаэввних тано по планетарним бо...
жанствима.
Налеидар отнривен у Cimi't:e1et бn'и·зу мест1а Нола у Јуж~ој
'ИтапиЈи 1956. године такоће потврђује постојање планетарног навеи...
дара већ пре почетна хришћансне ере" Археолог Деrраси (А. De"
gra.ssw) изја.ви:о Је на Трећим ингернационалвом нонгрееу о. ·r:рчиим
и римсним старим натписима (1957) следеће: ~,,Желим истаћи да
планетарна с,едмица !iИЈе постала позната, и употребљавана тен у·
прво] половини првог вена наше· ере, нао што се то до сада уоп­
штено веровало, већ је постојала и бияа употребљавана у првим
годинама Августове ере (27. пре Христа - 14. после Христа). То
је аанључан ноји неиабвжно проистиче :нанон отнрића иаяендара
' . HI.о,·· па.
из 111 :'
У Помпејима и Хернулану·му·,. градовима понопаним лавом вв"
зува 7·9~ поеле Христа, пронађени су :зи.дни планетарни. каленавои
са планетарним божанствима и данима нваваним па њима, Плане­
тарна божанства су: Сунце, Месец] Марс:1., .М.ернур~ Јупитер, Венера

118
и Сатурн. По њима 1·е. названо седам .цана у с·е.дмициl о,д мојих Је
свани био стављен п.од заштиту једног Од тих бонгансгава и њему 1

посвећен. Дио Касије (C.assius.] у својо] Иатор·иЈи наже да Је посвё­

ћивање појединих дана у с.едмици авеадаяа, н:азв.ани.,м планетама.
потекло И э
1
Еrиnта~ Данас н,ам је познато да је ова] планетарни иа..
лендар не сама изум, Египћана, већ да с,у у његовом стварању им.а­ 1

пи учешћа Вавипоњаниl Грци па и Јевр.е:Ји~

Нулт ·Бога Сунца и ппанетврни налендар ,w-и·ре св истовремено

у римско] .империји већ почетном првог вена после ,Христа. а ,и
нешто раније, Што се култ баrа Сунца, персонифинован у пичности
цара, све више ширио, и њем·у у част били поди.:з.ани величанствени
храмови I та, [е и дан посвећен ·С.унцу (d ies S01:1 в) добијао у вањно­
сти .. Тај дан био ·је први дан се~мицв - недеља. Процес наји Је
водие повећању важности 'Сунчевог дана 1(diies. So[i.s) на штету
су51ате, дана, ноји је Бог од-р, е· дио за одмор и богослужење, можемrо
1
1

пратити: помоћу религисзних обичаја везаних уз тај дан, У почетну

то нису б.и.л:и посебни обред.и ноји би били прописани мнагобошц~1ма
Аа их о6ављ,аЈу тог да.на" Нв ·рје·пиrију· се у римс:ној имnе.·р·иЈи гледв-
110 нао на уговор између државе и богова, а не нао- на личну по­
баmност tioJa би св иараншвала суделовањем на седмичном бого­
служењу~ Знача.јним службеним версним обр;едима приеуетвоваяи
су само арисгонрати и дру-ги достојанственици но]и су ивражаваяи
с·в,оЈу религиозност испуњвввњем спољашних ритуала. Занимљивп
је нвпоменути да ни Нонстангинов авион о обавезном светноввњу
с.унч.евоr д.а:на (d-iea SoПs} или недеље иадат 321 ~· године нијrе аа­
брањив.а() вемљорадничне и приватне послове, већ само јавне" 0 1.0
1
1

ие ум.ањуј,е првенство у угледу и значењу ноје је Сунчев дан им.ао

1

у друштв.е~н:rDм и религиоанои ;животу многобожаца~ Ово питање рв- .

светљава ТертупиЈан: у с:вој 0. .Ј Апологији упу1,вно,ј м1iоr·о6оwцим,а
1 1

(191. после Христа) у најо] -о,дг·овара нв nopyre да су хришћани 0 Б;о,. 1

жаватељи С.унца јер се м,а r11е "онреt1ути према истоиу" и Јер су

1 1

"уч.инили Сунчев дан" [die.s SoHs) дан.ом свог празнина". Он пише

обраћаЈући се неанабошцима: ,1Шта онда? Чините пи :в.:и мање 0\д 1

ов.ога? Зар :и многи од вас не обо.ж.авају небесна тепа мо.лећи се

у правцу С:унче.воr иаласна? В,и сте унели Сун.це: у· ;седмични нвпвн­
1 1

дар. ви, сге "Изабрали његов дан (d,ies S,olis) и дали сте му nрrед­
ност над претходним дано.м (суботом) као пrоrо·д.нијим у седмици
било за потпуно уздржава~ье од нупања, или за његово одлагање
до вечери, или за одмор и эа гозбе.:"
 Овај Твртулијанов иавешта] даје значајне информације:
1i ]1 он по1iазује да су у то време и: хришћани и многобошци
прантиновали обичај д.а се моле онренути према изласку С-унца и1

да су' проводили Сун'Чев, дан ('н~дељу) нао свој првании:

,2)1 он танође поназу]е да су Римљани не само прихватили пла..
нетарну седмицу већ су иэвбрали и Сунчев, дан (,die.s SoHs) уместо
Сатурновог дана ипи суботе нао дан одмор,а и свечаности:
3) он спомиње и начин нано су многобошци светновали Сун­
чев дан - недељу: уз,др1ж,авањ,ем од нупни, одмарањем и гозбама.
Овај углед, и знач1е,њ1е приписивано 1Су,нчевом дану сигурно је
придонело општем прихватању недеље нао празнина,
Углед Сунчевог дана долази ,до изражвја и у Првој апологији
Јустина Мученина. глава 6'7, у нојој он три пута спомиње Сунчев
дан [dies Solis)1~, Зашто Јустин ,Мученин спомиње стварање сввтяос­
ти првог дана нво први разлог Ш7о се хришћани снуnљаЈу на бого­
слу,ж,е,н,1е у Су1iчев дан?' Сигурно зато што су и Римљани ПО~'Ш'ТОвали
та] дан, Хришћани Рима почињу, да се састају на своје богосяуже­
ње у исти дан воји су Римљани првановеяи, 'У Су11-1че:.в дан или не­
дељу"
Видљиве последице нулта Сунца на. хришћанство имале су,
Без сумње, значајан уrИ'цај на и-зб-ор Сунчевог дана [di,es SoHs]
нао новог хришћансног праанина,
Апологегв Тертулијан енергично одбацује ог1rужG.у Мi-1юrобо­
жаца д.а су хришћани обожаваоци Сунц,а, а. са друге стране, нори
хришћане што суделују· са многобошцима 'У њиховим свечаностима.
Хришћани нису били И'муни према популарном поштовању Сунца
што занључујемо на основу честог осуђивања овог обичаја од стрв"
не цр~вен:их отаца"
У'тицаји ну·лта Сунца .на хришћанство видљиви су у раној хри­
шћансно] уметf1ости нао и у хришћансно] литурrији. На1 многим
многобоњачним слинама Митра - бог Gym-1цa. предсгављен је нао
човен ев сунчевим ди с·н.ом иза главе, Истом спином представљен
1

је Христос у· раној хришћвнсној уметносrи нао Сунце правде.

Мотив Сунце употребљаван је не само у уметности већ су
га употребљавала и хришћенснм учитељи да би мн0~rобошци,ма об­ 1

јави,пи Христа нао Сун1це, правде.

Онретвњв хришћана према истоку аа време молитве нао и
прихватвње датума за Б ожић и слављења Пасхе на Сунчев дан су
1

значајни утицаји иногобоњачвог нул,та Сунца иа рано хришћанство.

120
Ш:Тй баца еввглост на могућу узрочну везу изм1еђу нул,1а Сунца и
порвнла не:де,ље.
Јевреји су имапи обича], нано то поназује Данилоп -и Солом D
1 1 1
·"

·но,в пример, Аа се моле окренути према Је,ру,,с,миму [Данипо 61'1' 1 :,

2~ Дневни,на 6 34),, iмеђутим хришћвни, под утиц,,ајеЈ., мно·rобож,аца,
1

попримају обичај да се моле онренути према истону. 'Црквени OЦ'it

то одобрава,Ју тумачећи д.а ,се хришћани мояе онренути према Ис...
то,ну зато, што Истон нnр1ед~ставља место рођења СветЈ10,сти ноја
распршу]е ноћну т,аму··. што нае Истон подсећа на Бо11iји рај 'ИЛ,И
на Х:ри,стов допазан}i
Хришћани но]и ,су- раније нао многобошци обожавали Сунц,е_,1
зад.ржаваЈу обичај онрвтањв на Истоку за време молитве дајућ,и
том: 06ич1ају ново значење, У' светлости хришћансне моруне. Исто
тано хришћани, ноји су раније били многобошци и, обожавали бога
Сунце и ~Сунчев дан (dies SoBs], з,адрmаваЈу тај д,ан, али га
·посвећују Христу 'Нао Сунц'У правде са циљем да их подсећа нв
стварање светлости у први дан .и на Христов~е:1 ввснрсењв.
1

йрихватање 2.5.~ децембра аа слављење Божића је м,ожда. на]...

очити]и при:м:ер утицаја нупла Сунца на хришћански литурrијс:ни на­
л1ен~ар~ Позната је чињеница да се миогобоэначви nразнин dlie.s
nata[ls S:oH.s Jir11victi - рођендан непобедивог Сунца светновае тог
дат-ум.а~ Већина нвучнина сматра .д.а је, избор ,2. !i., децембра за дан
Христовог рођења [Б,он1:и'n) у дирентио] уарочно] вези са многобо...
,,1ачним праанииом rJies natal,is Soli's l'nvi,cti ноји се у то време: спа­
вио са вевиним сјајем~••
Гаст,оh1 Хапсберг (Gas·ton Н. Halsbвгghe) пише: ,,С,лављење ро·
ђендана бога Сунца 2'5. децембра. ноје Је било праћено паљењем
банљи и у,нр,ајшавањем гранама и малим дрве·rи:ма толико Је обузе­
ло следбениче нулт·а Сумца да чан пошто су Б'Ил~11 обраћени на хри...
1

шћанство нису престали да славе празнин рођења бога Сунца.':"

Римсна црнва [е прихватила датум пагвнеиог празнина. рођен­
дан непобедивог Сун1ца, и дапв му хришћансно обележје да Би пв­
гане одвратала од обожавања Сунца и опаншала и·м прелаз на
хришћанство.
Мврио Рвгвги 1(Righett·i1, познати наголични лигургисга, пише:
• .Пошто r:::y хришћани почели ,дiа ужи:вају мир, Р~имска црнва, да би
опаншава пвганеним масама прихватвње вере, нашла Је аа погодно
да, устаиови 25i. децембар нае nразнин Христовог рођења (Бон1ић)
да би хришћане одвратила од пагансног праанина наји, се славио
2.5,! децем,Еiр,в у част непаб~дивоr Сун,ца. М·итре., nобеднина таме."

121
[Ци·r.а1· у 8. Ba.cchjocc;hJ, Suпday оћвегуапсе in Early Chris.t'i'a·nity,
р. 2 60)
1

Онрегање хришћана у молигви према исгоиу и прихватање 25.

де:цем Еiрв нао дана Христовог ређења {Б,,0 :кt::ић] јасно сведоче о ути"
1 1

цају ну11та бога. Сунца на хриш·t;ансиу мисао у л:итургији. нао и на

улогу ноју Је у· том паrл'е~у одитрапа рим,с·на црнва,
Јустин Муче·нин спомиње три пута д,а се· хришћани ,с,анупљају
на своје боrос.луж·ење у Сунчев дан (dfes SoH.sJ~ Зар, није вероватно
да је пагане-ко поштовање Сунчев,оr дана l[d:iвs S.oBs) имало утица"
ја на прихватање истог 1д.ава нао д.ана б,01,r,о,слуи-1ењ,а од стране хри­
шћана? Цркае.н.:и ·истор1ич1ар Еузеб.ије, савреввнив цара Нонстаитина
Великог. то изричито п·ри.з.наје. ·у свом Н,о,ментару 9.2. псалма при­
пи,сујв неверности Јевреја разлог за премештање правника суба-те
на неде,љ,у или· Сунчев дан:: ,,,З,боr неверности Јевреја Логос је пре...
нео праанин с:убо,ту на дан рађања свепшсти. и он Је пренео
нама, нао слину правог одмора.•, Спаситељев дан, дан ноји при­
nада Господу, први дан светлости, у номе! је Спаситељ света, п~
што је завршио сав свој' посао међу људима и извојевао победу,
прошао нроа небесна врвта.?" Ф~ А" Реган у својо] студи.ји: ·D по­
реил:·у недеље ,с правом ПiрИмеhуЈе да је Еузебија Вiртва .вепиног
претеривања" нада тврди да [е сам Христос пренео суботу на Сун~
чев дан -- тЈ.. недељу, Вероватно је сам Еузебије увидео да је
претерао и прешао гренице вероватног, над ненолино параграфа
даље сам противречи ономе што је раније устарди,о,: .,У том дану
светлости. првоме дану и. правоме Сунчев,у дануt над се састајемо
после швст дана, ми славимо евету и д·ухов-ну суб оту ... Сва што
1
+

Је требало чинити у су1Б:оту, м~1 смо пренааи на Господњи ,д,ан', као

погоднији, ној'l!\1 има првенство и ужиDа виши уrлвд, вего [еврвјсна
субота, У ствари, на ова] дан егварања света Господ је рекао:
..Нена бу.де светлост! r и би евеглост. Танође на ова] дан је Сунце
правде ваеирсло за иашв д,уwе~"••
Е-узебије~ спомиње два раапога за прихватање недеље· иво хри­
шћвненог празнина: 1) у,спомена на стварање светлости првог дана
и 2) ·успомена на васкрсење Су-нца П.равд,е:~ Иста два раапога Је
прв њега споменуо Јустин Мученим у 11 Аnалог.иЈи гл" 67,
У овом поглављу рааматрааи сма нано су ну.п,т бога С-унца и 1

ње-гов прааиин ·die.s S,o.!11.s ·утицали на поренпо светноавња иедеље,

ноја. .~е јаш. данас сачувапа пагвнсни нааив: ,1Сун·чвв дан·п 'У немач­
иом [Son;nta g), енгп1ес:н.о-м (Sund,ay') и шведском [Sondag]1 Ј1взину"
1

Раапичити култови~ 16:0,ra Сун·ц.а били; 11::у .домин,ант.ни у старом

Риму и у риме.но] имп.ери1ји у време појављивања хришћанства, а
122
посебно почвгном дрrугоr вена, поеле Христа, Танође Је у то вре,ме:
у Риму и римској империји 6,~~о у уп:1отреби планетарни налендвр,
са седам дана седм,иц,е од којих је сввни 'Биа посвећен једној ппв­
нети и:л:и једноЈ аввади. Сунцу нво н,ајважмијем небесном телу по­
1

сввћен је д.iаН изв суботе. т]. први ;д, ан седми·це. ној и се нааивао
Су'Нчев дан (dies Saifs]j и. ноЈ и су незнабошци елввипи на нарочити
1 1

начин. Хришћани ноји су после Бар Нохбиног у стан.иа све више те­ 1

жили д.а ее удаље од Јевреја и њиховог првзнина суботе 0ДЈ.1у"

чили су да, эа с.вој празнан прихвате Сунчев дан (недељу] не
1

зато шта би желепи да обожавају бога, Сунца тога дана, већ абог
чињенице ш10~ је сим6оло·ги1.Ј,а тог дана могла најбоље да. их под­
сећа на два важна догађаја из историје спасења - на стварање
светлости у првом дану стварања и на Христово васнрсење.
Бог С,ун1ца поспедњих неанвбоњачних царева уступио је у ка"
1

лендару место Спаситељу хришћана, а Сун-чев, дан dies SoHs, по­

стао је хришћансна недеља - праанин у част васкрсења Сунца
Правде. Годишњица рођења, боrа Сунца, Nat,a~·'i:s So1:is ln,victi,, ноја
се славила 25i двцвмбра, прихваћена [е нао .дан· Христовог роћења
- Божић~
Вође римснв црнве увеле су у Хришћансну црнву ове правни..
не, а њаро ~1:11110 светновање не:деље уместо су[i:а,геј из три раапога:
1

да би се хришћани из незнабоштва раалиноввл и од Јевреја, да би

ослабили ватру прогонства и да би опаншали паганима прихватања
1

хришћансне вере, [ер Је пагане било тешио одвојити ад. њихових

обичаја.

1
W.• IRa1~dorf. Suпdayl. р~ 1,В,1: Phlladelpћia~ W,вstmlпs·tвr Ргеев, 1968.
' Gas,ton Н. Hal'sbergl1e, Тће CtJlt ot .So1 l.n:v]ctus1 РР-~ 21· .. зs. Leiden.:
Е. Ј. BriH,1 1972.
Ј P[u·tв·rћt Vita PompeПI :24-..
4
Ga.sto,n Н" Halзbвrghвi ор, ·cit. р ..З.5!,
~ lbld,, Р~ 44.
• S, IBacchiocchi, Sunday o:ь,servance 1n Ear:ly C.l11ristianl·tyt 241.
1
Hor,acl'f-e, Satfraie 2,3. Tlb,ul~. Carmina 1.з.
1
А~; De,g:r.assi ... Attr de! Terzo Congresso lпterna-t.ioлa]e de. Epigra,ph1a
Greca e·t latina, Roma, 1957~ р, 104.
' Tert1u~lan, Ad Nationes. 1.,1 з~ ANF 11.1, р. 123~
10
Нпемент Аленс_андријс:н:и:,, Strom:at·,e,]s, 7,7.43: Origen De огапопе
1
.з. 21
,G,cs 2.. з2~
11
Ј, А!, Juлgmann. The Early llturgy to t.he T]me of Gregory the G:re,at~
1962~ р. 14,7t,
i;i Gas.toп Н. H,a[sbe.rghe, ор, cit. р. 174.
ЈЈ: Com·mentaria ln Psalmos: '92. PG· 2З, 116Э--1 ·172Е
1
~ lbid~ PG 231 116,9-1172i
123
 !V
СУБО Т А
1

и НЕДЕЉА
тоном СТОЛЕЋА

•
 ,/Бог· 'НИЈе дао осам ИЛ'И 1д,евет већ десе,· ааповвсти, ноје 111еn'И
д1а еван-о, поштује," [РеЧ'И Освалда Глаита, виабапгистичнсг пропо­
,I-Q;:е--,д·н·•и·на'
- --- Ј
,.,Јер 110.Ји сав. ааион 01д,ржи,, а сагреши у једноме~ нрив Је аа
свв." [Јан1овљева посланица 21 1 О)
1

. .
•

125
 19. глава

СУБОТА И НЕДЕЉА ОД ДРУ:ГОГ Д_О ПЕТОГ ВЕНА

У претходним поглављима доназали смо да недеља ни:јв заме..

ила су·боту нао хришћвнсни седмични праанин за време апостол...
не џрнве, Јерусалим ни,~е био место где б.и почело светновање
едеље, у· ствари, најраиији наговештаји о седмичном недвљном
оrослуж.~ењу напаае се 'У посланици анонимног Ва,рнаве из, Ален­
андријв ово тзс год. поеле Христа и у Пр·воЈ апопоги]м, поглавље
7. Јустина Мученина иа Рима оно 150. године.
1
06,и,чаЈ римс1.1е и вленсандријене ценве да одржа.вају богослу­
жење у· недељу уместо у ·суботу није био 'типичан и за сстале
ришћане првих ве-нова. Сокраг и Созомен, два џрнвена истори­
ара из 5~ вена, сведоче да. се још у њихово време у већини црна"
а светновала субота:
·1,Ј'е·р иако већина црнава широм света слави свете тајне (Гос­
одњу вечеру) у· суботу сване седмице, хришћани Аленсвндрије и
Рима, на основу неке старе традиције, престали су то д,а чине,1

rип'ћ.а.ни. иа онолине Алвнсаидри]е, нво ·и становници Тебе, одржа­

ају ево]е религиозне еастанне у суботу, али не судепују у светим
ајнама. на начин нао остали хришћани: јер пошто су узели обрен
за,д, D·во-љили се храном, свете тајне nрима:ју- увече пошто су при­
1

ели своје дарснзеt 111

Историчар Созо.мен пише: .. Народ Нонсгангинопоља, и гогово

вуда друrде. снупља С,е у· суботу, нао и ·у први дан седмице, што
1 1

ије 016ичај Рим.а и Аяенсандри]е. Има више градова и, села 'У' iErиn...
у, rде се народ састаје 'У суботу увече :и,. мада су претходно ве­
ерели, с·уделују у светим ·т,ајнама/'-1
Ова сведочанства nоназују да св још у петом вену у већини
цркава еветиовала субота, иана је поред С'убаt·е почела да се 'уво­
ди и недеља нао дан богослужења, али не и нао, дан ,!ло:1.1:иниа~
 Чан 1-,1и у Риму ,1,1и у дп,0:1-i,с.андрији ftиje суб,011"а била одј,едво,М1
заме·њена• недељом, Познати римски црквени писац Хиполит про"
тестуЈв у трећем вену што у рим~нdј црнви почиње .ца. се уsо~и
1

пост ;суботом чиме се· 06 вwча:ш,1lуЈе Хр истово еванђеље.• Пост се

1 1

сматрао flеn1ринтадним за право и радосно свегиовање хришћанског

дана бого,слуmења~ х:иполит Је против поста н~0ји1 би се одржав,~а D 1 1

суб·-отам или, иедељом,

У Ал1еmi·101андриЈи, чувени црнвени писаџ Ориген, Хипояитов са"
времвнин, осврће се нв право ,св.етковањ е суботе, овим ре~~има "од" 1

ричући се, Јудаист·ич·ноr начина сввтновања суБоте!. хаЈде д.а иидим,о

накве еветновање су,6·оте се С1 Ч.емује од хришћана, У icyf5,a.тy се н,в
1

смеју обављати нинаиви световни послови. Ано о:д,устајете суботом:

од световних поеповв и, ано ;не ,обављвјућ.и световне послове узима"
те В'Реме за д:ухоsне· ангивноети; идете! у цр.нвуt слушате Божју реч
1

и проповед, раамишљвтв о небесним стварима. а будућ е,·м живот,у~ 1

о будућем суду:, и ано више ,ми слите ,о ~будућим и1 невидљивим ства...

1

рим,а него о садашњим и видN. ивим - Т·О је светвовање хришћан­

1

сие с:уоот,е,
1 1 ,.,~,

Ови: примери. nрин,азују ~а ни у Р. иму ни у ,Александр иЈи н·ис,у· 1

1

сви хришћани у трвћеи вену прихватили неде,лыу' мао Х1р-ишnансн1и

праании,
Наива је биља С'И1)'ациј,а у друrим нрајев.и,ма.? Поред субот1е
1

све се више уводи обича] о;др~нt.ав;ањ;а боrосnунi,ења и у недељ у,~

1
1

Тано, rнnp. А,nостаnсне нонсти,туц;ије, спис из четвртог века. верс­

ватно сириЈс;мо·r порекла, садр.~н;и већи број прописа ноЈ,и се односе 1

на суботу нао и на недељу, Ево· чених од тих прописа: i.,:И:мај пред

очи1ма страх Г,оспо~·њи,, и у,вен: 'С е· ce1ic1J десет авповести ~ ~·. Cae1'i1iyJ
1

суботу ра,ди оног ttojи је престао ад_ свог рада стварања, ми ни.Је
престао од. свог рада провиђења. то је починак за размишљање о
зано,н;у а не: .з:а ленсгвоаање.?'
••Све·n1уј су6 оту.1 и Господњи дан, [ер Је cy 601ia усnомена на
1 1 1

стварање. ,а, rо-сподњи дан усп,сЈ. мена на васнрсење."

1
1

.Нена ро-бови р м,е пет д.аt1~а; апи нена у субо,ту и у Гоеподњи

1

дан буду слободни ~.а. би м·о.r.nи ићи· у цркву да ,прим,ају· наста·ву 'У'
побожности. Реняи ,смо, да је субота у·сnоставље1~1а, нао ус·n.оменв на
стварање, а Господњи дан нао у спомена на ваенрсење.:" 1

Од:анnе nе,д,е,ља?

Видели! емо да се нвдеља прао глојављуј,е ~ао дан 6оrосяу~

ншња поред~ суботе,~ Тен насняје она воприма ивраигер даnа одма~
12.'7'
ра, ,У је:дном претходном поглављу нвваяи смо одлучујуће фангоре
но,ји 1су довели до увођења недеље ипи ,сунчевог д,ан,а нао седми'Ч­
ног хришћвнсног празнина у Рим;у~ Та с.у 'DИЈ1и нарочито антијевре]­
сно расположење у Р.и: му посве Бар Нохбиног уствнна и уmцај нул..,
та Сунца. Овде желимо да наведемо ја,ш [едан фангор,
Први заступници светновања недеље - Варнава из, Алеисан­
др'Ијiе: и Јустин Мученин из Рима, наводе осм:и и први да.н нао те"
маљ аа свегноввње недеље. јер је првог дана Бог створио светлост
и јер је првог дана Христос, светлост света, васирсао иа ·мртвих~
Нов-и авввт нигде не спомиње да с:у· апостоли увели седмични 1

или годишњи празник у част Хри,1стовог васнреења, Варнава и Јустин

Мученин, ној1~ живе у време над почиње д,а се уводи светноввње
недеље" тј. средином д'РУ'ГОГ вена, спомињу васнрсење нао друrи од
два раелога
-
за светновање недеље. Међ1:rrим, касније се Христово
- .

васнрсење спомиње нао први разлог аа светновање недеље,

Нано Је дошло до тога да, се Христово васнрсењв уз,и1м'а нао
рвзпог за еветновањв ~:е~еље и ща је оно заисга утицало да су
хришћани масније већим делом потпуно прихватили недељу нае свој
сед·мични nразнин?
У Старом завету' Христово васнрсања је се116олич,ки. принааа-
но првинама Јечмене њвтве.. .Х:ристо·о }е· 1,.,сноп првине" првенац
11
или .новинв онима ноји умреше [1 ~- Норинћанимв 151 20.Ј .. Нлање
пасхалиог јагњета. но,1је је обављано два 1д,ана рани]~е,, представљало
1
је Хр:истову смрт~ ...Јер 1~ пасха наша аанпа се за нае, ,Х:,ристос!i
1 '

(1~ Норинћаиима 517)

Време празнина 'Пасхе и r..,aнona првине" Је у Библији~ дефини"
сано ... Пасхално [агње се клало у,в,ече 1,4.~ нисана [З~ Мојсиј'е,в,а 23.S), 1
а ~l.,tнon првине" приносио се 1'6. нисана, Ови д,ату,ми су сввне га­
цине- пвдали
- - - ~·- - 1r. _. Ј' ~ГЏ дан седмице, нао
·у,, •. др\f]
~ 1 - • - - - . - 1 -
р. имер дана
u што на п-1 . и . с
- . ··· п
1 - ада
. _- -
-1 • - . ,1 1

Божић или Нова година,

Што се тиче спав..љења годишњег празнина 1i1Јснопа првине", у
време првог века посве Христа, постоје нод Јевреја 1ДЕМЗЈ начина
рачунања, датума за та] праэнин, Фарисеји су тумачил:и да Је т,ај
праанвн у вваи са ,.,;нnањем пасхалног јагњета" и да траба да се
слави иза пасхалне су,боте, тј~ 1 Б~ нисана: нао твнав он ј'е сваке
го:д1ин: fЈ.- падао у· 1други Дf1Н седмице"
1

У другу руну есени и сад,унеји тумачили су да израз .,.,сутра­

~ан по суботи" оаначава дан после с,1едмич.не суботе, тј,., да тај
прванин пада увен у недељу, нао што И: педесетница пад.а увен у
неде:љ,у (З.. Мој,сиЈева ,2З,,110Ј 1"15.16].

128
 Посто.]:~; вероватноћа да ,су хришћани из [еврејства, ,а нас:нИi,је
t1 .друrи хришћани, хришћани и1з, неанабошгва, почели д,а, славе ове
празнине ,_, it1·нла_ње паехааное јагњета", нао у,спамену на Хри сто:ву· 1

смр . вт 1 и-• . lf'!'~Р,'--~-Н' ''0'.'' ·п п· рвинв"

1 • _ - :r;rn:. t нао · · спом·
nЬI . 'У I · П ,·:. , . на х
Li lv .· · euy IИfl,·, ·,р- иетово
. · t'J'N,,- 1 '._' , ·,~·
_ в·· аснесе
ti.'-ilV!lt""U· -њ'. е
- '"'
Познато Је да су хришћани из Мале Азије у· другом ввну спа, ..
в ипи 14. нисан, тЈ. ирену Пасху, успомену на Христово страдање,
те су по томе: названи »qu,ar:to·decimani« ~ МеЬу1им. у Риму је пре­
впадео 0Бича.ј слављења уснршње Пасхе, то јест .,.,с~1опа. првине"
1

по садуне,јс.iiОМ начину рачунања, г]. слављење тог празнииа ув е1i 1

у н1едељу после 14~ нисана .

Годиш~ь,и обич·ај слављења .лнопа првине" могао је пано 1д·а:
се преобраэи у годишњи обича] слављења уснр,са у част Христа нао
првенца иа мртвих.
томе. вероватно .~" е да Је
п_ рвыа ~ прво почело слављење у· снрса1
у· недељу нао rоди,wњеr празнина. а насни]е Је настала седмич1~1:а
хришћансна недеља нао проширење годишњв ускршњ в· недвљв." 1

годишње слављење Уанрса у недељу мо rпо Је да :nруж и ,r,од... 1

1

стице] хришћанима из Рима :и Аленсандрије да уведу седмичну - .

