АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ШУМАДИЈА,

ОДСЕК У КРАГУЈЕВЦУ

БЕЗБЕДНОСТ ТРАКТОРА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Семинарски рад из предмета: Увод у саобраћај

Професор: Студент:
Мр Влатко Вуковић Михајло Томашевић

085/2018
 Крагујевац,
Мај, 2021. године
 САЖЕТАК
Транспорт у пољопривреди углавном зависи од специфичних својстава терета који
се преноси. Познато је да је у саобраћају, велики проценат несрећа изазван од стране
тракториста, који се у време сезоне убирања плодова крећу на путевима у спрези са
приколицама. У просеку, годишње се у Србији региструје око 587 саобраћајних незгода у
којима је један од учесника био трактор.Трактори су учествовали у око 1,6% свих
саобраћајних незгода. Годишње, у саобраћајним незгодама са учешћем трактора, у
просеку, погине око 45 лица и буде повређено око 436 лица. У саобраћајним незгодама са
учешћем трактора погине око 7% од укупног броја погинулих лица у саобраћајним
незгодама и буде повређено око 2% свих повређених лица у саобраћајним незгодама.
Постоји релативно стабилан тренд смањења броја погинулих и повређених лица у
саобраћајним незгодам са учешћем трактора, са изузетком 2016. године. Како би се то
избегло, постоји веома велики број различитих кабина и заштитних структура које се
користе на тракторима. Оне се разликују по својим конструктивним карактеристикама,
примењеним материјалима, везама између саставних елемената, причвршћења за шасију
возила, као и додатних уређаја који се на њих могу уградити ради повећања укупне
чврстоће.

Кључне речи: трактори, безбедност у саобраћају, Агенција за безбедност

саобраћаја, заштитне структуре, кабине
САДРЖАЈ
УВОД
У саобраћајним незгода, у којима су учествовали трактори и друге пољопривредне
машине у периоду од 2011. до 2015. године, погинуло је 267 лица, док је 2.318 лица теже и
лакше повређено, наводе у Агенцији за безбедност саобраћаја Републике Србије. Ови
подаци довољно говоре о томе колику пажњу треба посветити поштовању саобраћајних
прописа и безбеднијег понашања у саобраћају.Трактори се често појављују у саобраћају на
јавним путевима, а да притом ретко испуњавају све законске безбедносне обавезе, како у
погледу самих возила, тако и у погледу понашања возача. У прилог томе говори и податак
колико возачи трактора често учествују у саобраћајним незгодама, односно колико често
гину или бивају повређени. Уз то, у саобраћајним незгодама често страдају и њихови
сапутници.

Техничка исправност један је од основних предуслова за безбедно учествовање

трактора у саобраћају. Такође, највише возача и путника на трактору страда у
саобраћајним незгодама након завршетка радова на њиви. Зато је један од узрока настанка
саобраћајних незгода са учешћем трактора премор возача трактора, као последица
интензивног коришћења трактора. Није реткост да трактористи раде и по 12 часова у
континуитету током дана, при чему су константно изложени буци и вибрацијама.
Власници трактора, прикључних возила за трактор и власници мотокултиватора дужни су
да након издавања регистрационе налепнице, сваке године обаве редован технички
преглед.

Мере које се предузимају да би се повећала безбедност возача трактора и других

моторних возила у саобраћају односе се на техничку исправност возила, обележавање
возила, светлосну сигнализацију. Такође, ту спадају и одредбе које се односе на превоз
лица, као и низ других. Постоје мере које се односе на спречавање наношења блата на
коловоз, посебно у зони прикључака некатегорисаних путева на изграђену путну мрежу
[1].

Предмет овог рада јесте безбедност трактора у Републици Србиј.. Циљ јесте дати
татистички преглед несрећа са тракторе, открити који су узроци и мере предострожности.
У првом поглављу биће приказани општи аспекти безбедности трактора у Републици
Србији, у другом извештај о безбедности тракториста Агнције за безбедност саобраћаја, а
у трећем утицај заштиних структура трактора на безбедност руковалаца.

