EКОЛОГИЈА ИЛИ ОНКОЛОГИЈА

СТОП ИСТРАЖНИМ РАДЊАМА НА ПРОНАЛАЖЕЊУ ЛИТИЈУМА

- ЈАГОДИНА НЕЋЕ РУДНИК ЛИТИЈУМА -

Поводом информација да је Министарство рударства и енергетике дало рударској

компанији "Јадар Литијум" доо истражна права да се на територији града Јагодине
(Сиоковац, Деоница, Међуреч, Винорача, Драгоцвет, Ковачевац, Лозовик, Белица, Врба,
Слатина, Бунар, Шантаровац, Топола, Медојевац, Лукар, Јошанички Прњавор, Црнче,
Трнава, Бресје, Главинци, Драгошевац), врше истражне радње на проналажењу литијума и
других руда, наводим следеће чињенице које су доступне на интернету, а у циљу
благовременог информисања јавности.
Експлоатација литијума из руде јадарит, представља сложену процедуру вађења
руде и прераде у циљу екстракције литијума. Руде на нашим просторима садрже изразито
токсичне елементе, као што су арсен, жива и олово. Руда која би се вадила, након
уситњавања, третирала би се концентрованом сумпорном киселином на температури од
250 степени, што уједно чини и најризичнији део у поступку експлоатације литијума. За
овај поступак неопходно обезбедити велику количину воде и енергије.
У овом процесу трошиле би се огромне количине воде (и до 300 кубних метара
воде сваког сата), што би довело до пада нивоа подземних вода и потпуно угрозило
водоснабдевање сеоских домаћинстава и домаћих животиња, док би се загађена вода
испуштала у околне реке и потоке. Изливање отпадних вода у присуству арсена, живе и
олова, довело би до трајног загађења површинских и подземних вода, ваздуха и
земљишта. Третман агресивним киселинама производи отровне гасове, који се могу
ширити у радијусу од преко десет километара.
Паре агресивних киселина, које ће се користити за екстракцију литијума и његово
превођење у литијум карбонат (Li2CО3), делују разарајуће на дисајне органе и кожу људи,
домаћих и дивљих животиња; девастирају околну вегетацију (шуме, усеве, воће и поврће);
продиру у земљиште и воду и трајно уништавају читав екосистем. За спуштање
температуре процеса, најчешће се користи флуороводонична киселина (HF). За разарање
силикатне структуре која прожима јадарит, развијаће се екстремно токсични гас
силицијум флуорид (SiF4), који ће представљати стални ризик по здравље људи и
животиња, а за који не постоји никакво еколошко решење да се спречи његова емисија у
ваздух. Домет утицаја на загађење ваздуха може бити и више десетина километара, у
зависности од правца и брзине ветра којим ће се опасне материје разносити. То значи да
неће бити угрожена само наша општина.
На примеру планираног рудника литијума у околини Лознице, не постоје никакве
информације о томе како ће се поступати са јаловином и отпадним рудничким водама,
пре него што се упусте у реку. Изливања река, која се иначе дешавају за време великих
вода и приликом поплава, због климатских промена бити све чешћа. Загађене воде ће се
изливати у плодна поља и расејавати отрове на пољопривредно земљиште загађујући га
трајно, а такође ће продирати у подземне воде. Евентуалним проналажењем и
експлоатацијом литијума биле би угрожене реке у општини Јагодина, укључујући и
Велику Мораву. Подземне воде су главни ресурс пијаћих вода и њихово загађење је
практично трајно. Токсини са јаловишта разносиће се и улазиће у земљиште и водотокове,
па ће утицај загађења бити далекосежан.
 Становништво у околини рудника било би у обавези (и под притиском) да прода
своју земљу, имања и трајно се исели, што би угрозило њихову егзистенцију, довело до
траума и социоекономских и политичких проблема.
Реч је о врло опасној технологији која ће изазвати еколошку катастрофу, трајно
уништити природу целе општине Јагодина и погубно деловати на здравље становништва.
Мере заштите животне средине, из Студије процене утицаја на животну средину која би
била израђена, не би могле да се спроведу. Због врсте и обима загађења, не постоје
одговарајуће мере заштите, техничка и технолошка решења, која би могла да спрече
катастрофалне последице по животну средину.
Град Јагодина од експлоатације литијума неће имати никакве користи. Цена
литијум карбоната на глобалном тржишту расте, али то за Србију не значи ништа, јер ће
литијум бити у власништву компаније или неког другог коме компанија прода
експлоатационо право. Србији иде само рудна рента од 4%. Јагодина добија еколошку
катастрофу (загађену воду, ваздух, земљиште, храну) и нерешиве здравствене проблеме.
Због безначајне рудне ренте дошло би до трајног уништења природе и здравља
становништва.
Сви претходно наведени еколошки и здравствени проблеми који би настали
експлоатацијом литијума у супротности су са уставним правом грађана на здраву животну
средину, чл.74, а који гласи: "Свако има право на здраву животну средину и на
благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању; Свако, а посебно Република
Србија, одговоран је за заштиту животне средине; Свако је дужан да чува и побољшава
животну средину".
Држава има уставну обавезу (чл.97, 138) да обезбеди заштиту и унапређење
животне средине; заштиту биљног и животињског света; заштиту свих права грађана.
Такође, Уставни суд је у обавези (чл.167) да штити Устав и људска права; проверава
сагласност донетих закона, аката, склопљених уговора, са Уставом и уставним правима
грађана.
Наша земља се не сме привредно и економски развијати по цену загађивања
животне средине, уништавања природе и нарушавања здравља становништва.
Свако је, у домену својих деловања (институције и грађани), дужан да заштити
животну средину јер је то јавни интерес. Једино здрава животна средина обезбеђује здрав
и квалитетан живот свих нас. Загађена животна средина (вода, ваздух, земљиште, храна) је
сигуран пут до обољевања од најтежих болести и скраћења животног века становништва.
Устав Републике Србије мора да се поштује, а самим тим и право грађана на здраву
животну средину и јавно здравље које је ионако претрпело последице ратова, санкција,
бомбардовања и сада епидемије корона вируса. Живот и здравље становништва немају
цену и најважнији су ресурс једне државе.

Бобан Станковић, дипл.биолог