Univerzitet u Novom Sadu

Prirodno-matematički fakultet
Departrman za matematiku i informatiku

Esej iz Matematičkog mozaika

Joseph Fourier

- urd̄ica Takači Asistent: Anika Njamcul

Profesorica: D
Student: Marko Spasojević 652/20

1
 Sadržaj
1 Biografija 3

2 Furijeovi redovi 4
2.1 Trigonometrijski red i njegove osobine . . . . . . . . . . . . . . 4
2.2 Furijeov razvoj funkcije nad intervalom [−π, π] . . . . . . . . . 4
2.3 Furijeov razvoj parne i neparne funkcije nad intervalom [−π, π] 5
2.4 Furijeov razvoj nad intervalom [a,b] . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.5 Konačna Furijeova transformacija . . . . . . . . . . . . . . . . 6
2.6 Furijeov integral . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

3 Zadaci 8

2
 1 Biografija

Jozef Furije, ili u celosti Žan Baptist Jozef Furije,rod̄en je u francuskom

gradu Oser 21. marta 1768. godine, a umro je u Parizu 16. maja. 1830.
godine. Njegov otac je bio krojač u Oseru, a Jozef mu je bio deveto dete iz
drugog braka u kojem je imao 12-oro dece. Jozefova majka je umrla kada
je imao 9 godina, a otac je preminuo sledece godine. Svoje prvo školovanje
je ostvario u Palaisovoj školi gde je učio latinski i francuski. Nastavio je
školovanje u svom rodnom gradu u Kraljevskoj vojnoj školi. Prvu nagradu
dobio je 1783. za studije opšte Bosutove mehanike. Dok se skolovao za
sveštenika predao je rad o algebri matematičaru Montucali iz Pariza. 1790
godine postao je profesor u Kraljevskoj vojnoj školi gde je i studirao. Bio je
deo francuske revolucije cijim ishodom nije bio zadovoljan, ali je ipak stekao
veliki ugled u političkom svetu Francuske. Kasnije 1795. godine odlazi na
obuku za nastavnike u Pariz gde su mu učitelji bili Lagranš i Laplas. Furije
je bio član Napoleonove vojske u invaziji na egipat kao naučni savetnik gde je
bio zadužen za uspostavljanje obrazovnih objekata i arheološka istraživanja.
Rad na svom delu ”Analitička teorija toplote” započeo je 1804. godine, a
završio je tek 1822. godine zbog velikih političkih uticaja i kontroverzi ovog
tada Pu to vreme. U ovom radu Furije je uveo nizove sa sinusima i kosinusima.
a0 ∞
2
+ n=1 (an cos nx + bn sin nx)

3
2 Furijeovi redovi
2.1 Trigonometrijski red i njegove osobine
Trigonometrijskim
P∞ redom možemo nazvati prethodni niz
a0
2
+ n=1 (an cos nx + bn sin nx) = a20 + (a1 sin x + b1 cos x) + · · · + (an sin x +
bn cos x);
dok su koeficijente tog reda a0 , a1 , b1 , . . . , an , bn .
Sabirci (an sin x + bn cos x) se mogu predstaviti kao:

An cos(nx + ρn )”,
pri čemu su:
an = An cos φn i bn = An sin ρn ,
p
gde je An = a2n + b2n amplituda, a ρ = arctan abnn predstavlja početnu fazu
oscilacije.
Svi sabirci iz reda (an sin x + bn cos x), n ∈ N imaju period od 2π, pri čemu
ako red konvergira nad intervalom od 2π on tada konvergira nad celom real-
nom pravom pa je njegova funkcija periodicna sa periodom od 2π.

2.2 Furijeov razvoj funkcije nad intervalom [−π, π]

U slučaju kada u svakoj tački neprekidnosti funkcije f : [−π, π] → R
odgovarajući Furijeov red konvergira vrednosti f u toj tački, tada možemo
reći da je f razvijena u Furijeov red nad intervalom od [−π, π] i tada pišemo
sledeću formulu:
f ∼ a20 + ∞
P
n=1 (an cos nx + bn sin nx), x ∈ [−π, π].

Ovaj izraz se naziva Furijeovim razvojem.

