GLJIVE

Gljive (svete gljivice) vrlo se retko pojavljuju na tr tima droga u Srbiji. Cene su im visoke.
Skladi tenje proizvoda biljnog porekla zahtevno je i postoji velika mogu nost da zbog dugotrajnog
transpotra ili stajanja, nestru nog rukovanja, glavne supstance izgube snagu. U inci droge su tada
nedovoljni. Osim toga, mogu e je da sredstva u prodaji pod imenom gljive - nisu gljive, nego mo da
kaktusi ili neke druge vrste narko bilja.

Zbog malog kori enja su enih gljiva na na em tr tu, nave emo samo osnovne karakteristike
najpoznatijih. To su gljive; Psilocybe Mexicana, Psilocybe cubensis, Amanita muscaria, te kaktus
Peyote.

Psilocybe Mexicana, poznata pod indijanskim imenom Teonanacatl ('bo ja hrana"), najva niji je
halucinogen od velikog spektra psilocybe gljiva. Zelenosme e je boje, s neugodnim mirisom na u eglu
mast. Malog je uzrasta, sluzava je i uzgaja se najvi e u Meksiku. Stole ima je kori ena u verskim
obredima meksi kih Indijanaca. Na narko tr tu pojavljuje se kao su ena gljiva. Upotrebljava se
sporim vakanjem.

Na slici Amanita muscaria

Glavna supstanca ove gljive, psilocybin, mo e se izdvojiti i sintetizirati, te se u prodaji nalazi kao beli,
kristalni prah, tablete, kapsule ili bistre otopine. Delovanje ovakvog proizvoda znatno je ja e od
delovanja su enih gljiva.

inci su dugotrajne halucinacije i sna ne euforije u proseku 12 do 15 sati, a najdu e i 20 sati.

Dugotrajna upotreba rezultira toleranciju i psihi ku zavisnost. ini se da ne izaziva fizi ku zavisnos

Psilocybe cubensis halucinogena je gljiva koja raste na izmetu zebua. Raste u Argentini i upotrebljava
se prete no vakanjem. Uzrokuje lagane halucinacije i pove anje ivahnosti.
Amanita muscaria, zvana gljiva ludara ili muhara, poznata je jo iz srednjeg veka po jakim i raznolikim
halucinogenim delovanjima. Glavni sastojak je muscardin. Upotrebljava se posebno u Sibiru i
Kam atki, a retko se pojavljuje na drugim tr tima. a je upotreba vakanjem su enih gljiva ili
jedenjem, te re e pijenjem u ajevima ili u hladnim napitcima

Dejstvo psihoaktivnih gljiva

Efekti konzuniranja psihoaktivnih gljiva veoma variraju od osobe do osobe i kao i kod svih
psihodeli nih droga psihi ko stanje osobe i okru enje igraju presudnu ulogu. Efekti variraju i od
koli ine i vrste konzumiranih gljiva, te od individualnog metabolizma osobe. Psilocybin se smatra
enteogenom jer mo e pru iti intenzivna spiritualna/religijska iskustva.

Subjektivni efekti mogu uklju ivati euforiju, ose aj spoznaje ili novo otkrivene istine, ose aj
povezanosti sa svetom i prirodom, pove anu inspiraciju i kreativnost, (nekontrolisan) smeh, duboku
introspekciju i ose aj nadjezi ne komunikacije s okolinom. Dosadne i obi ne situacije ili predmeti mogu
postati zanimljivi i fascinantni. Halucinacije iza zatvorenih i otvorenih o iju su uobi ajene, variraju o
dozi, boje se ine svetlije. Na in razmi ljanja je obi no mnogo slobodniji, misli teku mnogo br e, ali
mo e se dogoditi i "thought loop" - ponavljanje iste misli ili vi e misli iznova u krug. Koncentracija na
specifi ne zadatke gotovo je nemogu a, a percepcija vremena obi no je promenjena, minute se mogu
initi kao sati. U velikim koli inama osoba mo e do iveti potpunu odse enost od stvarnosti i gubitak
ega.

U slu aju lo eg tripa, ugodni ose aji mogu biti zamenjeni neugodnima poput paranoje, straha i
anksioznosti.

Fizi ki efekti mogu uklju ivati pro irene zenice o iju, ose aj umornosti i utrnutosti tela, blagu mu ninu
neposredno posle konzumacije, ose aj hladno e u udovima, te podrigivanje i gasove. Neke osobe
mogu imati glavobolju neposredno posle iskustva koja traje do jedan dan. Mu nina nakon konzumacije
ponekad mo e dovesti do povra anja, ali to nije uobi ajeno.