See discussions, stats, and author profiles for this publication at: https://www.researchgate.

net/publication/314400237

DIZEL ELEKTRIČNI AGREGATI I NJIHOVA PRIMENA

Presentation · March 2017

DOI: 10.13140/RG.2.2.32617.49761

CITATIONS READS

0 8,361

1 author:

Dr Zeljko V Despotovic
Mihajlo Pupin Institute
501 PUBLICATIONS   570 CITATIONS   

SEE PROFILE

Some of the authors of this publication are also working on these related projects:

Electrical Power Quality View project

SNIMANJE I ANALIZA POGONSKIH KARAKTERISTIKA ELEKTROMOTORNOG POGONA LOKOMOTIVA NA DOPREMI UGLJA u TERMOELEKTRANI "TENT"-B , Obrenovac View
project

All content following this page was uploaded by Dr Zeljko V Despotovic on 09 March 2017.

The user has requested enhancement of the downloaded file.

VISOKA ŠKOLA ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA STRUKOVNIH
STUDIJA-VIŠER, BEOGRAD
STUDIJSKI PROGRAM: NOVE ENERGETSKE TEHNOLOGIJE
SPECIJALISTIČKE STUDIJE
PREDMET: SPECIJALNE ELEKTRIČNE INSTALACIJE

DIZEL ELEKTRIČNI AGREGATI I

NJIHOVA PRIMENA

PREDMETNI PROFESOR:
Dr Željko Despotović, dipl.el.inž
 UVOD
• ELEKTRIČNI AGREGATI POKRETANI MOTORIMA SUS (motori Sa
Unutrašnjim Sagorevanjem) SU USTVARI GENERATORI NAIZMENIČNE
STRUJE KOJI SE POKREĆU BENZINSKIM ILI DIZEL MOTORIMA
• BENZINSKI ELEKTRIČNI AGREGATI (BEA)
• DIZEL ELEKTRIČNI AGREGATI (DEA)
• MOGU BITI MONOFAZNI ILI TROFAZNI
• MONOFAZNI SU DO SNAGE 3kVA I POKREĆU SE BENZINSKIM
MOTOROM
• TROFAZNI SU DO SNAGE 5kVA SE POKREĆU BENZINSKIM MOTOROM
• TROFAZNI ZA SNAGE OD 15kVA-400kVA SE POKREĆU DIZEL
MOTOROM
• RAD ELEKTRIČNIH AGREGATA MOŽE BITI NEPREKIDAN ILI SA
UKLJUČENJEM NAKON ODREĐENE PAUZE OD TRENUTKA NESTANKA
MREŽNOG NAPONA
• UKLJUČENJE SE VRŠI “RUČNO” ILI “AUTOMATSKI” ŠTO ZAVISI OD
VAŽNOSTI UREĐAJA KOJI SE NAPAJAJU
 VREMENA UKLJUČENJA NAPAJANJA iz Dizel
Električnih Agregata (DEA)
• BESPREKIDNO (praktično nema naponske pauze)

• SA KRATKIM PREKIDOM do 0.15s

• KRATKOTRAJNIM PREKIDOM (do ≈ 0.5s)

• PREKID SREDNJE DUŽINE (do 15s)

• DUGOTRAJAN RAD U ROKU DUŽEM od 15s

• RUČNO UKLJUČENJE (ostvaruje rukovalac i sam određuje

vreme beznaponske pauze)
OSNOVNA BLOK ŠEMA SISTEMA SA SUS MOTORIMA

Pm

Snaga koja se predaje AC generatoru:

F 1
Pm = η f ⋅ ma ⋅ n ⋅ Qhv ⋅ ⋅ F- maseni protok goriva
A- maseni protok vazduha
A nR
broj
efikasnost goriva obrtaja
2 za četvorotaktne motore
masa vazduha uvedena kalorična moć goriva 1 za dvotaktne motore
u cilindre (po ciklusu)
MEHANIČKO SPREZANJE SUS MOTORA I SINHRONOG GENERATORA
Mehaničke karakteristike i položaj radne tačke u ustaljenom stanju

ns=1500ob/min
p=2
f=50Hz
 GENERATORI POKRETANI SA SUS MOTORIMA?
SINHRONI SAMOPOBUDNI GENERATORI
BEZ ČETKICA

KONSTRUKCJE GENERATORA:
-JEDNOSMERNI 110V dc ili 220V dc
ARN -TROFAZNI SINHRONI (SAMOPOBUDNI)
SU NAJČEŠĆE REŠENJE
-RADNI NAPONI 400/230V, 50Hz

