27. mart 1941. http://www.27mart.com/main.php?

pages_id=3

Istorijski kontekst
Priprema puča
Izvršenje puča

Pokrovitelj

Knjige o 27. martu

Saznajte više...

- Vreme smaknuća bez suda i presude: Slučaj gospodina Vladislava Ribnikara - Kosta Dimitrijević

- Insert iz ТV emisije o knezu Pavlu (RTS, 2008)

- Izgnanstvo: Johanesburg, 1946

- Memoari patrijarha Gavrila

- Ekskluzivne fotografije: Knez Pavle u državnoj poseti Nemačkoj

- Dr Mirko Kosić - Odabrani tekstovi

- Dragoslav Đorđević: Na raskrsnici '41 (odlomci)

- Srpski kulturni klub

- 27. mart 1941.: Meteorološke prilike u Beogradu

- Okrugli sto 27 mart 1941: Knez Pavle u vihorima evropske politike (Beograd, 25-27.3.2003.)

Kraljevina Jugoslavija 1941. - Prof. dr Veljko Đurić Mišina

Budimo to što jesmo - Intervju sa Dragoslavom Đorđevićem (Kišobran, septembar 2007)

- Ivo Andrić o albanskom pitanju

- Govor kralja Petra II

- Petar II u depešama Titovih ambasadora

1 of 4 1.7.2010 1:14
27. mart 1941. http://www.27mart.com/main.php?pages_id=3

Događaj - Istorijski kontekst

27. mart 1941

ISTORIJSKI KONTEKST

U Balkanskim i u Prvom svetskom ratu Srbija je izgubila 1.511.415 ljudi, to jest, 28% od celokupnog stanovništva 1914. godine. Posle rata u Srbiji se našlo
500.000 ratne siročadi.

Srbija je u Jugoslaviju ušla bez tri petine svog narodnog bogatstva koje se pre 1914. cenilo na oko 11 milijardi dinara u zlatu.

Godine 1918. šteta naneta Srbiji je procenjena na 6 milijardi zlatnih franaka.

U novoj kraljevini SHS, od isplaćene ratne štete Srbija je bila izjednačena sa ostalim krajevima nove države; tako su Hrvatska i
Slavonija dobile 2.659 miliona zlatnih franaka, Slovenija 1.555 miliona, Bosna i Hercegovina 675.5 miliona, Dalmacija 695.5, a
Bačka i Banat - 110 miliona zlatnih franaka.

Iz ovih krajeva, za vreme Prvog svetskog rata, Austro-Ugarska je mobilisala preko 500 000 muškaraca koji su učestvovali u
ratnim operacijama protiv Srbije i za vreme rata i okupacije počinili nebrojena zverstva nad civilnim stanovništvom (np.
Beograd, Mačva i Toplica).

Uvid u štetu i cena koju je Srbija morala da prinese na oltar Ujedinjenja dovoljno govori koliko je tada tek započeta
jugoslovenska avantura za našu zemlju bila pogubna. Zato kao ruganje srpskom narodu i njegovim interesima danas izgleda
ona rečenica iz nesretne Niške deklaracije o ratnim ciljevima Kraljevine Srbije (24. nov. 1914.): «Sjajni uspeh koji ima da
kruniše ovo vojevanje, iskupiće obilato krvave žrtve koje današnji srpski naraštaj podnosi.»

Kraljevina SHS je preuzela obavezu da isplati dugove Crne Gore, kao i zajam za železnice u BiH, zatim dugove Austro-
Ugarske u iznosu od 130 miliona zlatnih kruna.
Aleksandar I Karađorđević
Pored toga, propala kruna (posle kapitulacije Austro-Ugarske), koja se u Beču i Trstu menjala po kursu: hiljadu kruna za jedan
dinar, u Kraljevini SHS menjana je po skandaloznom kursu od četiri krune za jedan dinar!