Teorema 2.1 Neka je funkcija f : [−π, π] → R neprekidna i monotona po

delovima nad intervalom [−π, π]

1. Fourierov niz funkcije f konvergentan je za svaki x ∈ [−π, π]. Njegov

je zbir jednak funkciji s(x) definiranoj nad R i periodičnoj s periodom
2π.

4
 2. s(x) = f (x) za sve x ∈ (−π, π) koje su tačke neprekidnosti f .
f (x− )+f (x+ )
3. s(x) = 2
za sve x ∈ (−π, π) koje su tačke prekida f .
f (π − )+f (−π + )
4. s(−π) = s(π) = 2

Sve ovo možemo zapisati i kao:


f (x),
 u tačkama neprekidnosti f,
a0
P∞ f (x− )+f (x+ )
2
+ n=1 (an cos nx + bn sin nx) = 2
, u tačkama prkida,
 f (π− )+f (−π+ )

2
, zax ∈ [−π, π]

2.3 Furijeov razvoj parne i neparne funkcije nad inter-

valom [−π, π]
Sada je bitno da znamo osobine parne i neparne funkcije.

• Proizvod 2 parne ili neparne funkcije je parna funkcija;

• proizvod parne i neparne funkcije je neparna funkcija;

• za svako a ∈ R važi:

(
Ra 0, ako je neparna
−a
f (x)dx = Ra
2 0 f (x)dx, ako je parna

Uzimajući u obzir da je sin x neparna, a cos x parna funkcija, imaćemo:

Rπ Rπ
an = π1 −π f (x) cos nxdx = π2 0 f (x) cos nxdx, n ∈ {0, 1, 2, . . . }
Rπ
bn = π1 −π f (x) sin kxdx, k ∈ {1, 2, 3, . . . }

Odavde dolazimo do zaključka da:

• parne funkcije
Psadrže samo kosinusne funkcije
2 π
f (x) ∼ a20 + ∞
R
a
n=1 n cos nx, π 0
f (x) cos nxdx

• neparnePfunkcije sadrže samo sinusne funkcije

∞ 1 π
R
f (x) ∼ n=1 bn sin nx, bn = π −π f (x) sin kxdx

5
2.4 Furijeov razvoj nad intervalom [a,b]
Uzmimo prvo slučaj sa simetričnim intervalom [−l, l]. Interval dužone 2l
zadovoljava uslove za razvoj Furijeovog reda i tada je:

a0
P∞
f∼ 2
+ n=1 (an cos ωn x + bn sin ωn x), ω = n πl , n ∈ [−l, l]

pri čemu su:

Rl
• an = 1
l −l
f (x) cos ωn xdx, n ∈ {0, 1, 2, . . . }
Rl
• bn = 1
l −l
f (x) sin ωn xdx, n ∈ {1, 2, . . . }

2.5 Konačna Furijeova transformacija

Furijeov red predstaljamo kao periodičan proces zbira harmonijskih oscilacija.
Neka je P: R → R periodična funkcija R l na periodu 2l čiji je Furijeov red dat sa
f (x) ∼ ∞ n=−∞ n F e iωn x
, F n = 1
2l −l
f (x)e −iωn x
dx, ωn = nP π
l
, n ∈ Z.
Furijeov razvoj može biti zapisan i u obliku: f (x) ∼ A0 + ∞ n=1 An cos(ωn x −
∈R
ρn ), x p
An = a2n + b2n , ρn = arctan abnn , n ∈ N.
Tada važi:
2 |Fn | = 2 |F− n| = An , arg F− n = − arg Fn = ρn . Spektrralnim nizom kom-
pleksnih brojeva nazivamo {Fn }n ∈ Z, amplitudalnim spektralnim nizom
nazivamo {|Fn |}n ∈ Z, a faznim spektralnim nizom {arg Fn }n ∈ Z.

2.6 Furijeov integral

Kao što se periodicna funkcija razvija u Furijeov red isto tako ali pod
odredjenim uslovima možemo dobiti i takozvani Furijeov integral.

