GLOBALIZACIJA

Globalizacija je termin koji se koristi za opisivanje promena u

društvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do
dramatičnog povećanja međunarodne trgovine (u trgovini,
kulturi, ljudima, idejama itd.). Globalizacija se često promatra
isključivo s gledišta ekonomije, a tada dolazi do izražaja njen
učinak na liberalizaciju trgovine, odnosno razvoj slobodne
trgovine. Ipak, globalizacija obuhvata mnogo šire aspekte
društva.
Između 1910. i 1950. godine, niz političkih i ekonomskih
preokreta dramatično je umanjio značaj međunarodnih
trgovinskih tokova. Konkretno, na početku Prvog svetskog rata i
do kraja Drugog svetskog rata, kada su uspostavljene
međunarodne ekonomske institucije, poput Međunarodnog
monetarnog fonda (MMF), globalizacijski trendovi su obrnuti. U
posleratnom periodu, uz podršku međunarodnih institucija,
trgovina se ponovo drastično razvila. Tokom 1970-ih počeli su
se osećati pozitivni i upozoravajući efekti globalizacije.
Termin globalizacija prvi je upotrijebio američki ekonomista
(Nemac) Theodor Levitt s Harvard Business School 1983.
godine, da bi opisao finansijsko tržište. Nakon toga, pojam je
proširen na aktivnosti multinacionalnih kompanija. MMF
globalizaciju definiše kao "rastuću međuovisnost svih svetskih
zemalja, nastalu povećanjem i diverzifikacijom broja
međunarodnih transakcija roba i usluga, kao i razmenom
kapitala, te ubrzanom i generalizovanom tehnološkom
razmenom".

ZNAČENJA GLOBALIZACIJE

 Stvaranje globalnog sela - okupljanje različitih delova

sveta, s mogućnostima za veći protok i razmenu
pojedinaca i ideja, međusobno razumevanje i prijateljstvo
među stanovnicima sveta, kao i stvaranje globalne
civilizacije. Početkom šezdesetih kanadski sociolog
Marshall McLuhan spomenuo je globalno selo u kojem će,
zahvaljujući medijima, Marconijeva era zameniti
Gutenbergovo.
 Ekonomska globalizacija - koja ima četiri oblika, a to su
protok roba i usluga, slobodna trgovina, protok ljudi,
migracija, protok kapitala i tehnologije. Posledice
ekonomske globalizacije su ojačane ekonomske veze i
opšte povezivanje i jačanje privrednih subjekata, kao i
erozija nacionalnog suvereniteta u ekonomskoj sferi. MMF
definirše globalizaciju kao "sve veću ekonomsku
međuovisnost država kroz povećanje obima međudržavne
 trgovine robom i uslugama, slobodniji protok kapitala i
brže i šire širenje novih tehnologija". Svetska banka
definirše globalizaciju kao "slobodu i sposobnost
pojedinaca i korporacija da uspostave međunarodno
poslovanje s pojedincima iz drugih zemalja".
 Negativni efekti profitnih multinacionalnih korporacija -
upotreba velikih i složenih pravnih i finansijskih sredstava
za zaobilaženje lokalnih zakona i standarda u svrhu
manipulacije lokalnim radom i uslugama protiv vlastitih
interesa.
 Širenje kapitalizma iz razvijenog u nerazvijeni svet.
 "Koncept globalizacije odnosi se na kontrakciju sveta i
kristalizaciju svesti o svetu kao jedinom" - Roland
Robertson.

KARAKTERISTIKE GLOBALIZACIJE

Globalizacija je prepoznatljiva po mnogim trendovima, od kojih

se većina razvila nakon Drugog svjetskog rata. Najčešće su to
veća povećanja protoka robe, novca, informacija i ljudi; razvoj
tehnologija, organizacija, pravnih sistema i infrastrukture kao
glavnog nosioca ovog pokreta (npr. Internet).
 Ekonomski
 Veća stopa rasta međunarodne trgovine u odnosu na
stopu rasta svetske ekonomije
 Povećavanje međunarodnog protoka kapitala, povećanje
direktnih stranih investicija
 Erozija nacionalnog suvereniteta i nacionalnih granica
nastala je kao rezultat brojnih međunarodnih sporazuma.
 Razvoj globalnih finansijskih sistema
 Povećano učešće multinacionalnih korporacija u svetskoj
ekonomiji
 Povećana uloga međunarodnih organizacija, poput
Svjetske trgovinske organizacije, Svetske organizacije za
intelektualno vlasništvo, MMF-a i slično.

 Kulturni
 Veća međunarodna razmena u kulturi
 Širenje multikulturalizma i lakši pristup kulturnoj
raznolikosti, na primer izvozom holivudskih i bolivudskih
filmova. Međutim, uvoz kulture takođe može suzbiti
lokalnu kulturu, uzrokovati smanjenje kulturne raznolikosti
hibridizacijom ili asimilacijom. Najuočljiviji oblik je
amerikanizacija ili, uopšteno govoreći, vesternizacija, a
prisutna je i sinosizacija (kinezizacija).
 Rast međunarodnog putovanja i turizma
  Veća imigracija, uključujući ilegalnu

GLOBALIZAM, GLOBALISTI

Pristalice demokratske globalizacije mogu se nazvati

proglobalistima ili, ukratko, globalistima. Oni veruju da se prva,
tržišno orijentisana, faza globalizacije mora završiti stvaranjem
globalnih političkih institucija koje će zastupati volju svetskih
građana. Proglobalisti ne pretpostavljaju bilo kakvu vodeću
ideologiju ovih novih globalnih institucija, ali smatraju da bi se
to trebalo dogoditi spontano, slobodnim izborom i
demokratskim procesom.
Liberali i drugi zagovornici leissez-faire kapitalizma tvrde da će
viši stepeni političke i ekonomske slobode, na demokratski i
kapitalistički način, dovesti do viših nivoa materijalne dobrobiti.
U tom smislu, globalizaciju vide kao korisnu za širenje
demokratije i kapitalizma.