24 PREDGOVOR CETVRTOM IZDANJU ~Cutati se moze. A ako tovek nece da da optuzuje" ‘uti, onda moze samo L. N. Tolsioj U ovgj_kniizi pike kako se vode i zavode Ijudi i narodi, da toga nisu svesni, Ovo je.priéa.o.vodama iza kojih ne ostaje_krvav trag, ali nigu_manje opasni: oni ne ubijaju telo,_veé ranjavajy cuSu. : K, Lorene ubraja manipulaciju Ijudima meda osam smrinih grehova civilizovanog Zoveka ("civilized man's eight deadly sins”) i misli da se opasnost od "ispiranja mozga” nije smanjila, ali da se poveéao broj onih koji su svesni ove opasnosti. To da smo syesni opasnosti daje nam izglede da je izbegnemo. Svest ulazi u svet. Mnozimo se mi sto letimo i slomljenih krila, Nismo samo pragina i senke. Orvel suvige cmo gleda, ada u "1984" - oj pide: "Mi smo mrtvi. NaS jedini pravi Bivot jeste a buduénosti. U njoj Gemo éestvovati kao pregriti prasine i komadi¢i kos- ju ‘Mod je savnoduina prema dobrutizlu, Upotreba moéi mote biti dobra ili Zia. Zlo se treba objasniti, ali se ne treba pravdati, jer opravdano, ono se uvlai u tablicu vrednosti. Tako, Kad se upotteba sile opravda, onda sila ne izgleda kao nasilje, kao w sluéaju kada se za koneentracioni logor ade da je “strategijsko naselje”. Ma gde nz kugli zemaljskoj.da taée Eoveka, telesno ili dubovno, neka znaju da nasteéu ina nas, Mogu da osvoje ceo svet, ali kad izgube duu, oni su prosjaci dostoji sazaljenja. Yolia za moé i vlast je bitno obeledie nade povest Po emu se moénici danas razlikuju od svi Grugih moGnika u istoriji Zoveka i drustva? Evo u emu: dok su svi.prethodni moéniei obraéali paznju na ono to njihovi podanici Zine, sadaSnji motnici.u_prvom.reda ‘obracaju painju na to Sto podanici misle, Orvel jasno vidi: “Partiju ne anima otvoren Tin: jedino do éega nam je stalo jeste misao. Mi se ne zaustavljamo na tome da unistavamo svoje protivnike; mi ih: menjamo”.Ispiranje mozge, to jest trajno wobliéavanje svesti postaje osnovni zadatak “mocnika, Opet Orvel: "Prva moé, mos za koju se mi moramo bortt i} “Ganju i nogu, nije moé nad stvarima nego nad ljudima.... Moé se sastoji | tu tome da se [udski duh razbije na komatle a potom sastavi u Zeljeni | cblik. Da li ti sad biva jasno kakav svet mi stvaramo”. te Druga bitna razlika izmedu prija8njih i sadaSnji mognika jeste u tome Sto su prilaSnji moénici gledali na moé kao na sredstvo za postizanje drugih ciljeva, a sadainji moénici u moi vide svoj osnovni cil. "ML. amp ¢a niko ne grab vlet s samerom da Je se otekne, Mot ne sredstv9, ae o> apEE FE OTT = 9) id Svih poriva-koji pokreéu Ijudsko bide ee je volja za moé. Cha se ne zadovoljava time da kontrolige spoljaSnje ponaSanje masa, nego hhoge da nadgleda i unutraSnji Zivot pojedinea, osobite ako je on iauzetan po svojim duhovaim mocima. Otuda mognici sve te8ée izbegavaju Je sile & sve vise pribegavaju sili bez nasilja - naseljavanju kontroli svesti, Neko je negde dalekovido zaklfudio: = "Tediig OKO WeK gleda ‘Stvarnost ne definisu oni koji je najbolje poznaju, nego oni Koji njome viedaju, Oni namecu’ svoje definicije stvamosti kao jedine istine. Viadajuge definicije-su definicije onih koji viadaja. Ove definicije su psiholosti nadmosne, iako su gnoseoloski bezvredne. Za ribare Ujudskin duia istina je psiholotki a ne teorijski pojam. To znadi da se jedna ideja vrednuje po tome Kolike je ubedijiva, a ne po tome koliko je istinita Ribar je na dobitkn Sig se tide vere, a u gubitke Sto se tite jstine. Vera istina ga ne zanima, U to s@ mouété uveriti na jednostavan natin: ‘govorite mu isting i on vam neée verovatit Nije vaino kakva je stvamost, ni da fi postoji u obliku sna ili jave, jedino je vatno da njome moze da vlada po svojoj volji i bez poroti istine, Rozunevanje stvarnosti potiskuje se uw Korist viadanja stvamoséa, Ljubav prema istini ustupa mesto volji za moci, NaSa kultura prepuna je muskih 1975, st. 116, Prevod Danka Griga 18" Marx-Engels, Rani radovi, st. 37, 2 fi *Svojim najboljim mamcem mamim sebi danas najéudesnije ljudske vibe”. >posebno judski svet, [judsko more ~ u njega bacam sad svoju zlamu udicu i govorim: otvori se Yudski bezdane! Fridrich Nietzsche "Tako je govorio Zaranustra”ese’ “Dokao je irenutak za lov. ., ne doduse, za diviji lov ve pitom ... pritaien fov . . ~ za fo» na one koji saginje dust E Nite * Svi mi ubedujemo, jer smo svi u neSto ubedeni i Zelimo da drugi prihvate nae ubedenja. Ubedivanje kao vista druStvenih odnosa ne mode fe zanemariti, jer je ono deo naSeg svakodnevnog iskustva, bilo da mi « pokuSavamo uticati na stavove drugih, bilo da drugi nastoje da utigu na nade stavove Ubedivanje je staro koliko i Zovek, ali svaki Eovek nije imac, mith danas ima, podjediake moguénosti da ubeduje dmige nono u Sta veruie iline veruje. Nije reé 0 tome da svaki Sovek nije imao ili da nema linih moci da ubeduje, ret je 0 tome da moé ubedivanja u prvom redu zavisi od pologaja u drustveno} strukturi i dastupnosti informacija 4 rehnigkih sredstava za masovno ubedivanje. ‘Smatra se_da_pojedinci ili grupe, Kofi udivaju_povlaiten_polozaj w druftvenoj.organizaciji, koji. imaju_pristup informacijama i sredstvirna masovnog opitenja, i Koji poznaju tehnike ubedivanja, ubede Jilo Koga da_misliitiusadi bilo Sa, "The time be sive me any normal human being and a couple of weeks. . . Tean change his behavior from what it is now to whatever you want it to be, if it’s physically possible, I can't make him fly by flapping his wings, but I can turn him from a Christian into a Communist and vice versa”.! ‘Ima mislilaca koji smatraju da se uopSte ne moze govoriti o postojanj javnog mnenja, posebno kaititke javnosti, u _ustovima sveopite » ‘manipulacije. "Kod voéine ljudi naivide uti Coveks to.Sto-veruju da $i T Fzjava Jamesa MeConnela navedens prema: M, Karlins and H. 1. Abelson, Per suasion, How Opinions and ttiudes are Changed, Springer Publishing Company, Inc, New Verk, 1970, p. 1 é 25 4 4 2daha” ? “Danas niko nema svoje pameti, Danas je vrlo malo sopstvene ~“pameti.”? Markuze i Sartr smatraju da je ono Sto zoverig Slobodan izbor, veé neko drugi umesto nas pripremio. Mi ne postupamo_shodno_na¥oj \, prirodi..NaSa prvobitna priroda je ona prirdda koju smo imali pre nego | . | je mass media ablikovala proma-svojoj pricadié NaS pisac R. Supek (. takode upozorava: "Koliko jedan Soyjek mote imati svoje vlastito uv Sto su je jerenje ako_je.u_jednom drustvw izlozen svakodnevno i beskonaéno djelovanju suxtementh stedstava za masovne komunikacije Koje'se nalaze pod kontrolomi jedne diuStvene manjine, jedne.monopolistitke grupe?"? za ovih ubedenja, naravno, stoje izvesne éinjenice koje im dajut dokaz- ru snagu. ~~ Kako je moguée da !judi koji reklamiraju neke beskerisne, bezvredne i suvigne stvari izazovu masovnu potrebu. 2a tim nepotrebnim stvarima? Kako je moguée da politiéardemagog ubedi mesu da prihvati ko istinite off Sto je smattala Ianim i laZnim ono Sto je pre toga smatrala istinitim? ~- Kako je moguée da uditeli(ukljuéujuéi tu i mass media) vaspitaiy i obrazuju generache Buje ayilu mise kao i njihovi us potrebu za drugatijim modslima milljeaja? 2 SRaks je moguée da “direktori najveée wormise snova na svijet" izazova magovna potroSnju kulumno bezvrednih tvorevina? = Kako je moguée da sveStenik, ubedi telesno i duhovno zdrave ljude da napuste veru u boga u koga su celog Zivota verovali j da poverujuw bboga koji im je celog Zivota bio stran ili nepoznat?* U svim ovim siuéajevima, nije ret 0 tome da ljudi § godinama postaju iskusniji | razumniji, pa postepeno menjaju i svoj Weltanschaung, vee je reé o napuStanju ose¢anja, verovanja, stavova i ponaSanja za koje su bili kadri da podnose velike Zrtve, i usvajanju novog pogleda na svet, koji je razlitit ili Zak suprotan onom prvom. U svim ovim sluéajevima, ishYjudivo vestom manipulacijom simbolima, tj, bez KoriSéenja mebanidkih i fizioloskib sredstava ~ elektrigne stimulacije mozga, seruma istine, line oseéaju 2 Andre ‘Zid, Kovadi laénog novea, Prosvera, Beograd 1961. str. 398, Dosojevkt, 2 dar I Rn, Boog 1967, 5. 5 Br Goes dimen ac Dav one bog i" Supek, "Masovne komunikacije i propaganda”, u: Socijaina psitologija, (drago izdenje), Rad, Beograd 1972, str. 284, ee 4 a "Mode se ii dale: ako je mogude da pihoanaliigor bed svoga patent da su se nlegove neurze iaavane menjom prema oc, prema e ovaj bo ubeden Ga a i oe is eet Hat ei sedan apa ae pe od Cprudenogaizmunl eizamje da fe uo ono St nijoatinlo? O ovome fee Wiliam ‘Sargant, Battle for the Mind, Pan Books Ltd., ‘onton 1959, mw 9 alkohola, duvana, haifa, LSD-a, heroina, kofeina, kokaina, morfija, sredstava za uspavijivanje ili rastjerivanje sna, sredstava za umirivanje ili podizanje raspolodenja, 2a ublazivanje neugodniln oseéanja, opojnih sredstava iz muhara i meksitkih gljiva, hipnéze, brainwashinga i raznih hemijskih tvari — uspeva se u svest ili podsvest Ijudskih biéa uneti ideje koje g2, sporije ili brée, navode na put kojim nikada nije nameravalo i6i i Kojim, da nije bilo smi8ljenog uticaja, ne bi nikad krenulo. Ne znai da li je i potrebno reéi da nije mali broj onih koji smatraju 4a je ubedivanje skoro uzaludan napor i da se tehnikama ubedivanja moze postigi samo to da se pojedinci i grupe udvrste u stavovina koje su vee srekli, a da se 0 nekoj radikalnoj promeni stavova te8ko moze i govorit.” Uverenja o moti ubedivanja, kako vidimo, krecu se u rasponu od svemodi do nemoéi, %to samo mati da smo, kada je re’ o manipulaciji simbolima, osudeni da sluSamo ubedenja pre nego saznanja. Uverenja 0 mogi i nemoéi manipulacije mogla su zavesti duhove koji nemaju naviku, ili ne oseéaju potrebu, da traze stvame dokaze, veé se 2adovoljavaju zavodljivim mislima, kojih se, na Zalost, te8ko odrigu, ma kako Ginjenice govorile protiv tih misli. Dozvolimo da obe strane - i ona koja veruje u svemoé i ona koja je ubedena u nemoé manipulacije ~ imaju pravo, dok ne dokademo da nemaju! Oblici Kontrole ponaSanja ili: zasto manipulacija? Svako drustvo raspolage sredstvima (metodama) pomoéa kojih svoje @lanove "dovodi u red” ako ovi nanwSavaiu postojeti ” Prvo sredstvo jeste gruba fizitka moé ili mod puigudle. .Kontrola ponafanja upotrebom fizitke prinude nije efikesna, "jer ako_slomite Zoveka mugenjem, on ¢ vas uvek mizeti”” i nastojage da izmeni svoj polozaj ne vodeei rafuna 0 sredstvima i ne.oseé3}a¢i odgovornost za ono Sto Gini, Uz to onaj ko vrSi prisilu oseéa stalan strah od onoga nad kim Se sila izvrdava. "Zatvor nije ni8ta, Zatvor jedino stvara mrinju. To bi svi na8i nepeijaelii tcebalo da shvate”.$ "Ako bi.uspavanu zver ui Sovelaa bilo moguéno zaustaviti tamnovanjam ili pretnjom zagrobne kazne, sigjedno — ja-mislim da bi najvi8i amblem Soveganstva bio cirkuski_uk- rotitelj s_korbatem a ne propovednik Koji se Ertvuje. Ali stvar i jeste TTF oveme se uglavaom sada svi istaBvati stavova i skoro su okspeiment w vezi s predrasudama to potveduja,Predasude je veoma tefko ment, "Sto je jednom pok aublo da jemje bea racoga, to bi to mopeds canozima ~ suSt?,(F. Nietzsche, Tako Je govori Zaratisra, Mlados, Zagseb 1975, 268) en 1 Htemingvs), Za kim cyono evoni, Matic srpska Novi Sad 1967 se. $2 an sali | itome Sto Loveka.stolesima.ne,podize iznad ivotinje ine w2nosi:batina ‘nego, muzika i neodoljivost goloruke istine,.priviagnost njenog. primera Do danas se smatra da su najvainije y.Jevandslju.one pouke.iregule koje su sadrZane_u_zapovestima; ‘za mene je. najvadnije, to. Sto, Hristos ‘govori prigama iz 2ivota, osvetljavajuéi istinu primerima iz svakedneviee. U osnovi toga le#i misao da je opStenje medu smrinicima besmrino, é da je Zivot simbolitan zato to je znaéajan3 Z) Qdavno se 2na. a. angen 20 odredeno ponaanje) efikas~ tija od modi kalnjavanjie Najbolh sociolog medu knjizevnicima i najbolj knjidevnik medu sociolozima, Balzak, o tome sjajno pise: "Syaka vi tedi da se odr#i. Da bi Zivjele, danas kao i.nekad, viade moraju da primaju we svoje Kolo-jake- jude, uzimajuéi ih svugdje gdje ih ima, da bi_od alk Stvorile sebi branioce i da bi oduzele masama enersiéne dul podizu na bunu, .. Dezava preduhitiava revalucije”."° Onaj ko je nagradten ‘oseéa calidlnost prema onome ko ga je nagradio, odgovornost Ja _aubudaée njegovo ponaSanje zadovolfi ofekivanja i odanost na dul rok J Treée_mosno sredstvo kojim_se_KontroliSe._ponaSanjeGlanova.drugiva jest dexaeeios = ilo obliku zakona (pravne.norme),-li.n.obliku jnovalnh norm (moralni_inperativi), celigiskik_zapovedi (10 bodjih Zapovedi) ili ideolo8kih uputstava, ili prosto obiéajnih norm}. Tako dugo Gok je peavndt mordlna, Tetigiozna, ideoloska ili obiajna norma bitno svoistvo grupe i dok je élanovi grupe podréavaju, dele, cene i dotivljavaju kao svoju, norma slvzi kao ofekivani ili Zale ideatni naém ponasanja 2a sve @lariove grupe (drustva), Pravne, moralne, religijske ili ideoloske. norme vremenom se internaiizuju. To znadi da ponafanje postaje ‘yremenom nezavisno od neposrednog prisustva autoriteta normi ili pojedinaca koji konwoligu pokoravanje normame. Powutrenje kontrole ne znati nestajanje Kontrole, veé njeno premextanje iz spoljasnjth okol- hnosti u unutrasnjost svesti, gde je kontrola sada manje vidljiva ali ne i rinje efikasna. No, veéina ostaje svesna represivne snage normi. Politika i vojria istorija prepune su primera harfematske mogi, To je ‘moé Koju ima neka izuzetna liGnost nad masom ~ bez obzira na to da ii ta lignost stvamo ima osobine izuzetnog vode ili masa samo vere da ih ima — i ta se moé zasniva na iracionalnom straho-posiovanju i veri u nepogresivost vode. "Hariamatski autoritet je jedna od velikih B. Pasternak, Dokror Zivago, 1, Geto izdanje), Prosvets, Beograd 1975, str. 76;"™Mi se najvesina toramo oslanjat na istinu da se ovde metodama nasil, po prod ame sivark ae moe postil nifte” (V. 1. Lenin, tabrana dela, tom 13 Kuitara, Beograd 1960, st 130); "Mi necemo samo jeér; elerient prinucnosit. Mi negemo ca seu rej gon ‘patinom." (V. T. Lenjin, zabrana dela, tom 8, st. 313) 10" 0, de Baizak, Site iz seoskog divota, O. KesSovani, Rijeka 1961, st. 503, 2+ evolucionarnih sila istorije, ali u svom Gistom obliku on ima potpunc sutoritaran, gospodarski karakter.”” Za nas je svakako od iguzeinog znaéaja moé nad inisljenjem ili tehnika vledanja pomoéu upotrebe simbola (ideja). PokuSuj da se ponaianje pojedinaca. i grupa Kontrol, pomoéu veste manipulacije. simbolima Pdejama) oznacava preokret w metodama vladanja u tom smislu Sto se frube metode privude zamenjujufinim tehnitama ubedivana, “Odrigent seas nad vasim relima, ali samo zato da bih upravijao vasin agama’? "NiSta gluplie nego pobediti; prave slava je ubediti”. Jer jeu rieti a ne w much, vlast i nadzor, Imat li So na to da primjetis 1h a prigovorif mojim mislima?”" Bho sto manipulaciju razlikuje od istorijski poznatih metoda kontrole ponagania jest: a) da je manipulacija "bezholua uagdivanis’ bose. ud Pitno nisu svesni, jer /e. asecayu primi 6) Tanipulacija se. zasniva men SPRINT COVERS. o) prosirene su Uimendije moti (mass vodia); d) zavisnost pojedinaca od Motnih organizacija i institucija.koje i acije 2asta je mastasufuca (a ko je zavisan ajime fe nie manipulisali): ©) ppdala ada 1 speciializacja Tunkcila spretavayu pojedince da sami steknu iole celovitiiu sliku onoga Sto sé u gradanskom Urvfiva celava, pa sa unweemi da preuzmu Gi sliky 64 Shih Kol im je ques Fy manipulacija nije Instucfonalizovan oblikc medi i zato_onal-ko tau ta moe ne morn da Rave kako ée je upotrebiti, kada iw koje svshe, “ako da gradanimma 1 aoslale orikrivens i nepoznata. Toumitan pregled tippva socijalue kaatuale doyoljno pokadiije da se renjaju oblict kontrole Koj praktikuja mone Interesne grupe u dusty, aida kontrola ne izumire. Kontrola postaje manje vidijve, ai ne { manje mogna, Simboli (ideje) su oruzje Na svaki podrataj koji dolazi iz priracdne i druitvene sredine {judsko bige odgovara promenama u fiziolaskom funkeionisanja (promene u dis- anju, kevnom pritisku, pulsu, miignim tenzijama itd), asecajnom registra (el, ugoda, radost, strah, Zalost itd), kognitivnom tumagenju (Pojmo hipoteze, teorij, filozofije) i vreduosnom ozenjivaniu (dobro, moralno, TA Weber o horizmatskoj vast OpSirlje: M. Dunit, Sociclogija Maa Weberas Matica-hrvaiska, Zagreb 1964, sir 328), Ta Jan BOL Sarte, Davo | gosped bog, Prosveta, Beograd 1966, st. 154 18 Vrigo, Jadnici. U, Ras, Beograd 1960, st. 81. + TMan, Legend 0 Josip, IO, Keiovani, Rijeka 1960; 106 ti sihsticn deine li iat,nemoralno, lepo, ruéno, prijatno itd,). Nema razlogs da i na simbole (ideje), Kao na specifitne podsticaje koji dolaze iz njegove kultume sredine, [judsko biéa ne reaguje na slitan nagin, "Ta razmatranja 2nace da Sovek Zivi w svetu refi kao objekata isto tako istinito kao Sto Zivi u svetu stvari kao objekata. Pojedinac koji sluSa govomika ili dita neku knjizicu zaronio je isto tako istinito u narogit stvami svet, stvoren od re8i i re¥enica, kao Sto Zivi w stvamom svetu, stvorenom od stolica, stolova i plotnika.'’ "Zar norme koje viadaju u toj porodici i koje se ‘mogu shvatiti samo putem siisaone interpretacije, u najmanju roku nisu isto toliko deo sredine kao i pokuéstvo ili pejzaz?” NauSna je pretpostavka da stavovi pojedinaca i grupa stoje u neko} BvrSéoj vezi - uzrognoj, strukturainoj, funkcionalncj, simbali&koj — sa vanjskim okolnostima i da je potrebno menjati vanjske okolnosti ako se hhoGe uticati na stavove, Ako se promena stavova moze oBekivati iskljuéivo kao posledica promena u spoljaSnjim okolnostima"?, ne vidim razlog zaito se ne bi neko novo organizovanje (prestrukturacija) simbola ( fdeja) smatralo vanjskom promenom, koja Ge, po logici stvari, imati snaian uticaj na stare stavove. NaS savremenik Zivi u svetu simbola (deja) i mode se reéi da njegov Zivot doslovno zavisi od tuma¥enja tih simbola. Simboli su njegova is- sinska sredina, PoSto simbol najéese oznagava neku konkretnu stvar (wojavu, Cduvs, situaiju) — w Ijudi imaju iskustwa sa sim konkremim, stvarima i ona su saguvana u tim simbolima — to i kad nije prisuina sama stvar, Ijudsko biGe reaguje na simbol koji zamenjuje stvar kao na samu sivar.!* Prema tome, veitim rukovanjem simbolima {idejama) postize se romena (u ose¢anjima, stavovima i ponasanju) ravna onoj koja se postize ‘menjanjem priradnih i druitvenih okotnost Sada se susregemo sa oekivanim pitanjem: ti analizira manipulaciju judima pomoéu manipulacije idejama (simbolima}, a znamo da je Marks smattao da nisu ideje veé revolucije pokretaéka snaga istorije. Ne pridaje’ |i idejama moé koju one, po Marksu, nemaju? Ne pripisuje li se time i manipulaciji idejama moé koju ona stvamo nema? D Kiet, RS, Krai 1 L. Balak, Pojedinae u rain, Udtbenikesoijolne poihologe,Zavod za udBbenks | nasaveasredstvaStoje, Beograd 1972, st. 286 2K: Mathai, Zdologia utopia, Noli, Boogtad 1968. se. 26 2 "There are many varetes of "behavior modfestion” and many differen for- ‘lations, bu they all agree on the essen gota’ behavior ean be change BY changing the condition of which itis funtion” (B.F. Skinner, Beyond Freedom and Dignity, Alved ‘A Kropf, New York 1972 9. 150) Si fovekove seina pote se vile i vifesimbolina ~ v amis da je Zovek ‘okruéen simbolina ~to je udaljavenje od samih stvari sve vete | vede inepostedna isustvo nadometta se uéenjem simbola 30 Bez obvira ne to Sto su klasici marksizma pisali o ulozi, modi i nemoti ‘deja u istorij, danas je potrebno da se iznesu ncke Binjenice u vezi sa neti ideja (imbola) u oblikovanju mislienja, verovanja i ponaSanja ljudi. ‘Danas ak i ekonomisti Koji su najblizi gledi8tu o ekonomskom deter- minizmu, priznaju da nautne ideje igraju odlutujuéu ulogu u proizvodnost ada ~ dve tredine produktivnosti zavisi od primene naunih ideja u proiz~ Vout. Iavore bogatstva jednog druSiva ne teba vie tabiti u darovima prirode ili shugo, u broju stanovnika,u velitniradne suage, w duZin radnog ‘remeng, ili u koiini ulozenog kapitala, vecu ljudskom duu i sposobnosti Ga se nove ideje prevedu w materjaini oblik. "Znanje je mge”. Cak i oni, Koji poritu moé ideja u oblikovanja eseEanja, mislienja i onaSanja, prinudent su da idejama priznaju velika snagu onoga Casa kada in svojim sredstvima kontroliSu, cencuriéu i enbranjuyj To da svaka viada keontrolige ili nastoji da Kontrolige sredstwa masovnih Komunikacija, Kao zo konirolise vojnu silu, jeste u stvari priznanje da su i ta sredstva nova sila, jer se preko njih mogu Sirti ideje koje Ge uticati na stvarna oseCanja, ubedenja i ponasanje masa "Ako bi marksisti poricali prvorazrednu ulogu ideja u istorijskom raz- voja drustva, onda bi oni morali poricati i ulogu socijalizma kao ideje koju polovina sveta veé ivi, a druga polovina trazi. “U poéetku se socijalizam borio za opstanak, a nasuprot njemu stajala je burzoazija koja je verovala u svoje snage, koja ye smelo i dosiedno branila libetalizam ‘kao celovit sistem ekonomskih i politi¢kih shvatanja. Socijalizam je iz~ rastao, on je veé u celom civilizovanom svetu odbranio svoje pravo na opstanak, on se sad bori za viast.. "2 Naufna saznanja i manipulacija Na primeru manipulecije dobro se vidi previ zadatak nauke: zadatak nauke jeste da dospe dO Sadtianja o ljudskom ponaSanju u raznim okol- nostima (prirodnim, druStvenim, kulturnim), ane da manipulige,jjudima, To Sto se ta sazhanja koriste i u druge svthe, nije osobeno samo za saz~ TT vadovima klesika marksizma nallazimo, w najmanju subi, ne raliitestavove ne samo u posledu vloge | moét deja u istonjskom cazvoju drustva, nego i w pogledt. ‘rugih filogatskin f naugaih pojmova.Ne jednom mesta Macks pike + "Orodje ke Srakako ne mode zamjenit keitika oru2ja, materijalna sila mora bit aborena materjlnom Shom all sama teoriia postaje materiicna sila kad cainvati mast.” (Reat radovi, Kultors "Zagreb 1983 ste 60), Na dragor seston vei: " OvGe, kz j usp Kod ects, abe primetti da oni stver nuéno na glavu postavijaj i smatraju svoju idzologiju kako 1m stom fako | ciljer svi drustvenih odnosa, dok je ona samo faz i simptor mnazka ideologija, Il, Kultura, Beograd 1964. st. 147), 3 V.1. Lenn, fabrana deta, tom 8, sit 4 iti beinanja do _kojih dolaze nauke o foveku. Cudno je Sto.su-nautna saznanja namenjena oslobadanju Coveka, a Koriste se za porobljavanje:Coveka. Sreéa je Sto ista.ova. saznanja, koja omoguavaju. manipulatoru da utite na. nase ponaSanje, omoguéavaju i nama da_seodupremo manipulaciji, ako ta Saznanja usvojimo i stalno razvijamo-nase-krtiéke mosi2t-t ‘Saznanja do kojitrse doslo w ovom radu — rad se zasniva na poznavanju obimne grade dobijene istrativanjima u oblasti socijaine psihotogije i mass media, sociolo$Kog ispitivanja funkeija ideja (simbola) u druStvenom Hivotu, psihoanalitigiih uvida u stukturu svesnib, podsvesnih i nesvesnih dodivijaja, knjtZevno-teorijskih razmatranja i, neka mi bude dopusteno, nna vlastitom iskustvu i sistematskom posmatranju ~ biée od imeresa ucenicima, studentima i njihovim nascavnicima Koji Zele da se upoznaju sa teorijsko-metodoloSkirg pretpostavkama i nauitnim saznanjima na Kojima se manipulacija zainiva, polititarima i demagdzima svake vrste da osveze i unaprede svoje iskustvo u tom ne€esnom posla, i radoznalira Gitaccima koji joS imaju volje da ofuvaju ‘nezavisnost duha 1’ slobodu inbora Na kraju oseéam potcebu da naglasim kako se u sredstvima masovnog informisanja na senzacionalan nagin upozorava na opasnosti upravljanja ponaSanjem pomocu mehaniékih i hemijskih sredstava (“demagogija u botici”}. Ako bolje promislimo, sve ove vrste kontrole ponaSanja zah- tevaju individvaln ili erapni pristup, i nijedna nema izeleda da se primen- Juje u masovnim razmerama. Ono Sto se primenjuje u masovnim raz- incrama ~a cy je uptave uranipulicije masaira pout veSiog rukovanja simbolima (idejama) ~ skriva se od javnosti i potiskuje u stranu, St0 je, dakako, samo deo manipulativnog postupka onih Koji Kontroligu simbole deje) Sto se emituja preko tih istih sredstava masovnog informisanja (ovoga puta ditaj: masovnog manipulisanja). Danas se masowne primen jule manipulacija mozgom bez struje i bez Kemikalija. . . pranje mozga bez muiZenja — tako otmjeno nije jo nitko prao mozal Upor, M. Katlins ... Pereuasion,p. 14, Envia Lavsch, Manipuliranje mozgom, Stvarnost, Zagreb, 1976, st. 236 Kajiga jeu celni posvodena analiziposlediea koje izaziva primena elekteRiih,saeban { hemijskh sredstsva au rad i funkeije mozga. "Danas se o poloZaiu i ake dijelova mozga tna tollko da se usmjotenim strjnim udarima moze pastici ia Covjek plete kao Iutk# na konew. Kroz otvor na tjemems uvade se v odgavarajuds padrugje moaga elektrode, ‘anke kao vias ili se, Zak, usaduju samo pod ko2u na glav, Stjniudarl posta ne samo sve motone kretnje tela nego i raspolotenja kao Ho su strab, vedsing, agcesivnost itd ‘Tehnike se mote Kompjutorskim pojatavanjern oS usavrSii; veé se primjeniuje u muogim ‘inikarna radi Ujekenjaepilepsije | dufevesh olesnika” (P. Andvess i C. Kian, Fantar: signa neutne isiragivanja, Parapsibologija: lamedu nemoguceg nauke, Stvamosi, Zagreb 1974, sir 26), 32 Deo I POJMOVI PRETPOSTAVKE SAZNANJA ssMETODOLOS KE NAPOMENE | ; De "Y granicama svake posebne discipline 1 oblasti drustvenih nauka predmet se rasplinjuje” J. Habermas Poreklo regi Ljudi su manipulisali jedni drugima od pamtiveka!, ali manipulaciji potinje sa naSim yekom. Cak se i reé manipulacija javija au nauénom jeziku tek 60-tih godina, da bi se vet sistematski koristila 7o-tih godina. Sama reé mariipulacya je novolatinska Kovaniva: manus ~ uka, puleire — ugiaditi, glagati, prevlaciti rukom, pripravijati, udeSavati, dodirivati, pipati, U prvobitnom znaéenju manipulacija se odnosila na obradu nekog predmeta pomocu veitog koriiéenja ruku, Onaj ko je bio narovito vest i Spretan u toj fehnickoy obradi materijala nazivao se manipulant ili rukovalac. Kasnije se reé mazvija take da se njome oznafava svako pronicljivo, veto i spretno (danas bi rekli struéno) rukovanje ili upravljanje stvarima iff Gudima da bi se ostvario neki zajednizti cilj, JoS uvek ret ne izaziva nikakvu primisao da je rokovanje ili upravijanje ne8astan, Koristoljubiv iti nepoSten posao. Danas je te€ manipulacija optereéena negativnim slojevima znaBenja i njome se obiéno oznagavaju odnosi medi Jjudina, pri Eemu jedni vide uticaj na druge da bi ostvarili neki litni ili grepni interes (kao npr. kada Tehri! manipulace motemo se wit tanjam anteih knjiga iz cetorke pe do najnoviih tadova posvesenih ubedivanja mast. (Vidi: Brockliaus Enzyktopadie, ewolfter Band, F. A. Brockhaus, Wiesbaden, 1971, 8, 90); U Novom zavjetu napisano je: “I sete iim isus: bajdete 28 maom, i uBinigu vas loveima Iudskijem” Jlevandelje po Marku, a. 1, sv 17. 35.politiéki voda manipulige glasaéima). Tako u Websterovom r {brojeve, raéune i sl.) za vlastite svrhe ili profit; varka, opsena, prevara, podvala? a Sat es Be Srodni pojmovi Ne znam kamo bi me odveo pokuSaj da povuéem jasne granice izmedu pojma manipulacije i svik srodnih pojmova, jer se u svakodnevnom govoru, a iu nauénom jeziku, susrege izobilje izraza tiji se sadréaj i obim manje-vise podudata, ispreplie i dodiruje sa sadrZajem i obimom pojma_manipulacije. Evo nepotpunog spiska stodaih pojmova: socijalizacija, ideologizacija, propaganda (ekonomska i, politigka), in- doktwinacija, industrija—svesti,..propovedanje, ubedivanie, _uticai, stigestija, modeliranje.lindskihduSa,,sila bez. nasilja, nasilje bez sile, Kontrola misli, operacija due, ispiranje mozga, naseljavanje glavé, “osvajanje:syesti, duhovna batina, najnovija idejna batina uevidljiva ruka itd, Cak se pominjui instiuciie koje.obaviiaju tw \EStU posia:, centri za reformu. svesti, bolnice za ideolosku reforma, Kuce’za tazmiSljanje, ideoloska Gistili&ta,, ministarstva.istine Pojedinci koji uspeino manipuligu nazivaju se: sktiveni ubedivai Propagatori, indokirinatori, agitatori, osvajadi svesti, heroji laznog misijenja, arhitekte tmodeme svesti, profesori ubedivanja, ribari Yudskin dusa Da bismo dosti do teorijski jasnog 1 empirijski upotebljivog pojma manipulacije, malo mesta mora se naéi bar za analizu onih pojmova koji se najéesée susteéu: socijalizacija, ideologizacija, propaganda, in- doktrinacija, industrija svesti, propovedanje: Socijalizacija i manipidacija. Biti svesten razlike izmedu ova dva mona oblika komunikacije ~ prenogenja znagenju putem simbola znati u veliko} meri biti kadar odupreti se manipulaciji, Ovde & predioziti neke "znake raspoznavanja" 5 obzirom na meiode, sadrfaje, surhe, motive i postedice, da bi se upozorilo da razlika izmedu socijalizacije i manipulacije nije razlika u stepenu, veé raalika w vest. Onaj ko socijalizuje pokuSava da druge naudi kako sve mogu da misle (veruju, vrednuju, Gine); onaj ko manipuliSe nastoji da druge navede da misle kao sto on misli (veruje, vrednuje, ini); Webster's New We and New York, 1962, p. 893. Dictionary, The World Publishing Company, Cleveland 36 iu stoji da manipulisati, pored ostalog, ‘znati: menjati ili Kiivotvorici” = onaj ko socijalizuje nudi stavove (aksiome, Zinjenice) o kojima pos- | oii opsta saglasnost; onaj ko manipulige ima pred sobom uvek nesto 0 | Sermu ne postoli opsta saglasnast (on je tek hoée da stvori); ona) ko socijalizuie ukazuje na alternative; onaj ko menipulige nas- ji da eliminiie alternative; . wns onaj Ko socijalizuje navikava drage da swmnjaju i w stvari koje im se fine nesumnjivim; ona) ko manipulide navodi druge da ne sumnjaju jnage surmnjivim stvarima; Poe ‘onaj ko socijalizuje upottebljava u svor radu proverene podatke; | onaj ko manipulige zlo/upotrebljava sve podarke (prema tome nije re’ o | odsustvu evideneije!); : fe onaj ko socijalizuje racumno sudi; onaj ko manipulise nerazumno osuduje? ; , ~ onaj ko socijalizuje gradi racionalni autorites; onaj ko manipulise nameée iracionaint autoritet* F Onaj ko Socijalizuje ne odreduje Sta Ge sve drugi da misle © nekoj stvari: onaj Ko manipulige navodi druge da misle ono Sto on Zeli da oni isle: 7 ~ onaj Ko socijalizuje nudi ideje; onaj ko manipuliSe nameée idealogijs — onaj ko socijalizuje moze da nesvesno Siri zablude; onaj ko manipulige svesno Siri lazi ii poluistine; ; ~ onaj Ko socijalizuje prenosi na druge sazanja; onaj ko manipulise | wrezujo u druge verovania; : | "—"onaj ko socijalizuje ulazi u odnos nzajamog wéenja; orfaj ko manipulige stvara odnos modi; \ = onaj ko