IV

НЕОДРЕЂЕНИ ИНТЕГРАЛ
Појам примитивне функције и неодређеног интеграла

Познато је да се поступак одређивања извода функције

назива диференцијални рачун и да је резултат диференцирања
функције нова функција (изводна функција). Намеће се питање: да
ли је могуће одредити функцију F  x  , чији је извод дата функција
f  x  . На пример за функцију f  x   2 x , таква функција је
F  x   x 2 , јер је F '  x   2 x  f  x  .
Дефиниција: Ако је функција y  f  x  дефинисана за
x  a, b  , онда се свака функција F  x  , за коју важи F ' x   f x 
или dF  x   f  x dx , назива примитивна (првобитна) функција
функције f  x  .
С обзиром да је F  x   c ' F '  x  , ако је F  x  једна
примитивна функција функције f  x  , онда су све функције облика
F  x   c , C  R , такође примитивне функције функције f  x  , које
чине тзв. фамилију примитивних функција функције y  f  x  .
Дефиниција. Скуп свих примитивних функција функције
f  x  , назива се неодређени интеграл функције f  x  и пише се
 f x dx  F x   c
функција f  x  зове се подинтегрална функција а број C  R
интеграциона константа.

Пример: Примитивна функција функције f x   x 2 је

'
x3  x3  3x 2
функција F x   , јер је F '  x       x2 . Остале
3  3  3

43
 x3 x3
примитивне функције су нпр. F1  x   1 , F2  x   1 ,
3 3
x3 3 x3
F3  x   , ... , Fn  x    c , c  const
3 4 3
Операција одређивања примитивне функције тј. неодређеног
интеграла функције f  x  назива се интеграција функције, а
функција f  x  за коју постоји примитивна функција тј. неодређени
интеграл, назтива се интеграбилна функција.

Основне особине неодређеног интеграла

За неодређени интеграл важе следеће особине:

(1)  f x dx  f x 
'

(2)  f ' x dx  f x   c

(3)  k  f  x dx  k   f  x dx , k  const
(4)
  f1 x   f 2 x   ....  f n x dx   f1 x dx   f 2 x dx  ....   f n x dx

ТАБЛИЦА ОСНОВНИХ ИНТЕГРАЛА

На основу дефиниције неодређеног интеграла и таблице

извода основних функција, следи следећа таблица основних
интеграла:
(1)  0dx  c , c  const (8)  cos xdx  sin x  c
1
(2)  dx  x  c (9)  cos 2
x
dx  tgx  c

xr  1 1
 x dx   sin 2 x dx   cot gx  c
r
(3)  c , r  1 , r  R (10)
r 1
1 1
(4)  x dx  ln x  c (11)  1  x2
dx  arcsin x  c

44
 ax 1
(5)  a x dx  c, 0  a 1 (12)  1 x 2
dx  arctgx  c
ln a
(6)  e x dx  e x  c (13) 
1
2
x 1

dx  log x  x 2  1  c 
1 1 x
(7)  sin xdx   cos x  c (14)  1 x 2
dx  log
1 x
c

МЕТОДЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ

I Непосредна интеграција

Метода непосредне интеграције огледа се у томе да се дати

интеграл, користећи разне транспформације и особине,
трансформише у облик који постоји у таблици основних интеграла.

Решени задаци:

1)
 4 x 
 2 x  3 dx   4 x 2 dx   2 xdx   3dx  4  x 2 dx  2  xdx  3 dx 
2

x3 x2 4
 4   2  3x  c  x 3  x 2  3x  c
3 2 3

2)
 1 2 1  1 1 1 1
  x 2  x 3  4 x 4 dx   x 2 dx  2 x 3 dx  4  x 4 dx 
1
  x  2 dx  2  x 3 dx   x  4 dx 
4
 2 1  3 1
x x 1 x  4 1
  2   c 
 2 1  3 1 4  4 1
x 1 x  2 1 x 3 1 1 1
 2   c    2  c
1 2 4 3 x x 12 x 3