недељу нао успомену на ввенреењв ~, нао зам1ену за суiб,о,ту~

Без , сумњеt јед,ан од на,јважнијих фвнгора ~тицаја вбог ног Је

не,деља, н,,оЈа Је у почетну била само дан богослужења, попримила 1

нарангер дана одмо,ра био авион Нонсгантина В1ел:ино,г од 7~ марта

32'1 ~ у прилог евегновању Dу·нrч:ево-г да.н,а ил и недеље,
Тај авион гласи: ,,На часни, ~ан Сунца нена се градска управа 1

и народ н10Ји: живи у граду О·д,марај'у,,. и нена све, радионице 6,у~у1 1

аатворвне. Међутим на селу, сељаци н.оЈи се баве земљорадњом

м,о,гу слоёодно наставити своје послове, јер 11:;,е дешава .да но:ји1
друrи дан rни;Је голино погодан за сетау или за рад у sиноrр ад у; 1
1

нена се 'Обiављају твнви пссвови да не би пропали благослови иој1е,

нам небо шаље."!
То Је први о,д. авиона моји су римсн-и цареви објаа,или да 6.·.и, 1

регулисали сввгновање недеље, Очито је да 1С::1е Нонстентинов аа­

вон не темељи на Деналаrу Јер његов закон дозвољава обављање
земљорадничких послова"
Еу.з.еб:иЈе, отац црнвене историје, :пише у четвртом вену: •tС1в,е
што Је требало чинити у суб пту. ми смо прене.ли на дан Господњи,
1
1,

нао ПDr0;дн иЈи 1

дан, ноји им.,а првенство и у,ЈсНИВ-а виши уrлед о,д
[еврејснв 1с~{боте.''19
 Најранији црнвени сабор ~iоји се позвбввио еветновењеи не­
двљв 11био је регионални сабор 01д1рfнан у Ла,одииеЈи оно З,64,~ .rодиt-Је.
У св·о.1м! 29~ Нанону сабор Је објааио: ltХришћан'и не смеју да свет­
кују суб·оту и ~а се 0~:марају тог дана већ м·ораЈу да рад е.,;· али Аан
1 1 1

Гос:п·,0 дњи треба нар1)'ЧИ1"О· ~,а поштују и нао хришћани, нопино је

1

•\1оr~/'ћ1е·1 тога дана 'Не треба да раде. Ано буду даља светковали су­
ботм
_ 1. i ,, :пне- - - 5. ·~.·у·ду
· ка . : ·n. · р·_~ ·он·:11 вти рчо
.n.i~111 1~ _1 -' -~

'Пропис о еветновању недеље је овим Нвноном дат у врло

благо] форми: "Хриш·n,ани нолино је· могуће не треба д,а раде у
недељу." Апи анвчајно је да је исти Нанон прогввсип суботу рад..
'НИМ. даном, ·оуnротна- четврто] авповести д.енало:rаF
Нао эанључан свега што емо овде изнели можемо назати сле­
деће.::
. н едељ.а нао д,ан ·бо
11 -~ _- • - . го-служења
,се сред;ИliО.м дру" {ПD)Ј~ ављуЈе.
~

гог вена: нао дан богоспуњења недеља се појввљује прво у Ри­

2~
му и Аленоандр.ијиl З.. историчари Сократ и Соэомен сведоче да се·
у петом ,веку у већини хришћаноних црнава, изуаев Рима. и Ален-
1
с1ан~рије, богослужења обављају с.уботом и недељом, 4~ вад се па­
јавила нао д,ан богосл1унi.ења,t недеља је и даљв била ра дн1и дан, 5~ 1

Нонствнтинов авион и сабор у Лао.ди:1,е:ји настојали су да од веде...

ље створе д· ан одмора.
- .. . • . ' . .,_. - 1 ..••

Упркос свих понушаја ~а се субота. сасвим потисне 1И~ замени

недељом, увен [е било хришћана но]и су остали верни :Бо.гу· светку"
.Јући суботу у снл.~,У' са четвртом заповешћу Дe!iaлor·iat нао и у
с.кпа;ЈЈо/ са Х!р.истовим примером, примером впосгола и прве: хриш...
ћанене црнве,

-----~
,Эосrаrев1.
:а Eccl,esje:sti:c.a Hi.story., 5.2.2,1, 1
[

~ Sozomen.,. Eccl,es.'la:sit1c-al Hlstory. 7119~

'
1
0rigen. HomiПa :23:
~ Апсстопсне нон,ституције, 2136 [ANF:,4.1.З)
. ·' lbid~ 7·12З (A.NF 1·::,4.g,5)1
t lbid~ В,З.з (ANF '7:495]
7 Dr~ Kenn.e·th А; S·tr1an1d.1 SаЬ'Ьа·tћ. Јл :Sc·r]pt"ure an,d~ H1sfary •. ,р,, З.2fЈ.
ll Codex J'U.s,tiпianus, з.,12.з.

~ M;lgne. Pator0Jogi в Grecque Т. 23, со], 21; Номе:нтар о 9 2'. n:салму.

1 1

·iili Hefe[e А~ History of Councw!s of Cћurcf1 1, 2e.d. р. 1 D·1 S.

1

1ЗО
 Два црквена историчара из. прве половине петог вена, Сон­
рат Снолвстии и Созомен, сведоче да се у њихово време у Египту
и широм света светновала су1Еiота 11 недеља,
Сонрвт Снопаетив [оно 440] пише: .Иано готово. свв црнве
широм света славе еве-те тајне у субоtу сване седмице1, хришћани 1

Ал1енсандриЈ,е,, на тем ељу нене старе традиц_иј,е·., престали су то АВ

1

чине, Египћани из онолине Аленсвндрије, нао :и становници Тебе,

одржавају своје вероне састанне су оотом. апи не пр:~м,,ају свете
1

тајне на начин кано то обично чине други хришћани: пошто су јел:и

и вадовољили се храном, и чшшто су увече дџнели сваЈе дарове,
- - - - - ~ - - - - - ·- ···- - .
узи:маЈу удел:а у- таЈнама ~ ... - . • ,1
.· -
Слично лише и, Созомен; у својој; Црнвено] историји~ ,,Нароџ.\
Нонствнгинопољв, и1 готово у свим ~ругим мес:mма, еанупља се
су·6.отом најо и у први даи сед,мице, што није обича] у Ри.му и Апе~н;~
сандри]и. Има више градова. ·и села у :Египту ·у н11јима се народ, с,у·­
протно о,б~tч,ајима у· д,ру.r.и;м ,местим1а1, свиупља 1оуботом. увече, и
ивно су претходно вечерали, узимају удеља: у тајнама [у при-
' . ) .,,.z.
честит,
Неш,0 необично у извештају ове двојице историчара је· њи-....
1

хове спомињање Рима и Алеисандрије нао места у f<ојим,а се криш­

ћани не св,упљају суботом. Рвапог за то,
1
није дат.. Сонрат спомиње
·д:а Је то према нено] старо] традицији, Познатс Је .да је нед_,е·љ.а
почела да се свегну]е у r:Риму већ у ·2t вену, Један од главних 1ф·а~н­
тора да 1Ј е Рiи·м ,донео ту одп~уну била је жеља хришћана да се раз,~
1
1

линују О1А Јевреја ноји су у то време. пали у немилосг нод римсних

власти. :Ри:м је ишао тано дапено да Је суботу!. ;д.ан1 радости и мип~и,..
нв, претворио у дан поста, щ1ан туге и жалост~~!. Међутим·, све еета­
пе црнве, !tl,а.р1оч:ито оне у и,t11а111ним nр10,ви·нц иј.ама, забр.а,њивале 1су
1

пост су6о,'Јом·. јер се субот,а сматр.ала..праанинсв, даном радос:ти1 .а,

не жала,ст.и~
 Етиопија - Хришћанство Је ушло у царство Ансум.1, почетан
данашње Етиопије, у првој половини 4~ вена, Да ли Је цврсгво Ан­
сум анало за. суботу пре него што је у њега допрло хришћанство?
1

Истраживач етиопске историје Е~вард Улендорср (Ed:ward U'~liendorffJ 1

сведочи да с.у у време нада Је хришћанство ушло у царство Аисум,

многи становници Ансума били ·П·Dд 1ан·им утицајем Јеврејсне вере
и праисе. Над Је хришћенство ушло у АноуЈ\t{, ·многи јеврејски еле­
менти вере су аадрњани и остали су до данашњег дана~э
Апостол хришћанства у Аt1 суму био је ФруменциЈе~ родом из 1

Тира, Он јв ~•нз.о млаАИ:'ћ1 •. заједно. 'са још једним хришћвнсним мла­

дићемl по име:ну Еде,си:јем., пао у ропство у Ан,с.уму над [а њихов
чамац пристао у ансумсно] пуци, фрум1енције је насније постао ца"
рев секретар, а. Едвои]в царев пехарнии, Њиховим утица.јем, хриш­
ћанство ~е почела д,а се шири у Етиопији и да све више јача" Фру­
менц..~Ј0 је касније отишао у Ален.сакдр1м:ју и затражио да се хриш­
ћанима у д.н,суму постави бисн,у.п. Аяенсандријсни бискуп Аганаои]е
[е посветио Фруменц.иЈа. за, бисиуnа Ан,с:ума. Тано је Фруменци]е
постао први бискуп Ан-r:.ума [a Eiiyиaj назив за главног биснупа). Око 1

3'40~ године хришћанство је прихватио цар Еаана, па је тано Ансум

(насније ЕтиоnиЈа) постало хришћвнено царство,'
Тоном векова аа биснупе Етиопије постављани су Би-с.нупи из
Александрије, ноји су настојали; да верницима Еrиоnиј,е· наметну
аленсандријене верене обичаје, ~између осталих и свегновање неде­
ље ·уместо су·.6оте. Б,орб,а између присталица светиовања суботе 11
неде,љ
- -. ·е т·ра1~ ва Ј·е· веновим· ·а'
.-''-l'··-/1·. ") 'Ј :'1--Ј.~11!.' , .· g,.·1;1'ЏЈ~Ј'. -.,, '!11

Велин~; псборнин светновања су&от·1е у Етмо.nr~Ји Био Јв Евста-­

тиј'~е: (Ewosta·tervos, 127:3-1352) •. ,ноји. Је осневао сво] ма·нас.rир у
Сари 1[Sarae)~ Он је бранио светновање суботе позивајући се на
Демап 1:нi и на Апосто,псне каноне. После (његове смрти његови уце"
1

ници, нојих је био эиатан број, наставили. су 6ор,5у против против­

нина суботе~"
Над је на престо у Ет,и.о.п1ији дошао цар Зара Јакоб (Jaqob]
{14-3·4-1468), о.н Је СТ1ао 1-1а С11р.ану Евсгагијевих присталица нао ве­
1

лики поборнии светиовања суботе, У време овог в..ладара n:о,јављује·

се спис под насловом Ма.шафа &ерхан (Нњига животе), 110Ја истиче
важност светноввња iс:у·боте" Јасно је да Је ова ињига написана са
циљ е,м· да одбр ани ,с·у'Б,оту од оних ноји су тврдили да j'ie субота
1 1

унин:ута.~ У њој се више пута цитирају ·И:сусове· речи - да није

даша.о да унине. Зано:н1 и пророке него 'да ик испуни, и: ,д,а неће
нестати ниједне јоте или словца из Занона дон се све не испуни
132
_ (Матеј 5111'7-19]. Ова се речи цити,рају дв 6,и се читаоци па:д,··
1

сегили на непроменљив нарвнтер Бо·Жјеr авиона... ~десет авповести

и Исус су тесно повезани, Но _ ои
се у су,о;,ио да избвци }едну реч
1

из .д.еиалога та] устаје против Исусовоr ·имена ~ ,,, ,.

Цар Зара је имао подрш1-1у у свом напору 1дiа ож-иви евегнова­
ње суботе и у· другим rсnисим':а воји С·В појављуј·у· у њеr~нзо време,
нао нпр.: ·Ет~1:опспе Дидасиалиј е •. Етиоn·сн,1' црнвеми р ед. Аnо,с.,топе1,1и
1 1

наиени и Си:нод,ос.
д:nосто,.nс.11и нанени су део тзв, .Аnост 011,1с,1оt·к но11ституцttја,
1

;..бирне тенстова насталих у 4. вену. Си1iодос Је: етиопони превод

Аnостоnсиих нвнона и Апосто·л·сних ио1,1с1итуц.ија"
у· Етиоnс·ним Д·идасналиЈа·ма се иэричиго налаже светковење
суботе .11 недеље .• 1МИ 110 смемо да постимо у ~0уб,01у. ос1.1м на ве, ..
n ину суботу ~ . • Остале суботе треба да поштујемо Јер Је Христос
у суботу почиаао у гробу." [Глава 29)1 "О" свемогући Бо~не~ који·
си успоставио суботу и ппчинуп у њој од свег свога дела, ти ои
эагговедио и нама да у суботу починемо 1DД дела својих руну ... да
бисмо ти приносили понизи е хвале и бил1 Ј спасен и од сааног зл а.. ''
1

(Глава ЗВ)6
У Аnосr олспим 1оtно11има иаяаэи Се [одна х.tЈ1милиЈа у ноЈој св
1 1

понввљв м~иса[Ј~ да господари и. слуге и недељом :морају имати при­

лину да иду :у џрнву нано би примили пауне у хришћаисној вери,
Први ионтаит са Римом и Портуrалом~ Н1а молбу етиопсве
царице Хелене (1507~ година), Португал Је послао у Етиопију ,лискј'у
на челу св Фрвнцисном Апварезом, Аяварва је аадобио поверење
цара Лебяа Де.нгела (15.08-154-1~]] и усноро је почела диснус иј,а о
1 1

могућности да се у Етиопији уњине светиовањв суботе и аанони ,о

храни,
Након шестогодишњег боравна у Етиопији,, ·м,исиј,а. је напусти­
па ЕтиопиЈу и вратила се у Португал, водећи са собом етиопсиог
ПО СЈ1анина За.1га Заб-а (Saga .za.-,A.b]. а оставила Је у Етиопији лекара
1

Јоао Бермуде.за.~
Заб је у Лис,або.н:у објаснио аашго Етиопљани с:в,етн.ују суботу.~
У свом .иэв,1е·ш1гаЈу o,hl нате: i:,Ми смо Аn·остопс:11ом нонсtи.туцијо1м
веаани да 1св.етнујемо два дан.а - суботу и ~а1с:nо1.дњ.и дан~ Суботу·,
јер Је Баг пошто Ј е: .доврши.10 стварање света п 0 ч~1нуо у седми
1
1 1 1

дан i ~ и јер Христос није уиинсу·о закон већ га }в испунио~ Према

!

томе, светнују·nи суботу ми нв И'митира,мо Јевреје, већ израшавамс

1

послушност .Х рисrу и апостолама • •. Ми поwтујем:о и Госп,одњи дан

1

на. начин нана то чина дру.ги хришћани у спомен Христовог вас­

n·· ењ,
IJpc·- - а~ ll'f,·

1ЗЗ,
 ·у међ·увремену,,, Етиопији је авпретипа велина опасност од му..
сл~~мансноr воће Ахман Ибу Иб,рахим.а. (са на,д,и~м.ком Леворуни].
Цар етиопски Ле5на. Д,е.нrел је послао ,Ја10 Бермудеза у lьвропу да
затражи помоћ, Настојећи да з.адобиЈ е симпатије и подр,шну Пор­
1

тугапа и друrих хришћаисних ,дрtна.ва .. цар је обзнанио .д.а је спрв­

ман 1,да до1ое~де монофиаиге 'Етиопије под власт римске [урисдин­
циЈе, али под усповем да се не дир,а у· њихову веру и обичаје",'
Засnуrом Бермудезовог посредовања Португал је послао у
Етиопију 400 војиииа под эагюведниџпвом Нристофа да Гаме, мла, ..
ћег Брата Васна да Гаме:.. Мусд~1мi1нсн.а инвазија је била снршена и
ње:1-ш вођа уо:ијен~ Поспе ове .по,беде Португалци ·СУ эвхтввали да се
у Ег~'tоn:ију уведу римсни версин d5ич·а']и. апи томе ев енсргично
одупро нови цар Нл1аудиЈе, син премr11нулог цара Лебн1n ,Ценrола~
За време Нпаудијеве влада..вине дошао је у Етиоп!11Ју Језуит
б~н1нуm1 Анре де Овиодо са намером да приволи цара на помпромис,
оли цор је енергично џгајао уз веру својих прсдаип.
Нла.удије јв погинуо у једној бици, а паспсдчо га јс брат
Мивас [1559--1563]1~ м,инас се још оШТГЈИје одупро насгојењима
Ан:реа1 де Овиеда да уводе у Етиопију римсну перу, Минtн:.n јс на"
следио 1 ьвгов син Сартса Денгсл ('156 3:-- --1597),, 1tоји ја променио
1

0~1ев-у палжiт,ину и толерисао римсне свешгенине. У то време [е

Овивдо понрстио нове побеђене незнабошце, L1 таво проширио рим"
с 1tи утицај~
Привремевв три,,)умф понрета пра11·1ив суботе.. - Године 1603 1~

·до·ш,ао, је 'У' Етиопију· шпански језуита Перо ,ф~ Паеа, Пава је био
врло способан и рвчит човен, Он је основао Шi~~олу у но]о] је по­
учавао децу Етиопљане и португапсник војнина натолично] вери,
Тадашњи ца;р Зе-Денгел (1603-1604) примио га је на ево] двор и
био је толино импресиониран његовим расправама о контроверзним
1

тачкама у~ религији да је сам одлучио да се понори папи, Ова

За-..денrело.ва, адлуиа Је· усноро постала јасна његовим поданицима
нада је цар издао е.д.и,нт н,да нино више: не сме да слави суботу
11
1.i.;a,0 свети ~ан,
1
Цвр }е, послао и писма папи Нлеменгу ·v~li1 11']] шпан...
· ~'

сном цару Филипу 11в тражећи эанатли]е, војнине и више језуита

иој'и ћв поучавати народ римсно] вери,
РеанциЈа Етиопљана на ова] царев, поступан била је! брза ·и
ж1ес.тома. Етиопски верони поглавар Патер (абуна) исиљуL;1:ио је цвра
иа црнве ,а вернике рварешио подвничне верности царЈ1·~ Цар 3,а~
-Денгеп Је у· побу.ни уб;ијен онтобрв 1: 604i иако га је шгитиле око
1

200 португалсних војнина.

1,З,4
 Посл:е трогодишње борбе за вла-ст на престо је д;ошао Сус:е. ..
њос (1.607-1'632). О1н 'је римоним свештеницима дао -СЈ11ободу, ·С,а м
1 1

је прихватио римсн.у веру [1612] и поново издао аанон о забрани

св,етноsања суботе.
Овај царев поступан извавао је поново у tta,poдy побуну,f на­
рочиго зато шго је! ·у зем.љу позвано више Језу,и;та ( 16,23) и што ,Је
постављен нови патријарх Алфонсо Мендез,t римонатолин, З,аб,р,а"
њено је светковање суботе и она је проглашена даном поста,
После Једне војничне победе N,ад побуњеницима, Су·,оењоа, rn,oд
пригисном свог сина Фасиладаса L1 д·ру1rих народних прввна, пре·ни..,
нуо је: брагоубилечно нлањв ~, објави-о едикт 10 верско] слоfiод,и
(16З2).1а Тано Је завршен по~i-~ушвј да, се промени вера Етиоn ~је, 1

уиЈь,учуЈући и свегновање ,cy'f~,ota отноно јс хришћанство ушло 'У ту

зем,љу у четвртом в.ену~
Цар С.усв1.ьос ij:o умро нао, римонагояин у свлтембру 163.2,, в
l!illGЛOДHOга JR еин Фасипадпс f 1fi32-'1 GG'"l)r НП ]1и ј,е 16ЗЗ,. наре,1д иn
1 1

језуитима да напуств Етиопију, Њвгов син Јоханес 1 (1667-1,6В·2]

ишао је још1 даљ10: протерао је спв римонаголине ·из Етио·пи·је!
( 1669).
Етиопије Ј1е сада ушла у нови период релативне из·олациЈе,.
Нвсгављено јв светковање с.:,уботе ааједно са "Н:е:дељом до д.,ана.w"
њег дана, Сввтновање суботе није у· свим п:ровинциЈа-ма једнан:0 1

распрострањено. 01-1,01 Је већrи,м делом ограничено на аrринул.тур:но

подручје северних провинција,

1
Socria:te,s Sch,o.,la:st.ic,us, Ee:clesiastica.1 HJstory 1 5.22 (N,PNF/2 2: 1 з2:Ј1
2
Sozom,en., ор. ci,t. 7.19 1(NP NF/2 2:3910) 1

Ј Edwa.rd. lUllendo.гff1 EthJo,pl:;a. апd the Bible, РР~ 15-30~

' U 11 e:n.d1:1i:rff. Eth f opi ап s1 рр, 1 со. 1 О 1 ~

' Wietn1er 1<~ Vyhmeister, Tl~,e Sabba·tћ in E:gryp,t and Ethiopia Пће
Sa'bba.tћ in ,SC't1pture an,d His.t;or.y~ р. 176)
' ·' 1..,ь ~d i1 i·nr·· 1·79-
·,_·11 .it

7
M[c:haer Geddes; Churcћ HJstory of Eth,iopia.,. :p, p,i З4i 35.~
1
Н~ ILu:dol··f, Com,mвntar1us a·nd Suam :НlstorJam ,Ae.·th1op[ca,m1, Fr.ankJu.:r,t.,
1691, р зоз: Ппе Sab:baH, ir1 S,crilpture and, Hlstory., Р'~ 1182)
1
•.

'1 UПe:n,d:orff,, Ethi'op.ians1 р,Е 74~,

- u1-1
10 d-, ...t·.f· 1 EtL
, .еП>О1, 10 - т - ,
, w,i, :р апs, •. _р ..
·r;ji·0
·.1u.,

135
 СУ&ОТА И НЕ.ДЕЉА, ЗА ВР'Е'МЕ СР:ЕдЊЕГ ВЕ'14А

Обраћењем цара Нонсгангина Ввлиног (2ВS-ЗЗ7] на хришћан­

ство (312) настаје за црнву ново доба.. Црнва ноја је до тада билв
прогоњена. цареви,""• :м ивансни ~.1 вдингом , објав.љеним у м,в р·ту З 1 З •f

доб,йј,а слободу, а мало насни]е чан ~1 привилегован полошв] у· pitм~

сној ~1 м пери]и,
д·руги важан волитични ант цара Нонствнтвнв био Је· његов
3В11 D :н
1 1
о еветноввњу rrtC·y.11чeпor дана' t11nи 11едеље., пронламован 7" 1

марта. 321. године. Хришћани из Рима, А111енсандр11·ј1е и нених других

места почели су већ у другој половини другог [10,1~а па одрtнаuоју·
1

своја богослужења у ~~ Сунчев дан" или недељу у част христовог

1

васнрсења дон су присталице старе римене рсл иги]е исти; дан сла"
вило у част бога ,Су:1-mц,а,. Нонстантин ј е· увидео да. би управо ,,Cy1-t· 1

чев д,at.i или недеља моrла да б

lt

. . б и сједињавала
. уде cn0rt11rв. ноја • ове .

две религије, што 6-и придонело унутрашњој стабилности царства у

часу нада Је, та стабилност била угрожавана све чешћим навалама
варварсних племена.
Овај: чувени Нонстантиноа эанон о обавезном светновању
недеље или .• ,Сун.чеiво:г дана" гласи:
~,У часни дан ·Су~1ца нена се градсии ,слунtбеници и грађани
од мараw, и све, радио~t·ице треба да су аагворенв. Међутим., на се­
1

лу.f 0~1и који се баве аевљорадњом могу слободно ~1 аанонсни .да се

посвете свом обичном послу. јер се често дешава да нени друr.и
дан н:ије тано погсдан за сејање или за рад у винограду; у·о,сталом 1

поџтоји оправдана бојааан да Б·и авнвмвривањем да се исиориств 1

погодни -т-р- ~н--,.,!ц· и м

_',._1_'.·:м .. · ·оrл-и' пропа.v1J·r-11
·~·--)'- ,-,_:-: ..:·._] д' а· р·ови
·_-~:_·._.:~
1111.__ · -~1 ~'i ,н· ам
,n U'Qi"Јi:i=r
'Тi'U! нвбо
,~ v-u д
-'Elij~·~, !•!Ј
1 IПII ._~1r_ ·-·1Lill_,1gil

Црква Је поадравипа овај Нонствнтиноа закон. Еузебије Цеза,..

рејони, Нонствнгинов биограф, за6ел1ејни:о Је у својој; биографији
чињеницу да. Је· Нонстантин ааповедио да се одређени дан посвети
мелигви и да Је то заиста Господњи да·н~
 Да Л1И је овим Нонстантиновим авионом о оёввваном светко..,
в.0њу недеље престала да се светну]е субота нае хришћансви ПЈЈ~,аз­
н.иti? Не нипошто! ·у претходном поrпа-вљу смо ,в.идели ,да су хриш­
1

ћани Етиопије в,е,нси~има сввтневвли суо·оту и да ,11 данас нене се­

верне провинције Ет;иоnиЈе св"е.liнују седми дан ~суботу~
Неде-ља ,Је яеетепене потисииввяа суботу'., апи је ,није нинада
nотпуно потиснула, Увен [е било хришћана 1~0 ји су по, Хри,сто1вrЈм
1

riримеру 'it по прим 0ру впостола и ввсстолснв црнве сввтиоваяи с.у. .,

1

боту~
Да су,Бота нво хришћвнснв прванин н~ijre нестале о,дм1ах нвнон
издавања Нонолвнгинових ванона о обаввэном светноаењу нед,вљ,е
Вl,11ДЈ1 се из сачуааних ~,ст·орL~јси~tх извора, Овде ћемо павве­
1
О Ч~ 11ТО
1 1

ти неке од тих донумена,та.

У спису под наэивом .Ап: 1.1,с,тоn,сие нонстrи·t'У1\t,·је, састављеном у
1

другој пеловини 4-. овна, два фиктивне писца (1~0}11 СВ На,зава]у Пе"
гар и Павле), обr,а1)ају се хришћанима сле·д,0ћ1,11м рr.,1·Ј1м,а~ ,.Gвоrнуј' ..
те субоrу· у спомен онога ноји је аввршио своје де.л,о огварањв. апм
1~и:је престао да св брине о ономе што је створио. Овај одмпр тре­
бп да је посвећен раэмишњвњу о апнену. .а не лeнttrrpoн,y .. ~ C,D"
нуnљајте с,е нарочиго суботом: ,~ у дан 1-~ад [е Господ васнрснуо, 1да
бисте славили Бога нџј11 Је no Христу сее створио и дв бисте епу"
шали речи прореив 1и еванђелиста ~ ~ .. Светиујте суботу и празнин
дана Господњег•.Јер Је први успомена на стварање, а други: на
васнрсе1-ьв, ~ ~ .
Ја, Петар.• и [а, Павле, ааповедамо да робови раде nет дана,
али у суб,о·rу и у дан Господњи нена 'буду слободни да би ишли у
1

црнву ради поучвввња у побошности: у субо1у с. обзиром на СЈ.ва,.. 1

рање, а у· дан Господњи С обзиром на васнрсење."!

