DATUM MESTO

RODJEN 29. decembar 1922 Grebenac

UMRO 5. januar 1991 Beograd

Vasile Vasko Popa jedan je od najpoznatijih pesnika na srpskom jeziku,

akademik.

Vasko Popa rođen je Grebencu kod Vršca. Osnovnu školu i gimnaziju završio
je u Vršcu. Posle toga upisao se na Filozofski fakultet u Beogradu. Studije
nastavlja u Bukureštu i Beču. Za vreme Drugog svetskog rata Popa je bio
zatvoren u nemačkom koncentracionom logoru u Zrenjaninu. Nakon
završetka rata diplomirao je na romanskoj grupi Filozofskog fakulteta u
Beogradu, 1949. godine.

Prve pesme objavljuje u listovima Književne novine i Borba. Njegova prva

zbirka pesama Kora iz 1953 godine uz pesme Miodraga Pavlovića smatra se
početkom srpske posleratne moderne poezije. Ta knjiga je pokrenula
rasprave književne javnosti i ostavila veliki uticaj na mlađe naraštaje
pesnika. U literarnoj atmosferi socrealističkog pevanja i pripovedanja, koji su
bili dirigovani dnevnim potrebama aktuelne političke ideologije, pojava Kore
delovala je kao radosno pesničko otkrovenje, ali još više kao šok. Radovala je
one koji su stremili modernom pesničkom izrazu i njegovom oslobađanju od
dogmi i recepata.

Njegova druga knjiga poezije, Nepočin polje, koja je objavljena 1956, imala
je četiri ciklusa pesama. Ciklus pod imenom Igre najčuveniji je od njih. Neke
od igara koje je Popa igrao su poznate, a neke su njegov vlastiti pronalazak,
kao što su igre Klina, Zavodnika, Svadbe, Ružokradice, Semena, Trule
kobile（preskakanje kozlića）跳山羊 Lovca, Pepela.

Od 1954. do 1979. godine Vasko Popa je radio kao urednik u izdavačkoj kući
Nolit u Beogradu.

Vasko Popa je jedan od najprevođenijih jugoslovenskih pesnika, a i sam je

prevodio sa francuskog jezika. 1972 godine izabran je za dopisnog člana
Srpske akademije nauka i umetnosti. Jedan je od osnivača Vojvođanske
akademije nauka i umetnosti (14.12.1979.) u Novom Sadu.

Vasko Popa je prvi dobitnik "Brankove nagrade" za poeziju, ustanovljene u

Sremskim Karlovcima u spomen na Branka Radičevića. Godine 1957. dobija
Zmajevu nagradu, 1968. Austrijsku državnu nagradu za evropsku literaturu,
1976. nagradu za poeziju "Branko Miljković", 1978. dodeljuje mu se nagrada
AVNOJ-a, a 1983. književna nagrada "Skender Kulenović".

Vasko Popa je umro u Beogradu 5. januara 1991. godine i sahranjen u Aleji

zaslužnih građana na Novom groblju.

Godine 1995., u Vršcu, ustanovljena je nagrada "Vasko Popa" za najbolju

knjigu pesama na srpskom jeziku i dodeljuje se svake godine na dan
pesnikovog rođenja, 29. juna.

Očiju Tvojih Da Nije

Daleko u nama 14
Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U slepom našem stanu.

Smeha tvoga da nema

Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali.

Slavuja tvojih da nije

Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle.

Ruku tvojih da nije

Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo.
Pesma je puna simbola
Oči pored sa nebom
Smeh ruši zidove koji simbolišu tamnicu, zatvor
Slavuj je glas, vrba simbol mladosti
Ruke poredi sa suncem, simboli života

