MEDICINSKA INFORMATIKA

Tijana Marinković
 Istorija

Pojavu informatike, kao nauke o informacijama, sredinom ovog veka, moguće je

tumačiti ne samo kao posledicu brzine kojom se odigravaju promene i same
prirode tih promena , ili posledicu eksponencijalnog rasta svih osnovnih elemenata
globalnog svetskog modela (znanja, stanovništva, poljoprivrednih i industrijskih
proizvoda, trošenja neobnovljivih prirodnih resursa i zagađivanja) , te tehničko-
tehnološkog razvoja opreme za obradu podataka, nego, i kao posledicu uticaja niza
srodnih nauka, oblasti i disciplina razvijenih neposredno pre ili posle Drugog
svetskog rata (teorija odlučivanja, teorija igara, računarstvo, teorija informacija,
kibernetika, teorija sistema, npr.) kojima su sistemsko mišljenje i komunikacija
zajednički imenilac.
Na početku sedamdesetih godina 20. veka kada je u Evropi počela da se sve više
razvija računarska tehnologija koja, počela je njena primena u medicini i
zdravstvenoj zaštiti, koja se potom proširila u kliničkoj medicini, kako u područu
dijagnostike, tako i za terapijske potrebe. To prati i razvoj zdravstvenih
informacionih sistemi, posebno značajnih za bolničke potrebe, a računari su
omogućili izvođeanje i opsežnih populacionih istraživanja, kao i dokumentovanje
medicinske literature.
Za definisanje spektra problema kojima se bavi medicinska informatika značajna
su razmatranja Françoisa Grémyja, izneta u predgovoru njegovog priručnika
„Medicinska informatika” (franc. Informatique médicale) objavljenom 1987.
Godine. U njemu je on izneo zaključak „da su tehnički aspekti informatike, koliko
god bili fascinantni, sekundarni u odnosu na intelektualni izazov što ga ona stavlja
pred medicinu”, i nadalje zaključio, „da taj izazov dolazi i od drugih nauka:
biostatistike, epidemiologije, teorije odlučivanja, analize sistema, lingvistike. Tako
je i Grémy došao do zaključka da je medicinska informatika interdisciplinarna
struka, koju zajedno sa navedenim naukama, treba objediniti sa informacijskim
nukama”.
Primena i korišćenje rezultata informatike u biomedicinskim naukama,
medicinskoj praksi, i/ili pružanju zdravstvene zaštite, počela je skoro paralelno sa
nastajanjem određenih sistema, npr. Holeritove (Herman Hollerit, 1890.) bušene
kartice kao informacione tehnologije primenjljive u epidemiološkim i
javnozdravstvenim istraživanjima krajem 20. i s početka 21. veka.
Značaj komunikacionih sistema, informacija i računara u zdravstvenoj zaštiti
stalno raste omogućujući realizaciju procesa obezbeđivanja informacija tamo,
onda, i u obliku u kojem korisniku trebaju. Ovaj proces je, naravno, postao moguć
tek sa trećom informatičkom revolucijom, upotrebom elektronskih komunikacija i
računara 4 . Medicina je i inače, veliki proizvođač podataka koji se svakodnevno
generišu u bolnicama, domovima zdravlja, laboratorijama, administraciji, ali još
uvek pretežno ručno. Pri tom se, samo za njihovo razvrstavanje, troši značajno
vreme a mogućnost njihovog pretraživanja je vrlo ograničena. Ipak, specifičnost
primene informatike u medicini i značaj rezultata u ovoj oblasti, uslovili su
definisanje nove discipline - Medicinske informatike.

