Еталонирање мерења коефицијента апсорпције врши се помоћу

оптички неутралних стаклених филтера уобичајено на три различите

таласне дужине са уобичајено три различита филтера (различитих
називних вредности коефицијента пропустљивости односно
коефицијената апсорпције). Бирају се најмање три таласне дужине тако
да покрију највећи део радног опсега таласних дужина апсорпционог
спектрофотометра, односно у договору или према захтеву странке.

За сваку од три таласне дужине ово испитивање обухвата испитивање

линеарности мерења апсорпције у односу на три вредности апсорпције
и њихове опсеге максималних дозвољених мерних несигурности.

Свака од девет серија мерења обухвата 10 појединачних мерења

апсорпције. Уколико се констатује да спектрофотометар понавља
измерене вредности, без расипања које би утицало на мерну
несигурност (што је често случај), поступак се може скратити.
Еталонирање мерења коефицијената апсорпције код
спектрофотометара са специфичним бирачима пропусног опсега
(филтери) врши се на таласним дужинама које су дефинисане датим
филтерима.

Еталонирање задате таласне дужине спектрофотометара

Еталонирање таласне дужине спектрофотометара може се извести

применом стаклених филтера или раствора са оштрим апсорпционим
минимумима-еталонима таласне дужине (холмијум оксид или
дидимијумски филтер).

Три различите максималне вредности коефицијента апсорпције се

бирају за испитивање: на малим, средњим и великим таласним
дужинама, тако да се прекрива највећи део спектра који је
употребљаван за дати спектрофотометар. Таласна дужина сваке од три
одабране максималне вредности мере се спектрофотомером 15 пута
(поступак се може скратити, аналогно као код мерења апсорбанце).

Спектрофотометром се снима апсорпциони спектар и уочава постоји ли

одступање добијених вредности максимума спектралног коефицијента
апсорпције на одређеној таласној дужини од "стварних" вредности које
се налазе у сертификату за поменуте еталоне таласне дужине.
Да би се повећала тачност, уколико је доступан извор зрачења
линијског спектра, на пример живина сијалица, и уколико се може брзо
поставити, може се применити, уместо референтних узорака, радних
еталона јединице таласне дужине.

Испитивање бирања таласне дужине није неопходно код

спектрофотометара који су предвиђени за употребу искључиво са
изворима зрачења линијског спектра.

Овакво испитивање бирања таласне дужине није применљиво код

спектрофотометара са специфичним бирачима пропусног опсега -
филтерима. Код ових спектрофотометара максимум таласне дужине и
њена вредност полуширине спектралне линије мора бити мерена
споља, спектрофотометром високе резолуције.

У ове сврхе филтрирани флукс, ако је неопходно, изводи се ван

испитиваног спектрофотометра или се цео сет пропусних филтера
одваја од спектрофотометра. Ако то није могуће, а у договору са
странком, код оваквих спектрофотометара (филтер фотометри),
еталонирање по таласној дужини се не врши, па се поступак
еталонирања код овог типа спектрофотометара своди на еталонирање
по апсорбанци.

3.3.3 Метода провере репродуцибилности мерења апсорпције и

заузимања таласне дужине апсорпционих спектрофотометара

Репродуцибилност мерења коефицијента апсорпције апсорпционих

спектрофотометара се изводи применом оптички неутралних стаклених
филтера. Репродуцибилност се испитује на једној таласној дужини и то
у принципу негде на средини опсега са номиналном вредношћу
коефицијента пропустљивости од 10%. Репродуцибилност се изводи у
временском интервалу од 24 часа и 48 часова.
Репродуцибилност мерења таласне дужине апсорпционих
спектрофотометара се може извести применом стаклених филтера или
раствора са оштрим апсорпционим минимумима-еталонима таласне
дужине, где се мерење одвија из две серије од по 15 мерења на таласној
дужини на средини опсега апсорпционог спектрофотометра.
Репродуцибилност се одређује за временске интервале од 24 часа и 48
часова.
Лажно зрачење

Погодном конструкцијом апсорпционих спектрофотометара може се

уклонити или експериментално одредити и кориговати овај утицај. Ово
испитивање се ради само према посебном захтеву. Да би се овај утицај
одредио у пракси, потребно је на оптички пут поставити одговарајуће
cut-off филтере. Мерење се изводи у односу на ваздух, тако што прво
одредимо сигнал са cut-off филтером и оптички неутралним филтером,
а потом без cut-off филтера. Одступања између добијених вредности
представља управо тај утицај лажног зрачења.
У зависности да ли апсорпциони спектрофотометри имају могућност да
софтверски прикупљају податке или не, могу се представити у
електронској форми или попунити постојећи образац који се налази у
одељку 4.3 овог документа.
Након завршеног еталонирања апсорпционог спектрофотометра
приступа се обради резултата мерења и анализи мерне несигурности.

