Mat Ekon

Faculty of Economics, Finance and Administration
Miroslav Pavlović
Matematika
materijal za studente
Beograd, 2004.
2
SADRŽAJ 3
Sadržaj
1 Uvod 6
2 Skupovi i brojevi 7
2.1 Skupovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
2.2 Kardinalni broj skupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2.3 Skupovi brojeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
2.4 Skup R2 i koordinate tačaka u ravni . . . . . . . . . . . . . . . 17
3 Logaritmi 21
3.1 Stepen sa celim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
3.2 Stepen sa racionalnim eksponentom . . . . . . . . . . . . . . . 22
3.3 Logaritmi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
4 Kamatni račun 28
4.1 Procenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
4.2 Prosti kamatni račun. Aritmetički niz . . . . . . . . . . . . . . 30
4.3 Složeni kamatni račun. Geometrijski niz . . . . . . . . . . . . 33
4.4 Bernulijeva nejednakost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
4.5 Geometrijski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
4.6 Mesečno ukamaćivanje, itd. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
4.7 Neprekidno ukamaćivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
4.8 Krediti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
5 Funkcije 51
5.1 Pojam funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
5.2 Inverzna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
5.3 Grafici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
5.4 Tipovi realnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
6 Linearna i kvadratna funkcija 61

4 SADRŽAJ
6.1 Prava linija i linearna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

6.2 Sistem jednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64
6.3 Linearna nejednačina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66
6.4 Kvadratna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
6.5 Jednačina trećeg stepena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
7 Diferenciranje 73
7.1 Marginalna funkcija i izvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
7.2 Tangenta i nagib krive . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
7.3 Izvod kao trenutna brzina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
7.4 Izvodi elementarnih funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Tablica izvoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
7.5 Izvod složene funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
7.6 Logaritamski izvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
7.7 Izvodi višeg reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
7.8 Diferencijal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
7.9 Ekstremne vrednosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
7.10 Implicitno zadate funkcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
7.11 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
8 Integralni račun 101

8.1 Primitivna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
8.2 Računanje integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Tablica integrala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104
8.3 Odredjeni integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
9 Sistemi linearnih jednačina 116

9.1 Matrice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
9.2 Inverzna matrica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
9.3 Determinante . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
9.4 Input–Output analiza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
SADRŽAJ 5
9.5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130
10 Funkcije više promenljivih 132

6 1 UVOD
1 Uvod
b b
c
a a
b a b a
(a) (b)
7
2 Skupovi i brojevi
2.1 Skupovi
Skup je neuredjena kolekcija objekata, koji ze zovu elementi ili članovi skupa.
Ako skup ima konačan broj elemenata, onda možemo sastaviti njihov spisak,
npr.
(1) A = {2, 3, −1, 7}.
Redosled nije važan, dakle,
{2, 3, −1, 7} = {−1, 3, 2, 7}.
S druge strane, niz je takav spisak u kome je redosled važan; npr.
(2, 3, −1, 7) 6= (−1, 3, 2, 7).
Skup B je jednak skupu A ako ima iste elemente kao A. Na primer,
{2, 2, 3, −1, 7} = {2, 3, −1, 7}.
Napišite skup svih elemenata niza
(a) (1, −1, 1, −1, 1, −1), (b) (1, 1, 1, 1).
Kad želimo da kažemo da je neki objekat x element skupa A, tj. da

pripada A, pišemo x ∈ A. Ako x nije element od A, onda pišemo x ∈
/ A. U
našem slučaju: −1 ∈ A, 0 ∈
/ A.
Skup se može opisati rečima, npr.
B je skup svih celih brojeva koji su manji od 7 a veći od −4,
što se može zapisati i ovako:
(2) B = {x : − 4 < x < 7 i x je ceo},

8 2 SKUPOVI I BROJEVI
ili, ako sa Z označimo skup svih celih brojeva,
B = {x : − 4 < x < 7, x ∈ Z} = {x ∈ Z : − 4 < x < 7}.
Uopšte, ako je P (x) neko smislena osobina koja se odnosi na cele brojeve,
onda oni celi brojevi koji imaju tu osobinu čine skup, a taj skup mi zapisu-
jemo ovako:
{x ∈ Z : P (x)}.
Na primer,
B1 = {x ∈ Z : x2 ≤ 7}, B2 = {x ∈ Z : x2 < 7}.
Pokažite da je B1 = B2 .
Može se desiti da razmatramo neko svojstvo P za koje će se ispostaviti da
ga nema nijedan ceo broj. U tom slučaju kažemo da je skup {x ∈ Z : P (x)}
prazan i pišemo {x ∈ Z : P (x)} = ∅. Na primer,
{x ∈ Z : x2 < 0} = ∅.
Slika 1: Skupove je korisno predstavljati pomoću Venovih dijagrama
B A •4 B
A
•1 •3
•2 •6
D •7
C
•5
S C
(a) (b)
Podskup
Ako svaki element nekog skupa D pripada skupu C, onda pišemo D ⊂ C;

čitamo: ,,D je podskup (skupa) C “. Na primer, {x ∈ Z : x2 < 9} ⊂ {x ∈
Z : x2 ≤ 9}. Da li su ti skupovi jednaki?
Ako je C = D, onda je C ⊂ D i D ⊂ C, a tačno je i obrnuto: Ako je
C ⊂ D i D ⊂ C, onda je C = D.
2.1 Skupovi 9
Slika 2: A = {0, 1} ⊂ B = {0, 1, 2, 3, 4}
O
1 A
2
3
4
B
S
Figure 2 The set A is contained completely within B

Zadatak 1. Neka je A skup tri bicikla, a B skup svih njihovih točkova.
(Podrazumeva se da bicikl ima dva točka.) Da li je B ⊂ A ? Da li je
Now do this A
exercise
⊂B ?
Given A = {0, 1} and B = {2, 3, 4} draw Venn diagrams showing
(a) A and Presek,
B A razlika
(b)unija, (c) B
Ako su dati skupovi C i D, onda je njihov presek, C ∩ D, novi skup u koji Answer
ulaze objekti koji pripadaju i skupu C i skupu D (istovremeno).
Slika 3: Presek
3. The intersection and union of sets
A B
Intersection
Given two sets, A and B, the intersection of A and B is a set which contains elements that are
S of A and B. Mathematically
common both to A and B. We write A∩B to denote the intersection
we write this as: A∩B
U uniju, C ∪D, ulaze objekti koji pripadaju bar jednom od skupova C, D

(pazite: mogu pripadati i jednomKey PointUverite se u sledeće:
i drugom).
A ∩ B = {x : x ∈ A and x ∈ B}
C ∩ D ⊂ C ⊂ C ∪ D.
This says that theRazlika

intersection
skupovacontains all skup
C i D jeste the elements x such
onih objekata kojithat x belongs
pripadaju to A and also x
C ali ne
belongs to B. Note that A ∩ B and B ∩ A are identical. The intersection of two sets can be
pripadaju D; označava se sa C \ D. Skup C, odnosno D, možemo shvatiti
represented by a Venn diagram as shown in Figure 6.
A B
Slika 4: Unija
A B A B
S S
A∪B A∪B
kao skup špijuna u službi obaveštajne službe C, odnosno D. Tada se presek

C ∩ D sastoji od dvostrukih špijuna. I, skup C \ D dobijamo tako što iz C
odstranimo dvostruke špijune. Dakle,
C \ D = C \ (C ∩ D) ⊂ C, (C \ D) ∩ D = ∅.
Zadatak 2. Napišite elemente skupova A ∩ B, A ∪ B, A \ B, B \ A, gde su

A i B skupovi odredjeni formulama (1) i (2).
Disjunktni skupovi
Ako skupovi A i B nemaju zajedničkih elemenata, tj. ako je A ∩ B = ∅,

kažemo da A i B disjunktni. Na primer, ako je A skup svih parnih brojeva a
B skup svih neparnih, onda su A i B disjunktni, jer ne postoji nijedan broj
koji bi bio i paran i neparan. Disjunktni su i skupovi A i B na slici 4,desno.
Takodje su disjunktni su i skupovi A i B iz zadatka 1.
Komplement skupa
Skup koji objedinjuje sve objekte koji su od interesa u izvesnom kontekstu

zove se univerzalni skup; označimo ga sa S.
Na primer, ako razmatramo deljivost prirodnih (tj. pozitivnih celih) bro-
jeva, onda će S biti skup svih prirodnih brojeva. Kad je univerzalni skup
već odabran, tada možemo govoriti o komplementu. Komplement skupa A
sadrži one elemente univerzalnog skupa koji ne pripadaju skupu A; kom-
plement označavamo sa A0 , A ili Ac . Na primer, ako je A skup svih parnih
brojeva, onda je A0 jednak skupu svih neparnih.
2.2 Kardinalni broj skupa 11
Slika 5: Komplement skupa A označava se sa A0 , A, Ac
AA A'
2.2 Kardinalni broj skupa

Skup čiji se elementi mogu zapisati u vidu konačnog,1 , spiska nazivaju se
konačnim. Ako je A jedan takav skup, onda se sa |A| označava broj elemenata
skupa A. Taj broj se zove kardinalni broj skupa A. Na primer, ako su A i
B skupovi iz zadatka 1, onda je |A| = 3 i |B| = 6. Kardinalni broj praznog
skupa jednak je nuli (po dogovoru).
• Ako je B ⊂ A, onda je |B| ≤ |A|; tačnije, ako je B ⊂ A, onda je

|A \ B| = |A| − |B|. Razmotrite primer:
A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {2, 3, 4}.
• Ako su A i B disjunktni, onda je |A ∪ B| = |A| + |B|. Razmotrite

primer:
A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {12, 13, 14}.
• Ako su A i B proizvoljni, onda je |A ∪ B| ≤ |A| + |B|; tačnije
|A ∪ B| = |A| + |B| − |A ∩ B|.
Razmotrite primer:
A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {3, 4, 5, 6, 7, 8}.
Kardinalni broj nekih skupova je toliko veliki da se ne isplati računati ga

na prste.
1
makar i zamišljenog
Primer 2.1. Listić fudbalske prognoze sa 12 parova može se popuniti na

razne načine:
1 0 0 2 1 1 1 0 0 1 2 1, 0 1 0 1 0 2 1 0 0 0 1 1, itd.
Popunjavajući listić, mi pišemo niz2 od dvanaest elemenata; označimo skup

svih takvih nizova sa S. Broj načina da se popuni listić jednak je broju |S|.
Da bismo našli taj broj, nije nam potrebna nikakva nauka — dovoljno je
raditi planski.
Za prvi fudbalski par imamo tri mogućnosti, 0, 1, 2 :
1
0
2
Sada tipujemo drugi par. Na svaku od prethodnih mogućnosti dolaze tri:

1 1 0 1 2 1
1 0 0 0 2 0
1 2 0 2 2 2
Zasad smo stigli do broja 3 × 3 = 9, a tipovali smo samo dva para.

Nastavljajući dalje, dolazimo do zaključka da se prva tri para mogu tipovati
na 3 × 3 × 3 = 27 načina, prvih 7 na 37 a svih dvanaest — na 312 = 531 441
načina. Drugim rečima, |S| = 531 441.
Primer 2.2. Kao drugi primer, razmotrimo pitanje: Koliko se sedmocifrenih

brojeva može napisati pomoću cifara 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 tako da se cifre ne po-
navljaju? Ili, što je isto: Na koliko se načina mogu rasporediti elementi skupa
{1, 2, 3, 4, 5, 6, 7} ?
Prvi korak: Razmatramo šta sve možemo uzeti za prvi element. U našem
slučaju može se uzeti bilo koja od navedenih cifara; ima ih 7 (sedam).
Drugi korak: Kad smo izabrali prvi element, pitamo se šta sve može biti
drugi. Ovde drugi mora biti različit od prvog, i, nezavisno od izbora prvog,
drugi se može birati na 6 (šest) načina. Prema tome, prva dva elementa se
mogu izabrati na 7 × 6 načina.
Treći korak: Kad su izabrana prva dva, treći se može izabrati na 5 načina.
Dakle, prva tri se mogu birati na 7 × 6 × 5 načina.
2
Redosled je ovde bitan.
2.2 Kardinalni broj skupa 13
Sedmi korak: Kad je izabrano prvih šest, sedmi se može birati na samo
jedan način.
Prema tome, traženi broj je 7 · 6 · 5 · 4 · 6 · 2 · 1 = 5040.
Taj broj se piše i kao 7! (čitaj ,,sedam faktorijel“). Uopšte, ako je n ≥ 2
pozitivan ceo broj, onda je
n! = n(n − 1) · · · 2 · 1.
Na primer,
2! = 2, 3! = 6, 4! = 24, 5! = 120, 6! = 720.
Pored toga, po dogovoru, imamo
0! = 1, 1! = 1.
Kad smo našli faktorijel nekog broja, tada faktorijel sledećeg možemo naći
po formuli
(n + 1)! = n! · (n + 1).
Na primer,
8! = 7! · 8 = 5040 · 8 = 40 320, 9! = 8! · 9 = 362 880.
Zadatak 3. Popunjavate tiket sa 12 parova. Sigurni ste da će u pet utakmica
(npr. 1–5) pobediti domaćin i da u četiri utakmice neće pobediti gost (9–12).
Koliko ćete kombinacija uplatiti?
Zadatak 4. Koliko se šestocifrenih brojeva može napisati pomoću cifara
(a) 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8,
(b) 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7,
ako ponavljanje cifara
1) jeste dopušteno,
2) nije dopušteno?
Primer 2.3. U igri na sreću zvanoj loto izvlači se 7 brojeva iz skupa L =
{x ∈ Z : 1 ≤ x ≤ 39}. Dobijaju oni koji pogode svih sedam brojeva. Postavlja
se pitanje koliki je broj mogućih ,,kombinacija“.
Rasudjujući kao u primeru 2.2, naći ćemo da se od elemenata skupa L
može sastaviti
(3) 39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33
sedmočlanih nizova sa različitim elementima:
(1, 2, 3, 4, 5, 6, 7), (1, 2, 3, 4, 5, 7, 6), (1, 2, 3, 4, 6, 7, 5), itd.
Ovde smo počeli da pišemo nizove od brojeva 1, . . . , 7, a tih nizova, kako

smo videli, ima 7!. S obzirom da se od igrača ne traži da pogode redosled
izvučenih brojeva ispada da broj (3) treba podeliti sa 7!. Dakle, traženi broj
kombinacija jednak je
39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33
(4) = 15 380 937.
7!
Prevod ovog tvrdjenja na jezik skupova glasi: Broj sedmočlanih pod-

skupova skupa koji ima 39 elemenata jednak je
39 × 38 × 37 × 36 × 35 × 34 × 33
(5) .
7!
2.3 Skupovi brojeva

Za neke važne skupove upotrebljavamo specijalne simbole. Već smo pomenuli
da se skup svih celih brojeva označava sa Z. Pored toga, imamo sledeće
oznake:
N — skup svih prirodnih, tj. pozitivnih celih brojeva;
Q — skup svih racionalnih brojeva, tj. onih koji se mogu predstaviti u
obliku p/q, pri čemu su p i q celi i q 6= 0. Drukčije:
np o
Q= : p ∈ Z, q ∈ Z \ {0} .
q
R — skup svih realnih brojeva;

C — skup svih kompleksnih brojeva, tj. onih koji se predstavljaju u
obliku x+yi, gde su x, y realni brojevi a i je imaginarna√jedinica. Imaginarna
jedinica ima svojstvo i2 = −1, pa se ponekad piše i = −1.
Valja znati da je svaki ceo broj racionalan, svaki racionalan je realan, itd.,
tj. imamo lanac relacija
N ⊂ Z ⊂ Q ⊂ R ⊂ C.
Realan broj se pojavljuje kao (konačan ili beskonačan) niz čiji je prvi
član ceo broj a ostali su cifre 0, 1, 2, . . . , 9. Takav se niz zove i decimalna
2.3 Skupovi brojeva 15
reprezentacija. Brojevi sa konačnom decimalnom reprezentacijom, i samo

oni, imaju više decimalnih reprezentacija. Na primer,
1 = 1.0 = 1.00 = 1.0 = 0.9 .
Crta iznad cifre označava da se dotična, i samo ona, nadalje ponavlja bezbroj
puta. Dakle,
0.9 = 0.9999999999999999999999999999999999999999999 . . . = 1 ,
ali
1. Numbers, operations and common notations.
0.9999999999999999999999999999999999999999999
A knowledge of the properties of numbers is fundamental to the study<of1engineering
. math-
ematics. Students who possess this knowledge will be well-prepared for the study of algebra.
Muchjedan
Još of the primer:
terminology used=
3.469 throughout
3.47. the rest of this block can be most easily illustrated
by applying it to numbers. For this reason we strongly recommend that you work through this
BlockSvaki
even ifbroj sa konačnom
the material reprezentacijom jeste racionalan, ali racionalnih
is familiar.
ima još, npr.
The number line
1 73
0.16 = , = 5.615384.
A useful way of 6
picturing13
numbers is to use a number line. Figure 1 shows part of this line.
Positive numbers are represented on the right-hand side of this line, negative numbers on the
Skup
left-hand se poklapa
Q side. Any wholesaor skupom
fractional realnih
number canbrojeva koji imaju
be represented ,,periodičnu“
by a point dec-
on this line which
is also called the real
imalnu reprezentaciju. number line,
Ostali or simply
realni the real
brojevi line. Study
nazivaju seFigure 1 and note takvi
iracionalnim; that a
minus sign is always used √ to indicate that a number is negative, whereas the use of a plus sign
su, na primer, e, π, 2.
is optional when describing positive numbers.
The Realni brojevi
line extends se mogu
indefinitely bothpredstaviti
to the left and natopravoj —Mathematically
the right. brojnoj osi. we Svakoj tački
say that the
na
line osi odgovara
extends jedan
from minus broj,to aplus
infinity svakom
infinity.broju — jedna
The symbol tačka.is ∞.
for infinity
3
−2 2.5 π
−5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7 8
Figure 1. Numbers can be represented on a number line.

The symbol > means ‘greater than’; for example 6 > 4. Given any number, all numbers to the
Intervali
right of it on the number line are greater than the given number. The symbol < means ‘less
than’; for example −3 < 19. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and
≤ meaning
Medju ‘less than
raznim or equal to’. Forskupa
podskupovima example, ≤ 10 and 7 su
R 7najvažniji ≤ 7intervali:
are both true statements.
Sometimes we are interested in only a small section, or interval, of the real line. We write [1, 3]
(a, ∞)
to denote = {x
all the real∈numbers
R : x >between [a, ∞)that
a}, 1 and 3 inclusive, {x1 ∈and
= is R 3: xare≥included
a}, in the
interval. Therefore the interval [1, 3] consists of all real numbers x, such that 1 ≤ x ≤ 3. The
square(−∞,
brackets, [, ] {x
a) = ∈ that
mean R : xthe<end-points
a}, (−∞,ina]the
are included {x ∈ Rand
= interval ≤ a},
: xsuch an interval
is said(a,
to b)
be =closed. We write (1,
{x ∈ R : a < x < b}, 3) to represent all
[a, b ] = {x ∈ R : a ≤ x ≤ 3,b},but not
real numbers between 1 and
including the end-points. Thus (1, 3) means all real numbers x such that 1 < x < 3, and such
an interval {x to
[a, b) is=said ∈ be a ≤ xAn
R :open. < interval
b}, may be (a, b ] at
closed {x ∈
= one <x≤
: a open
endRand b}. other.
at the
For example, (1, 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. Intervals can be represented
on a number line. A closed end-point is denoted by •; an open end-point is denoted by ◦. The
intervals (−6, −4), [−1, 2] and (3, 4] are illustrated in Figure 2.
−6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7
Figure 2. The intervals (−6, −4), [−1, 2] and (3, 4] are depicted on the real line.
than’; for example −3 < 19. We also use the symbols ≥ meaning ‘greater than or equal to’ and
≤ meaning ‘less than or equal to’. For example, 7 ≤ 10 and 7 ≤ 7 are both true statements.
Sometimes we are interested in only a small section, or interval, of the real line. We write [1, 3]
to denote all the real numbers between 1 and 3 inclusive, that is 1 and 3 are included in the
interval. Therefore the interval [1, 3] consists of all real numbers x, such that 1 ≤ x ≤ 3. The
square brackets, [, ] mean that the end-points are included in the interval and such an interval
is said to be closed. We write (1, 3) to represent all real numbers between 1 and 3, but not
including
16 the end-points. Thus (1, 3) means all real numbers2 x such that 1 < IxBROJEVI
SKUPOVI < 3, and such
an interval is said to be open. An interval may be closed at one end and open at the other.
For example, (1, 3] consists of all numbers x such that 1 < x ≤ 3. Intervals can be represented
onTua number
su a i bline.
biloA koji
closedrealni
end-point is denoted
brojevi takvibyda•;jeanaopen
< b.end-point is denoted
Ako bi bilo ◦. The
by neki
a ≥ b,
intervals (−6, −4), [−1, 2] and (3, 4] are illustrated in Figure 2.
od navedenih skupova bili bi prazni — koji?
−6 −5 −4 −3 −2 −1 0 1 2 3 4 5 6 7
NaFigure
brojnoj osi,intervals
2. The interval se −4),
(−6, predstavlja kao(3,duž,
[−1, 2] and 4] areako su muonkrajevi
depicted the realkonačni.
line.
Intervalu sa jednom beskonačnom granicom odgovara poluprava.
Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 0 2
1.1: Basic Algebra
Zadatak 5. Odredite sledeće skupove:
A1 = [0, 1] \ (0, 1), A2 = (0, 1] \ (0, 1), A3 = [0, 1) ∩ (0, 1],
A4 = [0, 1] ∪ (1, 3), A5 = (0, 1] ∩ [1, 3), A6 = [0, 1) ∩ [1, 3],
A7 = [0, 1) ∪ (1, 3).
Zadatak 6. Odredite komplement sledećih skupova (smatrajući skup R uni-

verzalnim):
A1 = [0, ∞), A2 = (−∞, −1), A3 = (−∞, −1) ∪ [0, ∞),
A4 = [0, 1] ∪ (2, 3), A5 = {0}, A6 = {0, 1}.
Zadatak 7. Presek proizvoljnog broja skupova definiše se kao skup u koji

ulaze oni objekti koji pripadaju svakom od datih skupova. Uniju skupova
čine objekti koji pripadaju makar jednom od datih. Može biti zadato bezbroj
skupova, npr.
A1 = [0, 1), A2 = [0, 1/2), A3 = [0, 1/3), . . . , A777 = [0, 1/777), . . .
Šta je presek svih tih skupova?
Zadatak 8. Najmanji element (minimum) nekog skupa S ⊂ R je takav broj

koji pripada S a manji je od svih ostalih elemenata iz S. U kojem od sledećih
skupova postoji najmanji element: (0, 1), [0, 1), (−∞, 1], [3, ∞) ?
Zadatak 9. Recite da li je sledeće tvrdjenje tačno, i objasnite zašto je tako.
√
(a) 4/5 ∈ N ; (d) 4∈Q;
p
(b) | − 4| ∈ N ; (e) −4 ∈ Q ;
√
(c) −3.5 ∈ Z ; (f) 2 ∈ Q .
2.4 Skup R2 i koordinate tačaka u ravni 17
Apsolutna vrednost
Svaki broj x ∈ R ima svoju apsolutnu vrednost, |x|, koja se definiše ovako:
(
x ako je x ≥ 0,
(6) |x| =
−x ako je x < 0.
Jednakost |x| = −x, za x < 0, kod nekih studenata stvara zabunu, koja
potiče otuda što misle da je −x negativno, a što nije tačno; na primer, ako
je x = −2, onda je −x = 2.
Formulu (6) možemo shvatiti kao način oslobadjanja od apsolutne vred-
nosti, odnosno kao način da apsolutnu vrednost zamenimo zagradama. Po-
gledajmo, npr., izraz
A = 3x − |2x + 1|.
1) Ako je 2x + 1 ≥ 0, onda je |2x + 1| = (2x + 1), dakle
A = 3x − (2x + 1) = x − 1.
2) Ako je 2x + 1 < 0, onda je |2x + 1| = −(2x + 1), dakle
A = 3x + (2x + 1) = 5x + 1.
Tako možemo rešiti jednačinu A = 0; ona se raspada na dve jednačine sa

ograničenjima za x :
1) x − 1 = 0, pod uslovom 2x + 1 ≥ 0;
2) 5x + 1 = 0, pod uslovom 2x + 1 < 0.
Rešavajući prvu, dobijamo x = 1; proveravamo uslov: 2x+1 = 2·1+1 > 0
— jeste zadovoljen. Dakle jednačina 1) ima rešenje x = 1.
Jednačina 2) nema rešenja jer iz 5x + 1 = 0 dobijamo x = −1/5, ali uslov
2x + 1 = 2 · (−1/5) + 1 < 0 nije ispunjen.
Zaključak: jednačina A = 0 ima jedno rešenje: x = 1.
2.4 Skup R2 i koordinate tačaka u ravni

Skup svih uredjenih parova (tj. dvočlanih nizova) realnih brojeva označavamo
sa R2 . Znači,
R2 = { (x, y) : x ∈ R, y ∈ R}.
Tri elementa skupa R2 : (0, 0), (−1, 4), (1.3, π).