socijaliauje nudi istine kao poruku; ontaj ko manipulige audi svoju porukue kao istint ‘Onome ko socijalizuje sveha je da drugi saznaju bitne stvari o nekoj stvari; onome ko menipulise cilj je da druge navede da veruju da je ono [sto on govori o nekoj stvari za ajih bitno i da Zine ono Sto on misli da je za njitt dobro;s are {= onome Ko socijalizuje stalo je do toga da prosiri saznanje svoj subjekata, onome ko manipuliSe vaino je da suzi racionalne moguénosti svojih abjekata; i 1 (F Engels, prema: VL TFNvodlt svoju newpelivost kao teoretski argument!” (F. Engels enfin, leabrana dela, torn 13, Kula, Beograd 1960, st 452.) "sO ova] zai) ie i Hoh Fro, Zarag dru, Rad, Beograd 196, se 1091 Se: "ona ara fe edn sgn main da Evel tad preva ak Se asi tome da se zauvek adrekne da sudi po vere, ¥eé da s= oslo uvek na 5 Sith aateing” (A Zi, Koval ltnog novea, Presvla, Beograd 1961, st 346). Soka ti moted da mi ated . vo. Motes I (Dies Bl, Pore anc onladet, Rad, Dog 198s 209) 7 7 3 ‘2aSto on tako slobodno sipa svoju duu u male /~ onaj ko socijalizuje Zeli da razvije oseéanje i potreba za slobodomé i dostojanstvom lignosti; onome ko manipulige sloboda i dostojanstvo ba i predstavijaju poteSkoée;? ~ ofaj Ko socijalizuje ima pred sobom punt cilj (formiranje celovite liGnosti); onaj ko manipulige ima pred sobom ostvarenje delimicnog cilja Onaj ko socijaliznje ragjasnjava stavove; onaj ko manipulige nastoji da udvrsti ili menja postojeée stavove; — onaj ko socijalizuje razvija ukus i potrebe publite: onaj ko manipuliSe eksploatige ukus i pouebe mase: = onaj ko socijalizuje razvija mogucnosti dragih ljudi; onaj ko manipuli§e jata svoju moc; ~ onaj ko socijalizuje priprema jude za stvaranje (i astvarenje vlastitih moguénosti; onaj ko manipuliSe priprema ih na prilagodavanje.? Onaj ko socijalizuje formira oworene duhove; onaj, ko manipulige for- mira zatvorenu svest ~ onaj ko socijalizuje razvija sposobnost za samostalno miStjenje; onaj ko manipulie Gini ljade nesamostalnim i zavisnim. _deologija i manipuiacifa, Wdeologija je natin misljenja pojedinaca i grupa Koj je Grustveno uslovijen i koji odgovara odredenom tipu drustva = Klasnom (represivnom) drugtvu, Ljudi misle na natin na koji Zive'~ otudeni (Klasni}! natin, Ideoloska_svest_ je. svest.otudenog_toveka, isktiyljena avest, istina-jedriog-sveta huji je sam iskeivijen, istinita svest Jednog neist 4 icologije joS ne upotrebljava u tom smislu da je ideologija_svesna obmana (la). "Naravno to obmanjivanje se moze pravilno shvatiti samo ako se razjasni njegov Klasni smisao. To nije lina ‘obmana, nije "lupeStvo” (gnibo govoreti), to je lana ideja koja proistige {Vidi o tome: K. Mars-F. Engels, Ras! vadovi, Kultura, Zagreb 1953, se, 32 7 "Freedom and dignity lssuate te dilficulty: They arg the possessions of the ‘autonomous mar of traditional tneory, and they are essential to practices in whieh a person is held responsible far his conduct and given credit for his senieverent (8. F. Skies, Beyond Freedom and Dignity, Alred A. Knopf, Now York, 1972, 9.25) * "Retki su mislioci (kao a su From, Markwuze, Maslov) koji se zalaku za to da roses sodijalicacile mora visto vreme bit i proces hdtvldualisacie azvijanja wlasih Mogucoost ili, kako kate Maslps, samorealizacije, G smisis Kofi w nematkom jezik izeazaveje reéi (avetbano prilagodavanje), '0 Liu Ge prestati da mislo na orudent (asni) nadin "tien vladavina klasa peestane uopée da bide oblik druftvenog uredenjs,éim dakle ne bule vide potrebno da se posebnd interes pokacije kao opéi. . .” (Marx-Engels, Rani radovi, op. cit st 313) Ube Marx-Engels, Ran! sadovi, st. 293; "Otima ja je sposobnast gledan- ja izgradena w pnitkama swamog otudeaje odaosi se i nia mogli Sait draktij ladnost spekulacie jest latnostnjenog vremena i utliko je speKulacija tatna” (Andria Kre8ie, Humanizam tsoctjalizam, (Zbornik radova), I, Napsijed, Zagreb 1963. ste, 18) dressiemen Anpassung 38 ekonomskog poloiaja klase. Simi buréuj se nalazi u takvom eko- romskow polozajn, njegovi Zivotni uslovi su takvi da on ne moze a da ebe ne obmanjije, on naginje protiv svoje volje i neizbedno Eas burdoazi, Eas proletariat « Njegova prodlost ga vute ka burdoazij, Wva buduénost ka proletarijatu. ; i ine da eW. Sk nepavio fina eztica iamedu ideologie i lati, On smaira da su obe povezane sa neistinom, ali dok onaj ko lake dobro zna Sta je ising, dovle ona} Ko ideoleSki mili feso nije svesian da cbmanjuje i sobe i druge. "Ko ne zna istin — tai ne moze lagail” (Miodrag Milenkovic) Kad idzologija podinje da svesno obmanjuje, da late? Raclitite ili €ak suprotne ideologije nune su u druStvu koje je u svojoj osnovi pocepano na klase. Ako ove razliite ili tak suproine ideologije ne osporavaju jedna drugoj pravo na izraZavanje i javni Zivot, moze se smatrati da one ne lazu i da samo izrafavaju na jedan racionalizovan nadin razliite ili Sak suprotne klasne interese kao svoje Kklasne istine,! Cim neka od ovih Klasnih istina ~ w stvari racionalizacija interesa neke klase ~ pokuSa da se nameine kao jedina istina drustva ~ ideologija se pretvara u svesnu obmanu, lez. Da Marksw nije izmakao i ovaj smisao ideologije svedote i njegove reti iz Nematke ideciogije: “predstave u kojima su stvari lin interest itd. formulisani kao sveopSti, padaju w red fraza koje idealizuju, u red svesne iluzije, u red sinifijemog licemerja.* U prvom slucaju uloga idevlushug jecika jeste da ‘enact interes Kase; u dragom sludaja uloga jezika jeste da prikrije ograni¢eni Klasni interes tako Sto ée ga prikazati kao interes celoga drustva. U prvom sluéaju jezik je sredstvo Komunikacife: u drugom slutaju jezik je sredsivo manipulacije Poito je stvami interes klase ono Sto ona skriva, (0 i istina o tom interesu nije ono Sto klasa kaZe da jeste. Ta istina samo je pojam (znak, simbol) iza kojega se krije neka dublja stvarnost, Da bismo doprlt do te dublje stvamosti, potrebno je izvriiti kritiéku analizu pojma, jer se "svi odnosi u jeziku mogu izraziti kao pojmovi".!6 Analizom pojmova WE Lenin, leabrana dla, tor 11, 86 (podvukae B.S.) 4 Iz analize ideolofke svesti izlazi eee es ipbeat Ariterij. ba ~ tana je eve ono Ho odgovara Hasnom interesu, a ono Sone edgovara ~ nie iti. iucologic su je wstzbl ko ograntenog nares, Pipadnil cedars Mas alee aribvatja kao stint svaks ej koja zadovoljava above nterese. : " Nenaéha ideology 1, Kulture, Beograd 1964 str. 397 a takode {st 194, 214 216 poavakae B.)“Ideoloa je ble vednome vst koja at pat Glan poate Covelove 1 te da ook opranda | nanetne foo join. ol Eovetanskog bica” (M. Zivotié, "Problem definisanja ideologie”, Filozofski preglec be 3, 1957 st, 56) Nemisa ideologija, st. 72 ae é a| i otkrivamo i ono Sto je ideolo’ki jezik hteo da prikrije ~ stvarni klasni interes.” Kada znamo za dva znatenja pojma ideclogije — ideologija kao druga ret za klasnu svest i ideol6gija kao svesna cbmana,~ moZemo uspostaviti vezi izmedu ideclogije i manipulacije. Prvo anagenje reti ideologija nema nikakve veze sa manipulacijom; drugo znatenje ideologije poklepa se sa manipulacijom u metodu, sadrEaju, ciljevima, motivima i posledicama. Manipulacija je re Koja se sve Se8¢e javlja, kako u svakodnevnom govoru tako i u nautnom jeziku, izdvajajaci se iz senke onih reéi koje su do 70-tih godina ovoga veka gospo jim znatenjima: propagan- da, indokitinaglja, MdUSiRja Svesii, propovedi, Sve ove rediuwkazuju na posebne oblike kontrote ponadanja pojedinaca (ili grupa) a da ovi toga rnisu vi Svesni. Drugim tééima, ono Sto je zajedniéko ovim reéima, sastoji se u tome Sto svaka nagoveStava moguénost svesne kontrole odredene vrste pénaianja Yudi a da ovi nisu svesni da njihovima ponaSanjem upravlja "nevidljiva ruka”. U reéi manipwlacija, kao u nekoj 23, sazimaju se u jedno fire i dublje anatenje sve ove reéi uieg obima i sadréaja, tako da dobijamo jedag dovoljno prostran a ipak dovoljno odreden tecrijski pojam, Bija analitigka moé prevazilazi ogranigena znagenja svake od navedenih revi. Sledi da: u ekenomskoj _obl pul (potroSaéima) uzima oblik reklame; u_polititkoj” oblast imanipul (biratimay-w2itna ObliK propagande: u pedagosko) oblastt'manipatacifa (uéenicima i studentisoa)_uzima oblik indoktrinacije; u oblasti slobod vremena manipulacija (ukusima i nagonima) uzima oblik industri jabave; iu oblasti religioznog Zivota_manipulacija (vernicima) uzima ik religionnth propovedi.'s_. ‘ReKioma se moge odrediti kao smi8ljeno, sistematsko i kontrolisano irénje simbola od strane neke moéne grupe prokvadada, Koja tim sim- bolima prikriva svoju teZnju za profitom, prikazajuéi svoj poslovei interes kao_potrebu svihpotrogada. kako bi ih navela, da oni toga ne buda svesni,.ca kupuju ne samo proizvede koji zadovolia veé i one nepottebne. Pigvagdnda se ovde definiSe kao svako sii8ljeno, sistematsko i often simbola od strane neke politike grape, koje tim sim- bolima.prikriva. svoj politigki interes, prikazujuéi ga kao interes svih ju njihove potrebe, T Kad je r€ 0 ideotogii onda je re8 8) 0 nekoj druStveno} klasi (Grup) Koja ima 2) klasai (grupni) interes i Koja vei ©) racionalizasiu tog teresa ita svoju racionalizeciie 4) namece kao jeding istnit svest te tak ©) wi vednosnu interpreacija stvamost (iskljuéivo u odnosu na klasni interes). 4 Manipulaija je v3 pojem koji obuhvata sve navedene niZe pojntove, i i alynava_dmvstvar-kako.bi ih, bezupotsebe,fizitke-prinude, nayelg da 4 geGuju, misle, i dine ono Sto_odgovara polititkim ciljevima te grupe, 8g da pai to) snuj da. sk »_donase. odluke ; ~~ indolurinaciia se moze opisati kao svako plansko, sistematsko’ i ‘ konfrolisano & ideologije viadajuce klase — Kojo ona prikriva, i copravdava i ojaéava svoju drs } — masa kojom se manipulise (primalac poruke), | — socijaino ~ psihotoski uslovi u Kojima se poruka saopStava, | = tehnicka sredstva preko kojih se poruka prenosi, = javni problem na koji se poruka odnosi, = 0 problemu ne postoji opita sagiasnost, = ali postoji zainteresovanost 2a poruke (motivacija), posledice koje poruka izaziva Iz ovoga sledi definicija: “CiapacHa.se moze odrediti_kao smisfjen, sistematski i Kontrolisan postupak ili-skwp-postupaka pomogu kojih manipulator, Koristeéi_sim- bolicka nigga pogorinim psihosocijalnim uslavima, ock |i Fiasa, preko stedstava komunikacije, odredene ponuke, s namerom da ildBe fe wveredja, tavove i panaganie velikog broja liudi,tako da bi se cai, w stvarima o Kojima ne postoji opita saglasnost, a za koje su Zivotno ainteresovani, usmerili prema ubedenju, stavovima i vrednostim: {manipulatora, a da toga nisu mi svesni coer “Uporedi fi se ova odredba manipulacije (kao oblika druitvene Komunikacije) sa veé Klasiénom Lasvelovom formulom "ivko says what in which channel to whom with what effect”, odmab ge se uoditi da Lasyelova founula doduse istite izvor puuke, sadezsj poruke, siedstva 2a prenosenje poruke, primaoca poruke, i posledice koje poruka izaziva, ali da u isto weme zanemarue socijalno-psitotoske uslove ui Kojima se poruka saopStava, namere odaSiljacca poruke, problem na Koji se poruka ‘odnosi i motivaciju za poruke.2# Druga 2natajna razlika izmedu predlozene odredbe manipulacije i veéine definicija koje su ponudili teoreti¢ari Komunikacija sastoji se u tome Sto vecina njih posveCuje vise paZnje ovom ii onom element pojma ~ jedni naglasavaju znaéaj izvora® poruke, drugi sad i oblik? poruke, 3 Harold D. Lasswell, "The Structure and Function of Communication In Society, in Lyman Bryson (ed), The Communication of hdeas, Insti Studies, 1948, p. 37 % "Koliko je meni pornato teorctitaci Komunikacija navode najvite 6 elemenata, Vidi: Ph, Zimbardo and EB. Ebbesen, Influencing Attitudes and Changing Behavior, Adison-Wesley London, 1969 p. 17: R. Jakobson, "Closing Statements: Linguistics and Poetics”, in: Sipe in Langusge” (T. A. Sebeok, ed.) MIT Press, Cambridge, Massa, USA, pp. 350-377, ton 1971, 3 D.C, Baralund." Toward a Meaning Centered Philosophy of Communication.” ‘Journal of Communication, 12.December 1962. pp. 198-202; W. L, Brembeck and W. 8. Howell, Persuasion: A Means of Social Control, Prentice-Hall, Eaglewood Clits, N. 5, 1952. Nor. KE, Andersen, Persuasion: Theory and Practice, Allyn and Bacon, Bos- lasilie uct telnidha sredstva®®, Betviti primaoca® poruke, peti efekre™ poruke, Seoti uslove? u Kojima se poruka saopstava ~ dck predlozena definicija ne pridaje iguzetan zna¢aj bilo Kom elementu pojma, veé ih dovodi medusobne odose ijom analizom se otkriva sustina pojma manipulacije. Zakoniti odnosi izmedu elemenata koje sadréi_predlozena definicija ‘manipulacije Zine wu stvari teoriju manipulacije. Na primer: postoji pnkonita veza izmedu autoriteta manipulatora i efekta njegove poruke, jzmedu efekta poruke i socijalno-psiholo$kih usiova u Kojima se ona saopstava, igmedu tehniGkog sredstva i efikasnosti poruke, iemedu osobina mase (litnosti) i efikasnosti poruke, i si. | rece, prediozena odredba menipulacije upuéyje na to da se 0 ranipalacji nee razmislati sa sianovisia bilo Koje posebne nauéne dis- tipline — kao Sto je to najéeSée slutaj ~ jer, "u granicama svake posebne discipline u oblasti deustvenif nauka predmet se rasplinjuje”.* Istina je celina. Celina je u nautnoj podeli rada razbijena. Sa stanovivia bilo koje posebne nauke nije moguée sazranje celine, 1. istine Zato razumevanje ovoga to sledi zahteva od Gitaoca poznavanje bar osnovnih pojmova iz filezofije, sociologije (narotito sociologije suznanja, sociologije jezika i sociologije masovnih komunikacija), socijalne psihologije, psihoanalize i politiékih nauka. Manipalactja kao oblik postvarenja COdmah je i ovde mogué metodolo’ki zasnovan prigover: w analizi se izgubiti pojam postvarenja, jer se svodi na jedan od oblika postvarenja ~ manipulaciju! ‘Ta opasnost uvek postoji i stvar je w tome da li smo je svesni ili nismo. Meni je jasno da jedan tako bogat pojam, kao Sto je pojam postvarenja, nuZno gubi od bogatstva svojih slojeva znatenja | da, preveden (sveder) u jedan operacionalsi pojam, siromasi do te mere da Se moZemo zapitati: nije li to siguran put da se izneveri smisao pojma’ GR. Gowan, eration: The Theory are Paste of Menipsatve Com amuniaton Hastings House, New York, 1971, Cat. 13,56 je wpozorio da teinja da se bude veda postofi vige Kod onih koji zauzimaju vise poloZaje w grupi ili kod nih Koji udivaju veéi ugled. Zato se, po pravilu, u grupi javija jedna aktivna manjina koja uskoro preuzima kontrolu nad ponaSanjem drugih Alanova grupe ~ stvara se vodstvo. Postojanje vodstva u grupi postaje izvor oseganja socijaine nejednakosti Nekada je voda crpeo svoj autoritet i svoju mos iz svaje vlastite litnosti, ‘Drugi su. ga sledili jer im je on staluu dekazivas svyju suas, svoju sposob nost, svoje vestine i svoju odgovorost. Ali se vremenom autorites prestaje da cxpi iz viastte litnosti, veé iz, polozaja u hijerdthijskoj lestvici, bez obzira a liéne osobine, Polozaj Koji se nasledio, ili wzurpirao, ili na neki drugi nadin, nezavisan od lignih. osobina, dobio, ipak se visoko ceni od strane @lanova grupe zato Sto se w lignom i kolektivnom iskustvu sazuvalo oseéanie, prvobitno vezano 2a vod, da on moze da nagraduje i kenjava, i da ga treba slediti, Razlike u poloZajima unutar gupe imaju svoje znagenje kao takve, bez obzira na Hénosti koje popunjavaju te polozaje."