Из овог тенста видимо да се финтивни писци Петар и Павле
аалажу за светиоаање суботе и недеље. су6о,те иао уопо,меи1в на
пгварање, а. недеље нао успомене на васнрсење.
Оно .З-64~ године био Је: одржан цривени сабор у Лаодиаеји, у
провинцији Мале АаиЈе~. Ов.а.Ј је сабор поанат no тома шго хриш­
ћанима ,з,аб:рањује да свет~н-ују суботу и изриче анатему над оним
хришћанима ноји бr~и наставияа да и даље 1СВАэr,нују суботу;. Нвнон
29~ овог сабора гласи: ."Хр·иwћани нв см еју нв јеврејони начин: д.а
св.етнуЈу и не раде суботом, већ треба да ра.д,е: тога дана: с д,рулв
1

стране, треба да .поштују дан Госnод~и и треба да се уздржав,а]уt

волино је моrуће, да не раде нво храшћвни тог дана~ А·но и даље
светнују на [еврејсни начин 1' нена ,су проклети у име Х.ристово ...''1
1З,7
 Већ на темељу чињенице 011п се ·2,9 .. наноном аабрвњу]е свет­
новањв суботе и баца анатема на оне f:оји1 је сьетнују занључујемо
да је у 4. веи,у била хришћана иоји су светковали cy6c1ry упрнас
цврсног эанона о обавезном светновању недеље и 29" напона Лао"
динејсног сабора ној,и1 проглашава суботу' радним даном, а хришћа­
не позива. да. нолино је то могуће, светt1,уЈу недељу ~ Занимљиво је
да. се овде не наређује светновање недељв већ се хришћанима
препушта на ·вољу да светвују, ·1-1011иво је могуће, дан Господњи.
1

Ипак, Лuодинејсни сабор ~1иЈо могао сасвим да занемари су"

боту, Напон ·10. овог сабора гласи: ,,Суботом треба да со ~ов110 чи­
та Ева нђељв и дРУrИ делови Писма. ·у вези са овим каноном хе"
11

фале, историчар цриввних нонцила. ПР·!'l~t·ећује: нПознато Је да Је

већи бrој старих хпишћаисних црнева имао обича] да свсгну]в су"
6 оту вао празним у спомен стварања.
11

Два црквене иогоричара из петог вена! Сонраг Онолесгии ,i

Соэомон. твиође сведоче да со у њихово време у многим; цряавмв,
tuиром свега, светновапв субота, нао дан одмора и. богослужења .
Сонрат Околастин у својо] Црнвенс] историји пише: 11:Иано готово
све црнве широм сената славе свете тајне суботом сване седмице,
хришћани Апенсацдри]в и Рима I~а основу нене сгарс традиције про­
стали ~су то да чине." Созомен тавође ионствгујв у својо] Црнвено]
историји: .Нврод Нонствнтинопоља и, МВ1ОГИХ дРУ1Г:ИХ градова снуп­
ља се суботом, нао -и следећег дана, наји обичај се није нива1д по­
штовао у Риму и Аленсвндри]и."?
.Занимљи:в.о ~,е напоменути да је почетном 7~ вена било у са­
,•.iO'M rра1дуРиму хришћана ко:ј:~ су· сввтновапи cy fioтy" О томе све­
1

дочи посланица папе Гргура Вепиног (,590-604) ynytie1-i1a Р11мљани"

ма: ,,,Дошло ми Је до У'WИју да, С'У неки .људи поквареног у ма посе­ 1

јал-И' међу вама нене нривв ствари! ноје С'8 противе светој вари, нао
1

што је забрањивање сваног посла у суботни дан" Нано д.рунчи:је да

наэовем ове прсповеднинв неrо проповедницима антихриста. наји
ће, ~iа1д буде дошао, эаповвдити ~а се не ради нинанаа посао ни
суботом ни на Госпцдњи дан. Јер пошто ће внтинрист тврдити да.
је умро и ввсирсво. он ће жвлети дв се: светнује Господњи дан:
и пошто ће приморавати људ,е да се врате јеврејсним обичајима,
- ·~пв. . желети. да
ан - - се
- - Gв,,втнуЈе
1
·. .. су~ота~
-5 - • м -

Нр~ајем осмог вена (79Б или 797) одри-вн јв нонџип у Фриоупу

у северно] Итапи]«. Према тринаестом 'Нан:ону тог нонцмла било је
у то време сељана у и:·талији н-0 .Ји су светновали с.уб·оту} Чињеница
1

да С'У :Бугари после свог обраћења . писали папи Николи 11 и питали

1
га да ли треба да 'О~бу·став,љају рад с.:уботом понаау]е 1д,а је још у
9t вену било у Бугараној хришћана н оји су 'светновали суботу. Једаи
1

но:нцил одржан нрајем 9. вена заповедио 1jl0 хришћанима да свет­

1

ti,ују нед,е·љу а не с::у5оту и иэгяясао је оштре мере против оних

но1ји би наставили да. светнуЈу субоЈiУ~'
Често понављање противсуботног на1--101Ј1а Лаодинејсног сабора
(29·~ Нанона] поназу]е да је нвпренидио 61,1ло хришћана 110,ји су свет­
Jt ов, ал и с.·у·Б оту~
Превасходни стов западне Црнве ·6~10 јв [едан од пашних Ф а!~·· 1

тора у ввлином раокалу но'ј1 1 је настао !'i3М·сђ·у западне и источне

1

црнве 105,4.. године. Источно цркве со нису слагале са заn.аднt~м

црнвама због тога што је Рим увео 06~.,чај да се субото·м пости, шго
1

Је било у суnротност~1 са М'1.юоп,м: ранијим наионима, 3-апвдне Ц!р НВВ1

·с-у сматрале да је. папина реч меродавна и1 д,в. Визант,инци, M0 rpaJY

1 1

без поговора да је прихвате, Сваћа између Рима и Нонстантинопо­

ља се [ош више распламсала вада су· ннголици ппгужили хришћане
Нонстеитинопољв да. светн~уј·у суботу са Јеврејима и1 недељу са
хришћанима, дон би прави верниця требало д.в глед.еју на Јевреје
и на њ11хоuу суботу са презрењем. Нврдинал Хуберт јв пипао: ,,,,И',с.
тпчњаци су одлучили да свепi.ују су боту сп Јеџрејима.!" Поспе ово
1 1

вепиие шизме патријарх Ми·хај'ло Нврулври]е извешгапа патријархе

А·нт1t~охиј,е о трагичном догвђају и између осталог наше: •. .Јер јс
нама дата ааповвст да поштујемо суботу нао и дан Господњи и1 да
је светну!Ј10мо. а нв ~а иа тај дан р1адимо:·10
И у· касном средњем ;вену налазимо хришћвне iioJи с.вет,iуЈу
суботу у раэл,ичи·т;и-м целовима Европе,
1inЈд.01 следн!lsји барци зе истину и чувари истине, по цену са­
мог живога. у тону мрачног средњег вена. Gи.n1м1Ј су Ваядешнани, ета­
новници Пијемонта у северно] Италији. Мати'ј:а Влачић Илир,ик, ве"
лини реформатор родом ~,1·з Истре, посветио ј е, њима 35 страница
1

тенета у спом чувеном делу flaтaлor сведо1·1,а истине наводећи до·

·нумент1е ,ноји: говоре а ~ы1~~.ховом порвняу I веровању, мисионарсно]
делатности и њивогу, Према. извештају иннвиэигора Реинерија.•. ноји
јв водио истрагу против Вапдеиэнвнв, они нао верони покрет потичу
из четвртог вена, ано не, нано сами тврде, [ош rод апосголсних вре­
·МВ·На.
Ввлдсвци, млађа грана ваяденжаноног понретв, названи тано
по Петру 'Валду, пејавили с,у се кр,вјем 1'2~ вена, ..'Ти људи··, пише
Влачић, ,;,нис.у наавани само ввлдоаци него и лионски сиромаса ,1 пи­
ониети :и ,суботари ...' ·•п
1

139
 Према свеАо~rан,с:т~з,у Матије Влачића било је данпе Вапденжа..
на mtoj:и су пветновали суботу, те су због тога добили l:-l'Одима11
пGубота,ри ·~ ,,
Ввлденжани сматрају Свето писмо Јединим правилом своје
вере 'И њивота: Исуса Христа славе нао [единог Отнупитељв и по..
среднина: не ,обожав,аЈу' и не ,пр.изив.ај,у свеце: не в.ерују у посто-
~ ~ ~ .
ј ање чистилишта: ОД б;'rЈЦУТУ ОПр·ОШТВЈНИЦ В ноје св НУПУЈУ за новац:
1

nрима]iУ причест под оба облина: хлеб !i,t вино, јер, је Христос таио
одредио,
Валденжани су били универзални ппнрвт, Њихових следбеника
Је би.~нЈ- у Францусно], Пољсно], Немачкој, Чешкој ,, у другим зем­
љама Европе. Валденн1ВЈНИ у Пољсисј светновали с.у суботу. в исто
тано 1~,, пинардисти у Ч,0.ш1-1ој~
·у северној Француско] Је 142{14 ухапшено шеснаест особа у
месту Дуај (Dou.ai), аајвдпп са њиховим проповедпинпм. Оптушепи
су и осуђени абог тога шго су светковали суботу иво сво] до,в од·
мора иI што ·t:'Y тврдили да миса за мртве нема ниввнвв врвдиости.
По имону се спомиње прсповвднии Bertoпd Тћџпп, ној'и ј 0 осуђен 1

на смрт зато што је светновао суботу нао свој да1, олмора,"

:у северно] Италији било је у 12.. и 1i.З~ вену хришћана поана..
тих под именом Пасаћини {Pas.s,agin.i]~ Њихово веровање је описа­
но и, нападнуто у делу Suл11ma соптга Наегейсов [Против нривове­
раца).Њима се замера што Ј~дна.но пош1тују Стари и Нови завет
и шго држе и нене егароааветне прописе: разпи~1·уЈу чисту од не"
чисте хране ~1..Ш'То светнују суботу нао сво] дан одмора пошто Је
она об.i ављена чан пре него што је објављен Эанон са Сина]а .1Ј

Саетковагеља суботе било [е у 15~ в.ену и у Енr11есној" нао и.

у С·1i:анд·инав9"ним земљама, Године 1402 .. саслушан Је пред судом
један полард, Винлифов следбенин, од нога се тражило да се о~'"'
рекне светновања су,о·оте,~ Он Је рекао ~.а Је спреман то да. учини
ано му се из Писма аа то наведу прави донааи."
1

У Норвешно] Ј,е би1,снуn Аслан Болт године 14,35. сазвао про·

винцијсни нонцип у Бергену да бiи стао на крај сяетновању суботе,
ноје ј'е узело маха у више места у· аемљи.
1

Наведена историјсна сввдочанствв показују ,да Је у овеном

вену би110 хришћана но,ји1 ,су на,стојали да узди:гну БожЈу реч И'
БожЈИ' авион ианад љу,дс1iих об:и'ч,аЈа и људ·сNе тра;ц':lциЈе~

140
Нано ев у·- · сред.
-
њем, веиу с1:ет11овапа недељ,а.?

Недеља се прао појављује ИDА хришћана И"З незнаёоштве нао

нрагно Јута;рњ.а 6оrо' служење:., а не нао дан одм,о,ра~. О томе сведочи
1

Јустин ,Муче,нии у 5i7. глави своје Прве апопоги]е.

Нонствнтинов аанон 06,Ј,ављен 7 ~ март,а ,321. био [е први авион
1 1

о обавезном светновању н1~д·еље ипи Сунчевог· данаl а .29~ нанон

Лао.дин,ејсног сабора ·из зв4ж године био је први црявени аанон :н.оЈи
је суботу прогласио радним даном а хришћанима препоручио, ано
је могуће, да се недељом уз~р}навају од световног посла,
Ра:~:;1и1 средњовеновни црнввни писци: Августин (35,4~230), Иси­
дор Севиљски (560-6361, папа Гргур Велики (540-604), Јован д1а­
маштана.н.и (675-'749) спиритуавишу дан одмора. Суб,1ату или неЈј\е"
љу на исправан начин светну]в онај ноји не грвши. Онај носи ,5,ре,..
ме у суб ату ,нuји, иано ве.рује у Христа) нв престаје да греши, Ови
1

писци, ~,анп,е·, не инсистира.Ју да у недељу не сме да се ради,

Д,а ·б и народ у ,1-1ед,ељ·у у што већем бро·Ју присуствовао бого­
1

служању, црнва је почела ~а наређује 'да се нени послови не р,аде

недељом, На Орпеансном н·онцклу sз.а,Е године донесен је за:нљ:у,\.lа:н
да хришћани не смеју у недељу д,а орут о6·р,е·зуЈу виноград, посгва­
љ,ају ограде, итд., нано би (им,али слободног времена и ,моrли да при­
:с::·уствују богоспуњењу и уз,му учешћа у молиr1ва:ма.
На ,др·угом 1Ноh1цилу од.рж,аном ·у Ман,он,у 585. nрви nут са ис"
. .

тиче веза. између недеље и; четврте Божје ввпевести Д еиалоrа~ На 1

основу Старог аавета.., т], на основу четврте ааповести Ден.ал;огr.а

хришћани се позивају да nот:nуио обустав,е· с:ва1iИ посао у 1-zе.де·љ,у~
1

У нанонима овог нонцияа недеља се узди.ж е· 11-1ао дан у номе нас је

1

Исус ослободио ОА греха, нао вечни д.ан одмора унапред прёдегав­

љвн ;DД'Mo,prDм· седмог дана из, аанснв и пророка. Због тага хришћа­
ни треба тег дана ,да првнину све своје ангивности и да проводе 111Ј
да,н у молитви -и сузама у на1јб.ли}ноЈ црнви~Н
Д.а би нвмвгнулв светиоввње недеље, црнва Је употребљавала
различите методе, Осим што јв сама издавад,а ааноне у прилог не:..
двљи, поаивајући ее на Д,etiaлor и пророне, тражила је и помоћ
др,наве, а исноришћаваяа Је: чан празноверје и лановерност народа,
Владари из династије Наролинга, Пипин .Малиl Нарло Вепини
и њихови наследници понушаваяи су да овојим эаноиима наметну
свегновањв недеље,
·ис·rу ревност у настојању да се обустави свани теэначии посао
У rнеде.љу поназао је· мађарски цар Стеван свој.им еди~{rом из 10 18. 1

1,д']
године. Његов е.динт о обавезном светиовању недеље гласи: •. ,Ано
неНiИ свеџпенив.. племић или нено др~rи нађе некога rде ради у
нед_е!.љ·у, нева га отера се посла. А·моi та] човен ради са воловима,
слуЈН 6енин мrоже да му одузме вола и да, га да народу за храну,
1

Ано ради ноњвм, нена му се одузме но1-ь, ног може откупити по­ 1

лом tiojи ће таноће бити дат ·,11ароду за храну, Ано ради помоћу
1,

алата, нека му св ,оду.зме алат, наји може огнупитв својом нонt·о,м

[г], пристати ~а буде бич еван).'''116
Хроничари средњег века. наводе И низ тобожњих 'ЧУ'да н.оЈа 1

су требало да увере народ у потребу да светнују дан Господњи.

Тано, нпр., Једном еељаку .ноји Је у не,дељу орао прилепио се аа
рун·у· држан ппуга, тано да није мо,rао од њега да се ослободи пуне
двв ГОДИН'В~
Нарочито средство :којим су 1 се многя свештеници норисТ11Ј1И
да би народ натерали да светкује недељу б ила је тобожња Небесвв 1

вовпвницв ипи Ис·усо1 rа;1а, писм,о., То .Писмо са неба" појавило са

1

први пут у Шпанији нра,Јем шестог вена, а насни]е ,се· Јавља на

3а:nа,ду и на. .Исток~у.., У предговору писма се прво наше нено Је:
Пи смо, са неба нађено... Оно је- нађено ва Једном о·д најсветијих
1 оп­
тара 'У Ј1еруса-лиму. а написао га није нени внђес, већ са1м :Христос,,
1

и то, ,СвоЈом нрвљу и аяатним словима.

·писмо је пуно претњи страшним наанвма но1е ће стићи оне
који не с.ветнују н ед,е·љу ил;и ое усуђу_ј,у· :да раде тог дана,
1

.
Овај лажни д-оиу.менr гласи ~ ..Ја сам Господ ноји сам вам
заповедио да ·с·веткуј'~е.,-·е свети, д.ан Гос:nо~њ-и ~ Ја сам в::а1м сваји-м t.

рун,ам:а дво занон на гори Син,а Ју t али га ви нисте iЦрmал1и~ За вас

1

сам ,дошао На свет, апи ви нисте држ.,али м.оје празниив, Нано сте
1

али'! Нисте еветиовали дан Господњи, дан мог васирсења.! Нунем

вам се својом десницом ане ~1е буд,е·rе држапи дан Господњи и
праанине мо·Јих светаца, послаћу на вас паганснв народе воји ће
вас убија.ти~ Нунем вам се својим престолом и својим херувимима
да вам нећу послати друге посланице, већ да 'ћу отворити небеса
и учинити да на вас пада. усред ноћи, камење.•. др,вља и вријућа,
,,н:,д:а,., ~ ~ Послаћу на вас звери еа пав,о, ваним глаn.ама. н1ен.с:ном но...
·са1м: и камиљим реповима, ноје :]ie вас понiдерати ~ ~. Нао што с,ам
учинио са Содомом :и. Гоморомј спалићу телеса свих оних. ноји не
буд:у ,светио.вали свети~ дан Господњи ,.. Напустите ало, понајтв се
,1, f,

абог својих греха. и знајте да сте спасени захваљујућ:и сввноднвв­

ни-м: молитоа,ма моје пресвете м.ајве М'арије и м.аЈих светих вн-
: ·e,nn
·t, i•J7
. _ - ;111 ,!i.JII • -, ,

'14.:2
 Ова ,., .Не:бесна посланица" преведена је w-косније на грчни, ар­
.м;енс:н~1r сириЈсниt врапсни {И етиопсни [езин, ,·е: Је· имала нарочито
велики успех на И,сто+tу!!
Ве.пини~ ути.цај ималiа [е ,.Не6,ес11:а nосnа.1шица'1'' и у Ирско], По­
сланица је сачувана у до.куме.нту под насловом Cmn Do'mnaig ил,1
Закон о недељи, ааједно са НИ3ОМ ч·уд,есних 11-1аз,~1и ноје су погодиле
праотупнине недеље, 'У том ,,1,Исусов-ам писму" Је извештај а д;р,а .
матичиим д,оrађајима ноји су пратили слање посланице: цела зем .
ља се тресла од сунчевог изласна до његовог аапаона; намвње и
дрвље летело је по ваадуху, и отворио се гроб Св. 'Петра. Све ft!e.·
воље ноје с.у у прошлости эадесиле евет или гв данас с:тижуt пре­
ма тврђењу писца овог донуменга, последице су преступања не: ..
деље.
Нису сви са истом лановерношћу прихватили нН ебесну поспа­
ни цу!· .. Над је о тој посланици чуо Лицинијан~ биснуп из Нартагане,
оно 582, ·о·д,rовориа је свом 1nр~1јате1ьу биснупу· Винцентију, који га1

је о тој посланици о б ввестио ,,да па1д новим заветом не постоји ~

нинанва аабрана што се тиче рада на дан Господњи"; у ствари,
додао 1е /1,и1цинијан1 ,.• вио вврнин не и;де тог ,д.ана у црнву, боље· је
да се посвети нено] корисној антивности. ti! ... __ ,1111 . . .. ... . . . .. ,1 1

Вође црнве у Фрвнцусие] осудиn·е ,су проповеди lко]~ су 11:е

поаивале ,~1а ,.1Небе:сну посланицу". :У ,донум,ент')'' д,dmo.n[tio ge.n eraliisi 1

('1В9) nо·спа:ни1ца је нвзввна најгорим и најл,а,ж~1ијим списом ноји

треба да се, спали ванс народ не би био дов ед1ен1 у заблуду~ 1

'П_1p·..·o-:--,_;;.,~,
v.n:.t~;в-·a
. -·-iy=и
Ј ._.1t -· '1,ПИ:_"'Ј·_ ·ање ~160
- -~ --_-- ~, , :--·т-
. е_· 1·и· · - ·е· у
1:.:r·е·де·љ
.11. -, -.., т-I n·
- _ uli_.y-· u"-:-~.-,
и•~. --- r,,p.~.nњe·--
.._ r вев~.
1 • ,- -, ··~

могли смо да установимо следеће: прво. што се тиче· недеље. нои­

стаговали смо да ое у почетну нагласен није стављао на фяаични
о:д м вр, веп'11:. на- ду.>[О~в,ни ОД(М а,р: не грешити - то значи свегновати
1

дан Г:ос,n-о,дњи или недељу, То је науна већина раних црквених у,1.Iи· .

теља ~ п-ор ед недеље, нао успомене на ваенрсење, мног·е црнвв су
1

елавилв и суб.оту, нао успа,'м-е·ну на стварање еввта То Је· нарочито

1:1,араитер-ис.тrи:чно за источне црнве,
На авпаду је ;1,t;а·с.није сасвим преовладаво мишљење да треба
да, се св,етн·ује само недеља. и 10 по узору на библиЈсЈiУ суботу, У
прилог еветновања недеље проповедииџи се позивају на Денал.о·г·.1
али 'Народ се слабо одазива њиховом позиву да не ради нинанвог
посла у даi1-ю Господњи или недељу, Ве.д су се библијена увера1в,ан1а
поиааала безуспешним, црнва почиње да изда.је своје ааноне у 1

погледу светнсвања недеље, трањи подршну у ,д-ршавни:м заиоЋ1:има,

а слуtни се такође 11,аЈвним 1. mуд.есима и,, нао 'ШТО смо видели, страш-
Н'ИМ претњама таиозваног t,Хрисtовог писма" или .Небесне noc.ва..
ница", нано б и нар,о:Д приво.лел1а. или натерала да светнује веде.љ'У
1
1

иа прввипан ~начин~ Све ове методе понваале су се нод већег бро,ј,в 1

верника римсне цркве безу,слешне. Сиrу.·ација н!trije: боља ни данас.

BefH1t:нa норИ СТИ недељу и д.ана.с за рааоноду или пени посао радије
1

него да је светнпе на библијсfiИ начин, Сигурно се· верници односе

тано: индифервнтио према недељи [вр з·t1,ају или осећају да Је она
људ сна а не божансна установа~
1

Д,руrо. ШТО се тиче суботе, МОГЛИ! смо да 'У'СТЭНОВ'ИМО, на ос"

1

нову поузданих дон-умената, .да С·В још у 5. .веку у· многим хришћан­ 1

еним црнвама еветнсввла субота, Проглешавање су--Боте· р,адним ,Аа.~ 1

ном, нано је. то учинио 29~ нанон Лаодинејсног сабора 364,,. године,
а ни Нонстангинов авион о обавеэном сввтноввњу недеље нису мо...
гли да одврате праве Христове следбенине да. напусте еветновање
су-боте ноју је сам Господ основ-ао у pajyl поново свечано прогна­
сио са брд,а Синаја •..записао заједно са, осталих девет аапсвести
својом руном на две: намене плоче, и, 1Нојју су оветнпвали Х.ристо·,сt
епостсаи и први хришћани, Тоном целог средњег вена. било је у
'Ети; 0 nији, на Исто1t:у, нао и у многим земљам,а Заnадаt већих или
1 1

мањи1х група вернииа ноЈи су светновали суботу, сма,rра,јући да се

треба већма понорввати Ба:rу него људ·има и, већма поштоввгв
Е:iо жЈу реч него људсне традиције и .људе-не. наре;дi5е~
1

Codex Jџ.stinlanus1 CcJrpus Juriз Civi,~iis, 1:ivr~ IH11 titre ·12~.

·1 1

Didasica.lia et Co:пs.bltutioneв Apcst,o'larum,. ed. Ьу F. Х .. f'u1n,k :(Pa.der--

z 1

Ьогп, 1905) р" 4()9; .ANIF' 7:,469~

3 Cl1. Ј~ He'f,ele, l~l]stoire de.s сопсйее, Рапа, le·toнzet et Апё, 1907~

т.. 1, 2e·d. РР~

1

4
явв-чоеа.
Эo.crates, ibld. 5,~22.. NPNF/2 2: 132.
! Sozom.en. iЫd. 11,19 [NPN.F}2. 2:З9I1~
' Grgur ·ve1iki1 ep1st1es, knjig.a 1 з. p·rv.a .PDslanic:a rimskim gra,tla·nima~
·:r MansJ 1 З:8-52.
1· :неfе[е, Histoi ге des сопейев, пвпв, IH ,, Lec1er,c,queJ Parls 19071 З/2:

12:24~
' Оапйпа] Нџгпћвп l?D 1-43:9'ЗВ.~9·Э7.•
Ер i"st. 1 . 2:4 ( PG· 1, 20 778)
to 1
:

н Матија Влачић !Иl;о1,р~1н, Нагалог св, 0дова истине, стр.. 192~ 1

11 Dвn1el Augsbur g;1er, The .s.abbath ,вn,d lord·s [Jiay dur:ing1 t't1e· Mi d,dl'e1
1
1

,Д g·ie.·S, r:itat u Тhе Sa ЫЬ.1ati1 in Scr·lp·ture ап.d H!storyj Р~ 209.

1
1

:u Dan1el Augs·ьu.rge:r1 ор, ,сН:· .. Р~ 20В~ 2.09~ _

'' Ј. Ga.rdner, Lo~~a.rrdy an.d Re·fn.rmaHo.п Јп England, vol. !V,, р, 54..
11
L. Au gsburg er, пр, си. Р~ 198~ 1 1

, ·- ·З.•7·О ·з·11
t,. Mans··.111 1·е , 1
1
·li. , t 111 "Ј 1 11!

1' Мапs.] , HJst. ,con,ciJiorum: cJtat u Ј. Vuill,eun11e·:r. Le јеџг du rep.os.

1

Ь. tr,avers les .ag.es, р;. 1З,В.139i

144,
 -

2 2~ глава
1

,су·вотА и НЕДЕЉ,А у ДО&А РЕ1ФАРМАЦИ,ЈЕ

Сред1њ,овеновна римонатолична црнва је поставила двоструlli1и1

темељ за 1а,едм,ично, светноввње неде·ље: (1) твмил.а је, Аа су6оп.1а1
ааповеет д·е:н:алоrа [ош ув 0:и 10.аmи за хришЈ\ане· и. (2) да је седм:и·ч'....
1

ни: дан одре:ђ1ен за оветновањв (шта значи обустављање обичних

послова} пренесен са оубот,е на недељ,у влашћу натоличне црнвв, И
.ц,анас се римонатолична црива позива на д.,е:ммог н:ад од својих
вернина ~ра1жи: да светкују :недrЈљу,
Чиме рименатолична црква оправдава замену ноју Ј е извршила 1

преневши светковање са суб:отrе: на. ,недељу?

У на сно,Ј сред:њо.венов,Н·D1ј теолоmЈи nоЈав.љује се тумачење да
1

у четврто] Божјој ваповёсти треба рааяиновата ~в;а аспекта: ј~д.,а-н

м,0 рални и :)·е,дан церемониЈа,л.нг,и,.~ По -то ,м тумач:1е·њ;у ,морални елемент
1 1

у четвр·тој запаsе,011и [есте што она 11Раж.и да1 човен одвоји нене
n· p·· ,·е··м· е з· · -. а,-;· ',Б
1Р - .· ': · ~ ~.-o· raii·, а :це·'.; ·.р'-. ·е·~оп1t'1}алн.и ел.е·м- · . ·е-· н-- ·т_ · од
1
_-
i •.-:1.j.llA'E'-; '. 1 •" -
. -'_.. . U
. - . :
,п СЈ.11[:!И С е
1 .-.Ј-·•. на
· ,· ', ~
- - np-·.- еt;'
" '1М, · IJ И·' -ва
'~
- . ·е.-
_1
-·њ
'
;
• 1 :..:
1

дана, што моше б,ИFИ било НОјИ дан" То тума. че·ње изнео Је прво 1 1

еноластин Ал:.енсанде:Р из Хаяеса, а да,ље га је развио Тома Анви1н"

сни (1225-·1274)~ Према томе, по уче.њу Томе А:1.r,а.и.кскоr Бог захте­
ва. да Му посветимо одређено време, У Ста.ром. завету Бог је тра.. .
жио да т:01 1Б ·уде с:едм,и дан ·-· субота, а црнва је изабрала да то
1

6уде недења - .цан: ХристовоrЈi' ваенрсења. Тома Анвинсни тан101ђе

истиче да. Jie, природни аанон темељ М·о.рално,г ааиена ·и да је за_оо"
вест да ~е човек један ~ан 'У' ,седм.ици одмара :природни аанон,
На.н,0 четврта заn,овест м,оже да буде, церr,емоииЈалп·а зато 11Ј:11т10
1

од1ређује а едм;и д·а1н1 а морапна ваго што одiре:'ђује да, се одвiа1Ји

1 1

Један з:а ·OAMDp и: боr·ООЛУiЖ·ење?

дан
Пр ема, уч·ењу Теме Аквr'и: ноноr морални: аепеит суботе се теме­
1

љи· иа пр,ирадн.ом аанону, т]; на ,.потреби д.а ое о,д'В1-оЈи о~р~еђеоно вре-

МВ за одм,о-р1 и. боrо:служењ:еl Церемо.нијаnни аепент су,б.,оте,, а дру...
1

ге сгране, , 0,дређен јв њеним симбо пизмо:м: она је ·успсмења на

1 1

'14.S:
стварање и, предслика починка у Богу, било у овом њивоту, Бо~нЈо.м
иилошћу, било у будућем животу, славом}
t .Заиста Је ЧУА1новато си.ако субота мон~,е бити ц времон~1јална.1
1

1
·тЈ. унинута и нееежна зато што симболише Б-ож;је савршено ствара..
1њ а и одмор ноЈи 'Можемо наћи у Боrу нано у садашњем тано и бу...
1

1дуће·м: живот.у? Од1б.~а.1цити нао церемонијално оно што [е у ствари

,--· . ·.· ·!б· - - - . .· . - -. - .. ·, -. ,...... - -- . ., ,. ·-и
прво • игна поруна с,е~мо·r 'дана r;уооте:,, наиме~ да Јв ,·_Б·-=·ег
--1·-.--. ·.
савршен .. . ... ·1 ,' · .. ~- . ·.·-:,. . : _,', - •. -.. - . ~

Створ,итељ, ,ноЈи np:,y,t+1.a о~морј д,ушевн1и, оnоној и заЈ~д,н: ишт,в.о оо-о"

јим сrвор е·~ьим.а, значи уништити танође сам морални темељ аа
1
1

посвећење било ног времена за богnс.лужењ·е·.1~Ј Тома А:111винсии је

на,сније почео да сумња у своје тумачење о ц,ер-е-монијаnном делу
у cyifioтy~ Тано, нпр., ,он истиче .да постоји разли-на ~1зм:~еђу .друr-их
1

симболичних. праанииа Отарог аавета и1 суботе . У јед:но м свом но" 1

иенгару он истиче д:а Христос н,1је уflи;нуо заповест о еаетновању

суб.оте већ првзноверна тумачења фарисеја ноји су од~ суботе на­
чинили тешио бреме учећи да човен нв сме у суботу· да чини, ни
до·бра дела, што је супротно намерама. :Божјег аввона,'
Тоном времена ааборавило се iН,а ово Том·ино коле-бање у n10"
1 r.n·eдy његовог тумачења о ц еремони1·апном де11.у суботе, Црнва се 1

још увен n1,р1Идрtка:в,iа његовог учења 01 'М~"Орално·м и 1цере·мониЈалном,

' ~ ~
аспенту су б отв, ноје ] ie постало стандардно тумачење: у настојању
д.,а. Се одбрани право цркве што се тиче увођења и светновења нес.
1

1---
д,ељ· е·--, .• ( __ -· r1
.1.11 ,.м_-
мру -. · гих n
1
__
·-:l,:-..
-p· а· ~·нiи- .,-,{.
·,.
uвiА.
~--~ 11_1

Реформат-ори ·1116, вена: ,Лутерl Цвингли и Налвин прихватили

с.:у траД'ицију и пре·1~с..у ередњввеневне наголичнв црнве у односу
1-1:а светновање недеље с мали,м р.азлин,ама у погледу аначења тог
1

празнина ·и: у·здржа,ва·ња од рада..

у
_ Be с·а· 1tП;"'J_·-Jtj
·· ·: .w-.1 "' t·•Jl.lf'l,01м ,о ;nмо·;
,3·,IAI'
. м ·- ра и_ бого
u . . ·uЛунсења Л'
. у~-- т·. ер.·.ПИ,
·.,-ш-е·-~
· -~ i,-И
· . 81-1·
,-_ ...0 'jl'!II' .-,-:,--.~.

~ б
С;'У сви ,дан~и Једњани't сло одни ~ отворени, ипан Је норисно, дооро
1
~ ~
м1 потребно да се Један~ дан r1аетнује·,1 била Т·О су6ота. ипи недеља 1

ИЛ'И, нојt1, друrи дан:1. пошто Бог жел.:и да. влада у· свету где постоји,
1
р-ед и мкр/ '
Луте,р ·не верује д-а јв Бог одредио да дан одмора буде н.е~
деља. По њему то ,мо же б·кти свани дан, Пошто су ре·форма~ори, 1

н:аrл,аwав.али ,науну о епасењу путем вере у Христ;а. и одбацив,апи

версни .легализам, природно се иоже сченивати да с.у· били мање
стринтни у погл;ед·у аабрањивења поје1д.ине врсте посла на дан сед­ 1

М!Ично:r праз;нина..~
··ви.· л·, _ ут
·с
· :_.· ~f""--·..,,,n. сарадници
,r!I! .. ·н•и,·с4·:'U ·1б... tJ11ЛfAin о_- u._·
й;,~Јј;јЈ Lii . 1 вог
•. ,.·. 1,Јlи· шљ
н1 , .- ења
·<fl 'yт·en11i "'liп
• _ .· _ _,r11 ..
1
11;.,,-, ~~~ ·
л
· , , - ,t."Y!l..!I

стаrри1Ји колега Ан:др еа-с Нарпштат (Car·tstadt]i ,-ражио [е да се сед-

1

14В1
 МИ1'1 ни 1
праэнин строже свв,-,i1у}е нвго што ,Jie ·,·о з..ахтевао Луrе:р~
Нарпштаr ј1е чан поставио питање да ли хришћани светкују врави
~дан.., 'Он, . _ говори
uili.li .. ·. u недељи
n 1 . , , · о· д··ану uо
. ~"~"'.PJt нас -·Ји· ·с· ··у·. . љ·
n.'... у· y·-c·n'oJ!v-1.'
·., ·,. "i .;тa.· и,вили
1 •... '- '.а· v.
n
. • , · • 'ПJl,i
M1ll'Ill ,· .. ··, , · 1

суб:оти 'Се И'З"Р,ВН(а·в,а. нао 0 ·f1:р~аэмиму ·О номе fi,и требало раеправ- 1 1

љати,'
Лутер~ ~·е оштро ревгоеао на Нарлшгагово писања о суб,оти:::
11 Ано Нарлшгат буде Још писао о оубоm' кз~јiа.а:.ио је Лутер, .пре­ 1
,

стаће да ее светн~је иедељв, и светвоваће се субота, Он ћ в нас 1

учинити у свему Јеврејима, чан ће тражити да се о·брезујемо/''6

Швајца.рсии реформатор Цвингли [1484--11531) имао, је сличне
погледе о светновању недеље: нао Лутер. М1еђ·утим, Мартин Буц·е:р
(1:491-15511)1. ноји је пропагирао реформацију у Страсбургу, исти­
цао Је потребу сгроњег светновења недеље, нано је "о захтевала.
и нвтолична црнва, :Буцеров сгев у о;д:но·су јна саетновање недеље
прихввтили С:У насииЈе и енгпеени пуританци, 1

Жан Налвин (1,509- - 1S6 4)1 ноји је, нао, реформатор деловао 1

углавном у Женеви,, ианео је свој став о суботи .и недељи у евом

чувеном .де лу lnstitutjo Cћris,tia.nae H e.1i·gion'i's1, Базел 1 SЗ-6 (Начела
1
1

хришћансне вере). Јо Је д еп,0 Напвин више пута прерађивао и до­ 1 1

пу:ња.вао. Четврто издање на ф ранцус·1~ом оБја,ељ,еliо је, 1559~ ·гоАИ· 1

'Н'8'~ :у вези са суБо·rном заповешћу Налвин истиче три чињенице:

( 1) субота. је морална установа од жив,о,тне, важ·ности за духовно
растење: (2) ова је темељ. за Јавно богослужење: (З) она има :д·у·~
б()НУ соци(]ал:н:у вредност јер осигурава одмор слугама, Иако Налвин
,TA'lla тано висоно
Y.l,lf'i!j,,:. ,-w11
.1i1_· "'
_ .. ~._ .1:r·Ji!~lwљeњ
·. :___· .... _,··• -е
~.;!l~:._-.'
1
·~ · аначењм
....· о· ·121. lf!V'
_Јб
_·o
; . -т 0 сн
_,1_.~,.1
U И. шан Hi:i,
· ·,.·::·1 -~ 0-
-~ ћу·
·. '·ђ·у
1~; .. ··:·.-:Jl~ii
lo 1
··:. 11~- -~1 11· ·_1._
1

већ налази оправдање што су хришћани ааменипи су60 ту недељом, 1

п о његовом миwљ еЈ:ьу. с·уб.