1- POBUDA BUDILICE
2-GLAVNI NAVOJCI BUDILICE
3-ISPRAVLJAČ
4-POBUDA GENERATORA
5-GLAVNI NAMOTAJI GENERATORA
6-AUTOMATSKA REGULACIJA NAPONA

Pri polasku generatora budilica se inicijalno

OVI GENERATORI PODNOSE
pobuđuje usled zaostalog (remanentnog)
NESIMETRIJU OPTEREĆENJA A DA TO
NE UGROŽAVA TAČNOST REGULACIJE magnetizma u magnetnom kolu
NAPONA (+/-2%) i UČESTANOSTI(+/-5%)
BLOK ŠEMA TIPIČNOG SINHRONOG SAMOPOBUDNOG GENERATORA
BEZ ČETKICA
VARIJANTA SA PILOT POBUDOM (pilot pobuda sa obrtnim
stalnim magnetom)
 IZRAČUNAVANJE PADA NAPONA NA SINHRONOM
SAMOPOBUDNOM GENERATORU POLAZEĆI OD OSNOVNIH
POSTAVKI TEORIJE SINHRONIH MAŠINA
U stacionarnom stanju, koje prethodi promeni opterećenja u trofaznim namotajima
statora generatora se indukuje EMS (komponenta koja potiče od pobudne struje):

Eg = U g + Z g Ig U g - nominalni fazni napon generatora

(1)
I g - struja opterećenja
Zg - impedansa generatora
(dominantno reaktivna)

Z g ≈ jX g sinhrona reaktansa
generatora
KAKO SE IZRAČUNAVA SUBTRANZIJENTNA REAKTANSA?

Vrednost subtranzijentne reaktanse X g′′

se može izraziti i preko svoje relativne vrednosti x ′′g
koja je najčeće data u katalogu proizvođača dizel (ili benzinskih)
električnih agregata:

" 2
U fn x (%) U
X "g =
g
X g′′ = x′′g ⋅ ⋅ l
ili 100 S ng
I fn

U fn nominalni fazni napon na krajevima generatora

Ul nominalni linijski napon na krajevima generatora

I fn nominalna fazna struja na krajevima

generatora
 Fazorski dijagrami koji se koriste u proračunu pada napona SG

Struja generatora se prema fazorskom

dijagramu na Slici (A) može predstaviti u
kompleksnom obliku:

I g = I g (cos ϕ − j sin ϕ ) (2)

Tada se na osnovu jednačine (1) može pisati:

E g − U g = Z g I g = X g I g (sin ϕ + j cos ϕ ) (3)
Kada dođe do nagle promene opterećenja
opisanog efektivnom vrednošću porasta struje
Δig i promene faznog stava φ´ javiće se dodatni
pad napona, ali samo u subtranzijentnoj reaktansi
X”g koja je merodavna za početne periode
elektromagnetnih prelaznih procesa u generatoru.

Pretpostavićemo da se pri ovome vrednost EMS

generatora ne menja. Subtranzijentna reaktansa je:
(A) stacionarno stanje pre promene U fn
opterećenja, X g′′ = x′′g ⋅ (4)
(B) stacionarno stanje nakon promene I fn
opterećenja
Shodno fazorskom dijagramu na Slici (B) možemo pisati da je pad napona jednak:

Δ U g′ = jX g′′Δ I g (cos ϕ ′ − j sin ϕ ′) (5)

Δ U g′ = X g′′Δ I g (sin ϕ ′ + j cos ϕ ′) (6)

Efektivna vrednost dinamičkog pada napona je

data kao:

(B)
Δ U g = X g′′Δ I g (7)