45
3)
2  x 2 dx  4  4x  x2 1 x x2
 x3  x3 dx  4 x3 dx  4 x3   x3 dx 
1 x 2 2 4
 4  x 3dx  4  x 2 dx   dx  4   ln x  c   2   ln x  c
x 2 x x

4)
1 1
1 1 1  1
3 1   x3 x 2
 
 x  

x
dx   x 3
dx   x 2
dx 
1

1
c 
1  1
3 2
4 1
x3
x 2
3 3
   c  3 x 4  2 x  c  x3 x  2 x  c
4 1 4 4
3 2

5)

2
18 x 2

 2  3 x  1  6 x  2
18 x  2  18 x 2  6 x
 dx    6 x  2 dx 
3x  1 6x  2
6x  2
x2
 6  xdx  2  dx  6   2 x  c  3x 2  2 x  c
2

6)

 
x4 : x2  1  x2 1
x4 x4  x2  1 
 1  x2 dx 
 x2
   x2 1 

dx 
1  x2 
 x2 1
1
1 x3
  x 2 dx   dx   dx   x  arctgx  c
1  x2 3

46
 II Метода смене (супституције)

Ова метода интеграције састоји се у следећем:

Ако је дат  f x dx , који се не налази у таблици, онда се

узима смена независно променљиве x помоћу неке релације
x  g t  , одакле је: dx  g ' t dt , при чему је g t  деференцијабила
функција, која има инверзну функцију t  g 1  x  , после чега се
добија:
 f x dx   f g t g t dt  F t   c  F g x   c
1 1

Замену независно променљиве x променљивом t , треба тако

изабрати, да се уведеном сменом дати интеграл сведе на простији
или таблични интеграл.
Решени задаци:

smena : 2 x  5  t
1)  2 x  5 dx 
6
2  dx  dt 6 dt
 t  
1 t7
c
2 x  5
7
c
dt 2 27 7
dx 
2

2)
smena : x 3  9  t 2
2 2
 x x  9dx  3x dx 22tdt   t  3 tdt 
2 3 2

x 2 dx  tdt
3
3
2 2 2 t 2
3  3 3 3

9

t  tdt   t 2 dt    c  x 3  9 x 3  9  c

47
3)
smena : x 2  t
x 1 dt 1 1 1
1 x 4
dx  2 xdx  dt
dt
 2
  
1 t 2 2 1 t 2
dt  srctgt  c 
2
xdx 
2
1
arstgx 2  c
2

4)
smena : x  2  t 2
x2 t2  2  2
 dx  dx  2tdt 
t
 
 2tdt  2  t 2  4 dt 
x2
x  t2  2
2 3 2
 t  8t  c  x  23  8 x2 c
3 3

5)
smena : x 2  t 2
x 1 dt 1 dt
x 4
5
dx  2 xdx  dt
dt
  2
 
2 t 5 2  t2 

xdx  5  1
2 5 
t
1 dt smena : s 1 5ds 5
  2
 5   2
 arctgs  c 
10  t  10 1  s 10
1   dt  5ds
 5
5 t 5 x2
 arctg c  arctg c
10 5 10 5

6)
smena :  x 3  t 1 1 1 2
2 x 3
x e dx  2
x dx  
dt    et dt   et  c   e  x  c
3 3 3
3

48
 III Метода парцијалне интеграције

Ако су дате две диференцијалбилне функције u  u  x  и

v  v x  , онда за диференцијал њиховог производа важи:
d  u  v   u  dv  v  du , одакле се после интеграције леве и десне
стране добија:
u  v   u  dv   v  du тј.

 u  dv  u  v   v  du , што представља формулу за парцијалну

интеграцију.
Метод парцијалне интеграције се најчешће примељује ако је
подинтегралан израз производ неке алгебарске и трансцедентне
функције, као што је:
 Pnx   e dx,  Pnx   ln xdx,  Pnx sin ax dx,  e sin bxdx , итд., при
ax ax

чему је Pnx  полином n  тог степена.