..· l ..
ота Је нашла своје испуњење у х·· риету,
1
. а ~ ..

и зато се !1.,оtне ааменити недељом, ~аном Хри,стовог васнрсења,

У с:в.ојим расправама С1а наголвцима о питањима вере, прогас.. 1

танги су У'В, еи 1
исгицвли ,да. ,је њихово начело Sola S,c·riptura., т],
Биб.лија је Једини темељ вере, Али ово начело протвотанти ни1с:у
,м,о.,гли да. о. пр,ав:дају над се ,в,од,иЈ1а расправа о питању дана одмора..,
1

Тано ~е, нпр·..., 153-4. године вођене верона, расправа између два ре­
форма1ор,а, Фарвяа, старијег Налвиновог сарадниив у Ж,еневи.• и д1а"
мининанаца rиЈа Фирбигија 1[G uy F1urћity)t донгора са Сорбоне, 1

Над Је Фарел м.зјави:а АВ 'људи не·.мају право да ув,еду нинанве

- -

своје урцдб;1е у цр1i11у. Фирбити Је одrоворио да: Је Бо r ааповвдио 1 1

Ј'~евреЈимга д,.а свет.кују ·субот.У1,, 11·Јали је· црнва ,в.nа'Wћ,у моју ~е прим1~л1а
ПР DМенила ~суботу у недељу због Хриетовог ваенрсења". Фирб.и.~и
1

}е дода 0·: .,.М1и свет.кујеМ!(Ј не:дељ.у због ааповести и аанона цриае,

1

· 1,4. 7
а..не због Бatli,Je зап'о,в·е·СТИi онаЈ ио]и Б·и жеnео да дословно але~и 1

Бо,Нt]'у заповест мор1а1а1 би да, светкујв суботу/•1 Протестантени про· 1 1

поведнин iJe! одговорио да су ови ~аии: јед:нано· свети, и ~.,а кришћа-

1Н:ин све11иује· нед,ељ,у да. би. слушаа1 на, Бnr'Осл;у.жењу Б10 mју реч и 1

омогућио бll·инi-њима. одмор, 'На, то је дом.ининан.ац одговорио: .,А1н, о

би било довољно д,а се свет~,сује биво но]и дан у сед·ми.:ци~ nојед11"
нац би могао да иэабере ·дан по вољи шго би ·ВQдило општој збрци:~
З,вт,и'м [е поново иотаиао да Библија налаже светковање еубоге, а
сввтновање недеља се темељи јед~1ин,о· на ауторитету ".атолич1~е
. , - -. е ,,1
цриве.
- ~ . ре_
у доса . ф•орм, ',- ·'" - 6~' ипо
· '·-·' ·.·ациЈе . - ·.. · Је~ --- ~- ,-.-:: U'Q~ ' - ·---у :ti'Q···
~- ri.~e:11J1yrим, хриш n вна ЈIИ с . ,м ~ "laJi' . ~ . - - - у-=:-
11:1
1 1

сле1дније епроводивв начело Sola Scrrnp·tu:1~·a, т], да је Биб;лија једини

1

темељ вере.. Т,о су би:пи танозвани анабаптисти .• То им·в значи t,они

ноји се поново врштавају", Ово име дапи су им њихови непријате..
љи; аато шго су ти хришћани веровали да сакрамент нршгења м,агrу
n1рими,ти само одра'·Сл.и:. т], 01r,1и но]и .могу иаnуни'11и ус·л,ав наји се
тражи од нршгенина, а 10 је: ~а веруј'~а у .Хри.ст·а нао свог вичног
.·-:Ј1,,'·-а
,с ~,l\;i"!јl!·итe·' ·.," ·.и· А-,'
. '- .. · љ.а . а с·. ···,е ;,rн,
,. ·и-:
-.-.а- .Ј'"е·. · ~ ', М _ .., ·15,:-. ~· 1-в_:,i Д1е,-а·
.:·· •:а,р.,-.ио:-, 1·6: 1
л 'апас1
. - ~ ...· · о-- . nснЈ.а, 2 з-;·в=-:э.'·
il . - : : .r1 •. - . ~-•· ~ _ ..

Анвбаптиста }е.1 Било па цело] Европи, а ме·ђу њима је б:wno

и; оних ноји ·су веровали не с:амо у крштење од~раслих ур·о њавањем 1

већ и у евелновање седмог ,д~н.а еуботв, нано ·т 0 авповеда четврта 1

еаповест Деиа_лога~.
М.еђ-у 11ајистан1н·у,"1и,је вође анабашиста поји су еветноввпи 1ау-
6. il"'lljПI·.. ·С· -падају·>.· О·-· свале -...;n ' . ' . '" Ф иш JR.n
Гпвит•- И 1,l!L,ruдpe· 0 1 1
" lw.l 1~ ,
.. '' ' .. .1 - ..\il1 ' illilM r
1 -· ~ : ' .
1
1~ 11.11 . . '
1

' V 1

Освалд Глаит 1е (];ио р-а.није «.ЕПiО .n11-чнм свешгенин, а ,~а-сниј,е.: је

1 1

постао внвбаптистични nроповед'Нии,.

Оно ·15,27i је схватио да Је су 6:01а Бошји: дан џдм·ора,,. па је· 1

почео да Ј. е ·С:ветну1~· е, и пропатара ме:t:1ЈУ ана б аптистима1

. ·у оравсној, м
- '
1
~

ШпезиЈи и, Чешно], :Због СВ/О1Г учења. поднео је· ·многа прогонетва и

нонвчно претрпео м.ученичн.у смрт: пошто ~е био вишв од rо~и,ну
д.ана1 у затвору у Б, 0:ч·у због своје вере•. изв:еден Је но1ћу ван града
1

1д0·ти
Д га народ н-е· ·џ~и._.: м--о,- гао
,·,l.i ви- . ·ri•Л'И
t .. _: чути :.:,· бачен ·:_: Д·
u,·. , ... л ·у ·· .··у
.-. н·, ав
.~ ., g, , .'.· :.....1" >_._,.: -:(;.,,. · ':t И .· _:·,.,
1~ 1
'i:!il , · : 1 :: .• . •.

Глаит је написао и једну нњи1жицу о суботи [В·uсћ1еп ·va n 1

Siabbat} око~ 1530 .. ;~.оја н11}е сачувана, апи Је сачуван џдгсвор ипи
1

1n0Бијање те. к.њиmице од стране Наопара Швеннфелда, Иа Швенн-

1фел~овоr цдr-овора види се шта је Гл..аит веровао у поrЈнзду суботе
и на чему јв темељио своје еветновање суботе: (1] Гваиг Је веро­
вао да је· субота основана у рају и да су Јв светковали Адам и
патрија
111.1~ ,.... ,, : ,р- r-·и np·e· nj:li'У
v
\Ј.. • -~
М
· ·
:_ -:\Ј11 ,ul'Dl,e...- р·_ osao
"'fi ·И.1r1а..; (2
.· ·.
· · · · · Ј··'е~·. -.да · · · д-=,--
· ·б_; · р ·е. з·.а· њ1е·· ·. дато
· ј·е о. вра-
м.у ~ али с.у.6-ота и друrе моралне заповести постојале су 0 д посто- 1

1.4в
 ја1њ.,а света: [Зi) веровао Је дв оу син-0 ви Иараиљеви светиоввли с.у. ,
1 1

·бо,ту прв С:инај,а, нано то о:в,едочи 2" Мојсије·в,а~ 16. rл:ава. Најјачи
темељ за Глаитово свегновењв cy.fioт,e.j наже Швеннфепд, iесте 6.ipoj 1

десе·т авповести. Бог 11~ије дао осам ил·и1 дев ет аапсвести, већ десет
1

.заповести:•· ноје њепи да свано пош,rујеf Но преступи једну аапо­

вест, нрив [е аа све l(Пос-лани1ца Јановљева 2.1 О)~
Андр,е.ас Фишер био Је танође р.,аније свештения и за.ти,м ана­
баnтиота. 1ноји Је прихватио светнсвање cyбm,ei и био најужи Гл:а:и:­
тов свраднин, Саt.1ув,ан је пепемични трвнгат против Фишеровог уче~
ња о суботи, но]и 1ј е написао Валент.ин Нраув.а.пд1 Из тоr трантата
1

се види шта Је Фишер веровао о суботи и шта је био темељ ње~~

говог светновања суботе~ Његови д,а,нази у прилог светиовањв с.у.
боте били~ 1су следећи: (1) Д,1есет заповести су десет заветних ре...
1
ЧИ1 и но преступи су~6оту,, преступа ааповести Господње: .[2) Мо Ј1с:и"' 1

је, пророци и, Нови завет з.:вп.оведаЈу да ~ржи·мо Десет заповести, ,а

~субота је једна од тих десет: ,(З,Ј Нада, Нови завет спомиње реч
За1а1он, то [е Занон 1-tоји об·ух1:1,аЈ'та и с)f,боту. Павле и дру1rи апостоли
одршавали су саеганне у 1с:у,боту; и Хр1исто1с1 апссголи и сви п1р,в.и
црквени оци светновапи су суботу; [4)- папа Ви.:ктор и цар Нонсган­
1

тин су nип-и· први iiO:Jи су авповвдили да се светнује неде·љ.а (Сун·че.в,

1

,дан); (5) Д,ес·ет заповести су вечне.'

Зан:и-м.љива је и следећа Фишерова из.Јава о суб·о.тиl 110]1 је
одраз његовог личног равмиџџьања о Свет1ам писмуl Ои Је на-зао:
,t С·ае·то писмо врло често спомиње с·убаrу~ Над бих у Светом пис­
1

му нашао голино тенетова о недељи, светвовао бих недељу."

Глвиг и Фишер су темељили св-оје проповедање и, поучавање
на начвлу ре·форма.ције: ,са,мо Свето яиеме је темељ на·ше вере и
1и·ив-ота~ Овај став, реформа ције rrpyнi·ao им Jie моћан темељ д1оw-1а~
1

аивења, и њихово OБјап.љиа. а~ье суботе нао обввеаног хришћанског

1

празнина праћено је знатним успехом,

У до116,а рефо,р·.мације б,и,по Је по целој Европи група хришћана
1

ноји су светновали c:yб,oryi Овде ћемо спо~~е.н,ути нене од .[-Ь:И:Х1

У у:га·рсној И Трансилвени]и покрет светковања ·су1ооте би101 је
1

врпе енашан при lipaJy 116~ вена, На 1.1елу тог покрета био је Нађ
Овбо (Nagy· Szabo,)t ног Је наеледио Андреас Е.ш,и (EossПj богати
племић, Е1ш·и је nутем n:исан;,е: речи и· прапо,вед.ањем органиаовао
већи Бр ој група .ноје су светновале суботу· ·у УгарснО!Ј при iН:ра'}у
1

·1 6 •. вена, ЕшиЈев,о ·дело наставио је, његоа посинан Оимон n··е ·хи
1
1

[P'echy)_,, н.о:Ј',и Је под Ф ерд-иt1,ан.д.ом 11. постао 1дЈ~ .жа1в·ни, канцелар, 3;.f5,;or
1
1

евог верског увер ења иЗ"губиu је нвнлоноет дв,о:ра и био бачен у·

1 1

·1~;49
затвор у 1,10,ме Је провео девет година, Вре-ме у затвору посветио
[е припремајући номеитар о Прво] Мојсијевој нњизи и састављају­
ћи д уховне песме, од. нојих Је већи бро] испеван у част суботе,
1
1

Светноватељи суботе бил·и су у У'r·а,р;сној и Трансилванији ге­

'ШНо прогоњени у 1·5,, и 16. ввну. Против њих устао је мађарски са..
бор, а посебна су ее истицали нво прогонитељи тих хришћана ние­
зови Сигмун,д Багори, r·абриеп Багори и Берхен,
Прогонства. нарочито ова од 1,s-эв-1·540 .. ,. ~1мала су за поспе­
дицу да се свегповвње суботе проширило ~, иаввн Трансилвани]е,
Ширењу понрега иного оу допринели и списи споменутих вођа,
Еш:ија. Пехи]а.
,1
У Норвешко], Финсно) и Шв,едсно,ј било је знатних група хри­
шћана који су светновапи су,ооту .. Очите доиавв о постојању тих
група хришћана у средњем вену имамо у одпуIiама ноицила наго­
личне црнве донесених против њих у Бергену· (Норвешна] године
1.435 .. и у Ослу (Нристианија) следеће година. Ови нонципи су ва..
брањивали уздржавање од рада суботом."
Даљи донаэ у погледу светновања суботе ·у Норввшио] имамо
иа периода нада је Лутерово учење већ стигло у Онандинавснв
аемље, Постоји, на пример, единт Нристсфера Хуитс11елд,а:~ господа­
р-а Бергена· •. Ставангера и Вардол.а, из год, 1544., наји се изме'ђу
осталог односи на чињеницу да Још има нених у· Ард.аљ1у И1 Согни­
ју., наји уnр нос упозорења ,д,ато.г у прошио] години, свел1,ују субо­
1

туј, Ова] единг одреf11ује да мора да плати мазну од десет марана

свако иа би: био затечен да, светну]е iсуб;оту }1
Доказе о постојању светковања СУ'·боте у Снандииавсиим зем,..
1

љамв имамо 1-1 у ј~е,д ном писму шввдоиог нраља Густ.ања I Васе из,
1

године 154-4·~ Он Је ПОАУПИр.ао, ширење Лутер,оие науке, ,а аабрањи..

вао да се саетвујв субота. В,елини противник светновања суботе
6и;о је нраљ Густав 1111 А долсt1..
1
1

Осим у Трансилванији ,и Снандинавским земљама било је у

време реформације светковања суботе у Холандији, Ру·о~1,ји1 Фран..
ц,у·,сноЈ, Шпанији и у другим аемљама !Европе.
У Шпанији, нпр., због [аног вяюличиог ути1цаја В-ило је мање
светновања су6от,е него у нордијtсним· аемљвма. Међу шпанским
реформаторима истиче се Нонсгангино Понче д е· ла Фуенте. Након
1

завршених студија ·у Алгали 'И Севиљи, Нонстанпино дел.ује· нао про­

поведнин, а 1548~ кренуо Је- са. принцо,м Фили1ПО·М на, пут пе Европи
нао његов напелан. Ускоро после повратна 'У се,вкљу 1·sssE био Је.

150 1
ухапшен ,од стране кннвизициј:,е· и бачен у затвор, rдв ·је умро ф1е,а. •
руа.ра 1560,.,
Нон,стантино 1·е припадао групи неаависних реф,орматора~ тј~
није подри1,ав;ао, у ,свему Лугера и 1друr·в рефор:м:1атсре. 0-н иетиче .д:а
је Бог одрв·дио :један дан :1;оји треба ~,а -r1осв,е,1iимо Њ&.муil чим,в при·
знајемо да је Он наш Г1оап:о,д,ар и Господар нашег вреиенв. Н,01:н.­
ст,антиио истиче да хришћанин треба да држи ,Д ес..ет ааповести, вно 1

не н,1е:пи д,а Буде Б,онi]и Н·&nри1ја·тељ. Али он тавође нарочито уn,о.за}­

рава да је свегноаањв суботе дво nослушност и1 Декало·гу"11 1

:Средњовен.овна. традиција о ведељ~t нао дв.ну хришћансног 60-

rоспужења наставља се у Е1вр.1оли и у доба (Јiвф,ормације~ Н,ед.е,љу
1

,светнују натолиџи 1~i протестанти, али ввнимљивс је, нао шrо 1сtло
се. могп~, увер,~1т~·t ~,з ове главе, да Је у многим авмљама Евр,опе tБио
энвтаи iбpo Ji искрених хришћана воји GY верно проучввали Свето пи­
1 1

смо и донали одлуи:у да nошт·уј:у· овог Отворитеља светиујући суб·о1у

jiep Је то у· ·с,нладу са четвртом Божј о·м ваповешћт ~
1

1
То:mа A.kvrпs·kr:j Sumn-ш,a. 111·eologlc.a.i Рап. !~~];· О~ 100. 5~ Р~ 10,42~
: S~ B,ac.cl1ioccћi:., [Hvine Ae.st· ·for ћшпвп Rest[es.s.ness.1 Р~ -45~ 46;;
] Tom,a Akv1nslcl~ пр, сй, P·art~ 1-11 0 107. З. :11. 1111 ..
1 1
~

4
Kennietћ А.• Эtтапd. Th e S,aЬ,ba·tl1 1n Scr.lptura, and Hl.story, р, 2,16~
1

5 lb]d • .Р-Е 217,

0
IЬ'ld-~ _pi 217i
' lbi'd~ 218.2:19.
1
lb'id~ р 2:19~
1
•

_ ' Gerh,ar·d: F~ Наве], Sabb;atarian An,abaptists o·f tihe -S1xt,e.-e:nth C,enturyj

AUSS 5, 19·6;7: {The :S:1bbath in Sc.rfpture and His·t-ory·_j р. 220-222)~
1

10
Ј~. N,., Andrew·s and L.. Coпardi1 Hi·story o·f th1e: ,Эabba.th .a.nd first [Jia-y
o·f the We·1e k1, 4, ed.~ рр~ 672, 6'73 ~
1

и 1·ь. -d
r - ~ Р'~ 675~
11
Mar[o1 Ve[osol The R,efio·rmation Јп S,evil[,0 •. 1'530-1560, рр, sa-.-1111
 СУБОТА, И НЕ;ДЕЉА У НОВИЈЕ ДО&А

У ово] глави рвамаграћемо питање дана одмора и б:оrослу1не},о

1-ь,а1 у Енгпесно] у 11~ .вену нао и на Новом нонтиненту после доса:...
љења првих нолониета на тај ноитинент,
За време нраља Хенрика VIH (1:.50:9-1547) дошло .!о до рве...
нида Енглесне са натоличном црнвом. Пврлвмвнт је 153.1.. прогласио
Хе ирина гл ааом енгпесне црнве.. У:!~'ИНута. је папена јурисди,в ..
ција, у Енг.пес.ној, смањене су повластице клера и сенулвриаована
'И' црнввиа имања, Црква ,]е пад Хвнрином VH.I, ивно
t.~awi:ac:rиpcнa
одво~·ена од Рима, остала и даљв У1Гл1ав1iом натолична, За време
Едварда VI {1547-1 .55.З)i у Et1rnecиoJ $ё спроведена реформаџија
1

ноја cer yпplioc натовичпе реанције за време М1арије (15;,53,~15581) 1,

познате под н.адим~~ом .• нрвава" одржаlпа~ и нвсније под нраљицом
1

.Еяи,забетом (1'558-1 60.З) учврстила, Ова црнва назива се внглинан..

1

еном, Реанци]а ноју је иаезваяа крваве Мар11Јин'rа страховлада учи"

нила је више за утв.рђива.њ,е протвстантиама у Енгпесно] од, нвнпо­
ности њеног претходника. Под, Елиз,а6 е·t·о1м Еншесна је постала пре­
1

тежно прогестантсна аемња, осамдесет о.дето становнииа је прими­

ло ·протестантизам анrлинанси-оr тип.а ..,
Протестангиаам у Енгле1сн,0Ј н~tjie био јед:и11ст:вен~ :у:1г1:ут,ар ан.-,
глинвнсне црнвејавља се већ за време краљицв Епиаабете, а [ош
вишв за време њеног наследнина Јаиоав 1 ,[1.603~162.5]1, понрвт
који Је имао за циљ Аа очиста енглеску црнву од. трагова римс~iе
црнве. Присталица тог понрета доби,л:и су надимак n,ури1танци 1111
1
\

Пури,танци с·у траж.ил1и да. ,боrаслутењ,е б;уде ЈеfАностанз.ни:Је,. да се

више пажње обраћа nроnов·едiању Б10 Нi_ј:е речи а мање Оi6р,едима,, и
1
1

да се недеља строше светн·;-,Је:.,

Нени пуританци су тражили да црнвом управ.љај.у преавитери
и.n:и· старешине, а не б"иснупмt

152
 -
Још р·,ад:инапниЈи од ~n)Ч]итанаца били су сепаратиста или 1ип­
д,еnенденiИt1 Дон су 1пурит1а~1ци жепел~.и да ос:,·,ану унуr1ар англИ'Н"11.н . ,
сне црнвё 11РУАећи ее да •је очисте" сеп,аратмсти и11м индепенде-нти,
нао и анабагпиети на, Нонгвненгу, сматрали су· .да црнв·у треба 1д:З
,са ч~1ња!вају· обраћени, иоји 0.у· се одвојили од државне цривв. Се-·
1 1 1

пвратисти 1с·у се раавили У' ноигрегацисналисте, ноји r:y иоти1цlаnи .

,·П--УНУ
.- , ·а·..· ·ут"О'
~-· ·. · Н.,'о....м·и· Ј~У
..· мe-Jl"!j;·itJe
· ·..· - ц·р·,к·п,а.
ILi!i'n,'_. ·. ,. !,;1~,;;;

Анr.п1инансна црнва јв з,аузепа. не-n,ријатељ-ониl став .111р0ма пу·.р,и,"'

танцима и еепаратаетима, ·у1с:nедили су прогони ноји с-у приморали
1

аве хришћане .ц,а nо1'раж е нов.у домовину. Годи1не 16201 прв-а група 1

ових хришћана превезла се бродом МеЈфлау ер [Mayf'lower) у А~м:е:.. 1

рину.
Нвнав су став з.аузимаnи англинвнци и 11·1;уµ11танцtt према Д Е1Ј1у 1

одмора ·и б:оrослужењу?
И ,Једни и дру;,и слагали су се у томе да [е недеља хришћан­
сни праании, али су се разлииоввпи у начину· иаио она треба д,а1 се
светнује.
Главни побориии пуриrансног :гл е.дl-'1шта ,01 начину свегновања
недеље био је пуригаисни проповедиви ,~ писац Нинолвус Бо,rнд
1(N1chol'aUs Bownd)t Б оунд истиче да је Бог у почетну у·опостав,1101
1

·суботу нае дан почвнна и 1бr(Ј,rоспун1е,1ьв.~ Он ју јв објавио иаеније ·t1

у .деиал,огу. Према томе, д.а1~' одмора и 6ого,спунtе1ьа ни]в човенова
ус1анова 'ИИ црнвеиа установа. Су,Бот ~11а эапоаест, нао и остале! за... 1

повести Д,еналогаt је вечна, па према томе обавезује нашу савест.

Њоме признајемо Б Сн-нји аугеритег или Б,t0·Hij1y власт н.а.д собом,
11

Дуннти смо да тог дана пр:исуств-уј е:мо Јавном богослужењу где се 1

јасно чита, и тумачи Божја, реч и где се упућују мопигае Богу, на

народном језику за утврђи,ва,,ње народа у вери и псбоњности,'
У развијању своје идеје о су-6011и Боунд !Ј'10 д_онази.в.ао да иано
је, Господ.њи дан ил и субота n р,ом ењена, Старя завет још увен са" 1

др,tн1 принципе њеног оветновања, 1МоралЈЈ1а. и вечна природа су"

боте уна.зује недвосмислено на Бонrј'у сув,ере1н1·ост која се прстење
на цео ,fН}ИВ Dт~ Према томе, у хришћенену суб:01ту, т], недељу, треба
1

осгавиги по страни свани посао и св,аку ренрвацију.

Англинансна црнва је оштро реаговала против овог Боун.дов,оr
учења;, Зiа;брањен.о је оБЈављ:и;ввње ·и ч:итањ1е њ~1еrов:их -о.пмс.а) а ње:.•,
му и његовим присталицама забрањено је и проповедање у англи­
вансним црнвама. МНОiГИ ;е . нглинансни бисиуп:и су сматрали да 6и 1

Боундов10. у11+ење мог.по верне да врати нјiпзреј'сиом 11е·rал:и:зму-- i и·

- . . .
11 1

д·, ,а о- rp. аничи

•
11
.r1·,r111
·; ,~
сло ~D· ,·· ,у. · х
U -· ..д
:11,'\.1'.1.1,. ~ ..·· - ,~Ш~
.·· . : "ИШ ·ани·. м·'а"
Р·
1W .r-_
111
~

1!53
 У знан опозици:Ј~е све јачем захтеву пуританаца за ре:формом
еветновања недеље, Јанов I Је 1618~ године издао се,ој:у чувену 1

књигу, Нњиrу о спорт D,.в,има (Book. Of Sports)~ То.м нњигои з,аб,рањуЈе

1

се· пуритански начин светновањв недеље и да}е: се 01до.,б:р;ење да

1 -
1

Љ'Уд,и1 ·м,оrу· недељна време да нористе нвно ~мел:е - м· оrу да га 1

посвете спарту забавама. посећивању позоришга, итд.

I

Надбиснуп Виљвм Лод 1(WЛ1iam L.au.d) је трајнио д,а се пу-ри­

танци у свему потчине ангпиианско] црнви а над они ни1~е;у на то
пристали, почео ј,е ;дц прогони оне но]и ,су nоз~1:в,зјјући се на своју'
савест одбили свани номпромис, То је неизбежно водило потпуном
одвајању пуританца о,д внглинаноне цркве за време впеде Нарпа 1
( 16,2.5--1649).
Сада жел1<1мо да скренемо
1
пажњу на. другу 'Групу nуриrанаца.
ној~~1 су веровали да су хришћани дужни да свотнују се~ми дан ·­
субi(111у, а не недељу, Ова Је гру ла предстввљвва ман_Ј,,,~IУ' међу пу~
рита нџима. Ов~1 хришћани су бил и ~1 впонояебљиви у увврвњу дв
Ден,алоr или .десет заповести Још ватно св сне људв. '" 1да1 се рва­
лина измеtј'у Старог И Новог завета не односи на дан одморе.
1

Јадан 01д нај:ра~н:ији.х пуританаца ноји јс веровао ~и ввступао

1

миево да су кришћан и ду,tн.н~1 д,а светнуЈу суботу· био ја ·r11ури1тансаii1

проповеднян .Џон Траси (1.58З-1ЕiЗБЈ~ з,,ај~едно с Хамлетом Џенсоном
он Ј е проучавво Библију ~1 отекао уверење да се четврта звповвст
1

о,д.но1 с:и на праву и тра Јну суботу Господњу.

1

Траси, је органиаоаао групу сведбенииа иоЈи су почели да свет­

нуЈу оуооту,~ Због проповедање суботе, Трвен Је 'био бачен у ааг­
вор. Његови следбеници се :нису пенопвбвпи у· свом веровању ·у·
,(Iyбoty/
Други аначајни поборник суботе у Енгпесно] Вио је Теофил
Бребурн Пћеорћйџв Вгаћоџгпв). Историчари га с правом проглаша­
в,ају најзначајнијим и 1-11аrјусn,е·,Ш1iијим поборником истине о cyбO'·T~lt,
У тону ад тридесет година објавио је четири волу,мена евог шивог­
ног деља у номе објашњава и. Брани истину о суботи. Наслов дела
[в: O,дбрана најста·ри,је и 'Најсветије Б ан~:,Ј'е устано,в,е -
1
1
t:J60rt'e.

Пошто је доиазао да је четврта заповесг у својој целини мо"

ралиа, да у њој нема ничег церемонијалног, Б'рЕН3урн брани положај
суботе и истиче да она мора да. :буд.е вечни праанин у хришћанско]
црнви ~1да су хришћани дужни да је светну]уi .јсаве,е:,· ме· моја
веже", изјавио Је он ~ 1,И пре сам спреман да н~.рrrвујем 1·нивот него
да се одр~енн;ем ове истине",
154,
 -
Сл~д1е,'nи иетвннути эаетупнин светновањв су,Еiотв био је То,м,а1с
1
1

Sамфилд l(Th,o,mas B,ampfie:1,d;J,, Он истиче Ис:усове речи ,да ни~е

до:шао да промени авион и пророке већ да их, 1и:слуни (.,Матеј s.17] 1

1,

Бам фИЛА гавоће ц~итира Депа апосголсна 20i 7~ и да·и.аз.ује· д.а ј,е,
1

"~рви дан" У' ном су се хришћани састали да ломе. хпеб био cyfJo..
та увече, боље рећи ноћ од с:уботе на недељу, а Павле ја у недељ,у'
ујутро нренуо на пут, У том тенсгу нема нинвнвог доказа, у прилог
еветнояања недеље, Расправљајући о тенсговима нао шго су Нопо­
шанима 2, 14=-17. ,и ЕфесЦИiМа 21 '15~ 16. 'Бам1ср,и11д нвстоји да 1д~'О··
1tame нано с 0 ови твнсгови 1:-1,е односе нв субо·rу Деналоrо, ввћ ~,а,
1 1

цервмонијел не суботе или годишње n рванинв ~

Бамс~ 'ИЛд, се позива i,1 ~11а ис:тор,~tју да би доназао да су многи
1

у ран11Ј11м вановима хришћанства еввтиовали суботу. Мс,ђу осталим

цитира: танве ауторе нао што су Амf:iроз11Јо и Хриаостом. . .