* Sada voda i ne mora da se dokazuje. Qno Sto mazlikuje poglavicu_jednog, “primitivnog plemena ed jednog minisira jest to Sto se ministar ae mora dokazivati, For- rmalno nairsenovanje je Samo po sebi izvor moti {autoriteta”, pa Sam polozaj nadoknaduje potebu da se dokazaje. "Go zato se u reklam i propagan ued nekog prcizvoda i neke idee vote 2a upd (mpg, eto) eke iénst "Ova params kos BBs "Najugledni ul aye Tie 1S" B. M. Bass, Leadership, Psychology and Organisational Behavior, Harpt and ow, New Vork and Evanston. 1960, . 326. 1S” Op.cit pp. 454-435; Sliéua: G. Lens, Power and Privilege. A Theory of Social Stratification, New York, 1966. p. 57 "BE. Collins and H. Gustskow, A Social Prychology of Group Processes for Decision Making, John Wiley, New York, 1964, p. 147. 5 Istorijsko iskustvo pokazuje i ne8to drugo. Ako su Ijudi dodiveli jednog lana grupe kao uspeSnog vodu u jednoj odredeno} situaeiji, oni su sktoni da veruju da e on biti isto tako uspeSan u nekoj drugoj, sasvim izmen- jenoj situacij. AKo nas, na primer, polititar ubedi da ima dobro reSenje za jedno magajno druSiveno-polititko pitanje, mi Gemo biti skloni da ma poklonimo poverenje i za reSavanje drugih anaSajnih pitanja, ne ispitujuci do kraja razloge za i protiv u odnosu na njegove stavove u vezi sa ostalim) pitanjima ("ekonomija misli”). Ako nas je ubedio uw jednoj. stvari, on je priredio tle 2a slededi korak ~ da ga do kraja sledimo u njegovoj avantur sto tako je uspean voda u jednoj situaciji féno uveren da bi on i dalje bio uspeSan Voda, alii pod uslovorn da je nova situacija bar sligna prethodnoj, u Kojoj je on bio uspeSan. U svakom sludaju,.to je grupa koja uopstava sposobnosti vode i koja njegove osobine proteze i na druge moguée situacie, ‘dok je pojedinac (voda) mnogo vise svesniii te opasnosti, Tako e, na primer, jedan neuspeSan voda grupe u jednoj ranijoj situaciji izbegavati svaki pokuSa} dia se nametne kao voda ako je nova situacija slitnija onoj u Kojoj je njegov pokuSaj vodstva pretrpeo neuspeh. Voda i situacija Drustveni Zivot ue moze se zamisliti bez organizacije, ali ckoro svaka organizacija podraaumeva podelu rada i diferencijaciju uloga koje su vezane za raziidite kolitine druStvene moéi - draitvenu nejednakost. U stvari, ovde imamo posla sa jednom specifiénom vrstom sukoba: to je sukob izmedu zahteva situacije koja objektivne namece diferencijaciju loga u grupi i psiholoske potrebe litnosti za jednakim statusom w grup ‘Ovaj sukob se najée%e razreSava na tri nagina: a) potpunom predajom Lgnosti" ("Eovek organizacije”}®, b) potpunim ukidanjem autoriteta a grupi (opasnost od raspadanja grupe), 2) pomeranjem u znagenju simbola (veda kao delegat grupe, izvedeni autoritet za razliku od nametnutog) TW Opfienije: B. M, Bass. op. cit p. 452. ° Status vode inode dase osaei na vge natina od koji vode najtesceprakticul etn: a) Loncetvacfa moet Tokam ode pomats me da se i dale odréava na"8eht raps, t) voda meds da Hanove grup util zavinim od nega, c) voda mo? da uGlanove Etupe’upraal oseCanja obavers £ duga 24 vee utinjeae Usluge 1 zadovoljene potrebe Eifhova grape, €) voda mote dase odci na ZelS rope i tako da Elanove grupe vtini inaijerenmuim (na prime polid®kiiniferenini 12 Moguscest da se icabere, da se adr ii ge promeni vodstvo persica se od strane anova grape ao powalak Canova prope novinprava za sariatontrofo, Ovake va moguénost mane suka izmeda vode kz sca rgaizaiske pride i nejednakot otebs pojeinaca dase osx jada, (Optima: AM. Cohen 2d W G. Bens, "Contin Er Lesdechp in Communication Nevwotks, Hunt relations, Vol. 14, No 4, 1961, pp. 3645} «I s 4Ovaj_postednji slutaj nagovestava jedna od moguénosti koja je verovaino najmanje kori8éena u grupnom iskustva, To je funkcionain! tip vodsiwa. Pod funkcionalnim vodstvom misli se tip vodstva Koji stoji u neposrednoj vezi sa specifiénim zadatkom grupe. Vodstvo geupe je, drugim retima, potrebno dirati s obzirom na specifitne situacije u kojima Se grupa nade i s obzirom na specifitne ciljeve koje grupa nastoji da realizuje. Kad se deSavaju znatajne promene u karakteristikama grupe ili situacije, uvek je potrebno menjati vodstvo u skledu sa promenama u objektivnoj situacij, Istorija je puna primera ’koji pokazuju da su izvan- redai vode u jednoj specifitnoj situaciji (ratnoj, ilegalnoj, na primer) pot- Puno nesposobni u nekoj sasvim drugatijoj situaciji ( micu, iegalno} situaciji). Odredeni tip sitacije zahteva i odeden tip vodstva i veliko je iskuSenje zadréavati siari tip vodstva w novim tipovime situacije Line osobine Vode (ubedivatia) Istrazivanja socio-psiholoskih osobina yode pokazuju da voda mora biti "prvi medu jednakima”, So znati da po svojim socio-pSihologkim gsobin c iskate od prosetnog lana grupe, jer ako bi se_yoda, obdaren izuzetnim sposobnostima, suvise uzvisio.iznad BFoscnog Zana erupe, bila Bi ote7ar ika komunikecija. Clanovi grupe cene vode to vie Sto su ovi sligniji ostalima w grupi ~ njihovim sposobnostima, interesima, stavovima..! Mi volimo one Koji sw po svojim osobinama sliéni nama, i keda te osobine zapazimo kod ajih, imi ih cenimo zato Sto su nage, a ne 2ato Sto su objektivno vredne 1 Sto ih drugi imaju ‘strajnost, ost, praktiénost, Drilagodljivost,_ favaju da se voda raz. ‘eine Blanova grape; subjektivna ofekivanja Slanova grupe zah- tevaju izuzetne osobine vode. Upozorimo ukratko na neka ligna svojstva vode koja ga u o¢ima anova grupe Eine priviatnim, : to Srl tities zo om tow mato wat sia dj sam cn rape (i deeb), jr so Lanovt sre seperti preme fut dase Taine vspeino abcde rad, Inletaice lektsion Sauk Ie eRe fivo ne ea da eda poli i mura) 62 5 vad Koji se odlikuje lepim incelektualnim sposobnostima i koji ay ‘ala w ebrazlaganj i dokazivanja svojih stavova ~ koji postepeno i dosledno razvija svoju misao i potkrepljuje je podacima i logignim ar- jamentima, premda podaci ne moraju biti tatni ni argumenti isin ~ Jina vie izgleda da bude prihvagen kao voda, "Govorio je kao da je wroee atin i dese toga zadug, njemveryju oni Koj ge isu é Cn su ga razumeli” 2 re ao ie ubedva (ovat pts vod) oxi doam doveks nepokolebljivih nagela i Evite logike; potrebno je da_ ga masa doin kao Sovek jake vole, u prvom red a doveka od ake (action hero"), Osobe spremne da svoje reéi pretvore u dela - 2 oFtite ca su te reti vrei ostvarena bez bai dal te osobeu nekom drugory pogiedu dostojne paznje ~ imaju vige uticaja na mase. "Vide Hjudi: Eo ie sebe visokoeijeni, Ima vjeruu se, zapovjeda = glavno je da zapoviedas con ima dakle pravo i treba ga sluSati..” "Dal Ja sam od sma of te bolesti pomahnitao, Ona gor i plamti, ona me Kida trazdire iznutra ao telesni ol; hoéu svojom vojom de zagrebem jedan zn u we i epohu kao lav svojom KandZom: ovako!” = lag Je Masons Nitkovi velikog uticaja umeja se veoma takavo predsaviti kao [ud koje se mote imatipoverena, ae samo svakodnevnim pelikama, nek 1 tephame oee fn oe naj mis eye a oni na koje Ile de ui = prslst,raccnanos eligi, deslogiu, zanimanle isl. a delom na neodloénostpoteba pojedinaca grupa. Obe ove okelnost dine da Ijudi veruju u vote vi8e nego w sabe. T tako ih ovi vode naw IaZi sve dok ne iscrpe svoju dosetljivost ii njihove zablude. a Nije nam poanat ubedivaékojt nije abedavao da 6 do kraa ispuni oéekivanja onih Koji ga buduslepo sled. Logika je sasvm jednostayas: Vi zit da zadovolite vais potrbu x ja Gu vam pokacat kako Gee zadovoljti potebu x; sledite mene i vasa pousba biée zadovojena” "Ja sam alfa i omega, potetak i svrSetak. Ja éu Zednome dati iz i Bis Mert en oda Fee, a. 0, Ako ma gals ti ol canes aera ponatanjen sat acl, ugh poledbaea Bore cegioel dove esau pu oh ple ko gromogiin pad arab Sei dese as ako lieu no dage da ake poveraju “ray put bak se rgro, Din Maen hatin, Zag 1963s 2, "Kako Se 0 ee pigs mogu bi ud koji zbog svoje ogranZenosti neograiteno uke poet se oa anon Saag voy sod za vo Ana, Pree ee ton, Persuasion, Wadswort Poblishing Company, Bem California, 1973, p. 83. 6vode Zive za badava".%* "Ja sam hljeb koji side s neba” Nema toga ubedivaéa (vode) koji bi sebe upitao: imam i ja bodansko it Hjudsko pravo da namesem svoju volju drugim judima i da ja odluéujem o njihiovoj sudbini?! Veoma je vaéno da ubedivat u liky vode prikate sebe kao Coveka Koji je spreman da na sebe prei Zit odgovornest u neko teikom trenut- ku. Preuzimajuéi odgovornost na sebe, of sve drige oslobada adgovor- “nosti, ali pod uslovom da, oni ine ong Sto on Zeli,2 tj. da se odreknu svoje sloBode. Usnapetim socijalno-psiholoskim situacijama ijudi ose¢aju potrebu 22 vodom i skloni su da odgovornost prenesu na vodu. Oni sebe oslobadaju one te8ke muke koja prati svako donoSenje znaéajnih odluka naiin prenose odgovornost za posledice na nek Poireba_2: ‘pdgovornosti Mii ne slutimo (ako nismo glumci) kotiko se ubedivaé sluZi ne samo retima nego i dragim anacima ~ iagled, pokret, grimasa, gest i sl. ~ Koji njegove poruku gine uverlfivijom nego Sto je Eine same redi, narotito u emocionalno obojenim situacijama. O€i govore zajedno s jezikom, ruke objasnjavaja, telo prita ("body language”). "Mozda od reBenoga ne bi mnogo ostalo kad bi se, od toga oduzeli pogled, glas i izvaz lia, jer oni svemu tome pripadaju, a kod njega je stvarno povezano s Tignim u jednom vige nego obicnom stepenu | samim sim ~ usudujeus se Ua Kazem: us- Wijeno do sti svoje istinitosti, tako da aajzad, bez primese i potpore lignog, to stvarno vise i nije istinito” * Zar je jezik re8i jedini jezik mili? = pitad se i mladi Marks. Jo$ manje slutime da ove negujne poruke ne sluze samo 7a emocional- no olakSavanje komunikacije, veé i za odranje i jadanje postojeceg poret- ka stvari, jer su i ti silni znaci obojeni ana¥enjima statusa i mosi, Pored veSto organizovanib reti, koje plene fjudski duh, "magnetiéni vode" (stvami ili potencijaini) osvajaju ljudska stea_putem veto planirane iskrenosti i spontanosti. Sto masa povoljnije ocenjuife’ ubedivaca (manipulatora} $ obzirom na neverbaine poruke, 10 ce njegova verbalna poruka mati vige usicaja na masi. T Sto korenitiju promenu_mnenja (nase) ubedivaé zabteva, to ce najverovatnije. izazvati to jati efekat Sto izvan sebe. 3” Oiivivenie Jovanovo, lave 2, stay 6;"Zaisa, zlsta vam kadem: ko moja sijet siufa i yjeroe onome Kofi je mene poslo, ima vot veal, {me Gazi na sud, nego je preSeo iz smitiw Bvot” avandelje po Javant, gl. 5, av 24. xe Sevandeljepo Tovanu, 6 sav 41. 2 A svahi koi sluta ove moje wei a ne iaveuje ih, on é biti kao Covjek Id oii sevidd acu svoj ne pj” (levandalje po Mateu, gl 7, sav 26.) 3H Man, bata Vaimara, Novo Pokolenj, Beograd 1953, st, $6. "Ne go se avjeraa vanjnoit” ~ uverava nas Nite feritetom _(vodom)_izraz_ie_pouebe_za_izbegavanjem su bile snainije tjegove tihe poruke. Kori8éenje neverbalnih stedstave jovde upozorava da njemu nije stalo do toga da masi nesto objasnjava vee da je ubeduje i vodi. "Sa iracionalnim autoritetom racionalni pos taje zastareo". ‘Veé sam istakao da voda mora biti "prvi medu jednakima” i da sa masom deli neke zajednitke osobine: On ne izlazi iz nauénih instituta iii umetnigkih udrugenja; on se ne traZi paZljivo i dugo; on se nalazi medu onima koji su mu sligné i Koji od njega prave vodu, jer im je potteban; on ne pada odozgo, njega masa uzdize iznad sebe de jo} Tazapne novo nebo. Zato je i moguée da se masa poistoveduje sa yodom, Masa se ne poistovecuje sa vodom na éisto racionalan natin, fj. tako Ho Di ma osnovu racionalnih merita usvojila njegove ideje; thasa s€ poistoveéuje sa vodom i nesvesro, unoseéi ga, tako reci, tf sebe 2" "Psiholosku masa je skupina pojedinaca koji su istu osqbu uveli 1 svoje Nad-ja i Koji su se na osnovu ovog zajedniékog u njihovom Ja medusobno identifikovali. Ova formula vazi, aaravno, samo za mase koje imaja vodu”.”? “Usiteljezahtude” obiéno su i snage’” Koji "svojim paklenim viz besedaici sa plamenom sugestivne most na juris duhoyve osvajaiw''. Ta Te njinovin usta T ne Talaze revi, veé sukljaju plameni bitevi; neka liga sila podaruje njihovim regia vatru i pokret od Kojih vézduh’ tener i use drhte: tim retima se mora verovati, o njima se ne mode misliti?> ‘Citav sam se pretvorio w usta i Zubor potoka 12 visokin fiticd: hocu da se moj govor surva u doline”.* Dolazi vreme duhovnih diktatora koji ne izdaju zapovesti veé nude savete, Hoge li ovi duhovai zavodnici posiati revoliciju u mirovinu? ~ pitaju se svi Kojima je stalo do toga da zlobodu ne zameni konirola Sve dok poslednja dvojica Zive u klasno organicovanom drugivu, jedan vodlti a drupi ée ga stediti, pri Cems ée jo8 ovaj prvi ubedivatt onog dda je t0 za njegovo dobro. Klasno organizovano drustvo duboko fe urezalo svoju siruktura w svest { podsvest svojih élanova, tako da se TE From, Zeravo diaitvo, ste 137-8 © Dovome Site RF. Miler, Stsda i pastiri. Vad { buntovniei. Ko i kako narods vyodi i zavou! i za tim lagi Zovetanstvo, Narodno delo, Beograd 934, dela JP pholoski je dobro poznata Binjenica da se pojedinac ode nes¥jesna"pois- toviedivati ¢nekom drugom osobom it predmetom. (C. G. Jung. Covjek inlenoy sirsbol “jst, 24); S. Proj, Nova Predavanja, Metica srpska, Novi Sad 1969, §. Frojd, Nowa predavania, sr. 157; "Vi of niste potradili sebe; tada ste eat (F Nezsche, Tako je govario Zaratsira, Mladost, Zagreb 1975, st. 70. 1) stgvanatl 2 to je 28 njega: dakazari, Zeludeti~ to je za njegn: uvjerit. A kev smatra napoli od sviju razioga” (P, Niewsche, op. et, st. 46). St 'R, Nietésche, op. cit. st. 76 4 i : amote slododno reéi; da je drustvena nejednakost u izvesnom smista potis- aula prirodiu potrebu Eoveka za jednako%u.** U takvom tipu druftvene organic pe narod pourri nego vist oduct e§ nism &uo za stado koje nije i8lo za svojim pastirem I dok poslednji pastir Ziv, mozemo da ofekujemo njegov odlugan glas: : Preutimam na se Giiéenje vaxeg razuma" Covjekovo osjecanje vias vrilednost.sloboc, rehab u grudima ovib judi tek proba, Samo vo sear, oj es Grima esl ti pes, Samo ov ota hoes Gm ele seo ktansvom sub w nbs cnilu, mo?e iz drusiva opetstvorit zajednicu i show nash civ, (Mars Bagel, on redbeh se 33) nn al ONES svojim pastirima na éelv, ik nal sone el, move ijk nlc samo jedom we de, na dan njenog pogreba” (Marks-Bny ) sDouta 8a pe oe” eo a 7 Yn ge, Coelho ese paneer vesporged COE a ele, Rad, Beograd 1959 308. "Pousje ea bi Seeman oe Ig ono roa neh mot | aa ec, str. 115)."U svim hijerachi i fresno femobls eh TS. 86 115. iferachijsi strukiuriranim dustvima poslusnos 66 "Ret je nake jedino orugje” ‘Anatol Frans Ko reti posmatra iskljudivo kao sredstvo 2a razuunno sporazumevanje, medu Ijudima, taj sebi ukida moguénost da ih razume u funkeiji drugih i drugaéijih potreba, koje nisu manje znavajne za ljudski Zivot od potrebe za komunikacijom misli i smisla, "Ljudima su potrebne rijeti t ivan smisla”3* Uloge reti Prva uloga reti sastoji se u imenovanju pojava koje se, tek kada dobiju ime, izdvajaju iz bezimenog i tajanstvenog sveta, i za nas postoje uw obliku Koji je podoban za komunikaciju.” Ne treba se Guditi Sto judi u prvom edu imenuju pojave koje su od Zivotne vaénosti za njih i Sto w njihovom resnikn te pojave zauzimaju najvise mesta. Narodi koji Zive od fova imaju neabiéno dug spisak re%i i istantan smisao za razlikovanje Zivotinja, dok oni koji su Zivetno vezani za obradivanje zemlje imaju razvijems sposob- nost 2apazanja i imenovanja najraznovesnijih biljoka i njihova semena. Narodi za koje je srodstvo izvor Viasti imaju obiman reénik 2a srodnitke termine? dok, na primer Eskimi, Kojima je sneg i prostiraé i pokriva’, imaju 8 rei 2a sneg, premda nemaju opSti pojam snega. Beduini imaju 20 regi za kamilu, a Tomas navodi dau arapskom jeziku postoji oko 6 HUB Sklovski, Uskronuce ret, Sevamost, Zagreb 1969. sts. 27 1 eovek je prinaden da sver, popu Adama, d neko ime, kako bi to za njew® postojato. (ker! Matis, Biotratia i jaynoxt, Vuk Karadzic, Beograd, 1968, sr. 54 M2” gmiropologija danas, Vuk Karedii, Beograd 1972, st, 494; Klod Levi-Stos, Dintja misao, Nelit, Beograd 1966. 