DEFINICIJA, OSNOVNI POJMOVI I PRINCIPI

Medicinska informatika je nauka koja izučava zakonitosti stvaranja, prenosa,

obrade i korišćenja informacija, podataka i znanja u cilju rešavanja
medicinskih problema.
Po svojoj suštini medicinska informatika je i eksperimentalna nauka, jer se
karakteriše nizom postavljenih pitanja zbog kojih se osmišljavaju i dizajniraju
eksperimenti, izvode analize, a dobijeni rezultati se koriste za postavljanje novih
pitanja i novih eksperimenata. Pri tom, bazična istraživanja u medicinskoj
informatici, prevashodno, imaju za cilj traganje za novim znanjem, a primenjena u
praksi, za korišćenje ovih znanja u praktične svrhe.
Medicinska informatika je i medicinska tehnologija (skup pravila, postupaka i
opreme koji se koriste u medicinskom radu) — jer učestvuje u procesu formalnog
medicinskog odlučivanja, bilo da se radi o procesu postavljanja dijagnoze, izboru
lečenja, rukovođenju terapijom, praćenju bolesnika ili prevenciji bolesti.
Otud su nazivi, sa istim značenjem — „medicinska informatika”, „zdravstvena
informatika”, „biomedicinska informatika”, „klinička informatika”, kao sinonimi i
kompromisi između više povezanih sadržaja, nastali iz izraza „naučna informatika”
— kome je pridodata oblast, u ovom slučaju medicina (ili njena oblast) u kojoj je
ona našla primenu.
- Informacija

Kako je informacija skup poruka, podataka i znanja koji čine osnovu za donošenje
odluka, onda se medicinskom informacijom nazivaju oni skupovi poruka, podataka
i znanja koji su potrebni za rešavanje medicinskog problema. Zdravstvena zaštita je
možda jedinstveni primer odnosa medicinskih podataka i vrlo različitih nivoa
složenosti informacija.
Medicinske informacije se najčešće klasifikuju, prema sadržaju, značenju i mestu
nastanka, na: primarne (osnovne), sekundarne (operativne) i stručne i naučne.
-Podatak
Podaci predstavljaju činjenice, zapažanja. Evaluiraju se da bi postali informacije.
U medicini, podatak predstavlja pojedinačno zapažanje (broj eritrocita određenog
ispitanika u određeno vreme) ili skup pojedinačnih zapažanja (merenje istog
parametra kod ispitanika u različita vremena - telesna temperatura u toku tri dana
ili merenje različitih parametara u isto vreme - telesna masa, šećer u krvi, itd. ili
kombinacija prethodna dva). Prikupljanje i interpretacija podataka zauzimaju
centralno mesto u procesu zdravstvene zaštite upravo zbog njihove neobične
važnosti u procesu donošenja medicinskih odluka.
-Znanje
Znanje je sve ono što je poznato. Kao i kod sličnih pojmova, kao što su istina, vera
i mudrost, nema egzaktne definicije znanja, oko koje bi se složili svi naučnici, ali
postoji veliki broj teorija, kao i debata, oko prirode znanja. Sticanje znanja
uključuje kompleksne kognitivne procese: percepciju, učenje, komunikaciju,
asocijaciju i rezonovanje. Termin znanje se, takođe, koristi da se izrazi sigurno
razumevanje subjekta, sa mogućnosti da se njime (znanjem) poslužimo u određene
svrhe.
-Odlučivanje
Razlikujemo intuitivni proces odlučivanje (donošenje odluka na osnovu osjećaja,
iskustva ili intuicije) i racionalni proces odlučivanja (na osnovu stvarnih činjenica
i znanja - informacija).
Elementi procesa odlučivanja:
 1. model - kvalitatitvni ili kvantitativni opis problema
2. kriterijumi - ciljevi koji se postavljaju pred donosioca odluke
3. ograničenja - kriterijumi okoline koji na sistem djeluju ograničavajuće
4. optimizacija - izbor najbolje od postojećih alternativa za dati model,
definisane ciljeve i postojeća ograničenja.

-Informacioni sistem

Informacioni sistem (skraćeno IS) je integrisani skup komponenti za sakupljanje,

snimanje, čuvanje, obradu i prenošenje informacija.