Kao što se vidi iz jednačine (6) dinamički pad napona ima dve komponente:

aktivnu: ΔU a Δ U a = X g′′Δ I g sin ϕ ′ (8)

reaktivnu : ΔUr Δ U r = X g′′Δ I g cos ϕ ′ (9)

Uvođenjem relativne subtranzijentne reaktanse x ′′g (r.j)

u izraze (7) i (8 i deljenjem izraza sa U fn

i množenjem brojioca i imenioca sa 3U n
dobijamo sledeće relacije:

U fn 3U n
Δ U g = x ′′g ⋅ ΔI g ⋅ (10)
I fn 3U n

ΔU g 3U n Δ I g ΔS
′′
= xg ⋅ ⋅ ′′
= xg ⋅ (11)
U fn 3U n I fn S ng
Na osnovu relacije (10) dolazi se do relativnih vrednosti dinamičkog pada
napona i njegove aktivne reaktivne komponente:

ΔS
Δu = x′′g ⋅ (12)
Sng

ΔQ
Δua = x′′g ⋅ (13)
Sng

ΔP
Δur = x′′g ⋅ (14)
Sng
ILI U KOMPLEKSNOM OBLIKU:
Δu
Δu = Δu a + j ⋅ Δu r Δur

Δua
Δu = Δu = (Δ u r ) 2
+ (Δ u x )
2 Re - osa
 PRORAČUNI dizel električnog agregata (DEA)
• Određivanje snage DEA se vrši pomoću prividne instalisane snage
Si (kVA) koja je potrebna za napajanje svih prijemnika koji treba da rade u slučaju
nestanka mrežnog napona.
• Za određivanje snage DEA je potrebno imati sledeće podatke:
-aktivnu snagu svih prijemnika P (kW)
-srednji faktor snage (cosφ)
-srednji stepen iskorišćenja η
• Prividna snaga pojedinih prijemnika (odnosno u opštem slučaju i-tog
prijemnika) se određuje pomoću izraza:

Pi
Si = ( kVA)
ηi cos ϕi
 PRAKTIČNO ISKUSTVO pri izboru DEA

• Snaga DEA se dobija tako što se uzme zbir prividnih

snaga prijemnika i izabere prvi veći tipski agregat
• U slučaju da postoji i elektromotorni pogon onda se
uslovljava da svi motori snaga većih od 3kW moraju biti
upuštani spregom zvezda-trougao ili frekventnim
regulatorom
• Definitivan izbor snage se određuje kao zbir svih
prividnih snaga + dvostruka vrednost snage
najvećeg elektromotora
 Proračun DEA kada on pokreće elektromotor
• Ako DEA treba da pokreće samo jedan motor onda je
važno izračunati pad napona pri uključenju kako se ne
bi desio ispad DEA usled delovanja zaštite od
preopterećenja
• Zbog ovoga često dolazi do spora između proizvođača
DEA i korisnika!!!!!!!!
• Za proračun pada napona potrebno je imati nominalnu
prividnu snagu agregata(generatora) pa izračunati
snagu pri uključenju motora, uz uvažavanje
dozvoljenog pada napona
• Kako se to radi u konkretnom slučaju?
Nominalna struja elektromotora se dobija iz relacije:

Pm
I nm =
3U nη cos ϕ
Struja pokretanja motora svedena na napon agregata:
Ug
I pu = I po I po - polazna struja motora
Um pri nominalnom naponu motora

Potrebna polazna prividna snaga agregata za pokretanje motora je data relacijom:

S p = 3U g I pu
Kada se nađe polazna prividna snaga tada se izračunava koeficijent k koji je
potreban za izračunavanje pada napona :

Sp
k (%) = ⋅ 100%
Sa
Gde je usvojena snaga DEA: Sa
DIJAGRAM PADA NAPONA
PREMA OVOM DIJAGRAMU IZ
VREDNOSTI DOBIJENE ZA k(%)
SE IZRAČUNAVA PAD NAPONA
DIZEL ELEKTRIČNOG AGREGATA
Δu(%)

