Анђела Дивљановић III6

Здравствено-васпитни рад у превенцији ХИВ-а

ХИВ је вирус који узрокује AIDS. ХИВ је вирус хумане

имунодефицијенције, назив је настао од скраћенице
енглеског назива "Human Immunodeficiency Virus"

Х – Human - значи људски: јер узрокује болест након

уласка у људски организам;

И – Immunodeficiency значи имунодефицијенција: јер вирус

узрокује дефицијенцију имуног система, тј. слабост и
неспособност одбрамбеног система организма који се бори
против различитих болести;

В – Вирус: узрочник болести је вирус, микроорганизам чија

је главна карактеристика да се не може самосталано
размножавати, тј. за размножавање искоришћава материјал
и енергију ћелије коју напада.

ХИВ припада породици Ретровируса, који након уласка у

људски организам напада специфичну врсту белих крвних
ћелија, Т - лимфоците, у њима се множи, уништава их и
поступно доводи до слабљења имунитета. Према
специфичним молекулима које се налазе на површини тих
ћелија, оне се називају још и CD4 ћелије.
Како вирус ХИВ - а оштећује организам?
Када путем оштећене коже, кроз слузнице или директним
уношењем (нпр. убод на иглу загађену заразним
материјалом) ХИВ уђе у тело, он улази у специфичну ћелију
имунолошког система, Т-лимфоцит и ту инфицирану ћелију
претвори у минијатурну фабрику која ствара велики број
копија вируса. Када унутар Т-лимфоцита настане велики
број нових вируса, он пуца, ослобађа мноштво вируса у
крвоток и пропада. Вируси улазе у нове Т - лимфоците и
процес се понавља. На тај начин ХИВ постепено уништава
све већи број Т-лимфоцита, што доводи до слабљења
имунитета и резултује појавом инфекција и одређених
малигних болести. Иако ХИВ примарно напада специфичне
ћелије имунолошког система, Т-лимфоците, он може
директно оштетити и неке друге ћелије у телу (нервне
ћелије, ћелије слузнице дигестивног система, итд.).
Две до четири недеље након уласка ХИВ-а у организам,
настаје акутна ХИВ инфекција која се може манифестовати
неспецифичним симптомима сличним грипу или
мононуклеози и који спонтано пролазе. Акутна ХИВ
инфекција тада прелази у фазу асимптоматске ХИВ
инфекције (ХИВ инфекција без симптома болести). Може
проћи десет и више година, а да ХИВ инфициране особе
немају симптоме болести, да изгледају и осећају се здраво.
Међутим за све то време, имуни систем постепено слаби, и
болест на крају прогредира у АИДС (узнапредовали
стадијум ХИВ инфекције). Прогресија у АИДС није код
свих ХИВ инфицираних особа једнака, код неких је период
од акутне ХИВ инфекције до АИДС - а краћи, а код неких
дужи. ХИВ такође директно оштећује ћелије невног система
чиме узрокује тешке неуролошке болести (ХИВ
енцефалопатија).

ПРЕНОСИ СЕ:
• Полним односом (вагиналним, аналним, или оралним ),
пољупцем се може пренети само ако постоји крварење у
устима, јер крвне ћелије садрже вирус. Уколико крварења
нема, пољубац није начин преношења.
• Са инфициране мајке на дете у току трудноће,порођаја или
током дојења. Ризик да се роди заражено дете је 30%.
• Путем заражене крви ( код интравенског узимања
наркотика коришћењем прибора за убризгавање дроге).
Ретко се може пренети нестерилним- крвљу
контаминираним пробором за : бријање,бушење ушију,
тетовирање, козметичке и педикирске услуге.

НЕ ПРЕНОСИ СЕ:
• Кашаљањем
• Кијањем
• Руковањем
• Пољупцем у образ
• Коришћењем истог тоалета, пешкира, чаша и прибора за
јело
• Боравком у истој просторији
• Пружањем прве помоћи (осим ако се не долази у директан
контакт са крвљу унесрећеног)
• Купањем у базену
• Убодом комарца
 AIDS

АИДС је скраћеница од енглеског назива "Aquired Immunod
eficiency Syndrome", који у преводу значи синдром стечене и
мунодефицијенције.