- τ x представља вредност спектралног коефицијента пропустљивости;

- τ 0 представља вредност еталон филтера спектралног коефицијента
пропустљивости;
- e lz представља релативно одступање вредности спектралног
коефицијента пропустљивости апсорпционог спектрофотометра услед
утицаја лажног зрачења.
Комбинована стандардна мерна несигурност се добија као:

где су c i парцијални изводи функције (1):

c τ =∂ f /∂τ x =1
x

c τ =∂f /∂τ 0 =−1

0

c lz =∂ f /∂e lz =1
Расипање резултата мерења коефицијента спектралне
пропустљивости
Представља стандардну девијацију из серије од 10 узастопних
очитавања апсорпционог спектрофотометра и израчунава се из следеће
формуле:
 10

где је:
τx
u( τ x )=
√ ∑ ( τ xi−τ x )2
i=1
9 (4)

10
i
τ x =∑ ¿ ¿
i=1 -
10 средња вредност спектралног коефицијента
пропустљивости;
τ i - измерена вредност спектралног коефицијента пропустљивости.

1.1.1 Мерна несигурност спектралне пропустљивости еталон

филтера

Мерна несигурност која потиче од еталон филтера директно се

преузима из сертификата о еталонирању еталон филтера и то посебно
за сваки филтер. Мерна несигурност је представљена у релативном
облику у односу на мерену вредност.
Мерна несигурност услед утицаја лажног односа зрачења

Представља стандардну девијацију (расипање резултата) из серије од

10 узастопних очитавања апсорпционог спектрофотометра резултата
добијених само са узорком ue (једначина 5.), а потом се одређује
стандардна девијација из серије од 10 мерења са узорком и cut-off
филтером (једначина 6.).

10

где је:
τe
u( τ e )=
√ ∑ ( τ ei−τ e )2
i=1
9 (5)

10
i
τ e =∑ ¿ ¿
i=1 10 средња вредност еталон филтера спектралног
коефицијента пропустљивости на одређеној таласној дужини;
τ ei - појединачна вредност мерења еталон филтра.
где је:
10 τe
icutoff
τ ecutoff =∑ ¿ ¿
i=1 средња вредност спектралног коефицијента
10
пропустљивости на одређеној таласној дужини еталон филтера заједно
са cut-off филтером;
 τ ei -појединачна вредност мерења спектралног коефицијента
пропустљивости еталон филтра заједно са cut-off филтером.
Типична вредност укупне мерне несигурности код мерења удела
лажног односа зрачења је u(τ ly )=0,01% , односно u(τ ly )=0,0001 по
апсорбанци, (k = 2).
3.4.4 Буџет мерне несигурности
Математички модел мерења таласне дужине

Код еталонирања апсорпционих спектрофотометара као резултат

мерења таласне дужине добија се одступање е и представљено је
следећим изразом:

e=λ x −λ0 (8)

где:
- λx представља вредност коју је заузео апсорпциони
спектрофотометар;
- λ0 представља вредност еталона таласне дужине (холмијум оксид);
Комбинована стандардна мерна несигурност се добија као:

u2c ( e )=c 2λ u2 ( λ x )+c 2λ u2 ( λ0 )

x 0 (9)
где су c i парцијални изводи функције (9):

c λ =∂ f /∂ λ x =1
x

c λ0=∂ f /∂ λ0 =−1
(10)
Све компоненте мерне несигурности изражене су у апсолутном облику,
у односу на измерену вредност спектралног коефицијента
пропустљивости.
3.4.6 Расипање резултата мерења таласне дужине
Представља стандардну девијацију из серије од 10 узастопних
очитавања таласне дужине апсорпционог спектрофотометра и
израчунава се из следеће формуле:
15

где је:
u( λ x )=
√ ∑ ( λ xi−λ x )2
i=1
9 (4)
 10 λx
i
λ x =∑ ¿ ¿
i=1 10 - средња вредност заузете таласне дужине;
λi - појединачна вредност заузимања таласне дужине
У зависности од ширине пропусног опсега и таласне дужине
апсорпционог спектрофотометра нека типична вредност мерне
несигурности услед расипања резултата мерења таласне дужине је
u( λ x )=0, 50
3.4.7 Мерна несигурност еталона таласне дужине
Мерна несигурност која потиче у току мерења од еталона таласне
дужине директно се преузима из сертификата о еталонирању еталон
филтера и то посебно за сваки филтер. Мерна несигурност је
представљена у апсолутном облику у односу на мерену вредност.
Типична вредност мерне несигурности за један филтер (одређене
таласне дужине и ширине пропусног опсега) износи uf =0 ,25 , (k = 2).