Ako u ravni odaberemo dve ose, kao na slici 6 ili 7, onda svaki element
skupa R2 možemo predstaviti tačkom u ravni. Na primer, par (1, 2) pred-
stavljen je na slikama 6 i 7 tačkom A. Obratno, svakoj tački M u ravni
odgovara jedan par (x, y) ∈ R2 . Brojevi x, y zovu se koordinate tačke M, što
zapisujemo ovako: M (x, y), ili M = (x, y). Dakle, A = (1, 2). 3
Nacrtajte tačke B(−1, 2), C(−3, 2), D(−1, −2), E(2, 2), F (1, −2).
Slika 6: Koordinatni sistem u ,,prinudnoj“ projekciji

3 y
q 2 A
2
1
K IIII 1 II
x
–3 –2 –1 0 1 2 3 0
–2 –1 1 2
–1 p III
III –1 IV
IV
–2 –2
(a) Kvadrat K se vidi kao kvadrat. Pogledajte sliku 7 (b) Kvadranti
Kad umemo da crtamo tačke, umećemo da crtamo jednačine. Grafik

jednačine sastavlja se od onih tačaka čije koordinate zadovoljavaju tu jedna-
činu. Na primer, prava q je grafik jednačine y = 2.
S druge strane, ako je data neka linija u ravni, onda možemo pokušati da
napišemo njenu jednačinu. Na primer, x-osa ima jednačinu y = 0 — svaka
tačka M (x, y) na x-osi ima svojstvo y = 0, i nijedna druga.
Kako glasi jednačina prave p ? y-ose? i prave koja prolazi kroz tačku A
i koordinatni početak? 4
3
Vidi i sliku 8.
4
Ako ste zaboravili jednačinu prave, idite na stranu 61.
2.4 Skup R2 i koordinate tačaka u ravni 19
Slika 7: ,,Slobodna“ projekcija. Osenčeni ,,pravougaonik“ na ovoj slici i

kvadrat na slici 6 predstavljaju isti objekat, kao što razne mape
Grenlanda predstavljaju jedno isto ostrvo. Tačka M (x, y) iz K ima
karakteristično svojstvo: 0 ≤ x ≤ 1, 0 ≤ y ≤ 1. Drugim rečima,
K = {(x, y) ∈ R2 : 0 ≤ x ≤ 1, 0 ≤ y ≤ 1}.
q A
y
1
K
–1 –0.5 0 0.5 1 x 1.5 2 2.5
–1
–2
Slika 8: Napišite koordinate označenih tačaka.
E D 2
y
1
B
A C
–2 –1 0 1 x 2
–1
F
–2
Slika 9: Prava y = x i kružnica x2 + y 2 = 1 u dve projekcije

y=x 10
3
A
2 5 y=x
A
y 2
–3 –2 2 3 –3 –2 1 2 3
x
–5
–2
–3 –10
(a) Ovde se prava y = x vidi kao
(b) Prava y = x u slobodnoj projekciji
simetrala prvog i trećeg kvadranta
1
1
y
y
–1 x 1 –1 1
x
–1 –1
(c) Ovde se kružnica vidi kao kružnica. (d) Ovde se kružnica vidi kao elipsa
21
3 Logaritmi
3.1 Stepen sa celim eksponentom
Podsetimo se da je, po dogovoru,
a1 = a, a2 = a · a, a3 = a · a · a, itd.
gde je a bilo koji broj. U izrazu an , broj n se zove eksponent a broj a je

osnova (stepena). Važe sledeća pravila:
am
am an = am+n , n
= am−n ,
a
a n an
(7) (ab)n = an bn , = n,
b b
(am )n = am·n .
Uverite se u njihovu ispravnost za neke konkretne vrednosti eksponenata;

recimo, m = 3, n = 2. U svakom od tih pet pravila eksponent je pozitivan
ceo broj (a imenilac je, ako ga ima, različit od nule). Definiše se i stepen sa
celim negativnim brojem, npr.
1 1
a−1 = , a−2 = 2 (a 6= 0),
a a
0
a = 1, (a 6= 0).
Izraz 00 nije definisan, tj. ne pridaje mu se nikakvo značenje.
Ispostavlja se da pravila (7) ostaju ispravna — uverite se u to uzimajući

nekoliko konkretnih vrednosti eksponenata. Razmotrite formulu
a −1 b a
= = recipročna vrednost od .
b a b
22 3 LOGARITMI
3.2 Stepen sa racionalnim eksponentom

Kvadratni koren broja a je takav broj koji, kad se stepenuje sa 2, daje a.
2
p 3, jer je 3 = 9. I broj −3 je
Tako je jedan kvadratni koren od 9 jednak
kvadratni koren od 9. Medjutim, simbol označava pozitivni koren. Na
primer,
p
9=3 ,
p
a rešenja jednačine x2 = 7 možemo zapisati kao x = ± 7. Negativni brojevi
nemaju (realan) kvadratni koren; zašto?
Slično se definiše kubni koren, samo što ovoga puta svaki realan broj ima
jedan jedini koren. Npr.
p3
p
8 = 2, 3 −8 = −2 .
Ako je n ma koji pozitivan ceo broj, onda je n-ti koren od a takav broj b da
je bn = a. Svojstva zavise od toga da li je n (= izložilac korena) paran ili
neparan. Npr.
p
4
p
16 = 2, ali 4 −16 nije definisan kao realan broj;
p
jednačina x4 = 16 ima dva rešenja: x = ± 4 16 ;
p5
p
32 = 2, 5 −32 = −2 .
√
Budući da je ( a)2 = a1 , ima smisla pisati
√ p
a = a1/2 (a ≥ 0) i, opštije, n a = a1/n .
Ako je r bilo koji racionalan broj, onda ćemo ga napisati u vidu ,,neskra-
tivog“ razlomka r = m/n, n > 0, i pisati
p p m
(8) ar = am/n = n am = n a za a > 0 .
Ovde se može uzeti a < 0 ako je n neparan broj. Šta možete reći o izrazu 0r ?
Sve formule sa spiska (7) ostaju ispravne ako dopustimo da su eksponenti
razlomljeni a brojevi a, b pozitivni. Ako je a < 0, formula (8) može biti
problematična. Npr.
p √
(A2 )1/2 = A2 = |A| za svako A, ali ( A )2 = A samo za A ≥ 0.
3.3 Logaritmi 23
S druge strane
p p 3
(A3 )1/3 = 3
A3 = 3
A = A za svako A.
Naredni korak je uvodjenje stepena sa iracionalnim eksponentom nad

pozitivnom osnovom, što nećemo razmatrati. Napomenimo da pravila (7)
opstaju.
3.3 Logaritmi
Za pozitivne brojeve a i b (a 6= 1), logaritam od b za osnovu a je onaj broj
kojim treba stepenovati osnovu a da bi se dobilo b. Drugim rečima, loga (b)
je broj koji zadovoljava uslov
aloga (b) = b.
Ili, ako je jasnije, da biste našli loga (b), treba da rešite jednačinu
ax = b po nepoznatoj x.
S obzirom da je ax > 0 za svako realno x, to je
izraz loga B definisan pod uslovom B > 0.
Na primer, log3 9 = 2 jer je x = 2 rešenje jednačine 3x = 9. Još primera:
log2 (8) = log10 1 =

1
log3 = log10 1 000 =
3
log4 (2) = log10 0.01 =
A dokazati neku jednakost tipa loga B = C, isto je što i dokazati aC = B.

Na taj način možemo izvesti pravila računanja sa logaritmima direktno iz
pravila računanja sa eksponentima:
loga 1 = 0
loga (ab ) = b
loga (b) + loga (c) = loga (b · c)
b
loga (b) − loga (c) = loga
c
24 3 LOGARITMI
loga (1/b) = − loga (b)

loga (bβ ) = β · loga (b)
Iz ovog poslednjeg pravila sledi pravilo za logaritmovanje korena:
p
n
1
loga b = loga (b).
n
Ta pravila važe pod uslovom da je b > 0 i c > 0. Izvedimo, recimo, pravilo
loga (bc) = loga b + loga c.
Stavimo loga b = x, loga c = y, tako da treba da pokažemo da je loga (bc) =

x + y. Prema rečenom, to je isto što i ax+y = bc, a ovo je tačno jer je
ax+y = ax · ay i ax = b, ay = c.
Logaritmi za osnovu 10 poznati su kao dekadni logaritmi, i obično se pišu
bez indeksa, log(b). Broj 10b se ponekad zove antilogaritam od b.
Najčešće se upotrebljavaju prirodni logaritmi, tj. logaritmi za osnovu e,
gde je e eksponencijalna konstanta, e = 2.71828 . . . Umesto loge piše se ln .
Prema prethodno rečenom, važe formule
(9) ln(ex ) = x, eln x = x,
prva — za svaki realan broj x, a druga — za x > 0. Posebno,
(10) ln e = 1, ln 1 = 0.
Izračunajte
√
q p
ln e , ln e e .
Zadatak 10. Za koje √su vrednosti promenljive x definisani sledeći izrazi:

ln(x), ln(3x − 2), ln 1 − x, ln(x2 − x + 1), ln(1 − x2 ), ln(−x).
Jednačine
Jednačina
ln x = c
ima rešenje za bilo koje c i ono glasi
x = ec .
3.3 Logaritmi 25
S druge strane, jednačina
ex = b
ima rešenje samo za b > 0 (zašto ?) i, u tom slučaju, ono glasi
x = ln b.
Jedanačina se sme logaritmovati ako su obe strane pozitivne; naime,
ako je A = B i A > 0, B > 0, onda je ln A = ln B.
S druge strane, logaritam se sme skratiti, tj.
ako je ln A = ln B i A > 0, B > 0, onda je A = B.

5
Prema tome, jednačine A = B i ln A = ln B imaju ista rešenja ako su
ispunjeni uslovi A > 0, B > 0.
Zadatak 11. Rešite jednačine:
(a) 2 ln x − 3 = 0,
(b) ln2 x − 3 ln x + 2 = 0 ln2 x = (ln x)2 ,

(c) 2ex + 3 = 0, 2ex − 3 = 0,
(d) e2x − ex − 2 = 0, e3x − e2x − 2ex = 0,

1−x
(e) ln = 1,
x
(f) ln(x − 1) − ln(−x) = 1.
Pre nego što pristupimo rešavanju jednačine, ili nekog drugog zadatka,
trebalo bi, ako je moguće, da razjasnimo uslove pod kojima taj zadatak ima
smisla. Na primer, da bi jednačina (f) imala smisla, trebalo bi da bude
x − 1 > 0 i −x > 0 (istovremeno), tj. x < 0 i x > 1, što je nemoguće. Dakle,
(f) nema rešenja. Ako bismo napisali
x−1
ln(x − 1) − ln(−x) = ln = 1,
−x
5
tj. one su ekvivalentne
26 3 LOGARITMI
došli bismo do pogrešnog zaključka

x−1 2e + 1
= e, tj. x = .
−x e+1
Da bismo rešili jednačine (b) i (d), treba da znamo kvadratnu jednačinu

(vidi str. 69). U slučaju (b) stavljamo ln x = t (x > 0) pa jednačinu pišemo
kao t2 − 3t + 2 = 0. Ova ima dva rešenja t1 = 1, t2 = 2. Vraćamo se na x i
dobijamo dve jednačine:
ln x = t1 , ln x = t2 ;
rešenja su x1 = et1 = e, x2 = et2 = e2 .

U slučaju (d) moramo biti pažljiviji. Stavićemo ex = t i, od prve jednačine,
dobiti jednačinu t2 − t − 2 = 0, ali je tu t > 0. Zato od dva rešenja t1 = 2 i
t2 = −1 uzimamo samo pozitivno. Dakle, vraćajući se na x, dobijamo ex = 2,
tj. x = ln 2.
Nejednačine
Stepen ex je pozitivan za svako x, tj.
(11) ex > 0 za svako x.
S druge strane,
(12) ln x > 0 za x > 1; ln x < 0 za 0 < x < 1.
Ova poslednja činjenica važi i kad se ln x zameni sa loga x,√gde je a > 1, npr.
a = 2. Proverite to na konkretnim primerima (recimo x = 2, 2, 4, 1/2, 1/8).
Kolika je vrednost ln x kad je x: (a) vrlo mali pozitivan broj; (b) vrlo
veliki broj; (c) broj blizak jedinici ?
Rešenje nejednačine
(13) ln x > c, gde je c realan broj,
jeste x > ec . Ali u slučaju nejednačine
(14) ln x < c,
rešenje nije x < ec , već 0 < x < ec .

Pre logaritmovanja nejednačine ili jednačine razmislite. Na primer, be-
smlisleno je logaritmovati nejednačinu ex > −1, jer log(−1) nije definisan.
3.3 Logaritmi 27
Zadatak 12. U zadatku 11 zamenite znak = znakom >, <, ≤, ≥, pa rešite

odgovarajuće nejednačine.
Zadatak 13. Rešite sledeće jednačine i odgovarajuće nejednačine:

√
(a) ln x2 = ln(x + 2) (b) 2 ln x = ln(x + 2) (c) x = x+2 .
(Ne zaboravite da prvo odredite oblast definisanosti.)

28 4 KAMATNI RAČUN
4 Kamatni račun
4.1 Procenti
Jedan procenat neke veličine jednak je stotom delu te veličine — jednoj
stotinki. Dakle, znak ,,% “ se može shvatiti kao skraćenica za ,,podeli sa
100“. Na primer,
15% od 150 = 15% × 150 = 0.15 × 150 = 22.5
Ako hoćemo da broj 15 izrazimo kao procenat broja 40, tada delimo 15 sa
40 :
15
= 0, 375 = 37.5%;
40
dakle, 15 čini 37, 5 procenata od 40.
Izrazite 40 kao procenat od 15.
U navedenim primerima izjednačili smo i% sa i/100. Na primer, tačna je
rečenica:
(15) Broj 110 je za 10% veći od broja 100.
Kako biste shvatili sledeće rečenice?
Broj 100 povećati za jednu desetinu.
Broj 100 povećati za 1/10.
Vratimo se na (15). Uopšte, broj koji je za 10% veći od S jednak je
10 1
S+ S = S + S = 1.1 × S.
100 10
Još opštije, broj koji je za i% veći od broja S jednak je
i
S + pS = S(1 + p), gde je p = .
100
A broj za i% manji od broja S jednak je
i
S − pS = S(1 − p), gde je p = .
100
4.1 Procenti 29
Zadatak 14. Ako je 15% nekog broja jednako 30, koji je to broj? A koji
broj je za 500% manji od 500 ?
Zadatak 15. Posle sniženja od 21% cena neke robe iznosi 5456 dinara. Izra-
čunati sniženje. Posle tri meseca cena je vraćena na prvobitni nivo; izračunati
procenat povećanja.
Zadatak 16. Jedan kurs matematike u Londonu pohadja 117 studenata. Na

završnom ispitu 15 je dobilo ocenu A, njih 45 ocenu B a 31 ocenu C (ostali
su pali). Koliko procenata je palo? Koliko studenata profesor sme da obori
ako mu je naredjeno da prolaznost mora biti najmanje 85% ?
Zadatak 17. Roba je koštala 5200 dinara pa je tri puta uzastopno poskupela
po stopama 10%, 12% i 7% i dvaput pojeftinila po 17% i 5%. Da li je bitan
redosled tih poteza? Izračunati konačnu cenu i procenat ukupne promene.
Indeksni brojevi
Iz golih podataka o vrednosti neke ekonomske veličine tokom odredjenog

perioda često se ne može lako videti brzina promene te veličine. Zato se
pribegava tzv. indeksnim brojevima (indeksima). U tabeli 1 vidimo podatke
o prosečnoj plati u Srbiji u pet odabranih meseci.6 Na primer, broj (in-
Tabela 1: Indeksi plata

Nominalne plate Realne plate
Dinara Indeks Dinara Indeks
t0 =Decembar 1994 N0 =282.0 I0 =100.0 282.0 100.0
t1 =Januar 1995 N1 =263.9 I1 =93.6 230.1 81.6
t2 =April 1995 N2 =291.7 I2 =103.4 226.0 80.3
t3 =Juli 1995 N3 =332.3 I3 =117.8 224.3 79.5
t4 =Oktobar 1995 N4 =395.0 I4 =140.1 203.9 72.3
deks) I3 pokazuje procentualnu vrednost veličine N3 u odnosu na početnu (ne

prethodnu) vrednost N0 ; ta početna vrednost, koju smo odabrali da bismo s
njom uporedjivali ostale, zove se i bazna vrednost. Dakle,
N3 332.3
I3 = 100 × = 100 × = 117.8,
N0 282
6
Preuzeto iz knjige: Nebojša Savić, Ekonomija tranzicije u tržišnu privredu, Beograd
2001, str. 24.
što znači da je nominalna plata u periodu od t0 to t3 porasla za 17.8 posto.

Obratimo pažnju da je početni (bazni) indeks jednak 100.
Zadatak 18. Tabelu 2 je ostavio jedan otpušteni službenik jedne državne

firme u Srbiji. Vaš zadatak je da reprodukujete podatke — uradite ga.
Tabela 2:
Prosečna plata
Dinara Indeks
Oktobar 2000 100.0
Novembar 2000 2082 105.0
Decembar 2000 1960
Januar 2001 110.5
Februar 2001 140.0
4.2 Prosti kamatni račun. Aritmetički niz

Zamislite da ste stavili na štednju svotu k0 (od, npr. milion dinara) po
kamatnoj stopi od p = 6% = 0.06 godišnje, po principu prostog kamatnog
računa, tj. pod uslovom da vam se na kraju svake godine dodaje 6% prvo-
bitne svote; dakle, pripisuje vam se pk0 dinara. Posle prvog ukamaćivanja na
vašem računu biće svota od
k1 = k0 + k0 p = k0 (1 + p) = 1 060 000 (dinara);
posle drugog:
k2 = k1 + k0 p = k0 (1 + 2p) = 1 120 000
posle sedmog:
k7 =
Ovde se pojavljuje jedan uredjen spisak brojeva, naime:
k0 , k 1 , k2 , k3 , k 4 , k5 , k6 , k 7
Takav spisak se zove konačan niz . Kaže se ,,uredjen“ jer se svakome članu
zna mesto, tj. zna se koji je prvi, koji drugi, treći, itd.
4.2 Prosti kamatni račun. Aritmetički niz 31
Navedeno računanje možete produžiti: posle t godina imaćete

kt = kt−1 + k0 p = k0 (1 + tp).
Ovde nam se pojavio jedan (potencijalno) beskonačan spisak brojeva:

k0 , k1 , . . . , k7 , . . . , k155 , . . . , kt , . . .
Takav spisak se zove beskonačan niz . Ovaj niz nije, medjutim, bilo kakav;
on ima svojstvo da je razlika susednih članova konstantna. Da budemo pre-
cizniji, važi jednakost
kt − kt−1 = d za t ≥ 1,
gde je d = k0 p = . Takav niz se zove aritmetički niz ili aritmetička
progresija; razlog za taj naziv je u tome što je svaki član, počev od dru-
gog, jednak aritmetičkoj sredini susednih članova. A aritmetičkom sredinom
brojeva a i b naziva se broj
a+b
c= .
2
Dakle,
kt−1 + kt+1
kt = (t ≥ 1).
2
Aritmetička sredina n brojeva a1 , a2 , . . . , an jednaka je
1
(a1 + a2 + · · · + an ).
n
Ako su ti brojevi pozitivni, onda se definiše i geometrijska sredina:
pn
a1 a2 · · · an .
Geometrijska sredina je manja od aritmetičke, osim u slučaju da su svi brojevi
medjusobno jednaki.
Niz prirodnih brojeva
To je niz
1, 2, 3, . . . , 10, . . . , 157, . . . , 106 , . . .
tj. niz pozitivnih celih brojeva. Podsetimo se formule za zbir prvih n prirod-
nih brojeva:
n(n + 1)
(16) 1 + 2 + · · · + (n − 1) + n = .
2
Zbir članova aritmetičkog niza
Jedna fabrika proizvodi kompjutere. Prve sedmice u februaru 2004. proizvela

je 1000 kompjutera, a zatim je svake sedmice proizvodnja povećavana za 80
kompjutera. Koliko je kompjutera proizvedeno za 52 sedmice?
Označimo sa ak broj proizvedenih kompjutera u nedelji k, k = 1, 2 . . . , 52.
Niz ak je aritmetički jer je razlika susednih elemenata uvek ista:
d = ak+1 − ak = 80.
Svaki element se može izraziti pomoću prvog, a1 , i razlike d :
ak = a1 + (k − 1)d .
Dakle, poslednje nedelje je proizvedeno kompjutera
a52 = 1000 + 51 · 80 = 5080.
Da bismo sabrali ta 52 broja, možemo poći od toga da je
a1 + a52 = a2 + a51 = a3 + a50 = · · · = a26 + a27 .
Zbog toga ne sabiramo redom, nego ,,(prvi + poslednji) + (drugi + pret-
poslednji)+. . . “. U tom zbiru ima 26 jednakih članova: svaki je jednak
1000 + 5080 = 6080. Prema tome zbir je jednak 26 × 6080 = 158 080.
Mogli smo rezonovati i na sledeći način. S obzirom da je niz aritmetički,
prosečna sedmična proizvodnja je (a1 + a52 )/2, a onda je ukupna proizvodnja
za 52 sedmice
a1 + a52
52 × .
2
Uopšte, ako sa S označimo zbir članova aritmetičkog niza, onda važi
formula
prvi + poslednji
S = (broj članova)× .
2
Drukčije,
a1 + an (n − 1)d
(17) a1 + a2 + . . . an = n = n a1 + .
2 2
Obratite pažnju da se u slučaju niza prirodnih brojeva ova formula pok-
lapa sa (16).
Zadatak 19. U fabrici se smanjuje proizvodnja jednog proizvoda za deset
jedinica dnevno sve dok ne bude jednaka nuli. Koliko je jedinica proizvedeno
ako je prvog dana proizvodnja iznosila 270?
4.3 Složeni kamatni račun. Geometrijski niz 33
P
Znak
P
Znak se koristi da bi se zbir zapisao u skraćenom i preciznom obliku. Na
primer,
4
X
a1 + a2 + a3 + a4 = ak .
k=1
Ili, u obrnutom poretku,

5
X 1 1 1 1 1
= + + + .
k=2
k 2 3 4 5
Sada formulu (17) možemo zapisati kao

n
X a1 + an
ak = n
2
(18) k=0
(n − 1)d
= n a1 + (ak je aritmetički niz).
2
P
Zadatak 20. Oslobodite se znaka i izračunajte:
7
X
(a) (−1)k ;
k=1
11
X
(b) (10 − 3k) .
k=−2
4.3 Složeni kamatni račun. Geometrijski niz

Stavili ste na štednju K0 = 1 000 000 dinara po godišnjoj kamatnoj stopi od
p = 6% = 0.06, uz složeno godišnje ukamaćivanje. To znači da ćete posle
prvog pripisivanja kamate imati
K1 = K0 + K0 p = K0 (1 + p) = 1 060 000
(kao i slučaju prostog ukamaćivanja), ali da će se pri sledećem pripisivanju

kamatna stopa primeniti na iznos K1 . Dakle,
K2 = K1 + K1 p = K0 (1 + p)2 = 1 123 600.

Sledeći put kamatnu stopu primenjujemo na K2 ; dakle,
K3 = K2 + K2 p = K0 (1 + p)3 =
Posle t godina iznos će biti jednak
(19) Kt = K0 (1 + p)t .
Ta formula daje vezu izmedju četiri veličine, od kojih je jedna — vre-

menski interval t — celobrojna. Znajući tri veličine, možemo naći četvrtu.
Na primer, ako želimo da znamo koliko treba uložiti, po stopi p = 0.06, da
bismo posle deset godina imali milion dinara, tada je t = 10, Kt = 106 , a
nepoznato je K0 . Transfomišemo prethodnu formulu i dobijemo
Kt
(20) K0 = .
(1 + p)t
U našem primeru to daje
106
K0 = = 558394.7768.
(1.06)10
Dakle, treba da uložimo 558 395 dinara.