Бам,ф~11лдов нритичвн ,t одлучан ствв у од:1-NЈ СУ не. СУ.'ООту иааа-

1 1

8аО је одввјањв од осталих пуританаца, аасгупиииа строгог светко..

вања нелољв, БpaHel11i1 светновање су60 1е1. Бамсри11д се полива на
1

дво основна пуригаисна начеп а: прво. хришћани треба да се пено­

р·авају Христу: и, друiГО, Христова воља је отнривена у БФ16лиЈи~
Пошто су пуританци 11нЈiЈи су светновали нс.де1ьу били у ве­
ћини, они су ове друге наји су бранили суботу назвали радиналима
и ревнционарима, и чан јеретицима, и заузимал1и су према њима
1[еnр.\1јатељ,с.1iи став. нао 1И англинансив црква.
Овде смо спом евули само ненопино наји1а,rанЈ1утијик ааступни­
1

на светноввња суботе у Енr.л:е11ноЈ. Новија истраживања. су понавала

дд [е у Енгпеџно] у 17. вену било много више светиоватеља суботе
него шта се до сада сматрало.'

Верене, и попигичне пралине у Енrлесној у 17. вe·FiY приморале

СУ.' многе пуританце да се одвоје од англинвнсне цркве и напусте
1

своју до·ма :вину. Многи од њих ·су прво мис.лили да ће наћи tl: 01вy
1 1

домови:ну, 1у ХоландИ'ји. али над су се ув,ерили 1д1а. ни у Холандији н:1е

'Могу да њиве у слободи но:~у с·у тр1В.Ж'ИЈiИ и абог ноје ау напустили
Енгле,о·ну одлучили су да потраже н,ови дом у Новом свету~ Годи1не
11
1

1 52ОЕ допловила Је прва ,rpyna, исељенииа Је,1дрењан.ом Меј,фл:ауер

1

у Америку и настанила се 'У Њу ПЛИ!Муту (New Plymauth). Годи:не

16·29+ дошла Је нова, већа. група пуриганвца и принључива се онима
у Њу Пли1муту.~

11,5,5
 Једна од највећих брига ових досељенина била Је да строго
светновање недеље б~'уд,е витални део њиховог иснусгеа 'У Новом
свету, Један од водећих бранилаца строгог светиовања недеље '1
Америци био Је Томас Шепард Пћогпав Shepar·,d.Jt и-оји ,Је стигао у
Амер,ииу 1~6З.5,, пошто Је: поднео 'Многа страдања од стране надбио­
нупа Лодв,
Пошто су међу досељеницима почели да се nојав,љуј'у и по..
јединци који 6;и се могли назвати антиаомијанцима или пибертиици­
ма, а ноји су се противили строгом светновању недеље, :досељени...
џи, нао органиаовано ~,руштв.оt почели ,су да иагласвввју заноне про"
тив снврњењв дана ',Г_; 'оспоцњег, и назив за преступање
. или непо-
штовање недеље 6:иле: су често прилично строге и тешке,
Нао у Енглесној, тано и у Новом еџвгу пуританци су бил,и по"
д1:Ј'ље1=1и,, не толино по питању начина свегновања дана о,Амора.. но­
по питању да ли дан одмора и богосвуыења треба да буде
,Jl ино
субота ипи недеља. Јасно је да су они ·наји ,су, ааступапи сввгно­
вање субота били у мањини, те су од стрвне већине сматрани
радиналима и јеретицима. Ови хришћвне су чврсто вероваяи да се
њихов став заснива, на Бон~Јој речи и дв јс он логични npo:дyt{T
њеног учења, На сао]е противпине. ноји су учи1m1~,Ј да [е субота м·а"
1

радна, заповест и вечна, али д,а Је промењена у недељу, r.педали r:;.y'

нао на намерне преступнине Божјег эвнона.
Танозеани баптисти седмог 1-Цана, били су прва група енгпесвик
пуританаца ,ноји су у· Америци авступапи свегновање с:убате нао
.,:џа.и.а Господњег, Нени о·д њих допутов:али су у А·мерину на једре..
ња1f.,!У МеЈфл,ауер 1620 године,
1
~

Године 1664. [е Стивен Мамфорд (.Stepheв M,umfordl]I стигао 'У

Њупорт, Род Ајленд,, из 'Енгле.ске и r!tдо:нео са собом уверење да с:у,
Д ес.ет ааповести, наиве су објављене са горе Синаја, моралне и не-­
1

променљива и да је ј:една противхришћансиа сива променила оубо­

I

ту и успосгавилв први дан сед,мице ,_, :недељу Мамф10,р,д је почео

11
1

да проповеда истину 0r суботи међу баптистима у ЊулО:РifУ'1, и већ

1671 основана је прва. црнва баптиста седмог д,ана у Америци,
Е

Црива баптиста се,д;моr дана. У' Њy:nopry бипа 1е дужи низ, година
центар за све воји су· светновааи оубоFу у Рад Ајленду 1и Нененти.. ,
нагу. Она ое стално повећавала нов.и1м· дрсељ.ен,иц11ма из Енrлесн,е.
и· новим обраћеницима у Род- А јлендси,0Ј нояони]и.
1 1

Године, 1684~. Абел Н,016,л t проповеднии цркве сед.моrа дана у

Ло:~дону. доселио се у Фил~делфију~ Ту [е основао дpr~('ry црк:в,у
баптиста се.дмоr дана :1,-1 постао главни заступнин евепювања суботе
·1,,5'6
у Пенсилв,а:нији~ БrВ'ПТИСТИ седмог дана били СУ' П,РВ,И, поборници 1

с:ветновв~ь,а 'суботе, у Новом свету.

Нвно У' Eнrn eaii:0J, тано и у Америци~, баптисти ,с е1д,моr ,Аа.на
1 1

·б1ИЈ1И су често прогоњени з,15 0,г своје вере, ча·н и у Рад Ајn·&ид·у .• у 1
1
1

,ком ј!е о'И'ЛО nронnамавано начвло верене слободв ·~ Бро,Ј t1рипаднина

еветноватеља суботе повећавао се улрнос прогенствииа, вангњвва­
'ЊУ затвором: :и казнама. Гади:не 1801 ~ баптисти седмог д;.ана повеза..
ни, су је:ди,нствен(ЈМ оргвниаацијом 1н:.ја Је ~{зел;а назиа Генерална
нонферен;ција, бап,и·ста с~мог дана,

А,двентист1и, ,с·едмоr д,аиа

Године 1 B43F. Генерална нонференција баптиста седмог дан:,а

одредила
- ·-м--t._,· . __
·1· .. ,;~
ЈУ д·
Q
6
-·Q; -v~:r.·,--_g -5
1- новембра тв голине
_[!1 __ :-·-ј···
·,,де.,' д_- -. -'!u·i_
ri;ri:·~,IY.i ,·( -О'Л-·,-итве -и- по-с· та аа
:],-н- ..
-·-:: _]I~-.
1
1 м
-, g\# 1: ·l- .· м(

би Бог и .другим хришћанима помогао да у1ви1де светост суботе.

Ову, молитву Бог је У'СЛ:и,ш:ио изнад њиховог оченивања већ
~идуће r,од:ине преко удовиц,е, Рахеле Оанс, баптист.миње седмог 1д,а~
на, која. се !iаоније удала эа .Н.. Прест-онај Рахела Оа-нс: дошла ,Јiв У'
1

пролеће 1,В44" у посету св0Јој1 ћерни у мали градић Вашингтон, у 1

држави IЊу Хемnrши,рј, Пошто У' том r~радићу 1н1и:је било Цркве 6ап" 1
1

тиста ,седмоr дана, одпучИ',да Је да у недељу nрис;уствује, 6оrо\слу;,

,tнењу у ;адвентис~ичноЈ црнви, Те недеље је у тај цркви требало .да
б,'уде од;р,fнана Вачера Гос:n,одња и проповвднин Фредерин Вивер
[Fгe,de·r[c..k 'Wheeler] је у ooQ!joj проповеди нагласио д·а [е п,о.муш~
ност Бо~нЈим ааповестима IНiајбоља припрема аа Веч е,ру Госп01дњу 1

,ил-и причест.. Поеле проповеди Рахела Оанс је рвнпа пастору Випе-

1ру да би било боље да одгоди Вечеру Го·сmадњ~,у док чланови њего­
ве црнве и он не б)\Цу эаиста поштовали Божје ааповести. Вилер Јв
тражио соб!Јаiш;њење те примедбе, Р~ Оанс ·му Ј е енренупа ПЗЖЊ'У' :1~.а, 1

,суботу ноја, ,с,е налази у четвртој ааповести Д,е,н;ало,га,, и ноја је веч­

нз и непромењива, нво и осталих rд,евет заповести.
Фредерик Вил~ер 1·е прихвагио метину ,о с зд·мо,м д,ану су,б,оти 1

Је, проповеда. 0 :н, Је био први проповедник а·~вентнстич­

и почео да, 1
1 1

не црнве наји Је почео да ,соетн.ује суботу, :У' сноро Је знатан 6рој 1

1

вернина његове црнве, у-нључуЈући више чланова nо,родице Фари­

сворт [Fa::гns,wйrt'h). поче-о д:а сае,,нује суботу,~, Прене Вилера су и
други ,ад,ве::нтистичн,и проповедници почели д,а nрихвата,ју истин;у ,о,
1су6оти.,_ М1е:'ђу овима био је први Тома,с Пр,е,б:л (Th.omas М. Р1r е:Ые) 1

ноји је 1,8451 у чаеопиеу Н,еда Израиљева (Норе: .of lzra.el) напиеао

~ •
~едан опширан чяанен у номе је поназао ~а се седми дан мора
1
свегковати нао дан одмора ипи субота. Пренс овог члана упознао
је и,стину о rсуботИ' адвентистични лроповеднин, напеган Џозеф Бец
1

(Josep,h Вate·s]. Б,ец је одмах отишао у посету проповеднину Ф. В,и ..

Ј1,еру да би се још више упознао са ов-ом истином, Пошто ,]е чита·ву
ноћ и: анатвн део следећег ~,ана провео у проучавању Б,и-блиЈе са
ф,,, Вилвром, Б,ец се вратис ну'l-iи у Њу Бедфорд~ Пролазећи прене
моста између Њу Б~форда и Фврхевна, Бец је срео свог приЈs~
твља Џ~ МЕ Хола ноји га је аапигво: ,,,,,Шта има новог, напетанв
Бец? Бец Је радосно одговорио: .Новост је то, да [е се.д.ми да.н
1 11
'

субота дан Господњи!" Спедеће суботе Јв и Хал почео да светнујв

суботу~
Беца можемо с правом назввти апоетовом суботе у редовима
адвентиста. У августу 1.846. Бец Је о6јави,о, сво] трактат rм,д насло-..
вом 1.1,С.едми д,а-н су6,ота в,ечни анан," Пренс тог трентвта прихва-
тили су· многи д· ·.уги ,ад· вентисти истину о ·СУ·боти.Ј а мe,111\~11-·
. 1 l , • _ _ , • 1_ , • •.
Р•
_ . t __ i. ;i-v· њима
. _ -- -
._. _ . -
1 по,
- - ..
• . _ • _ . • . .:...' . • . __• 1. -- 1

себно ;ре611. споменути Џејм(~,а Вајта и његову· cynpy1ry :Еnен Вајт, 1

наји-станнутије· проповеднине аввентве вести.

':ди-н-е го. 04
_· .. :; =- ;ia1 0- ·,· .,в··..· -,_p·;.:-Пll
!f§J.1,1111
1n -u:J'anи
· r.uJi"° аавентие
~-М - .. · . r1!. ·~ тmА
!11 l_ ' ' ест танозаан
W rP. . · .. , ·. __ иvс
ы.it.1.: ·.
1 А ,, ·' · ·. ,Ј;nт
,~u.-w . ·•
·~ 1· гifll : , ·- · - ·_. r I :~-11 . __

них ионферекцијаtt. На тим Н;онферен:ц,ијама главни говорници су

били Џозеф Бец, Џеј мс в,ајт и Елен Вајт, Њихов главни предмет 1

проучавање био је субота, трећа анr1еосна вест (Отнривење '14,

9~12:] и ·.њен однос п:рема cyfioтиl те последњи доrађа:Ји. у про,..
роч,а·:~r,с1ву~-
П роуча в1а]ући 1iре,ћу анђеосну вест ноЈа гласи: .• ,,.Но еа год nо­
м:они звери 11 внони њезино], и прим:и: ж:иг на, чело св-оје или на
рун.у- овоЈуt он ће пити ОiЦ вина гњева Боtн'јега/r а~венти,с.т,и: с.у схва­
тип,и да Отнривење говори о два супротна знана ноја љу:ди nри~ма"
ј'у 'У свом 'УМУ' пре аавршетна времена мил:ости и: Христовог понов­
ног доласна - .лечат Божји ипи .лниг аверин", Адвентисtи оу от-
1
'

_,,: ~'-1, ··. ота четврта

кр. или д· ij',o суб < 'а , џm ~· эаповеет 1 tf'-Бn,
· 1!:1Ј
.!Ј!!. JV-ч··ж печат"
--_ -Ј~И'_ П,
· _· . 'f uо~·
n . ·.Ј и:-
' · , · 1 . , · .,f"!i,u.J\J~~
Б ,;,;.iortlli ,, ~g'""'IJ,,I• .'"1 Ј

n,римају они ноји су наново рођени ,Духом Светим и н~ји вером 'У 1

Христа cвer1iyjy суботу.

Истина о суботи нао БожЈем печату" налази се, дакле; у 1,•.

трећој анђеосно] ВООТ·:И , ЗЛИ СЈ,:Н.а Се иалааи -И у првој анђеоеној В8'­ 1

сти 11,оја нае позива 11.д,а се понлонимо Ономе ноји1 је створио небо
и зем·љу и м:оре и изворе водене", (Отиривење 14.7) Управ-а суб.о"
та је успоетавњена зато да Н11!С вечно подсећа на. Бotra нао Ство...
ригеља Неба ги Земљ е., и да нас тано t11ув,а од идолопонлонетва и 1

не,в,е,рств а...
Истина; о суботи коЈу ,еу ајЦ:венFИ-сти прихватили постала је
моћна веза ноја. је сјеiдииила до тада рвшгрнане вернике адвенгне
 .,,..,

наде, До 1848 ., светновањв еуботв био је првдмет л ичног уверења.

n:аЈед:инац.а ~11еђу м вентстима. а (јД 1,849. субота, је постала при­
1

хваћена истина и правило ,међу адвеигястима, наји 18 61 ~ уэима,јiу 1

службени назив Цр-и-ва адвентиста сед:мо.г дана. У овом наэиву ис..

тавнуге су две основне истине адвеитиетич ног веровања: вера 'У
1

вдвентус, тј. у снори Христов други 1долазан, и ввра у нвпроменљи..

вест Божји1х заповести. укљ,у·чујући и 0.едми ван, т], суботу.. ној,а Је·
1

тест истинене верности Исусу,

У нашо] земњ~и има адвентистичних црнава у свим нашим ре­
Т1убпии.ама ~и .аутономним понрајинама. Пошто е;у Адвенnvсти седмог
~.цана (но.д нае познати nод rсл1ужбеним називом Хришћаисна адвен..
тисгичиа црнвв). најрвспрострањенија и на,w.утицајниЈа хришћансна
заједница ноја светкује суботу, у следећем поглављу одговорићемо,
на питање: зашто хришћани адвентисти придају талину важно-ст
суботи?

1
Nrcћol',as Bownd, Тће Do,ctr'ine of the SabЬa·th1 p 1ainly layed forth ,апd
1

зoun.dly prov·ed .. Lond:on, 1595,i рр, 5. 6.

· Ј~ t... Gam.b1e· and Chair[e.s Н~ Gr·eeл. th e Sabb ath in BrHish l'slresi
1 1
1

(Se..ventћ Day Baptis.,ts iл Eur·o:pe. and America. Pl:,ai'nHeJd, N~ V. 1910,, :Р'Р~

107-109~):
э. Т. Br1a'b oor;ne~ А li:Jiefen ce1 cf tl1at most Arnie:lrEtП't~ апd Sac,r·ed 01·d[niB1tпce
1
1 1

of God. Н,е, Sabba·th (S·-abbath wn Sc·ripture: and History. Р~ 23?]

,. В. W~ ВаН. Тће Engllsh Соппеейоп: CamЬг1·dg1e, 1981. рр .. 138-158.~ 1

15,9
 V
ЗНАЧЕЊЕ, ТРАЈНА ВАЖНОСТ
И СВЕТК.ОВАЊЕ СУБОТ.Е
 .-

.••,И тв аји ће сааидати егвре пустолине, и подигнућеш темеља

1

но]и ће ст.аја:ти од иелена д10 нолена, и прозваћеш се: ноји еааида

развалине м оправи nутовв за: насеље,' (И;саиЈа 58, 12)
1
1

.,ОвАе је трпљење свеmх, поји д,рже заповести Б,он-fје и веру

Исусову:t (Огнриввње 141 12')1

.•,

·t·a:1
 'ТЕОЛОШКИ ТЕМЕЉ СУ&ОТЕ

Те:оло ШН'И темељ суботе нао дв,н:,а о~м,ора, и боrосл1у·ж,е·ња

1 је
четврта Бо~к~а эвповест која гласи: 15iСећај се ~.ана о,д о~-.мор,а да
га с:в.еткуЈвw~ Шест дана ради. и евршаве] све послове своје, А
се:.д,ми Је да,н од'М D':Р Г,о.сnо1ду Богу т·во Јему: тада немој' rр:ад:ити ни"
1
1

јед.ноrа посла, ни: ти, rни син тво], :ни кћи тв,аЈ.а .•, ни с.луга твој, Н1И
слушнвња твоја, ни .mив.~,нче тв-оје, ни странац! ноји је међу врати­
ма твојим, Јер јв за. 'Шест дана створио Господ небо и ·з.1 ВМЉУ1 море 1

и1 шго Је rод у Њ'ИМа,~ а у с.едми дан почину: аато .Је благословио

Господ дан од одмора и посветио га~ (2" Мо:Јсијев,е 2D(j ·В-11 Ј
11 1

Ову заповест нао и осталих дев.1втt сам Је Госn,ад: 0 6Ја-вио са 1

горе СинаЈаl а затим Свој,ом руком написао на две намеив плоче.

:но.~е је Мојси]е1 по 'Б,ожјем налогу, похранио у Новчегу, наЈоsетије:м
предмету аемаљоног Светип..ишта (2~ МоЈсиЈt:1ва 241 12: 31,, 18; 40.
20: 1: ~ Ца-ре вима Bt· 9) Е

Новчег у номе ау биле похрањене Божје ааповести назива се

1

Новчег сведочанства или Новчег завета. Шта значе Т1а 1АВ,а имена?
Новчег у номе се налазио Двнаяог или д:ве плоче св Десет
ваповести назива се заго Новчегом св.е,дочанС'fва. Јер су се у њему
налазиле ааповести 1~1оје св,ед,оче о ~Бон:t~јем нврантеру, о1'нривају
rr:п;,а.вне особине Бож.је природе или Б,о~Јеr нарангвра, ,а. ·10, су: прав­
да, верност, исгинигсст, љубавЕ Десеt ааповесги СУ отнривење веч"
1

них ,Бошјих начела верности, 'Праведност-и. мо·ралне чистоте, ~ис,,,., ..

нигоети и љубави 1(2~ Мојсије.ва З4t 6~7]~ П·рв,в четири заповести,
но]е говоре о. нвшо] аерносги према Б DiJY1 у.нљ.учујући и: пету, ноја.
1
1

говори а поштовању· родите-ља - отнривају начело верности: шеста,

н101,}а заповеда да поштујемо т·уђи ,Нi И:.вот.• па осма и ,д,ес:ета.,. и.,01Је
1

ааповедају да поштујемо туђу имовину, отнрив,ају начело праведно­

сти: а еедма, ноја аабрањујв пвњно сведочење, отариеа начело ис.
ТИНИ1"0СТИ~ ~

16:2
 ,,,,.

Гре,к 10 преступ За1ю.н1а1 преступ било ноЈег од ових велиних

·И вечних Б,01жјих начела, ~11С1:r31ак,и ноЈи ч1ини грех и бе,з,а11оње 1ЧИ1ни:
·и: грех jle 6,езаноњ 11i'' (.1 ~· Јованова посланица з:~ 4) Биб.лија д;еф И.li,и~
1
1

ше грех н.010 промашај циња - а џиљ к-оЈи: Н!iам Је Б оr поставио

1 1

Јесте да уз помоh Б ожје 11.1и 111ости тано живим:о да у с,вом живо уУ'
1
1
1

етнривамо вечна начела верносги, првведносги, мора\пн.е чистоте.•

иствнигости и љу5а:в:и;. Пом11њ1:tање или· недоетатан биво ног мор;а_л-·
ног квалитета у нашем •1аt;ивоту руши наш интегритет и сврстава
нас у ред преступнина. 11Јер воји сав Занон одржи а: сагреши у
Једt1оме, нрив је ва сее, Јер она] наји Је ренао: не чини прељубе~,
ренао ·је и:: не убмЈ~ Ано ~:11u.·e нв, учиниш прељубе а. y6.иjewt ·п 1> 1

стао си пресгупнин Закона,~,.. [Посланица Јановљева 2, 10.11)

Ово важи и за четврту авповест нојом Б 10,r заповеда да швет1
1

~а.на радимо и обављамо сав свој посао, а с,ед :ми дан д,а. посветимо 1

ње,му~ И ово [е м орална ааповест, нао и осталих де·ве.т, Јер нас

1

позива на верност и послушност Бо,rу, ноји ,]е наш Створитељ и

Отнупигељ. Библија износи више прим.ера на;ј~11 nо.назуЈу д.а Бог н·:ије·
равнодушан према 1nре:ступницима Његовог За:н.он:а. Намерна поара..
да четврте заповест-и. тј. обавезе да се nо:штуЈе дан посвећен Бо·
ryt нажњавала се у Старо,м аавету, ао Божја ј о,дредБи1 најстр0Нi 0 м 1 1 1

нааном, нао и намерно убиство и пр е.љ.уб.а (З,1] Мојсијева 1.51 32-:3 6)1 .•.
1 1

Тешио меи-нема замислити да Би Бог ненада изрlажавао· тана оштро

негодовање према nрестуnн-и,цма суботе, а. д,анас би био према
њима индиф,ер-ентан:t или би осуђивао преступнине недеље. Та би
1

било у супротност.и: са Б ащј'ом прир адом: ,,1Ј е:р ЈаЈ Го-сn,од1 не ме-­
1 1
1

њам се, а ви се, синови Јаковљеви, мењате беа престаннв!" [Ма­

љахиЈа З, 6)1 Нао што је Бог вечан и непроменљив, тано, ,су и Њего­
1
1

во заповести вечне и непромвнњиве (Матеј .5'r 17-19] ~

Ми св,етиујемо суботу.f [ер је непоштовање те авповести и
1

д.анас грех, тј, знан недостатна верности и ту-бави према Б1 оrу. 1

Ренли смо да ве новчег у номе ,су се ненада ~у1З.апе. Божје

ааповести називао и Новчег аааета ил и савеаа,
Зашто му је дато то .име? За-то што су де·сет заповести Бiиn:е
темељ завета или савваа н~Ји је Боr сняопио са Израиљем поспе
оВ,Ј ављиаања Десет заповести са гор е.· Синаја.~ Завет ИЈilИ савез. но­
1

Ј:и је Бог ненада снпопвс са. Иараиљем на :nо:д·н'ожју Синаја. пошто

ra је иявео из египвгсног ропства, нваивв се 1,старим заветом 1~1ли1 1

(:ав.езом·\ То Је био леrални -уговор или савез. ПреtАа ТО·М уго.в,ор·у

Б.о.r Је обећао да ће 6ити њихов Бог, а они ће. бити Његов наречи­
ти народ, ·и то под. условом ано буду држ,ал:и Његове аапевести
 '-

[2~ ,М:ојсијева 19, 5.,16), Нарад Је обећао rд,а. 1;е дрњ1ати еве Његове
авповести.. Уговор Ј е: 1 1 био ра-rифиноаан н:рвљу 11i,и.во-rиње,~ (21 Mt11iJ·. .
сијева 24, а 8)
у· то време Израиљци ии:,су разум:ели шта у етвари об,ухват-а
тај У'rовор" Они оу се, сл.о,ж:и-.nи са цИ'ље·м и, усл 0,вом уговора и t1Д~
-
1

-
1

говориаи су: .~Учинићемо све· wто [е ренво Господ] '' {2~ МоЈсиЈе.в-а
241, З) Схваiт или су· идеју о потреби n.асл.уwноiст-и!! Али нису схве­
1

типи нано могу ствврно 6ит,и послушни Богу, ,мис,лил:и су да то 1

могу· постићи својом силом настојећи да noн.a.,tfl,y спољну поспущ..

ност у односу на ,fiожансне звхтеве. Они су усноро преступили
-
тај -

уговор начинивши златно тепе номе ау се влањали 1(2~ Мојсијева.

З~2~ 7 ~В).
Сви ,по1fУшај:и са rо·спод ње стране да понаше Иэраиљцима да
1

мм је потребно ноп.о срце :и 1fSo,m:aнc111a, ·мил-вет д"а Би м,оr.ЈЈИ: стварно

да Буду послушни, понааапи су се бе~зусп.ешни1, осим ·l(ОД ретких
n,01јед1инаца~ -
Прено пророна Јереми:]rв· Бог обећава д.а ће ·у· 15уду1\нссти
оипопиги са својим и.ар-одом нов завет· или савез: ,rЕво~ .иду дани,
говори Господ, над ћу учинити ·с д,о,мом Израиљевим 11 с дома м: 1

Ју диним нов завет, не

1
нао онај аавет ноји учиних с оци,ма њиховим,
над, их узех за руку· ,да их извед,е:м И:З, аемње Мисир·сне, Јер анэЈ
аавет Мој ·ОНИ понвврише, а. Ја им EieJrax. муж, гов-ори Го сnод: Него
1 1

оа,1СЈ1 Је завет што 'ћ~у учинити с Аомом Израиљевим посве ових

д:ан.а, говори Господ: :метиуhу завет сво] у њих, и на ,ср.цу ·њихо:ву
нвписвћу га, 1с, би·nу, ·им Боr ,и они ће Ми бит1и. народ," (.Јерем:и Ј,1. 1

З1 .., З1-ЗЗ')
Ноја ]:а раэлина, између Староr и Новог савеза? Гпавна раапи­
на могл,и бисмо рећ:и Јесте у томе Ш1ТО се Нови еавеа темељи на
60,.ље·м обећању и ратифинован Је ·х:р:истовом нр.вљу" 1~А. ,сад до.Би
баљу с,луж·6У1 нао w110 rje ,и п.оср~дн1и.и бољега завета, ноЈи св на
бољим обећањима ·утврди~ Јер да је он,а] први без мане био, не б.и
се друго.ме тражило, места~ Јер нудећи их r·ОВО·.РИ: ево р.ани иду,
говори Госn·,од. и начинићу с домом Иараиљевим и с AOM·D·M Јуд.И··
ним нов завет; Не n,01 эавету ноји начиних с оцевима њиховим у·
она] дан над их уз,,е·.х. за рун.у ~а их из,ведем из земље Мисирс.н,е.·:·
ge;p ени rне, осташе у завету .Моме[! и: Ја не марих аа њих, говор.,и
~о-сnод1 Јер,· Је ово завет ноЈи ћу начинити с .домом И.зраиљ.ев:им
пссле оних ,дана, говори Гоап,1ад: даћ:у за-ноне своје у мисли њихо­
ве, и на срцима њ·и:ковим написаћу их, и бићу· им Бог, И1 они 'ће
бити Мени народ." [.ЈевреЈи:ма 6-110)
1

в.
164
11

1
 ,..
•

Нови аавет ie Исус наЈаrв.ио приnи.~юм пос:n,едње вечере ноЈу ,Ј'в

одрrжао, са ,својим ученицима ,над Је рвнао: 't11J1ep је ов,а нрв Мој'а
ново,rа аавета ноЈа ће св пропити ав .мн:оrе ради оmуштења греха," 1

(Матеј 2611, 2'7\28) Иrсус је овд е ~ао ·ученицима. t1бећ,ањ,в .да ћв по­
1

стати њихов Гарант, њихова з:,аменаt Он ће св,оЈо-м нрвљу стећи аа

њих отнупљање, тј опроштења греха (1 ~ Петро-в.а 1, 1 В"19]1 ,а сво­
I

Ј11м васкрсењем и nо-средничн:ом служБ-о,м оправдање и помирење,

тј~. ослобођење од силе греха и нmвот у снл·,ад-у са ЕinжЈим авпо­
вестима [Р,имљанима, 4. :25: s. 8-10). Нови аавег, н,о']и· Христос:
остваруј,е у срцу и животу оних ноЈи Га вером и n,реда·њ·ем nрима1Ју
1

аа свог личног Опаеитеља обухвата:: опроштење греха, победу наа

грехом д,аром Оветога Духа ;~·о.ји Божји занон у,писује на њихова
обновљена. срца и А,,о:води их, у склад еа Бонfјом, вољом, и чланства
у великој Бr,о,жЈој породвци ;QiвД,е на Зе·м·љи и у будућности1 у Бош~
Јем царству· с,л·ав~~
Под Новим заветом Хр:истос својим Духом уписује Божји~ вв­
нон - ве:.nина начела праведносги, верности. истинитссти, чистоте
и љубави ·у срца и мисли својих след,беникаli и то их. ч;ини Баж,ја,м
децомЈ нао 1и наследни;цима Новог неба и Нове аемљв, Христос
н:иЈе АОШ,а,а да укине з.ано.н,•. ,и1пи н:оју o~I ааповвсти ДеналсЈrаl већ 1д, а
1

их Својим Духом утврди у :нtивоту својих верних спедбенина, Ад­

вентисти с:вiетнују 1ауботу· ј'~р Новим заветом Боr није.· ун.ину,а :м1а""·
1

рални Занон :који је објавио :у Ста.р,D'М, эаве1у·, већ га, уписуЈ е у 1

срца Своје Духом 1С ветим наново рођене деца:~

1

Теолоwни темељ субот,е нао Бо,кјеr дана одмо:ра. и богосЈ.11У·

њења Је. четврта ааповесг Де·напоrаа Он: нас поаива нв верност и·
послушност Б,оrу ноја Је темељ еванег истиненог богоспужењаl Ту
верност и послушност дарује Х~ристас новим савеаом еваноме но
,~~·
;'l! e в·..е,'ром 0-"Q-Ја"'m~
- - - и' п1,_:11~. -.,_ам- D,ч_i~\.!
1 -,na-,-c~nnв
1 ему и1 "-n:пn-
1
~ -·
њ- -
'1"\•Н у-чи да
-. 'Г•.·а-_ v.·-~ди,!
..
rn.n° _
'_1_.,.

