Bakar

Bakar (Cu, latinski - cuprum) - hemijski element, metal VIIIB grupe. Poseduje 18 izotopa čije
se atomske mase nalaze između 58-73. Postojana sa samo dva: 63 i 65.

Naziv

Bakar je poznat od davnina, kao osovni sastojak bronze. Zapravo, poznat je još u praistorijsko
doba, pa se i doba u ljudskoj istoriji naziva Bakarnim dobom. Stari Grci su ga nazivali halkos, ali
su tako takođe nazivali i mesing i bronzu. Danas je ova reč deo kovanica za razne minerale koji
sadrže bakar poput halkopirita i halkozina, a bakrorez se još naziva i halkografija.

Latinski naziv za bakar je cuprum iz kojeg je izveden simbol za elemenat. Ovaj naziv vodi
poreklo od izraza cyprium aes što znači kiparski metal ili kiparska bronza. Od ovog naziva vode
poreklo nazivi na engleskom, francuskom, nemačkom, holandskom, norveškom, finskom,
švedskom, islandskom, danskom, španskom i portugalskom jeziku.

U slovenskim jezicima preovladava izraz iz staroslovenskog jezika, koji se i u Srbiji nekada

koristio kao med (ili mjed), imenica ženskog roda koja je označavala i bakar i mesing. Danas se
u Srbiji naziv više ne koristi, a poreklo reči nije razjašnjeno. Ovaj izraz je u svom udžbeniku
„Osnovi hemije (Izvod iz Roskojeve hemije)“ koristio profesor Borislav Todorović (1846-1925),
ali je zbog toga (između ostalog) dobio negativnu recenziju Sime Lozanića sa komentarom da je
takav i slični nazivi suviše „posrbljen“[1]. U Srbiji se ustalio naziv bakar koji je preuzet iz turskog
jezika. Ovakav izraz alternativno koriste i Bugari, Albanci i Grci.

Italijanski, mađarski i rumunski jezik koriste naziv izveden od latinskog aeramen, a alternativno
se taj naziv koristi i u Turskoj i Finskoj.

Zastupljenost

1/5
Bakar

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 55 ppm (eng. parts per million) u vidu minerala:
Halkopirita, halkozina i drugih.

Najveći izvor bakra u ishrani su morski plodovi a među njima bakra najviše ima u ostrigama.
Bakar se takođe moće naći i u zrnastom crnom hlebu, mahunastom povrću, kuvanim
iznutricama i kiviju.

Osobine

Čisti bakar je crvenkasto-braon boje, mek metal, vrlo velike toplotne i električne provodljivosti.

Na vazduhu ne podleže koroziji, ali dugim stajanjem na njemu bakar se prevlači zelenom
patinom baznih soli bakra (hidroksi karbonata, hidroksisulfata ili hidroksihlorida). Ako se u
vazduhu nalazi velika količina sumpordioksida umesto zelene patine stvara se crni sloj bakar
sulfida.

Jedinjenja

CuSO4 ima baktericidne osobine, a bezvodni je jaka stipsa (upija vodu). Kompleksna jedinjenja
bakra su stabilna, ipak dosta lako se menja oksidacion broj bakra u takvim jedinjenjima i zato se
ona često koriste kao katalizatori. Vodeni rastvori soli bakra(I) imaju intezivnu zelenu, a rastvori
soli bakra(II) intenzivnu plavu boju.
ruda bakra

Bakar sa kalajem, cinkom, molibdenom i drugim prelaznim metalima čini grupu rastopa koji se
uopšteno nazivaju bronziti. Od njih su najpoznatiji: tombak koji podseća na zlato i koji ima
veoma dobre mehaičke osobine i otpornost na koroziju.
Upotreba

Bakar se masovno upotrebljava za produkciju električnih provodnika i uopšte u elektronici. Zbog

malih rezervi i velike primene bakar predstavlja materijal od strateškog značaja. Bakar se
dodaje u razne legure. Meša se i sa srebrom i zlatom što u znatnoj meri poboljšava njihove
mehaničke osobine.

U građevinarstvu se bakar koristi kao krovni pokrivač i za izradu oluka, a od skora i kao
materijal za oblaganje fasada. Prijatna i nežna zelena boja njegove patine, kao i velika trajnost,
čine ga gotovo idealnim, iako skupim, građevinskim materijalom.

Biološki značaj

Bakar je mikroelement koji se javlja u reaktivim centrima mnogih enzima, kao što je
superoksiddizmutaza.[2] Potreban je za stvaranje crvenih krvnih zrnaca, ulazi u astav
hemocijanina, ima pozitivan uticaj na ćelijsku membranu nervnih ćelija, i ima uticaj u slanju
nervnih impulsa. Dnevno je potrebno minimalno uneti 0,5 ppm. Nedostatak bakra dovodi do
Vilsonove bolesti.

2/5
Bakar

Nedostatak bakra može da prouzrokuje i malokrvnost, jer nedovoljna količina bakra izaziva lošu
apsorpciju gvožđa i smanjenje broja krvnih zrnaca. Pretpostavlja se da sem toga nedostatak
bakra izaziva poremećaje u radu srca i usporava rad nervnog sistema (na primer slaba
koncentracija). Nedostatak bakra takođe smanjuje i količinu belih krvnih zrnaca, a samim tim i
otpornost organizma na bolesti.

Bakarno doba

Još u 6. milenijumu pne čovek je koristio bakar, što dokazuju perlice pronađene na arheološkim
lokalitetima, koje su napravljene od samorodnog bakra, ali to se ne može smatrati za početak
metalurgije.