Marta 1919. prestala je da postoji srpska vojska! I srpska zastava je zamenjena novom. Sve slavom ovenčane ratne zastave srpske otišle su u muzej.
Zamenile su ih nove - trojedine!

Preko 2 500 bivših oficira Austro-Ugarske reaktivirano je i oni su postali komandni kadar nove vojske trojedinog naroda. Isto tako, 500 oficira crnogorske
vojske dobilo je viši čin i uključeno u sastav vojske Srba, Hrvata i Slovenaca.

II

Posle šestomesečnih rasprava u novoizabranoj Ustavotvornoj skupštini Kraljevine SHS, na Vidovdan 1921. godine, izglasan je novi Ustav. Na izbore za
Ustavotvornu skupštinu izašlo je 77% birača od ukupnog broja koji je bio 2.480.025. Poslanici koji su glasali za Ustav predstavljali su 752.740 glasača, što
čini 46,75% ili trećinu svih birača. Za Ustav je glasalo 233 poslanika, 35 je bilo protiv, 161 poslanik nije glasao.

Samo 11 hrvatskih poslanika je glasalo za Ustav, a Slovenci uopšte nisu glasali.

Ustav je izglasan sa većinom od svega 12 glasova.

Ta većina je dobijena glasovima muslimanskog kluba dr Mehmeda Spahe (od njegovih 24 poslanika neki su glasali pošto im je obećano povoljno rešenje po
pitanju begluka) i glasovima poslanika Džemijeta (Arnauta sa Kosova i Metohije) zato što im je obećana i docnije isplaćena novčana naknada. Ustav je
izglasan praktično samo srpskim glasovima i njime su Srbi, Hrvati i Slovenci proglašeni za JEDAN narod - TROJEDINI!

Stvaranju jugoslovenske države protivila se Engleska, Francuska i Italija. Engleska diplomatija je odmah zaigrala na kartu hrvatskog secesionizma. Italija je
takođe podržavala i pomagala Hrvate.

Još početkom 1919. Radićeva seljačka stranka je proklamovala: «Hrvatski građani ne priznaju tzv. Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, pod dinastijom
Karađorđevića, jer je ova kraljevina proglašena izvan Hrvatskoga sabora i bez svakog mandata hrvatskoga naroda».

Posle zbora u Zagrebu 1920. na zahtev Mačeka, zatražena je «Neutralna seljačka republika».

U martu mesecu 1919. godine, načelnik Štaba srpske Vrhovne komande veliki srpski vojskovodja - vojvoda Živojin Mišić je,
na zahtev Regenta Aleksandra obišao Hrvatsku i podneo izveštaj budućem kralju. Rekao je: «Jugoslovenstvo nije narodnost,
već ideologija. Jugoslovenstvo ne može da posluži kao temelj za izgradnju jedne realne državne celine, nego je to fiktivna ideja
za koju valja pripremiti teren i naraštaje koji su daleko od shvatanja jedne celine».

Iz razgovora sa hrvatskim političarima, književnicima, novinarima, sveštenicima, učiteljima i običnim ljudima, vojvoda Mišić je
shvatio da «je nastao čas da Hrvatska dobije svoju samostalnost i nezavisnost». Rekao je: «Svi oni jednako misle, to je svet za
sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš stvar je propala. Ništa se neće moći učiniti. To nisu ljudi na čiju se reč možeš
osloniti. To je najodvratnija fukara na svetu, koja se ne može zajaziti ničim što bi joj se ponudilo. Ja sam duboko uveren da se
mi sa njima nećemo usrećiti. Ti su ljudi, svi odreda, prozirni kao čaša, nezajažljivi, i u takvoj meri lažni i dvolični da sumnjam
da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi...»

Vojvoda je predložio da im se odmah da država, nezavisna samouprava «pa neka lome glavu kako znaju».

Savet vojvode Živojina Mišića regent Aleksandar je odbio. Vidovdanskim ustavom srpska dinastija Karađorđevića je postala - Vojvoda Živojin Mišić
jugoslovenska!