Jednačinu (19) možemo rešiti po p,
(21) p = t Kt /K0 − 1.
p
Zadatak 21. Koja će kamatna stopa udvostručiti uloženu svotu posle: (a)
jedne godine, (b) dve godine, (c) deset godina? Da li odgovor zavisi od
uložene svote?
Zadatak 22. Marko je uložio izvesnu svotu uz godišnju kamatnu stopu 8%.
Posle 27 meseci raspitao se za stanje na računu i rečeno mu je da tamo ima
12 143 dinara. Koliko je Marko uložio?
Rešenje. Pretpostavimo da se stanje na računu izmedju dva ukamaćivanja
ne menja. 7 Prema tome, stanje posle 27 meseci jednako je stanju posle dru-
gog ukamaćivanja, tj. K = K0 (1.08)2 , gde je K = 12 143. Odavde sledi
K0 = 12 143/(1.08)2 = 10410.67.
7
Da li će se do sledećeg ukamaćivanja stanje menjati, i kako, zavisi od dogovora sa
bankom, u šta nećemo ulaziti.
Zadatak 23. Uložili ste neke pare po stopi p = 9%. Posle kojeg će ukamaćivanja
iznos na vašem računu premašiti (a) 150 procenata uložene svote? (b)
dvostruku vrednost uložene svote? (c) stostruku vrednost uložene svote?
Rešenje. (a) Označimo uloženi iznos sa K0 . Iznos posle ukamaćivanja
broj n jednak je
Kn = (1.09)n K0 .
Mi treba da nadjemo prvi broj n takav da je Kn > 1.5K0 . Možemo računati
redom:
K2 = (1.09)2 K0 = 1.1881K0 ,
K3 = (1.09)3 K0 = 1.2950K0 ,
K4 = (1.09)4 K0 = 1.4119K0 ,
K5 = (1.09)5 K0 = 1.5386K0 .
Odavde nalazimo n = 5.
A možemo posegnuti za logaritmima. Prvo ćemo potražiti n tako da bude
Kn = 1.5K0 , tj. (1.09)n = 1.5. Logaritmovanjem dobijamo
ln(1.5)
n ln(1.09) = ln(1.5), tj. n = = 4.7050.
ln(1.09)
Budući da n treba da bude ceo, penjemo se do prvog celog broja; dakle,
n = 5.
(b) Radeći pomoću logaritama, dobićemo
ln 2
n= = 8.043231727.
ln(1.09)
Posle ispravke dobijamo n = 9. S druge strane, imamo
(1.09)8 = 1.992562642.
Neko će možda zaokružiti ovaj poslednji broj na 2.00 i reći da osmo ukamaćivanje
udvostručuje početni iznos, ali, s matematičkog gledišta, to nije tačno.
Zadatak 24. Prvog oktobra 2003. godine odobreno je Elektrodistribuciji
(EDB) da cenu struje za godinu dana poveća za 72%. Rukovodstvo EDB je
odlučilo da cenu podiže svakog meseca po istoj mesečnoj stopi. (a) Koliki
je ta stopa? (b) Koliki je procenat poskupljenja posle dva meseca u odnosu
na početak? (c) Ako bi struja poskupljivala svakog meseca za 6%, koliko bi
poskupela za godinu dana? (d) U kom će mesecu struja biti skuplja za više
od 42% u odnosu na početak?
Zadatak 25. Pre nešto više od četiri godine Stevan je uložio $1000 i danas
ima na računu $1300. Kolika je kamatna stopa? Sutra će podići $500 da bi
kupio televizor a ostatak će ostaviti na štednji. Kada će na njegovom računu
ponovo biti više od $1000 ?
Geometrijski niz
Niz
K1 , K2 , . . . , Kt , . . . , tj.
K0 × 1.06, K0 × (1.06)2 , K0 × (1.06)3 , . . . , K0 × (1.06)t , . . .
ima tu osobinu da svaki član (počev od drugog) podeljen sa svojim prethod-
nikom daje uvek isti broj — to je 1 + p. Opštije, ako su q i a bilo koji brojevi,
onda možemo formirati (konačan ili beskonačan) niz
aq 1 , aq 2 , . . . , aq n , . . .
Takav niz se zove geometrijski niz ili geometrijska progresija. Broj q se zove
kvocijent niza. U gornjem primeru kvocijent je veći od 1, i zato su članovi
niza sve veći i veći, tj. niz raste. Uopšte, ako je a > 0 i q > 1, onda
geometrijski niz neograničeno raste, što znači da će, ,,ako mu date dovoljno
vremena“, prevazići svaki broj koji vi možete zamisliti. Tačnije rečeno, ako
je M > 0 bilo koji broj, onda se može naći n tako da bude
aq n > M.
Taj fakt zapisujemo ovako:
lim q n = ∞ (ovde je q > 1).
n→∞
(Čitaj: limes od q n , kad n teži beskonačno, jednak je beskonačno.)

Upotrebite kalkulator da nadjete bar jedno n tako da bude (1.1)n > 109 .
S druge strane, ako je a > 0 i 0 < q < 1, onda niz opada i članovi se
približavaju nuli, tj. za svako ε > 0 može se naći n tako da bude
aq n < ε.
Taj fakt zapisujemo ovako:
lim q n = 0 (ovde je 0 < q < 1).
n→∞
Nadjite bar jedno n tako da bude

(0.9)n < 10−9 .
Zadatak 26. Četiri veličine, A, B, C, D, imaju istu početnu vrednost pa

počnu da svake sekunde menjaju vrednost na sledeći način:
A — poveća se za 1%;
B — smanji za 1%;
C — poveća za 1% pa smanji za 1%, i tako stalno;
D — smanji za 1 procenat početne vrednosti.
Šta će biti s njima za 100 sekundi? A za godinu dana?
Poredjenje geometrijskog i aritmetičkog niza
Čak se i na televiziji može čuti da geometrijska progresija (ako raste) raste

brže od aritmetičke. To se može protumačiti ovako: Iako se može desiti da
aritmetički niz na početku bude mnogo veći, geometrijski niz će ga kad-tad
znatno prevazići.
Osmotrimo nizove brojeva
Gn = (1.1)n i An = 106 n (n = 1, 2, 3, . . . ).
Prvi je geometrijski a drugi aritmetički. Oba rastu neograničeno, tj.
lim Gn = ∞, lim An = ∞.
n→∞ n→∞
Da bismo uporedili njihove veličine, računamo količnik rn = An /Gn

(nekoliko vrednosti imate na tablici).
n 101 102 200 201 202 300 301 302
An /Gn 6662.85 6117.11 1.05 0.96 0.88 0.00011 0.00010 0.00009
Preciznije ispitivanje pokazuje da rn raste od prvog do desetog člana.

Jedanaesti je jednak desetom, a dalje rn opada. Ipak, sve do 200. člana
zaključno, važi nejednakost rn > 1, tj. An > Gn . Iz tablice se može naslutiti,
a tako i jeste, da su vrednosti rn male ako je n veliko, tj.
An
lim = 0,
n→∞ Gn
ili, što je isto,

Gn
lim = ∞.
n→∞ An
Ove dve jednakosti važe u slučaju kad su Gn i An bilo kakvi nizovi,
geometrijski i aritmetički.
4.4 Bernulijeva nejednakost

Trebalo bi da bude jasno da složeno ukamaćivanje obezbedjuje više novca
nego prosto, pod uslovom da su kamatne stope jednake i da su pare oročene
na dve ili više godina. Dakle, važi nejednakost Kt > kt za t ≥ 2, tj., ako
stavimo K0 = k0 = 1, i zamenimo p sa x,
(22) (1 + x)t > 1 + tx, t > 1.
Ova važna nejednakost zove se Bernulijeva nejednakost. Ona važi ne samo
za x > 0 već i za −1 < x < 0. Da bismo to ilustrovali, razmotrimo ovakvu
situaciju:
Imate S = 106 dinara, i razmišljate da ih trošite na jedan od dva načina:
(a) Svake godine trošite p = 0.02 = 2% od S.
(b) Svake godine trošite 2% od sume koju ste imali prethodne godine;
kraće rečeno, trošite S po godišnjoj stopi p = 2%.
U slučaju (a), posle 3 godina imaćete (?) dinara; posle t
godina imaćete sumu
P = (1 − tp)S,
što znači da posle 50 godina nećete imati ništa. U slučaju (b), posle 3 godine
imaćete (?) dinara; posle t godina vaša će suma biti jednaka
Q = (1 − p)t S,
što znači da ćete i posle 50 godina imati bar nešto (koliko?) .
Ako ste sigurni da je Q > P za t ≥ 2, onda vam je jasno da nejed-
nakost (22) važi za x > −1, x 6= 0.
Ako je x ≥ −1 i t ≥ 1, tada je
(1 + x)t ≥ 1 + tx;
za koje vrednosti promenljivih x i t imamo jednakost?
4.5 Geometrijski red

Zamislite da ste stavili K0 = 1000 funti u štedionicu koja daje 10% kamate
godišnje. Posle jedne godine imate S1 = K0 (1+p). Dodajete novih 1000 funti
pa sada imate K0 + S1 . Dakle, posle druge godine iznos na vašem računu je
S2 = (K0 + S1 )(1 + p) = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 .
4.5 Geometrijski red 39
Opet dodajete svojih K0 funti pa ćete posle treće godine imati iznos
S3 = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + K0 (1 + p)3 .
Ako nastavite da svake godine dodajete K0 , onda je iznos posle t godina
jednak
St = K0 (1 + p) + K0 (1 + p)2 + · · · + K0 (1 + p)t .
Ovaj izraz se zove geometrijski red.
Opštije, ako su a i q bilo kakvi brojevi a n prirodan broj, onda možemo
formirati (geometrijski) red
S = aq + aq 2 + · · · + aq n .
On predstavlja zbir članova geometrijskog niza
aq, aq 2 , . . . , aq n .
Važi formula
1 − qn
S = aq + aq 2 + · · · + aq n = aq za q 6= 1.
1−q
(Šta je sa slučajem q = 1 ?) Formulu treba pamtiti ovako:
1 − (kvocijent na broj članova)
S = prvi član × ,
1 − kvocijent
ili, što je isto,
(kvocijent na broj članova) − 1
S = prvi član × .
kvocijent − 1
P
Inače tu formulu možemo zapisati pomoću znaka (vidi stranu 33):
n
X 1 − qn
aq k = aq .
k=1
1−q
Primer 4.1. Izračunajmo S10 u primeru sa funtama:

prvi član = 1000 × 1.1 = 1100
kvocijent = 1.1
broj članova = 10
Dakle,
(1.1)10 − 1
S10 = 1100 × = 17 531.1670611
1.1 − 1
Primer 4.2. Sada razmotrimo nešto drukčiju situaciju. Imate kod kuće
£8000 a u sledećih deset godina, jednom godišnje, počev od iduće godine u
ovo doba, morate za nešto davati £1000. To je, naravno, ukupno £10 000.
Ako novac stavite u onu štedionicu koja daje 10% kamate, da li će vam £8000
biti dovoljno?
Jedan način da razrešite problem jeste da odete u štedionicu i pitate.
Možda će vam manje vremena oduzeti sledeći način. Uzmimo 10 koverata
(pravih ili imaginarnih). U prvi stavimo A1 funti, čija će vrednost posle god-
inu dana ležanja u štedionici biti £1000. U drugi stavimo A2 , čija će vrednost
kroz dve godine biti £1000. I tako dalje, do desetog koverta. S obzirom da
je A1 × 1.1 = 1000, A2 × (1.1)2 = 1000, itd, to je
1000 1000 1000

A1 = , A2 = , . . . , A10 = .
1.1 (1.1)2 (1.1)10
Dakle, u deset koverata ima ukupno
1000 1000 1000

S= + 2
+ ··· + .
1.1 (1.1) (1.1)10
I ovde imamo geometrijski red, ovog puta sa kvocijentom q = 1/(1.1) < 1.

Dakle,
1000 1 − q 10
S= × = 6 144.57.
1.1 1−q
Zadatak 27. Nadjite sume sledećih redova:
1 1 1 1 1 1 1
(a) + + + + + +
2 4 8 16 32 64 128
1 1 1 1
(b) 1 − + 2 − 3 + · · · + (−1)M M
2 2 2 2
(c) 3 − 6 + 12 − 24 + · · · + 3(−2)M
8
Ovde slovo M označava neki, ne zna se koji, pozitivan ceo broj.
P
Zadatak 28. Zapišite zbirove iz zadatka 27 pomoću znaka (vidi stranu 33).
8
Ako ste živeli u Starom Rimu, možete uzeti M = 1 000. Ako ste, pak, Stari Grk, onda
je za vas M = 10 000.
4.6 Mesečno ukamaćivanje, itd. 41
4.6 Mesečno ukamaćivanje, itd.

U odeljku 4.3 razmatrali smo situaciju u kojoj se kamata obračunava godišnje.
U mnogim slučajevima to se čini češće, npr. mesečno. To znači sledeće: Ako
ste uložili K0 = milion dinara, uz godišnju stopu p = 0.06 = 6%, onda vam se
svakog meseca svota povećava po stopi p/12 = 0.005 u odnosu na prethodni
mesec. Dakle, posle jednog meseca imaćete
p
K0 1 + = dinara,
12
posle 2 meseca: ,
posle 6 meseci: ,
a posle 12 meseci iznos je jednak

p 12
M12 = K0 1 + ;
12
dakle, M12 = 1 061 677.81 . . . , što znači da je uložena svota porasla za više
od 6.1%. Umesto na dvanaest, godinu možemo podeliti na m delova, gde je
m = 2 , 3 , 4, ili bilo koji drugi prirodan broj. Na primer, ako je m = 365, tj.
ako se kamata obračunava dnevno, tada je iznos na računu posle 365 dana
jednak
p 365
M365 = K0 1 + = 1 061 831.31 . . . ,
365
što je nešto više od M12 . U slučaju proizvoljnog m imamo formulu
p m
(23) Mm = K0 1 + ,
m
kojom je odredjen niz brojeva
M1 , M2 , M3 , . . . , M12 , . . . , Mm , . . .
Može se dokazati ono što bi se moglo očekivati na osnovu prethodnog — da

taj niz raste, tj. da je
M1 < M2 < M3 < · · · < M12 < · · · < Mm < . . . ,
pod uslovom da je p > −1, p 6= 0.

Zadatak 29. Dokažite da je

x 2 x 3
1+ < 1+ za x > −2, x 6= 0.
2 3
Možete koristiti formulu
(A + B)3 = A3 + 3A2 B + 3AB 2 + B 3 .
Zadatak 30. Dokažite da je

x 3 x 4
1+ < 1+ za x > −3, x 6= 0.
3 4
Može da pomogne formula
(A + B)4 = A4 + 4A3 B + 6A2 B 2 + 4AB 3 + B 4 .
Pri stepenovanju zbira korisno je imati u vidu Paskalov trougao:
(A + B) 1 1
(A + B)2 1 2 1
(A + B)3 1 3 3 1
(A + B)4 1 4 6 4 1
(A + B)5 1 5 10 10 5 1
Formula
Formula (19) daje iznos na računu posle t godina sa jednim ukamaćivanjem

godišnje, a (23) — posle jedne godine sa m ukamaćivanja godišnje. One se
mogu objediniti u jednu:
p mt
(24) K = K0 1 + .
m
Ovde je K0 uloženi svota, tj. početna vrednost kapitala, p — godišnja ka-
matna stopa, m — broj ukamaćivanja (kapitalisanja) u toku jedne godine, K
— krajnja vrednost kapitala, tj. vrednost kapitala posle t godina, pri čemu
t ne mora biti ceo broj. Broj
n=m·t
4.7 Neprekidno ukamaćivanje 43
jednak je broju ukamaćivanja u toku vremenskog intervala t, tj. broju

obračunskih perioda. Prema tome, formulu (24) možemo napisati u obliku
p n
(25) K = K0 1 + .
m
Na primer, ako ste uložili kapital K0 na 3.5 godine, uz polugodišnje ukama-
ćivanje, onda je n = 7. Šta će se desiti ako poželite da pare podignete posle
3 godine i 2 meseca, zavisi od drugih uslova.
Zadatak 31. Uložili ste £1000 uz godišnju kamatnu stopu 10% i tromesečno
ukamaćivanje. Koliko ćete imati posle: (a) 9 meseci, (b) 15 meseci? Koliko
treba da uložite da biste imali £1000 posle 6 meseci?
4.7 Neprekidno ukamaćivanje

Ljudski je zapitati se da li se skraćivanjem intervala (izmedju dva) ukamaći-
vanja (uz godišnju kamatnu stopu, recimo, p = 0.06) može steći neograničena
količina novca za godinu dana. Drugim rečima, šta se dogadja sa nizom
p m
M m = K0 1 + , m = 1, 2, . . .
m
kad se m povećava preko svake mere. Možemo probati sa m = 365 × 24 ×
60 × 60, tj. sa pripisivanjem kamate svake sekunde. Ispostavlja se, nažalost,
da je niz Mm ograničen — važi nejednakost
Mm < K0 ep ,
gde je e osnova prirodnih logaritama, ili eksponencijalna konstanta,
e = 2.718281828459 . . .
Ako kapital K0 nije preterano veliki, onda razlika

p m
K0 1 + − K0 ep , za m = 365 × 24 × 60 × 60,
m
nije vredna pomena9 , pa se vrednost kapitala na kraju godine može računati
po formuli
K = K0 ep .
9
osim za Piroćance
Zamislite da ste uložili 100 miliona dolara po godišnjoj stopi 10%. Tada će
vam neprekidno ukamaćivanje, prema mom proračunu, doneti oko 63 dolara
više nego pripisivanje kamate svakog sata.
Prethodna formula se može uopštiti tako da se dobije vrednost kapitala
u bilo kom budućem momentu t :
(26) K = K0 ept .
Obračunavanje kamate po toj formuli zove se neprekidno ukamaćivanje.

Zadatak 32. Uložili ste £10 000 uz godišnju kamatnu stopu od 9%. Ko-
liko ćete imati posle 2 godine, ako se kamata obračunava: (a) godišnje; (b)
tromesečno; (c) mesečno; (d) neprekidno. Uporedite dobijene rezultate.
Nominalna i efektivna stopa
Godišnja stopa koja se pominje kod mesečnog ili neprekidnog ukamaćivanja,

i drugde, naziva se nominalnom, i ona ne pokazuje stvarni procentualni rast
za godinu dana. Na primer, ako smo uložili kapital K0 po godišnjoj stopi
p, uz neprekidno ukamaćivanje, onda će njegova vrednost posle godinu dana
porasti za K0 ep − K0 = (ep − 1)K0 , što znači da je stvarna procentualna
promena jednaka
(ep − 1)K0
= ep − 1.
K0
Ta promena se zove i efektivna godišnja stopa. Slično, ako je broj ukama-
ćivanja tokom jedne godine jednak m, onda je odgovarajuća efektivna stopa
jednaka
p m
1+ − 1.
m
Samo su u slučaju m = 1 efektivna i nominalna stopa jednake, inače je
efektivna veća. Štaviše, iz odeljka 4.6 sledi da efektivna stopa raste kad m
raste, a najveća je kod neprekidnog ukamaćivanja, sve to uz pretpostavku da
je nominalna stopa fiksirana.
S obzirom da je rad sa nominalnim stopama jednostavniji, obično se pod
,,godišnjom stopom“ podrazumeva ,,nominalna godišnja stopa“. Taj dogovor
se poštuje i u drugim situacijama kao, recimo, u sledećim.
Zadatak 33. Broj stanovnika države A je za 20% manji od broja stanovnika
države B. Ako manja populacija raste neprekidno po godišnjoj stopi 5%, a
veća po stopi 2%, kada će se izjednačiti?
4.8 Krediti 45
Uputstvo: Stanovništvo raste, ako raste, neprekidno i po eksponencijal-

nom zakonu. Na primer,
At = A0 e0.05t ,
gde je At broj stanovnika države A u budućem momentu t, koji se računa

od sadašnjeg momenta t = 0. Napišite odgovarajuću formulu za B i koristite
podatak A0 = 0.8B0 .
Zadatak 34. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno
opada po godišnjoj stopi od 20%. (a) Koliko će vredeti posle 5 godina? (b)
Kada će mu vrednost biti prepolovljena? (c) Kolika je efektivna godišnja
stopa? (d) Kada će vredeti jedan dolar? a jedan cent?
Uputstvo: Označimo sa Vt vrednost automobila u momentu t. S obzirom
da Vt opada, imaćemo formulu sa znakom ,,minus“ u eksponentu:
Vt = V0 e−0.2t (pri čemu je V0 = 20 000).
Odgovor na (c): približno 18.1%. Dakle, efektivna stopa je u ovom slučaju

manja od nominalne, čemu je razlog to što Vt opada.
4.8 Krediti
Zamislite da dugujete S = 100 000 dinara, koje ste pozajmili po godišnjoj
kamatnoj stopi p = 0.08. Dug treba da vratite za n = 10 godina u jed-
nakim godišnjim ratama. Jasno je da je godišnja rata veća od 10 000 dinara;
postavlja se pitanje kolika je?
Možemo rezonovati bar na dva načina.
Prvi način:
U sledećih deset godina treba da vraćate po A dinara; A je nepoznato.
Novac ste dobili danas. To što vraćate posle prve godine vredi danas manje;
vredi tačno
A A
= (dinara).
1+p 1.08
Posle dve godine vraćate svotu A i ona sada vredi
A A
2
= .
(1 + p) (1.08)2
Nastavljajući dalje, zaključujemo da poslednja, deseta rata danas vredi
A A
10
= .
(1 + p) (1.08)10
Dakle, pozajmili ste ukupno
A A A
+ 2
+ ··· + .
1 + p (1 + p) (1 + p)10
S obzirom da ste pozajmili S dinara, ispada da je
A A A
(27) S = + 2
+ ··· + .
1 + p (1 + p) (1 + p)10
Ovde se opet pojavljuje geometrijski red sa kvocijentom 1/(1 + p). Dakle,
1
1−
A (1 + p)10 1 1
S= =A − .
1+p 1 p p(1 + p)10
1−
1+p
Kad ovde stavimo p = 0.08, dobijamo
S = 6.710081399 × A, tj.
A = S/6.710081399 = 100 000/6.710081399 = 14902.94887.

Konačno, godišnja rata iznosi blizu 14 903 dinara.
Drugi način:
Neposredno pre vraćanja prve rate vaš dug je narastao i jednak je S(1+p).
Vraćate svotu A i u drugu godinu ulazite sa dugom
S1 = S(1 + p) − A.
Po istom rezonovanju, u treću godinu, posle otplate druge rate, ulazite sa

dugom
S2 = S1 (1 + p) − A = S(1 + p)2 − A(1 + p) − A.
Posle otplate desete rate, vaš dug iznosi
S10 = S(1 + p)10 − A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A.

4.8 Krediti 47
S obzirom da je S10 = 0, dobijamo jednakost

S(1 + p)10 = A(1 + p)9 − A(1 + p)8 − · · · − A(1 + p) − A,
tj., deleći sa (1 + p)10 ,
A A A
S= + 2
+ ··· + .
1 + p (1 + p) (1 + p)10
Prema tome, razmišljajući na dva načina, dolazimo do istog rezultata

(vidi (27)).
Formula
Prethodna razmatranja pokazuju da važi formula

1 1 1
(28) S = A + + ··· + ,
1 + p (1 + p)2 (1 + p)n
tj.