1
1. БЕЗБЕДНОСТ ПРИЛИКОМ ВОЖЊЕ ТРАКТОРА
Транспорт у пољопривреди углавном зависи од специфичних својстава терета који
се преноси. Познато је да је у саобраћају, велики проценат несрећа изазван од стране
тракториста, који се у време сезоне убирања плодова крећу на путевима у спрези са
приколицама.

Због специфичних услова производње у пољопривреди, терет се транспортује по

различитим теренима, од асвалтираних путева до неуређених атарских путева, који су врло
често и са неповољним нагибима. Транспорт терета је посебно опасан на некатегорисаним
путевима, у пољу и шуми где је руковалац машина у великој мери угрожен. У
саобраћајним несрећама у Србији, проценат смртних исхода несрећа у коме учествују
пољопривредници је око 17,2%.

Према новом закону о безбедности саобраћаја, возачи трактора поред постојеће

саобраћајне сигнализације, морају да имају и специјална ротациона светла.

По статистици, у последњих десет година, у пољопривредној производњи годишње

погине у Србији 75 особа, у Словенији 35, у Финској 17 особа. Из ове статистике јасно се
види да смо по броју трагичних несрећа далеко испред земаља у ЕУ. Сви показатељи јасно
указују да се посебно у периоду јесењих радова мора повести више рачуна о техничкој
исправности трактора и приколица као и адекватном одабиру транспортних средстава
према специфичностима терета који се превози.

Основна препорука за превоз терета који се кипује да је најпоузданије киповање на

задњу страну. У сезони јесењих радова, када трактористи из својих њива излазе на
асвалтиране саобраћајнице, обавезно морају пре изласка на јавни пут, у условима кише и
расквашеног терена, лопатом да очисте блато са трактора и прикључног уређаја како не би
угрозили безбедност осталих учесника у саобраћају.

Пре кретања са теретом у транспорт, обавезно проверити функционисање светлосне

сигнализације, кочница и пнеуматика. Проверити да ли је приколица правилно
прикопчана, то је обавезна мера предострожности да се у току вожње приколица не може
откачити од аутоматске куке. Управо због откачињања приколице у кретању на стрмим
теренима, многи трактористи су изгубили живот. Треба избегавати утовар преко
прописане тежине и водити рачуна о балансу терета који оптерећује пнеуматике, и може
довести до превртања трактора и приколице и могућности губитка живота. Забрањен је
превоз лица на приколицама са теретом, јер је такав начин превоза изузетно ризичан и
опасан [2].

2
2. ИЗВЕШТАЈ О БЕЗБЕДНОСТИ ТРАКТОРИСТА У САОБРАЋАЈУ
У просеку, годишње се у Србији региструје око 587 саобраћајних незгода у којима
је један од учесника био трактор.Трактори су учествовали у око 1,6% свих саобраћајних
незгода. Годишње, у саобраћајним незгодама са учешћем трактора, у просеку, погине око
45 лица и буде повређено око 436 лица. У саобраћајним незгодама са учешћем трактора
погине око 7% од укупног броја погинулих лица у саобраћајним незгодама и буде
повређено око 2% свих повређених лица у саобраћајним незгодама. Постоји релативно
стабилан тренд смањења броја погинулих и повређених лица у саобраћајним незгодам са
учешћем трактора, са изузетком 2016. године [3].

График 1 – Број саобраћајних незгода у којима су учествовали трактори и заступљеност

ових незгода у укупном броју саобраћајних незгода, период 2013-2017. година [3].

3
 График 2– Број погинулих и повређених лица у саобраћајним незгодама са учешћем
трактора, период 2013-2017. година [3].

Када се посматрају сва настрадала лица у саобраћајним незгодама са тракторима,

може се уочити да највише страдају путници и возачи на трактору (74% погинулих и 26%
повређених лица у СН са тракторима), (График 3). Након тога, највише страдају путници
и возачи у путничким аутомобилима (17% погинулих и 55% повређених лица), а затим
лица у теретним возилима (4% погинулих лица и 9% повређених лица у СН са
тракторима).