А – Aquired што значи  стечено: јер то је стање  које неко 

стиче  након инфекције ХИВ-ом; није стање које је
наследно, односно које се генетски преноси;

I- Immune односи се на имуни систем: јер утиче на 
имуни систем, тј. на специјализоване ћелије које се налазе у 
крви и које се боре против различитих страних тела и
микроорганизама (бактерија, гљивица, вируса);

D - deficiency значи дефицијенција: јер настаје слабост
имуног система  и одбрамбене снаге више немају 
способност ефикасне борбе против различитих страних 
тела и микроорганизама;

S - Syndrome значи синдром: 
јер означава скуп стања и знакова болести који су 
карактеристични за одређену болест; неко ко има АИДС 
може боловати од широког спектра различитих болести и
инфекција.

АИДС је крајњи и најтежи стадијум ХИВ инфекције

узрокован тешким оштећењем имуног система. АИДС је
заправо назив за скуп болести које се јављају као последица
слабљења имунитета човека који је инфициран ХИВ-ом.
Бројни микроорганизми с којима се човек свакодневно
суочава и успешно их свладава, код АИДС болесника
доводе до настанка широког спектра упалних болести, па
болесник на крају умре од инфекције узроковане
микроорганизмом (бактерије, вируса, гљивица, рикеција,
итд...) која за здраве људе не представља опасност.
Дијагноза АИДС-а се поставља на темељу броја Т -
лимфоцита (ЦД4 ћелија), као и присуства опортунистичких
инфекција и малигних болести које су појављују током ХИВ
инфекције

Постоји разлика између појмова ХИВ позитивна

особа и особа оболела од сиде. То су две повезане али
различите ствари, које се често погрешно поистовећују.
ХИВ позитивна особа је заражена вирусом (ХИВ-ом), али
то још увек не значи да има сиду. До појаве болести може
да прође временски период од две до десет година. ХИВ
позитивна особа може да изгледа потпуно здраво, способна
је за рад или било коју другу активност, попут здравих
појединаца.

СИМПТОМИ:
Светска здравствена организација је 1990. направила списак
симптома које је груписала и које сада лекари широм света
користе како би се јасно дефинисале фазе развоја
инфекције. Овај списак је обновљен 2005.

 Фаза I: ХИВ вирус се не може идентификовати и није

категорисан као узрочник сиде;
 Фаза II: појављују се минималне манифестације
инфекција респираторног тракта;
 Фаза III: долази до појаве напрасних и необјашњивих
симптома попут дијареје, (која обично траје дуже од
месец дана, што доводи до наглог губитка телесне
тежине), тешке бактеријске инфекције и/или плућне
туберкулозе;
 Фаза IV: јавља се токсоплазма мозга, гљивичне
инфекције респираторног
тракта и једњака (кандидијаза), Капошијев сарком итд.

Ризично понашање је специфични облик понашања за које

је доказано да повећава могућност за појаву специфичних
поремећаја здравља или болести. Према неким ауторима,
ризично понашање је последица својеврсног осећања
беспомоћности и врста компензације за конфликте који се
јављају у свакодневном животу.
Као најчешћи облици ризичног понашања, пре свега код
младих, препознати су:
непожељна нормативна понашања;[25]
ризична сексуална понашања;[26]
прекршајна и лакша делинквентна понашања;[27]
конзумирање психоактивних супстанци;[28]
агресивност испољена према другима;
аутоагресивност (самоповријеђивање, покушај суицида,
суицид);
тешка делинквенција.
ЗАШТИТА И ПРЕВЕНЦИЈА:
Не користити дроге било које врсте, јер свака дрога,
укључујући и такозване "лагане дроге", као и алкохол, утиче
на способност разборитог расуђивања и доводи до
непромишљених поступака.
Апстиненција, односно уздржавање од сексуалних односа
било које врсте је 100% сигурно сексуално понашање.
Једнако тако је узајамна веза двоје здравих сексуалних
партнера сигурно понашање, под условом да ни један од
партнера нема неко друго ризично понашање, нпр.
злоупотребу опојних дрога.
Они који су довољно зрели и желе ступити у сексуални
однос с особом за коју нису потпуно сигурни да није
заражена ХИВ - ом, свакако морају користити презервативе
при сваком сексуалном односу, од самог почетка до краја
сношаја. Презервативи су истовремено и заштита од
нежељене трудноће и од многих других, полно преносивих
болести.
Не подвргавати се инвазивним поступцима, нпр.
тетовирању, пирсингу, на непровереним местима, у којима
није гарантована стерилност инструмената.
Не долазити у директан контакт са крвљу других особа,
поготово преко оштећене коже или слузокоже.