Lirski subjekt
Očaran ljubavlju prema voljenoj osobi

Analiza pesme
Glavni motivi: oči, smeh, slavuji (glas, reči, govor),
ruke
Sporedni motivi: nebo, zidovi, vrbe i sunce.
Ovom kratkom ljubavnom pesmom Vasko Popa je rekao mnogo,
zato što ON koristi stilsku figuru simbol kao glavni način
izražavanja. Kad kaže: Očiju tvojih da nije - ne bi bilo NEBA, on
OČI ne poredi sa NEBOM po boji (nebo je, uglavnom, PLAVO) -
već misli na simboliku neba kao neograničenog prostora i
slobode što je kontrast malenom stanu, koji tako postaje
širok i prostran poput neba. SMEH, kao simbol veselja i
slobode, razbija dosadu svakodnevice i ruši ZIDOVE, koji su
simbol tamnice. Njene reči su i SLAVUJI, kao simbol umilnog
zvuka; na njihov prag dovode VRBE, koje sibolišu mladost i
nežnost. Naime, poznato je da slavuj peva svojoj dragani dok u
gnezdu leže piliće, pa je to istovremeno i simbol harmonije
porodičnog života. Ruke svoje voljene pesnik poredi sa SUNCEM,
koje je simbol, slobode i života. Ukratko rečeno lirski subjekt je
očaran ljubavlju prema svojoj ženi. To je osobito značajno za
njega, jer je uvek bolje voleti - nego biti voljen. Zato u pesmi nema
ni reči kako njegova voljena reaguje na ove izlive ljubavi.
Maslačak
Na ivici pločnika,(trotoar)
na kraju sveta,
žuto oko samoće.

Slepa stopala
sabijaju mu vrat
u kameni trbuh.肚子

Podzemni laktovi
teraju mu korenje
u crnicu neba.

Dignuta pseća noga

ruga mu se
prekuvanim pljuskom.

Obraduje ga jedino
beskućni pogled šetača
koji mu u krunici prenoći.

I tako
dogoreva pikavac 烟头
na donjoj usni nemoći
na kraju sveta.

usamljenost
Ugroženost / opasno mesto koje on ne voli
Teški uslovi za život
Pas mu se ruga
Beskućni pogled ga obraduje
pikavac( odbačenost)

Čovekova sudbina u gradu

Ciklus pesama Spisak iz zbirke Kora Vaska Pope je poetsko beleženje egzistencijalne
situacije, tragičnosti, gubljenja slobode kroz slikanje domaćih životinja, biljaka i
predmeta koje je čovek oblikovao svojom rukom. Sudbine svih njih su različite, ali su
svi oni neostvareni i tragični. I u pesmi Maslačak, iz ove zbirke ističe se tragika i
večni antagonizam u svetu.
U pesmi Maslačak slikovito je prikazan cvet koji živi u prostoru koji ga ugrožava,
"na ivici pločnika, na kraju sveta". Jedna sila ga stalno sabija u asfalt ispod koga je
proklijao, i tera mu korenje u "crnicu neba", odakle ga vraćaju "slepa stopala", zle
sile prostora i "sabijaju mu vrat u kameni trbuh". Uvek je na putu nekome ko ga može
zgaziti, ili iščupati. Izvrgnut je i ruglu, "dignuta pseća noga ruga mu se prokuvanim
pljuskom". Jedinu radost pružaju mu "beskućni pogledi šetača". U poslednjoj strofi
nagoveštava se kraj maslačka, "koji dogoreva na donjoj usni nemoći" na kraju sveta.
Maslačak se u pesmi opisuje kroz dve metafore. On je žuto oko samoće, i tako
postaje simbol samoće i usamljenosti. Ali je on i pikavac, odbačen, suvišan,
neupotrebljiv deo cigarete, i tako postaje simbol odbačenosti, suvišnosti i
iskorišćenosti. Maslačak deli čovekovu sudbinu u gradu, utamničen asfaltom i
betonom. Prostor u kome živi naglašava samoću, otuđenost savremenog sveta i
mnoge čovekove tegobe. Čovekova priroda ga tera među svet, u svoje egzistencijalno
okruženje, koje je hladno prema njemu, ali i podrugljivo.