1 1
S=A −
p p(1 + p)n
(29)
A 1
= 1− .
p (1 + p)n
pri čemu je S =količina pozajmljenog novca, n =broj rata, A =rata, p =ka-
matna stopa na nivou datog ,,obračunskog perioda“. Ovo poslednje znači,
na primer, sledeće: Ako se dug vraća u 10 mesečnih rata, onda p označava
mesečnu kamatnu stopu.
Vrednost rate A zavisi od n; označićemo je sa A[n] kad hoćemo da tu
zavisnost istaknemo.
Ukupna količina novca koja će biti isplaćena zajmodavcu jednaka je nA[n].
Jasno je da je nA[n] > S, a iz formule (28) može se zaključiti da je nA[n] >
(1 + p)S, ako je n ≥ 2.
Cena pozajmice, Cn = nA[n] − S, raste raste sa povećanjem broja n, tj.
Cn+1 > Cn ,
što bi trebalo da bude očigledno. Da li je očigledno da se A[n] smanjuje, tj.
da je
A[n + 1] < A[n] ?
(U oba slučaja smatramo da su količina pozajmljenog novca i kamatna stopa

nepromenjene.)
Zadatak 35. Pavle je pozajmio 4000 dolara od banke, uz uslov da vrati dug
u četiri jednake godišnje rate. Godišnja kamatna stopa je 12%. (a) Kolika je
rata? (b) Kolika je cena pozajmice?
Zamenite ,,četiri“ sa ,,pet“ pa odgovorite na (a) i (b). Uporedite dobijene
rezultate.
Zadatak 36. Uložili ste $1000 uz godišnju stopu 10% i godišnje ukamaćivanje.
Posle svakog pripisivanja kamate podižete $20.
(a) Koliko ćete imati na kraju druge godine (posle pripisivanja kamate a
pre podizanja $20)?
(b) Koliko ćete imati na kraju dvadesete godine?
Uputstvo:
Slučaj nejednakih rata

Dug se može otplaćivati i u nejednakim ratama. Zamislite da dugujete S =
10 000 evra, koje ste pozajmili po godišnjoj kamatnoj stopi p = 0.08. Dug
treba vratiti za n godina, počev od sledeće, ali se rate mogu biti medjusobno
različite. Označimo rate sa a1 , a2 , . . . (prva, druga, itd.). Sadašnja vrednost
rate ak jednaka je
ak
.
(1 + p)k
Rasudjujući kao ranije, dolazimo do formule
a1 a2 an−1 an
S= + 2
+ ··· + n−1
+
1 + p (1 + p) (1 + p) (1 + p)n
(30) X n
ak
= .
k=1
(1 + p)k
Rata, recimo, može rasti po nekoj stopi g > 0. Tada će biti
a2 = (1 + g)a1 , a2 = (1 + g)2 a1 , . . . an = (1 + g)n−1 a1 .
Zamenom u (30) dobićemo
n
X a1 (1 + g)k−1
S=
k=1
(1 + p)k
n
a1 1+g
= 1− , g 6= p.
p−g 1+p
4.8 Krediti 49
Odatle možemo naći a1 (ako su dati S, n, p, g) pa zatim a2 , itd. Ako je

g = p, onda formula nema smisla, ali je tada jednostavno zaključiti da je
(1 + p)S
a1 = .
n
Razmotrimo nešto složeniju situaciju. Zamislite da ste u stanju da ot-

plaćujete samo 1 000 evra godišnje. Jasno je da ćete plaćati više od deset
godina ali ne možete pogoditi koliko. Jedan od načina je da probate, evo
kako:
Znamo da je a1 = a2 = . . . = an−1 = 1 000. Deo duga koji otplaćujete sa
10 jednakih rata jednak je
10
X 1 000 1 000 1
D10 = k
= 1− 10
= 6710.081399,
k=1
(1.08) 0.08 (1.08)
što je dosta manje od 10 000. Povećajmo broj rata:
D15 = 8559.478688, D20 = 9818.147407, D21 = 10016.80316.
Vidimo da sa 20 rata dug nije otplaćen a sa 21 je premašen. Prema tome,

broj rata je 21 ali je poslednja manja od 1 000. Tu poslednju možemo naći
pomoću formule (30), koja kaže da je (za S = 10 000, n = 21)
a21
10 000 = D20 + .
(1.08)21
Odavde dobijamo
a21 = (10 000 − 9818.147407)(1.08)21 = 915.4157138.
Uopšte, ako je unapred dogovorena jedna ista vrednost svih rata sem
poslednje, onda njihov broj, računajući i poslednju, možemo naći po formuli
& '
− ln(1 − Sp
a
)
(31) n = .
ln(1 + p)
Tu dxe označava najmanji medju celim brojevima koji su ≥ x, npr. d1.23e =

2, d3e = 3. U našem primeru je p = 0.08, S = 10 000, a = 1000, pa imamo

− ln(1 − 800/1000)
n= = d20.91237187e = 21.
ln(1.08)
Kad smo našli n, onda poslednju ratu računamo po formuli

n−1
n
X a
(32) an = (1 + p) S−
k=1
(1 + p)k
Formula (31) ima smisla samo kad je 1 − Sp/a > 0, tj. a > Sp, što
znači da se rata ne može zadavati proizvoljno. Naime, može se dokazati da u
slučaju a ≤ Sp dug nikad ne bi bio isplaćen. U našem primeru je Sp = 800.
Zadatak 37. Pozajmili ste 100 funti sa obavezom da vraćate po 50 funti

godišnje počev od sledeće godine, uz kamatnu stopu %10. Ne pozivajući se
na formule, nadjite broj rata, poslednju ratu i cenu pozajmice.
Slika 10: Dve slike Jakova Bernulija, švajcarskog matematičara, koji je

daleke 1683. godine razmatrao problem neprekidnog ukamaći-
vanja i tako otkrio niz (1 + 1/n)n
(a) (b)
51
5 Funkcije
5.1 Pojam funkcije

Neka su data dva (neprazna) skupa, A i B, i neka su na neki način elementi
skupa A povezani sa elementima skupa B. Ako u toj vezi svakom elementu
iz A odgovara po jedan (jedini) element iz B, tada kažemo da je zadata
funkcija iz A ka B. 10 Skup A se zove domen, ili delokrug, funkcije, a skup B
— kodomen.
Samu funkciju možemo zamisliti kao nešto (npr. mašinu ili duha) što
povezuje A sa B na svoj način. Funkciju možemo označiti jednim slovom,
npr. f, ili, ako hoćemo da istaknemo domen i kodomen, sa
f : A 7→ B.
Ako a ∈ A, onda sa f (a) označavamo element iz B koji je povezan sa a,

i zovemo ga slika od a, ili vrednost funkcije u a. U tom kontekstu element a
se zove original ili argument.
Skup svih mogućih slika zove se rang ili doseg od f, i ne mora biti jed-
nak B.
Ponekad funkciju možemo zadati pomoću tabele.
a f3 (a)
a f0 (a) a f1 (a) a f2 (a) 1 -1
1 -1 1 -1 2 5 2 5
2 2 2 5 4 3 3 -1
3 7 3 -1 3 -1 4 3
4 4 4 3 1 -1 4 4
Ovde vidimo četiri tabele pomoću kojih su elementi skupa A = {1, 2, 3, 4}

povezani sa elementima skupa B = Z. Četvrta tabela ne zadaje funkciju jer
element 4 ∈ A ima dve slike.
10
Ili ,,iz A u B “.
52 5 FUNKCIJE
Kad odredjujemo doseg, razmišljamo o vrednostima funkcije. Na primer,

doseg funkcije f0 jednak je {−1, 2, 4, 7}. Šta je doseg funkcije f1 ?
Funkcije se najčešće zadaju pomoću jedne formule. Na primer, formula
f (x) = |x| za x ∈ Z,
zadaje funkciju f : Z 7→ Z. Šta je njen doseg?

Funkcija može biti zadata pomoću više formula, npr.

−1 za x ∈ (−∞, 0),

(33) f (x) = x za x ∈ (0, 1],

1 za x ∈ (1, ∞).

Domen te funkcije je R \ {0}. Imamo, npr., f (−3) = −1 jer −3 ∈ (−∞, 0).
Zadatak 38. Za funkciju f zadatu formulama (33) nadjite f (0), f (0.001),

f (−0.001), f (1), f (1.1). Da li 0 ∈ Rang(f )?
Jednakost funkcija
Druga i treća tabela (od četiri prethodne) ne izgledaju identično, ali je

f1 (a) = f2 (a) za svako a ∈ A, pa zato funkcije f1 i f2 smatramo jednakim.
Uopšte, funkcije f1 i f2 smatramo jednakim ako
(a) imaju isti domen,
(b) imaju isti kodomen,
(c) f1 (x) = f2 (x) za svako x iz domena.
Zahtev (b) za nas nema značaja jer ćemo razmatrati funkcije sa brojčanim
vrednostima, pa će nam kodomen uvek biti jednak R.
Primer: Razmotrimo funkcije iz R ka R :
f1 (x) = x2 , f2 (x) = (x − 1)(x + 1) + 1.
Iako izrazi ne izgledaju identično, funkcije su jednake, što sledi iz ,,razlike

kvadrata“, tj. iz jednakosti
(34) (x − a)(x + a) = x2 − a2 (x, a ∈ R).

5.2 Inverzna funkcija 53
Ovaj primer pokazuje još i to da postupak kojim se dolazi od elementa

do njegove slike nije bitan. Naime, lako se računa f2 (999),
f2 (999) = (999 − 1)(999 + 1) + 1 = 998 × 1000 + 1 = 998 001,
dok
f1 (999) = 999 × 999 = . . . itd. . . . = 998 001.
Ako je funkcija zadata jednim izrazom a ne kaže se šta je domen, onda se

podrazumeva da je domen maksimalan, tj. jednak oblasti definisanosti tog
izraza11 . U raznim situacijama maksimalni domen ne samo da nije potreban
već može i da smeta. Recimo, maksimalni domen funkcije f (r) = πr2 je
interval −∞ < r < +∞. Ali ako mislimo na površinu kruga radijusa r, onda
je prirodni domen (0, ∞).
Primer: Razmotrimo funkcije
f1 (x) = x5 −6x4 +7x3 +6x2 −7x+1, f2 (x) = x+1, x ∈ A = {−1, 0, 1, 2, 4}.
Domen obe funkcije, kako stoji na desnoj strani, jeste skup A. S obzirom da
je f1 (x) = f2 (x) za svako x ∈ A (proverite!) funkcije su jednake. Ako domen
proširimo bilo kojim brojem, npr. 3, dobićemo dve nove funkcije koje nisu
jednake.
5.2 Inverzna funkcija

Ako su dve veličine, y i x, npr. profit i nivo prodaje, povezani jednačinom
y = f (x), gde je f neka funkcija, onda se možemo zapitati koliko je x za
zadato y; u slučaju profita to znači da hoćemo da znamo koji nivo prodaje
dovodi do željenog profita. Drugim rečima, treba da nadjemo x iz jednačine
y = f (x). Primer: ako je
y = f (x), gde je f (x) = 2x − 1 (x ∈ R),
onda je
1 1
x= y+ .
2 2
Ovde je, za svako y, rešenje jedinstveno, i mi smo dobili novu funkciju
1 1
f −1 (y) = y + ,
2 2
11
tj. skupu svih vrednosti promenljive za koje izraz ima smisla
54 5 FUNKCIJE
koju zovemo inverzna funkcija (funkcije f ).

Primer: Ako je
y = f (x), gde je f (x) = x2 (x ∈ R),
onda je pitanje smisleno jedino za y ∈ Rang(f ) = [0, ∞). Medjutim, ako je

√ √
y > 0, onda jednačina x2 = y ima dva rešenja, x = y, x = − y. Budući
da nemamo razloga da damo prednost jednom ili drugom12 , u ovom slučaju
kažemo da funkcija f nije invertibilna, tj. da nema inverznu.
Razmotrimo opštu situaciju. Neka je f : A 7→ B nekakva funkcija. Ako
za svako y ∈ Rang(f ) postoji jedno jedino x ∈ A takvo da je f (x) = y,13
onda definišemo inverznu funkciju
f −1 : C 7→ A, C = Rang(f ),
po pravilu
f −1 (y) = x.
Dakle, domen inverzne funkcije jednak je rangu date funkcije; a rang in-
verzne?
Zadatak 39. U slučaju da funkcija f : A 7→ R ima inverznu, naći je (to

podrazumeva i nalaženje domena):
(a) f (x) = −4x + 1 (A = R); (e) f (x) = x2 (x ≥ 0);

2
(b) f (x) = x (x ≤ 0); (f) f (x) = 1/x (x ∈ R \ {0});
(c) f (x) = x − x2 (A = [ 0, 1]); (g) f (x) = x3 (A = R);
x−1
(d) f (x) = (A =?).
x+1
Zadatak 40. Funkcija f : R2 7→ R2 zadata je formulom
f (s, t) = (s − t, s + t).
Pokažite da je f invertibilna i nadjite inverznu.

12
Izbor jednog od dva rešenja mogao bi zavisiti od konkretnog problema.
13
tj. jednačina f (x) = y ima jedinstveno rešenje
5.3 Grafici 55
5.3 Grafici
Ako su i domen i kodomen funkcije f sastoje od brojeva, onda se f zove
realna funkcija jedne realne promenljive. Grafik funkcije f je deo ravni R2
a čine ga tačke (x, f (x)), x ∈ A = domen(f ). Na primer, grafik funkcije f
zadate sledećom tablicom
x 1 2 3 4
f (x) -1 2 7 4
čine četiri tačke u ravni: (1, −1), (2, 2), (3, −7), (4, 4).
2
1 2 3 4
–1
–7
Domen može biti svakakav, ali je u praksi najčešće interval ili unija inter-
vala — dakle, sadrži bezbroj tačaka. U tom slučaju grafik možemo nacrtati
uzimanjem dovoljnog broja vrednosti promenljive x i računanjem f (x). Na
slici 11 pokazano je kako nastaje grafik funkcije f (x) = x2 , |x| ≤ 2.
Na slici 12 vidite deo tabele koju je napravio MAPLE da bi grafički
predstavio funkciju f (x) = ex , −1 ≤ x ≤ 1.
Zadatak 41. Nacrtajte na istoj slici linije `1 : y = x, `2 : y = x2 , `3 : y =
x3 .
Kada crtamo dve ili više linija na istoj slici, dužni smo da istaknemo
presečne tačke. Pored toga, treba da se vidi medjusobni položaj linija. Na
primer, zbog nejednakosti x3 < x2 za x ∈ (0, 1), linija `3 se nalazi ispod `2
za 0 < x < 1.
Zadatak 42. Nacrtajte na istoj slici grafike funkcija f (x) = 1/x, g(x) =
2 − x.
x 2
Zadatak 43. Nacrtajte na istoj slici linije y = ex , y = 1 + x, y = 1 + .
2
56 5 FUNKCIJE
Slika 11: Crtanje grafika funkcije f (x) = x2

4 4
3 3
2 2
1 1
–2 –1 0 1 2 0
–2 –1 1 2
(a) (b)
4 4
3 3
2 2
1 1
–2 –1 0 1 2 0
–2 –1 1 2
(c) (d)
5.4 Tipovi realnih funkcija

Evo nekoliko primera realnih funkcija:
• Konstanta, f (x) = c, gde je c fiksiran realan broj, npr. c = −2, 7.78,

π, log(13).
• Linearna, f (x) = kx + m, gde su k i m fiksirani realni brojevi. Grafik

je prava linija.
• Kvadratna, f (x) = ax2 + bx + c, gde su a (6= 0), b, c fiksirani realni

brojevi (koeficijenti funkcije). Grafik je parabola.
5.4 Tipovi realnih funkcija 57
Slika 12: Tablica vrednosti funkcije ex

x ex
2.5 -1. .3679
-.9564 .3842
-.9185 .3991
2
-.8758 .4165
-.8329 .4348
1.5 -.7901 .4538
-.7505 .4721
1 -.7095 .4919
-.6670 .5132
.2932 1.3407
0.5
.3337 1.3961
–1 –0.8 –0.6 –0.4 –0.2 0 0.2 0.4 0.6 0.8 1 .3769 1.4577
• Polinom, f (x) = an xn + an−1 xn−1 + · · · + a1 x + a0 , gde je n prirodan

broj i an , . . . , a0 fiksirani realni brojevi. Ako je an 6= 0, kaže se da je
stepen polinoma jednak n.
• Eksponencijalna, f (x) = ax , gde je a 6= 1 pozitivna konstanta. Vidi

sliku 13(a).
Svi dosad navedeni izrazi definisani su za svako x ∈ R.
• Logaritamska, f (x) = loga x. Ova funkcija je inverzna u odnosu na

eksponencijalnu (i obratno), i definisana je za x > 0. Vidi sliku 13(b).
√
• Kvadratni koren, f (x) = x = x1/2 . Definisana je za x ≥ 0 a grafik
je ,,polovina“ parabole (vidi sliku 14(b)).
√
• Kubni koren, f (x) = 3 x = x1/3 . Definisana je za svako x ∈ R.
• Stepena funkcija, f (x) = xα , gde je α realan broj (npr. α = 1/3).

Domen ove funkcije zavisi od α, ali u svakom slučaju interval (0, ∞) je
sadržan u domenu.
• Racionalna funkcija je količnik dva polinoma; definisana je tamo gde

je imenilac različit od nule. Najprostija racionalna funkcija (a da nije
polinom) je funkcija obrnute proporcionalnosti:
A
f (x) = ,
x
58 5 FUNKCIJE
Slika 13:
y
x y
(0.3)
x 3x x
y=e x
(0.5) 2
2.718
y=ln x
1x 1
–1 1 2.718 x
–1
x
(b) Eksponencijalna i logaritamska
(a) Eksponencijalne funkcije
funkcija
Slika 14:
3
2
y
3
1
0 2
–3 –2 –1 1 2 3
x
–1
1
–2
1 2 4 9
–3
√
(a) Hiperbola y = 1/x (b) y = x
gde je A fiksiran realan broj (6= 0). Grafik je hiperbola (vidi sliku
14(a)).
Zadatak 44. Odredite (maksimalni) domen sledećih funkcija:
x−1 2x x2 − 1
f1 (x) = , f2 (x) = 2 , f3 (x) =
x+1 x +1 (2x − 1)(4x + 5)
p p
f4 (x) = x − 1, f5 (x) = 3 x3 − 3x, f6 (x) = ln(x + 1).
Pokažite da f1 , f4 i f6 imaju inverznu, i naći je.
• Trigonometrijske funkcije, sin x, cos x, tg x (= tan x), ctg x (= cot x).

5.4 Tipovi realnih funkcija 59
• Ciklometrijske (=inverzne trigonometrijske) funkcije, arcsin x, arccos x,

arctan x.
Kombinovanjem navedenih funkcija formiraju se elementarne funkcije.

Kombinovanje podrazumeva upotrebu, pored sabiranja, oduzimanja, mno-
ženja i deljenja, i kompoziciju funkcija. Ako su f i g dve funkcije, onda se
funkcija zadata formulom
h(x) = g(f (x))
zove kompozicija funkcija f i g. Koristi se oznaka
h = g ◦ f.
Domen funkcije h je odredjen uslovom
x ∈ domen(f ) i f (x) ∈ domen(g).
(Ako x ∈ / domen(f ), onda f (x) nema smisla, a ako f (x) ∈
/ domen(g), onda
g(f (x)) nema smisla.)
Funkciju g ◦ f nalazimo tako što u izrazu g(x) pišemo f (x) umesto x. Na
primer, ako je f (x) = x2 , g(x) = x + 1, tada je
(g ◦ f )(x) = g(f (x)) = f (x) + 1 = x2 + 1, ali
(f ◦ g)(x) = f (g(x)) = (g(x))2 = (x + 1)2 .
Sve u svemu, možemo reći, mada neprecizno, da je elementarna ona

funkcija koja se zadaje jednim izrazom.
p
Funkcija f (x) = |x| je elementarna jer je f (x) = x2 . Funkcija g, defini-
sana na skupu R \ {0} kao
(
1 za x > 0,
g(x) =
−1 za x < 0,
iako zadata pomoću dva izraza, jeste elementarna jer se može predstaviti i
ovako:
x
S(x) = , x ∈ R \ {0}.
|x|
S druge strane, funkcija sign, definisana na intervalu (−∞, ∞) kao


1
 za x > 0,
sign(x) = −1 za x < 0,

0 za x = 0,

60 5 FUNKCIJE
nije elementarna. Razlog je u tome što je elementarna funkcija neprekidna

gde god je definisana; to znači, pored ostalog, da je njen grafik nad bilo kojim
intervalom sadržanim u domenu neprekinuta linija.
Nacrtajte grafike funkcija sign(x) i S(x). U čemu je razlika?
Zadatak 45. Odredite domene sledećih funkcija:

p p
(a) f (x) = 1−x ; (e) f (x) = 3
1−x ;
x−1 x2 + 1
(b) f (x) = ; (f) f (x) = ;
x2 + 1 x−1
x−1
(c) f (x) = 2 ; (g) f (x) = ln(x2 − 2x + 1) ;
x − 3x + 2
r
x−1 x−1
(d) f (x) = ; (h) f (x) = ln .
x+1 x+1
Pri odredjivanju domena treba voditi računa o tri vrste izraza:

razlomcima (imenilac 6= 0),
logaritmima (argument14 > 0), i
korenima sa parnim izložiocem (potkoreni izraz ≥ 0).
Ako takvih izraza nema, i ako nema trigonometrijskih i ciklometrijskih
funkcija, onda je dotična funkcija definisana za svako x. Primer: funkcija
3
p
f (x) = 3 x6 − x2 − 1 ex −4x
je definisana za svako x.
14
U izrazu ln A, argument je jednak A.
61
6 Linearna i kvadratna funkcija
6.1 Prava linija i linearna funkcija

Linearna funkcija se može predstaviti u obliku
f (x) = kx + n, gde su k i n realni brojevi.
Grafik linearne funkcije je prava linija. S druge strane, ako je data neka prava
p, onda se njena jednačina može napisati u obliku
(35) ax + by = c.
Ako je b = 0 i a 6= 0, onda jednačina postaje x = −c/a, a ova predstavlja

,,vertikalnu“ pravu, tj. pravu paralelnu sa y-osom. Ako je b 6= 0, onda se
jednačina (35) može napisati u obliku
y = kx + n, gde je k = −c/a, n = c/b.
Broj n pokazuje mesto gde ta prava seče y-osu; to je tačka (0, n). Broj k
pokazuje nagib prave i zove ga tako: nagib prave, ili nagib funkcije. Njega
možemo dobiti deleći promenu vrednosti promenljive y sa odgovarajućom
promenom promenljive x. Ako su (x0 , y0 ) i (x, y) bilo koje dve tačke na pravoj,
onda je nagib jednak količniku
∆y y − y0
(36) k = = .
∆x x − x0
(Vidi sliku 15.) Tu je ∆y = y2 − y1 , ∆x = x2 − x1 , gde su (x1 , y1 ) i (x2 , y2 )
bilo koje dve tačke na pravoj.
Prema tome, ako znamo nagib prave i jednu njenu tačku (x0 , y0 ), onda
možemo napisati jednačinu prave:
(37) y − y0 = k(x − x0 ).
Napišimo jednačinu prave koja prolazi kroz tačke (1, 2) i (4, 3).
3−2 1
nagib: k = = ; tačka: (x0 , y0 ) = (1, 2). Dakle: y−2 = 13 (x−1).
4−1 3
62 6 LINEARNA I KVADRATNA FUNKCIJA
Slika 15:
. y
y B(x2 , y2 )
%y
. . %x
A(x1 , y1 )
0 x
0 x
Slika 16: Po nagibu se prepoznaje da li funkcija raste ili opada. Naime: ako
je nagib linearne funkcije f (x) pozitivan, onda f (x) raste kad x
raste; ako je nagib negativan, onda f (x) opada kad x raste; ako
je nagib jednak nuli, onda je funkcija konstantna.
y y y
k<0
k=0
k>0
x x x
Zadatak 46. Na slici 17 prikazana je veza izmedju Celzijusovih (C) i Faren-

hajtovih (F) stepeni. Pokažite da je F = 1.8 C + 32. Izrazite svoju telesnu
temperaturu u Farenhajtovim stepenima. Kako se osećate ako vam je tem-
peratura 100◦ F ?
Zadatak 47. Pretpostavimo da fabrika pravi neki proizvod i da je veza

izmedju profita, P (x), i količine proizvodnje, x, linearna. Jedne godine fab-
rika je napravila 40 jedinica i izgubila £4000. Druge godine proizvodnja je
povećana na 80 jedinica, što je donelo profit od £1000. Nadjite P (x).
Uputstvo: P (x) = kx + n; P (40) = −4000; P (80) = 1000. Dakle,
40k + n = −4000, 80k + n = 1000. Nadjite k i n.
Koliko jedinica treba najmanje da se proizvede da bi profit bio pozitivan?

6.1 Prava linija i linearna funkcija 63
Slika 17: Veza izmedju Farenhajtovih i Celzijusovih stepeni

Fahrenheit p
ppppp
pppp pppp
pp
p p p p ppppp
ppp
p p p p p ppp
pppp
p p p ppppp
pp
p p p p ppppp
ppp
p p p pppppp
pp
ppppp p
pppp pppp pp 9
pp
p p p p ppppp pp
pppp pp ppppp ppppppp pppp
p p p ppppp
pp 5
p ppp p
p p
32 ppppppppppp
pp
p
p p p ppppp
ppp
p p p p ppppp
ppppp
Celsius
fahrenheit
Zadatak 48. Za svaku od sledećih jednačina nacrtajte grafik i nadjite nagib.
(a) 3x + 4y = 12 ; (c) x − 2y = 4 ;
(b) 2x + y = 10 ; (d) 3y − 2x = 5 .
Grafik se može nacrtati nalaženjem preseka sa osama. Stavimo x = 0

i dobijemo presek sa y-osom; y = 0 — sa x osom. Tako ne ide u slučaju
jednačine y = −2x, jer grafik prolazi kroz koordinatni početak. U tom
slučaju uzmemo neko x 6= 0, npr. x = 1, pa dobijemo još jednu tačku:
(1, −2).
Zadatak 49. Potrošili ste 1000 dinara na kupovinu jabuka i groždja. Jabuke
koštaju 75 dinara, po kilogramu, a groždje 60 dinara. Izrazite tu informaciju
simbolički i grafički.
Marginalna funkcija
Ako je data zavisnost neke ekonomske veličine (npr. troška, prihoda, prof-
ita) od količine proizvedenih jedinica, onda se odgovarajućom marginalnom
funkcijom naziva promena te veličine pri povećanju proizvodnje za jednu
jedinicu. Tačnije, ako je ta zavisnost izražena funkcijom C(x), onda je mar-
ginalna funkcija data ovako:
M C(x) = C(x + 1) − C(x).
• Ako je funkcija C(x) linearna, onda je marginalna funkcija jednaka

nagibu. (Zašto?)
• Izračunajte marginalni profit u slučaju zadatka 47.
Prelomna tačka
Označimo sa R(x) (=revenue) prihod od prodaje x jedinica nekog proizvoda

a sa C(x) (=cost) troškove proizvodnje. Tada je profit P odredjen formulom
P (x) = R(x) − C(x). Tačka x za koju je P (x) = 0 zove se prelomna tačka.
Zadatak 50. Jedna firma je povećala dnevnu proizvodnju sa 20 na 25 je-
dinica i našla da su troškovi proizvodnje porasli za £800 dnevno. Nadjite
marginalnu funkciju troškova. Izrazite troškove kao funkciju količine proizve-
denih jedinica ako je prvobitni trošak (za onih 20) bio £5000. Ako je prodajna
cena £200 po jedinici, koliko firma treba da proizvede da bi imala pozitivan
profit?
6.2 Sistem jednačina

Na slici 18 prikazane su prave p i q,
p : 3x + y = 6, q : x + 0.9y = 1.
Prave p i q imaju jednu zajedničku tačku M (x, y). (Na slici 18 upišite slova
p, q, M gde treba.) S obzirom da M pripada i jednoj i drugoj pravoj,
njene koordinate zadovoljavaju i jednu i drugu jednačinu, tj. imamo sistem
jednačina:
(38) 3x + y = 6, x + 0.9y = 1.
Ovaj sistem možemo rešiti na više načina:

6.2 Sistem jednačina 65
Prvi način: Rešićemo obe jednačine po istoj nepoznatoj, npr. y :
(39) y = 6 − 3x, y = (1 − x)/0.9.
Zatim ćemo izjednačiti desnu stranu prve jednačine sistema (39) sa desnom
stranom druge:
6 − 3x = (1 − x)/0.9.
Odavde ćemo naći x (prvo pomnožimo sa 0.9, itd): x = 44/17. Na kraju,

nalazimo y iz jedne od jednačine sistema (39): y = 6 − 3x = −30/17. Prema
tome, tačka M ima koordinate (44/17, −30/17).
Drugi način (metoda zamene): Rešićemo prvu jednačinu sistema (38) po
y; y = 6 − 3x. Zatim ćemo u drugoj jednačini umesto y staviti 6 − 3x (tj.
zameniti y sa 6 − 3x):
x + 0.9(6 − 3x) = 1.
Odavde nalazimo x = 44/17, pa y = 6 − 3x = 6 − 3 × 44/17 = −30/17.

