Sadržaj:

1. Uvod.............................................................................................................................................3

2. Oštećenja plexusa sacralisa..........................................................................................................4

2.1. Neuralgia ischiadica („išijas“)..............................................................................................4

2.2. Paraliza n. ischiadicusa.........................................................................................................6

2.3. Dijagnoza...............................................................................................................................6

2.4. Lečenje..................................................................................................................................6

3. Zaključak......................................................................................................................................7

Literatura..........................................................................................................................................8

1. Uvod

2
Krsni živčani splet (plexus sacralis) nastaje spajanjem prednjih grana IV i V slabinskog (L4 - L5)
i I, II, III krsnog živca (S1 - S3). Bočnim granama oživčava neke od mišića bedra i kožu zadnje
strane butine. Završna grana ovog spleta je sedalni živac (n. ischiadicus), koji se pruža zadnjom
stranom buta i u zatkolenoj jami se deli na dve završne grane, golenjačni i zajednički lišnjačni
živac. Golenjačni živac (n. tibialis) se pruža zadnjom stranom potkolenice i u predelu tabana.
Oživčava, uglavnom, mišiće i kožu zadnje strane potkolenice i tabana. Zajednički lišnjačni živac
se u visini vrata lišnjače (collum fibulae) deli na površni i duboki lišnjačni živac (n. peroneus
superficialis et n. peroneus profundus) koji oživčavaju mišiće prednje i spoljašnje grupe
potkolenice, mišiće gornje strane stopala i kožu ovih predela.

Živac predstavlja skup nervnih vlakana koja čine jedinstvenu celinu. Nervna vlakna koja prenose
nadražaje prema centralnom nervnom sistemu nazivaju se ushodna, senzitivna. Nervna vlakna
koja prenose nadražaje od centralnog nervnog sistema prema periferiji su nishodna, motorna.
Mnogi živci imaju senzitivna i motorna vlakna pa se označavaju kao mešoviti živci.

Živčani čvorovi (ganglioni) pridodati su moždanim i kičmenim živcima, a sastoje se iz velikog

broja tela nervnih ćelija, koje čine njihov funkcionalni deo.

2. Oštećenja plexusa sacralisa

3
 Ovaj splet čine grane 4. I 5. Lumbalnog i grane prva tri sakralna živca. Najdeblji i
najduži živac ovog plexusa je n.ischiadicus.

Slika 1. Plexus sacralis

2.1. Neuralgia ischiadica („išijas“)

Najčešći uzrok ove neuralgije je pritisak intervertebralnog diska, kompresija tumora

karlice i osteofita, zatim infekcije i intoksikacije.

U svim slučajevima, osim pri nagloj protruziji diska, simptomi se razvijaju postepeno.

Prolaps intervertebralnog diska nastaje pri naglim pokretima koji opterećuju kičmeni stub (naglo
dizanje tereta u povijenom položaju). Dominantni simptom je bol u inervacionom području
n.ischiadicusa. Bol počinje u krstima, ide preko gluteusa, zadnjom stranom butine i potkolenice,
do spoljašnjeg gležnja i prstiju. Bolovi se mogu širiti prema abdominalnoj i ingvinalnoj regiji.
Bolovi su stalni ili u talasima. Pojačavaju se pri kašljanju ili smejanju, kao i pri opstipaciji. Na
pritisak ispitivačevih prstiju javlja se bol na mestima gde je nerv najpristupačniji (Valejeve –
Valleix – bolne tačke). U tom delu pacijent ima neprijatan osećaj utrnulosti ili mravinjanja.

4
Leđni mišići brane se od bola refleksnom kontrakcijom, pa je pokretanje kičmenog stuba otežano
ili ograničeno.

Bolesnik aktivno ne pokreće nogu, štedeći se bola. Ako pokušamo da bolesniku koji leži
savijemo u kuku nogu opruženu u kolenu osetiće bol i pružiće otpor savijanju već pod uglom od
450 od podloge (kreveta). To je Lazarevićev znak (prema književniku Lazi Lazareviću). Bol se
objašnjava istezanjem nerva. Zahvaćeni ekstremitet se više znoji, a pri tom mu je temperatura
često snižena. Hipotonija i atrofija mišića nisu retkost.

2.2. Paraliza n. ischiadicusa

5
 Paraliza n. ischiadicusa manifestuje se oduzetošću svih mišića potkolenice. U ovom
slučaju karakteristično je viseće stopalo i nemogućnost savijanja kolena.