Vasko Popa - Patka

 
Uvodna pesma ciklusa Spisak je Patka. Izdvojena iz prirodnog
ambijenta, u prašini, ona asocira na Bodlerovog glasovitog
"Albatrosa". Umesto vode, glatke kao ogledalo, u kojoj se "smeju
ribe"  javljaju se izmenjeni i nametnuti uslovi života. Patka je
stvorena da pliva, "ogledalo da ore", umesto toga ona se tromo i
nevešto vuče po prašini. Tako opisana patka je u isti mah tragična i
smešna. Obesmišljen je prostor oko nje kao i njeno trajanje u njemu
jer "Trska koja misli i onako će je stići" ("trska koja misli" je
Paskalova aluzija na čoveka). Patkino geganje po prašini je njen hod
po mukama ka neizbežnoj smrti.
 
Patka je metafora za čoveka. Prva strofa, slika patke na kopnu (gega
se prašinom). To je stanište koje nije prirodno za nju i zbog toga se
gega. Ovaj glagol gegati naglašava tromost njenog hoda i pokazuje da
se baš ne snalazi u novoj neprirodnoj sredini. U bokovima nosi nemir
voda, nastavlja se ponašati kao da je u vodi, jer je tako naučila
(navika).
 
Druga strofa, "Trska koja misli" ovo je preuzeo od Paskala jer je on
pridodavao krhkost i podložnost lomu. U ovoj strofi se patka i dalje
nastavlja gegati a akcenat je stavljen na nespretno geganje. Trska
koja misli je čovek, ona će je stići i vratiti u vodu, a pri tom i kazniti.
A na kopnu nikada neće biti kao ono što je u vodi.
 
Treća strofa, jednostavno povezivanje da za gusku nije hodanje nego
je za nju plivanje. Ogledala da ore znači da ona vidi sebe u vodi kad
pliva a ore ih jer ih blago zatalasava te stvara utisak pokreta ličeći na
oranicu. O ovoj pjesmi se može zaista dosta reći pogotovo o
metaforama patka, čovek, bog. Ova pesma je jako ekonomična
izrazom što je Popa primio od Nastasijevića i njegove poezije. Ovaj
izlazak patke na kopno može se povezati i sa izgnanstvom čoveka iz
raja, može se zaključiti da je patka u vodi bila u raju, a da se sad na
kopnu ne snalazi baš najbolje, isto tako kao i čovek. U ovoj pesmi se
mogu pronaći i drugi motivi kao što su osećaj odbačenosti,
usamljensoti, neadaptacije...
 
Patka je izdvojena iz prirodnog ambijenta: voda je zamenjena
prašinom. Njene želje su sputane pogrešnim mestom, njeno telo sanja
nemirne vode, a ne ubogo geganje po prašini u kojoj je zarobljena
njena sloboda. Njena tragedija je u "trsci koja misli", tj u čoveku...
"koja će je ionako stići" – simbolizuje njen kraj i bezizlaz iz te
zarobljeničke situacije.
________________
 
Vasko Popa - Patka
 
Gega se prašinom
U kojoj se ne smeju ribe
U bokovima svojim nosi
Nemir voda
 
Nespretna 笨拙的
Gega se polako
Trska koja misli 芦苇
Ionako će je stići
 
Nikada
Nikada neće umeti
Da hoda
Kao što je umela
Ogledala da ore.

Metafora za čoveka
Izdvojenost iz prirodnog okruženja, nije u vodi već u prašini
Paskal ,,trska koja misli’’
Patka nikada neće moći dobro da se snađe na kopnu