Овде њвяимо ~.а нагnаси-мо нако вдвентисти, ноЈи истичу по­

тр,ебу nо',с.n·ушност1и свим 1Бо1нЈим заn·овестима n·a и четврто] ноја
заповеда д,а светнујемо ,суб1DЈу" не .верују· и не ·уче да. 10.в справда­
Њ,е и СПВС 0'Њ,е постиже или Зна-с.nужује д-ржање м БожЈи.х, авпсвести,
1 1

апи уче ·да. ,Jie послушност Б1 0 ж·јим заповестима, доиаз оправдвњв и

1 1

услов спасења. (Р;имљаним,а ,s·.I 21; Отвривење .22:, 14)

Наш О сnобо1Дит,ељ и Спас.итељ Је Једино Христос, н.о]и нам Ј1е
1 1
1

постао, нао што iиame ano-Clion Пааяе, нМУдР·Оrот· о~. Бога, nр;а.ве~д"
ност, посвећења и от:купље:њ е,,' (1. :Н оринћани.1:м:а 1, зо:)
1
1
1

Права вера у Христа не исиључује nо слушност Бо:жјем аено­ 1

,ну, већ в,оАи послуш,ности 1с:в,им Божјим ааповвстима, унључујући

и 1

четврту~
 ТеолоШ"l-t'И темељ, ~суботе ни]е с-амо четврта Божја ваповеет већ
и, Хр.истое nр,имер у погледу оввтневања суботе, Његов јасвн став
у по,rледу непроменљивости Божјег моралног Зан.она. кво и став
апостола према суботи и осталим ааповестима Де·налоrа..
Апостол Луна вас иэввштавв да је Исусов обичај о,д малена
био да редовно похађа богослужење с·у·б;,оliом~ 1·,И ~ође у Назарет
где бвшв одрастао, и уђе по обичају своме у дан суботни: у збор...
11
ни цу и устаде да чита " (Луна 4 .. 16]
I

При ирају своје земаљсие службе., у свом пророчном говору

на Маслинсиај гори, говорећи о тешноћама у вези са разорењем
Јерусалима, ИtС;ус је 1и·з. међу осталог ренво: •• Него се мо.пите Бо·rу
да не буде бежан ваша у .зиму или у суботу," (Мат,е 24, 20]1 1
.~

Ученици нису знали нада ће мор.ати да напусте Јерусалим, али су·

могли да се моле Богу да смањи страдања и опасности нојје буду
пратила њихово беЖ,ВЈЊе из Јерусалмма у горе, Зими б,и бег био
веома отежан нано у погледу становања" исхране и очувања адрав­
ља, тано и абог набујвлости Јордана, што би отежало прелаз на
:д·ругу страну рене,
Исус и,·м је ренао да се моле да бег не буде у суботу·~ Сигурно 1

д,а 6и бег у· суботу M·Orao да буде повезан са разним тешноћамв.

1
1

Моrла. би: бити затворена градена врвга. А.пи хришћани су требало

да се моле ,да бег не, б,уде У' суботу да 6.:и могли да св1етм·ују субо­
ту нао дан о-дмор.а,, Н,аСЈ1 што је то Б·D~н:Ја наме.ра.~ Узбуђ в11~в1 напе­
1 1

тост, страх, IП!утовање,,, пореметили би оуботну атмосферу и суботни,

починан.
Исус је шестог дана седмице аавршио св,оју· мисију 1на земљи,
умро~ Је на нрсту, а У' суботу је почивао у rробу·~ Исус ни]в суботу
прибио на врст, Њвгови ученици светн,уј-у· суботу и поспе Исус,ове
емрти, ,,,А ж.ене но]е б-е.:јаху дошяе с 'Иi~усом из, ГалилеЈеt ~иђаху за
Јосифом, и -видеше гроб и нано се тело мerny·. . Вра-тивши се пан
приправише мирисе rи миро: ~1 у суб оту· осташе на миру по авиону,"
1

(Л:/'Н,а 23. 55, 56)

·исус Је учи,о д.а Је Боmји авион десет ааповеоти, вечан и
непроменљив: ,,Не, мислите дв сам [а :дошао да покварим занон И1
пророне", ренае Је Он у својо] чувено] проповеди на Гор1и Блажен·
ства, "нисам до.шао~ да понварим, него д:в иепуним. Јер вам заиста
и.ажем: докле небо и зе-мља с10Ји1 неће нестати ни најмањега слов..,
ца ,и_ли једне титле иа аанона дои св: све не иаврши." (Матеј 5,
1'1',~ 18) -
Христови апостоли после Исусовог васнреења ,r:,в,е.т·нују суба,..
ту.• јер Је она део ·БожЈеr моралног Заноне иоји је вечан. Узмим.10,
·11ЕН3
 само приме·р апостола Павла, нога су ЈевреЈи оn1ужив,апи дв нрши 1

ванон. Нане се он брани? Он стално истиче да. ни у чем:у није 1пр В·· 1

вршио з.ан:он и обичаје. стачнв, Тано, нпр, пред судијом ф,илинсо.м

·и .Јеврејима он изјав,љује: 11,Оао ти пан при.з.:н,аЈем да у путу, ноји1
ови називају· [ерес, тано ,служим Богу отачномв, верују·ћи све ште
' ' . . . i

Је написано у зано,:ну и· у пророцима." (Депа 24.•. 1:4) -"

Пред судиЈом Фи·стом опет Павле изЈав(љ·уЈе: .,'Нити за.но:н·у
1

.Ј, ,евре
. -. јсн1. о. ме1
. . .ни цркв,
- , .и
.- . . ки
- . ;11
~ ес.
.· . ·,.ару
1
. - што
- - -. . сагреших'
. , . " (·.·д·епа : ---:_, В'
- - 2~ 5 11·
· Ј
Над Ј,е био д',а~веден нао затворенин у Рим, Павле је и првд
тамошњим Јеврејсним: старешинема изјааио·: ,,ЉудиЈ браћо, Ја ни­
шта не уч:иt1.их протввне народу или обичајима отачним: и Јеруса­
л-имљани П'редаwе м:,е: нао ,сумt·ња у руне Рим.ља.нима~') ЈДела 2В .• 17)
Павле· се У'В,ен брани истим речима: "Ниса,м учинио ништа што 6и1
1
би~по противно аанону и ,о·б:ичаЈима ,отачиим! il' За.р би Павле м-с1га,01
ово рећи д,в Је учио да. не треба држати :или светковати с-убо-ту?
Јевреји би с правом могли д.,а му канi'У: i ••Павле.. ти лајнеш, јер сам
не светнујеш суботу ·11 друге :учиш да не· треба да је све111ују!' О·1н1и 1

'

му то нису реняи, нити С''Ј' м.~о.гл1,11 да му нажу1, Јер Је о,н био досле..
дан евом с.,·,аЈву према Божји:м аапоаеетима, а тај став гласи: ,.Обре,..
зање Је 1-1:11шта, и нвобревањв је ништа; него држање ааповести
11
Ба жјих. (11,;, Норинћанима 7, 1 9) То Је био став иr других апостола,
1
1

Апостол Јоввн Је нааао: ,,,,Ј' е.р Је ово љубав Б,01нја: да аеповвсти

1

Његове држимо:t [1 ~ Јованоаа .s. ЗЈ; а апостол Јаков Је рвнао: ~Је·р 1

но,Ји сав аанон ·о:др1.жи, а сагреши у 1едном,е. ~нриr;в је за све ... Јер
0 н.аЈ ноји ,Jie· ренао: Не чини nр1ељубу1 рекао је 1и: Не уб,иЈ~ ако дан:..
1

пе н· е_. vuин:
I ·иш· повљебе
!111- r ·_ ·-l~'ii#t а ·~J~,
•• 1 1
• U -И'Ј~а-
l
w 1 пестае
_ V·- , . .:. ._u f"'i,1',ii
1
_1
tn·p101"'i:'TVПH,И',' 'Н• аанона
~lJ.!11 111!1!
11
_ r-11
~"-'" lll!I! ..· 1- ., _· · - ··111
1
'

('Ј.анов 2[1 ·1 D.~, 11] Нема сум·ње да су апостоли и посве И1сусов,оr ввс­
1

нрсења У'~trи_ли да хришћани треба .да nowryJy све Бо,жЈе аапо..

в,естиј ун.ључмаши и ааповеог о субо,тном поiчиниу" ноју је И"с.ус
вошговво :и, осгавио нам nрм,мер нано да је ·СВ,е1нуЈемо·,1 Пра.ви хрји"'1

шћвнин је 10,наЈ ноји· ·r .свему· настоји д,а иде за Хрисt'О,М~ t,,Који го­
вори да у IЊе,му стоји, и тај треба тано да, ход и нво ште 4е Он хо­ 1

дио/1 (1 ~ Јованова 2, 6)
У З,ан:ључну ОВ·О.Г разматрањ_а И[ВЛ'И'МD д,а ·ИСТЗКН8М'О сл:едаiћiе 1
:

Прво, теопошн,и темељ, за светнсвање суб:01·е }е четврта запо­

~е,стј нао ,иr Х:ристuв. пример м Његово у-чење дон је би,·о ·у т,елу на
Зе"мљи~
Дpyroi,, све Бо.mје заповести отнр:ивају вечна начела nравед,н,о,,;
С1'iИ. вернос1·и. истинитости и љубави~ Оне отнр,иааЈу Бо~н·ју при.роду,t
1

БожЈи нарантер и Њеrову во,.љу, Грех Је преступ тих начела, Jeд·HD·.li

наи евих, недостатак или: помањнање ових вечних Божјих квали1·1е:,1
та у нашем ,животу и НВ:Рамтерiу. Све1ио :авњем оубt1те изр,аmавамо 1

св 0Ју верност И' nасп,уш.ност Ономе ноји нас Је .ст вор:ио 'ИI ноји јв
1 1

Госnод.,ар евега,
'T·pet:1 Ј.·e· t !'1.Н'!о·- 13И' ..,за,,--а·Di"il!
11 · . ~- 1"л и·_ ·л· •·и i·Нови
- 11
't"ill~'niC·з·
V · ·· , ·
н , и-- \IГИ.
···,а. ,ђ. ,-нач
,;;(ПilfМj,IQII.
' D M·n,_
Л.аl;ј";IQ'-Њ
1!1o..1!~,,li;.lll!i.ii". - ll!i
v '-'' '··. у- !.il·· , '!li.!!' ·.·

ралног Закона: већ утв:р'ђив-ање вечних начела верности, праведно­

сти, чистоте, истинитости и љубави Духом 1Овеmм1 у нашим миоли-­
ма и- нашем с.· р··ц··у
1
• .·! :1 1. В··' ;_ ,1 •• _·: .1 1вљ
:,-
- ење
И
·
.: . :.- енп 8'Л.
-=,__ :- _, у
IПlllril!.·
I-IJll~. 'U' ~~]
--f-1"1~· 1
.·п.. Н' ачеп има-'rl U:ti:u'n
_rlig 'Т'IIAM
t.J'!l! 1·- ul би-~мо
:. ... --~ ~_:.-
_, __·_-,,~---·----~- 111·W1·1111

ИС11У-НИЈ1И Божју 'Намер·у 1Аа будемо, со и евегяоет овом свету.

Четврто, Христо·,в·1и, апсотоли и после Хриетовог ваонрсења уз"
дижу еве Бо.жЈе еаповести и ,иоrичу да. ее морамо у св.ему у,rледа.,.
ти на Христа (1~ Јованова 2, 8Ј~ 1

Пето, ми се не спасавамо .цржа,њ,ем Божјих эвпоавсти ни

свегноввњем :суб,от,е~ Ми не за,служуј е·мо спасење, Оно је дар 1

&ож,i и у Христу (Ри-мља;Н'ИМЗ Bt 2,З) нuји примамо вером и пре.,д"ањем'"

1

али nосnушно.ст је PD:дi вере и доказ д1а смо ааиста nрихввтнпи

Хр·ис,,а нао сво,r Сnаси11е,ља и racnoAa.

,. S.DA в~:ые Comme:nitary, v·ol1 V t р.. 50:DE

168
 = -· r

знАЧЕЊ:Е и ТРАЈ НА вдшн·ост C:Y&DTE

1

Субот·,а сама по себи је ;А,ан нао 'И остали дани. Она не гарви­
тује ~уховн,1001. Јевреји су пветновапи суботу, апи су одбацили ~РИ';.,
ста нао Г асподара с.у6ате и на ирају' су Га разапели. Међутим:,
1

субота може да и-ма огромно значење И1 важнос,т: она то и и·ма,

над обел,еи1ава наш nм:чни однос према &огу и 1-1:ада ун,аnређује, тај:
однос~ над унапређуј,е нашу за1једt1ицу еа Богом~
У чеМ'У' је аначење и вањност суб,о~е? Нано субота може 1да
ун,апређуЈе. нашу вез;у ,с 'Боrо~м?
Ист,ан,нути теолог Саке Н·у бо истиче шест вначења суботе у
1

и,ајмма пеmи њена Тi,р,ајна вешност~ Овде ћемо унратно изнети 1,а,
аначења.
Прво, субота јв· знан:
1 ИЛ'И успоме:на на Бога нао нашеr Ст11 а­ 1

ри1еља. [1, М,оЈсиЈева 2t 2~ ЗЈ Она нае подсећа на Б,о•нју· ВИ1ИВН0&Т'

у ,а,,ку шест дан,а ств-арања ~и 'НВ &оmј·и1 ,одмор или nрес·,,анан етва­ 1

рања у с."~Јм,и да·н, у су6оту,., ОА нолвног ј,е анвчвњв за нас, 'У' 'Ю1
ово ,време'? С, Нубо нашв следеће: ~·1•О•1и, .ноји ,у,ис1ину оветнују су­
1

боту у знан признавања Бога нао Огворитеља неће п·ас11.,и у иску,..

шење ·да nо·:м:ис.ле ,и верују д,а [е свет настао случајна и нао пос11111э~
дица· вепванирёне ев,0 луци,оне: 1а.нтивнос1и,. Њима, евет нв моте 611т1t·
1

nрадуит слуЧ'аја. Cвw;ta т,де пр е,овлађује еволу1Ц'Ианист~tчt1и1 r1orneд на

1
1

свет, субота игра важ.ну ул С1,·rу [ер спр-ечава д,а човек воетвне nл еiм
1 1

тог ,rпедиu~т,в,., Она сду"Ј-1iи нао 6ед·ем против ев1ол·уционис,т·ично-r по­

1

гnвАа који ематра да, жив~от нема апсолутних мерила у м,а,ралности

или неког вишег смиепа, пошто Је настао случ,ајн,оi···1
СуБ-0 tа уназује на Боl!нј'у ств.арапачну а':ктмвно·ст., ми и на.
1

Његов nочи.н·ан ад стваралачне антивности, ,,.Наа анан ·Б,Dmjer по,.

чинна, она ун:азује· на, одiваЈвњ.е, одређ;еноr времена, у номе ће Боr
и човек моћ·и да се састају, друже и пријатељ)1Ј:уi Нао анан Бо Ж:" 1

Je,r 0 AMDJJ~:11
1
с:у6ота нае позива да отпочинемо у седми ~:ан од сво-

169
јих ввтивносги да а·и tм,о имаn'И време·н.а аа 6ora/' ·у раЈу ,Јв човек
1

УЖИ':аао ову савршену заједницу с Боr·ам лиц,е:м у лице, Грех Је

пренинуо ову непосредну заједницу, али Бог није нвпустио чове­
на, Субота Је и даље била средство ноје је унвпређиеало човеково
друн1ење с Богом. Хрисгос у тел-у· је ту заједницу с Богом обновио,
а после свог вазнесења послао, је Светог Духа међу нас да бисмо
још ув.ен моr11и да осећамо Његову nр,и суrност у овом свету греха, 1

Христос ће опет ;цо·nи и над буде дошас, тада ће бити савршено

1
,,
1

обновљена за,једни.ц,а Бога са човеком и човенв са Б,оr,ом (Отнри..,

вање 21 з. 22)Е н,а Ново] Земљи заједница наја Је отпочеле измеrи,,
1

Бога и човеяа приливом етвврвња у дан суботни .биће опет ебвов­

љена (Исаија 66. 22~ 23i)~
Друго, субота је знак Боrа нао нашег Гасn,а дара; Бог је Ство­ 1

ритељ, а ми смо Његова створења.. Нао наш Сгворигељ, Он има

над нама суверено право, Ои је· наш Г осnода'Р1 1

Субот,а нас подсећа да ми не МО'Нi:емо да заповедамо Бо,rу

ивно ћемо да Га 06ом1ав·амо~ Н1е можем,о рећи Богу да нам Је пан..
ше да :Му посветимо нао дан боrос.лужења први, други или нени
друп1 дан. Бирањем било ног ,ц,ругоr дана осим седмаr - суботе,
ми ~о,дб,ацујемо Бо rа вао нашег Господара, одбацујемо Ње,·ову су'"
1

вереност на,д наLuим :•ни,вотом1, &or жели да им.а nocnywнy, Цlрнву~ а

С'У6 о·та је анвн те ·n;о"с.пуwиос.т;и и nри:з,н1авања Божје су'а,еренаст,м
1

Ј1ад1 нашим животом,~ Послуш:'Ност је 'И темељ правог 6оr·ослуисењ,а

У А'УХЈ и, ис.тини.
Треће, субота •је анан Бога мао Д·у'.ха~ "у почетну нв1д, је њепее
да разrовар,а са човенсм, Боr није изабрао нено наречиво место где
ће се човви прести С Њим,~ Ов је за ,·о посветио део в,ре~,ена. А
1

време И'М,а ,две нарочите нарангерисгивв: оно је униве1рзмно -·

свима стоји [еднано на рвсполагању, И1 другоt a,!tlo није нешто про­
ст·1орно11 м.ат,еријално"i'' Време, можем.1С1 рећи, симболише духовну
1

Божју природу. Жена~ Самарјанна }е поставила Исусу питање: ••Где

треба да со мол,1мо Богу?" И оус јој Је одговорио: .Али ,и1де време
1

и ввћ је настало, над ће се прави богомољци м:олити оцу духом и

истином, јер Отац 'Хоће· твнвих богомољаца. Бог Је Дух: и: ноји му
се моле. духом и истином треба да се моле." (Јован 4,, 20-24)
За ,не-ну Самарјанну Је бяло важно М'есто, а. зв Исуса ј,е важан
11ач~111 приступања &01ry,j За право оопЈ.·спужење потребно Је време,,
нешто иематријално, и1 иснренп срц·е1 ноје љуби Госnо.1да~ Бог ,Је
одредио и посветио врема, а 1-1е ;nре·дм·ет ипи ме сто, да 6и: c:npe1111,10 1

чоп: е1-1ову евлоност да обожава. мртве стаари, или Боrа првне дела
1

љ·у· дс·них руну - епина 11. нипџва, :или прёио љу·дс1151х по средя,11нЈ1
1
1

110
 ,..

Четврто, субmа Је знан Боrа нао Оца., Споменули смо Р'8НИ] S: 1

да нас субота~ подсећа на IБora као Створитеља и,, према тома, и

н,о људсии ро д нао на отворења ноја су деле &а.жјих р,уну, У Оче­
1

на,шу на с Иrсус: учи А,а се МО~Ј'Имо: 11,:Оче наw ~ ,.. / Сви nр,а.ви ~,риш..
1
1

ћани ·.мор ају признати да нао овом ,МО лt,твом Ис.ус учи да треба
1 1

међусобно да се сматрамо· б·раћом и сестрама, не само на основу

·ств,арања већ и на о,снову препорећењв Бо,жЈим ДуХ,(ЈМ нојим пе­
,стајемо У~И·с-rину чланови небесне породице. Тиме· субота наглашава
једаност свих пре,д Богом,
Прианање да имамо эаједничн.оr Створигења и з,аједничноr·
Оца требало би да нам помогне да се међу·со,био односимо 1~~10
чланови исте породице" Нино не би смео себе да сматра вишив
или бољим· од друго·r збоr cu,ofe расе, језика и11~1 народности. С,у"
бота ноја у"азује на Бога нао Створитеља и на Боrа нао Оца по"
зива црне.у да увен треба да се сматра интернационалним поаре­
то,м без расних, националних, 1а1ултуриих или енономоиик баријер а 1

између својих верника. Субота позива ва братство свих народа,

но ји ~, мају ист-ог Оца а нарочито на тесну духовну аа] е·дн;ицу аних
'!

t~о,ји су постали удо-ви Христовог тепа. Ов-о, Је веома потребно уп"

рано у ово време над1 је евет толико разједињен.
Петој, субота у1iазује 1iв Боrа нао Отнуn11те,ља1
1

У Петој нњизи МоЈсиЈ1е1аоЈ Бr 15,.. читамо:

, ,Држи дан од одмора и светнуј га, нао што ти је авпеведио
rocno,д Бог тво] ~ .• И памти да си био роб 'У' земљи М.исирс1tоЈ1, и
Господ Боr твој изведе те о,д.,анде руном нрепном и мишицо,м по­
дигнутом, ,Зато ти је Господ Бог твој заповедио да ,светнујеш дан
од одмора," (5. Мојсијева 51, 12~ 15)
Нени геолози, међу њима и православни теолог Л. М ..~ наво:д е 1

,0 ваЈ стих и ~~з њега изводе· заtiључан да је Бог дао суботу с1агМ: D.
1 1 1

Јеврејима, и то из разлога. да их noiдiceћa на ослобођење из ети..

патсиог ропства. Ово је смиш1љено исиривљаввњв и прећутнивање
1

6ибпијсне истине. Ови теолози не ув,и'ђају или не желе да прихвате

~ чињеницу да Је Бог у првом реАу дао су-боту из разлога да nодс,е­
ћа 'СВе ,љу;д.е да је Ои Створитељ свега и утвмељитељ суботе (2~ 1

Мојс.ијев,а 20~ 8-11) ~ Бог је дао суботу из више разлога, о ч:ему'

управо овде више размишљамо. Један разлог 1-1е искључује дpyr~1i
Субота је: дага ензим људима нао успомена на стверање и на с.тво...
ригељв, а Јевреје ·Је требало да подсећа не само на стварање
света у 1а1ну wест дана, већ је требало .да им помогне да разм111ш·
Љ аЈу о
1
велином дел.у ослобођења из ропства и. о Богу нао Ослоб,а"
д·итељу 1·,nи Отнупи,1ељу1

11 71
1
 Субота Јв .и нама ~ата да нас под сеnа на огнупњење или ое­ 11

лобођење иа нашег ропства, из ропства греха.. Тане субо,т1а уназује

не само на етварање и на Ств10ритељ,1:1r, већ и на отиуn·ље·њ.е и нв
0Тtи;уnитеља.
Нао што је Боr аавршиа csajy егваралачну антивносг шестог
дана и починуо седмоr дана, тано је и Христос д овршио своје от­ 1

нупитељсио дело шестог данаi нада. је на нр.сту ·узвикну·о,::, i ~Сврши

1

се1111",.. а печивао Је у rp106'Y у су6.му. Пошто субота подсећа на стве­

рање и отиугџьење. вањно Је 'да схватимо да сав, пошто Је Христос
довршио депо rоткупљ1g:њ-а на нр.сту. субота, поприма још ,)едно ана-
1

чвњв она Је сим6м т,оr отнуnљењL Опште отнупљењеl. о.тнуnље..,

1

ње навршено нв крсту, мора Ј};а пеетане су6јеtпи·вно 0тнуnљење, 1

а то оно постаје нада ra вером прихватимо и н,а д она бива аапа­ 1

чвћено ирштвњеи. с.у Б.ота на •С. да-нле подсећа пано на Х:р1rtстов а

1
1
1

опште депо спасења на нрt:ту., тано и ·на 11:ична, епаеење nyreм при­
хватања Бо~:н:Је· 6паr;од,вти веnо м,, циме постајемо нова створења у
1

Христу (2. Н Dр,инћани,ма s,. 17)1

1

Су:бота нас двнпе подсећа на Ба,жЈе дёло стварвња, на наше

отнупљвње H D.Je је 'Христово депо, и иа 'Наше 'Ново етварање или
1

n1ре1порођење~ Субота ј'1е· знак Бо;,нје стварвлачнв моћ~1 у ~нама:: али,

она нема нинвивог значења вио Божја стварапачна сила не· и-з,врши
своје дело обнове у ~нивоту онога ноЈ'И тај дан светнуј,е,~ Свето1ст
Б11Ьа мора да се здру·mи еа сеето1uћу в.ремена~
1

Шесте, субота '!е: знан ноЈи· нас по~,сећа. ,ц,а Је ;&or о,нвЈ ио]и
иве 1n·,освећуЈ е· •.• И cyfioт e, Своје дадох и:-м JJiB су знан иаме:·t,у М ене
1 1 1

и њих да би анали дв 'сам Ја Господ но ј'и· их пас.в ећуЈем.' t (,Језвниљ

1 1
1

21D,, '~21 У светпости ових речи Јасно Је· 1д,а Је субота знак н,01ји нас
подсећа да ],в, Бот она] неји нас оnравда:в,а и посвећуЈе~ Оправдање
rl посвећење је Ео~мјв двпа,, l~'oJe nр·иювата1,ма вер D М. 1 1

&0 r ма~нв да посвети храм, -и то посвећења Је иснљ,уч,и·ви внг

1

Бо.жЈ,в: вољв, 1Али1 тано не бива са људим,в~ Људи мораЈу д.r:1 с:11 ода~
1

зо'в,у 1;,ожјем позиву да би их Бог посветио. Вера мор-а да род и 1

род - љубаа, а љубапЈ значи иавршавање Бож'јв веље, Б11Q1жјих вв­

повести. (Гал,атима 5,, В~: 1 .. Јованова .s:.i З) Према томе, нава Боr
'Н1ВЖ е да Је су,Бота знан ноји нас подсећа да Је Он онај неји нае
1

лосв е·1iује, то значи да ј'е оправдање и. :(1·D1св.еnење Христово дело,

1

в љу6,ав и no,cnywнoc.т· с иаwе егранв су доназ д,,а смо nрихватипи 1

то епаеење, Субота у.в,ен уна,з.уЈе на ново стварање и нв живот

nо.све.hења, еветоети м 11ос.лушностиf! Моrуће је да нене tдржиt~ 1

суб·отуt као што ,су [е !Држали Јевреји у· 'Христово време, а д·а жив,и,
1~12:
 на начин но]и1 сведочи да не·ма. нинанвё уиутра.шњ.е веае са Хр·и.е~
то1м:~ Танав ~n,оназу}в да нема нинвнвог разумеа,:ања о зн,ачењу су.,
'1оот·е" Субо1т1а је знан лојал·ноiсти Богу.,. знан вернссти, 1.Држаm''
субо·ту, а. ·ие живет,и .посвеВ.е,н1м,~1 mивотом Т О, 6:и1 знаЧИЈID нао дв је
1
1

м,о,·rуће у и,сто време ·бити веран &о·гу М' невер1а~н1 .nојапа·н ·и нe.n1D ji&-, 1

лан.
Из ов.0 r· што сио овде нанели ви:ди-мо од нолиног је анаяења
1

,с.у10.ота аа нас хришћане последње х~ри-с:тове црнве, Нед.еља H &h~a 1

тог аначења, јер 1е она људо1i,а установа а ве бонеанснв, Субота Је

ва:жна јер нас ·подс е1iа. на Б,o.irra Створит,еља и на Његову су:верено· ст
1 1

над нама·: ]:1,одсећа нае ва Њега ноЈи је дУХ1 1и. иаји оченује о~ нае
обожавање у духу и, ·у истини, Подсећа нас на Њега нао на нашег
неёесног Оца ноји оченује д1а ее према свим .људима односимо нао
према бр,а·n~,и:; подсећа нас на Њега као нз моћног Отнупигеља иоЈи
је. Свој~ом ,m-р та,ом на, нрсту с.акм људ·има. омогући,01 спасење, свако­
1

мв иоји Г1а вером и понај,ањ.е м прима нао евог личног Сnаситељ1а;:

1
1

подсећа Н:1а.с. ма Б"О,rа нао на. оног који нас n,асвећуј е. Т()1 јест дова1~
1 1

ДИI у сипа~ еа ,CBDjOM ВОЉОМ 1П!ОД ус,позом да се МИ Н,а БD ,Жју ИИИЦ;И.•, 0 1

Јативу од.:азовемо ве,ром и љуfi1ављу., а .љубав анвчи АРВrов,ољну :п10.

спу,шност &оНtЈој воЈЬи, Њеrов,им за'n,а,вестима.•,
~ришћаи·ство данас требало би ~[а. cxsa-r.и в,еп.ино. авачење су:..
li:ot-e нао n1D:З,и;ва на nредањ·е.! &.o·ry и nаспуwнос.т~ Проп Dведници д1а.­ 1

нас м-ноrо говоре 01 0 правдању или праштању греха, апи не ис:rич:у

1

потребу посвећења, .живота. у сила-ду са Божј'ом вољом, што Је 1

д:онаs да см-о! авяста у Христу оправдани.

1

Не ·11ре 6;а 'Ме'WВТ!И еветновење оу'б'оте са леrализмом, Недо~5,ро"

1

намерни теолози, у 1намери 1да дис·нредwrују Ц1рнву адве1нт1исtа сед·

м.о,r дана ·и1111и вдвеитасте, ној':и држiе све Бо-mје авпоаеети, укључ"у-,
Јући и субо,ту. спомињу и:м Д;а, су пегаписта, Ј'1СЈ јест А8. уче rда св 1

др,Нiањем закона 'И суботе чевен епаеавв, Ови теолови нв n 0,зна,Ју 1

учењ.е ,адв ентиста. или намерно не m,ел е да га упознају~, јер им Је:

1 1

омилела већма лан1 него истина, Ад:аен-rмст-и не уче да се човек

спасава оним шм чини: ни еветновањем суб о!f·е. ни по;спушношti:у 1

осталим 'Ба11-tји.м вавовестима, нити добрим депима" Спасење је Хри ..