Treći način: Pomnožićemo drugu jednačinu sistema (38) sa 3 :
(40) 3x + y = 6, 3x + 2.7y = 3.
Zatim ćemo oduzeti prvu jednačinu od druge (,,druga minus prva“): 1.7y =
−3. Dakle, y = −3/1.7 = −30/17. Sada ovo y stavimo u prvu jednačinu
sistema (40): 3x − 30/17 = 6. Na kraju, x = 44/17.
Četvrti način: Umesto da množimo sa 3 pa da oduzimamo, pomnožićemo
drugu jednačinu sistema (38) sa −3 :
3x + y = 6, −3x − 2.7y = −3.
Zatim ćemo sabrati ove dve jednačine i tako eliminisati nepoznatu x.

Zadatak 51. Nacrtajte pravu koja prolazi kroz tačke (−2, −3) i (5, 4). Nad-
jite jednačinu te prave. Nadjite njen presek sa pravom x + 2y = 0.
Ravnotežna tačka
Nivo potražnje nekog proizvoda zavisi od cene tog proizvoda, a kako po-
tražnja opada sa rastom cene, funkcija potražnje ima negativan nagib. S
druge strane, nagib funkcije ponude je pozitivan. Tačka u kojoj su te dve
funkcije jednake zove se ravnotežna tačka. To je tačka u kojoj se tržiste
stabilizuje.
Slika 18: Presek pravih
6
y
–2 3 x 6
–2
Zadatak 52. Date su jednačine 2q + 5p = 500 i 3q = 25 + 7p. Jedna daje

vezu cene p i potražnje, q D , a druga — cene i ponude, q S . Nadjite q D i q S , i
ravnotežnu tačku. (S =supply, D =demand.) Odredite domene funkcija q S
i q D , vodeći računa o smislu. Sve to predstavite grafički.
6.3 Linearna nejednačina

Znamo da linearnoj jednačini sa dve nepoznate odgovara prava. A sve tačke
čije koordinate zadovoljavaju linearnu nejednačinu čine poluravan. Pogledaj-
mo, npr., nejednačinu (vidi sliku 19(a)):
2x + 3y ≤ 12.
Prava
p: 2x + 3y = 12
deli ravan na dve poluravni — samo jedna od njih je ,,naša“. Da bismo videli
koja je naša, uzmemo jednu tačku T (x0 , y0 ) van prave p, nazovimo je ogled-
nom tačkom, i proverimo da li zadovoljava našu ili suprotnu nejednakost.
U ovom slučaju možemo uzeti tačku T (0, 0). Naša nejednakost je zado-
voljena i, dakle, naša poluravan je ona koja sadrži koordinatni početak.
Razmotrimo sada sistem linearnih nejednačina:
(41) 2x + 6y ≤ 12, 6x + 2y ≤ 12, x + y ≥ 1.

6.4 Kvadratna funkcija 67
Slika 19: Poluravni

5 5
4 4
3 3
2 2
1 1
0 2 4 6 0 2 4 6
–1 –1
(a) Poluravan 2x + 3y ≤ 12 (b) Poluravan 2x + 3y ≥ 12
Rešenje sistema je svaki par (x, y) koji zadovoljava sve tri nejednačine. Dakle,
skup rešenja je presek tri odgovarajuće poluravni (vidi sliku 20).
Zadatak 53. Pored svake prave na slici 20 napišite odgovarajuću jednačinu
(imajući u vidu nejednakosti (41)). Nadjite koordinate presečnih tačaka.
...........................................................................
Slika 20: Presek tri poluravni
–2 3 6
–2
...........................................................................
6.4 Kvadratna funkcija

Kvadratna funkcija se zadaje formulom
f (x) = ax2 + bx + c,
gde su a, b, c realni brojevi, a 6= 0. Grafik kvadratne funkcije je parabola. Da

bismo nacrtali tu parabolu, svodimo trinom ax2 + bx + c na kanonski oblik.
Na konkretnom primeru, to izgleda ovako: Prvo,
f (x) = −x2 + 2x + 7 = −(x2 − 2x) + 7 .
Drugo, dopunimo zagradu da bismo dobili potpuni kvadrat, ne zaboravljajući

da oduzmemo ono što smo dodali,
f (x) = −(x2 − 2x + 1 − 1) + 7 = −(x2 − 2x + 1) + 1 + 7.
Konačno,
f (x) = −(x − 1)2 + 8.
(Proverite, za svaki slučaj.) Odavde možemo pročitati glavne informacije o

funkciji:
• f (1) = 8, što je najveća vrednost funkcije; to znači da je f (x) ≤ 8 za

svako x ∈ R.
• f ima dve nule (tj. grafik seče x-osu u dve tačke), koje se dobijaju
rešavanjem jednačine (x − 1)2 = 8; dakle
√ √
x − 1 = ± 8, tj. x = 1 ± 2 2.
• funkcija je konkavna, tj. grafik je ispupčen nagore.
Zadatak 54. Nacrtajte grafik funkcija
f1 (x) = 2x2 − 4x − 8, f2 (x) = −x2 + x + 7.
Zadatak 55. Jedna firma ima monopol na izdavanje stanova u jednom gradu
na Srednjem zapadu SAD. Funkcija potražnje je
D(p) = 100 − 2p.
(a) Nacrtajte grafik funkcije prihoda R(p) = pD(p).

(b) Ako firma raspolaže sa S stanova, koliko će ih izdati, i po kojoj ceni,
da bi ostvarila maksimalni prihod? Razmotrite slučajeve S = 60 i S = 40.
6.4 Kvadratna funkcija 69
Slika 21: f (x) = −(x − 1)2 + 8
8
f(x)
x
–2 1 3 4
Kvadratna jednačina
Jednačina
(42) ax2 + bx + c = 0 (a 6= 0)
naziva se kvadratnom. Ona se može rešiti svodjenjem na kanonski oblik.

Prethodno smo imali primer
−x2 + 2x + 7 = 0.
Svodjenjem na kanonski oblik dobili smo
−(x − 1)2 + 8 = 0, tj. (x − 1)2 = 8,
√ √
odakle dobijamo dva rešenja: x1 = 2 − 8, x2 = 2 + 8.
U opštem slučaju, svodjenje na kanonski oblik ide ovako:

2 2 b
ax + bx + c = a x + x + c
a
b2

b 2
=a x+ − 2 +c
2a 4a
b 2 b2
=a x+ − +c
2a 4a
b 2 ∆
=a x+ −
2a 4a

b 2 ∆
=a x+ − 2 .
2a 4a
gde je sa ∆ označena diskriminanta,
∆ = b2 − 4ac.
Prema tome, ako je ∆ < 0, onda je −∆/4a2 > 0 i, dakle

b 2 ∆
x+ − 2 > 0 za svako x,
2a 4a
iz čega sledi:
• Ako je ∆ < 0, onda jednačina ax2 + bx + c = 0 nema (realnih) rešenja.
• A ako je ∆ ≥ 0, onda su rešenja u formuli

p
−b ± ∆
x= ,
2a
ili, kako se najčešće piše,
p
−b ± b2 − 4ac
x1,2 = .
2a
6.5 Jednačina trećeg stepena

Jednačina oblika
a3 x3 + a2 x2 + a1 x + a0 = 0,
6.5 Jednačina trećeg stepena 71
Slika 22: Ovako izgleda grafik funkcije f (x) = ax2 + bx + c u slučaju a > 0
¾
¾
¾
gde su a3 , . . . , a0 (a3 6= 0) realni brojevi (koeficijenti), može imati tri, dva ili
jedno realno rešenje, ali se ne može desiti da nema nijedno. Iako obrazac za
rešavanje postoji, praktično je neupotrebljiv.
Ako nam je poznato jedno rešenje, x = x0 , jednačinu možemo svesti na
kvadratnu. Naime, tada jednačinu možemo napisati u obliku
(x − x0 )(ax2 + bx + c) = 0 (mora biti a = a3 )
pa nam preostaje da rešimo jednačinu
ax2 + bx + c = 0.
Primer 6.1. Rešimo jednačinu
x3 + x2 − 7x + 2 = 0
znajući da je jedno rešenje x = 2.
Jednačinu pišemo u obliku
(x − 2)(x2 + bx + c) = 0.
Nepoznate koeficijente b, c odredjujemo iz identiteta
x3 + x2 − 7x + 2 = (x − 2)(x2 + bx + c), tj.

x3 + x2 − 7x + 2 = x3 + (b − 2)x2 + (c − 2b)x − 2c.
Sada izjednačavamo odgovarajuće koeficijente:
1 = 1, 1 = b − 2, −7 = c − 2b, 2 = −2c.
Iz druge i treće jednačine dobijamo b = 3, c = −1 (treba proveriti da je time

zadovoljena i treća). Prema tome, data jednačina je ekvivalentna sledećoj:
(x − 2)(x2 + 3x − 1) = 0.
Jedno rešenje je x = 2, a ostala se dobijaju iz jednačine x2 + 3x − 1 = 0.
Zadatak 56. Odredite broj d tako da jedno od rešenja jednačine
2x3 − 5x2 + 11x + d = 0
bude x = 1/2, pa onda naći ostala rešenja.

73
7 Diferenciranje
7.1 Marginalna funkcija i izvod

Ako su dve veličine, y i x, povezane linearnom funkcijom,
y = f (x) = kx + n,
onda se y menja ravnomerno u odnosu na x, tj. važi formula

∆y
(43) = k = const,
∆x
gde je ∆x bilo koja promena veličine x, a ∆y odgovarajuća promena y. Ako
je
∆x = h 6= 0,
onda je
∆y = f (x + h) − f (x)
i, dakle,
f (x + h) − f (x)
(44) =k za svako x i svako h 6= 0.
h
Broj k, koji smo nazvali nagibom prave y = kx + n, meri brzinu promene
veličine y u odnosu na x. U opštem slučaju, količnik ∆y/∆x zavisi i od x i
od h; npr.
∆y (x + h)2 − x2
ako je y = x2 , onda je = = 2x + h.
∆x h
Ako hoćemo da merimo brzinu promene funkcije f, možemo fiksirati h, —
stopu promene promenljive x, — i razmatrati količnik
f (x + h) − f (x)
(45) Mh f (x) = .
h
74 7 DIFERENCIRANJE
U ekonomskoj teoriji se funkcija Mh f naziva marginalnom funkcijom. Na

primer, ako f (x) označava trošak proizvodnje x jedinica, onda se uzima h = 1
i odgovarajuća marginalna funkcija označava se sa M f,
M f (x) = f (x + 1) − f (x).
Dakle M f (x), marginalna funkcija troškova, predstavlja povećanje troškova

pri povećanju proizvodnje za jednu jedinicu. U nekim slučajevima, npr. kod
proizvodnje vode, mogli bismo uzeti male vrednosti h, pa bismo imali
f (x + h) − f (x)
(46) Mh f (x) = ,
h
po jednu marginalnu funkciju za svako h. Tako definisana marginalna funkcija,
pored toga što zavisi od h, može biti suviše komplikovana. Na primer, ako je
p
f (x) = 200 + x ,
tada je
p p
200 + x + h − 200 + x
Mh f (x) =
h
(47)
1
=p p (Proverite množenjem!)
200 + x + h + 200 + x
Umesto tog izraza koristi se sledeći, prostiji:

1
(48) M f (x) = p .
2 200 + x
Fukciju (48) dobili smo od funkcije (47) uzimajući ,,male“ vrednosti, tj. sta-
vljajući h = 0. Reč ,,malo“ nema apsolutno značenje; npr. ako f (x) pred-
stavlja funkciju troškova i ako je količina proizvoda, x, velika15 , onda je h = 1
malo.
Izvod funkcije
Neka je f realna funkcija definisana u nekom intervalu (a, b). Dešava se da sve
marginalne funkcije Mh f (vidi (46)) izgledaju kao jedna, za male vrednosti
h, — pozitivne i negativne. Ta jedna se zove izvodna funkcija (ili izvod)
15
Mada ni reč ,,velika“ nema apsolutno značenje.
7.1 Marginalna funkcija i izvod 75
p
funkcije f i označava se sa f 0 . Na primer, ako je f (x) = 200 + x, onda je,
kako videsmo,
1
f 0 (x) = p .
2 200 + x
Najprostija situacija javlja se kod linearne funkcije f (x) = kx + n. Tada

su sve marginalne funkcije medjusobno jednake, konstantne, i jednake nagibu
k (vidi (44)); dakle, f 0 (x) = k. Posebno,
izvod konstante jednak je nuli.
Drugi primer: Neka je f (x) = x2 . Tada je
(x + h)2 − x2 2xh + h2
Mh f (x) = = (h 6= 0) .
h h
Ovde ne možemo staviti h = 0, ali možemo skratiti,
Mh f (x) = 2x + h,
pa staviti h = 0. Dakle, f 0 (x) = 2x.

Tako ne možemo postupiti u slučaju funkcije f (x) = ex . Tada je
f (x + h) − f (x) ex+h − ex eh − 1
= = ex .
h h h
Potrebno je malo više truda da bi se dokazalo (16 ) da je f 0 (x) = ex .
Još jedan primer: Ako je
1
f (x) = ,
x
onda je
1 1
−
Mh f (x) = x + h x
h
h
−
(x + h)x 1
= =− .
h (x + h)x
16
dokaz izostavljamo
76 7 DIFERENCIRANJE
Stavljajući h = 0, dobijamo
1
f 0 (x) = − .
x2
Funkcija ne može imati dva izvoda u jednoj tački, a može se desiti da ga u

nekoj nema. Ponekad se razlog nalazi u tome što smo dužni da razmotrimo
Mh f i za negativne h, ne samo za h > 0. Na primer, funkcija f (x) = |x|
nema izvod u tački x = 0; to je zato što je
(
f (0 + h) − f (0) |h| 1 za h > 0,
Mh f (0) = = =
h h −1 za h < 0.
Dakle, vrednosti u nuli marginalnih funkcija Mh f sa negativnim h ,,daleko“

su od vrednosti Mh f sa pozitivnim h.
Sve u svemu, izvod je koristan bar zato što
• daje približnu vrednost marginalne funkcije;
• jednostavniji je od marginalne funkcije.
Domen izvodne funkcije može biti uži od domena funkcije. Na primer, ako
je f (x) = |x|, onda je domen(f ) = (−∞, ∞) a domen(f 0 ) = (−∞, 0)∪(0, ∞).
Zadatak 57. Nadjite vrednosti marginalne funkcije Mh f (x) ako je f (x) = x2

i (a) x = 50, h = 1; (b) x = 1, h = 0.01; (c) x = 1, h = −0.01.
Zadatak 58. Odredite izvod funkcije f čiji je grafik prikazan na slici 23,
znajući da je izvod linearne funkcije jednak nagibu.
Zadatak 59. Nadjite izvod funkcije f razmatrajući marginalnu funkciju

Mh f za male vrednosti h :
1 p 2x − 1
(a) f (x) = ; (b) f (x) = 2 + x; (c) f (x) = .
x2 1−x
Rešenje (c). Kritično mesto je kako napisati f (x + h); ovde imamo
2(x + h) − 1
f (x + h) = Zamenili smo x sa (x + h)
1 − (x + h)
2x + 2h − 1
= i oslobodili se zagrada.
1−x−h
7.2 Tangenta i nagib krive 77
...........................................................................
Slika 23: Izlomljena linija
–1 1 2 3 4
–1
–2
...........................................................................
Dakle,
2x + 2h − 1 2x − 1
−
Mh f (x) = 1 − x − h 1−x
h
(2x + 2h − 1)(1 − x) − (2x − 1)(1 − x − h)
(1 − x − h)(1 − x)
= (Uprostili smo
h
h
(1 − x − h)(1 − x)
= brojilac.)
h
Sada ovaj razlomak možemo kratiti sa h 6= 0,
1
Mh f (x) = ,
(1 − x − h)(1 − x)
a sada ima smisla uzeti h = 0; dakle,
1
f 0 (x) = .
(1 − x)2
7.2 Tangenta i nagib krive

Nagib krive y = f (x) u tački A(x, f (x)) jednak je, po definiciji, nagibu
,,tangente“ u tački A, ako tangenta postoji. Nagib tangente jednak je tan θ
78 7 DIFERENCIRANJE
(vidi sliku 24). Da bismo ga odredili, možemo odrediti nagib sečice AB, gde
je B(x + h, f (x + h) ) bilo koja tačka na krivoj, B 6= A. Nagib sečice jednak
je
f (x + h) − f (x)
kAB = = Mh f (x).
h
Ako je h malo, onda je B blizu A i nećemo moći da razlikujemo sečicu od
tangente, pa ni nihove nagibe (na slici 25 prikazane su tri sečice). A u stvari,
s obzirom da je marginalna funkcija Mh f (x) približno jednaka f 0 (x),
nagib tangente u tački (x, f (x)) jednak je f 0 (x).
Držeći se toga, sa grafika funkcije možemo pročitati gde je njen izvod
jednak nuli, gde je pozitivan ili negativan. Pored toga, možemo videti gde
izvod ne postoji. Naime:
• Izvod je jednak nuli tamo gde grafik ima horizontalnu tangentu.
• Izvod je pozitivan tamo gde je nagib tangente pozitivan.
• Izvod je negativan tamo gde je nagib tangente negativan.
• Izvod ne postoji u tački u kojoj funkcija nema tangentu ili ima ver-
tikalnu tangentu.
Na primer, funkcija sa slike 23 nema izvod u tačkama x = 1, x = 3.
Slika 24:
y y=f(x) y y=f(x)
(x+h, f (x+h)) B
A h A
(x, f(x)) θ
x x
7.3 Izvod kao trenutna brzina 79
Slika 25: Tri sečice

y y y
B
A A A
θ1 θ2 θ
x x x
Zadatak 60. Na slici 26 označeno je 5 tačaka na krivoj y = f (x). Odredite

znak izvoda u svakoj od njih. U kojoj od tačaka je izvod najveći? u kojoj je
najveći po apsolutnoj vrednosti?
Zadatak 61. Skicirajte grafik krive y = f 0 (x), gde je f (x) funkcija prikazana
na slici 26.
Slika 26:
y
A D
E
C
B x
7.3 Izvod kao trenutna brzina

Zamislite da ste 3 sata vozili automobil od mesta A do mesta B. U svakom
momentu t ∈ [0, 3] bili ste na nekom rastojanju od mesta A; označimo to
rastojanje sa r(t). Uz prepostavku da nije bilo vraćanja unazad, ni sudaranja,
80 7 DIFERENCIRANJE
Slika 27:
200 r(t)
150
100
50
t
0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5
grafik fukcije r(t) mogao bi izgledati kao na slici 27. U svakom trenutku t
brzinomer pokazuje trenutnu brzinu v(t), koja je približno jednaka srednjoj
brzini u vremenskom intervalu izmedju t i t + h za sve male h; dakle,
!
r(t + h) − r(t) predjeni put
v(t) ≈ = .
h potrošeno vreme
Kako je, s druge strane,

r(t + h) − r(t)
≈ r0 (t),
h
to je trenutna brzina jednaka izvodu rastojanja od početne tačke,
v(t) = r0 (t)
Reći da je r0 (t0 ) = 0 isto je kao reći da ste se u momentu t0 zaustavili.

Šta ste radili ako je r0 (t0 ) < 0 ?
7.4 Izvodi elementarnih funkcija

Na strani 82 imate tablicu izvoda osnovnih elementarnih funkcija. Da bismo
je verifikovali, morali bismo imati preciznu definiciju svake funkcije i preciznu
definiciju izvoda, na čemu se ovoga puta nećemo zadržavati.
7.4 Izvodi elementarnih funkcija 81
Izvode nekih funkcija možemo pročitati iz tablice; na primer,

√ 0
3
x = (x1/3 )0 = (1/3)x1/3−1 = (1/3)x−2/3 .
Još jedan primer:
1 0 0 −2
2
= x−2 = −2x−3 = 3 .
x x
p √
• Nadjite izvod funkcije f (x) = x x.
• Nadjite izvod funkcije f (x) = ln 3.
Operaciju nalaženja izvoda zovemo diferenciranje.

Komplikovanije funkcije diferenciramo služeći se tablicom i pravilima koja
slede.
Izvod zbir i razlike
Važe formule
(49) (f + g)0 = f 0 + g 0 (izvod zbira = zbiru izvoda),
(f − g)0 = f 0 − g 0 (izvod razlike = razlici izvoda).
Na primer,
1
(x2 + ex − ln x)0 = (x2 )0 + (ex )0 − (ln x)0 = 2x + ex − .
x
Objašnjenje. Navedena pravila trebalo bi preciznije formulisati; na
primer:
Ako su funkcije f i g diferencijabilne u intervalu (a, b), onda je i funkcija
f + g diferencijabilna u (a, b) i važi jednakost (f + g)0 (x) = f 0 (x) + g 0 (x).
Za funkciju kažemo da je diferencijabilna u (a, b) ako ima (konačan) izvod
u svakoj tački iz (a, b).
Da bismo videli poreklo pravila (49), treba da razmotrimo marginalnu
funkciju Mh F, gde je F = f + g :
f (x + h) + g(x + h) − f (x) − g(x)
Mh F (x) =
h
f (x + h) − f (x) g(x + h) − g(x)
= +
h h
≈ f 0 (x) + g 0 (x).
82 7 DIFERENCIRANJE
Tabela 3: Tablica izvoda
f (x) f 0 (x)
C 0 C=const.
x 1
x2 2x
xn nxn−1 n = const. ∈ R
1 1
−
x x2
√ 1
x √
2 x
ex ex
ekx kekx k=const.
1
ln x
x
1
ln(x + b) b=const.
x+b
Ovo je mala, praktična tablica. Da bi se računao izvod proizvoljne elemen-

tarne funkcije, trebalo bi imati u vidu i sledeće formule:
(sin x)0 = cos x, (cos x)0 = − sin x,

1 1
(tan x)0 = , (cot x)0 = − ,
cos2 x sin2 x
1 1
(arcsin x)0 = p , (arctan x)0 = .
1 − x2 1 + x2
7.4 Izvodi elementarnih funkcija 83
Dakle, funkcija f 0 + g 0 je ona kojoj je Mh F približno jednaka, i zato je F 0 =

f 0 + g0.
Linearnost
Ako je k konstanta, onda važi formula
(kf )0 = kf 0
To svojstvo zajedno sa (49) čini ono što se zove linearnost operacije diferen-
ciranja. Primer:
ln x 0 1 0 1 1
= ln x = (ln x)0 = .
2 2 2 2x
Izvod proizvoda
Pri diferenciranju proizvoda koristimo pravilo
(50) (f g)0 = f 0 g + f g 0
Primeri. Prvi: (x2 ln x)0 = (x2 )0 ln x + x2 (ln x)0 = 2x ln x + x .