Čovek je usamljen, ne može da se snađe u svetu koji ga okružuje

Vasko Popa - Kora

 
Vasko Popa je predstavnik posleratne avangarde u srpskoj
književnosti. Zajedno sa Miodragom Pavlovićem, početkom pedesetih
godina, preokrenuo je smer srpskog pesništva. Zahvaljujući njima,
srpska poezija je dobila na ozbiljnosti i naglašenoj modernosti u
jeziku, tematici, u odnosu prema svetu i shvatanju pesništva ali, to je
nailazilo na nerazumevanje, otpor i oštru kritiku. To je poezija koja
ustaje protiv "kubikaške poezije" (poezije koja je stvarana na
gradilištima i slavila poduhvate). Ona ne želi ništa da idealizuje, da
slavi i pretvara u pevanje "meke i nežne atmosfere" kako bi sve bilo
po meri čitalaca i politike. Baš zbog toga što je Popina poezija bila
bunt i svojevrsni prevrat u srpskom pesništvu, ona je i bila negirana.
Tako kritičar Milan Bogdanović, koji ugađa ideologiji toga doba, piše
da je to vraćanje na "porušeni i u korov zarasli" futurizam i
nadrealizam, odvajanje poezije i od čoveka i od života, "prkošenje
besmislom" i čoveku i životu. Zbog toga je i Popin distih: "Konj /
Obično osam nogu ima..." označio kao apsurdnu sliku i najveći
pesnički besmisao jer se nije ni čulo ni videlo da konj ima osam nogu.
U tome nije prepoznat utisak koji konj ostavlja u trku na čoveka
posmatrača, odnosno "stvaralačka imaginacija koja vrši montažu
viđenog i od toga pravi moderno pesničko izricanje istine”.

 
KONJ
 
Obično
Osam nogu ima
Između vilica
Čovek mu se nastanio
Sa svoje četiri strane sveta
Tada je gubicu raskrvavio
Hteo je
Da pregrize tu stabljiku kukuruza
Davno je to bilo.
 
U očima lepim
Tuga mu se zatvorila
u krug
Jer drum kraja nema
A celu zemlju treba
Za sobom vući.
 
sudbina konja——čovek je ugrožen
Konj nije slobodan i ne može da beži
Tuga u očima, konj radi, a veličina tereta je ogromna—veliki pritisak
je na njegovim leđima
Radi ko konj.

Pokušaj da samostalno odgovoriš na sledeća pitanja:

 
(Pitanja su formulisana motivaciono i većina njih sadrži i odgovore.
Pokušaj da se samostalno i po redosledu odgovori na pitanja je ujedno
i najefikasniji način za pravilan pristup analizi)
 
- Obratite pažnju na formu pesme! Kakva je ona? Da li su stihovi
ujednačene dužine? Ima li znakova interpunkcije?
- Pre čitanja pesme razmislite o njenom nazivu! Kakav se sadržaj
pesme očekuje?
- Pažljivo i polako pročitajte pesmu više puta!
- Kakav je Popin konj? Možete li opisati njegov izgled? Da li je to
„običan" konj? Na šta Popa stavlja akcenat, šta želi da istakne?
- Pođimo od prvih stihova: zašto konj ima osam nogu? Šta Popa ovim
sugeriše?
- Razmislite na šta ukazuju stihovi „između vilica čovek mu se
nastanio sa svoje četiri strane sveta"? Kakav je taj čovek tako široko
nastanjen između vilica konja?
- Kakav je bio ishod otpora i kojom stilskom figurom je iskazan?
(naredni stihovi)
- Razmislite o simbolici „kruga"! U stihovima: „U očima lepim/Tuga
mu se zatvorila/U krug" na koji je način predsavljena tuga konja?
Kakva je ta tuga? Zašto je zatvorena u krug?
- Šta simbolizuju stihovi „Jer drum kraja nema"? Pokušaj da
preformulišeš ovaj stih! Čega je simbol beskrajni „drum"?
- Šta sugerišu poslednji stihovi: „A celu zemlju treba/Za sobom vući"?
Kako je predstavljen udes konja i veličina njegovog tereta?
- Da li je sudbina konja kojeg je čovek upregao slična čovekovoj
sudbini? Obrazloži!
- Razmisli o sličnosti i razlikama sudbine konja i čoveka! Da li je
sudbina konja ujedno i sudbina svih živih bića na zemlji? Obrazloži!
- Razmislite zašto naziv ciklusa iz kojeg je ova pesma glasi „Spisak"?
Ko upravlja predmetima sa „spiska"? Da li to ukazuje na to da je i
čovek na jednom univerzalnijem „spisku" samo jedan od predmeta
kojim se upravlja?
- Čega je sve simbol konj? Razmisli i navedi što preciznije formulacije!