Teškoj unutrašnjoj situaciji treba dodati i pobunu Arnauta, nastavak rada Prizrenske lige, osnivanje 1918. godine Komiteta za narodnu odbranu u Skadru.
Prvi uspeh ove terorističke organizacije biće ubistvo Esad-paše, poznatog pobornika saradnje i prijateljstva Albanije i Srbije. Italija tada aktivno naoružava
Arnaute, šaljući im čak i svoje vojne instruktore. Među arnautskim vođama posebno su se svojom mržnjom prema Srbima i radom isticali: Avni Rustemi,

2 of 4 1.7.2010 1:14
27. mart 1941. http://www.27mart.com/main.php?pages_id=3

Hasan-beg Priština i Azem Bejta.

Sve ovo doprinelo je pogoršavanju prilika u Srbiji. Posle 1918. godine, na hiljadu srpskih seljaka jedan svega ima čitavo odelo, kod ostalih je to zakrpa do
zakrpe. Ceo opanak je, takođe, bila retkost. Posle rata, iz koga je izašao kao pobednik ovenčan slavom, srpski seljak leti ide u gaćama i košulji - bos. Posle
ujedinjenja, njegova situacija se pogoršala da gora nije mogla biti - zbog prezaduženosti!

U 1927. godini, srpski seljak grca u dugovima, a dodatno opterećenje su bili i porezi i kamate. Do 1932. godine, srpski
seljak je davao ¾ svog novčanog dohotka za ove obaveze, tako da je jednoj porodici, prema istraživanju Privilegovane
Agrarne banke ostajalo godišnje 394 dinara, to jest, dinar dnevno za kupovinu monopolskih i industrijskih predmeta, za
plaćanje crkvenih i školskih taksa, za troškove lečenja i za sve druge izdatke u gotovom novcu. Za stotine hiljada seljaka
u Srbiji cigareta je bila luksuz, a kupovina gasa za osvetljenje - čitav događaj u porodici.

Do 1930. godine, u Srbiji je 3.045 firmi otišlo na doboš, to jest, pod stečaj, u Hrvatskoj i Slavoniji samo 472, u Sloveniji i
Dalmaciji 436. Sva industrijalizacija u Srbiji je bila zakočena. Hrvatska i Slovenija su profitirale od prodaje svojih
industrijskih proizvoda u Srbiji po visokim cenama, dok je cena poljoprivrednih proizvoda srpskog seljaka bila niska i on
je trpeo štetu.

III

Kralj Aleksandar I u Narodnoj Po direktivi Kominterne, jugoslovenski komunisti su davali podršku arnautskom separatizmu koji je trebalo da bude
skupštini oglašava nov naziv ostvaren uz pomoć terora nad srpskim življem na Kosovu i Metohiji i u Južnoj Srbiji.
države: Kraljevina Jugoslavija je
rođena (3.oktobar 1929.) «Ustaša» - tzv. Hrvatski oslobodilački pokret, od svoga osnivanja u Gracu, 1919. godine, pod tutorstvom madžarske
revanšističke politike, aktivno je saradjivao sa Kosovskim komitetom za narodnu odbranu i sa makedonskim VMRO,
terorističkom organizacijom koja je uz pomoć terorizma težila pripajanju Južne Srbije Bugarskoj.

Od 1921. pa do 1929. godine, sedamnaest puta su padale vlade, a glavni razlog je bila nemogućnost sporazuma sa Hrvatima.
Kralj Aleksandar se mešao u politički život i sam je obarao i postavljao vlade. Put ka samovlašću utirao je doista vešto.