67 vite(000 imena povezenih na neki nagin sa "kamilom”* U retima se odrazava i izrazava polozaj Soveka u prirodnom i druftvenom svetu i pogled na svet vezan za taj polozai. ‘Druga uloga re&i jeste w prilagodavanju Ijudskih biéa na neke izuzetne izazove njihove prirodne i druStvene stedine. Ne prilagodava se samo telo, veé i dub, Svaki znagajan dogadaj Koji se tiée Zivota i smn, zahteva da mu se prilagodimo, i reti su tu da nas ripreme ne samo kako da Zivimo nego i kako da uriremo. "Umirila bi me muzika poznatih reéenica | Kojima vjerujem, 0 Kojima Cak ne mislim, aosim ih u sebi kao krvotok Nismo ga svjesni, a sve nam je, omoguéava da tivimo i difemo, dr8i nas, uspravne, daje svoj smisao svemu. Uvijek me je Eudno uljuljkivala ta povorka lijepih rijeéi o stvarima koje znam. U tom poznatom krugu kojim | Se krecem, osjeCam se sigurnim, bez busija Kojima prijete Hjudi i svijet” 2} ‘Vidimio da uloga reti nije vezana samo za njihovo-znaéenje (na Sta se re6i adnose) veé i za njihova moé:* tj, Sta one Zine, Sada se, dakle vee posmatra sa stanovista njene moci da izazove osecanja, verovanja, misli i dela, a ne sa stanovisia njenog znagenja u regenici, Znagenje tei menja se i u zavisnosti od socijalno-psinoloskog konteksta. Covek moze da izmeni svet drugoga Goveka na taj nagin Sto u njegov svet uvede reti koje ée ga iz temelja promeniti i orijentisati prema vrednostima o kojima nije pre toga vodio ratuna ili ih nije imao u svom regniku, Rijedi su unuje-kojim se svet menja. "ZnaS Ii Sta sam mislio dok si govorio? Kako neki Ijudi mogu da kazu sve Sto hoée, i moZeS da primi8 ili ne primis, ostajeS miran, A neki u jednu rijet unesu sebe, i odjedaom-se sve zazari, niko ne ostaje miran, Osjetimo da se nesto vaino deSava. To vite nije razgovor" # ~ Pomocu reéi mi se orijentifemo w svetu koji je prepun raznih pojava Refi nam ne dozvoljavaju da lutamo, jer nas uvek podseéaju na pojave koje nam neSo mogu uéiniti ili Kojima mi mozemo nefto uéiniti™ U “O ovome: D, Kreg, R. 5. Kraétild, LL. Balaki. Pojedinac « drug, Uczbentk socjalnepoutgye,Buourad 1972 ne. 27-312; Ranks Baga Jeg Tage Nolit, Beograd 1972, sic, 189. ee pt 2 Ne Seis Dov sa i amr, Sepska knjitewna s, Beograd 1960, st "Za primitivn svijest urodenika, kao-tza diet, jee a i , kao za diet, jet posjeduje mos, snagy, i sit tata de se neta ponigne™ (Oto expesen, Cavjedontne, naved pojdiae ingvistitkog stanovidta, Zavod za izdavanje udZbenike, Sarajevo 1970, str. 17. "Reti prvobitno bile madije, ref je i danas zadsZala mnogo od svoje stre madijske modi Retima jedan Eovek mote drugoga usrecit ii oteratl u otsjarfe, rims predaje uZiel Sse zane feiimy refi zoos! gover shieae i orefienfbowe sore od luke. Reti izazivaju sfekte 1 one su opste sredstvo da Wudi atigu jedan na dru Feojd, Uved psihoanaliz, st. 13). 7 luorlieesidts, 4 °M, Selimou, Deri fart, 88. O evome: Fung IucLan, lstorjakineske fosofj, Noli, Beograd 1971 vom stuéaju rei nam ne sluze samo zato da bismo njima krstili pojave, veé nas upuéyjue u Kome pravcu moZemo da delamo, treba da delamo ili mora da delamo. Revi nas same vuku tamo kuda mozemo, trebamo ili moramo, Cim Eujemo jednu re’, recimo zmija, pored svin dimenzija naéenja koja sadrii ta reé, izdvaja se ona dimenzija koja nas upuéuje kako da se prema zmiji ponaSamo (da je obidemo, ubijemo itd.) ‘Pomoéu regi moze se viadati masama, a da one. to. ne, znaiu, i, 2bog tog Kontrola jezika ima pryorazredan_znazaj za, one koji deze vlast, “Zar | ne razumije8? U tijet rodoljublje strpali su pomije svojih fraza, svoju Jed za moéi, svoju licemernu romantiku, svoju glupost i svoju trgovacku Takomost... i prikazali nam to tada kao blistav ideal... A mi smo vjerovali da je to budnica 2a jedan novi, Snaini, veliki Zivot. Zar ne shvaéaS? Vodili | smo rat protiy nas samih, a da fo nismo ni enali, 1 svaki hitac koji je pagodio, pogodio je jednoga od nas. SluSaj i dobro upamti: omladina cijelog svijeta je ustala iu svako) je zemlji mislila da se bori za slobodu. Tu svskoj je zemiji bila prevarena i zloupotrebljena, w svakoj se zemifi borila za interese umjesto za ideale, u svakoj je zemiji bila poubijana i zajamno se istrijebila. Zar ne shvaéa8? Postoji samo jedna borba, borba) protiv ladi, polovignosti, kompromisa, protiv staroga. Dopustili smo da has zavedu njikove fraze i umjesto da se borimo protiv njih, borili smo, se 74 njih, Mislili smo da se vodi borba za buduénost. NaSa je buduénost/ mrtva jer je mova mladost koja ju je nosila, Mi smo samo preostali os-| tact... ..Ali ono drugo Fivi, ono sito i zadovoljno; ivi sitije i. zadovoljnije} nego ikada. Jer su nezadovoljnici, buntovnici, bureyjesnici za to poginuli, Razmisii.. Jedno je pokoljenje uniSteno. Jedno je pokoljenje pune nade, vjere, volje, snage i moti hipnotizirano tako da je samo sebe poubijalo, mada je w cijelom svijetu imalo iste ciljeve'” #6 A Ref spaia i re€ razdvaja. U odsustvu drugih sredstava kohezije, ree povezuje pojedince w znjednicu tako da oni posiaju braga po Hiristu ili Marisu, "Zauzimaiuci ovakav stav, mi naglafavamo onu funkeij jezike koja povezwe i ujedinjuje sve Elanove jedne zajednice, 1. naglasavamo njegovu nacionalnu pricedu na ragun individualne”.“7 Ali reé mode da bude i siguran pokazatelj udaljavanja (distance) medu draitvenim ‘grupama, Reé upozorava na zatvorenost drustvenih grupa, aacionalau, Klasnu ili slojnu: diferencijaciju i odsustvo. stvame. komunikacije. medu, ajima. Razlike u anaéenju reti poveéavaju se proporcionalno nacionalnim + socijalnim razlikama, tako da ia znafajnih raziika u jeziku velikih GauStvenih grupa mo%emo sa prilignim stepenom sigurnosti zakljuéiti o socijalno-psiholoSkom udaljavanju medu njima, Prema tome, reéi imaju SEM Remarque, Povrarak. O. Keovani, Rijeka 1966, sts. 178, 7 Onto Jespersen, op it. str. 80. 9integrativra ulogu (povezuju pojedince u grupe), ali i dezintegratime logu (udaljavaju pojedince jedne grape od pojedinaca Koji pripadsju dragim grupama) _ Reéi nas orkrivaiu. Prva izgovorena ret ili retenica odmah daje mogucnost da se sazna ko smo, sta smo i emu te#imo. Kad, recimo, jedan junak iz; Balzakovih dela izjavi: "Uostalom, ja sam se povukao u pozadinu i ov «sam iskopao sebi rupu, kao kakva fugasa”, nije teSko identiikovati pojedin. ca koji je veoma sliéan svorne zanimanju. lz jezika kojim govori mi smo! Kadri da saznamo kojoj grupi pripada ili koji posao u svom Zivot cbavlja, Nisam sluéajno posegao za jezikom knjizevnih likova, "Ona (knjidevnost) uzima na sebe da pre svake druge poruke prufi nepostedan prikuz polozaja Jjudi zazidanih u jezik svoje Klase, postojbine, svog staleZa, nasleda ili svoje istorije”.? Grupe vezuju Ijude za izvesne tipove izrazavanja i kad osetimo da se’ Clanovi grupe izraZavaju na istovetan ili sliéan nafin, mi smatramo da se oni snaino identifiuju sa grapom. Ako osetimo da pripadnici razlizitit grupa govore istovetnim retnikom, mi smatramo da se jezik grupa wed= naéava i da verovatno dolazi do krize identitera Tako reé nemilostdno otkriva onoga Ko je izgovara, recima se moze uspeino i prikrivati, Reti otkrivaj sve dok se stvarni motivi nash pos~ tupaka poklapaju sa jezicki iaraienim namerama. Ali onoga trena kad etvarne motive nabih radaji iarazavamo retima koje opisuju i izrazavajn te motive na zaobilazan j iskrivljen nadin, re&i prikrivaju. Lepim i u med umogenim regima éesto se prikrivaju ruzni i rdavi motivi. " Sloboda je velika re, ali pod zastavom slobode industrije vodili'su se najrazboinigkiji ratovi, pod zastavom slobode rada — pijaékali su trudbenike. Ista takva unutragnja laZ krije se u danainjoj upotrebi redi: "sloboda kritike”. Uzajamna razmena rei koje nose poscbna znagenja podrazumeva. da se Ijudi racumeju, ali ne i da se slau oko nekog pitanja kojega izrazavaju retima, U oba slutaja, medutim, ret sluZi kao sredstvo sporazunevanya. sve dok se w razgovoru poklapaja kragovi znatenja sedi, obe strane se iavrsno sporazumevaju, ali Zim se znagenja resi pomeraju od znavenja koja su uobitajena, dolazi do tesko¢a ili Eak do prekida komunikacij. "Onaj Koji govori probija se u tudi vidokrug siuSacca, gradi svoje is- kazivanje na twdoj teritoriji" Iz dosadaSnjeg izlaganja vidimo kako je reé sludila kao sredstvo 2a ostvarenje raznih svrha i kako je bila vezana za socijaino-psiholo’ke ok- Seliac, se. 446, RBar, Knjifernost, mitologia, semioiogija, Nolit, Beograd 1971. st. 79. V. 1 Lenjn, Izabrana dela, com 3, Kultura, Beograd 1960, st. 229-30, Mihail Bahtin, "Re u poezii {re u proz!, Tredi program, Jesen 1972, st sae 5 upozri na mowuénos ei eles ca em: igra u earsivu slobode, T ode, dodufe, slobos Tusa i stupa u yeaa sa drugim reéima pomasu kojlh pravi jedan novi ont ret al ita manjestaran od stvarnog sveta~ svt knjiay- Site forma nadviadava sada, "Ta ne razgovara seni Kone Kone, rose camo zato da bi neko nekoga o neveme uvjeri il razuvjerio! Raz- wi maze da bude ugodan, pa i cisto dust posreban, i bec 108 — puko i Cow re ale ke raspololenia, smjeniivanje usoda, w Eijem sarmom sted i rogecane ue lov amisao i nfitova sora, Ka So nt tedas, Sueur voeposstavtjanje tema u neko} simfoniji ne biva zato da ft ma Kesh Sigs ‘o negemu uyjerio, neko nekome neSto dokazao”.** vire. Na kraju emo samy Covek umire a ret divi pismen ovek nafega doba ne ume da Sita redi jr kad bi se akan sa brake odvojio od Tade we 2a stvarima i sa starima, i cbratio PRINS ito svakodnevno tee sa njes wa jednu red od one bajice 128i So oa oe ein bi oj ret Gitavo bogatstvo Zivota i duha @ Kome niesoy vsti duh aij ni sluo, | morao bi da prams: ka Je ro time em bez rit : ostajm Or? frau gliny, drastvo urezalo svoju strkturtreigia SOE song Blobija svoje sun. ideolouja sve} interes, politika svoju mes vost vole iatine, umetnast svoje ukuse, mit svoja oSekivana, 1 maa Shing adr razum svoje kaso, gsiroda woje bakes ak e oe ‘Ret je naseljena i prenasejena razlititim slojevima znatn ies biga: svesne, predsvesne, {iba zato ree mote da dire u sve slojeve nas; nesvesne.!* ; Rez je pretovarema, i Zovek treba da se divi Koliko je u tom. Reser stvorenju slozeno boja, mirisa, okusa, ukusa, oseéanjs, veroranj, is Sbiika, pokreta, prostora, vremena. . . ~ svega Sto se uselto AN Te njenom dugom putovanja do nas. Da judi dive a svojim retima, saleba, SKZ, Beograd 1967, st. 218: "Neath eee en ca ia par iat 785 ss Fas agen Sor SaaS ee Son syste eg ey ton 1a 3. en, Cha isms, otal Simba EE pats rv av, vv he teas oseéanja. i eletity tendencija koje izazive un nama desetine asoeiaeia, n bliin ssc st. jay nus ili an a itll.prazna reé. Covek umire a reé Zivi i prita nam o njemu. “Jer So se mene tide, reé me vise obaveStava o nekome nego delo, i verujem da bih manje izgubio kad bih izgubio vid, nego kad bih izgubio stub. Reé je kao munja u pomréini: ona osvetljava trag koji nas vodi do prirodne i druSivene stvarosti kojom je natopljena. U njoj jedino Zivi ‘ono Sio je veé mrtvo. "Duh je ono Sto odivljava; tijelo ne moze nista, Rijedi koje vam ja rekoh duh su i Zivot su" Ostaje tajna kako su se odnosi Soveka prema prirodi i njegovi drustveni odnosi mogli da presele w teti i reenice i kako u odsustvu tih stvarnih odnosa mi poimamo njihovu strukturu pomogu strukture reti i reéenica. Jer kakye veze ima, npr. jedan nautni zakon, izraZen u obliku jedne refenice, sa odnosima izmedu stvari? I kako od.ovoga zakona, Koji je sav od reéi i njihovih odnosa, mozemo dospeti do odnosa izmedu samih stvari? Kako iz opisa jedne katedrale ioZemo taéno saznati o kojoj se Katedrali stvarno radi? Kako iz najobitnije metafore: “video je sve zvezde" moZemo zakljutiti da je neko stvarno jako udaren? Kao da nad svakim stvarnim odnosom lebdi njegov duhovni dvojnik koji ga taéno opisuje @ nije mu sliéan Tako odnos izmedu strukture regi (ili regenice) i strukture same stvarnosti ostaje u tami, ono Sto je nedvosmisleno jeste da je u reéima na nek: nagin Savana struktura stvarnosti i da se redima mote uicati na 24 stvarnost, Jer da su re&i potpuno nezavisne od stvamosti, ne bi mogle da deluju na nju. Osobine poruke 1. Svakodnevno iskustvo potvrduje da nije svejecno ko saopstava nek poruku (vest. ideju, informaciju) - bog. papa, komitet, voda, ratni hero), ugledan pisac, vrsan sportista, filmska ili TV zvezda, poznat novinar, komentator ili obian gradanin — i da poruke dobija ne se vel edljivosti ako ue neki modem i autoritativan izvor. Covek veruje u ono Sto Zuje ili u ono Sto progita u novinama bez obzira na to da li razume ili ne rozume;*” novine su ca njega autorite, 8 Andee Zid, Kévati latiog noied, Prosvela, Beograd 1961, str.435; Vetine nas 4 iagublla vid, jer svet giedamo tudim otima, a malo nas je kali jo$ imazno sluha, jer igumire dobar obiéaj da stvarno slugamo Sto nam bildaji govere 8 Jevandelie po Jovanu, gh "Nebo i zemlja prosi é, ali sijeBi moje proc Vevandele po Markit, al. 13, sav nVetina veruje u boga i uzime kzo Ginfenicu da bog postoji. Oni koji ne veruj prihvataju kao Ginjenicu da bog ne postoji. U oba slufaja w se verovanje pritvara bez ‘ezmitllanja, Ni verovanje ni noverovanje ae dovode do besenih nos, nih ueke znatnije zabcinutosti". (E, From, Zdravo drafwva, Rad, Beograd 1963, sir. 178; Viadeta Jeroté, Peihoanalisa ¢ kulwra, BIGZ, Beograd 1974, st. 47. a autoritetu se mora verovati. Nezavisno od svih drugih uslova, dutoritativan izvor poruke dovoljan je usloy da poruka izazove ove ili Gne promene w oseéanjima, verovanjima, stavovima i ponaSanju Ijudi, wpeh poruke ne zavisi vide od vrednosti poruke vec od auoriteta.angga ko poruku odasilje u masu. © Hagel porURe WE ZAVAsi od (saznajne, moraine, umetnitke itd.) vred- nosti poruke moze se dokezati i+ obrmutim postapkom. Ako, recimo, © utoritativan izvor poruke sistematski meSa istina i laz ili obmanjuje jav- ost Sistim ladima, moguée je da mu ta ista jaynost u pogodnom trenutha Shrene leda i potra¥i drugoga majstora u obradivanju javnog mnenja, koga th tom trenutiku ne smatta varalicom, DeSava se da ovako raspoloZena Javnost smatra laSima ak i istixe Koje dolaze iz. nepouzdanog izvor, jer vie se ne sunnja u vrednost ove ili one poruke, vee u pouzdanost sunog ffvora, ij, 1 autorites, Poraka se- vrednuje Keo © Sto dolazi iz ‘nepourdanog izvora a ne zbog toga Sto bi ona stvamo bila laznal >) Tomedu dve poruke istog sadréaja, tj jednake saanajne vrednosti, snaZniji uticaj izvrSiée poruka sastavljena od rei nabijenih emocinalnim gnagenjima ("catch words") Dok ljudi sluSaju ili Zitaju govor vebtog Gemagoga, imaju osecanje da se svaka reé w njih zaseca kao nod u sree ida ih te rei uzdiau na visine’ koje prkose svakodnevnoj naviei i opStoj ravnodusnosti. To je onaj oganj Kojim bog obdari jezik”, onaj emocionalni tert Sto ga neko refi sa sobom’ vin, cna nabijenost vatrom i smistom, Sto se odmah oseti Kad Ijudi napuste suvi, zatvoreni i tebni¢ki jezik nauke, filozofije, dnevne, publicistike. "Gradani! Juge ste videli zverstva samodrZavne viade! Videli ste krv koja je potekla ulicamal Videli ste stotine ubijenih boraca za radnitku stvat, videli ste smrt, Guli ste jauke ranjenih Zena i nejake dece! Krv i mozak radnika poprskali mrupe, puiske i ku generali i dvorska 2gadija. — Oni-su ubice! Smrt njimal Na onegje, drugovi . su kaldrimu kojie su gradile njihove ruke, Ko je uperio ume w rade 2 grudi? = car, veliki knezovi, ministri, TF nay, gone nh ta ha et ad one ko Ese fersenn Dam sien hatha Zac 1963s : aos i ne ix pun nea. Toko 3 joi vi meg cai wns opened ig atts vere vor ates, | zap se od pala Care aoe eae mobs pint ze temien cl, pro jee storasnog, feria nl od i aoc, afm Kune ade, et su svren po obleu Boje tafe Jazoieay 8, ta 31) Pe atti Tcabrane del, tom ,s.370 (podvukoo B. 8.) Ta jet: cv rovcida,.ona Jot ue tit sel ae dru ede oma es a iia Dogo” 8 Turgener, Dims 22). 