AKO TREBA DA SE ODREDI

MAKSIMALNA SNAGA
ASINHRONOG MOTORA KOGA
MOŽE DA POKREĆE DIZEL
ELEKTRIČNI AGREGAT UZ
ODREĐEN PAD NAPONA Δu(%)
PRORAČUN MOŽE DA SE
SPROVEDE OBRNUTIM
REDOSLEDOM!!!
 Mp
2⋅ ⋅η ⋅ cos ϕ
Faktor snage pri polasku Mn
cos ϕ p =
I p ns
⋅
In n
 UGRADNJA DIZEL ELEKTRIČNIH AGREGATA

• Od strane proizvođača daju se posebni uslovi za

ugradnju i raspored opreme dizel električnih
agregata (DEA).
• Ovi uslovi se odnose na:
-prostoriju za smeštaj opreme
-provetravanje prostorije
-izrada temelja agregata
-sistem napajanja gorivom
-izduvni cevovod
 PROSTORIJA ZA SMEŠTAJ DIZEL ELEKTRIČNIH
AGREGATA – OSNOVNI TEHNIČKI ZAHTEVI

• Prostorija treba da je određenih dimenzija zavisno od snage

DEA (ovu veličina je uslovljena proizvođačem DEA)
• Prostorija mora da ima dvoja vrata (jedna glavna za unošenje
opreme i druga pomoćna za izlaz u slučaju havarije)
• Vrata moraju biti metalna, čelične konstrukcije i vatrootporna
• U unutrašnjosti prostorije treba predvideti: temelj za agregat,
kadu za prihvat goriva, otvore u zidu za odvod toplog vazduha i
dovod svežeg vazduha, otvor za izduvne gasove dizel motora,
komandno razvodni orman (KRO), kanale u podu za kablovski i
cevni razvod
• Kanale u podu treba predvideti veličine najmanje
300mmx300mm sa poklopcima od rebrastog lima
• Za ulaz kabla iz TS i izlaz napojnog kabla iz objekta DEA do
objekta koji se napaja treba predvideti najmanje dve kablovice
sa po dva otvora Ø100mm.
POTREBNE VELIČINE PROSTORIJE ZA SMEŠTAJ DEA (prema
podacima SIMENS-a)

20- 100- 250- 850-

snaga
60 200 550 1500
dim. kVA kVA kVA kVA

L(m) 5.0 6.0 7.0 10.0

B(m) 4.0 4.5 5.0 5.0

H(m) 3.0 3.5 4.0 4.0

b(m) 1.5 1.5 2.2 2.2

h(m) 2.0 2.0 2.0 2.0

 OKVIRNE (PRIBLIŽNE) DIMENZIJE PROSTORIJE ZA
SMEŠTAJ Dizel Električnog Agregata (DEA)*
* brza procena
SNAGA kVA 25 93 125 250 430 560 850
ŠIRINA 4.0 4.0 4.0 4.5 5.5 5.8 6.3
a (m)
DUŽINA 4.0 5.0 5.5 6.0 5.0 5.0 5.6
VELIČINA L(m)
PROSTORIJE
VISINA 3.0 3.0 3.5 3.5 3.5 3.5 3.5
H(m)
TIPIČNA DISPOZICIJA OPREME DEA:
1- DEA
2-AKU baterija
3-TEMELJ AxB (m²)
4-Kanal za ispusni cevovod
5-Ispusni lonac
6-Fleksibilni spoj
7-Automatska žaluzina CXD
8-Elektromotor žaluzine
9-Fiksna žaluzina sa mrežicom
10-Aksijalni ventilator
11-Ispusna cev
12-Ormarić za priključak goriva
13-Cev za dovod goriva
14-Kada za prihvat goriva
15-Odušna cev
16-ATE ventil
17-Tank za gorivo
18-Sklop ručne i el.mot. pumpe
19-Kanal za cevovod goriva
20-Cu cev za dovod goriva u motor
21-Cu cev za povrat goriva iz motora
22-Sobni termostat
23-Upuštač ventilatora
24-Upuštač pumpe
25-Sanduk sa peskom i lopatom
26-Upravljački rasklopni orman
27-Kanal za elektro kablove
28-Fiksna žaluzina EXF
29-Automatska žaluzina EXF
30-Ručni aparat za gašenje požara
31-Kompenzator
 OSTALI PRORAČUNI VEZANI ZA DIZEL ELEKTRIČNE
AGREGATE
Pored električnog proračuna potrebno je uraditi i ostale tzv.
“neelektrične” proračune koji se odnose na termo-mehaničke
karakteristike. Uglavnom se radi o provetravanju prostorije u kojoj se
nalazi DEA, dimenzionisanju temelja DEA i prigušenju prenošenju
vibracija i na kraju o sistemima za napajanje gorivom.