Pri tom se Ahilov refleks ne izaziva.

Završne grane n. ischiadicusa su zajednički nerv lišnjače (n. peroneus communis) i nerv
golenjače (n. tibialis).

Nervus peroneus communis biva povređen pri prelomu fibule (kod skijaša), zatim kao posledica
ranjavanja, infekcija ili gipsanih zavoja potkolenice. (Naročito je porastao broj paraliza u jednom
kratkom periodu kada su mladi zbog mode nosili gipsane čizme.)

Pri oštećenju peroneusa javlja se „viseće stopalo“ i hod nalik na hod petla.

Paraliza n.tibialisa onemogućava pacijentu stajanje i hod na prstima. Pacijent se pri hodu oslanja
na petu, pa nisu retke ulkusne promene na peti i tabanima.

Paraliza n.ischiadicusa biti i posledica teških stenoza (suženja) kičmenog kanala nakon
interventnih procedura, što najčešća zahteva hitnu operativnu dekompresiju.

2.3. Dijagnoza

Išijas je jedan od bolova koji se vrlo brzo dijagnostikuju upravo zbog karakteristične boli,
ali dijagnoza se temelji na anamnezi, kliničkom pregledu te radiološkim metodama.

Dijagnostikuje neurološkim pregledom. Patelarni i Ahilov refleks su sniženi ili ugašeni.

Rendgenskim simanjem otkriva se prolaps diska. Sama dijagnoza nije teška,

2.4. Lečenje

Bolesnik se mora imobilisati i staviti na tvrdu postelju (dasku ispod dušeka) ili u gipsano
korito. Od lekova daju se avetisal, analgetici, injekcije prokaina, a preporučuje se i lokalno
utopljavanje i tople kupke. Istezanje (estenzija) vrši se tegovima, a ponekad je potrebna hirurška
intervencija na disku. Jednom kad se bol smiri, vaš lekar ili fizioterapeut može napraviti
rehabilitacijski program koji će sprečiti dalje povrede. To obično uključuje vežbe koji pomažu u
popravljanju senzibiliteta, jačanju mišića koji podržavaju leđa i poboljšavanju fleksibilnost.

3. Zaključak

6
 Krsni živčani splet (plexus sacralis) nastaje spajanjem prednjih grana IV i V slabinskog
(L4 - L5) i I, II, III krsnog živca (S1 - S3). Bočnim granama oživčava neke od mišića bedra i
kožu zadnje strane butine. Završna grana ovog spleta je sedalni živac (n. ischiadicus), koji se
pruža zadnjom stranom buta i u zatkolenoj jami se deli na dve završne grane, golenjačni i
zajednički lišnjačni živac.

Kod oštećenja ovog pleksusa javlaju se neuralgia ischiadica („išijas“) i paraliza n.

ischiadicusa

Najčešći uzrok neuralgia ischiadica - išijasa je pritisak intervertebralnog diska, kompresija

tumora karlice i osteofita, zatim infekcije i intoksikacije.

U svim slučajevima, osim pri nagloj protruziji diska, simptomi se razvijaju postepeno.

Paraliza n. ischiadicusa manifestuje se oduzetošću svih mišića potkolenice. U ovom slučaju

karakteristično je viseće stopalo i nemogućnost savijanja kolena.

Išijas se dijagnostikuje neurološkim pregledom. Patelarni i Ahilov refleks su sniženi ili ugašeni.
Rendgenskim simanjem otkriva se prolaps diska.

U blaživm slučajevima dovoljno je mirovanje pacijenta od nekoliko dana. Hladni i topli oblozi
uglavnom pomažu kod smanjivanja intenziteta boli. U slučaju veće boli, lekar propisuje terapiju
koja uključuje lekove protiv upale, za ralaksaciju mišića, narkotike – opioide (snažan analgetički
učinak).

Literatura

7
1. Jovan Bukelić, Neuropsihijatrija za III razred medicinske škole, Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva Beograd 2001. Godine, deseto izdanje

2. https://www.krenizdravo.rtl.hr/zdravlje/bolesti-zdravlje/isijas-uzroci-simptomi-i-lijecenje

3. http://medicinskilatinski.blogspot.com/2018/01/krsni-zivcani-splet-plexus-sacralis.html