Drugi:
ln x 0 0
√ = x−1/2 ln x
x
0
= x−1/2 ln x + x−1/2 (ln x)0
(51) 1 1 1
= − x−3/2 ln x + x−1/2 = − x−3/2 ln x + x−3/2
2 x 2
1
= x−3/2 − ln x + 1 .
2
Treći:
x 0 0
−2x
= xe
e2x
= 1 · e−2x + x(−2)e−2x (e−2x )0 = (−2)e−2x ,

= (1 − 2x)e−2x . vidi tablicu.
84 7 DIFERENCIRANJE
Objašnjenje. U slučaju pravila proizvoda razmatramo Mh F, gde je

F = f g. Tada važi ovo:
Mh F (x) = f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x)

≈ f (x)g 0 (x) + g(x)f 0 (x).
Ako hoćete da proverite, podjite od izraza f (x + h)Mh g(x) + g(x)Mh f (x).
Izvod količnika
U slučaju količnika radi formula
f 0 f 0g − f g0
(52) =
g g2
Primer:
1
ln x 0 (ln x)0 x − (ln x)(x)0 x − (ln x)1 1 − ln x
= = x = .
x x 2 x 2 x2
Zadatak 62. Pomoću pravila količnika nadjite izvod funkcija
ln x
f (x) = √ ,
x
pa postupak uporedite sa (51).
Objašnjenje. Da bismo videli otkud potiče pravilo količnika, stavimo

ϕ = f /g. Tada je f = gϕ, pa primena pravila proizvoda daje
f
f 0 = g 0 ϕ + ϕ0 g = g 0 + ϕ0 g.
g
Odatle sledi
1 0 f 0g − g0f
0 0f
ϕ = f −g = .
g g g2
7.5 Izvod složene funkcije 85
7.5 Izvod složene funkcije

Ako je funkcija f zadata kao kompozicija dve funkcije,
f (x) = g(u(x)),
onda izvod od f računamo po formuli
(53) f 0 (x) = g 0 (u(x)) u0 (x),
(pod uslovom da su funkcije g i u diferencijabilne). Posebno, ako je g(x) = xn ,

tada je f (x) = (u(x))n , pa iz (53) sledi f 0 (x) = n(u(x))n−1 u0 (x); kraće,
(un )0 = nun−1 (u)0
Ta se zove pravilo stepena, a sledeće je pravilo eksponenta:
(eu )0 = eu (u)0
Primeri:
2 0 2
• (e2x )0 = e2x (2x)0 = 2e2x , (e−x )0 = −e−x , ex = ex ,
0
• (x2 + 1)7 = 7(x2 + 1)6 (x2 + 1)0 = 14(x2 + 1)6 x,
0 1 x
(x2 + 1)0 = p
p
• x2 + 1 = p .
2
2 x +1 x2 + 1
7.6 Logaritamski izvod

Kao poseban slučaj pravila za izvod složene funkcije imamo sledeće:
u0 (x)
Ako je f (x) = ln u(x), tada je f 0 (x) = .
u(x)
Kraće:
1 0 u0
(54) (ln u)0 = u =
u u
86 7 DIFERENCIRANJE
Na primer,
0 1 2
ln(2x + 1) = (2x + 1)0 = .
2x + 1 2x + 1
Izraz (ln u)0 = u0 /u zove se logaritamski izvod funkcije u. Ako je u > 0,

onda on predstavlja trenutnu procentualnu (17 ) brzinu promene funkcije u.
Primer neprekidnog ukamaćivanja. Kao što znamo, pri primeni

metode neprekidnog ukamaćivanja kapital raste po formuli K(t) = K0 ept ,
gde je K0 početni kapital a p nominalna godišnja stopa. Trenutna apsolutna
brzina rasta kapitala u momentu t jednaka je je K 0 (t) = K0 pept , a trenutna
procentualna brzina:
(ln K)0 = (ln K0 + pt)0 = p.
Drugim rečima,
trenutna procentualna brzina jednaka je nominalnoj godišnjoj stopi.
Ako je u < 0, onda izraz ln u nije definisan, ali u0 /u jeste, pa i tada

logaritamski izvod može biti od koristi za diferenciranje.
Primer: Funkcija f (x) = xx (x > 0) nije ni stepena ni eksponencijalna
jer se menjaju i osnova eksponent. Stavimo
y = xx ;
logaritmujemo:
ln y = x ln x;
diferenciramo obe strane: (ln y)0 = (x ln x)0 ; dakle

y0
= 1 + ln x.
y
Odavde sledi
y 0 = (1 + ln x)y = (1 + ln x)xx .
p
Primer: y = 3
x3 − 3x = (x3 − 3x)1/3 . Prvo:
1
ln y = ln(x3 − 3x).
3
17
tj. relativnu
7.7 Izvodi višeg reda 87
Drugo:
y0 1 (x3 − 3x)0 x2 − 1
= = .
y 3 x3 − 3x x3 − 3x
Dakle,
x2 − 1 x2 − 1 3
y0 = y = (x − 3x)1/3 .
x3 − 3x x3 − 3x
Uprostimo:
x2 − 1
y0 = .
(x3 − 3x)2/3
(Naravno, izvod se mogao naći i po pravilu stepena.) Nadjite y 00 .
7.7 Izvodi višeg reda

Diferenciranjem funkcije f dobijamo novu funkciju f 0 . Izvod te nove funkcije
zove se drugi izvod funkcije f i označava se sa f 00 . Na primer, ako je f (x) = x3 ,
onda je f 0 (x) = 3x2 , pa je f 00 (x) = (3x2 )0 = 6x. Na sličan način odredjujemo
treći izvod, tj. izvod trećeg reda, f 000 (x), itd. Izvod reda n označavamo sa
f (n) . Zanimljiva je funkcija f (x) = ex :
(ex )0 = ex ; dakle (ex )00 = (ex )0 = ex ; dakle (ex )000 = ex .
Znači, izvod bilo kog reda funkcije ex jednak je samoj funkciji.

S druge strane, postepenim diferenciranjem polinoma stepena n zaključićemo
da je izvod reda n + 1 jednak nuli.
U opštem slučaju teško je naći pravilo po kome se nižu izvodi neke
funkcije, mada možemo naći izvod bilo kog zadatog reda (ako imamo do-
voljno vremena).
7.8 Diferencijal
Pretpostavimo da su dve veličine, označimo ih sa y i x, povezane formulom
y = f (x), gde je f : (a, b) 7→ R, diferencijabilna funkcija. U opštem slučaju,
promena veličine x izaziva promenu veličine y. Označimo te promene sa ∆x
i ∆y :
(55) ∆y = f (x + ∆x) − f (x).

88 7 DIFERENCIRANJE
Iz definicije izvoda sledi da je
∆y
(56) ≈ f 0 (x), ∆y ≈ f 0 (x) ∆x.
∆x
za ,,relativno male“ vrednosti ∆x. Izraz f 0 (x)∆x se zove diferencijal funkcije

f u tački x i označava se sa df ili dy. Piše se i dx umesto ∆x, tako da je
(57) dy = f 0 (x) dx,
dy
(58) = f 0 (x).
dx
Ove oznake su korisne. Na primer, lako je zapamtiti pravilo za izvod

složene funkcije:
dy dy du
= .
dx du dx
Primer 7.1. Diferencijal može poslužiti za procenu stvarne promene. Raz-

motrimo funkciju prihoda
1
R(x) = 100x − x2 .
2
Povećanje prihoda pri povećanju proizvodnje sa 50 na 51 jednako je
∆R = R(51) − R(50) = 49.5.
Pomoću diferencijala nećemo dobiti tačnu vrednost, ali ćemo dobiti zadovol-
javajuću procenu na mnogo prostiji način. Naime, imamo
dR
= 100 − x.
dx
U našem slučaju je x = 50, dx = 1; dakle,
∆R ≈ dR = 50 × 1 = 50.
7.9 Ekstremne vrednosti 89
7.9 Ekstremne vrednosti

Ako funkcija f na nekom skupu D ima bezbroj vrednosti, nije izvesno da
li medju njima postoje najveća i najmanja. Na primer, funkcija f (x) = x2
na skupu D = (−∞, ∞) ima najmanju vrednost, jednaku nuli, ali nema
najveću. Zapravo sve vrednosti funkcije f čine skup [0, ∞).
Najveća vrednost funkcije f na skupu D zove se apsolutni maksimum,
ili globalni maksimum, ili samo maksimum, od f na D. Informaciju da je
apsolutni minimum od f na skupu D jednak M zapisujemo, recimo, na sledeći
način:
max f (x) = M (slično za minimum).

x∈D
A da bismo pokazali da je maxx∈D f (x) = M, dovoljno je da pokažemo dve

stvari:
(a) M ≥ f (x) za svako x ∈ D;
(b) M = f (x) bar za jedno x ∈ D.
Primer: Funkcija f (x) = x2 ima apsolutni minimum na skupu [1, 2);
tačnije
min x2 = 1,
x∈[0,1)
jer je f (x) ≥ 1 za svako x ∈ [0, 1) i 1 = f (1). Ali maksimum ne postoji. (Ako

ste pomislili da je 4 maksimum, pogrešili ste — uslov (b) nije ispunjen.)
Primer: Funkcija može imati samo jedan maksimum ali se on može dostići
u dve (ili više tačaka). Na primer, funkcija f (x) = x2 dostiže maksimum u
dve tačke: x1 = 1, x2 = −1.
Zadatak 63. Nacrtajte grafik funkcije f (x) = x2 −2x−1 pa odredite sledeće

brojeve:
max f (x), min f (x),

x∈[2,3] x∈[2,3]
max f (x), min f (x).

x∈[−1,2] x∈[−1,2]
Lokalne ekstremne vrednosti
Kaže se da funkcija f ima u tački c ∈ (a, b) lokalni maksimum ako je f (c) ≥

f (x) za svako x iz nekog intervala (α, β) 3 c (vidi sliku 28(a)). Prema tome,
90 7 DIFERENCIRANJE
lokalni maksimum je absolutni maksimum na ,,kratkom“intervalu (vidi slike

28(b)(c)). Lokalni minimum se definiše na sličan način.
Primer: Funkcija f (x) = x2 (x − 1) ima lokalni maksimum u tački x = 0
jer je f (0) = 0 ≥ x2 (x − 1) za ∈ (α, β) = (−1, 1). S druge strane, f nema ni
najveću ni najmanju vrednost na intervalu (−∞, ∞).
Slika 28:
f (a) (a)
ff(a)
b bb
a x0 x1 aa xx00 xx11
f (b) (b)
ff(b)
(a) apsolutni maksimum=f (a), apsolutni minimum=f (b),

(b) (c)
lokalni minimum u tački x0 , lokalni maksimum u tački x1
Stacionarne tačke
Neka je data funkcija f : (a, b) 7→ R. Tačku c ∈ (a, b) nazivamo stacionarnom

(tačkom funkcije f ) ako je
f 0 (c) = 0 .
Dakle, stacionarne tačke nalazimo rešavanjem jednačine
f 0 (x) = 0.
Stacionarne tačke nalazimo na dijagramu tamo gde grafik funkcije ima hor-
izontalnu tangentu. Na slici 29 vidite grafik jedne funkcije definisane na
intervalu [−1.2, 1.7]. Obeležite tačke x1 , x2 , x3 na x-osi u kojima f ima
lokalni maksimum ili minimum; uverite se da su tangente u odgovarajućim
tačkama na grafiku horizontalne, što znači da je f 0 (x1 ) = 0, itd.
Uopšte, važi sledeći stav:
Slika 29: f (x) = 10x4 − 15x3 − 10x2 + 15x
10
–1 –0.5 0.5 x 1 1.5
–5
Stav 1. Ako funkcija f : (a, b) 7→ R ima lokalnu ekstremnu vrednost u tački

c ∈ (a, b) i ako je f diferencijabilna u c, onda je c stacionarna tačka funk-
cije f.
S druge strane, ako je c stacionarna tačka funkcije f, to još ne znači da

f ima ekstremnu vrednost u c. Na primer, tačka x = 0 je stacionarna za
funkciju f (x) = x3 , ali f uopšte nema ekstremnih vrednosti (vidi sliku 30).
Slika 30: Dva dijagrama funkcije f (x) = x3
2
1
1
–1.5 –1 –0.5 0 0.5 1 1.5 –1 1
–1 –1
–2
–3
92 7 DIFERENCIRANJE
Ako f ima drugi izvod u stacionarnoj tački c i ako je
f 00 (c) 6= 0
onda f ima ekstremnu vrednost u c :

Stav 2. Neka je c stacionarna tačka funkcije f, koja ima drugi izvod. Ako
je
f 00 (c) > 0, onda f ima lokalni minimum u c ;
ako je
f 00 (c) < 0, onda f ima lokalni maksimum u c .
Globalne ekstremne vrednosti
Pretpostavimo da je funkcija f definisana i neprekidna u (zatvorenom) in-

tervalu [a, b]. Tada f ima najveću i najmanju vrednost. Da bismo ih našli,
postupamo na sledeći način:
(i) Nalazimo stacionarne tačke u (otvorenom) intervalu (a, b); neka su to,
recimo, x1 , x2 , x3 .
(ii) Nalazimo tačke u kojima f nije diferencijabilna; pretpostavimo da smo
našli jednu: x = n1 .
(iii) Računamo vrednost funkcije u prethodno nadjenim tačkama i na kra-
jevima a i b. Dakle, imamo sledeće brojeve:
f (x1 ), f (x2 ), f (x3 ), f (n1 ), f (a), f (b).
(iv) Medju prethodno nadjenim vrednostima nalazimo najveću i najmanju.

Zaključujemo: najveća (odn. najmanja) vrednost funkcije jednaka je
najvećoj (odn. najmanjoj) vrednosti iz koraka (iii).
Koraka (ii) najčešće nema, ali treba biti oprezan.
Monotonost
Funkciju f, definisanu u intervalu (a, b) nazivamo (striktno) rastućom ako

se njena vrednost povećava pri povećanu vrednosti nezavisne promenljive;
tačnije, f je rastuća ako
iz x2 > x1 sledi f (x2 ) > f (x1 ) . %

Slično tome, f je opadajuća ako
iz x2 > x1 sledi f (x2 ) < f (x1 ) . &
Na primer, funkcija f (x) = 2x − 3 je rastuća na intervalu (−∞, ∞) jer iz

pretpostavke x2 > x1 sledi 2x2 − 3 > 2x1 − 3. Funkcija f (x) = 1/x opada na
intervalu (0, ∞) jer iz x2 > x1 > 0 sledi 1/x2 < 1/x1 .
Tačkom zaokreta funkcije f nazivamo takvu tačku c koja ima svojstvo da
u njoj ,,f menja smisao monotonosti“; to znači da se može naći δ > 0 tako
da je ispunjen jedan od uslova:
(a) f (x) raste za x ∈ (c − δ, c] a opada za x ∈ [c, c + δ); %&
(b) f (x) opada za x ∈ (c − δ, c] a raste za x ∈ [c, c + δ). &%
U tački zaokreta f ima ekstremnu vrednost.
Monotonost i prvi izvod
Iz informacije da je (diferencijabilna) funkcija f rastuća u (a, b) možemo za-

ključiti da je f 0 (x) ≥ 0. Važnije je to što posedujući informaciju o pozitivnosti
izvoda, možemo zaključiti da funkcija raste:
Stav 3. Ako je f diferencijabilna u (a, b) i ako je f 0 (x) > 0 za svako x ∈
(a, b), tada je f rastuća. Drugim rečima, ako je nagib krive y = f (x) svuda
pozitivan, onda funkcija f raste.
Dakle, da bismo videli gde funkcija raste, dovoljno je da rešimo ne-

jednačinu
f 0 (x) > 0 ; %
slično, nejednačina
f 0 (x) < 0 &
pokazuje gde f opada. Medjutim, često je u praksi dovoljno naći stacionarne
tačke, tj. rešiti jednačinu f 0 (x) = 0. Uzmimo, recimo, da funkcija ima dve
stacionarne tačke, x1 , x2 , u intervalu (a, b). Tada imamo tri intervala:
(a, x1 ), (x1 , x2 ), (x2 , b).
Znamo unapred da je f monotona u svakom od njih ponaosob. Da bismo

videli da li raste ili opada, dovoljno je da testiramo znak izvoda u tri izabrane
tačke: c1 ∈ (a, x1 ), c2 ∈ (x1 , x2 ), c3 ∈ (x2 , b).
94 7 DIFERENCIRANJE
Konveksne i konkavne funkcije
Pretpostavimo da je f neka funkcija definisana u intervalu (a, b). Kažemo

da je f konveksna ako se svaka tetiva grafika nalazi iznad grafika (vidi sliku
31, tetiva AB). Ako je f diferencijabilna, tada se njena konveksnost može
okarakterisati jednim od svojstava:
(a) Svaka tangenta je ispod grafika.
(b) Nagib funkcije raste.
Pogledajte sliku 31 i uverite se da su nagibi tetive AB i tangenti AD i
BE u sledećem odnosu:
kAD < kAB < kBE .
To pokazuje da iz pretpostavke da je f konveksna sledi da nagib raste; može
se dokazati da važi i obrnuto, tj. da iz pretpostavke da nagib raste sledi da
je f konveksna.
Slika 31:
D
A
C
E
Označimo sa N (x) nagib funkcije u tački x. Znamo da je N (x) = f 0 (x).

Ako pretpostavimo da N ima prvi izvod, tj. da f ima drugi izvod, onda
7.10 Implicitno zadate funkcije 95
N (x) raste ako je N 0 (x) > 0 za svako x ∈ (a, b). A kako je N 0 (x) = f 00 (x),
znači da važi sledeći stav:
Stav 4. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a, b) i ako je
f 00 (x) > 0 ,
onda je f konveksna u (a, b). Obrnuto, ako je f konveksna i ima drugi izvod
u intervalu (a, b), onda je f 00 (x) ≥ 0 u (a, b).
Priča o konkavnim funkcijama je slična. Kažemo da je f konkavna ako

se svaka tetiva grafika nalazi ispod grafika.
Stav 5. Ako funkcija f ima drugi izvod u (a, b) i ako je
f 00 (x) < 0 ,
onda je f konkavna u (a, b). Obrnuto, ako je f konkavna i ima drugi izvod u
intervalu (a, b), onda je f 00 (x) ≤ 0 u (a, b).
7.10 Implicitno zadate funkcije

Ima slučajeva kad su dve veličine, x i y, povezane formulom u kojoj nijedna
od njih nije ,,subjekat“, tj. koja se nije napisana ni kao y = . . . ni kao
x = . . . ; na primer,
(59) y 5 − y + ex − x − 1 = 0.
Da bismo analizirali ovakvu vezu, moramo se prvo dogovoriti koje je od dva

slova ,,nezavisna promenljiva“. Neka to bude x. To znači da x možemo birati
kako hoćemo. A kad ga odaberemo, onda y zavisi od tog izbora; zato slovo y
zovemo ,,zavisna promenljiva“. Ako u našem primeru uzmemo x = 0, onda iz
(59) dobijamo jednačinu y 5 − y = 0, koja ima tri rešenja: y ∈ {−1, 0, 1}. To
znači da ne postoji funkcijska (tj. jednoznačna) zavisnost y od x. U opštem
slučaju (ne u ovom) može se desiti da za izabrano x ne postoji nijedno y;
primer:
y 2 + x2 + 1 = 0.
Vratimo se na (59). Pretpostavimo da imamo diferencijabilnu funkciju

y = f (x) za koju znamo jedino da zadovoljava jednačinu (59). Iako y ne
96 7 DIFERENCIRANJE
možemo stvarno izraziti u obliku y = f (x), izvod možemo naći na sledeći

način:
Iz (59) sledi:
(y 5 − y + ex − x − 1)0 = 0
Dakle,
(y 5 − y + ex − x − 1)0 = 5y 4 y 0 − y 0 + ex − 1
= (5y 4 − 1)y 0 + ex − 1 = 0.
Odatle dobijamo:
1 − ex
(60) y 0 = .
5y 4 − 1
Prema ovome, izvod funkcije nekoj tački možemo naći samo ako znamo
vrednost funkcije u toj tački. A ni tačka ni domen funkcije ne mogu se zadati
napamet zato što su y i x vezani formulom (59). Na primer, ako smo odnekud
saznali da je domen neki interval koji sadrži nulu, onda ćemo staviti x = 0
u (59); dobićemo, kako smo videli, tri rešenja: y ∈ {−1, 0, 1}. Stavljajući,
redom, y = −1, 4y = 0, y = 1 u (60), dobićemo sva tri puta y 0 = 0. Kako
su matematičari dokazali, iz toga sledi da postoje tri funkcije, y = a(x),
y = b(x), y = c(x) koje su definisane u otvorenom intervalu I 3 0, koje
zadovoljavaju jednačinu (59) za x ∈ I, i, pored toga,
a(0) = 0, b(0) = 1, c(0) = −1,

a0 (0) = 0, b0 (0) = 0, c0 (0) = 0.
Grafike tih funkcija možete videti na slici 32.
(61) x3 + 4xy − 2y 3 − 3 = 0,
(62) x4 + xy + y 4 = 3.
7.11 Zadaci
65. Nadjite i klasifikujte stacionarne tačke sledećih funkcija:
(a) f (x) = −3x2 + 6x − 20;
(b) g(x) = 31 x3 − 2x2 + 3x − 15;
7.11 Zadaci 97
Slika 32: y 5 − y + ex − x − 1 = 0
1 b(x) 1
a(x)
–2 2 –2 2
c(x)
–1 –1
(a) (b)
Slika 33:
2
1
1
0
–1 1
–1
–1
–2
–1 0 1 2 3
3 3
(a) x + 4xy − 2y − 3 = 0 (b) x4 + xy + y 4 = 3
64. Na slici je
2
prikazana funkcija
p
f (x) = 3
x2 ,
x ∈ [−1, 3]. Uverite
se da f nema sta-
cionarnih tačaka.
Nadjite lokalne ek-
stremne vrednosti.
Nadjite najveću i
najmanju vrednost
funkcije. –1 1 x 2 3
98 7 DIFERENCIRANJE
(c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6;

1 1
(d) f (x) = + 2 .
x x
66. Nadjite najveću i najmanju vrednost (ako postoji) sledeće funkcije na
intervalu I:
(a) f (x) = −3x2 + 6x − 20, I = [0, 3];
(b) g(x) = 31 x3 − 2x2 + 3x − 15, I = [0, 4];
(c) h(x) = 2x3 + 3x2 + 12x − 6, I = [0, 4];
1 1
(d) f (x) = + 2 , I = (0, +∞).
x x
67. Skicirajte grafike funkcija iz zadatka 66.
68. Odredite nagib sledeće funkcije i jednačine tangenti u datim tačkama:
(a) f (x) = x4 − 3x2 + 3, x = 0, x = 1;
1 1
(b) g(x) = + x, x = , x = 2;
x 2
3
(c) h(x) = x − 2x + 2, x = −1, x = 1.
69. Data je funkcija f (x) = xe−x/10 . Odredite intervale monotonosti. Nadjite
najveću i najmanju vrednost na intervalu
(a) [0, ∞), (b) [9, 20].
70. Za svaku od funkcija iz zadatka 65 odredite intervale monotonosti, pa
na osnovu toga nadjite lokalne ekstreme.
√
71. Data je funkcija
√ y = 3 x. Nadjite dy za x = 8, dx = 1. Na osnovu toga
procenite y = 3 9; uporedite dobijeni rezultat sa onim koji daje kalkulator.
ln x
72. Data je funkcija f (x) = , 1 ≤ x < ∞.
x
(a) Nadjite najveću i najmanju vrednost funkcije.
(b) Dokažite da je ln x ≤ x/e za x > 1.
(c) Nadjite tačku u kojoj f ima najveći nagib.
(d) Nadjite prevojne tačke.
(e) Skicirajte grafik na intervalu [1, 5].
(f) Napišite jednačinu sečice kroz tačke (1, f (1)) i (e, f (e)).
(g) Dokažite nejednakost
ln x x−1
≥ , 0 < x < e.
x e(e − 1)
7.11 Zadaci 99
f (x) = x3 − 6x2 + 9x − 25, x ∈ [0, 4].
(a) Nadjite i klasifikujte stacionarne tačke.

(b) Nadjite najveću i najmanju vrednost.
(c) Odredite intervale konveksnosti.
(d) Skicirajte grafik.
(e) Odredite rang funkcije.
(f) Postoji li inverzna funkcija?

(
1 2
x + x, x ≥ 1,
f (x) = 2
x + λ, x < 1.
(a) Nacrtajte grafik za λ = 0, 1, 2.

(b) Koliko treba da bude λ da bi grafik bio jedna neprekinuta linija?
(c) Pretpostavimo da je λ rešenje za (b). Razmotrite marginalne funkcije
Mh f (1) za h > 0 i h < 0.
(d) Postoji li f 0 (1) ?
(e) Za koje λ funkcija raste na intervalu −∞ < x < ∞ ?
(f) Za koje λ je funkcija konveksna na intervalu −∞ < x < ∞ ?
(g) Izračunajte f 0 (x).
75. Zamenite x + λ sa 2x + λ u zadatku 74, pa radite isto.
76. Tačke na slici 31 imaju sledeće koordinate: A(0.3, 0.54), B(0.9, 1.06),
E(0.65, ).
(a) Nadjite f 0 (0.3), f 0 (0.9).
(b) Nadjite ∆y i dy ako je x = 0.3 i ∆x = 0.6.
77. Jedna firma ima monopol na tržištu, tako da može odlučiti po kojoj ceni
će prodavati svoju robu. Ako jedinicu proizvoda prodaje po ceni p, onda
je potražnja q jednaka 300 − 2p, dok su troškovi proizvodnje dati formulom
C = 30 + 30q − (1/10)q 2 . Prihod je R = q · p (broj prodatih proizvoda puta
cena jednog).
100 7 DIFERENCIRANJE
(a) Odredite funkciju profita te firme.