Stoga će u nastavku biti reči o sledećim proračunima:

• Proračun provetravanja prostorije

• Proračun temelja agregata
• Sistem napajanja gorivom
 KOLIČINA PROIZVEDENE TOPLOTE ELEKTRIČNOG AGREGATA:
100
Qa = Sa ⋅ cos ϕ n ⋅ ( − 1) ⋅ 3.600 [kJ / h ]
ηg
KOLIČINA TOPLOTE ZRAČENJA DIZEL MOTORA:

5 Procenat kalorične vrednosti

Qz = Pm ⋅ b ⋅ H g ⋅ [kJ / h ] goriva pretvorene u zračenje (%)
100

snaga dizel gornja toplotna moć goriva 41.86kJ/kg

motora (kWh)
specifična
potrošnja goriva
kg/kWh
KOLIČINA VAZDUHA POTREBNA ZA PROVETRAVANJE PROSTORIJE:

Qa + Qz
Vv = ⎡⎣ m 3 / h ⎤⎦
ΔTd ⋅ Csp

Dopušteni porast temperature

prostorije (°C).Obično se uzima da Specifična toplota vazduha
je 20°C . MAX temperatura od 10-20°C (1.143kJ/m³ °C)
prostorije 30°C

PREMA OVOJ VREDNOSTI SE ODREĐUJE SNAGA VENTILATORA Pv

UKUPNA KOLIČINA VAZDUHA:

Vu = Vv + Vh + Vs ⎡⎣ m 3 / h ⎤⎦

Potrebna količina vazduha za Potrebna količina vazduha

hlađenje motora (m³/h) za sagorevanje (m³/h)
PORAST TEMPERATURE U PROSTORIJE U ODNOSU NA DOVEDENU
KOLIČINU VAZDUHA ZA VREME RADA AGREGATA:

Qa + Qz
ΔT = ⎡⎣ m 3 / h ⎤⎦
Vu ⋅ Csp
OVA VREDNOST TREBA DA BUDE MANJA OD 10°C !!!

VELIČINA OTVORA ZA ULAZ SVEŽEG VAZDUHA:

Vu
A= ⎡⎣ m 3 ⎤⎦
3.600 ⋅ vs
Brzina strujanja vazduha
Obično se uzima 5-8m/s

POŠTO SE NA OVOM OTVORU OBIČNO UGRAĐUJU ŽALUZINE KAO I

ZAŠTITNA MREŽA VELIČINU OTVORA TREBA POVEĆATI ZA 20% !!!!
 IZRADA TEMELJA AGREGATA

• Ovaj proračun se odnosi na agregate čija je snaga 15kVA i

veća
• Uglavnom se koriste dve vrste temelja
-stabilni
-plivajući
• Kada se koristi stabilni temelj, obično se ugrađuju gumeni ili
opružni amortizeri (držači) kako se ne bi prenosile vibracije na
pod objekta
• Amortizeri se postavljaju između agregata i postolja
• Plivajući temelj je potpuno izolovan od poda prostorije
• U ovom slučaju se pravi udubljenje u vidu kade prema
upustvu isporučioca agregata
 IZGLED PLIVAJUĆEG TEMELJA
1-Dizel motor
2-Generator
3-Gumeni amortizeri
4-Čelično postolje
5-Betonski temelj
6-Anker zavrtanj
7-Elastični materijal
8-Betonski pod
9-Sloj peska
10-Zemljani sloj