Решени задаци:

1)
u  x  du  dx
 xe dx   xe x   e x dx xe x  e x  c 
x
dv  e x dx  v   e x dx  e x
 e x   x  1  c

2)
1
u  ln x  du  dx 1
 ln xdx  x  x ln x   x  dx  x ln x   dx 
x
dv  dx  v  x
 x ln x  x  c  x  ln x  1  c

49
3)
u  x  du  dx
x sin xdx  
dv  sin xdx  v   cos x

 x cos x   cos xdx   x cos x  sin x  c 
 sin x  x cos x  c

4)
u  x 2  du  2 xdx
 x cos xdx   x 2 sin x  2  x sin xdx 
2

dv  cos xdx  v  sin x

u  x  du1  dx
 x 2 sin x  2 x cos x  2 sin x  c
dv1  sin xdx  v1   cos x

5)
u  x 2  2 x  3  du  2 x  2
 x 
2 x
 2 x  3 e dx  
dv  e x dx  v  e x
u1  2 x  2  du1  2dx
x 2

 2 x  3 e x   2 x  2 e x dx 
dv1  e x dx  v1  e x


  
 x 2  2 x  3 e x  2 x  2   e x  2  e x dx  
 x 2
 2 x  3e  2 x  2   e
x x
 
 2e x  c  x 2  3  e x  c

50
 IV Интеграција рационалних функција

Pn  x 
Количник два полинома облика f  x   , где у m и n
Qm  x 
степени датих полинома, назива се рационална функција. Ако је
m  n рационална функција је права, а ако је m  n онда је неправа.
Како се свака неправа рационална функција, дељењем броиоца са
имениоцем, може изразити као збир једног полинома и једне праве
рационалне функције, размотрићемо само интеграцију правих
рационалних функција.
Да би се извршила интеграција праве рационалне функције
P x 
f x   n , именилац Qm  x  расправља се по Вијетовим
Qm  x 
 
формулама на чиниоце облика  x  a  и x 2  px  q , при чему је a
m n

вишеструка реална нула реда m , а квадратни Трином x 2  px  q

има вишеструке коњугованокомплексне корене реда n . На тај начин
се рационална функција разлаче на тзв. просте разломке на следећи
начин:
Pm  x  A A2 Am B x  C1 B2 x  C 2
 1   ...   21   ...
Qn  x  x  a  x  a 2

x  a  x  px  q x  px  q 2
m 2

Bn x  C n
... 
x 2
 px  q 
n

где су коефијенти: A1 , A2 ,..., Am , B1 , B2 ,..., Bn , C1 , C2 ,..., Cn непознати

реални бројеви који се одређују методом неодређених
коефицијената која се заснива на ставу о идентитету два полинома.
На тај начин се интеграција рационалних функција своди на
одређивање интеграла тзв. простих разломака следећег типа:
A
I  dx  A ln x  a  c,  x  a  t 
xa
A A
II   dx  c ;  x  a  t 
x  a k
k  1x  a k 1
Bx  c Bx  c B B  C
III  2 dx   dx  ln t 2  1  arctgt  c ,
x  px  q x     
2 2
2 
x    t 

51
 Bx  C n Bx  c B tdt
 x 2
 px  q  n
dx  
x   
2
 
2 n
dx 
 2n2  t 2
1 n

IV ,
B  C dt

 2 n 1  t 2
1 
n

x    t 
Решени задаци:
1)
x3 x3 8
 x2 dx  x 3
:  x  2   x 2
 2 x  4   x 2  2x  4  
x2 x2
 8  dx
   x 2  2x  4  dx   x dx  2  xdx  4  dx  8
2

 x 2 x2
x3 x2 x3
  2  4  x  8 ln x  2  c   x 2  4 x  8 ln x  2  c
3 2 3

2)
dx 1 A B
x 2
 5x

x   x  5
dx   dx  
x x5
dx 

1 A B 1 A x  5  Bx
    
x   x  5 x x  5 x   x  5 x   x  5
Ax  5 A  Bx A B  0
  1   A  B  x  5 A  
x   x  5 5A  1
1
B  A A
 1  5
A 1
5 B
5
1 1