График 3 – КО СТРАДА у саобраћајним незгодама са учешћем трактора, у периоду 2015-

2017. година [3].

4
 Када се посматрају погинула и повређена лица која су се у време настанка незгоде
налазила на трактору, може се уочити да углавном страдају возачи трактора (81%
погинулих на тракторима су возачи, а 19% су путници на трактору; 71% повређених лица
на трактору су возачи трактора, а 29% су путници на трактору), (График 4 и График 5).

График 4 – Расподела ПОГИНУЛИХ лица на трактору, према својству учешћа, у периоду

2015-2017. година [3].

График 5 – Расподела ПОВРЕЂЕНИХ лица на трактору, према својству учешћа, у периоду

2015-2017. година [3].

Када се посматра старосна страуктура погинулих и повређених возача и путника на

тракторима, може се уочити да су најугроженија лица старости од 45 до 74 године.
Највише погинулих и повређених возача трактора је из старосне групе 55-64 године
(График 6).  Када су путници на трактору у питању, највише смртно страдају лица
старости 35-44 године, а највише бивају повређена лица старости 55-64 године.

Када се посматра структура настрадалих лица на трактору (путника и возача), према

полу, може се уочити да углавном страдају лица мушког пола. 93% погинулих лица на

5
трактору и 89% повређених лица на трактору је мушког пола. Када одвојено посматрамо
возаче и путнике, сви погинули возачи трактора су мушког пола, и 63% погинулих
путника на трактору је мушког пола [3].

2.1. Начин, време и место удеса са тракторима

Најчешћа група типова саобраћајних незгода са погинулим лицима, у којима је

учествовао трактор, су незгоде са једним возилом (70% свих типова СН ПОГ), док су
најчешћи типови незгода у овој групи типова „превртање“ трактора и „силазак удесно са
коловоза на правцу“. Саобраћајне незгоде са повређеним лицима у којима је учествовао
трактор најчешће припадају групи типова ''саобраћајне незгоде са најмање два возила – без
скретања'', док је најчешћи тип незгоде у овој групи типова ''сустизање'' трактора од стране
другог возила.

График 6 – Расподела група типова саобраћајних незгода са погинулим лицима у

којима су учествовали трактори, 2016. и 2017. години [3].

График 7 – Расподела група типова саобраћајних незгода са повређеним лицима у

којима су учествовали трактори, 2016. и 2017. години [3].

6
 Најчешће групе утицајних фактора настанка саобраћајних незгода са погинулим
лицима у којима су учествовали трактори (График 8) су: грешке возача (25% утицајних
фактора код СН ПОГ), непромишљене радње од стране возача (21%), утицај пута и путне
околине (13%) и психофизичко стање возача (12%). Када се посматрају најчешћи утицајни
фактори за сваку од 4 најзаступљеније групе утицајних фактора настанка СН ПОГ са
учешћем трактора, може се уочити следеће:

Најчешћи утицајни фактор у групи утицајних фактора који се односе на грешке

возача је ''Губитак контроле над возилом''.

 Најчешћи утицајни фактор у групи утицајних фактора који се односе на

непромишљене радње возача је ''Неприлагођена брзина условима саобраћаја и стању пута''.

 Најчешћи утицајни фактор у групи утицајних фактора који се односе на утицај

пута је ''Лош или неадекватно одржаван коловоз''.

 Најчешћи утицајни фактор у групи утицајних фактора који се односе на

психофизичко стање возача је ''Возач под дејством алкохола''.

График 8 – Расподела група утицајних фактора на настанак саобраћајних незгода са

погинулим лицима у којима су учествовали трактори, 2016. и 2017. година [3].

Саобраћајне незгоде са учешћем трактора, које за последицу имају погинула и

повређена лица, се највише догађају у лето и јесен, тј. у периоду године од јуна до
новембра. Септембар и октобар су је месеци када се догађа највише саобраћајних незгода
са погинулим и повређеним лицима у којима је један од учесника трактор.