стово дело,~ 11Христос Је наша мудро·аr од Бота, оправ·д.ањ,еј посве-
""е-· - · - - - rr:.- - -
11 >Ње -и ,изu;ављења~
1
iil[-1. ~ Н,.о.рин[1анима
, ~ - · · · - - 1. t 3~- П оспуш,ност Б.-,о:·гу- и
1
-D
· _,)-
._.,._.
1
.i
1
-. - - ·· - - -

Његовим ваповеегима, обновљен њивот даро'М, Светога Духа и Б-о.m­

Је речи с:у' ро,д вере11 доказ: оn равдања .и знан: наше љу6'.а.ви nрем1а,
1

15-oryl! Иано се ми не сnа-с.ав,амо нашом nо-сл.уш:ношћу, већ оним ште

}е: Христос нен~ учинио ва нас на. нрстуЈ. и оним што Он данас 1

1.'7З
чин~~1 у намв даром Светога Д,уха и својом Ре~1ју - послушност Је
и д,анас уал,·ОВ спасења, нао шго [е био аа наше прародитеље у рају.
и анан наше љубав.
-
и и захвалности аа П1римљ,ено спасење у Х.рис.ту~ -

1 •ru:~
,_.k·aв·
· .. .:..· 1~u·
f'\. b
' .· o
· 1
Tlt...·a
WID S•
. · .a
' ·bbath
·1
s1g-n o-. f
. __,· ' -··-,.·· ;1
а
rU
·rAl u-·t·Jn,nah'i·nr!t·
·'-"
0
W ll~l§!li
[[iAl~tnil'S·t'l"V
['W~l~~i'l!.1_'.~J1·r Јцпв
: -
1
_g

19,ВЗ; ppli 4-7)

1'7:4
f :прави: хришћанин c.nym·,и Боrу свани дан, Ипан, ,служба но]iу·
rl'OGa,eћyje:м-o Богу у тону о5ичн11х дана сед·м:и·ц.rе разл·и:иује се о~,
слу-1н6е: cy1f:iOiTQM~ з·а·wто? Саанодневна. слу~к6,а Боrу Је служ'6iа у·
најој ,спас:и1е.љу дајемо одређено ме,сто до-и обављамо своје ева..,
ноднезне послове. Суботна сл1уж6а. у друrу руку. јесте служ6аi у
н,ојој Хри,ату пос:аећуЈем_9, и.зр:и,читу и неподељену паж.њ·у·~. Све еве­
товне послове пре!Н,ИЈЈ.ВМО 1да бисмо сву n,a:tИ'I-ЬY поеветияи Хриату·
иво нарочито цењеном госту,
Пренидање световних послова да бисм,01 се ставил,и на распо­
вагање Хр:и-с. ,у -nреfАставља већ у с еби ант 6,оirос11ужења;; Тиме д,о­
1

·н.азуЈема ,д,а. смо свесно одлу~ч:ил-и да славимо Бога у Његовом сав­

том дану~ Почивање или су61Dтни о:дмор ytofcљyiч:yJe и раааичите 1а~~­
тивносm 1н:01Је: су де,01 правог оввтнсвањв су6ат·е~.
Данас: се запан-а тенд енција да се одвоји боrослужење ,од
1

починка И'АИ одмор,аi воји Је, у ствари caдpliia:)i четврте ваповеети,

'Често се напомиње да нраћв радна с.едми·ца даје чов·еиу два :и:.nи
више сяободних дана, гево 1да ввповаст ,а одмарању није: више
топиио п римењива у nоrле,д,У' потреба савременог човена, Танвв по­
1

:rлед на дан одмора губи из вида чињеницу да Свето писмо д,ефи­

нише cyEkiтy не са.мо као д,аи и.оји Је АВТ 'LЈ,ов;ену за одмо,р (антро...
1

поцентрични починан), већ нао :Божји починаи (геоцентрични почи­

нан), Субота је д,ата човену (:М1арно 2., 27)1 али она припада. Ба ,rу 1

(2~ Мо],сиЈ,ева 20, 1 О; Марно 2, 2В),~ l~Седми .Ј.10 дан о,д.м,ор Госn:оду'
',.,агу
Б 1тв Dје.му/f- Амо, би субота 6ипа д.ата ·сама зато да аадовоњи
1

човенове фиаичве, друштвеt4е и еноиомсне потребв, онда 611 ена

з.аиста билв људсни празнин, ноји д,анаа не 6,11, имао наро•..1,иту 1а1,1;1"
ност. јер човен дан,вс. у раэ.;в.и]еним аемљвма расповвње са двв и
више СЛ'О Еiо,дн,их д.ана у седмици. Али центар суБотна·Г ,одмора :1iИје
1
човек, већ Бог: ,,,Седм.~1 је ~al-il субота, одмор, евет Гоеподу." (:2~,
М1D!Ј1С,Ијева 31 r 15; 1 в:~ 23. 25: 351 2; З~ ,М:01оијева, 23. З)
·s-ory није потребан одмор људских бића, 011, 1Нели д,,а људска
6ипа: п;риэнају и прихвате Њеr,о:ву власт, Њеrово управ,љв·ње над
њиховим mивотима и в·реr..,еио11,. Свесно посвећивање суб,от:ног· вре­
ме:н:а Б,оrу је си·мбоп човеновог потпуног о~азивањ,а Боrу 1и привна­
вања Његове власти и упра.вљ,ања над нмм и његовим вре.меном:~.
То 1'~ аит богослужење ноји се не исцр,n1љуЈе у Једном c:ary с~уж6. е.· 1

у цркви .. , већ ант ноЈ:и траје д·ввдесеr и четири сата. Танво потпуно,
посвећење Б,аrгу ни]е могуће эа време седмице над Је ·у,м обузет
мно
. ' . . r; · -_--м
,, 1и -·' vtwт·-н·им аахтеаима
_:ig ,.,,1 - t;I ••
.Л IFL 1, ' _. _. . .... ' . -.

Субота Јв лен и аашгитв о:д прекомерног рада, Има људи воји

ж·и1ве еамо за свој посао и мисле да Је њихов посао замена аа
Бо'i'иЈу· бригу и старање, Суботни џдмор,, ,своЈи-м стављањем грани-це·
раду.•. одр еђен је да су,збије и,анушења да се рад уздиmiе, нво нено
1

божанства~ Субота, нао: учи. да је :rocn,01A, ьо,г господар свег рад:а

који човек обавља У' тону с,едмице и 'У тону целог евог mивота1
Она мам звповеда да. обављемс ево] посао у тi:э:ну шест· дава нај­
боље што мо,жемо. али да се не у·зд,ам,0 у њега, Заштс,? з;,ато, што, 1
1

нрајњи циљ нашег ж,и,:вота није р,ад нво танав, већ наш починвн у
Бо~гу.i Суботни одмор Ј е си-м6ал: ове узвише,не чеаеноае суд.бине~
-
1

-
1

Он нае учи да рад ·у· т,ону швет дана HWl'iBЗИ своЈ циљ и своје ана-
чења у одмору седмо1:r ~ана. Овај ;времен·,с1iи одм.ор Је уједно 1пре~~
спина и: преr.цунус вечног одмора, ноји чена БожЈи наро,д ·на обнев-
љ~u,n,11 з--ем n.
,_ ~f,l U~I · •. · ·
.;lti.tl
;!1 Ul'\11,.

Дон су Једни у· 'И1 ~:нушењу да обож;,а,в,а,Ју Рё:!д, д,а 1-ни.а.е· само за

1

~-
Рад11 други rиду у д:руrу нрајносг: мисл1е само нан,о да се рааоноде,
н __',, ~.u пров.ед ·~1 џ 1uDA ЈЈ _-_.вр-_-. е·: м...е-~' Т·.аRВИМВ
-а- Н 'О д· fi -у
- - =-,пн-
---=---се.-,--, -се-. ,,- . . . рад
OiR'i'ћni=:
1 1
- - - -љ-.: IВн
. . Н"'ИЈ~-:,е- Ц11-~· -,-- ,ь. ср,
- ·af
.iД~
СТ(В,0 за постиаење циља - да ,ра-зонцца има чим да се плати,
1

Верујући да дон,опи,ца,. аабавњање ипи чан сам физич:ви. о~мо р 1 1

моrу' обновити исцрпљено тело, многи траже и троше новац Једино

на Dдмор и р,а.з10НDАУ' ноје обећавају светилишта нашег м:а1·,е.:ријали с~ 1

тичвог друџпва - 1фуд6алсни стадиони, плесне .дsоран1е.1,· рестора-

1ни~ 1и"д~ Танва донолица :и забаве привидно о,т~ипањаЈу ·ум,ор, апи
остављају -унутрашњу духоsн-у n·разнину ној-а вод~1 Још в,е,ћ10. Ј исцрп... 1

љен11ЈС-Т"И и непетости,
Пр.ааа обнова се постиже нада се душевне., физ:ичн.в и .духов"
н,е, номпоненте нашег би·ћа ,д,о·веду у снладно i единство~ Субот,а ј е· 1 1

cp,e~cmn no,мony ног Х,ристас обнавља склаА у,ма, тепа и, дуwе..

1:76
Оввј енпад и јединст.во постише се ~суботом помоћу дух.овиих д1а-­
рова и предности које нам ·n1ружа су6ота,1 п:оман-1ући на·м р;а р.аз·у.. ,
1

мемо смисао рада, слободног времена .и самог ~иивота.~

Назвпи смо 1да је субота дата нао успомена на. стварање, апи
и на отнупљење. Она Је и сиiмбол ноначнв обнове и починна ~~о.],и
Бог нуди У' Христу, наји је дошао да омогућ:и т·ај починан [М.,ат 0ј
1 1

11,, 28; Лу1на 41, 18 :21)~ Сим1бо.л је средства n·омоћу ког мож,ем 0 1

вером већ сада да искусимо реалност онога што симбол представ..,

љ,а,1 Суботни: одмор ,омогућује нам д.а вером већ сада иснусм~\\10
Христово де.:.ло обнове. Његов одмор отнупљења и будући одмор у·
Божјем царству. Н едељв нема тог аначвња. Эаштс? З,ато што свет­
ковање недеље нема библијског темеља, Недељу је црява усгшста­
вила прво нао дан богослуэнења, а тен иасније од четвртог вена,
I

и нво цвн ,0 дмора~ Данас је недеља углавном· аа многе хришћане

1

само дан рваоноде.

Хришћансно 60,rослуmењ1е обављало се у почетну no узору на

су_б.отно бсгоспуњење у синагояи. Христос и апосгояи посвћиаали
су богоспуыење у синагоги, Ов,аЈ њихов обичвЈ подупире· вредност
и важноС:Ј' ;за:Је~ничноr богоспужења, Вредност суботног богоспу..,
~нења зввиси велиним щелом од разумевања н,оје суд.еоници бого­
слу·жења ,и:м·а1ЈУ о томе шта чине и шта је. у ствари право богослу­
жење, Без овог разумевања
-
присуствовање
-
~ее,дмичном 6оrослужв-
њу можв постати n.ун.а формалност.
Прва Јв уло.га еуботног боrослу~нења сла1в:љење. и вели,чањ е
1 1

аоN-1.јих вепи1 ч:а.нствени.х дел.а~ Славити значи су д·е,повати у заједни.ч­

1

ноЈ радости ноја проистиче из необичних остварења, из необичних

успеха. Студенти" славе дан АИnлом·ирања; н:а,rЈод који ее у т,ону·
рата борио эа своЈу сло6QАУ слав'1 дан победе, дан оеяобођења.
Н;а;.д Је нени внвчајан подухааг приведен успеШН'О свом нраЈуr при­
родна је човенова тежња да подели радост тог д~о rађаја са друr,и~
1

ма~ Суботно боrослу,~нење Је прилива нед се хришћани 0 нупљају да 1

славе и да се раду·)у' над Бо:~кЈим вепиним д_вп.има: над чуд.ес:ни1м1

Бо,mј'им дел1,ом стварања, на;д, Његовим славн,им делом отнупљења
и над мно·rо бrр0Јним: •,м,анифестацијама Његове етапне љ.у6ави и б;РИ··
1

ге, Опављење Боmје силе, МiУ'дрDсти ,и: љубави ,м1 Његових величан­
егвених д,еп1а, верници израж,ав.ају у оуботном ,6·огослуt1'iењу .Аухо1в-
НИ'М,·п,есмама,, ,музичким инструм,ен1им,а, молитвама захваn11~11011с1·и као
и св,о,Ј,им даровима. Сља·в,ље.њ·е Божје д,оброте и МИЈ1·ости еачињава
темељ, сваког 11равог 1боrо.олуж,е,ња (Псал.ам. 92, 1-5. 12-1 6].,
1

Субота нам nружа. време и разлог за слављење и ,обо~њавање

Бога, Она. нас, нао ,симбопt ув·е:н nодсећа ,д,а, је Бо·r створио чевена
савршеног, да у ХрисfУ омогућава свима спасење и да се Он за
нас стално брине. То је разлог да Га увен славимо, а су6,оту нам је
дво нао посебно време за .о.

Поучав:ање нво део 6оr·,ослуmења

Рен.ли смо .да Је пр-ва улоrа суботног бого,слуtнења сп:ављ.ењв
'&:or.a абог Његових вели.чанст.ве·них делаф алв суботно Go·rocnya<et-ьe
је такође и време за щоу"авање у Божјим откривењима. Поучавање
има аа циљ ,да, нам огкри]в Б,,онtји план и Његову вољу за НЗ'Ш
живот.
Свако право б-оr~оспужење ноје nос:в.ећујамо Богу и у а бичним 1

данима, проучавање Божје речи и молитва, помаже нам да боље

у:поз:намо Б,оrа 41 њ,е:rову вољу у nor.neдy нашег живота. Међутим,
суботно Боrос111ужење пружа нам богатије t1скуство Бшијеr откри­
вења. Эашт,о? З,ато што је Бог обећао да ће евојом пос:'већуЈућом
nр,исуrношћу бити на нарочит начин усред свога народа тог дана,
Субо,тни одмор пруж,а нам посебну прил.и1ну да личним про,учав,ањем,
Бон1;]е речи нао и 1н.ал.е:нтив.н·им лрсоуч:.авање,м у црнви и1,снусимо
дубље отнривење Божје природе и Његових мияоставих намера. У
сmуж.би поучавања 6,о~нјим отнривењима,, нао делу суботног бого­
спу:н1.вњаt важну фуннцију игра проповеднан, јер посред С!ЈВОМ њ.е, ..,
1

говог проповедања Боr еаопштава и отнрива свом народу знање ,0

1

1с,вr01јим1 спасоносним намерама и своју· вољу у nоrледу њиховог

~иив,ота.~
На основу· свега што смо, до сада иаавли м<)НiеМа занључит,и
д·а. ,с,у· и одмо,р, -и
601i0 cnymeњe.. саставни д:елови службе н.оју посве..
1

ћује,мо Богу· субото·м,.. Сам чин одмарања или почивања r;;уботом

пред, ставља неформален апи значајан чин богослу11iеЊ:а1 1н,о, Ји,м вер­
1

нин. иэражавв своје предање Богу 0,1~:::~е·ћаЈући боmанони одмор У'

1

авом жи·вотуЕ Ова] одмо,р ил-и почивањв омогућују вврнину да у

1

зај,,е,1дничном 6оrосл1уже·Њ1/ слави Господе за Његова добра и за.

Њ,е,rову етвпну љубав~ и бриговоћство. Танво слављење Ја1.;1а и пра­
дуfi,љуЈе човеново анање о Богу и. Његово] 1ЗОЉ:И1, nр1i~О.·Бр. а.mавајући;
1

га еве више у Слику· по мојој је у почетну човен био створен, и

припрема га. за радоснију и ·у 0.nешнију службу в:л1и1ж:њима и за не-
1

6 есне цар ство,

Субiот,а [е одређена д.а н.ам nом,о.r;не д,а поновно ус:поста1sкм,о
снвад и јед,инотво нашег цепонупног бића, Она нас оспособљава
1

да уrврдИ':МD ре,.дос.пед приоритета. Сванодневни различити послови

каЈе обављемо довода нас у , ианушењ,е да гле~:а,м:,о,
1
на м:ат,еријап:на
ствари нао иа. приоритетне, нао на н~јв.ишу вредност. Често емо
голино ;зауз ети материЈалм~-r11м ~стварима и бриг,ама да су· наше ду..
1

ховне потребе помрачене и аанемарене. Међут1им. субота нам по..

маже да се ослободимо ропства мат-ериЈализму и да тежимо за,
ду~ов,ним вредностима и еднооима. На. 1:аЈ начин, утврђивањем ре­
доследа припригвга, дајући прво место духовном •. обнавља се снлад
,1 јединство нашег бића.
Суботни одмор .и суботно богослуњење омогућују нам морал-...
ну и духов.ну [обнову. У суботу се псвлачимо из. саанидашње жур1-
6е живота да бисмо испитали прошли, садашњи ,и будући моралнiИ
правац свог живота.~ Уаимамо времена да утврдимо своје циљеве,
nо·буде и ставове према Богу·~ људ14ма, нама самима и поспу,
Субота, нае подсећа д,а :1,1ам је Христос донео опроштење ду,. ,
гова, тано да. се може:мо радовати у духовној слободи, Ослобођени
Христовом ми1Ј1.t)·Шћ'У од етрахова и нривицв прошлих неуспеха, МЈЈ.•
н1е1,мо себи да постввимо нове циљеве свесни да нам божансна
сила и присутност Оветог Дух:а 1~аранту,ју њихово достиаање,
Суб,от,а је: Богом одређена да з.а,д;0в.ољи човенову потребу за.
дуб;љом духовном везом са Богом, Нво симбол Божје:г завета i~
1

Његове спремности да благослови сво] народ, својом присугнош...,

ћу!i субота поаива вернина 1д,а у·сnостави нарочит духовни однос са
Богом, Пророци признају и нагпашавеју ову ва,ж.ну фуннцију суботе
у помагању народу да стенне .и о;држ,и жиsу заЈедни.цу са Богом,
Н.ад Је Израиљ, пошао путем стпада, Господ му· пренс прерана ,Jle!-·
зе:ниља упућуЈе позив: •. Суб,о·т1е моје еветнујте!" Зашто? t1,да знате
д.а сам Ја Господ Бог ваш," '(,Језениљ :20. 12~ .20) Тано и пророа
И,с а:ија позива Иараиљце да .прозову суботу' :м·и·.nи'н,омi\ то јест
1

- -· -

даном у номе ће трањити ,дух,а,вно задовољ·ств,01 у вези 1Са Богом

радије него себична м:атери:Јапна ужив,ањз [И1са:1ија вв,
1 З).. Т 0 }е:,., 1

У ствари, иавор духовне обнове иају Боr пруж,,а свом народу пре"
но суботе~
Субоrа нао дан посвећен Богу има, дан:1.11е· нарочито важну
1,

УЛiо,гу У живоrу хришћанина н·оји Је св,етнуј,е ва иеправан начин,

•
 пруига гштрвбан одмор нао и време за богоелуњвње и раз..
Она, му
мишљење. Оиа нам Ј:е: .,цата да се у њој сЈедин.имо у слављењу и
радовању над чу:деоним Бо1-н.јим 'дВЛО'М стварања, отиупљењв и Н1а;д.
МН С1 rобројним, манифеста,цијама Његове сталне љ,убави и бриге над
1 1

нашим живџтом. Дат,а нам је исто тано 1д:а у њој етичвмо ~дубље пс­
знање о Б,0 rу· и Његов.ој вољи путем проповедане речи 'У' Божјем
1

до,му нао и путем личног проучавања: дата нам је, да у њ,,СЈ:ј иснус·и. ..
мо Б_ оњјв. опроштење,
- -
да осетимо Б- ошЈу
-~ присутност, дв иаоштримо
своју моралну свест, утврдимо, приоритете и обновимо своје пр1 0...
дање и посвећење Боrу приrtремајући нас за успешнију и радосни­
ју службу Богу 'И rблИЈНЈыима у евоие животу нао 'И: ва небесне
царство.

1~!11;81о...
 27~ глава,

х ришпвнсна верв није

'!;С, '~ t\
егоцентрична, Н'И,Ј" е усред,с,ре,Ј, ена на
себе, већ 1На друге,., Христос није дошао на ов"аЈ свет да би овда
унiивао ,жи1,ао1-. већ ~а би д.онео жив·о·т друrима.t Иi то њивот у иао-
16.иљу. вечни mив·от,1

Сvбот,.но време нам је! дато ,да ra падепимо са ~ругимв~ За

многе Је 1с:уба та у ,Христово време била дви у наме с,у настојали
1

да усавр ;ше себе и nоиs1ну' своју ЈilИчну праведност ааборављвјући

1

при томе J'l:,:yfi;aв и бригу за друге, 'Исус, Је жепео да с;.вој'им с1аВ;'РВ"

~,,,еницима 10tбЈасt~И право аначење и ЦИЉ1 суб1ОТ10. То је учинио сво­
Јим оздрввљењима ,изврш еним у суб,оrу~ Фиаичнв и душ1евна оздр а,в­
1 1

љења ко.Ј1а ~'е Ису·с извршио у суботу•. нано ,акуrних тано и хронич­
них бопеснина, дон1аз,ују да ј,е: Он 1Суботно време етавие у сп·уиt,6,у
еванђеља уч1иниеши субQт,:у· двном у номе Је д1е1лио благослов епа­
сења дру1ги:ма, (Јо,ван 9,4)~
Примери оздрављења ноја је Исус иааршио у суботу јQАн"а,.
душно П'ОНазуЈу 1да је Христос заступао суб1D,ту нао врвие у li.oмe
треба да славимо Бога не на пасиван 'Начин. не чинећи нашта, 11ан,01
Fi'Y-' то
""'-' . , у---
. а,: : и--,_ЧаЈавали
-5
. - :;
;о; -Ј'"esp~J-
-- · - -еi,!~и- ,~1:Ј,~н
--
rj на ЕIНiИВ8И
~~ .-. : ---: , · - - - - -
ЧИ1Н - д.- е
- , .-- ,- , -,- -
Н8, -- , - - - - --5--- -. .-
лима ДО _1рО1-
ЧИНОТВа, да 6;исмо удовољип1и љ,удс:ним потоебвмв. Пошто, Је иста..,
нао да је ,оУ'бота нечињена за добр об,ит љу~дlсних биhа (Мар,н, а ,211

27). Иа,ус је назвао, Себе .Гссподврвм суботе", каји ј,r,дини има

власт д,а. 1111.ро.1тумачи и о6Јас~ни нако треба схватити авион D еветво-

1 в1
вању суботе дв би Бог био прослављен :и да би то светковање било
човвну на благослов. Наион Христовог тврђења д.а је Он 11,iГ аспод.ар 1

суботе" следи оздрављiвње човена са сухом руном~ Овим оадравље­

њем ,је Исус речју и, iделом нагласио ху·манит.арну улогу суботе..
Ис.ус није поназво св1оју власт над су·бо-т,ом тиме што 6и1 суботу
у~~инуо. што би укинуо четврту заповест, већ тиме шта је поназао
и отнрио њ.ену праву yJ1ory -~ нао време у номе славимо :Бож;ју д.о"
броту и спасење тиме што у.зимамо времена да. чинимо .д;а~1Бро и д:а
nом:а~11емо друr·има да нађу пут спасења. (.Матеј 2, 12·: ·м.арно З, 4;
Луна 6, 9)~ Но су ти t1,др уrи' Н ојима. }е потребно посветити
1
1
1
бриrу и
љ:у·6;,ав у суботу? Та, еу чланови наше породице нао и чланови шире
људсне породице нор,tма Је потребна наша помоћ,

Сл·ун16а 11аш:1и,м ,бл:иж11,·ь~1има

Свано,днввни посао најчешће раџлрна члвнояе породице у·

рваличитим правцима: cynp·yr Ј1 супруга одлазо на свој посао R
деца у шнопу, Посао супруга често анrвЈ-~;ује да 1-1ю успе 1џ11 посвш ~1 1

потребну бриrу деци, а нема времена ни за супругу~ СуБот11и од"

·мор n·pyt-кa nородиц,1 nр·или1tу да се 11ађ е: ·11а 011у·п1у; n·ру1н 1а :Јој време
1 1

. за &0 ra, за СС'Ое и за дrpyre.

1

С.уб ота пружа врема и могућност да се: .с упру 1:н+юи,ци више

r1·р:и6iли1не ј вдно друm·ом
1 И' да учврст е· и1 оЈачај.у ~::воју 6р,а1tну везу-~
1

С·убо1а и бран иэрвњавају уз.в_јамну припадност: субота иэрашвва

припадање Богу. а бран припадање брачном другу (1. Мојсијева 2t
24; Матеј 19 5. 6:)~ Хришћански брачни пар 1,10Ји користи суботне
1
,

време да би- обновио своје припадање :и посвећење Богу, обновиће

Не и·збежно и своје припада: ье, једно другом .
1 1

Често бранови д:01-н.иве Бродолом абог неаденввтног споразуме­

ввњв измеђ.у брачних партнера. Субота пружа суnруt1ини:цима вре­
м1е и могу·ћност да се приблиње [едно друr,ом и да [едно дpyror
сл1ушаЈу. Дух слављења и величања Боrа због Његових Безбројних 1

,доб·р·о,чиис.та/ва мотивисаће с.уnружни.1-t:1е· да се несебично преда-ју

1

једно другом4, То се постиже на више начина: уз.вјамним размењи­

вањем мисли, брига, радости и дужности: заЈедtн1ч.ким шетњама у
природи и заЈедничним одмара:1-ъем. Ово ааједнично дру~нење ·GY·
:пр·ушнина које и-м ()МогуnуЈе суботно време оспособљава их да

182
 надвладају свано отуђивање проуарововано напетошћу ми1нуле сед"
мице· и ,д,а тано ис11-усе обновљено осећање је,ди:нства1 предања Б1 0"
гу и Једног дpiyroмt
GуБота nруж.а родитељима могућност да више времена ·у т,ом
да·НУ посвете својо] двци: да их реч1ју и примером поучавају пра­
вилном светновању суботе·Е !Родитељи наји н а,р исте су6о,у аа у:н:в~,
1
1

nр·е.ђив,ањrе.· д1ухав1101r васnttтањ:а св10Је деце ја.чају њих:~ову мора1.иу

С'вест и n;р1од у6љују њихово ·n:редање 1ьима :н:а1D1 родите•·има ·и & ory.
1
1

д..а б:и постигли оваЈ циљ, родитељи треба. да учин:е да су610 1·,а1

буде деци најмилији и најрадоснији д,ан~ Род-и1е,љ,и моrу то учинити

тиме што ће за ,c·yiEi;oтy припремити нарочиту храну. што ће еуботно
време посветити осим Госn а,ду и св0Јој1 деци,, више се с њима д1РУ'"·
1

жити, ићи 1G њим.а у шетњу и ом,огуhити св,оiјоЈ деци витивнести

ноје су у с;нладу са .субот.ним. одмором,

Сп,ужба бп.ит:њ.иr.,а - .део с·у16атв

~бота је дан ·у номе славимо Бога тиме што, уз~1мамо вр,еме..

•10 да понажемо љу,б.ав и бригу не само за нвшв Н'ајближе већ и еа
чланове шире људ:оне nор0!д,и1це liо1има је потребна наша помоћ,
Пророк Исаија описује др.аматичну слину ној~ом показује иана право
светновањв суботе пвлаэи израз у· ·бризи аа социјл,1-10 yrp10Hi1eJ1·e~,
Пророк повеаујв прави пост, ноЈи се састоји у· томе да, nrушт,ам,о 'На,
Gлободу потлачене ·И да поделимо хлеб СВО:Ј са гладнима l(ИС1В'ИЈа
1

58, 6~7Jri са правим сввтновањем суботе ноје с. е састоји у налаж·ењ~у

1 1

миlЈ1иие не у личним унiива::1-ь:има већ у Господу (Исаија. S.B, 134, 14)i,

·у Еванђе·љ·l-'тма је х-уманитарm-1:в y:J1ora суботе објашњена и наглашена
Христовим речима и делима.~
Славити суботу на правилан начин еначи поделити бл,агосn,ов,е·
тога дана. са .друf1има" ПрИ'пр·е·маЈупи храну аа суботу треба мисп.и:ти
и на могућег госта, Субота нам даје могућност да поделимо оброн
И пријатељство са м·огућим посетиоцем: да поиажемо љубав и бри"
1

ry према у·са.мљени11М и старим особама, нао и према сирочади, бо..

леенима и обесхрвбренима. У суботу· на.д осећамо на нарочит начин
присутносг и љубав БожЈ~i',. подстаннуги смо да узме.мо ервменв
нано би-смо својом посетом О б.радов1W11И боввсне, утеши.пи нгап..сене
1 1

и пружи·.пи савет :и, охрабрења онима нојима Је потребна помоћ,

Ована п,о,моћ ноју суботом :пружамо онима но Ји·ма Је потребна по"1

,.
t
моћ служи на славу Бо.rу а уЈе~дно обоrаћује наш духовнtи живот
осећањем радоста и задовољ ства,. нтада ће синути видело, тво]в 1

нао вора, и здравље ће твоје брзо процвасти." ('Ис,амја S'Вј 8]1

'Су6а11а м ренр·евцмја
Суб.1ота нам лру.жв и време за р1е1нр.в·ацију~ Реч нРОli:р1 еацијаt'
аначи поново с-т· в врање" или - обнввљвње" ОваЈ~ иараа nод·n1t" ,азу
_' , _ . _ ',, , , · _ ·, - JU!! ·, . - , . - · , · --ме~
) ., , , . . ~i ,_ _ _ , •. _ Е . -, 1,' ' _ _ .• , ..