5 dx  5 dx  1 ln x  1 ln x  5  c  1 ln x  ln x  5   c 
x  x5 5 5 5
1 x
 ln c
5 x5

52
3)
dx 1 A B Cx  D
x 4
 3x 2
 2 2
x x 3
dx   2 dx   dx   2

x x x 3
dx 

1 A B Cx  D
 2  2
2 2
x x 3 x  
x x 3

2
2
 
1  A x  3  Bx  x  3  Cx  D   x 2
1  B  C x   A  D x 2  3Bx  3 A
3

 1 
BC  0 A
3
A D  0 B0

3B  0 C 0
3A  1 1
D
3
1 dx 1 dx 1 1 1 1
  2  2      dx 
3 x 3 x  3 3  x  3   x 2 
3    1
 3  
 
1 3 x
  arctg c
3x 9 3

53
 ОДРЕЂЕНИ ИНТЕГРАЛ

Нека је функција y  f  x  дефинисана на интервалу a, b .

Тачкама x1 , x 2 .x 3 ,..., xn1 , поделимо интервал a, b , на n
елементарних интервала xk 1 , xk  , при чему је
a  x0  x1  x2 ,...,  xn  b .
Ако у сваком елементарном интервалу xk 1 , xk  , дужине
xk  xk  xk 1 , изаберемо произвољну тачку Z k онда се збир:
n

 f Z X
k 1
k k  f Z1 X 1  f Z 2 X 2  ...  f Z n X n , назива

интегрална сума функције y  f  x  .

n
Дефиниција: Ако интегрална сума    f Z k X k , има
k 1
коначну граничну вредност, када n   , тада се та гранична
вредност назива одређени интеграл функције f  x  на интервалу
a, b и означава:
b n
i   f  x dx  lim  f Z k X k .
n
a k 1

Број a се назива доња а број b горња граница одређеног

интеграла.

z 1 z 2 z 3

0 a=X0 X1 X2 Xn-1 Xn=b

54
 b
Геометријски број I   f  x dx представља површину тзв.
a

криволинијског трапеза, који је ограничен кривом y  f  x  , x -

осом и правама y  a и y  b .

Основне особине одређеног интеграла

b b
(1)  kf  x dx  k  f  x dx , k  const
a a
b b b
(2)   f x   g x dx   f x dx   g x dx
a a a
a
(3)  f x dx  0
a
b a
(4)  f  x dx    f  x dx
a b
b c b
(5)  f x dx   f x dx   f x dx , a  c  b
a a c
b

 f x dx  F x   F b   F a  , при чему је F  x  примитивна

b
(6) a
a

функција подинтегралне функције f  x  . Ова особина даје везу

између одређеног и неодређеног интеграла а назива се ЊУТН -
ЛАЈБНИЦОВА формула.

55
 Решени задаци:

1 1 1 1
x3 x2
 3x 
 2 x  1 dx  3 x 2 dx  2  xdx   dx  3 
1 1 1
2
 2 x 
1) 0 0 0 0
3 0
2 0 0

 x3
1

0
 x2
1

0
x
1

0
   
 13  0 3  12  0 2  1  0   1  1  1  1


 
  cos   cos    1  0  1

2)  sin xdx   cos x


2  2
2

 3
2 3
03  
x 2  sin x dx  x
 
8 

2 2
 cos x    cos  cos 0 
3) 0 3 0 0
3 3  2 
3 3
  0  1  1
24 24
4)
smena :

2 x  2 sin t  dx  2 cos tdt 2

 4  x 2 dx  за x  0  t  arcsin 0  0   4  4 sin 2 t  2 cos tdt 

0
  0
за x  2  t  arcsin 1  
2 2
  
2 2 2
1  cos 2t
2  2 1  sin 2 t  cos tdt  4  cos 2 tdt  4  dt 
0 0 0
2
   

2 2 2 2
cos 2t

1
dt  2  dt   cos 2tdt 2t   2t
2
 4   dt  4 
2
 sin 2t 
0
2 0
2 0 0
0 0


 2  sin 0  
2

56
Примена одређеног интеграла је вишеструка а огледа се у следећем:

(1) Површина равних фигура

а) Површина криволинијског трапеза ограниченог кривом
функције y  f x  ,
x - осом и правама x  a и x  b , гласи:
b
P   f  x dx
a

б) Површина фигуре ограничене кривом y  f  x  и y  g  x 

и правема x  a и x  b гласи:
b
P   f  x   g  x  dx
a

(2) Дужина лука криве y  f  x  на одсечку a, b гласи:

b
s   1  y '2 dx
a
(3) Запремина ротационог тела која настаје ротацијом
криволинијског трапеза функције y  f  x  на одсечку x  a, b , или
функције x  f  y  , на одсечку y  c, d , гласи:
b
Vx    y 2 dx - ротацијом око x - осе и
a
d
Vy    x 2 dy - ротацијом око y - осе.
c
(4) Површина ротационог тела које настаје ротацијом
криволинијског трапеза функције y  f  x  на одсечку x  a, b или
функције x  f  y  на одсечку y  c, d  гласи:
b
Px  2  y 1  y '2 dx - ротацијом око x - осе и
a
d
Py  2  x 1  x'2 dy - ротацијом око y - осе.
c

57
 Решени примери за израчунаваље површине равног лика:

1 2
1) Израчунати површину фигуре ограничене кривом y  x и
2
правама x  1 , x  3 и y  0 .
3 3
1 1 1 x3 1 3 3 27 1 26 13
P   x 2 dx   x 2 dx  
3
 x    
1
2 21 2 3 1
6 1 6 6 6 3

0 1 3 x

2) Одредити површину фигуре ограничене кривом y   x 2  2 x и x -

осом.

Пресеци криве са x - осом су:

za y  0   x 2  2 x  0  x x  2 
x1  0 и x2  2

2
x3 x2 x3 8 4
 
P    x 2  2 dx  
3
2

0
 2
2
2

0

3
2

0
 x2
2

0
  040 
3 3
0

58
 y

0 1 2 x

3) Израчунати површину која је ограничена линијама y  x 2 и

x  y  2.
Одредимо просечне тачке ових кривих:
y  x2 и y   x  2  x2   x  2
x2  x  2  0
1 1 8 1 3 x 1
x12    1
2 2 x 2  2
y1  1 и y2  4 тј. M 1 1,1 и M 2  2,4

1
x2 x3 1 4 1 8
 2  x  x dx  2 x  2  4          
1 1 1
2
P  
2
2
2 2
3 2
 2 2 3 3
3 9 3 9
 6   3 
2 3 2 2
y

-2 -1 0 1 x
2

59
4) Одредити површину ограничену параболом y  x 2  9 x  18 и
y  2 x 2  18 . Одредимо пресечне тачке ових кривих, решавањем
система:
y  x 2  9 x  18
y  2 x 2  18  x 2  9 x  18  2 x 2  18
3 x 2  9 x  0  3 x   x  3  0
x1  0 и x2  3  y1  18 и y2  0 тј. M 1 0,18 и M 2 3,0 
3 3
27
   
P    2 x  18  x  9 x  18 dx    3 x 2  9 x dx 
2 2

2
0 0

y
18

-3 0 3 6 x

60
Примена интеграла код економских функција
R  x  p - функција укупних прихода
p  f ( x )  R  x  f ( x )  R '  f ( x )  x  f ( x )
R '  f ( x )  xf ' ( x ) - функција граничних прихода
R    f ( x )  xf ' ( x )dx

  f (x ) функција укупних трошкова

 '  f ' ( x ) функција граничних трошкова
  f ' ( x)dx
Решени задаци:

Пример 1. Функција граничних прихода R'  4 x  140 . Одредити

цену по којој ће предузеће остварити највећу добит ако је функција
30
просечних трошкова   3 x  60  . (Одредити R (0)  0 ).
x