Osnovne veličine temelja

 SISTEM NAPAJANJA GORIVOM DIZEL
ELEKTRIČNIH AGREGATA

• SISTEM NAPAJANJA GORIVOM SE SASTOJI OD

-dnevnog rezervoara
-kade za prihvat goriva
-dovodnih cevi
-odvodni cevi
-pumpi
 TIPIČNA ŠEMA SISTEMA
NAPAJANJA GORIVOM

1- DEA 8-Drenaža rezervoara

2-Fleksibilna cev 9-Rezervoar goriva
3-Cev za povraćaj viška goriva iz dizel motora 10-Merač nivoa goriva (u 4 tačke)
4-Cev za povraćaj viška goriva iz brizgaljke 11-Odušak
5-Cev za dovod goriva u dizel motor 12-AT ventil
6-Kada za prihvat goriva iz rezervoara 13-Cev za dovod goriva u rezervoar
7-Prolazni ventil 14-Ručna i elektromotorna pumpa
15-Priključak za punjenje
*napomena: samo agregati sa vazdušno hlađenim dizel motorima imaju dve povratne cevi (poz.3 i 4), a ostali jednu zajedničku
 *napomena: samo agregati sa vazdušno
hlađenim dizel motorima imaju dve
ŠEMA NAPAJANJA GORIVOM povratne cevi (poz.3 i 4), a ostali jednu zajedničku

SA AUTOMATSKIM DOPUNJAVANJEM
DNEVNOG REZERVOARA ZA GORIVO

1- DEA
2-Fleksibilna cev
3-Cev za povraćaj viška goriva iz dizel motora
4-Cev za povraćaj viška goriva iz brizgaljke
5-Cev za dovod goriva u dizel motor
6-Kada za prihvat goriva iz rezervoara
7-Prolazni ventil 14-Ručna i elektromotorna pumpa
8-Drenaža rezervoara 15-Prelivna cev
9-Rezervoar goriva 16-AT ventil (odušak)
10-Merač nivoa goriva (u 4 tačke) 17-Odušna cev
11-Odušak 18-Priključak za punjenje
12-AT ventil 19-Merna letva
13-Cev za dovod goriva u rezervoar 20-Sezonski rezervoar goriva
 IZBOR ZAPREMINE DNEVNOG REZERVOARA
ZAPREMINA DNEVNOG REZERVOARA SE BIRA U ZAVISNOSTI OD SNAGE
DIZEL MOTORA, SPECIFIČNE POTROŠNJE GORIVA, VREMENA
NEPREKIDNOG RADA U TOKU DANA I SPECIFIČNE MASE GORIVA

b ⋅ Pdm ⋅ t Vreme rada agregata

specifična Vr = [lit ] bez prekida
potrošnja goriva g
kg/kWh Specifična masa dizel goriva
snaga dizel
motora (kWh)
KADA ZA PRIHVAT GORIVA SE NALAZI ISPOD REZERVOARA I PO ZAPREMINI
MORA BITI VEĆA OD REZERVOARA NAJMANJE ZA 10% !!!!

DOVODNE I ODVODNE CEVI ČINE SISTEM KOJI NAPAJAJU DIZEL MOTOR TAKO
ŠTO SE JEDNOM CEVI DOPREMA GORIVO A SA DRUGE DVE POVRATNE
SUVIŠNO GORIVO IZ MOTORA BRIZGALJKE SE VRAĆA U DNEVNI REZERVOAR.
DIZEL ELEKTRIČNI AGREGATI (DEA) - BLOK
ŠEME SISTEMA NAPAJANJA
• DEA u sistemu za besprekidan rad
• DEA u sistemu sa uključenjem nakon kratke pauze
• DEA dislociran od TS i od ostalih komandno razvodnih
ormana (KRO) i glavnih razvodnih ormana (GRO).
• DEA u kombinaciji sa statičkim pretvaračima
 DEA za besprekidan rad

