Kao zemlja na periferiji Evropske Unije, Srbija se danas nalazi u neizdrživom položaju.

Reforme
koje nam se nameću kako bismo se pridružili EU, stavljaju Srbiju u podređen položaj iz koga je
nemoguće izaći u okvirima koje zadaju. Iako se predstavljaju kao da štite ljudska prava, neposredno
iskustvo rada javnih izvršitelja, minihidro elektrana i drugih rezultata ovih reformi pokazuje da one
služe da štite prava kapitala na štetu ljudi.

Kao protivnik ovakvog režima, u javnosti se nameću nacionalisti, koji kao rešenje nude veličanje i
samoljublje svoje nacije, a čija strategija se svodi na gaženje po drugim malim narodima i nuđenje
velikim silama kao veran saradnik. Partija radikalne levice odbacuje ovakvo rešenje kao
nesolidarno i u krajnjoj liniji neefikasno i nudi internacionalizam kao put ka oslobođenju. Iako
specifična, naša pozicija je samo deo šireg sistema globalne nejednakosti, u kojem jedan blok
zemalja u kojima je kapital koncentrisan, ekonomski, politički, kulturno i naposletku vojno
dominira ostatkom sveta kako bi ga izrabljivala. Iako se ove zemlje nazivaju "demokratskim",
pokazale su da na svaki način rade da ukinu narodima sveta da sami odaberu pravac u kojem će se
njihova društva kretati.

Imperijalizam ovih zemalja, vođenih SAD, nije samo pitanje njihovog unutrašnjeg uređenja ili
postupaka pojedinačnih zemalja već rezultat zajedničkog interesa koji dele i poklapa se sa
globalnim neoliberalizmom kakav MMF i Svetska banka sprovode. Isto tako postoji zajednički
interes zemalja koje su žrtve ovog projekta, ali i potlačenih ljudi unutar imperijalističkog bloka koji
snose sve veće troškove njegovog održavanja. Kao saborce u borbi za poštovanje naših
međunarodnih prava vidimo pre svega zemlje koje danas pružaju otpor pritisku koji predvode SAD.
Iako zbog ovog otpora trpe sankcije, potpaljivanje unutrašnjih sukoba, vojnu agresiju i pokušaje
izolacije kroz razne taktike od kojih je medijska manipulacija najčešća, ove zemlje ostvaruju
ponekad iznenađujuće rezultate za svoje uslove, koji su plod isključivo izborene slobode. Među
ovim zemljama postoje različita društvena uređenja, različita rešenja kojima su ona pristupala
svojoj situaciji i različiti sistemi vrednosti, ali kao što PRL ne ispostavlja zahteve i osude
potlačenim građanima Srbije, tako se ne bavi ni kritikama i napadima na ove zemlje, već staje na
njihovu stranu u zajedničkoj borbi za prava, u duhu Pokreta nesvrstanih.

Najveća i najmoćnija od ovih zemalja danas je Kina. Sticajem istorijskih okolnosti, ona se danas
nalazi u položaju velike sile koja je u stanju da ispolji svoj uticaj širom sveta, pa i u državi Srbiji.
Kao i svaka sila, ona pre svega teži da ostvari svoje interese, koji u nekim slučajevima mogu biti na
štetu građana drugih zemalja. Ipak, pokušaji izjednačavanja njenog delovanja sa uticajem zapadnih
zemalja ne daju potpunu sliku. Kao primer, zajmovi i investicije koje Kina ulaže u mnogim
afričkim zemljama dešavaju se pod boljim uslovima od ekvivalentnih investicija drugih zemalja, što
nekim zemljama pomaže da ostvare određen napredak u odnosu na zaostalost u kojoj ih je evropski
kolonijalizam ostavio. Isto tako, Kina ne vrši vojnu agresiju, ne ubija sankcijama niti pokušava
nasilne promene vlasti nigde za razliku od SAD i njenih zaveznika koji to cinično pravdaju zaštitom
ljudskih prava.

Danas se u Srbiji sve češće spominju kineska preduzeća kao posebna mesta eksploatacije radnika i
zagađivači prirode. Ovo su bitne teme, inače zapostavljene u medijima, ali u čijem izveštavanju se
neretko zapostavlja činjenica da su uslovi eksploatacije ljudi i prirode generalno ekvivalentni, a
ponekad i bolji u kineskim kompanijama u odnosu na druga. Isto tako se previđa da su zakoni
kojima je ova eksploatacija regulisana pisani pod pritiskom zapadnih zemalja i međunarodnih
organizacija koje zavise od njih, a često i direktno izrađeni uz pomoć Evropske Komisije, USAID-a
ili Saveta stranih investitora. Trenutnu kampanju protiv kineskog uticaja vidimo kao deo
trgovinskog rata koji Evropska unija vodi, a čiju će cenu Srbija plaćati. Sa ili bez kineskih
investicija, jasno je da Srbija neće moći da razvije svoju ekonomiju bez ekonomske politike u kojoj
će država intervenisati kako bi ostvarila interes građana a ne stranog kapitala, ali smatramo da će
Kina biti spremnija da poštuje takvu politiku. Stremićemo uvek ka dobrim i blagonaklonim
odnosima sa svim zemljama, bilo u Evropi ili svetu, zbog čega ne možemo pristati na trenutno
uslovljavanje Srbije od strane EU da napusti svoju saradnju sa Kinom.

Iako smatramo Kinu saveznikom progresivnih snaga u svetu, ne mislimo da je ona izvan svake
kritike, niti očekujemo da će ona doneti oslobođenje narodu Srbije. Njena pozicija i istorija njenog
razvoja sasvim su neuporedive sa Srbijom zbog čega ne smatramo da se treba ugledati na njen
razvojni put. Isto kao i sa politikama levice unutar Evropske unije, veštačko presađivanje na naše
društvo bilo bi neefektivno ili čak štetno. Naša politika razvija se na temelju iskustava ovdašnjih
društvenih pokreta i socijalističkog nasleđa zajedno sa pažljivim proučavanjem iskustava borbe za
socijalizam širom sveta. Jedini koji se mogu izboriti za solidarnije društvo jesu narod Srbije i
progresivne društvene organizacije koje se kao partija želimo da predvodimo.