Teorema 2.2 Neka je f : R → R funkcija koja zadovoljava uslove:

R∞
1. −∞ |f (x)| dx = M ∈ R tj.da je apsolutno itergrabilna nad R

2. Funkcija f može biti razvijana nad svakim konačnim intervalom [−l, l]

6
RTada
∞
funkcija f može biti razvijena u Furijeov integral
0
(a(ω)R cos ωx + b(ω) sin ωx)dω, x ∈ (−∞, ∞), što zapisujemo sa:
∞
f (x) ∼ 0 (a(ω) cos ωx + b(ω) sin ωx)dω, x ∈ (−∞, ∞)
gde je R∞ R∞
a(ω) = π1 −∞ f (x)cosωxdx, b(ω) = π1 −∞ f (x)sinωxdx, ω ∈ [0, ∞).
U svim tačkama neprekidnosti Furijeov integral jednak je vreednosti funkcije
f u toj tački.Ako je x tačka prekida, (
u toj tački je Furijeov integral jednak:
R∞ f (x) u tački neprekidnosti f
0
(a(ω) cos ωx + b(ω) sin ωx)dω = f (π− )+f (−π+ )
2
u tački neprekidnosti f
Veza funkcije
R ∞ i njenog
R ∞ Furijeovog integrala možemo ekvivalentno zapisati:
f (x) ∼ π1 0 dω −∞ f (t)cosω(x − t)dt.
R∞ R∞
Ili u kompleksnoj formi: f (x) ∼ π1 −∞ dω −∞ f (t)eiωx dt =
R∞
= 2π1
int∞
−∞ ( −∞ f (t)e
−iωx
dt)eiωx dω.

7
3 Zadaci
Zadatak 1 Razvij Furijeov red na intervalu [−π, π] funkciju f (x) = x koja
se periodično ponavlja.

Izračunajmo koeficijent
 πreda:
1 π 1  x2  1
R
a0 = π −π xdx = π  2  = 2π (π 2 − π 2 ) = 0
−π

1
Rπ
an = π −π
x cos nxdx

nakon parcijalne integracije se dobija se:

 π Rπ
an = π1 [ sinnnx −π − n1 −π sin nxdx] =
= n12 π (cos nπ − cos nπ = 0

Vidimo da svi članovi koji sadrže parnu kosinusnu funkciju otpadaju, što je
i logično jer je funkcija f (x) = x neparna pa njen red ne može sadržati sa
parnim funkcijama kosinusa.
Dokažimo da možemo pojednostaviti izračunavanje koeficijenta bn :

1
Rπ R0 Rπ
bn = π −π
f (x) sin nxdx = π1 [ −π
f (x) sin nxdx + 0
f (x) sin nxdx]

Izvršićemo smenu x = −z, uzimajući u obzir neprarnost funkcije, dobijamo

8
 f (x) = f (−z) = −f (z)
Zatim:
sin nx = sin −nz = − sin nz
i;
z = π kada je x = −π, z = 0 kada je x = 0 i dx = −dz.
Sada umesto prvog itegrala kada uvedemo smenu imamo:

R0 R0 Rπ
−π
f (x) sin nxdx = − −π
f (z) sin nzdz = 0
f (z) sin nzdz.
Iskoristimo ga u formuli:
Rπ Rπ
bn = π1 [ 0 f (z) sin nzdz + 0 f (x) sin nxdx]
odnosno;
2
Rπ
bn = π 0
f (x) sin nxdx
Ovim smo došli do rešenja zadatka i do konačne formule za Furijeov red
neparne fukncije koja glasi:

P∞
f (x) = n=1 bn ∗ sin nx
Istovetno se može dokazati i za parnu funkciju pa je odatle:
f (x) = ∞
P
n=1 an ∗ cos nx

Zadatak 2 Funkciju y = |x| razviti u Furijeov red na intervalu [−π, π].

Prvo treba nacrtati skicu da bi smo videli o kojoj funkciji je reč.

