ISTORIJAT – MMPI

S.H. Hathaway, psiholog i J.CMc Kinley, neuropsihijatar su tvorci Minesota Multiphasic

Personality Inventory (MMPI). Njihov rad predstavlja akumulaciju tridesetogodišnjih
iskustava sa samo – opisnim upitnicima namenjenih proceni ličnosti. MMPI je široka mera
glavnih dimenzija psihopatologije. MMPI je test koji je doživeo revizije: MMPI – 2, MMPI – A,
MMPI – RF koji su najkorišćeniji upitnici u svetu. Ključan povod za nastanak upitnika ličnosti
uopše je bila neophodnost procene podobnosti vojnog osoblja za služenje u oružanim
snagama za vreme I svetskog rata, primer je Woodworth Personaln Data Sheet (1920),
odnosno skala psihoneurotskih tedencija; bilo je važno prepoznati potencijalno vulnerabilne
pripadnike (emocionalnu nestabilnost). Prvi upitnici imali su skale konstruisane isključivo na
osnovu tzv. racionalnog pristupa, odnosno teorijskih predpostavnki kako će se ispitanik, na
primer, neurotičan, odgovarati na ajteme testa. Tek kasnije je primenjen empirijski pristup,
koji se zasniva na stvarnim odgovorima psihijatrijskih ispitanika sa ciljem određivanja smera
u kome treba skorovati ajtem ali i podobnost samog ajtema za uključivanje u inventar;
primenjena je metoda kontrolnih grupa. Hathaway je pošao od kritika racionalnog pristupa u
konstruisanju upitnika. Bio je temeljni pragmatičar sa dubokim nepoverenjem u teoriju i
trajnim verovanjem u praktično iskustvo, zato je i prisvojio metod kontrolnih grupi, jer je
tako mogao da zaobiđe i teoriju i intuitivno, racionalno biranje ajtema. On se nije pretvarao
da zna kako će različite grupe ispitanika odgovoarati na ajteme, on ih je direktno pitao.
Empirijski pristup konstruisanja skala podrazumeva kriterijumsku grupu koja je izabrana po
homogenosti u odnosu na određenu dijagnozu, klaster ili crtu. Sa druge strane, kontrolna
grupa čini grupu normalnih. Ajtemi na kojima se kriterijumska i grupa normlanih statistički
značajno razlikuje ulaze u test. Polazi se od inicijalnog pula ajtema (preko 1000) koji su
osmišljeni na osnovu psihijatrijskih udžbenika, vodiča za opisivanje mentalnog statusa,
publikovanih radova itd. Nakon empirijske provere zadržano je 550 ajtema. Za formu ajtema
izabrane su deklarativine rečenice u 1. licu jednine, napisane jednostavnim jezikom i
uobičajenim rečima (upotrebljavane savremene tablice frekfencije reči). Grupu normalnih
ispitanika izabranih kao kontrolna grupa sačinjavalo je 724 posetioca Univerzitetske bolncie
Minesota, starosti od 16 – 65 godina (u literaturi poznati kao „Minesota normalni“) koji su
potvrdili da u tom trenutku nisu na lečenju od bilo koje bolesti. Grupe izabrane po kliničkom
kriterijumu (abnormalne, kriterijumske) sastavljene su od pažljivo biranih psihijatrijskih
pacijenata, koji su pripadali glavnim dijagnostičkim kategorijama: hipohondrijaza, histerija,
depresija, shizofrenija, psihopatija, psihastenija, hipomanija (po čemu su i skale dobile ime).
Druge dve skale su naknadno dodate sa ciljem uvođenja novih skala (Si skala – skala socijalne
introverzije; Mf skala – skala maskulinosti/feminosti).

MMPI je prvi put objavljen u aprilu 1942. godine i sadržao je osam kliničkih skala (Hs, Hy, D,
Pd, Pa, Ps, Sc, Mf). Skala hipomanije (Ma) dodata je sledeće godine, dok je K skala dodata tri
godina kasnije kao i upotreba K korekcije. 1951. dodata je i Si skala (povlačenja i introverzije).
Prvi MMPI (1951) je sadržavao 10 kliničkih skala i 3 kontrolne (L,F,K). Ključna prednost je bila
objektivno skorovanje. Skorovanje je potpuno mehanički proces u koje se broje psihvaćeni
ajtemi sa svake skale (sirovi skorovi) koji se zatim konvertuju u T skorove. Distribucija T
skorova je fiksirana standardizovana distribucija koja ima AS = 50 i SD = 10.

MMPI je doživeo veliki uspeh, ne samo u distribuciji i prodaji već i u istraživanjima, preveden
je na brojne jezike sveta i danas je po nekim autorima najčešće korišćen inventar ličnosti.
Koding sistem uveden je zbog lakše komunikacije MMPI rezultatima kao i da bi se izbegle
implikacije dijagnostičkih konstrukata na koje su njihova imena implicirala.

Osamdesetih godina XX veka započet je proces restandardizacije. 1989. godine izlazi MMPI –
2 (Butcher, Graham, Tellegan, Kreamer i Dahlstrom, 1989), a zatim izlazi i verzija za
adolescente – MMPI – A (1992). MMPI – 2 je ima nov, savremeni uzorak za standardizaciju;
ajtemi su savremeniji, kao i sam jezik testa; unapređene su metrijske karakteristike testa
(linearni T skor je zamenjen uniforminim T skorom). Pored L,F,K skala validnosti dodate su i
Fb, Fp, VRIN, TRIN, F-K, S (Superlativ) skale validnosti. Kliničke skale ostaju iste (Hs, D, Hy, Pd,
Mf, Pa, Pt, Sc, Ma, Si). Osim kliničkih i kontrolnih skala, uvedene su skale koje su imale za cilj
pribavljanja dodatnih informacija (skale sadržaja, subskale sa kliničke skale, skale ličnosti
bazirane na klasterima ajteima i sličnog značenja, kritični ajtemi itd, skale poremaćaja
ličnosti, PSY – 5 subskale, RC skale...). MMPI – 2 sadrži 567 (reformulisano je oko 15% tvrdnji
sa MMPI) ajtema i 20 skala. Primer: VRIN skala (parovi ajtema u kojima su oba istog
značenja; očekuje se isti odgovor na oba ajtema). TRIN skala (tedencija ispitanika da
odgovore potvrdno, odnosno odrično).
Najnovija verzija MMPI – 2 RF izlazi 2008. godine. Ajtemi su istali isti (338 MMPI -2 ajtema su
podeljeni na 50 skala). Ova verzija ima dosta kritika.