2B ‘cia i, na primer. slava, « viii.Za reek: "jauei”, "kev", "grudi”, "sme", itd. (u religiji simboli svetla i mraka) prigvrSéena su sna%na emocionaina znaéenja, Sto znati da je racionalno znagenje dobilo sporednu ulogu. Uloga osvajadkih re8i nije u prvom redu u tome da neito objasne, nego da uzbude i pokrenu na delo s! "Prvo, redi. Potrebne su nam rei . . . redi koje 6e da zagolicajw ljude. Reti koje 6 da ih prenu, Reti koje Ge ih navesti da razmiljaju 0 promeni Re&i od kojih ée postati nezadovoljni onim Sto su i koje ce im pruziti radu da é postati neSto vike. Re&i koje Ce im pomosi da se ponase Sto tako misle, a ne da se stide, Reti koje ée wraditi sve 10..8 3. Poruka é¢ izuSitito snatniji_wicaj Sio je jezik poruke_bolie prilagoden jeziku eruve Kojo} je pomka namenjena.® Veoma éesto iste reéiu razliitim drusivenim grupama dobijaju razlicita znagenja — u zavis- nosti od grupnih iskustava ~ Sto zai da znagenja regi ne zavise samo od struksure revenice nego i od strukture druitva, Razlike u znatenju reti, povetavaju se proporcionalno razvitku podele rada i specijalizacije funkcija, fj. proporeionaino udaljavanju - dru&tvenom, kultumom i psiholoskom - medu drustvenim grupama. Oseéanja, mnenja, verovanja, misli, stavovi itd. grupe organizovani su na odreden na8in, i ba taj nain organizacije tih elemenata u celina ("pogled na svet") nazivamo struktura. Reti (simboli) poruke moraju biti izabrane i organizovane u reSenice (kao duhovne strakture) na takav nagin da se Sto vise priblizavaju stwamoj strukturt | da je jaradavaju u celini. Drugim regima poruka mora da sadrdi taéno one dimenzije koje postoje i u stvarnom Zivot grupe. Tako na primer, ako se poruka upuéuje grupi &iji su Ulanovi veoma obrazovani i smatraju se intelektuainom elitom drustva, ona mora biti struicturirana tako da saznajna dimenzija poruke ima istaknutiju alogu, u odnosu na druge dimenzije i da cela poruka bude izrazena retima (simbolima) osobenim 2a ta grupu. Ako se poruka upucuje grupi &ji su Slanovi celoga svoga Bivota bili po strani od mesta gde se razvija duhovai Zivot i koji nemaju iskustva u duhovnim stvarima, poruka se mora strukturirati tako da emocionaina dimenzija poruke dominira u odnosu na druge dimenzije i da poruka bude izradena redima (simbolima) koje raspaljuja strasti,“ 0 iractonalino reakeij ‘knjiai B. Frome Zdrave druitvo. GF PoliC. M. Kombiut, Reklamokratifa, "Jugoslavije", Beograd 1967, sr 40: kolo ete oneposredrom saopiavanju poruks onda I droga sedsta vi na efikasnost poruke: glas, ingled itd, fi marti ~D.§) in koje ej puse, Nekeretence dace vam utsk Figosonog cans ekg lopora kal se napa sik, Min se sar ope da be deta vit rohnfkim imenicama, Metsfrs je ta ponckad tako beoosaa dh osccue do bie U okovime" (V, Igo, Jadnici, Il, Rad, Boograd 1960, str, 350-1), ; i a racionalne re&i ("socjalizam” i "masksizam") vidi w 74 Jue ajbrojniju grupu Koil ide pottebe.® Ako se poruka upuéuje om naj ‘iveme sede Mas Koja je spotobna da ocentsnengin vednos ae | delina da tadovol}i svoje porrebe, poruka se mora struke pore ako a se saznajna i emocionalna dimenija poruke uzsjamno ormaaja a da cela poruka bude izedena Kako w racionelnim i2ko i Pefoiouanim simbolina. U prvom sifu edna pork mode da pose fenitvn’ sistem, x dragora emocionalnu stuktart, au tegem racionalmy Fomocionana dimenaiy stave pojedinca i ropes De bi se ref-uselila.n glavu i srce, ona mora da nosi u sebi logos s Za logos i patos moraju se pronaci "krilate reéi” koje €@ dirati u eee gjere bide misll, verovanja, rmenja, oseéanj 7 Jako Sojanja.xedi_ne_ imah, reti_ne propadaju ni ida "kad Eitavi deceniii dele setvu od Zetve"” “Da It eee Gata akyo} situagj, to ne zavisi_od_volje ove ili one Klase, a revolucionarni rad u.mastina aihad ne propada bee wage’ “Sama izloZenost regima (simbolima) kao da ne hehe ee pos inc z ih i da ée th usvojiti kao reti vodilje i grape obraéati paZnju na njih i da ée ’ «arp sevmi 2¥ot, All poten je saekati one mune trenurke drustvene fpize, kad ljudi gube cazum i trade izlaz, pa ispalitt par onih ist rei (parola), za koje smo verovali da su zauvek neal sent poeinace : aiudna i da w rom Casi i ako se uveriti da setva nije bila uz i ta drugi natin (podsvesno) pamte i 80 nije izgubjeno u nepovrs, et Se vraca i izbija na povrSina svesnog raspoznavanja w posebnim psiho~ Socijalnim okolnostima, "Dugo bunari moraju Tekati dok ne saanaju i : Aa uate u njihovu dubinu” — pronicljivo veli ; Fie a drastona Keiza moze da ima tliko znaGenja koliko pojeianea i gpa w njoj suds, ali kolektono inratavane dh zaaenja moo ili par reéi, w obliku acke parole, Je jedinsiveno. Jedna jedina ree, ii par reéi, w obliku a taza beabro| raaltish poteba i nezadovolstava. U parol za sobodu, brago!", jedni vide priliku za oslobadanje od dr2avnog jarma, drust brasnog jarma, wei od dugova, Eetvrti od cbaveza, peti od dosade «+ ir an im a do aon ee nigh gat yar afte epi oe & onoge Ho mi se dogodilo: bio Sam 0 potisnuo all sad se odjednom uadiglo, Ko MO sh 1, stav 6) 15ceeeesroijek "Parole su formulisale ono ito govore Einjenice” Parole se tada javliaju kao dopuna atmosfere pune elektriciteta, Ta parola nije tada nite “izmi8ljala”, ona je samo taéno i precizno formulisala polet koji je iSa0 sve napred i napred.”?! Treba, dakle, tafno oceniti kada Ge se parola sresti sa kolektivnim nagonima i upraviti ove u smeru koji odgovara onome ko th izbacuje w masu. "Mi se ne motemo zadovoljti time da se nage taktitke parole gegaju xa dogadajima, prilagodavajuci im se onda kad su se oni veé zbili".? Uspeh poruke zavisi od vrste i redosleda argumenata koje sad ‘Ako je masa u Koju se upuéuje poruka naklonjena manipulatora, za njega je bolje da iznese samo argumente (podatke, dokaze) koji potvrduju njegovo glediSie. 7 ‘Ako u masi postoje i oni koji se ne slazu sa gledistem manipalatora, za njega je bolje da iznese argumente za i protiv kako bi na taj nagin a) ostavio utisak objektivnog analitifara a ne jecnosicanog propagandiste, b) iznoseéi tazloge za i protiv manipulator predvida moguée prigovore i oduzima im snagu na taj nagin Sto ih formulige mnogo blaze nego Sto bi to winili oni Koji se s njim ne siadu, c) iznoseéi argumente u prilog svome stanovilta, ali i argumente koji osporavaju njegovo stanoviste, manipulator Yeli da pokate i onima koji se s njim ne sladu da ni njthovo glediste nije zanemateno, a masa, opet, stite dojam da je tretirana kao publika* d) vet manipulator moze da dozvoli i razgovor s onima koji se ne sladu sa njegovim stavovima kako bi dao priliku da se u razgovoru rasterete{isprazne opasni naboji povezani sa nekim osnovnim stavovima, jer vet ovo praznjenje samo po sebi pogoduje njegovim daljim namerama, Poruka Koja sadrdi razloge 20 i protiv, a pored toga u sebi ne krije protivretne Zinjenive (zakljuéci logitno slede iz pretpostavki) imade vige Hea u masi, narodito ako je ova vigeg obrazovnog nivoa. Ovo je sluéaj kad je misljenje mase o ubedivaéu neposredno wvjetovano onim Sto masa i vrednost same porake uzimajtt kao merila vrednosti ubedivaga. U porukama koje sadrée kako argumente da se viSe vremena ili prostora posveti argumentirea z tako i protiv treba paziti ED VET: Lanjin, Heibrtia del tint 8, st. 106. % VL Leaking faabrana dela, tom 5, se 108 % Op. cit. ste 135 ____3 "Ph, Zimbarco and BB. Ebbesen, Influencing Antitides and Changing Behavior Adon: Wesley, Lorn, 196, p.21:M, Karls aod HL Abelson, Prati, Springee Nev Yak 1970. p30 dle. Manipulator obi ld argumeste to potas injegovo gledise w enim prilikama Kada nema Konkureneje il onda Kad 2elt posi ten, al 2 ra data ical bude ratkotraan, 7 ae *#" Vided Milsovo raaikovanie mase i publi 16 Poruka ée izvrSiti dublji uticaj ako se glavni argumenti ispale bilo na pogetku bilo na kraju, ali nikako w sredini izlaganja Nema saglasnosti medu istraZivatima kornunikacije 0 vremenskom redosledu argumenata za i prodiv. Jedni smatraju da poruka izaziva vise posledica ako se prvo iznesu argumenti za a potom argumenti prot, jer se u mast (bar u onom delu koji je naklonjen manipulatora) veé stvorla povoljna Klima za pribvatanje poruke. Drugi smatraju da se argumenti protiv trebaju izneti ranije zbog toga Sto ée zedovoljiti oporiciju i tako spretiti ostre ispade, a nee pokolebati aaklonost onih koji se i tako sla sa stavovima manipulatora. Ubedljivost poruke pojatava se ako se s porukom slazu "lideri misljen je’, jer se dobro 2na da Slanovi grupe slede svoje vode w svemu, pa i vu misljenju. 6. Smatra se da.su poruke sa o¥evidnom namerom manje efikasne od poruke u_kojima prikrivena _prividno objektiynim, nenarietliivim 1 ubedl} =I Mode Se sporiti oko toga da li je poruka sa o€iglednom namerom manje efikasna od poruke sa prik- rivenom namerom, ali nema spord da obe vrste poruka izazivaj promene u oseéanjima, verovanjima, stavovima i ponaSanju pojedinaca i grupa. Tabor izmedu ova dva puta zavisi od mase u koju se ubacuje poruka [Ako se jedna slodena poruka (sa nizom podataka, alternativa i tokava) odatilje 1 prostu masu (niskog obrazovnog nivoa) a da pri tome namera manipulatora nije jasno istaknuta, om se izlade riziku da masu ostavi u nedoumict ili da masa izvute iz poruke svoj zakljuéak umesto onoge koji je on ofekivao, U takvim prilikama bole je jasno istaknuti nameru. Ako se u masu odafilje poruka Koja se odnosi na neko jednostavno pitanja, pa je onda i sama prosta i lako razumijiva, nema potrebe da se namera janosi otvoreno, jer su ljudi kadri da sami dokuée smisao poruke: Isti je slagaj ako se i neke slo¥enija poruka upucuje Ijudima vikeg ili visokog obrazovnog nivoa: za nyih je ta poruka prosta, jer su oni sposobni da je} otkriju uautrainji smisao i zato nema potrebe da se pored onoga S19 poruka nosi (podaci, alternative, obrazlozenja) istiée i namera.¢ ‘Verovatno Ce opiti porast obrazovnog nivoa masa uticati na to da se namera u poruci sve vise priktiva i da se "jezik na bezbroj nadine prisili da lade" Reti podnose i to-da se u nih useli Ind isto kag i isting Red; gube oslobodilacku moé ~ tek kad jedna stvas, osobina, odnos, situscija, dogada), dozivlja, verovanje, misao, vrednost itd, dobiju ime, oni za nas Gre je osnova za razlikovanie “bele propagande”, koja otvorene Fanosi svoje namese, of “erie propagende", Soja ih priksiva, Ta aco jo masa nepoverliva takode se ne proporutue isticanje namere J. Henry, Culure Against Man, Vintage Books, New York, 1965, p. 91 7 7posto, prekoraéuju graniew izmedw postojanja i nepostojanja ~ i njihova rot se Korat 2a pilvvanjestvamimotiva koji ia nih eRe, "Opéenito Je prihvaéeno misljenje da je istina.o nekom oveku u prvom redu ono Sto on krije”,® "U biti, Zovjek je ono &to taj. "7? Kad se 20 dréavnog tufioca kate da je "reciti nmaé neumitne pravde” kad se 2a krizn veli da je to "prilika za bolje”, kad se beda naziva “iskusenjem” itd. itd, onda se ovim retime, dodu8e, poneéto i otkriva, ali se njima vige prikriva© "Ni8ta udnije od ovih te8i koje miskiraju | Koje pokazuju". * "Jeziku koi hoge sve da kaze i sve da sakrije svojsiveno je obilje figura. Metafora je zagonetka Koj) pribegava lopov oj sprema nedelo, zatyorenik Koji smisiia bekstvo."# "Kako (jezik - . 8) ek tefi da sakrije, on se menja dim oseti da ga racuimeju”® __ Stvarni motivi naiega delovanja jesa oni Koje skrivamo od drug, a esto i od samih sebe. Mi Zivimo otaden Zivot i nije Sudo So jezik izraZava taj otudeni Zivot i javija se kao iskrivijen, izopaéen jezik, koji samo opisuje iskrivijene, izopagene dru’tvene odnose. Tagnije regeno, jk serine cada tere druitvene odnose i utoliko je-taZan. “Proto ee sips gov, eng saga, kag as Poruke koje se unose u masu (i koje ge se ubuduée unesit) nsw izadene iim, vee idecain jeikom, ere oa} posed 2 pri ivunje stvaroih uamera. "Kao So lovel na pastime, iz straba dane propa ibe, Gaceju azae voma dalsko pe gu eossno peblje" = Gade se gover ideoloskim jzikom, tu mora da se prktivaiu neke vane ie Te ne ove je Mats sto ih vim imenom ~ ines si su otrovali na’ jezik, : Tle coal fei pao balan ea dw aa Oni koji govore ideoloskim jezikom ne moraju bit svesni zamene pravih redi krivim redima, je je ovo iskrivijavanje uvjetovano podsvesnim | nesvesnim motivima, a ne samo svesnitn, Pred sociolozima i psihotozima jezika otkriva se jedno novo pole istrafivanja - istradivanje ideoloskog jezika i prostiacije reéi. Mokda bi takva istraZivanja pomogia da avn ui Re bn ia ge oem _ esas 2s Koval tabicg novea, stt, 155; “lavestan je to potez u govornigtvn. 78 vidimo Koliko smo se udaljili od jezika heraja, koji su svaku stvar Sonazavali pravom reti, i Koliko smo se pribliatt jeziku varalica, koji feivim regima ozmaéavaju prave stvari. Vratimo li dostojanstvo nasim retima, ima nade da vratimo dostojanstvo nama samimal ‘Kad 7a nekoga ko je umro Zajemo da se "preselio na drugi svet”, onda ova metafora ne moze da zavede; ona je samo dragadiji natin Genakavanja istoga pojma ~ smrti. NaS jezik bogat je sliénim figurame, aii nijedna za nikoga ne predstavija tainu ~ one su samo bezbolnijt nagin iskazivanja bolne Zinjenice smri, Zato svaka od njih uspeSno zamenjyje pojam smiti ne izneveravajuéi njegovo matenje. "Liepa je ludonja over: ko Govek ple¥e preko svih svar” — oStoumano je primetio Nike vali kad se ref kriga zameni sa "prilika za bolje”, onda se iz jedne ree neosetno uklanjaju neprijatni slojevi znagenja i “zamenjuju” Slojevima znatenja koji viSe nemaju ist racionalnu, moralnu, psitotosia itd. vrednost. Ovde se vige ne radi o zameni, "Prlika za bolje” ne sluzi ovde u svrhu simbolitke rekonstrukeije stvarnosti, nego u svebu sim- polikog skrivanja stvamosti, Razemevanje sbramosti potiskuje se u Korist vladanja stvamnoséa, Ljubav prema istni ustupa mesto volji za most Nije ving kakva je stvarnost, ni da [i postoji uw obli sna il Jve, Jedino Je Vaing da njome mogu da viadam po svojoj volji i bez pomoét istine. Vidimo, dakle, da, ideologki jezik ne otkriva-negoprikeiva (stvarno stanje), da.ne obiainjava nego zama .