Sistem Definicija

 Skraćeno IS je uređen i organizovan sistem postupaka i metoda za

prikupljanje, obradu, skladištenje i razmenu informacija u cilju upravljanja
Informacioni (nadzora, izveštavanja, odlučivanja i planiranja) nekim drugim sistemom.
sistem
 Predstavlja i kompatibilnu sintezu hardvera, softvera, lajfvera, orgvera i
korsvera.
 Čini ga tehnička osnova računarskog sistema, oprema.
 On predstavlja fizički deo (mehanički i elektronski) računarskog sistema,
Hardver
koji obuhvata centralnu jedinicu, uređaje za skladištenje, uređaje za ulaz i
izlaz i sredstva za razmenu i prenos podataka na daljinu.
 Čine ga programi za rad računarskog sistema42 (programi), rutine i
Softver metode koje izvršava računarski sistem a vezane su za organizovanje,
upravljanje, obrađivanje i korišćenje rezultata obrade podataka i informacija.
 Čini ga operativni sistem i prevodioci, kao esencijalni pratilac hardvera
Sistemski koji obezbeđuje delotvornost čitavog računarskog sistema.
softver  Čune ga programi primene i korisnički programi, koji nalaze široku
primenu u različitim okruženjima.
 Su skupovi uslužnih programa kao deo svakog računarskog sistema.
Korisnički
 Oni obezbeđuju raznovrsne opštekorisne funkcije (programi za kopiranje i
programi
brisanje datoteka, programi za pripremu ili obradu teksta i slika, itd., npr.).
 Funkcije informacionog sistema u zdravstvu

Osnovne funkcije zdravstvenog informacionog sistema su:

 Prikupljanje medicinskih i administrativnih podataka (automatizovano
prikupljanje medicinskih podataka direktno iz medicinskih instrumenata,
pomagala ili strukturisanih upitnika).
 Pamćenje ili memorisanje i čuvanje medicinskih zapisa (operacije obrade
podataka, tabeliranje podataka, formatizovanje i produkovanje različitih
izveštaja).
 Komunikacija i integracija (komunikacija između članova istog i različitih
timova i integracija sličnih podataka iz različitih izvora).
 Nadzor (usmeravanje pažnje na značajne događaje, vakcinacija npr. ili
potencijalno opasne situacije, alergija na određenu supstancu npr.).
 Pretraživanje informacija (dostupnost svih podataka o pacijentu ili
pretraživanje medicinske literature).
 Analiza podataka (grafički ili deskriptivni prikaz podataka, urađena analiza
preživljavanja npr.).
 Podrška odlučivanju (klinički konsultativni sistemi koji na osnovu
populacione zdravstvene statistike i kodiranog ekspertskog znanja pružaju
podršku lekaru u dijagnostičkom procesu ili pri planiranju tretmana).
 Edukacija (sticanje novih znanja i veština, te obnavljanje starih).
 Značaj

Medicina je po svojoj suštini naučna oblast sa velikom produkcijom podataka koji

se svakodnevno generišu u bolnicama, domovima zdravlja, laboratorijama,
administraciji, ali se još uvek širom sveta pretežno ručno obrađuju. Pri tom se,
samo za njihovo razvrstavanje, troši značajno vreme, ljudstvao i novčana sredstva,
a mogućnost njihovog pretraživanja je vrlo uska i ograničena. U tome treba gledati
ne samo specifičnost primene informatike u medicini već i značaj rezultata u ovoj
oblasti, koji su uslovili definisanje nove discipline - medicinske informatike, sa
svim njenim sadržajima
Budući da je znanje bitan faktor u rešavanju svakodnevnih i brojnih medicinskih
problema, može se zaključiti da se značaj medicinske informatike ogleda u tome
što se ona bavi postupcima za baratanje medicinskim podacima, informacijama i
znanjem u cilju rešavanja medicinskih problema i odlučivanja (upravljanja) u
zdravstvu. Kao interdisciplinarna oblast ona je medicinska struka koja istovremeno
služi medicini kao nauci i zdravstvu kao delatnosti.

Znači značaj medicinske informatike, kao razvijene metode, ogleda se u tome što
se uz njenu pomoć može:
-efikasnije, pouzdanije i ekonomičnije baratati medicinskim podacima,
informacijama i znanjem,
-lakše i preciznije istraživatu u biomedicinskim naukama,
-putem računarskih mreža i interneta sve se to može učiniti dostupno širokom
krugu korisnika i davalaca medicinskih usluga,
-efikasnije i ekonomičnnije raditi i odlučivati (upravljati) u zdravstvu kao
delatnosti.Zbog toga su informacione tehnologije, u koje spadaju računari i
telekomunikacijska tehnologija, važno sredstvo medicinske informatike, bez kojih
ona, u sadašnjem obliku, ne bi mogla da opstane.