Метода еталонирања спектрофотометара за мерење

апсорбанце/пропустљивости

Еталонирање мерења коефицијента апсорпције врши се помоћу радних

раствора као средства поређења, при чему се нулто мерење ради у
односу на дестиловану воду. Вредности апсорбанце раствора се
добијају мерењем еталонским спектрофотометром, чиме се
еталонирање своди на поређење резултата мерења еталонираног
спектрофотометра са резултатима мерења еталонског
спектрофотометра.
Поређење се врши у року од 24 сата, у ком периоду се рачуна да је
раствор, као средство поређења, стабилан у оквиру дате мерне
несигурности. Еталонирање мерења коефицијената апсорпције код
спектрофотометара са специфицираним бирачима пропусног опсега
(филтери), што је најчешће случај код биохемијских
спектрофотометара, врши се на таласним дужинама које су дефинисане
датим филтерима, или према захтеву странке.
Свака серија мерења обухвата 10 појединачних мерења апсорпције.
Уколико се констатује да спектрофотометар понавља измерене
вредности, без расипања које би утицало на мерну несигурност (што је
често случај), поступак се може скретити.
.
 3.3.2 Еталонирање заузимања таласне дужине спектрофотометара

Еталонирање бирања таласне дужине није применљиво код

спектрофотометара са специфицчним бирачима пропусног опсега -
филтерима. Код ових спектрофотометара максимум таласне дужине и
њена вредност полуширине спектралне линије мора бити мерена
споља, спектрофотометром високе резолуције. У ове сврхе филтрирани
флукс, ако је неопходно, изводи се ван испитиваног спектрофотометра
или се цео сет пропусних филтера одваја од спектрофотометра. Ако то
није могуће, а у договору са странком, код оваквих спектрофотометара
(филтер фотометри), еталонирање по таласној дужини се не врши, па се
поступак еталонирања код овог типа спектрофотометара своди на
еталонирање по апсорбанци.

3.3.3 Метода провере репродуцибилности мерења апсорпције

Репродуцибилност мерења коефицијента апсорпције апсорпционих

спектрофотометара се изводи применом оптички неутралних стаклених
филтера. Репродуцибилност се испитује на једној таласној дужини.
Репродуцибилност се изводи у временском интервалу од 24 часа и 48
часова.
У зависности да ли апсорпциони спектрофотометри имају могућност да
софтверски прикупљају податке или не, могу се представити у
електронској форми или попунити постојећи образац који се налази у
одељку 4.3 овог документа.
Након завршеног еталонирања апсорпционог спектрофотометра
приступа се обради резултата мерења и анализи мерне несигурности.

1.1Анализа мерне несигурности и одређивање резултата мерења са

практичним примером
1.1.1 Математички модел мерења спектралног коефицијента
пропустљивости
Код еталонирања апсорпционих спектрофотометара као резултат
мерења спектралног коефицијента пропустљивости добија се
одступање е и представљено је следећим изразом:
e=τ x −τ 0 (1)
где:
- τ x представља вредност спектралног коефицијента пропустљивости;
- τ 0 представља вредност еталон филтера спектралног коефицијента
пропустљивости;
Комбинована стандардна мерна несигурност се добија као:

u2c ( e)=c 2τ x u2 (τ x )+c 2τ 0 u2 ( τ 0 )

(2)

где су c i парцијални изводи функције (1):

c τ =∂ f /∂τ x =1
x

c τ 0=∂f /∂τ 0 =−1

(3)
Све компоненте мерне несигурности изражене су у релативном облику,
у односу на измерену вредност спектралног коефицијента
пропустљивости. На тај начин, сви коефицијенти ci постају једнаки 1.
3.4.2 Расипање резултата мерења коефицијента спектралне
пропустљивости
Представља стандардну девијацију из серије од 10 узастопних
очитавања апсорпционог спектрофотометра и израчунава се из следеће
формуле:
10

где је:
τx
u( τ x )=
√ ∑ ( τ xi−τ x )2
i=1
9 (4)

10
i
τ x =∑ ¿ ¿
i=1 10- средња вредност спектралног коефицијента
пропустљивости;
τ i - измерена вредност спектралног коефицијента пропустљивости.
1.1.2 Мерна несигурност спектралне пропустљивости еталон
филтера
Мерна несигурност која потиче од еталон филтера, у овом случају
представља несигурност сакојом референтни раствор, као средство
поређења, репродукује вредност апсорбанце. Ова мерна сесигурност се
израчунава као
2 2 2 2 2
uc ( e )=c τ 24 u (τ 24 )+ c τ spf u (τ spf )
(5)
где је
u(τ spf ) - несигурност мерења еталонским спектрофотометром,
поѕната је иѕ уверења о еталонирању
u(τ 24 ) - несигурност која потиче од 24-о часовне стабилности
референтног раствора као средства поређења. Ова несигурност је
утврђена експерименталним путем као расипање резултата мерења у
току 24 сата (дато је у прилогу ове процедуре.
Као и у осталим случајевима коефицијенти c i су једнаки јединици

3.4.3 Буџет мерне несигурности