¢ oznaéava nego krivotvori, dene sarnaje nego posvecue, da ne upaguje na glavno nego edvlaés na sporedno, Propovednici Fdeoloskih obmana (svesno ili nesvesno) rastereti~ FPrau jezik od kritiskih aaboje i tako ge umrnvilit prilagodili “uspavanom poretlu stvari”, Viadajuéi ideotoski jezik uvodi u svakodnevni Zivot re eo krila umesto krilatih reéi interes umesto ideals, reorganizaciju umesto kerize, reformu umesto revelucije we ‘Odd sada Ge ne samo sociolozi i psiholozi jezika, nego svi Koji ne Zele dda bud prevareni, morati da padijvije osluskju ieotoski govor. i dau tim retina clkrivaju slojeve znagenja Zija funkeija nije u tome da nas obaveste nego da nas zavedu. ‘Dublja analiza rei (Simbola) wpotrebljenin w poruct mode nam oxkrit ne samo ono to je ideoloSki zavodniic hteo da mi saznamo, nego i one Sto nije Heo da ikeda saznamo. Imamo joS toliko razama da shvatimo Ga je la dno skoro sve Sto nam se nui kao istinito. Razuman Govek retima sve manje vergje i sve vie ne veruje, : 7 Stavovi izneti u poruci ne treba da budu u suprotnosti sa stavovima mass. Napreti, oblikovanje poruke uslovljeno je stavovima mase i bas vate poruka mora da ih ierai na jo$ ubedijivji natin, a ne da th poviée Poruka €e izazvati to snazniji uticaj to vise odgovara raspolozenju mase, 19 atj, So taénije opisuje i izrazava njena oseCanja, ubedenja, stavove, strahove, nade i vrednosti. ” Tvoje rijedi upravo me oduSevljavaju i svaka pojedina od njih izvadena je iz najtananijeg skrovi8ta Zelja tvojeg roba” 8 Efikasna poruka prevodi bezbroj litnih nevolja u jednu jedinu parolu, Sija moé je u obedanju”®? (da Ge re8iti grupni problemi) a ne u istini Zato se i deSava da ih “kijukaju bajkama,. prividenjima, dugom, be- smrtno$u, rajem, zvezdama. To oni Zvaéu, Maiu time svoj suvi hleb. Ko nema niSta ima dobrog boga”.#* Manipulator, dakle, upozorava da ne Zeli da menja wverenja, stavove i vrednosna merila fjadi. On samo naglaSava da ono Sto on nudi zadovol- java upravo ta uverenja, stavove i merila, On prikriva svoju nameru tako Sto izlazi u susret njihovim potrebama, 8. Jedna od bitnih osobina pomike jeste i pojednosiavijivanje,-ne-samo zbog toga io se_poruka mora_saop’titi u_oeranifeno vreme ili ne n prostoru. vec i.zbog toga Sto se. poruka upucuje egranicenom, tase, UproSéavanje u suStini znaéi syesno zanemarivanje mnogih ‘znacajnih strana problema na koji se poruka odnosi i svodenje jednog sloZenog pitanja na nekoliko prostih elemenata koji se onda dovode wu vezu sa namerom manipulatora. On je prinuden na to upros¢avanje samom Einjenicom Sto istim reéima (simbolima) mora saopstiti poruku tako racliditim |judima (kiasno podeljeno druStvo), Sto znagi da ée on izveSiti neku vrstu wopStavanja, a ovakva vrsta uopStavanja samo je znak povrdnosti.s? Da bi poruka pokrila tako raznovrsna iskustva i potrebe pojedinaca i wisto vreme bila Jako razumijiva svima, ona se mora izloziti ”jezikom malenih”.® Oni poruku dofivijavaju kao idealnu formulu za redenje svojih briga a da pri tome nisu ni svesni da su je preuzeli od nekoga ko im nije priSao da zadovolji njikove potrebe veé svoj interes. 9. Da bi privukla painju i da bi bila prihvasena, poruka mora da se ponavija, Ovde ne vadi onaj Euveni zaltev M. Prusta: "Ponovijena reé nikad nije prava”. Ponavljanje se ne odnosi samo na sadrqj ve ina sic Malate foi aus set SSIT-*Ne doch Gospod's obeganjem, kao Bo neki misie da doeni; nego nas trpi, jer te Ge da ko pogine, neg svi da God u pokajanie” (Druga poslanica Pevrova, gl 3, siaY 8): "All mi Koji amo sinovi dana a buderoteifeanifobutent v oldop vere | Guba, + xacigom nada Spatenij” (Solumanima poslanica prva, gl. 5. ta 8) 18 'V, go, dadsii | tt 97 ® "Za gomilu koje ima su glava da bi imala jednu misao, suvige ofiju da bi bila jednog pogleda, 22 gamilu Koj se, suma povine, zadkZava samo na povrSini” CV. Igo, Covet koji ze smeje, Rad, Beograd 1955, str. 254), % Narodu teba prllaat Bez latinskih rei, jednostarno,samumijivo. .. (¥. Lenin, Feabrana dela tom 10, st. 108) i % formu poruke. Poruka mora biti ponavijana na isti nagin3! Ako se ‘odredena poruka ponavlja na isti natin, verovainije je da Ge njen efekat biti veci, ali samo do odredenog praga zasiGenosti ~ poruka se ne bi trebala ponoviti vise od 5-5 puta zbog opasnosti "bumerang efekta”. Ako se ponavijanje poruke nastavi i preko poznate granice zasiéenosti, a poruka i dalje pojaéava odredenu vistu ponaSenja (npr. veéu potrosnu gerovitala), to pojaavanje nije postedica samog ponavijanja, vee odedene povezanosti sedzZaja i oblika poruke sa svesnim ili podsvesnim motivima svakog pojedinca ili potrebama mase. 10, Pojedinci su skloni da vrednost poruke™? vide u tome Koliko ona sliminiSe altermativna reSenja u nekoj nejasnoj 1 napetoj situaciji. Tako, npt,, Sto poruka eliminise vise moguénosti za mmagenje neke keizne situacije, to se ona smaira vrednijom. & zaista tako svedott Kliserizan jezik politike, dnevne publicstike, rek- ta tame, popagande BFR tckbson goovort 0 € fuaktja poruke 2) referencia: poraka ft da oz caine sr Bete ke je da iazove emocanale rake; Brera: pore presse ned} Sera Poe a ner de prover fil pote vez ede sagovoraks Ser faidas precinct pork je nekedruge poreka: te re era primaccn svojom fomom (Naveen pera: Ueto Dee: por Pe kei, Noli, Beng 1973, st 71)-Neka pork, Ea. Fa, as cyan, ots ca ia vis emotive vredos, ih vsoka vest Je sezm woloske pale, npr). (Sit: U- Eko, op it st. 183), a1 al od aSK Cyrctitey i FEY Men fala Ce : Ges TR Bere oTe6u OR Cree pala ie Re UB TF BEHSGH IM Mute Ge NAN Fi PePatiguns Shreserev YW pra Hine $e Ci tat epee actaa Tere nee ni ekes CP Appia, Neon ior PS Cezop QE QA?, “a & "Kepec ima odligno sredstvo da bude visi od déina kad mu se popne na ramena. Cudno je Sto mu déin tako nesto doz voljava, a glupo je #10 se jo8 i divi velitini kepeca. O ljudska naivnosti.” ‘Viktor Igo U socijaino-politiékoj literaturi pojam_mase_ _gznatavanje_onih valikih druStvenih skupina i gomi ‘dcusiveni-aeupa razlikuju_po tome Sto imnedostaje bitan « i. panizacife, ali ne 1 snainog oseCanja identiikacife, Qve pojaéano-osecanje Gini masu 90! odsustvo organizaci Gini je divom bez vida” nemognim da_straSnu_snagu_pretvori-udelo. ‘Zbog toga ovom oslepliens inu prilaze elite koje ga vode, 3to gnaéi dije uloga mase svedena na "gradevinski materijal”.?*na materijalno i fehnitko sredstvo 2a ostvarenie.ciliev ‘Dobro organizovane elite obradyju mase i usmeravaju tu divoysku snagu w pravou Koji njima (elitama) odgovara. "A kako ta svetina ima u sebi sity 4 mote je dati kome hoée, to svaka od one dve aktivne strane-upotrebliyje sve veStine da zadobije svetinu za sebe, da je za sobom povuée: to su kao ve neprijatelishe due, Koje se ctimaju oko toga Koja Ge od njih uéi w onu telesinu i pokrenuti je, Nadmeéu se ko Ce bolje rasprostraniti najpodesnije sslasove za raspaljivanje strasti, za upravljanje pokretom w Korist jednoga il Grugoga smera; ko ée bolje izmisliti zgodne novosti za potpirivanje en ili za njegovo umirivanje, 2a podsticanje nade ili straha; ko Ce se bolje sett uzvika, koji, sto viie i Sto jade ponavijan, iztazi, dokade i stvori w isti mah glas vetine 2a jedmu ili drugu strana” 9° 3 Dobro kale Balzak; "Lakte je naci mudra foveka nego mudar narod. Narod nema o&i nego stce, on oseéa, ae vidi" ‘ Sr WAT, Lenin, fsabrana dela, Kulture, Beograd 1960, tom 12, str. 469. -° %8 A, Manconi, Verenici, Prosveta, Beograd, str. 299. 83 iin 4Boimomypase, dakle, obitno se-eznatava velika skupina fiudi nesposobnih da misle svojom glavom, nevesti vojim nagoniina, neobrazauanih Ga pravljaw jaymim poslovima i neorganicovanil da.ostvare-svoje-interese, ‘Teoretiéari lita, narocito oni Hasiéne i liberalno-demokratske. onjentacie,** tumage ravnoduénost mase prema pobiitikim pitanjima kao glopost mase, nedostatak moguénosti da se upravija javaim poslovima kao odsustvo sposob- nnost, a pristanak mase' da glasa kao odbijanje mase da viada! Mase ili Klase? Ako se iz novijih istrazivanja 0 masounom ubedivanju moze bilo Sa sigumo saznati o osobinama mase, onda je to svakako saznanje da se pojam mase mora opresnije upotrebljavati, da stari pojam mase ne odgovara iskustvenim podacima i da se taj pojam mora ograniéiti na oznatavanje posebnih druStvenih situacija u Kojima se judi stvarno ponaSaju kao masa. Najveci broj ovih istrazivanja pokazuje da masa nije neta amorfna masa (sastavijena od pasivnih i nemoénils jedinki), koja se mo%e mesiti kao glina i obradivati Kao vosak, veé da je to strukzurisana siupina koja se seléktivno odnosi prema porukama Kdje joj se sa raznih strana svakadnevnd pent Cinjenica da pojedine klase’ iz te mase Gitaju samo svoje novine,~ siuSaju samo svoje radio emisije i gledaju svoje tv. programe” dokazuje da se ne ad © neizdiferenciranoj masi. "Ljudi se trude da izmisle nesto sasvim osobito, i u svojoj revnosti mu x vako 2 sasvin sob, sao idrovanja postaju smeSni. Svako cna Strokturalna analiza mase otkriva da se masa sastoji od klasa i da je svaka klasa po pravilu sposobna da kritighi prosudi t osudi poruke koje pristizu iz raznih izvora. Ova je bio razlog zhog koga je Lenjin zahteyao poseban pristup w ideolosko-potiti¢kom ubedivanju za svaku drudwenu Klasu: "Idi « sve klase stanovnigtva” mi moramno i Kao teoretitari. i kao. propagandisti, i kao agitatori i kao organizatori"". "Ali glavno je, razume se, = propaganda i agitacija u svim slojevima naroda.”'% FFE ge VP Ma Yt RMB 7 Taki su judi: Euju i pamte samo ono sto im godi; sve ostalo — ili pret songs TATU hams tere fear mee Ako to nije Kodra klasa kao celina, kadri su ajeni vode mil Sree ta 33, kadei so ajeni vode mifljenjs, koji imaju 0 VT. Lenjin,Feabrana dela, tom 3, st. 292 10) Op. eit st, 294 7 mf, medutimy trenutaka u Zivom Klasa, slojeva i drugih drustventh rapa ada se potire Klasne, slojne i druge socijalno-psiholoske razlike aria se Tui ponataju na slidan natin, To su oni tako stein trenact UAsmenth brio tii sw psinoloSki pratock stanja napetost, i¥éelivania aa U stanjima kada nagoni 7a odréanjem izbijau na povrSin i kada streeudne moei znatno smanjene, razaraju se uobiéajeni oblii ponaSanja {ospbeni a Klasno druitvo) i judi obiéno wzimaju ponasanie veéine kao ‘menilo svoga ponasanja, Svaka kriga vodi ujednaéavanji, jer su svi pod: Jednako ugrodeni i svi raze ile i2 jedne nemogués situacle. Simuacija je za svakoga dovoljno preteéa i ne moze se razreSiti na jedan od vw piéajenih nacina, nia primer, kori8éenjem svoga stacusa, moéi, ugleda itd, "Za vreme svifkriza mase ne mogu neposredno da dejstvuju, masama treba pornoéi od sirane malin grup centreluih pertijskih forum* Prema tome, kad se Ijudi nada u jednoj Kriznoj sinuaciji za bie refenje sami nemaju odgovarajuéih informacija nitt pogodnih Kanala da se do fain dode, oni se ponaSaja na sliZan if istvetan natin, nezavisno od vaclika u dewStvenom starusu, obrazovnom nivou, etnikoj ili Klasnoj pripadnostt fc, Nasuprot ovim rezlikama pojavijue se homogenest per- cepeije i iskustva, neka. vista psidkeg jedinstva w nedostatn drugih i2- sen drudtvenog jedinstva, Ovo jedinstvo pre se zasniva na zajednitkim Tmocionainim odgovorima na sliéno percipiranu sitaacijule® nego na nekim formainim standardima ponaSanja. Ponafanje Ijudskiln biGa u odredenim okolnostima takoreét prestaje au zavisi od njihovih liénih i grupnia osobina i skoro potpuno je odredeno Spolidsnjim promenama u drustveng} situacji, Ovo je temutak kada se judi zaisa pretvaraju u masu i kad "ko mu drago zavlada nekom strujom gomile i vodi je kud mu je volja”.! U stanju emocionalne napetosti vrata je olvorena za sve moguce sugestije’™ i “nifta nije takSe nego Uemagoski zavesti mash, Koju posle samo najteZaiskusenja mogs uveriti eu" 8 u njenu p! THVT Lenin, Icebrana deta, vom 9. st. 406: 10> Sanna injenica dase grupa nalan. a eka} Kiang} situacii nije dovoljas ons, moma da so percpira kao Kriznasltuscie { da bude tako definisana od vetine Slanova re nan is srnething «pois ass? One answer isvnen the media say 8 (C Ba re, The Political impact of Mass Media, Consable. London 1974. p. 29 TeV, Igo, fadnici, HI, Rad, Beogad 1960. su. 411 tes "Gugeonja biso ning definisad ico pojavs da se pata neko wverefe i postupanaautecet nan po ssn onegs So drug seoptavaa fl Sge ane na asnovs reer ae gommdanih racioga nti na osnovu prise od strane drug” (Dr Nikola Rot Fao tne ine puilotogie, Zavo xa udtberike | nastavna sredsiva Sebije, Beograd 1973, str. 198), Ge, Lenjin, Feabrona dela, tom 3, sts. 328,U druStvenim burama briiu se razlike u statusu, obrazovanju, ugiedu itd. i fudi ne wade logitka objaSnjenja vee spasioce. "Ljudi sad ne Zele razamno misljenje: u stradanju se Zeli zajednicko, isto misljenfe” "°° Svim ‘moguéim demagozima pruza se neponovijiva prilika da stanu na Eelo mase. Jer "U pustinji se nema kad gledati Siju vodu pijeS, ako je samo hiadna, bistra i kadra da utoli Zed”.'® Sto je situacija objektivno teza, ili Sto je nesnosnije subjektivno oseéanje te sittacije, to Ge spasilac dobiti vide poverenja. Masa 6 prihvatiti kao istinito sve Sto je moguée, ako se nade u nemoguéo} situaciji, "O&i Iako vide ono Bega je dua prepuna’’."" V. I. Lenjin dobro je znao da se u ovakvim okolaostima ne moze Ubedivati Ijude na stari nain (jj. da se prema svakoj Klasi i sloju izgrade metode ubedivanja), jer sada i nemamo posla sa Klasama i slojevima veé sa masom u punom znaéenju te reti'"?”... A sad éemo imati posta s tipitnim predstavnicima mase: ova promena zahteva ne samo ptomenu metoda propagande i agitacije (potrebu vece popular- nosti, sposobnost da se pride k pitanju, sposobnost da se objasne os- novne istine socijalizma na najprostiji, o€igledan i stvarno ubedljiv nagin) nego i orgarnizacije," U trenucima krize javija se potreba za vodom. Postoje jasni dokazi da ée Ijudi veoma spremno pribvatiti autoritarni tip vodstva Sim se radu u uyjetima kolektivne nesigumosti i ugro¥enesti. Hertzler je analizirao 35 istorijskih oblika diktature i zakljudio da se ovi tipovi viadavine javljaju kada preovladuju druStvene krize i kada su potrebne iznenadne promene u dréavnoj organizaciji.! Tada imamo prilike da se uverimo da smo doili do kraja nae nemoti: da umesto viadavine naroda za narod pred naSim ogima izrasta apsolutna vlast jednog Soveka u ime naroda.'® D. Cosi, Vee amr, 140 28 L, Leonow, Ru Fim, Prosvets, Beograd 1960, st. 117 © Ivo Andi, Nemimagoding, 53. +9 nasa ubrgjam sve one koji su neni da kono sis a zaise of ne v bio kom smishi: ‘ekonomskom, pliékom, fultaiom... Sve cok judi nemafa us tunovijenih mogaénosi ds Konilifa~ proveravsjay posivaju a Jayna odgovomot ‘pocivaja i smenjaja~elita Koja wninove ime obaviadrvtvene fuk, rad ee