Решење:

R '  4 x  140
dR
 4 x  140
dx
dR  (4 x  140)dx

 dR   (4 x  140)dx
R  2 x 2  140 x

    x    3 x 2  60 x  30
  R R
R  x p  p 
  5 x 2  80 x  30 x
'  10 x  80 p  2 x  140
 10 x  80  0 p  16  140

61
 x=8 p = 124

 max  5  64  640  30
 max  930

x
Пример 2. Функција граничних трошкова је  '   50 . Одредити:
20
а) функцију укупних трошкова из услова  (0)  700 .
б) Количину при којој су просечни трошкови најмањи.

Решење:

x
а)  '   50
20
d x
  50
dx 20
 x 
d    50  dx
 20 
 x 
 d    20  50 dx
x2
  50 x  C1
40
 (0)  700
C1  700
x2
  50 x  700
40

 x 700
б)     50 
x 40 4
1 700
 ' 
40 x 2
1 700
 ' 0   0
40 x 2
x 2  28000  0

62
 x  28000  20 70

dR x
Пример 3. Функција граничних прихода   4000 . Одредити
dx 8
функцију тражње (интеграциону константу наћи из услова
R ( 0)  0) .

Решење:

 x 
dR     4000 dx
 8 
 x 
 dR     8  4000 dx
x2
R  4000 x  C
16
R ( 0)  0  C  0
x2
R  4000 x
16

Пример 4. Дата је гранична функција функције трошкова и услов:

 ' ( x )  40 x и  ( 20)  400 . Доказати тачност релације
E , x  1  E  . x .

Решење:
Имамо
 ( x )   40 x dx  20 x 2  C1 ,
где је C1 интеграциона константа.
Како је  ( 20 )  400 то је

 ( x)  (20) 20  20 2  C1
400   (20)     400  C1 ,
x 20 20
односно C1  0. Према томе  ( x)  20 x 2 и  ( x )  20 x.

Еластичност функције укупних трошкова је

63
 x x
E , x    ' ( x)   40 x  2.
 ( x) 20 x 2
Еластичност функције просечних трошкова је
x x
E , x    ' ( x)   20  1.
 ( x) 20 x
Отуда је
1  E , x  1  1  2  E , x .
Пример 5. Дате су граничне функције укупних прихода и укупних
трошкова и услов: R ' ( p )  2 p  200 ,  ' ( x )  2 x  60 и  (100 )  64 .
Наћи интервал рентабилне производње, и максималну добит.
Решење:
Функција укупног прихода је
R ( p )   ( 2 p  200 ) dp   p 2  200 p  C1 ,

где је C1 произвољна константа. Како је за p  0 и R (0)  0 следи

C1  0. Према томе је
R( p )   p 2  200 p  p ( p  200).
На сличан начин одређујемо и функцију укупних трошкова,
тј.
c2
 ( x )   ( 2 x  60) dx  x 2  60 x  C 2    x  60 
100
где је C2 произвољна константа. Како је  (100 )  64, имамо
C
64  100  60  2 ,
100
односно C2  2400. Отуда је

 ( x)  x 2  60 x  2400.
Како је R ( p )  p  x то је x   p  200 и p   x  200 и према томе
је R( x)   x 2  200 x.
Функција добити  (x ) се израчунава као разлика између
функција укупних прихода и укупних трошкова, тј.

64
( x)  R( x)  ( x)   x 2  200x  x 2  60x  2400  2 x 2  260x  2400.
Интервал рентабилне прозиводње добијамо из услова да је
 ( x )  0, тј.
 2 x 2  260 x  2400  0,
што је испуњено за x  (10, 120 ).
Максимална добит се остварује за обим производње x који
задовољава услов да је  ' ( x )  0 и  ' ' ( x )  0 тј.
 4 x  260  0,
одакле добијамо x  65, а како је " (65)  4  0 то је x  65  xopt и
 max  5550, што је максимална добит.

65