7
 Када се посматрају дани у недељи, највећи број саобраћајних незгода са повређеним
лицима, у којима је учествовао трактор се догоди петком и суботом, а саобраћајних
незгода са погинулим лицима суботом. Када се посматра доба дана када се најчешће
догађају саобраћајне незгоде са настрадалим лицима, у којима је учествовао трактор, може
се уочити да се највећи број саобраћајних незгода са повређеним лицима догоди између 18
и 19 часова, а највећи број саобраћајних незгода са погинулима је забележен између 14 и
15 часова.

Ако се посматрају летњи и јесењи месеци (јул-сеп. и окт-дец.) и часовна расподела

саобраћајних незгода са погинулим и повређеним лицима у којима је учествовао трактор,
може се уочити да се саобраћајне незгоде са настрадалим лицима у летњим месецима
најчешће догађају од 19. до 21. часа, а у јесењим у периоду између 18 и 19 часова [3].

Када се посматра просторна расподела саобраћајних незгода са учешћем трактора,

може се уочити да се саобраћајне незгоде са учешћем трактора које за последицу имају
настрадала лица више догађају у насељу него ван насеља. У насељу се догодило 52%
саобраћајних незгода са погинулим лицима, а 48% ван насеља. У насељу се догодило 63%
саобраћајних незгода са повређеним лицима, односно 37% саобраћајних незгода са
повређеним лицима се догодило ван насеља.

Када се посматра просторна расподела саобраћајних незгода са учешћем трактора, у

односу на категорију пута, може се уочити да се саобраћајне незгоде са погинулим лицима
највише догађају на локалним путевима и некатегорисаним путевима, а са повређеним
лицима на државним путевима другог реда и улицама.

Највећи број саобраћајних незгода са погинулима, пет саобраћајних незгода, се

догодио у Горњем Милановцу, Лесковцу, Ваљеву и Зајечару у периоду од 2015. до 2017.
године. Поред наведених општина,по броју саобраћајних незгода са погинулима, издваја
се и Ариље у којем су се догодиле четири саобраћајне незгоде са погинулима у којима су
учествовали трактори (График 9). Крушевац се истиче као општина у којој се догодило 17
саобраћајних незгода са повређенима у којима су учествовали трактори у Републици
Србији за преиод од 2015. до 2017. године, на подручју ове општине догодиле су се и 2
саобраћајне незгоде са погинулима у којима су учествовали трактори. Крушевац
представља општину са највећим бројем саобраћајних незгода са повређенима, у периоду
2015-2017. година, са учешћем трактора (График 10).

8
 График 9. Општине у којима се догодило највише саобраћајних незгода са погинулим
лицима, са учешћем трактора, у периоду 2015-2017. година [3].

Поред Крушевца по броју саобраћајних незгода са повређенима се издвајају

Смедрево и Краљево, са по 13 саобраћајних незгода са повређенима у којима су
учествовали трактори у периоду од 2015. до 2017. године [3].

График 9. Општине у којима се догодило највише саобраћајних незгода са повређеним

лицима, са учешћем трактора, у периоду 2015-2017. година [3].

9
3. УТИЦАЈ ЗАШТИНИХ СТРУКТУРА ТРАКТОРА НА БЕЗБЕДНОСТ
РУКОВАЛАЦА
Конструктивна решења кабина и заштитних структура трактора највише зависе од
врсте незгода којима су у току експлоатације потенцијално изложени. Наравно, незгоде
које се могу десити нису исте за све врсте трактора, већ за различите врсте постоје и
карактеристичне незгоде које се јављају.

За пољопривредне тракторе точкаше, карактеристичне су незгоде проузроковане

превртањем трактора на бок и уназад, уз могућност вишеструког превртања преко крова.
Због тога се и поставља захтев за неопходном уградњом кабина или заштитних структура,
при чему је неопходно обезбедити заштиту руковаоца приликом удара кабине или
заштитне структуре о тло.