(b) Izračunajte vrednost q koja daje najveći profit.
(c) Koja će cena biti ako je kapacitet firme ograničen na 120 jedinica?
78. Nivo potražnje za jednim proizvodom povezan je sa cenom pomoću for-

mule p2 q = 6000.
dq
(a) Nadjite izvod .
dp
(b) Na osnovu (a), procenite koliki će efekat na prodaju imati podizanje
cene sa 10 na 10.5 funti.
79. Podignut je jedan web-site. Broj poseta dat je formulom S = 3t2 −

0.008t3 , gde je t broj dana posle podizanja.
(a) Koliki je najveći broj poseta u jednom danu?
(b) Kog dana je najveći porast poseta?
80. Broj stanovnika države A je za 10% manji od broja stanovnika države

B. Ako manja populacija raste neprekidno po godišnjoj stopi 3%, a veća po
stopi 1%, kada će se izjednačiti? Sve to prikažite grafički.
81. Jedan automobil vredi £20 000 ali mu vrednost neprekidno i eksponen-
cijalno opada po (nominalnoj) godišnjoj stopi od 20%. Drugi auto vredi
£30 000 ali mu vrednost opada ravnomerno, brzinom 20% godišnje. Pred-
staviti grafički vrednosti atomobila u toku pet godina.
82. Jedan proizvod ima funkciju potražnje
p2 p
q= − 8 + 100.
125 5
Za koje vrednosti p ova funkcija ima ekonomskog smisla?
101
8 Integralni račun
8.1 Primitivna funkcija
Pretpostavimo da je zadata funkcija f : (a, b) 7→ R. Primitivnom funkcijom

funkcije f nazivamo takvu diferencijabilnu funkciju Φ : (a, b) 7→ R čiji je
izvod jednak f. Prema tome, rečenica
Φ je primitivna funkcija funkcije f na intervalu (a, b)
znači sledeće:
Φ0 (x) = f (x) za svako x ∈ (a, b).
Na primer, funkcija Φ1 (x) = x2 /2 je primitivna za funkciju f (x) = x jer

je Φ01 (x) = x za svako x ∈ R. I funkcija Φ2 (x) = x2 /2 + 25 je primitivna
za istu funkciju. Uopšte, ako je Φ1 jedna primitivna funkcija funkcije f na
intervalu (a, b), onda je Φ1 + C, gde je C bilo koji broj (konstanta), opet
primitivna; to je zato što je izvod konstante jednak nuli. Važno je da su to
sve primitivne, što zapisujemo ovako:
x2
Z
x dx = + C.
2
Uopšte, ako imamo jednu primitivnu, Φ, funkcije f na intervalu (a, b), onda
pišemo
Z
(63) f (x) dx = Φ(x) + C, x ∈ (a, b).
R
Izraz f (x) dx zovemo neodredjeni integral od f ; čitamo: ,,integral od ef od
iks de iks“.
Operacija nalaženja integrala zove se integriranje ili integracija. Ona
je s jedne strane inverzna a sa druge ,,delimično“ inverzna prema diferenci-
ranju. Ono prvo znači: ako nadjemo integral pa od njega izvod, dobićemo
funkciju, a drugo: ako nadjemo izvod pa od njega integral, dobićemo polaznu
102 8 INTEGRALNI RAČUN
funkciju plus neku konstantu. Sve to možemo zapisati u dve formule:

Z 0
f (x) dx = f (x),
Z
g 0 (x) dx = g(x) + C.
Primer 8.1. Zadatak iz diferenciranja može se pretvoriti u zadatak iz inte-

gracije. Podjemo od funkcije, recimo,
1
g(x) = x2 ex+ x ,
pa nadjemo izvod:
1
g 0 (x) = (x2 + 2x − 1)ex+ x .
Sada sakrijemo g(x) pa postavimo zadatak:

Izračunajte
Z
1
(x2 + 2x − 1)ex+ x dx.
Primer 8.2. Nasuprot prethodnom, retko koji zadatak iz integracije možemo

pretvoriti u zadatak iz diferenciranja. Ko ne zna trigonometriju, nikad neće
izračunati
Z
1
2
dx (= arctan x + C).
x +1
−Ei(1, −x)
8.2 Računanje integrala

Na strani 104 imate tablicu sa nekoliko primera. Pomoću nje možemo izra-
čunati nekoliko integrala:
√ x1/3 + 1
Z Z
3
x dx = x1/3 dx = +C = (n = 1/3),
1/3 + 1
Z p Z
ex dx = e(1/2)x dx = (k = 1/2),
Z Z
2 dx = ex ln 2 dx =
x
(k = ln 2),
itd. Dodatna pravila omogućavaju nam da razmatramo složenije primere.

8.2 Računanje integrala 103
Linearnost
Važe sledeće formule:

Z Z Z

f1 (x) + f2 (x) dx = f1 (x) dx + f2 (x) dx,
Z Z Z

f1 (x) − f2 (x) dx = f1 (x) dx − f2 (x) dx,
Z Z
kf (x) dx = k f (x) dx,
gde je k konstanta, npr. k = −2, 1/3, itd.

Primeri:
Z Z
2 1
dx = 2 dx = 2 ln |x| + C,
x x
Z 2 Z Z
x 1 2 1
dx = x dx = x2 dx = ,
2 2 2
√ √
Z Z Z
−x
(3 x − 2e ) dx = 3 x dx − 2 e−x dx = .
Smena promenljivih
Razmotrimo integral
Z
1
I= dx.
2x − 3
Umesto da pogadjamo primitivnu funkciju, možemo postupiti na sledeći
način. Stavimo (tj. uvedemo smenu)
2x − 3 = t. Zatim diferenciramo:
d(2x − 3) = dt, tj.

2 dx = dt, tj.
1
dx = dt.
2
Sada idemo da izbacimo slovo x; dakle,
Z Z
11 1 1 1
I= dt = dt = ln |t| + C.
t 2 2 t 2
Tabela 4: Tablica integrala
Z
f (x) f (x) dx
k kx + C
x2
x +C
2
xn+1
xn +C (n 6= −1)
n+1
1
ln |x| + C
x
1
ln |x + a| + C a=const.
x+a
ex ex + C
1 kx
ekx e +C k=const.6= 0
k
1 √
√ 2 x
x
Ako čitate zdesna ulevo, videćete da je ova tablica skoro identična tablici
izvoda (str. 82); izmenjene su samo oznake. Mogli bismo je proširiti; recimo:
Z Z
1 1 x 1 p
k + x2 + k

2 2
dx = arctan , p dx = ln
x +a a a x2 + k
Z
1 x
p dx = arcsin , itd.
b2 − x 2 b
Na kraju, vratimo x :
1
I= ln |2x − 3| + C.
2
Provera:
dI 1 1 1
= (2x − 3)0 = .
dx 2 2x − 3 2x − 3
Još jedan primer:

Z
x
I= p dx .
x2 + 1
Smena:
x2 + 1 = t; d(x2 + 1) = dt; 2x dx = dt; x dx = (1/2) dt.
Izbacivanje starog slova:

(1/2) dt √
Z Z
x dx
I= p = √ = t + C.
x2 + 1 t
Vraćanje starog slova:

√
I = x2 + 1 + C.
U nekim slučajevima računanje teče nešto drukčije. Na primer, kod inte-

grala
√
Z
I = x 2x + 4 dx,
uvodimo smenu
√
2x + 4 = t.
√
Zatim, umesto d( 2x + 4) = dt, prvo izrazimo x kao funkciju od t :
1 2
x= t − 2.
2
Dalje,
dx = d( ) = t dt;
Z
1 2
I= t − 2 t · t dt, itd.
2
Navedeni način prelaska sa jednog integrala na drugi zasnovan je na
sledećem pravilu:
Ako je
Z
f (t) dt = Φ(t) + C,
onda je
Z
f (S(x))S 0 (x) dx = Φ(S(x)) + C.
Drugim rečima, ovaj poslednji integral dobijamo iz prethodnog smenom t =

S(x); ne zaboravimo da je dt = S 0 (x) dx.
Parcijalna integracija
Prethodni primeri pokazuju da je korisno pisati diferencijal dx pod znakom

neodredjenog integrala. To se vidi i u formuli parcijalne integracije:
Z Z
u dv = uv − v du
Ovde su u i v dve diferencijabilne funkcije, a du, dv su njihovi diferencijali
du = u0 (x) dx, dv = v 0 (x) dx.
Tačno značenje formule je ovakvo: Ako je Φ primitivna za funkciju vu0 , onda

je uv − Φ primitivna za uv 0 . To je tako jer je
(uv − Φ)0 = (uv)0 − Φ0 = (uv)0 − vu0 = u0 v + uv 0 − vu0 = uv 0 .
Primer 8.3.
Z
I = xe2x dx.
Stavljamo
u = x, dv = e2x dx
da bismo imali
Z
I = u dv.
Računamo du i v :
Z Z
1
du = dx, v= dv = e2x dx = e2x
2
(ne pišemo 12 e2x + C jer nam je dovoljna jedna primitivna). Dakle,

Z Z
1 2x 1 2x 1 1
I = uv − v du = e x − e dx = xe2x − ex + C.
2 2 2 4
Primer 8.4.
Z
I = x ln x dx.
Ovoga puta stavljamo u = ln x (da bismo eliminisali logaritam) i dv = x dx.

Kako je du = (1/x)dx i v = x2 /2, imamo
x2
Z 2
x2 x2 x2
Z
x 1 x
I= ln x − dx = ln x − dx = ln x − + C.
2 2 x 2 2 2 4
Zadaci
Zadatak 83. Proverite sledeće formule:
Z
1 p
(a) p dx = ln(x + x2 + 1) + C;
x2 + 1
Z
1 1 1 + x
(b) dx = ln + C.
1 − x2 2 1−x
Zadatak 84. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na inter-
valu (0, ∞), da je g 0 (x) = 1/x za x > 0 i da je g(1) = −23.
Zadatak 85. Odredite funkciju g ako je poznato da je g definisana na skupu

R \ {0}, da je g 0 (x) = 1/x za x 6= 0, i g(1) = 1, g(−1) = 2. Nacrtajte grafik
funkcije g.
Zadatak 86. Odredite onu primitivnu Φ funkcije f (x) = |x|, x ∈ R, koja

zadovoljava uslov Φ(0) = 0. Nacrtajte grafike funkcija f i Φ.
Zadatak 87. Izračunajte integrale sledećih funkcija:

√ p √
(a) x3 (b) x−2 (c) x (d) x x
1 1
(e) 2
(f) 0.2
(g) e−2x (h) ex/2
x x
p 1
(i) 3 ex (j) (k) 112 (m) ln 4
e2x
Zadatak 88. Izračunajte:

Z Z
3
(a) − 2x2 + √ dx (b) (x ln 3 + 6) dx
x
ex + 2e−x
Z 2
x − 2x
Z
(c) √ dx (d) dx
x e2x
√ x2 + 3x + 2
Z Z
(e) (x2 − 2x)( x − 2) dx (f) dx
x+2

Z Z
(a) xe−2x dx (b) x3 ln x dx
Z Z
(c) 2 x
(x − 2x)e dx (d) (ex + 2e−x )2 x dx
−2x
Z Z
(e) p dx (f) x2 ln2 x dx
ex
Zadatak 90. Izračunajte pomoću date smene:

Z
x
(a) dx, 2x − 1 = t
2x − 1
Z
(b) x(4x − 3)7 dx, 4x − 3 = t
Z
x
(c) p dx, 2x − 3 = t
2x − 3
Z
x p
(d) p dx, 2x − 3 = t
2x − 3
Z √x
e √
(e) √ dx, x=t
x
Z
(f) x(x2 + 2)4 dx, x2 + 2 = t
Zadatak 91. George je računao integral
Z
I = (x + 1)2 dx
na dva načina.
(I)
x3
Z
I= (x2 + 2x + 1) dx = + x2 + x + C.
3
(II) Uvodeći smenu x + 1 = t, dobio je
t3 (x + 1)3
Z
I = t2 dt = + C = + C.
3 3
— Odavde sledi — reče on (u) sebi — da je
(x + 1)3 x3
≡ + x2 + x.
3 3
Kad pomnožim sa 3, dobijem
(x + 1)3 ≡ x3 + 3x2 + 3x.
Ali ovo ne može biti tačno jer kad stavim x = 0, dobijam 1 = 0.
Nadjite grešku u rasudjivanju.
e2x
Z Z
ln(ln x)
(a) dx (b) p dx
x ex + 1
Z 2
x −x+4
Z
1
(c) dx (d) √ √ dx
(x − 1)2 3
x+ x
Zadatak 93. (a) Izračunajte

x2
Z
dx
x2 + 2
znajući formulu
Z
1 1 x
dx = √ arctan √ , gde je k =const.> 0.
x2 +k k k
(b) Izračunajte Z
ln(x2 + 2) dx.
8.3 Odredjeni integral

Ima neodredjenih integrala koji se ,,ne mogu izračunati“, što znači da se
ne mogu izraziti pomoću elementarnih funkcija. Jedan od mnogobrojnih
primera je
Z
2
e−x dx.
To ne znači da primitivna funkcija ne postoji. Naime:
Stav 6 (Njutn, Lajbnic). Ako je funkcija f definisana i neprekidna na in-

tervalu (a, b), onda primitivna funkcija na intervalu (a, b) postoji.
Matematička konstrukcija primitivne funkcije je veoma složena, ali se

može ilustrovati slikom.
Ako je f neprekidna i pozitivna u intervalu [a, b], onda možemo definisati
funkciju P : (a, b) 7→ R na sledeći način:
P (x)=površina krivog (osenčenog) trapeza prikazanog na slici 34(a).
Ispostavlja se da je P 0 (x) = f (x) za svako x ∈ (a, b), što znači da je
funkcija P (x) primitivna za f (x).
Slika 34:
P(x+h)-P(x)
A
P(x) T
a x x+h b
(b) Trapez T sa upisanim
(a) P (x) =primitivna funkcija of f
pravougaonikom Π
8.3 Odredjeni integral 111
A da bismo se uverili da je P 0 (x) = f (x), razmotrimo marginalnu funkciju
P (x + h) − P (x)
Mh P (x) = .
h
Razlika P (x + h) − P (x) predstavlja površinu ,,uskog“ trapeza T (slika 34(a))
i približno je jednaka površini (crnog) pravougaonika Π na slici 34(b). A
površina od Π jednaka je f (x)h (18 );
P (x + h) − P (x) ≈ f (x)h.
Ako ovu relaciju podelimo sa h, (19 ) dobićemo
P (x + h) − P (x)
≈ f (x),
h
što znači da je P 0 (x) = f (x).
To je bila samo ideja dokaza Njutn–Lajbnicovog stava.
Odredjeni integral
Umesto P (x) piše se

Z x
f (t) dt.
a
Ako je Φ(x) neka druga primitivna, onda je, kako smo videli,
Z x
Φ(x) = P (x) + C = f (t) dt + C.
a
Uzimajući ovde x = a, vidimo da je Φ(a) = 0 + C, tj. C = −Φ(a). Prema

tome, važi formula (Njutn/Lajbnicova)
Z x
f (t) dt = Φ(x) − Φ(a).
a
Često se ta formula piše u obliku

Z b Z b
f (x) dx = f (x) dx .

a a
18
jer je osnovica jednaka h a visina f (x)
19
Trebalo bi dokazati da je u našem slučaju deljenje sa (malim) h zaista ispravno.
Rb
Izraz a f (x) dx zove se odredjeni integral funkcije f na intervalu [a, b], ili
u granicama od a do b (a=donja granica, b=gornja granica).
Tako je, na primer,
Z 1 Z 1
x dx = x2 dx
2
0 0
x3 1 13 03
= = −
3 0 3 3
1
= .
3
Slika 35: Arhimed i njegov trougao

1
0 1
(a) Arhimedov trougao (b) Arhimed
Time smo pokazali da je površina krivolinijskog trougla ograničenog pa-

rabolom y = x2 i pravim linijama x = 1, y = 0 (osenčena oblast na slici
35) jednaka 1/3, što je bilo poznato i Arhimedu. Uporedite taj rezultat sa
površinom običnog trougla sa temenima (0, 0), (1, 0) i (1, 1).
Primer 8.5. Odredjeni integral ne predstavlja uvek površinu. Na slici 36
vidite grafik funkcije f (x) = −x2 + 1. Ta funkcija je negativna na intervalu
[1, 2], i zato je odgovarajući integral negativan broj; tačnije
Z 2 Z 2 2
2 x3 1
f (x) dx = (−x + 1) dx = − + x = − .
1 1 6 1 6
in which case the value of integral is √2 − 1 = 0.414. Alternatively you can use your calculator
2
to obtain this result directly.
More exercises for you to try

In each question the required area lies entirely above the horizontal axis, although you
should verify this fact for yourself independently.
1. Find
8.3 Odredjeni under the curve y = 7x2 and above the x axis between x = 2 and x =
the area integral 1135.
2. Find the area bounded by the curve y = x3 and the x-axis between x = 0 and x = 2.
3. Find the area bounded by the curve y = 3t2 and the t-axis between t = −3 and t = 3.
A4.površina
Find the osenčene y = x−2 je
area under oblasti between x = 1 and x = 10.
Answer
Z 2
1
P =− f (x) dx = .
1 6
3. The Area Bounded by a Curve, Parts of Which Lie Below the
x-axis
The ﬁgure below shows a graph of y = −x2 + 1.
Slika 36:
y
y =−x2 +1
-2 -1 1 2 3 x
area
5 Engineering Mathematics: Open Learning Unit Level 1

20 14.3: Integration
Uopšte, ako je f (x) < 0 u intervalu (a, b), , onda je
Z b
f (x) dx < 0,
a
a površina odgovarajućeg krivolinijskog trapeza računa se po formuli

Z b
P =− f (x) dx.
a
Primer 8.6. Situacija može biti složenija, kao na slici 37. Tu je

Z 4
32
f (x) dx = − ,
0 3
a površina osenčene oblasti je

Z 1 Z 4
71
P = P1 + P2 = f (x) dx − f (x) dx = .
0 1 6
20
pri čemu je a < b
Slika 37:
P1 1 2 3 4
P2
–2
–4
y = x3 − 5x2 + 4x
–6
Primer 8.7. Kad računamo površinu oblasti ,,uglavljene“ izmedju dve ver-
tikalne prave, x = a i x = b (a < b) (vidi sliku 38), koristimo formulu
Z b
P = f (x) − g(x) dx,
a
pri čemu je ,,kriva y = f (x) gornja, a kriva y = g(x) donja“.
Slika 38:
6
y=x
2
0 1 2 3 4 5
–2
–4 y=x^2–5x+3
8.3 Odredjeni integral 115
Na slici 38 imamo: a = 1, b = 4, f (x) = x, g(x) = x2 − 5x + 3. Dakle,

Z 4
P = (x − x2 + 5x − 3) dx = 15.
1
Zadatak 94. Izračunajte površinu oblasti koju ograničavaju linije y = x2 −

5x + 3, y = x i y = 3.
Slika 39:
(a) (b)
116 9 SISTEMI LINEARNIH JEDNAČINA
9 Sistemi linearnih jednačina

Sistem linearnih jednačina je niz linearnih jednačina sa konačnim brojem
nepoznatih. Primer:

 x + y + z = 3
(S) 2x − y + z = 2
6x + 4z = 10.

Nepoznate x, y, z mogu se shvatiti kao prazna mesta koja, ako je moguće,

treba popuniti brojevima tako da se dobiju tri istinite relacije. Svaka takva
trojka brojeva zove se rešenje sistema. Na primer, trojka (x, y, z) = (1, 1, 1)
je jedno rešenje, ali ih ima još, na primer, (0, 1/2, 5/2).
Ako neki sistem ima više od jednog rešenja, kaže se da je neodredjen. Ako
ima tačno jedno, kaže se da je odredjen, a ako nema rešenja, onda se kaže da
je nemoguć ili nesaglasan. Prema tome, sistem (S) je neodredjen. Ispostavlja
se da
svaki neodredjen sistem ima bezbroj rešenja.
Broj nepoznatih može biti i manji ili veći od broja jednačina. U načelu,
povećanje broja jednačina smanjuje šanse da sistem ima rešenje. To ne znači
da sistem kod koga je broj jednačina veći od broja nepoznatih ne može imati
rešenja; na primer, sistem


 x + y + z = 3
2x − y + z = 2

(S1 )

 6x + 4z = 10
x − 2y = −1

ima ista rešenja kao (S).

S druge strane,
ako je broj jednačina manji od broja nepoznatih, onda sistem ne može biti
odredjen, tj. ili uopšte nema rešenja ili ih ima bezbroj.
Da biste prihvatili taj fakt, razmotrite jednu jednačinu sa dve nepoznate:
ax + by = c.
117
Gausov postupak
Prikazaćemo Gausov postupak na primeru sistema


 x + y + z = 3
2x − y + z = 2
3x + 2y + 4z = 10.

Odaberimo jednu jednačinu, npr. prvu, i u njoj jednu nepoznatu, npr. x.

Obrazujmo novi sistem:

 x + y + z = 3
−3y − z = −4
−y + z = 1.

Prvu jednačinu smo prepisali; drugu smo dobili množeći prvu sa −2 i do-
dajući je drugoj jednačini, itd. Tako je ,,nestalo“ nepoznate x u poslednje
dve jednačine. Zatim na te dve jednačine primenimo isti postupak sa cil-
jem da eliminišemo, recimo y; pomnožimo drugu sa −1/3 i dodamo trećoj, i
dobijemo sistem:

 x + y + z = 3
−3y − z = −4
(4/3)z = 7/3.

Dobili smo lako rešiv sistem. Polazimo od poslednje jednačine: z = 7/4. Sa

ovim z idemo u drugu jednačinu: y = 3/4. Sada iz prve nalazimo x = 1/2.
Dakle, poslednji sistem ima jedinstveno rešenje
(x, y, z) = (1/2, 3/4, 7/4).
Iz toga sledi da i polazni sistem ima to isto, jedinstveno, rešenje.
Uopšte, može se dokazati da Gausov postupak pretvara sistem u ekvi-
valentan. A kažemo da su sistemi ekvivalentni ako imaju jednake skupove
rešenja.
Pitanje: Da li više volite da ono rešenje zapišete u obliku
   
x 1/2
y  = 3/4 ?
z 7/4
Primena Gausovog postupka na sistem (S1 ) dovodi do sistema



 x + y + z = 3
−3y − z = −4

(S2 )

 0·z = 0
0 · z = 0.

Poslednja jednačina je zadovoljena za svako z, tj. možemo staviti z = α, gde

je α bilo koji broj. Tada je zadovoljena i treća jednačina. Zatim uzmemo
z = α u drugoj i dobijemo
4−α
y= .
3
Zatim idemo u prvu:
4−α 5 − 2α
x=3−y−z =3− −α= .
3 3
Prema tome, sva rešenja su data formulom
5 − 2α 4 − α
(x, y, z) = ( , , α), α ∈ R.
3 3
9.1 Matrice
Matrica je pravougaona tabela, npr.
 
11 16 24 36
T =  0 4 33 21  .
4 0 10 8
Ovu tabelu je napravio čovek koji drži tri prodavnice kompjutera. U prvoj
prodavnici, označimo je sa P1 , on drži 11 pentijuma I, 16 pentijuma II, 24
pentijuma III, i 36 pentijuma IV. U drugom horizontalnom redu možemo
videti broj pentijuma u prodavnici P2 , itd. Komjuteri se prodaju po cenama
99, 176, 299 i 517 evra. Cene možemo zapisati pomoću matrice
 
99
176
C= 299 .

517
Horizontalni redovi matrice zovu se vrste a vertikalni — kolone. Matrica

T je matrica tipa 3 × 4, što znači da ima 3 vrste i 4 kolone. Možemo reći da
je širina matrice T jednaka 4 a visina jednaka 3. Brojevi koji se nalaze u toj
matrici, a ima ih 3 · 4 = 12, zovu se elementi matrice.
Matrica C ima samo jednu kolonu — takve matrice se zovu vektori.
Jednakost matrica
Matrice A i B smatramo jednakim ako su istog tipa i ako su im ,,odgovarajući“

elementi jednaki.
9.1 Matrice 119
Sabiranje i oduzimanje
Možemo sabirati (oduzimati) samo matrice istog tipa; to činimo tako što
saberemo (oduzmemo) odgovarajuće elemente. Na primer,
     
3 −1 −7 6 3 − 7 −1 + 6
2 7  +  12 −4 =  2 + 12 7 − 4  = ;
−5 0 −3 9 −5 − 3 0 + 9
Nula-matrica je ona čiji su elementi jednaki nuli. Ona ima istu ulogu koju
ima broj nula kod sabiranja brojeva; dakle, ako je O nula-matrica, onda je
A + O = O + A = A.
Množenje matrice brojem
Matrica se množi brojem tako što se svaki element pomnoži tim brojem. Na
primer,
     
3 −1 3 −1 6 −2
2× 2 7 = 2 7 ×2= 4 14  .
−5 0 −5 0 −10 0
Operacija množenja brojem ima ,,uobičajena“ svojstva, npr.
2(3A) = 6A, 3(A + B) = 3A + 3B, itd.
Množenje matrice matricom
Vratimo se na one tri prodavnice kompjutera. Izračunajmo vrednost robe u

prodavnici P1 :
v1 = 11 × 99 + 16 × 176 + 24 × 299 + 36 × 517 = 29693;
u prodavnici P2 :
v2 = 21428;
u prodavnici P3 :
v3 = 7522.
Ove tri vrednosti se mogu staviti u matricu

 
v1
V = v2  ,
v3
a sav račun se sada može predstaviti na sledeći način:
 
  99  
11 6 4 36  29693
176 
V = TC =  0 4 33 21    299  = 21428 .
  