Kako je funkcija parna tj. simetrična u odnosu na y-osu biće:

9
 R π bn = 0, a
2
0
f (x)
Pcos
π
nxdx
a0 ∞
f (x) = 2
+ n=1 an cos nx
2 π
R
a0 = π 0 f (x)dx zbog parnosti funkcije necemo pisati |x| već samo x pa je
Rπ 2
aR0 = π2 0 xdx = π2 ( x2 )|Rπ0 = π
π π
an = π2 0 f (x) cos nxdx = π2 0 x cos nxdx
Ovaj integral se rešava pomoću parcijalne itegracije bez granica
 
 x = u cos nxdx = dv 
 = x 1 sin nx − 1 sin nx =
R R
xcosnx =  1 n n
dx = du R n sin nx = v 
x sin nx 1 x sin nx 1
n
− n sin nxdx = n + n2 cos nx
Vratimo granice u izraz i dobićemo sledeće:
( x sinn nx + 1
n2
cos nx)|π0 = ( π sinn nπ + n12 cos nπ) − ( 0∗sinn n∗0 + 1
n2
cos n ∗ 0) =
1
n2
cos nπ − n12 = n2 (cos1nπ−1)
Dakle:
2
an = πn2
(cosnπ − 1), n ∈ [1, 2, 3, . . . ]
cos nπ naizmenično ima vrednosti:
• n = 1, cos 1 ∗ π = −1
• n = 2, cos 2 ∗ π = 1
• n = 3, cos 3 ∗ π = −1
• n = 4, cos 4 ∗ π = 1
to znači da je za parne brojeve vrednost kosinusa jednaka 1, a za neparne je
vrednost kosinusa jednaka -1.
Samim tim dolazilo do zaključka da je to formula:
cos nπ = (−1)n
Ubacimo ovo u formulu za an i dobićemo:
an = n22 π ((−1)n − 1),
ukoliko je n paran broj
a2n = (2n)2 2 π ((−1)2n − 1) = 0
, a kada je n neparno
2 2n−1 −4
a2n−1 = (2n−1) 2 π ((−1) − 1) = π(2n−1)2.

Kada se vratimo u formulu dobićemo:

f (x) = |x| = π2 − π4 ∞ cos(2n−1)x
P
n=1 (2n−1)2

10
 π x
Zadatak 3 Razviti u Furijeov red funkciju f (x) = 4
− 2
na intervalu od 0
do π po sinusima.

Kako je funkcija sa slike neparna sledi:

a0 = 0
R n=0
2 π
a
bn = π 0 f (x) R sin nxdx
2 π π x 2 π π 1 x
R R
b n = π 0
( 4
− 2
) sin nxdx = π
[ 4 0
sin nxdx − 2 0
sin nxdx] =
sin nx π

2  π cos nx x cos nx
 2 π cos nπ π cos nπ π 1
π
− 4n + 2n − n2 0 = π [− 4n + 2n + 4n ] = 2n (cos nπ + 1)

Odavde za n = 1, 2, 3, 4, . . . dobijamo:
b1 = 0; b2 = 21 ; b3 = 0; b4 =
odnosno
π
4
− x2 = sin2x
2
+ sin4x
4
+ sin6x
6
+ ...

11
 π x
Zadatak 4 Razviti u Furijeov red funkciju f (x) = 4
− 2
na intervalu od 0
do π po kosinusima.

Odavde možemo videti da je funkcija parna i da će se raditi po kosinusima

odnosno znamo da je:
a0 = 0
bn = 0 R
π
an = π2 R0 f (x) cos nxdx
π cos nx π
Rπ Rx  
an = π2 0 ( π4 − x2 ) cos nxdx = π2 [ π4 0 cos nxdx− 21 0 cos nxdx] = π2 − π sin
4n
nx
+ x sin
2n
nx
− n2 0
=
1 cos nπ−1 1 2
− π ( n2 ) = πn2 (1−cos nπ) odatle je za n = 1, 2, 3, 4, 5, . . . : a1 = 12 π , a2 =
0, a3 = 322π , b4 = 0, b5 = 522π , . . .
Prema tome dobijamo:
π
4
− x2 = π2 ( cos
12
x
+ cos323x + cos525x + . . . )

12
Literatura
[1] Mila Stojaković, Matematička analiza 2, peto izdanje, Fakultet tehničkih
nauka Novi Sad, 2010;

[2] Boris Apsent, Repetitorij više matematike 2,Tehnička knjiga Zagreb,1976

Internet stranice:

[3] https://mathshistory.st-andrews.ac.uk/Biographies/Fourier/

[4] https://www.britannica.com/biography/Joseph-Baron-Fourier

Slika

[5] https://www.britannica.com/biography/Joseph-Baron-Fourier

13