You might also like

• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5807)
• The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  

  From Everand

  The Gifts of Imperfection: Let Go of Who You Think You're Supposed to Be and Embrace Who You Are

  Brené Brown

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1091)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (842)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• Principles: Life and Work

  

  From Everand

  Principles: Life and Work

  Ray Dalio

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (599)
• The Glass Castle: A Memoir

  

  From Everand

  The Glass Castle: A Memoir

  Jeannette Walls

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1716)
• Grit: The Power of Passion and Perseverance

  

  From Everand

  Grit: The Power of Passion and Perseverance

  Angela Duckworth

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (590)
• Sing, Unburied, Sing: A Novel

  

  From Everand

  Sing, Unburied, Sing: A Novel

  Jesmyn Ward

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1104)
• Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  

  From Everand

  Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race

  Margot Lee Shetterly

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (897)
• Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  

  From Everand

  Shoe Dog: A Memoir by the Creator of Nike

  Phil Knight

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (537)
• The Perks of Being a Wallflower

  

  From Everand

  The Perks of Being a Wallflower

  Stephen Chbosky

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2104)
• The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  

  From Everand

  The Hard Thing About Hard Things: Building a Business When There Are No Easy Answers

  Ben Horowitz

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (346)
• Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  

  From Everand

  Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future

  Ashlee Vance

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (474)
• Bad Feminist: Essays

  

  From Everand

  Bad Feminist: Essays

  Roxane Gay

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1016)
• Her Body and Other Parties: Stories

  

  From Everand

  Her Body and Other Parties: Stories

  Carmen Maria Machado

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (821)
• The Outsider: A Novel

  

  From Everand

  The Outsider: A Novel

  Stephen King

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1850)
• The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  

  From Everand

  The Emperor of All Maladies: A Biography of Cancer

  Siddhartha Mukherjee

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (271)
• The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  

  From Everand

  The Sympathizer: A Novel (Pulitzer Prize for Fiction)

  Viet Thanh Nguyen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (122)
• Angela's Ashes: A Memoir

  

  From Everand

  Angela's Ashes: A Memoir

  Frank McCourt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (440)
• Brooklyn: A Novel

  

  From Everand

  Brooklyn: A Novel

  Colm Toibin

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (1946)
• The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  

  From Everand

  The Little Book of Hygge: Danish Secrets to Happy Living

  Meik Wiking

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (401)
• The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  

  From Everand

  The World Is Flat 3.0: A Brief History of the Twenty-first Century

  Thomas L. Friedman

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2259)
• A Man Called Ove: A Novel

  

  From Everand

  A Man Called Ove: A Novel

  Fredrik Backman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (4610)
• A Tree Grows in Brooklyn

  

  From Everand

  A Tree Grows in Brooklyn

  Betty Smith

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (1929)
• The Art of Racing in the Rain: A Novel

  

  From Everand

  The Art of Racing in the Rain: A Novel

  Garth Stein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (4203)
• Steve Jobs

  

  From Everand

  Steve Jobs

  Walter Isaacson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (806)
• The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  

  From Everand

  The Yellow House: A Memoir (2019 National Book Award Winner)

  Sarah M. Broom

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (98)
• Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  

  From Everand

  Devil in the Grove: Thurgood Marshall, the Groveland Boys, and the Dawn of a New America

  Gilbert King

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (266)
• The Woman in Cabin 10

  

  From Everand

  The Woman in Cabin 10

  Ruth Ware

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (2520)
• Yes Please

  

  From Everand

  Yes Please

  Amy Poehler

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (1898)
• A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  

  From Everand

  A Heartbreaking Work Of Staggering Genius: A Memoir Based on a True Story

  Dave Eggers

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (231)
• Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  

  From Everand

  Team of Rivals: The Political Genius of Abraham Lincoln

  Doris Kearns Goodwin

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (234)
• Fear: Trump in the White House

  

  From Everand

  Fear: Trump in the White House

  Bob Woodward

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (738)
• Wolf Hall: A Novel

  

  From Everand

  Wolf Hall: A Novel

  Hilary Mantel

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3811)
• John Adams

  

  From Everand

  John Adams

  David McCullough

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2409)
• On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  

  From Everand

  On Fire: The (Burning) Case for a Green New Deal

  Naomi Klein

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (74)
• The Light Between Oceans: A Novel

  

  From Everand

  The Light Between Oceans: A Novel

  M.L. Stedman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (789)
• The Unwinding: An Inner History of the New America

  

  From Everand

  The Unwinding: An Inner History of the New America

  George Packer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (45)
• Manhattan Beach: A Novel

  

  From Everand

  Manhattan Beach: A Novel

  Jennifer Egan

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (792)
• The Constant Gardener: A Novel

  

  From Everand

  The Constant Gardener: A Novel

  John le Carré

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (104)
• Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  

  From Everand

  Rise of ISIS: A Threat We Can't Ignore

  Jay Sekulow

  Rating: 3.5 out of 5 stars

  3.5/5 (137)
• Little Women

  

  From Everand

  Little Women

  Louisa May Alcott

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (104)