Kominterna je, 1924. objavila platformu za borbu protiv Jugoslavije. Rečeno je da su narodi Jugoslavije i nacionalne manjine
ugroženi od Srba, da je sam srpski narod hegemonistički. Kominterna je preko svojih agenata širila ocene da je jugoslovenska
država glavna imperijalistička snaga ne samo na Balkanu nego i u Evropi, da je Srbija okupirala Hrvatsku, Sloveniju i druge
jugoslovenske zemlje, a da je srpski narod onaj koji ugnjetava sve druge narode u Jugoslaviji. Komunistička partija
Jugoslavije, koja je od ubistva Milorada Draškovića u Delnicama, 21. jula 1921. godine, bila u ilegalnosti, prihvatila je sve
ocene Kominterne o srpskim narodu.

Radikalski poslanik iz Crne Gore Puniša Račić je 20. juna 1928. u skupštini ubio Pavla Radića i Đuru Basaričeka, a ranio
Ivana Pernara, Ivana Granđu i Stjepana Radića, koji će 8. avgusta, od posledica ranjavanja umreti.

6. januara 1929. godine kralj Aleksandar je ukinuo Ustav i uveo lični režim.

U godini uvođenja ličnog režima jedna od prvih mera bilo je donošenje zakona o nazivu i podeli Kraljevine na upravna Knez Pavle i kralj Aleksandar
područja.. 3. oktobra 1929. država je dobila naziv Kraljevina Jugoslavija i bila je podeljena na devet banovina. Uvodeći
samovlašće kralj Aleksandar je želeo da izmeni plemenske mentalitete trojedinog naroda. Uspostavio je jugoslovensku ideologiju: «integralno
jugoslovenstvo».

Posle 6. januara 1929. g. Komunistička partija Jugoslavije pozvala je narode na oružani ustanak obrazlažući da je kraljev
državni udar izvršen sa ciljem da bi se Jugoslavija pripremila za napad na Sovjetski Savez!
Okružni komitet KPJ za Srbiju je saopštio da se borba vodi za «srpsku sovjetsku republiku u savezu jugoslovenskih i
balkanskih sovjetskih republika».

Komunista Filip Filipović pozivao je narod Srbije na razbijanje Jugoslavije i davanje podrške formiranju posebnih država
od Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Srbije, Makedonije. Posle kongresa KPJ u Beču, 1926. godine, srpski komunisti su
prihvatili rezoluciju u kojoj je tvrđeno da su u Jugoslaviji potčinjene «Slovenija, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i
Herceg Novi: Ispraćaj kralja Vojvodina, a da su Srbi - potčinitelj u najširem smislu te reči.
Aleksandra I pred njegov polazak
u Marsej 6. oktobra 1934. - knez Partijski list «Proleter» (decembar 1932, broj 28) piše: «U posljednje vrijeme počinje da se širi, osobito u Lici i Sjevernoj
Pavle, kneginja Olga i kraljica Dalmaciji, ustaški pokret protiv srpskih okupatorskih vlasti. (...) Komunistička partija pozdravlja ustaški pokret ličkih i
Marija dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njegovu stranu. Dužnost je svih komunističkih organizacija i komunista da taj
pokret pomognu i predvode».

Od oktobra 1922. (čuvenog «marša na Rim» italijanskih fašista) «Duče» Benito Musolini vlada Italijom.

30. januara 1933. Adolf Hitler postaje kancelar Nemačke.

9. oktobra 1934. godine kralj Aleksandar je ubijen u Marselju tokom državne posete Francuskoj.

Petar i Pavle kraj kovčega kralja Aleksandra

Ubistvo su izvršile hrvatske ustaše na čelu sa Antom Pavelićem uz pomoć bugarskih terorista iz VMRO predvođenih Vančom Mihailovskim. Ubice su imale
podršku francuske policije i kasnije, u naivnom procesu atentatorima, francuskog sudstva.

3 of 4 1.7.2010 1:14
27. mart 1941. http://www.27mart.com/main.php?pages_id=3

Ispred Narodne skupštine posle polaganja zakletve

Kraljevski namesnici: Radenko Stanković,
knez Pavle i Ivo Perović

Mapa sajta
Copyright © 2008, 27. mart. All rights reserved.

4 of 4 1.7.2010 1:14