Period u praistoriji koji je obeležilo početak metalurgije i otkriće bakra, metala koji počinje da se
koristi u izradi primitivnog oruđa i oružja u literaturi se naziva Bakarno doba (eneolit, halkolit ili
kameno bakarno doba).

Uopšteno govoreći, ovaj period obuhvata treći milenijum pre naše ere (po visokoj hronologiji od
3300. godine do 2000/1900. godine pne, a po klasičnoj od 2200 do 1700 godine pne). Ovo je
period subborealne klime.

U prvoj fazi bakar se koristio kao petrografska sirovina, to je bio samorodni bakar koji se i u
ranijem periodu koristio za nakit. U Evropi već u kulturama poznog neolita imamo pojavu
samorodnog bakra i oksidnih ruda. Ležišta bakarne rude su na Karpatima, u Češkom
Ravnogorju, na Kavkazu, na Uralu (gde rano počinje mešanje bakra i arsena, čime se dobija
arsenska bronza). Veliki rudnici u doba eneolita su bili kvalitetni. Ruda je primitivno vađena,
sledila se žila sulfidne rude, koja je drobljena i zatim izvlačena. Kasnije se razvijaju i
jednostavne peći za preradu rude. Oksidne rude su topljene u jamama (ruda je na dnu, ćumur
postavljen okolo se palio) ili ognjištima. Metal bi se zahvatao u velike keramičke zdele.
Postojala je i „reciklaža“, što znači da se staro oruđe i oružje ponovo pretapalo. Sulfidne rude su
tražile veliku vatru, bili su potrebni mehovi, a pretpostavlja se i „sopalj“ - šuplji predmet od
keramike, koji je služio za duvanje (potpirivanje vatre). Ovakvi predmeti su pronađeni na
eneolitskim areheološkim lokalitetima pored posuda za livenje. Istopljeni bakar se hvatao u
malim posudama. U poznom eneolitu se javljaju kalupi. Bili su od kamena, izdubljeni, u početku
jednodelni, za jednokratnu upotrebu. Dvodelni kalup se javlja tek 2300/2200 godine p. n. e. u
Vučedolskoj kulturi.

Mešanjem bakra i kalaja dobijena je tvrda legura - bronza, koja potiskuje u potpunosti kamen
kao materijal za izradu predmeta. Bakar nije jedini metal po kome je nazvano čitavo jedno doba
u praistoriji čovečanstva, upravo po bronzi naziva se sledeće doba, koje smenjuje eneolit, a
zove se - bronzano doba.

Alhemija

Alhemičari su znali za bakar i koristili ga. Alhemijski simbol za bakar je isti kao i simbol za
ženski pol (♀). Paracelzus, koji je praktično uveo poznavanje hemije u medicinu (hemijatrija) je u
terapijama koristio hemikalije, koje su između ostalog sadržavale i bakar. Ove lekove dobijao je

3/5
Bakar

raznim postupcima kao što su žarenje, topljenje, kristalizacija, destilacija itd. Govorio je da nas
alhemija uči kako treba pripremiti lek (Modus praeparandi rerum medicinalium) i potpuno je
odvajao učešće alhemije u pripremanju lekova „alchemia medica“, od „alchemia
transmutatoria“, odnosno klasične alhemije čiji je zadatak bio pretvaranje elemenata jedan u
drugi i dobijanje zlata. Ni - Cu -
Zn

Cu
Ag

periodni sistem

Opšti podaci
Ime, simbol, atomski broj Bakar, Cu, 29
Pripadnost skupu prelaznih metala
grupa, perioda VIIIB , 4
gustina , tvrdoća 8920 kg/m 3 , 3,0
Boja crvenkasta

Osobine atoma
atomska masa 63,546 u
atomski radijus 135 (145) pm
kovalentni radijus 138 pm
van der Valsov radijus 140 pm
elektronska konfiguracija [ Ar ]3d 10 4
e - na energetskim nivoima 2, 8, 18, 1
oksidacioni brojevi 1, 2 , 3, 4
Osobine oksida srednje bazni
kristalna struktura regularna zidno
centrirana
fizičke osobine
agregatno stanje čvrsto
temperatura topljenja 1357,6 K
(1084,4 °C )
temperatura ključanja 2840 K
(2567 °C)

4/5
 Bakar

molska zapremina 7,11×10 -3 m³ /

mol
toplota isparavanja 300,3 kJ/mol
toplota topljenja 13,05 kJ/mol
pritisak zasićene pare 0,0505 Pa (1358 K)
brzina zvuka 3570 m/s (293,15 K)
Ostale osobine
Elektronegativnost 1,90 ( Pauling )
1,75 ( Alred )
specifična toplota 380 J/(kg*K)
specifična provodljivost 59,6×10 6 S /m
toplotna provodljivost 401 W/(m*K)
I energija jonizacije 745,5 kJ/mol
II energija jonizacije 1957,9 kJ/mol
III energija jonizacije 3555 kJ/mol
IV energija jonizacije 5536 kJ/mol
Najstabilniji izotopi
izotop zast. v.p.r. n.r. e.zpadu|e.r. MeV p.r.
63 Cu 69,17% stabilni izotor sa 34
neutrona
64 Cu (veš.) 12,7 sati z.e. 1,675
Ni
β - 0,579 64

Zn
65 Cu 30,83% stabilni izotor sa 36
neutrona
67 Cu (veš.) 61,9 sati β
Zn

Tamo gde drugačije nije naznačeno,

upotrebljene su SI jedinice i normalni uslovi
Objašnjenja skraćenica:

zast.=zastupljenost u prirodi,
v.p.r.=vreme polu raspada,
n.r.=način raspada,
e.r.=energija raspada,
p.r.=proizvod raspada,
z.e=zarobljavanje elektrona

5/5