Professional Documents
Culture Documents
JEDNA
JEDNA
НА ДВА НАЧИНА
ије ретка појава да два уметника насликају исти мотив који на први поглед
изгледају готово истоветно. Колико год да личе једно на друго, она су
заправо два различита виђења истог мотива. Управо је мотив сеоског
огњишта из Јужне Србије подстакао двојицу наших великих сликара да крајем
19. века створе јединствена уметничка дела. Две оџаклије, које се данас налазе у
Народном музеју у Београду, не повезује само визуелна сличност и сликарско
мајсторство, већ и иста судбина настанка. Након Берлинског конгреса 1878.
године, Србија је од Турске повратила знатан део некадашње јужне области.
Својим живописним оријенталним изгледом, јужносрбијанске варошице или
„касабе” нарочито су биле примамљиве за радознале путнике какви су, између
осталог, били и сликари. Тако су се почетком осамдесетих година 19. века, дуж
градова Ниша, Лесковца, Врања и Пирота нашла и двојица младих српских
сликара, тек свршени ђаци уметничких академија, Ђорђе Крстић (1851–1907) и
Паја Јовановић (1859–1957).
Ко је где седео
Величање живота
Аутор:
Петар Петровић