4 0 10 8 7522
517
Na ovom primeru vidimo kako se množe proizvoljna matrica i jedna

kolona. Glavno je kako se množe jedna vrsta i jedna kolona:
 
b1
b2 
a1 a2 a3 a4  b3  = a1 b1 + a2 b2 + a3 b3 + a4 b4 .

b4
Dodavanje još jedne vrste 21 prvom faktoru proizvodi još vrstu u rezultatu:
 
b1 "
a1 b 1 + a2 b 2 + a3 b 3 + a4 b 4
#
a1 a2 a3 a4  b
 =2

.
c1 c2 c3 c4 b3  c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4
b4
Dodavanje još jedne kolone drugom faktoru proizvodi još kolonu u rezultatu:
 
b 1 d1
a1 a2 a3 a4  b2 d2 

c1 c2 c3 c4 b3 d3 
b4 d4
" #
a1 b1 + a2 b2 + a3 b3 + a4 b4 a1 d1 + a2 d2 + a3 d3 + a4 d4
= .
c 1 b1 + c 2 b2 + c 3 b3 + c 4 b4 c1 d1 + c2 d2 + c3 d3 + c4 d4
Prema svemu, nema smisla razmatrati proizvod AB ako nije zadovoljen

sledeći uslov:
širina matrice A = visina matrice B.
Na primer, proizvod AB je definisan ako je A matrica tipa 3 × 4 a B
matrica tipa 4 × 13; rezultat je matrica tipa 3 × 13.
21
tj. otvaranje još jedne prodavnice
9.1 Matrice 121
Nekomutativnost množenja
Nije isto AB i BA.

(a) Može se desiti da je AB definisano a BA nije; npr. ako je A matrica
tipa 3 × 4 a B matrica tipa 4 × 13.
(b) Može se desiti da su i AB i BA definisane, ali su različitog tipa; npr.
ako je A tipa 2 × 3 a B tipa 3 × 2, onda je AB tipa 2 × 2 a BA tipa 3 × 3.
(c) Konačno, ako su A i B kvadratne matrice istog tipa, onda su matrice
AB i BA istog tog tipa, ali je najčešće opet
AB 6= BA
Na primer,

1 −1 0 −1 -1 -3 0 −1 1 −1 -3 -4
= , = .
3 4 1 2 4 5 1 2 3 4 ∗ ∗
Asocijativnost
Isto je A(BC) i (AB)C. To znači da su matrice A(BC) i (AB)C ili obe

definisane ili obe nedefinisane, a ako su definisane, onda je
A(BC) = (AB)C
Distributivnost
Važe dva zakona distributivnosti:
A(B + C) = AB + AC (A + B)C = AC + BC
Zato možemo ,,množiti svaki sa svakim“, samo moramo voditi računa o

poretku faktora. Na primer,
(A + B)(A − B) = AA − AB + BA − BB = A2 − AB + BA − B 2 ,
(A + B)(A + B) = A2 + AB + BA + B 2 .
Jedinična matrica
Jediniňom se zove kvadratna matrica koja na ,,glavnoj dijagonali“ ima je-

dinice a na svim ostalim mestima nule. Jediničnu matricu označavamo sa I,
a ako hoćemo da istaknemo kojeg je tipa, dodajemo indeks; na primer,
 
1 0 0
1 0
I2 = , I3 = 0 1 0 .
0 1
0 0 1
Medju matricama, jedinična matrica ima (najmanje) isti značaj kao broj
jedan medju brojevima, tj. važe formule
AI = A, IA = A,
kad god proizvod ima smisla.
9.2 Inverzna matrica

Pretpostavimo da je A kvadratna matrica. Ako postoji takva matrica B da
je AB = I i BA = I, onda se B zove inverzna matrica (matrice A) i označava
se sa A−1 . Dakle,
AA−1 = A−1 A = I
Matrica ne može imati dve inverzne. Ima matrica koje nemaju inverznu
— one se zovu singularne matrice. Koje imaju inverznu zovu se regularne.
Najprostija singularna je nula-matrica, ali ima i drugih; npr. matrica

0 0
A=
12 77
je singularna jer je

0 0 x y 0 ∗ 1 0
= 6 = .
12 77 u v ∗ ∗ 0 1
U slučaju matrica tipa 2 × 2 postoji jednostavan kriterijum regularnosti;

naime:
Matrica

a b
A=
c d
9.2 Inverzna matrica 123
je regularna ako, i samo ako, je ispunjen uslov
(64) ad − bc 6= 0.
Ako je taj uslov ispunjen, onda je

−1 1 d −b
(65) A = .
ad − bc −c a
Matrične jednačine
Pri rešavanju matričnih jednačina mora se voditi računa o nekomutativnosti

množenja. Pretpostavimo da imamo jednačinu
(66) AX = B,
gde je A regularna kvadratna matrica. Da bismo je rešili, množimo je sa leve

strane matricom A−1 :
A−1 AX = A−1 B, dakle,
X = A−1 B , jer je A−1 AX = IX = X.
S druge strane, jednačinu
(67) XA = B,
množimo sa A−1 sa desne strane i dobijamo
X = BA−1 .
Razmotrimo malo složeniji primer:
(68) AX = 2X + B.
Kao i kod običnih jednačina, stavljamo poznate na jednu a nepoznate na

drugu stranu:
(69) AX − 2X = B.
Sada primenjuemo distributivni zakon, ali ne u obliku
(A − 2)X = B (ne valja jer zbir matrice i broja nema smisla)

već
(A − 2I)X = B . Provera: (A − 2I)X = AX − 2IX = AX − 2X
(Obratite pažnju da X stoji desno od zagrade.) Kad stavimo A − 2I = C,

dobijemo CX = B, što je jednačina tipa (66).
U slučaju jednačine
(70) XA = 2X + B
imamo
X(A − 2I) = B .
9.3 Determinante
Kvadratnoj matrici odgovara jedan broj koji se zove determinanta, u oznaci

det A. Definicija determinante u opštem slučaju je komplikovana. Podjimo
od najprostijeg slučaja — matrice tipa 2 × 2. Neka je

a b
A= .
c d
Tada se det A definiše ovako:
det A = ad − bc.
Umesto det A piše se i

a b a b
= ad − bc.
c d . Dakle,

c d
Posebno, determinanta jedinične matrice jednaka je jedinici,
det I = 1 .
Stav 7. Matrica je regularna ako i samo ako je njena determinanta različita

od nule.
9.3 Determinante 125
Determinante trećeg reda
Sledeća formula predstavlja jedan od načina da se definiše determinanta

trećeg reda:

a11 a12 a13
a22 a23 a21 a23 a21 a22
(71) a21 a22 a23 = a11 − a12
a31 a33 + a13 a31 a32

a31 a32 a33 a 32 a 33

Determinante na desnoj strani zovu se minori. Prva determinanta, označimo

je sa M11 , je minor elementa a11 , i dobija se tako što se ,,obrišu“ vrsta i kolona
koje sadrže taj element; dakle

a22 a23
M11 = a22 a23 =
.
a 32 a 33

a32 a33
Slično se definiše minor bilo kojeg elementa (bolje reći, mesta) matrice;

a21 a23
M12 = a21 a23 = , itd.
a31 a31 a33
a33
Važni su i kofaktori. Kofaktor, Kij , elementa aij jednak je (−1)i+j Mij ,

tj.
kofaktor = +minor ili −minor
pri čemu uzimamo + ili − rukovodeći se sledećom tablicom:
+ – +
– + –
+ – +
Sada formulu (71) možemo zapisati ovako
(72) det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 .
Umesto elemenata prve vrste, ovde se mogu uzeti elementi bilo koje vrste
ili kolone, sa odgovarajućim kofaktorima. Na primer, determinantu

1 −2 4

D = −3 0 0
2 3 6
najlakše je računati ,,razvijanjem“ po drugoj vrsti:

−2 4 ∗ ∗ ∗ ∗
D = −(−3) ∗ ∗ − 0 ∗ ∗ = −72.
+ 0
3 6
Determinante višeg reda
Sad kad smo definisali determinante trećeg reda pomoću determinanti drugog
reda, možemo definisati determinante četvrtog reda pomoću onih trećeg reda.
To činimo imitirajući formulu (72):
det A = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13 + a14 K14 .
Prema tome, determinanta četvrtog reda svodi se na četiri determinante

trećeg reda. I ovoga puta možemo razvijati po bilo kojoj vrsti ili koloni; na
primer,

2 2004 −1 4
3 6 −5
3 0 6 −5
−4 7 −2 + 0 + 0 + 0.

−4 = −2004
0 7 −2
5 9 11

5 0 9 11
Ovde smo razvijali po drugoj koloni jer ona ima tri nule. Da bismo u
proizvoljnoj determinanti stvorili nule, možemo upotrebiti sledeći stav.
Stav 8. Vrednost determinante se ne menja ako se jedna vrsta (kolona)
izmeni tako što joj se doda neka druga vrsta (kolona) prethodno pomnožena
bilo kojim brojem.
U slučaju determinante drugog reda dokaz tog stava je prost. Naime, ako
imamo matricu

a b
A= ,
c d
pa drugoj vrsti dodamo prvu pomnoženu brojem λ, onda dobijamo matricu

a b
B= .
c + λa d + λb
Dakle,
det B = a(d + λb) − b(c + λa) = ad − bc = det A.
Na konkretnom primeru, primena stava 8 daje sledeće:

1 −2 1 −1 1 −2 1 −1
7 −3 5
2 3 −1 3 0 7 −3 5
D := = = −1 1 3 .
−2 3 4 5 0 −1 1 3

6 −2 −4
3 0 1 −6 0 6 −2 −4
9.3 Determinante 127
Ovde smo prvu vrstu množili sa −2, pa sa 2, pa sa −3, i dodavali je drugoj,

pa trećoj, pa četvrtoj. Šta se desilo sa kojom vrstom, možemo zapisati ovako:
V1 7→ V1
V2 7 → V2 + (−2)V1
V3 7 → V3 + 2V1
V4 7→ V4 + (−3)V1
Tako smo došli do determinante trećeg reda, na koju opet možemo pri-
meniti stav 8. U stvari, možemo ga primenjivati sve dok ne dobijemo ,,tro-
ugaonu“ tablicu, a onda možemo primeniti sledeći stav:
Stav 9. Determinanta trougaone matrice jednaka je proizvodu elemenata koji
stoje na glavnoj dijagonali.
Ponekad je korisno promeniti redosled vrsta.

Stav 10. Ako dve vrste zamene mesta, onda determinanta menja znak.
Na primer,

1 −2 1 −1 1 −2 1 −1

0 7 −3 5 0 −1 1 3
D= = −

.
0 −1 1 3 0 7 −3 5
0 6 −2 −4 0 6 −2 −4
Nastavimo računanje determinante D. Ako ovu poslednju tablicu trans-

formišemo po shemi
V1 7→ V1 , V2 7→ V2 , V3 7→ V3 + 7V2 , V4 7→ V4 + 6V2 ,
dobićemo

1 −2 1 −1

0 −1 1 3
D = −
.
0 0 4 26

0 0 4 14
Dalje, V4 7→ V4 + (−1)V3 ,

1 −2 1 −1

0 −1 1 3
D = − = −1 · (−1) · 4 · (−12).
0 0 4 26

0 0 0 −12
Determinanta transponovane matrice
Ako je data matrica A, onda sa AT označavamo matricu koju dobijamo tako

što vrste matrice A pišemo kao kolone. Matricu AT zovemo transponovanom
(matricom matrice A). Na primer,
T
T 2 2 3 2 −1
[2, 3] = , = .
3 −1 7 3 7
Ako transponujemo AT , vratićemo se na A, tj. (AT )T = A. Može se

dokazati da je
det(AT ) = det A.
(Uverite se u to u slučaju matrice tipa 2 × 2.)
Determinanta i inverzna matrica
Pomenuli smo da je uslov ad − bc 6= 0 karakteristika regularnosti matrice

a b
.
c d
Sad kad smo definisali determinante, možemo reći ovako:
Stav 11. Matrica je regularna ako, i samo ako, je njena determinanta ra-
zličita od nule.
Dokazuje se da taj stav važi za matrice bilo kog formata. Postoji i formula
za inverznu matricu:
1
A−1 = adj A.
det A
Ovde adj A označava adjungovanu matricu; ona se formira tako što se svaki
element matrice zameni svojim kofaktorom, pa se tako dobijena matrica
transponuje.
Determinante i linearni sistemi
Determinante se pojavljuju pri rešavanju linearnih sistema. Uzmimo, na

primer, sistem jednačina
ax + by = P
(73)
cx + dy = Q .
9.4 Input–Output analiza 129
Ako prvu jednačinu pomnožimo sa d a drugu sa b pa dobijene jednačine

oduzmemo, dobićemo
(ad − bc)x = P d − Qb, dakle,
P d − Qb
x= ,
ad − bc
pod uslovom da je ad − bc 6= 0. I drugu nepoznatu nalazimo na sličan način.
Rešenje možemo zapisati kao

P b a P

Q d c Q
x = , y = .
a b
a b

c d c d
Razmotrimo sistem od tri jednačine sa tri nepoznate x, y, z. Označimo

sa D determinantu sistema, tj. determinantu sastavljenu od koeficijenata uz
nepoznate. Označimo sa Dx determinantu koja se dobija tako što se kolona
koeficijenata koji stoje uz x zameni kolonom slobodnih članova; itd. Tada
važi sledeći stav.
Stav 12 (Kramerovo pravilo). Sistem ima jedinstveno rešenje ako, i samo
ako, je D 6= 0. A ako je D 6= 0, onda je rešenje dato formulama
Dx Dy Dz
x= , y= , D= .
D D D
Ako je D = 0, onda sistem može biti nemoguć ili neodredjen. Ako je
D = 0 i jedna od determinanti Dx , Dy , Dz različita od nule, onda je sistem
nemoguć. Ali ako su sve četiri jednake nuli, onda ne smemo tvrditi da je
sistem neodredjen; on može i tada biti nemoguć.
9.4 Input–Output analiza

Sistemi linearnih jednačina se koriste za analiziranje dva ili više medjusobno
zavisnih procesa. Na primer, elektrani treba ugalj da bi proizvela struju, ali
rudniku treba struja da bi proizveo ugalj. Pretpostavimo da rudniku treba
$0.25 struje da bi proizveo $1 uglja, a da elektrani treba $0.60 uglja i $0.05
struje da bi proizvela $1 struje.
rudniku elektrani
uglja 0 0.60
struje 0.25 0.05
Ovu tabelu žemo napisati u obliku matrice potrošnje (,,consumption ma-

trix“):

0 0.60
C= .
0.25 0.05
Ulaganje potrebno za proizvodnju p1 dolara uglja i p2 dolara struje može se

dobiti množenjem matrice C vektorom p = [p1 , p2 ]T . Na primer, za proizvod-
nju $1 000 uglja i $1 500 struje, potrebno je sledeće ulaganje:

0 0.60 1 000 900
· = .
0.25 0.05 1 500 325
Pretpostavimo sada da postoji spoljna potražnja za d1 dolara uglja i

d2 dolara struje. Vrednost ukupne proizvodnje biće razložena na vrednost
spoljne potražnje i ulaganje koje je potrebno radi zadovoljenja te potražnje.
Drugim rečima, ako je d = [d1 , d2 ]T , onda imamo matričnu jednačinu
p = d + C · p.
Drugi primer. Jedno gazdinstvo je podeljeno na tri sektora: poljoprivredni,

industrijski i uslužni. Svaka jedinica poljoprivredne proizvodnje zahteva 0.2
jedinice industrijske robe, 0.3 jedinice poljoprivrednih prizvoda, 0.1 jedinicu
usluge. Svaka jedinica industrijske proizvodnje zahteva 0.5 jedinica indus-
trijske robe, 0.4 poljoprivrednih prizvoda i 0.2 jedinice usluge. Za svaku je-
dinicu usluga treba 0.1 jedinica industrijske robe, 0.1 jedinica poljoprivredne
proizvodnje i 0.3 jedinice usluge.
9.5 Zadaci
95. Odredite broj a tako da sledeće matrice budu singularne:
 
4 2 5
2 a
A= , B = 3 6 1 .
−3 4
1 a 3
Odredite A−1 i B −1 za a = 8.
96. (a) Rešite jednačine AX = B − 2X i XA − B = 2X ako je

1 −1 4 6
A= , B= .
3 4 −3 9
9.5 Zadaci 131
(b) Nadjite AB i BA pa vidite da li je AB = BA.

(c) Da li je (A + B)2 = A2 + 2AB + B 2 ?
(d) Da li je A2 − B 2 = (A − B)(A + B) ?
(e) Koja je od ovih jednakosti tačna:
(AB)−1 = A−1 B −1 ; (AB)−1 = B −1 A−1 ;
(AB)T = AT B T ; (AB)T = B T AT ?
97. Rešite sistem jednačina
4x + 2y + 5z = 21
3x + 6y + z = 31
x + 8y + 3z = 37
(a) Gausovom metodom eliminacije;

(b) svodjenjem proširene matrice sistema na trougaoni oblik;
(c) rešavanjem odgovarajuće matrične jednačine.
98. Pokažite da sistem
x + y + z = 3
2x − y + z = 2
3x + 2z = 4
nema rešenja. Stavite 5 umesto 4 (na kraju treće jednačine) pa pokažite da
novi sistem ima bezbroj rešenja.
99. Rešite sistem
2x + 7y = 25
5x + 12y = 241
primenom Kramerovog pravila.
100. Rešite sisteme na razne načine:

 9x3 = 87
(a) 5x1 + 8x2 + 2x3 = 26
7x2 − 4x3 = 8


 3x1 + 6x2 − 5x3 = 12
(b) 4x1 − 7x2 + 2x3 = 1
−x1 + 8x2 − 9x3 = 6


 x1 − 2x3 = 6
(c) 2x2 − x3 = 8
−x1 + x2 − 3x3 = −5

132 10 FUNKCIJE VIŠE PROMENLJIVIH
10 Funkcije više promenljivih

Proizvodni proces može zavisiti od raznih faktora, npr. rada (L) i kapi-
tala (K). Zavisnost količine proizvodnje (Q) od L and K može se izraziti
kao
Q = f (K, L),
gde je f funkcija ,,dveju realnih promenljivih“, što znači da svakom paru

(L, K) iz nekog skupa D ⊂ R2 odgovara jedan broj Q. Uopšte, funkcijom
dveju promenljivih nazivamo takvu funkciju čiji je domen nekakav skup ure-
djenih parova.
U ekonomskoj teoriji se često pojavljuje Cobb–Douglasova proizvodna
funkcija
(74) Q = f (L, K) = ALα K 1−α ,
gde su A > 0 i α ∈ (0, 1) neke konstante (ne zavise od K i L), koje odredjuju
ekonomisti.
Za matematičara je domen Cobb–Douglasove funkcije jednak skupu
{ (L, K) : L ≥ 0, K ≥ 0 }.
Pored toga, on će umesto L i K radije upotrebiti druga slova, npr. x i y, iz

dva razloga: prvo, njegov posao nije da izučava značenje veličina već samo
vezu medju njima, i, drugo, ista formula se pojavljuje u raznim situacijama.
p Da bismo grafički predstavili funkciju dveju promenljivih, npr. f (x, y) =
xy, trebalo bi da uvedemo treću koordinatu (vidi sliku 40). Ekonomisti,
medjutim, više vole da funkciju dveju promenljivih analiziraju pomoću izok-
vanti. A izokvantom se naziva linija (u ravni) na kojoj je funkcija konstantna;
njena jednačina glasi
f (x, y) = C, C = const.
Ako želimo izokvantu koja prolazi kroz datu tačku (x0 , y0 ) iz domena funkcije,
uzećemo C = f (x0 , y0 ).
133
Slika 40: ,,Krov“ z = xy (x, y ∈ [1, 10]) gledan sa dva mesta. Treća koor-
dinata (z) označava visinu krova u tački (x, y)
z
z y
p
Na primer, u slučaju Cobb–Douglasove funkcije f (x, y) = xy imamo
jednačinu
p
xy = C, tj. xy = C 2 ,
koja ima smisla za svako C ≥ 0. Ako je C > 0, onda je to jednačina hiperbole

Izokvanta kroz tačku (1.5, 2) ima jednačinu xy = 9, jer je C = f (1.5, 2) = 3.
134 10 FUNKCIJE VIŠE PROMENLJIVIH
Slika 41: Izokvante

10 10
y y
x 10 x 10
√
(a) Izokvante funkcije f (x, y) = xy
(b) Izokvante funkcije f (x, y) = 2x + 3y.
(f (x, y) = 1, 2, 3, 5)

Mat Ekon

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mat Ekon

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Faculty of Economics, Finance and Administration

6 Linearna i kvadratna funkcija 61

6.1 Prava linija i linearna funkcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

8 Integralni račun 101

9 Sistemi linearnih jednačina 116

9.5 Zadaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130

10 Funkcije više promenljivih 132

(1) A = {2, 3, −1, 7}.

Redosled nije važan, dakle,

{2, 3, −1, 7} = {−1, 3, 2, 7}.

S druge strane, niz je takav spisak u kome je redosled važan; npr.

(2, 3, −1, 7) 6= (−1, 3, 2, 7).

Skup B je jednak skupu A ako ima iste elemente kao A. Na primer,

{2, 2, 3, −1, 7} = {2, 3, −1, 7}.

Napišite skup svih elemenata niza

(a) (1, −1, 1, −1, 1, −1), (b) (1, 1, 1, 1).

Kad želimo da kažemo da je neki objekat x element skupa A, tj. da

B je skup svih celih brojeva koji su manji od 7 a veći od −4,

što se može zapisati i ovako:

(2) B = {x : − 4 < x < 7 i x je ceo},

ili, ako sa Z označimo skup svih celih brojeva,

B = {x : − 4 < x < 7, x ∈ Z} = {x ∈ Z : − 4 < x < 7}.

B1 = {x ∈ Z : x2 ≤ 7}, B2 = {x ∈ Z : x2 < 7}.

Slika 1: Skupove je korisno predstavljati pomoću Venovih dijagrama

Ako svaki element nekog skupa D pripada skupu C, onda pišemo D ⊂ C;

Slika 2: A = {0, 1} ⊂ B = {0, 1, 2, 3, 4}

Figure 2 The set A is contained completely within B

U uniju, C ∪D, ulaze objekti koji pripadaju bar jednom od skupova C, D

This says that theRazlika

kao skup špijuna u službi obaveštajne službe C, odnosno D. Tada se presek

Zadatak 2. Napišite elemente skupova A ∩ B, A ∪ B, A \ B, B \ A, gde su

Ako skupovi A i B nemaju zajedničkih elemenata, tj. ako je A ∩ B = ∅,

Skup koji objedinjuje sve objekte koji su od interesa u izvesnom kontekstu

Slika 5: Komplement skupa A označava se sa A0 , A, Ac

2.2 Kardinalni broj skupa

• Ako je B ⊂ A, onda je |B| ≤ |A|; tačnije, ako je B ⊂ A, onda je

A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {2, 3, 4}.

• Ako su A i B disjunktni, onda je |A ∪ B| = |A| + |B|. Razmotrite

A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {12, 13, 14}.

• Ako su A i B proizvoljni, onda je |A ∪ B| ≤ |A| + |B|; tačnije

|A ∪ B| = |A| + |B| − |A ∩ B|.

A = {1, 2, 3, 4, 5}, B = {3, 4, 5, 6, 7, 8}.

Kardinalni broj nekih skupova je toliko veliki da se ne isplati računati ga

Primer 2.1. Listić fudbalske prognoze sa 12 parova može se popuniti na

Popunjavajući listić, mi pišemo niz2 od dvanaest elemenata; označimo skup

Sada tipujemo drugi par. Na svaku od prethodnih mogućnosti dolaze tri:

Zasad smo stigli do broja 3 × 3 = 9, a tipovali smo samo dva para.

Primer 2.2. Kao drugi primer, razmotrimo pitanje: Koliko se sedmocifrenih

sedmočlanih nizova sa različitim elementima:

(1, 2, 3, 4, 5, 6, 7), (1, 2, 3, 4, 5, 7, 6), (1, 2, 3, 4, 6, 7, 5), itd.

Ovde smo počeli da pišemo nizove od brojeva 1, . . . , 7, a tih nizova, kako

Prevod ovog tvrdjenja na jezik skupova glasi: Broj sedmočlanih pod-

2.3 Skupovi brojeva

R — skup svih realnih brojeva;

reprezentacija. Brojevi sa konačnom decimalnom reprezentacijom, i samo

1 = 1.0 = 1.00 = 1.0 = 0.9 .

Figure 1. Numbers can be represented on a number line.

Zadatak 6. Odredite komplement sledećih skupova (smatrajući skup R uni-

Zadatak 7. Presek proizvoljnog broja skupova definiše se kao skup u koji

A1 = [0, 1), A2 = [0, 1/2), A3 = [0, 1/3), . . . , A777 = [0, 1/777), . . .

Šta je presek svih tih skupova?

Zadatak 8. Najmanji element (minimum) nekog skupa S ⊂ R je takav broj

Zadatak 9. Recite da li je sledeće tvrdjenje tačno, i objasnite zašto je tako.