ва внгивности tio}e имају циљ да поново створа или обнове внер­

гиЈу ,ноју смо •иотроши.nИ'1, У пр"етходно·м, поглављу разматрали ,см,о
могу1nности ноје нам су б ота nруж.а за обнову наших духовti'ИХ енер­ 1 1

rиЈа~ Ал-и субота нам 1nру1на ~, мо-r~ћност за обнпв.у фиаичиих снага,

Очито Је да овде нема формулв ноја би осигурала физичиу обнову
свано] особи, Ф взич к е потре бе појединих особа варирају према 1

њиховом дооу и професији. Д;ру·нчиЈе ,с.у физичне потребе и. жеље

једн:о~г дечана, а друн ч и·је старије особе. Д,рунчије су потребе зем"
1 1

љораднина •.а ,дру.нчије Једног с,пужбенина, наји је читаву седмицу

провео унутар четири аида. Овде нећемо да набрајамо автивности
ноје би бипе погодне за суба-тну ·Физичи-у ренреацију, већ само же­
лимо 1д.а истаннемо два општа нр,итеријум,а воји -и.ам могу помоћи да
изаберемо внтианости погодна аа суботн:у рвиреацију.
Прво, суботне ренревтивве ангивнести треба да су Христоцен­
тричне а не егоцентричне. Суба.том тр 1:1Б,а1 да славимо Бога аа Ње" 1

гова 1добрО'ЧИl-fства стварања и стнупљењв... Пророк Исаија истиче да

субогне актив;ности, не смеју да, имају ц:иљ да .~ ч ~11iи ма што Ј1е нама 1 1

драго" већ да тражимо ,iмилииу у Господу" (Исаи,ја 58, 13~ 14). Ове
1

антивн ости тог дана треба дв ~допринесу да више осећамо Бо111ј у

присутност а не да нас од ње удаљују·~
Д,руго, С);ботне аm-!'·rи:вности треба да, су рекреативне приреде,
да обflавља]у наше фиаичне, м,внталне ,и емоционалне енергије, При
таме не смемо да ааборавимо да ова су·ботна реирвација мора да
има духовне. нвапитвте војима се раапииу]е од обичних сввноднев­
них рекреација. Она представља сбнову ноју је: Бог иэвршио и
ноју 'ће остварити [ош у већој мери у :1-Нивоту свог народа"
На нрају ове главе питамо Се: шта с:убота може да, придонесе 1

у решавању хитних људсиих проблема нао што су осећање Божје

одсутности. осећање у·1с"амље~t·О СП'И и аанемаривање све већег броја. 1

еоџијално угрожени,х. у· данашњем св.ету'? Правилно ссетноввње су­ 1

боте знатно mри.доноси: решавању ових. проблема, Субот·а, пруњв

вв·рнiину исну,оrnо Божје, припутиоети, открива му увек ианова БОН{-
Ју милост и дoupoтyli' д;аје м·у потребно време ва размишљање и
унутрашњу 1 01 бно1ву, нао и при.л ину да се више ,приблинiИ члановима
1

своје породице и ~дру.гима но:Ј:има је, 'Потребна његова nомоћ}

1
9. B8iC chicн:chi, ор. alt. рр,. 194-2(14"
1
1

185
 28,~ глава

Обожаваоце правога Бога и истиисив поштоваоце Његовог

З,аноt,,а Бибпија често назива; 1,остатном1\ Танс се и у посявдњо]
нњиэи Библије. у Апонапипси или Отнривењу Јсвановом, Хриот ов,а 1

црнва последњег времена нааива .,iостатном жениног потомства

1~аји држ.и ааповести Б ож.је и, има сведочанство Исусово" (Отнри­
1

вењо 121, 17), Тај ,,.ост·атан" је последња сегмент ипи одевн Христо­
ве: свдмоструие новозаветне црнве, HD'ma је у Откривењу 'Представ­
љена с1iм60111ом седам црнввв: Ефвс, 1Смирнаt Пергам, Тијетира,
Сард, Филндсн1фија и, ,Л аодиноја ~ Ових седам ма.л сазијсиих црнввв,
trо_ј:има ј.е Исус пренс свог c.n:yre апостола Јована уnутио седам
ПОСЛ8'НИЦВ {'Ојт11рИВВ'I-Ьј е 2, 1_;31 22),f представљају цел,о.ну1гНiУ ново"
1

звветну Хрипгоау црН'ВУ у ~1)'0,111ом иеторијоном рвэвигну од1 Христо­

вог васнрсењв до Њвговог поновног дояасна. ,сва1iа од 1ИЈ< цриавв
представља једио доба тог развитиа, а, ЈТаади~rеја предст!а:в,ља пос...
педњв доба ипи последњи одеен Христове свдмоструке новоааввт­
ве, цркво. Ова црива последњег времена или црнва ,tос1,а1тна·· има
посебно пбепвжје по номе се разли'1, 1ује: од осталих L1\р 1нзва: она
1 1

др~~~-~и ааповести Бо~нје и има веру И'суса,ву (Огнривење 14, 12·]~

Исус ту џрнау назива нузан-им путем", t·tојим и,д,е., м.али, бро] људи,
за разлину о,д .лџироиог пута" војим ~и.,де велина мноштr:нЈ, [Еџапђе­
1

ље по Матеју 7. 13 ~ 1,41~ Они tiojи и,дУ' тим nyt,eм граде сво]е спа­
сење на .стени" ~ 'НО1Ј,а1 је сам Христос. и Његова поуздана прорвчна
Р,еч l[МатеЈ 7, 24. 2S;, 1. Нориићанима Э,, 1i 1; 2~ посланица Петрова
1 ;, 1:9~ 20),, за ра.зп:ину од оних ноЈи 'ИДУ широиим путем Ltt граде
своје спасење нв .лвсну", то јест ња људ'с,ним традицијамв, на људ..
сни,м обичајима и на људено] филозофији.
З.ар велина хришћанске црнвв не зидају на Сгени, ,о јест 1,1а
Х:ри,сту и на Његовс] поуадано] Реч и"Библији? У не:ни:м тачнамв
1

свог учења. и проповедања оне се више ослањају на традицију и

"

18' 6
1
 на људсни ауторитет него на, Боrа и ва Ње-rо:ву Реч. То са односа 1

из:м,еђу осгапог нв поштовање библиј,сноr дана одмора, - cy6D'T;Y't

Н'оју су те џрнве нал,устиле.., ослањајући се више ва људ_(аlи ауто:Р'И.н
~ неrо на Б_ј or·,a и на Њ
тет и 1р,а:диц;и]у ,_ .,,егову из, - повь"т
- - ри;ч· и-ту -з~ .-.• _· ~'..; ,., То.'
0 1
·

спу,жбени Пiредставн,ици немих од тих цриава иенрено 'Пр,изнаЈу~

Навешћу у прилоr томе: аанимљиво иснуство Ралфа Неспера
('Ralph 'В~ Ne.stlвr) младог човена моме је отац био протестант а
t

ма ј на натtоnн:иња. Ње·му је ЈедЈ1:ог· дана дошаа у рун,е адвентисти:чн,и

1 1

часопис у номе јв прочитао [едан чланак о суботи, четврто] Б,ощ~о!ј

ааповести н.а 0 дану о.n:мора. Ово га је збунило [ер је до сада веро­
1 1

вао да је, недеља ·СЈА Боrа од-р,е:ђеи 1дан одмора. Обратио се своме
пр,о,поведни':ну са мол~бом да му из liиблије донаже нано је дошпо
до промене c,y6ore~ Неавдовшьан О'Д'Г,0 '1Заром.
1
обратио се 'Већем бро­
протестангених теологе, Њихови одговори су га
Ју· дРУгих 'УiГ~.Педних
Ти теолози нису мо·rли да наведу Н'И Један би~б"
Ја'Ш више :з,15.унили.
,r~ијс11и доиаа нојимби могли оправдати промену суботв у н~д,ељу~
Сам Рапф Нвспвр даље прича: нУсно,ро ме MD1J•ta звпитапа ианав
ме прпблвм 1мучи. Над сам јој рекао о чему св rради. она је усн:пи11-
нулв: Пршвстанти с.,у иеанапице! Ти треба да идеш мом 1;аТ[ЈЛИ,ч"
~~ом сввшгвнину. 0~1 'ће ти дат,1 првви одговор."
.Уговорила је састанак са својим, свештввином у црнви саетог
A:nojзi1j,a, у Вашингтону, Свештенин нас Је примио воли1iодуш11-10 и
упитао нвивв ме проблем мучи., Замолио сам га да ми објасни. ивно
је, дошло до промене суботе, четврте Божје эаповвсти. Он ми ]о
одговорио: Римоиатолична црива је променила суботу и успостави~
ла недељу нво празнин'. Дао сам му Б,иблију' и звмолио сам га ,да
ми из Б,ибпије дон,ан1е да ј;е црква имала власт да то учи1,1и~ Он
ми је вратио Б~11бли,Ју ренавши: .. Тога у Библији нема, То се из Биб-
11:и]е не мон,,е донаэаги '~ Эја1и м са,м га питао о нв уци о ,,1истилиwrу,
1

о обо1на1ва~-ь,у Мари:је и по}е,диних особа ноје ј,в црнва прогласила

свецима, п1 и.споаед01ьу греха ва ухо свешгеиину, о даnон,у опроста
или индулr·1енцијеЕ На сва ова питања он ј а одговорио: .Гогв у 1

Б·ибiлији нема, То се Библијом: не мо,mе дочаавти, Проблем над вас,

господине Неслер, јесте у томе што 'ВИ желите да следите учење
Б~1блиЈ е. ,а ми следимо тр,адициЈу'~"
1

ВМ'оЈ,а је мајна биља ,дубоко уз:иемирена,. Почела, Је да. про..

учавв Б'~б.111~1,Ју нају јој
је м,DЈ отац понлоиио нао свадбени дар-,. Пра...
читала јв ~целу Би,бл11Ју у ,,о,ну ,цевет М'ес,оци~ Годину дана насни]е
одлучила [е _да. постане члан цркве .оегвтнв' ~ ноја држи све Бо~нје
ааповесги и има е,,еру Ису1с,о, еу.. Овај свештенин, са своЈим иснре·ним
,·
10,7
одговором, помогао НiВ'М је да уnо знамо и·с,-·ину нанву нам Библија
1

отнрив,а: у Исусу Христу .. '• ·1

С·nоменути свештенин Био Је аутентични тумач. натоличвог
гледишта о суiб оти и недељи. Д,~ЈН. правсспавни и протестантсни теа...
1

лози настоје да доиан~у· нако су и·сус и апостоли променипи четврту

эаповвет эаменивши с;:уботу недељом, ри:монатоп1~tчни а·уrоритети
nризн,ају да се ова промена догодила n01д1 утмца.Је·м и влашћу црнве,
В,ећ ·у· четвртом вену 15.иснуп Еуз.еБ~1је Цеаврејсни каже: Свв што ~1,
1

1
је требало чинити у суботу, ми смо пренели на дан Г СЈ с.пю,дњи." 1 1

У свом чувеном делу 1,1,В е:р а наших ствцв", нардинап Гибонс: пише:
1
1

"'Ви мпжете прочитати Библију од Нњиге Постанка (Прве нњига

МоЈсиЈевв) да Апокалипсе (Отнривењв Јовановог) и нећете наћ,-1
1

в~1 [едан стих на основу нога биоте мо·гли .д.а эанључитв д.а Б:~16лија
эахтева светноввњв недеље, Библија. нвланге сввтнсвање суботв,
да..·и,~i~ н·,_.О-- ЈИ
~ · м·и. н.. ·иr~м'
l \,1
:, __ 1о- ;_П:
ј]и-нl!:! ·-~ с-.лави.
u!lд~' · - - п· и' ~--''!

П.р оре:ченв о.6.1~·ова ДВ'НВ одмор·а

1

.:эашто Бог и Њеrова Рвч -r1ол·аtиу толину вежност светиоввњу

1субо11е,? Зашто Је о-на ,и данас важна?
'Субота Је печат Б10~жјеr депа стварања. Она] је печат Божјег
ааиона Десет ааповести ~1ли Декалога .. Она је танођв пе1Ч·ВТ иој~-1м
Боr аапечаћава своје варне следбенин. 0 •. 1

Б,ожје дело стварања било јв довршено тви над је Бог седмог

данв престао да ствара 11 тај дан благсслоеио и посветио. Та,ј дан
6~10 јје, печат стварања и празнин рођења наше планете! и 1ни·вота
на В1,Ој.
Извеwт1а:ј о томе гласи: .Лвно се доврши небо и земља са
пвом војсном небесном, И сед.моr дана 'Бог доврши своје дело на:јв
учи1~н1~. И почину у се1д,МiИ дан од свега .дела н·о,Је учини~ И благо­
сяови Бог седми да.11 Иi посвети га, јер у тај дав nочиву од свег
дела свога н,аје учини." (1 ~ МоЈсиЈе~ва 2" 1-'З]
Сам Бог је у раЈу подигао Један споменин, споменин не од
намена, бетона или гвоњђа, већ споменин од 'Gр емеиа" Та] епоме­
1

нин ,д.ат је .Адаму нао представнину целог људсноr рода, Та] спо­
иенин tмож е да се упореди са светилиштем но]е човек моЈие да.
1

носи са собом нуда ,год, иде, Овај епоменин дат Је човену да га

·yaeti подсећа на његово поренпо, на Бога вао извор њивотв, нв
Боr,а1 нао Створигеља свемира 1~ сувереног Владара Неба и Земље~
но.ме дугуЈема љубвв, эахвалност, поштсвање и послушност..
1.~В.В
 Бог је насни]е, пошто је ослободио свој народ из египатеног
'ропства. обноаио ова] спомеяин. То је учинио четвртом авповешћу
Д_
-
в14алога !~:о,]а гласи: t.СећаЈ се дана од одм1ар ,а да га светнујеш.
1
.

шест rдака ради, и с.:в;ршуј све послове своје. ,д седми }е. д,а1-1 о:д . .
м ар Госпо,ду' Богу тв·оЈему·; тада немо] радити ниједнога посла, ·11и1
1

ти, ни син твој, ни н·11и твоја, ни. слуr!а твој, ни слушкиња твоја, ни
1

живинче твоје, ни странац ко,јiи ie међу вратима твојим, Јер је аа

шест дана rстворио Господ небо и земљу. море· и што је год у
њима: а у седми Аан почину: зато је благословио Господ дан о;ц
одмора и посветио га." (.2. Мој~сијев.а 20. 8-11 ),

Седми дан носи име ,су··бота. Ова реч долази од [вврејсне

речи »sab;a,t,c~: што значи одмор
1 ИЈ1 И
1
починак. "Седми Је дан субота,
одмор посвећен Господу'' t опомиње нас четврта Бож·ја ааповест..
Четврта ааповвст Је Је.д,и:на. заповест нојв на,м отнрива правог,
ж.:ивоr] свемогућег и с:tЈем.удрог Бога . 1.ноји је ење мудр а' створио и
11

иоји Је ,из·в,о,р сваног добра: номе д:уrуЈем-о постојање и животl 11

uоји. Је д. а,с:,01ан 1Ј.а Га обоњавамо. Нао епоменин иоји нас подсећа
1

на Створ,ит·ељ,а.. субота је эаштита од И'долопонлонст-в.а и· неверства.

и анан верности Створитељу. анан приаиаввњв Његове власти, Ње-
говог врховног ауторитета.
Субо·та. Је печат БоЖ'јеr звнонв. У сваном печату налазе: се
т~ри елемента: титула ипи име· органа ној~! из.,даЈе печат, његова
фуниција ·и· n,одруч}е· његовог управ.љ,ања или1 власти, Управо ова
три елемента се навазе у четврто] ааповести, ·ту се истиче ~~ме
·Б,о,~нје - Јахве ипи Господ: Његова фуниц иЈа - Створитељ: и
1

подручЈе • . :-· .еговог

,.њ - управљања, њ·
эегове влас:Т'И- ~ Нб
_е ,о, и ~-3 емљ.а.
Печат ув1е.н yлyliyj,,e на ауторитет од ноr потиче. Субот,е нао печат
упућује на Створит1еља. О,ни1 ~~оји су авпечаћени тим 'печатом. то
1

јест наји ~:.а. исправвн начин св,етиују суботу, настојећи да у њо]

учврсте 1:=-в~о1у заједницу са Богом, слављењем Бота јавним и приввт..
1

ним боrосау·ж,ењем и делима •доброчинства, n·ри:знаЈу тиме БоtнЈ~~

аугоритег и Њего,ву· власт, О :1;1и; се оматрају БоЈн'јим вла.. еништвом, 'И1
1

њима Је циљ да служе Б,оr,у и Њега проелаве.

И недеља је анан ип:и жиr. али она. у:пу·ћ]fје на љ.уд·сни аутори­
тет, Јер је она људ·сн.а ,а. не Бон{ј,а у станов.а~ Они ној и светиују .не..
1 1

дељу, ивно мн,оr~и тога нису свесни, не поноравају се Божјем ауто­

ритвту већ људсно·м~ Они следе тр,адицију. а. ме Библију.
;
••
 т
1
Суботу Бог назива, и ,.знаном посвећења" ~· .• С,у6оте мој' 0 свет­ 1

1
нујт,е ,1 ],ер су оне анан између мене ·и вас, да анатв да1 сам Ја
Господ ноји вас па,св,~е·ћујем/ (Језекиљ :20, 12; 2.. Мој,сијева. 31 •. 1

13 1''7)1
анан да је
Субота -је. двоструни анан. Са Божје стране она Је
~ело избављења и обновљења или посвећења Бонt}е дело. Са стра..
НВ ·ОНИХ НОјИ СВ&ТНУЈУ су џоту ОН·В
- -·.. 1-.-_1
Је знан ЊИХОВА~: .ве:рНО-СТИ и. ПО"
~--·-· -·1-·--:--·--::· ii; .,•• :-:-_·~·.

1
1
-.--,. 1111, -i·(r ·· ... ·-:---: -:-·- ·Ј· -- --.-

слушнссти 6ory нао свом: Створитељу и. Отнупитељу, Верност и, ло"

слушност Богу је темељ правог богоелужења. Без верности и по­
слушности Боrу евано богослужење је празна формалност.
На ове велине ветинв је модерно хришћанство эвборавипо.
Вера у Бога нао Створигеља }е вели:ним д,е,лом одбачена, Уместо
Створитеља природе 011бо~иава се природа нао бон-ансгво ... Често се
чуЈу речи: природа }е све 10 створива: нао да врирода има разум
моји: мотне да ствара планове ипи нацрте и по 'Њима ствара дела.
м.адеiрни човвн Је двификсвао природу, ,а одбацио Је Стверигеља
npиp,DдeF Он [е одбацио .Божји авнон - вечна начела праведности,
верности, моралне- чистоте или непорочности, исгинитоети и љуба­
ви. а прогласио Је себе врховним ааионом. Није· '1Ч'удо ш10 Је сав
свет аапао данас у тешну нризу~ Она јв· у првом реду последица
дух,0 вне кризе - презирања Б·оно1,јих заповести! но]в су 1д,вте за
1

човенову срећу, за његово садашње и вечно добро, Госп,а~ Је ва...

эво пр11е1{0 пророка 'Иса,~1ј,е: •• о д,а си пазио на ааповести моје! Мир
би тва:ј био нао рена, и, правда твоја нво валови морски." (Исаија
4В1 1::ВЈ Мир ,и, срећа су депо Правде, а правда је христос :и Његов
Зенон, ноји Христос С,војим Д)?tом .• пошто нам Је опростио грехе, 1

же,ли да уренiе у наша срца; и д,ар,ује нам сипу да живим а, 'У снла~у 1

с Њ1'ИМ.
Црнву .встатне" ноја др,;жи Ба~кје ааповести и веру и.а:у,с.о.ву је 1

Бог подигао нао унивврвални покрет са. Ц'И,љем да објави д~а,н:,ашњ,е,м,

свету' последњу Боtнју n,O·PYHY ми"лост:и 1и мира~ Ова је поруна у
Откривењу описана нао перуна тројице анђела, (Отиривење ·14,
6-1:2')1 Она има циљ да припреми Један народ аа Христов д'ру·rи до"'
nаз·В'Н' ,.,
1 _, : ~ · 1__ 1 _111!

З,,анимљ~ив.о је и значајно. да прва внћвосва вест повива наш

нарашта] на обожавање .и: поштовање Боrа Створитеља. [ј,·п.о,ил~о}1ите.
(:е Ономе иој и, је створио небо и земљуrм море и изворе водене!"
1

(Огнривење 14t 7) Ова је вест идентична, са: четвртом Б,~е1 :н~,јем за­ 1

повешћу. Суб,отна заповест је д,вта да нас увен подсећа на Ство"

ригања и на Његово велино де:ло стварања, оеяобоћењв 'И посвеће-
190
ња~ Друrим речима порука првог анђела нае позива на светновање
I

су601·е, ноју Ј е Бог подигао 'НаЈ101 споменик у спомен Себи и у Свој'у

1

сла1,,у·1
Вешћу ,друrог анђела Бог позива оне који ев још налазе У
нрилу отпалог хришћанства да гв напусте да нв б1и има1н1 удела у
ивани страшног Божеr с,уда, ,ноја. ће стићи .лан-1н.1е о·божава,оце (О·, . .
нривењв 14i, в~11)'i
Трећа анђеоска вест дефинише право богоспужење и повпа .
чи разлику између правог и ланеног богосвуигења. Право богослу .
1нењ,е се темељи на послушности свим Бож.јим аепоаестима, а ла­
жно на спољно] побожности. Прави обоњаваоци имај:у Б,0 жЈи печат,
1

знан да прианају Бон-tју врховну власт, а лажни обо1иава·оци носе

печат или 1+н1и1r· силе ноја се усудила да промени БонtЈи прванин и
БQHij и аанон ~:д.ани.по 1·,25).
Обновитењсва мисија црнве ,,1ос·татна' описана Је и у књизи
1

прсрвна 'Исаије речима: ,.И 1аоји ће сазидати старе пустолине. 'И

подигнућеш темеље но1и ће стајати 01д нояенв до колена, и про­
аваћвш се: воји сваида раавапинв и· оправи путеве за насеље,"
(И саија 58,, 1 :2)1
Пром1ен,1ом ноју је: извршила црнвена хијерархија ,з,амениаши
Божји дан о:д.мо1ра људсном уетановом ·~ нед,е·,љом. учи,њена је у
Деиалоrу rn,уноrина~ Бог Је у c13, DJ01 рвчи предвиаео д,а
1
пе
у послед­
ње време Његов народ, Његова Црнва .лютатна" сазидати старо
раавапине, то јест уn.озориr,и свет на непроменљивост и важност
СВ,'ИЈ< Еожј:и:х. заповести, уиљу~1:у~Јући и суб~о.ту"

Прене пророна Јеремије Б,оr нам упућује позив: •.•Станите на

путовима 'И погледајте, и питајте эа старе стазе, који је пут д 0.~, 1

бар" па идите no Њ·ё'М-У i и: наћи ћете мир душиi својо], !'i' (Јер,ем:иј,а
в 1вэ·
,1 - -

Усред овог немирног и неспонојног света .м~,, ·мо.~немо наћи

мир и спонојство. П,од којим ,у,словом? ПоА усповом да за трен
станемо на нашем n·уту. Метафора из наведеног тенета нас позива
да аа трен птаиемо на. раскршћу путева, у лавиринту разних веро­
исповести неје данас постоје у свету, те да се добро распитамо
за старе Иlд'и исконене етаав, да иавидимо ноЈи. је пут прави да fiи....,
смо стигл:и иа жељеном циљ у·,1, Сигурн,а, је да нам Бог у својој Р,ечи
1

отнрива прави пут, Наше Је \да узмемо Б:ибл'ИЈУ у руне, Ј31а је про­
'Уча,вамо са Нiељом ~, молитвом да у,nоз,намо прави пут, да 6ИС'М!О
ишли њиме, то јест живели 'У iС:НЈЈЩЈ.У са Б-ошЈо·м вољом,
 Стари n1ут и прави пут но.ти~ нам Би1,6 .лија отирива ~ ,о Је вера
1
1

у Христа и предање Христу нао Једи:ни начин спасења, те послуш­

ност· 'Бож]~ј вољи нао темељ правог 60:га,служ е:ња и У·СЛО,В спасе­ 1

њв ., Сам Исус Је ренао: .. Неће свани но,ји Ми говори: .,:Гос.под,е!

Господе!' ући у царство небесно: но ноји чини по вољи оца мо"
јега ноји је на неfi1е-си1ма. (Маге] 7, 21)1 0

Исус нас поаива: .Ходите н; Мени, сви наји, сте умор.ни и на"
товарени. и Ја ћу вас од,морити. Узмите јарам Мој на себе ... ~ јер
Јарам је Мој бпаг и бреме је МоЈе ланс." (Матеј 11 t 28-30) Само
Христос моtне. да енинв са нас тешио брема греха, Он Је. моћан
- Изб;1а.в,итељ~ Он жели не само да евине еа нас тешио бре:м,е греха,
вно Га вером прихватимо нао свог личног Спаситвља. већ Је надар
да. нас ослободи и 0 д силе греха и обнови у нама свој пин., Обнов..,
1
1

љење у чоаену Бои-tјеr моралног пина, ... .....,. то Је .Је.Аини сиrурни п·ут
спасења. ·по.што нам Је опростио грехе, свинуо са нас. тешио бре­
ме, немир и rри~ну савести, Христос, својим Светим Д;ухом, по ..,
зива нас да узмемо на себе Његов јарав, ноји Је· благ. 1и Његово
брв,
- .. м··,.е, , ·к_u"11
..-.~iп,!.! ,,,me.· ·. -·пано ·:а-· т:п
џ _._., 1_ 1•u е· дра говољна
1 1, · н...,_,,._- поелмџност
:· -l .u. Ј ... " · v
_ ,_ .• ·•Њ . , · ..-.·.. · _.·_ вано-
· · еговом g,Q, ._
1

ну љубави. Ано св Хр;исту пр, едамо, ано се не противимо нежном 1

у11И,'Ц,а]у Бot1if:eг Духа., О н ће отворити наша срца, усад иfп;е, у њих

1
1

свој Занон и даће 1нам снаг,-у д,а живимо у ,с~кпаду са Њ,и1.м~ .Живот
у· сил:аду са Божјим ааповестима није ·узров спасења, већ доказ и
зн,а:1i; да смо примили спасење: вером 'И предањея Христу, наји је
Је,д1и: ни1 наш Спаситељ и Поср1 едник небесном престолу. Циљ наше
n.о.ал1·уLШfоGТИ1 Богу није да тиме заслунt имо спасење, већ да на тај 1

н,ачин nраслаоимо Бога,

И писац посланице Јевре~јима поаивв нас на потпуно предање
Хр,ист,у нао у,слов за. у:лажењ,е; у· прави џдмо,р д1уше" Пошто емо
пр•их:в.атили Христа нао евог Опасигеље и с Њим Његов одмор,
спремни смо да на прави начин све·rнуј~емо су16-отуt и,о}~а је симбол
Б.а,жј,ег починна, и д:а радосно испуњавамо све БошЈе авповести.
Пис.ац посланице Ј1&.в,рејима истиче да. још осга]е субот·н·и печинан 1

Бо.:нt;Јем НВР'Dд,У1 и t;H:O је ушао у тај починан, rи 10,ам П·ОЧ.ИВ,а ОД двла

св1,0·1Јји х., као 1И Боr шго је починуо ~од св,оЈих'\ Бог је починуо од
1

д1ела, својих у седми~ дан, и Б,ожја реч нас позива да 1П'10, мод1елу
или узору но)ји нам је Бог ·дао (Јевр0;јима 4·1 5; 1" Мојси}~ев.а. 2r 2~ З)1ј
и 1ми почивамо у исти дан (Је·в.рејима. ,41, 9 10)~ 1
~

Спасењ,е и вечни живот је највеће благо ноје Бо,r ,нели д,а

себи осигурамо у овом животу. наји је припремв за вечни живот.
Ису:с Је рвнао: .,,Јер наива је иориет човену ано сав свет .доб;.-~.Је. а

'19:2
души св~Јо:ј ~1ауди?t' (Матеј: 116,, 2'6) Спасење је дар Бож'Ји. у Ис-~·
Христу, ној1и примамо вером, а. послушност с1ви1м Бо.ж]им: ааповести­
:м,а је род праве христове вере, То је пут ноји води право] радосrи,t
м:ируt ,ср·е·ћи и вечном жи,вагrу ... Другог ·пута нема, Бог нас позива
да пођемо тим путем,

. .
,.

1
Ra'ipћ В. Nest!er, дп non.est prlest апd 1h10. Advent ћоре, дdven·t1в.t,
Rev·
- . 1e
- ·w l!!;il"P r 11
, · . · i" ~ . ( ,- ,g·aa
14
'""fl·--- - .. ~
1
·Eus,,eЫus, Com,:men·tari.a iп :P'sslmos 91. PG 2.з1, 1169-·t 17'2,,
ј Glbb1ans1 La foi de пов рёгев, Pa.ris, 1886.• р·,, НЈ7"
' М. r·опубић, Порука трсјице внћвпв из .Ап.оналипсе.: ·у ово] нњиаи
из.нвсе1,1а ј~ важност перуне ·тр,о,јице анђела из Апонавипсе за наше :вр·е·м е\ 1

1119·3
1 '- -:_ -~ '
 Садржај
Ограна
~. - 5
Предговор -

1 с·у·БоТА У СТАР о·м ЗАВЕТУ - ~

1
7

9
Поревло дана, одмар1а
Дви ноЈи је Боr благосл овио и посветио 1-4
Субота утемељена при, стварању - ....- ~ ..., ,.... 1. 9
26,
Значење суба-те успостављене у Едему
Четврта заповест - светвовање суботе ·- 29
Субота у време старозаветних пророни 35

- - 41
•.••.... 4-З
Исус 1,, субота 1 део ~ -=="·

Исус и субота ·11 део =-- 49

-
1
- -

христове [ављања поспа васнрсења -

-

- вв
;] '

Три иовоэаввтна тенета ~, nоре:нло недеље - - 63

72
Јерусапимсни сабор и субота - _, ..,., ....
А'ПО'l::тол Папве и су,ботD - - .., ..,,_ 76
8,I
Шта је Христос уни~mуо на нрсту? ·- -
Субот,в, у Посланици Јеврејима,
1
. 95
Хришћансна црн ва У' ,Јlерусалиму после '10. године 99

- - 102

Рим и поре.нло недеље - - - -· - - ~· -- 104

порекло ивдвље
Ант:иЈеврејс~iа пропаганда и -- - - 108,
116
Нулт Сунца и поренло недеље - - -==--

IV С'УБ,ОТА И НЕДЕЉА ТОКОМ1 столвьх --­ 124

Суi6от,а и недеља од :2-5. вена ---­ 126

Суб.;ота у Ег;ипту и Етиопији - 1З1

194
 Субота и недеља за време средњег вена 136
СуботD и недеља у Ј,\,оба реформације - 14,5
Субота и 1~1:·едеља у новије 1до'fја - ·- - 1S2

'V аньчвње. ТРА,ЈНА ВАЖНОСТ И СВЕТКОВАЊЕ СУБ ОТЕ 1

160
f - '
Теопошни т емељ суботе -
1 - 16:2
Значење 'И трајна в-ажнос:т ~суботе - - - 189
Светновање суботе нао слунiба Богу - 1
1 75
Светноввњв суботе нао служба ближ1њима
Црква .вствтна" и проречена обнова дана одмора
- 11В1
186,
1

,,
'1i9,5
 \

Адве~-:1т~1сти1..11,;а нњижара 11Преnородн

Београд, Божид.ара Аџи1}е 4
нЗнац~-, времена'' - Центар за и,стра.;нЈ-1ван~е Библ ије
Загреб, НраЈишна 14

од·rовдРд:
Проф. Томис.лав Стефановић

ЛЕНТ О Р: 1 1

Проф. Божидар Лазић

РЕЦ ЕН ЗЕНТИ:
1

M.r вс! Јован Лорвнцин

Mr всј. Јован. Михаљчи·n

. Ја мпа
Шт: . _, ·:
P-Q, П.НБ Цент.ар за производњу и n.рер-аду
папира и нартона
QQ,Y'P .Штампан"
Пр~~1лаз11и nyr Ада Хуј1и бр. 9. Београд
I