•Aktiviranje DEA se vrši tako što se pomoću DM pokrene G do nominalnog napona, pa se

zatim uključi pogonski elektromotor, a isključi DM.
•Pogonski elektromotor M ima zadatak da pokreće agregat kada je prisutan napon mreže na
DOVODU, a kada napon mreže nestane pogon agregata preuzima DM.
•Zamajac ima zadatak da svojom kinetičkom energijom ne dozvoli prekid rada agregata, već
nastavlja normalan rad dok se ne uključi DM.
•DM-spojnica-ZAMAJAC-M-G su na istoj osovini
 DEA sa uključivanjem nakon kratke pauze

•U ovom slučaju dolazi do uključenja agregata posle nestanka mrežnog napona

•Praktično je vreme uključenja agregata od trenutka nestanka napona do postizanja
nominalnog napona agregata 10-20s, pod uslovom da je akumulatorska baterija za
pokretanje DEA ispravna i da radi pouzdano
•Šemom na slici je obezbeđeno napajanje cele instalacije u objektu (na ODVODU)
 Slučaj kada je DEA udaljen od objekta i TS a napaja i druge
objekte KRO i GRO

Komandno Glavni
Razvodni Razvodni
Orman Orman

automatika
za
uključenje

TS
povratni kabl
•Ova šema se koristi u slučaju kada se u objektima izvodi nezavisna sigurnosna instalacija (sigurnosno
osvetljenje) koja funkcioniše normalno u okviru opšteg osvetljenja.
•Sigurnosna instalacija se u slučaju nestanka napona uključuje na DEA koji preuzima
sigurnosno napajanje (sigurnosno osvetljenje)
•Povratni kabl ne treba da bude za nominalno opterećenje već samo za informaciju o prisustvu
napona u objektu
 Napajanje iz TS i DEA uz korišćenje izborne preklopke

•Kod intervencije ili remonta komandnog razvodnog ormana (KRO) dizel agregata pojedini
delovi su pod stalnim mrežnim naponom bilo da je DEA u pogonu ili ne.
•Zato se ugrađuje jedan preklopnik u posebnom ormanu čiji je zadatak da pri remontu
odstrani prisustvo napona u KRO.
•Normalno uključen preklopnik u položaju-1
•Kod servisiranja odvoda za nužno napajanje preklopnik je u položaju -0
•Kod kontrole rada i servisiranja DEA preklopnik je u položaju -2
 KOMBINACIJA NAPAJANJA POTROŠNJE IZ DEA i INVERTORA

PODNAPONSKO
RELE

KONTROLA PUNJENJA
SUS motor BATERIJE

AC-DC

BATERIJA

ZAMAJAC DC-AC
invertor

POTROŠNJA POTROŠNJA
NEPREKIDNOST
NAPAJANJA
OBEZBEĐENA
AKUMULATORSKOM
ULOGA ZAMAJCA: OBEZBEĐUJE BATERIJOM I
NEPREKIDNOST OBRTANJA ZAJEDNIČKE STATIČKIM ENERGETSKIM
OSOVINE U TRENUTKU NESTANKA PRETVARAČIMA
MREŽNOG NAPONA I PREBACIVANJA NA
SUS MOTOR
 SAMOSTALNI IZVOR JE USTVARI, NAJČEŠĆE KORIŠĆENI SISTEM
NEPREKIDNOG NAPAJANJA

ULOGA BATERIJE
(POSEBNI IZVOR) JE DA
OBEZBEDI NAPAJANJE U
POTROŠAČKA PERIODU NESTANKA
GRUPA 2 MREŽNOG NAPAJANJA
POTROŠAČKA DO UKLJUČENJA
GRUPA 3 REZERVNOG IZVORA

KOJA GRUPA POTROŠAČA JE

SA NAJVEĆIM PRIOROTETOM????

POTROŠAČKA GRUPA 1
 LITERATURA
¾Z.Radaković, М. Јovanović, Specijalne
električne instalacije niskog napona,
Акаdemska misao, Beograd, 2008.

¾A.Stošić, Projektovanje i izvođenje električnih

instalacija, Građevinska knjiga, II izdanje 2008.

¾Westerman-Elektrotehnički priručnik,
Građevinska knjiga, 2003
 MAJ 2014
View publication stats