Код трактора за шумарство карактеристичне су незгоде проузроковане падањем

грања и дрвећа на трактор. Због тога је и овде неопходна уградња кабине или заштитне
структуре, како би се обезбедио руковалац. При томе, захтеви по питању оптерећења
кабине за ову врсту трактора знатно су другачији него код пољопривредних трактора.

Наравно, за сваку од примењених кабина или заштитних структура неопходно је

обавити претходна лабораторијска испитивања чврстоће, како би кабине оправдале своју
функцију и примену. При томе се методологије испитивања разликују, у зависности од
врсте трактора и његове намене.

На основу ових чињеница, може се закључити да постоји веома велики број

различитих кабина и заштитних структура које се користе на тракторима. Оне се разликују
по својим конструктивним карактеристикама, примењеним материјалима, везама између
саставних елемената, причвршћења за шасију возила, као и додатних уређаја који се на
њих могу уградити ради повећања укупне чврстоће (нпр. уређаји за пригушење
динамичких оптерећења).

Међутим, без обзира на велику разноликост кабина и заштитних структура које се

данас примењују на тракторима у свету, неопходно је направити неку врсту њихове
класификације, како би се лакше могли определити приликом избора. Прва и основна
подела је према конструктивном извођењу, а одмах затим и подела према броју
вертикалних носача који су примењени код кабине и заштитне структуре

/1/. На основу ове поделе, имамо две основне групе кабина и заштитних структура:

• са два вертикална носача,

• са више (четири или шест) вертикалних носача, и то без обзира да ли су вертикални

носачи уграђени у кабину и чине њен саставни део, или је само оивичавају. [4]

10
 4. ЗАКЉУЧАК

Трактори су у саобраћају заступљени углавном на подручјима где је развијена

пољопривреда и у периоду године када се обављају пољопривредни радови, што је
потребно имати у виду када је планирање мера и активности за унапређење тракториста у
питању. У циљу унапређења безбедности тракториста у саобраћају, неопходно је, пре
свега, промовисати њихово безбедно учешће у саобраћају, а посебно кроз унапређење
едукације возача трактора у погледу поштовања саобраћајних прописа и безбеднијег
понашања у саобраћају (унапређење техничке исправности трактора, употреба ротационих
светала, правилно управљање тракторима и прикључним возилима и уређајима, правилно
превожење лица и терета на трактору и сл.). Управљач пута, такође, треба да има велику
улогу у унапређењу безбедности тракториста у саобраћају и да предузима одговарајуће
мере из своје надлежности, као што су мере за спречавање наношења блата на коловоз,
посебно у зони прикључака некатегорисаних путева на изграђену путну мрежу; на
локацијама где је велико учешће трактора у саобраћају треба да постоји адекватна
саобраћајна сигнализација у циљу обавештавања осталих учесника у саобраћају о
повећаном присуству трактора на путу и сл. Саобраћајна полиција, такође, у складу са
својим надлежностима, посебно у делу контроле безбедног одвијања саобраћаја (контрола
поштовања саобраћајних прописа и техничке исправности трактора на путу), може у
значајној мери да допринесе унапређењу безбедности тракториста у саобраћају.

11
 5. ЛИТЕРАТУРА

[1] Трактористи, поведите више рачуна о безбедности у саобраћају,

https://www.agromedia.rs/agro-teme/mehanizacija/traktoristi-povedite-vise-racuna-o-
bezbednosti-u-saobracaju, 26.05.2020.

[2] Безбедност приликом вожње трактора,

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/poljoprivredna-mehanizacija/item/2475-bezbednost-
prilikom-voznje-traktora, , 25.05.2020.

[3] АБС, Прегледни извештај, Безбедност тракториста у саобраћају, 2018

[4] Митић С. Утицај заштитних структура трактора на повећање безбедности

руковалаца у експлоатацији, Истраживања и пројектовања за привреду 4 и 5/2004

12