U živoj ćeliji se neprekidno odvija ogroman broj hemijskih reakcija.

Celina svih
hemijskih procesa, odnosno, ukupan promet materije i energije naziva se
metabolizam.

Metabolizam karakterišu dva osnovna procesa:

- anabolizam i
- katabolizam.

Anabolizam (grč. anabole - penjanje, uspon) predstavlja sintezu složenih jedinjenja

iz prostih, uz potrošnju energije i delovanje odgovarajućih enzima (fotosinteza,
sinteza proteina itd.). Energija je sposobnost vršenja rada. Potrebno je uložiti rad
da bi se dva prosta molekula spojila u jedan složen, drugim rečima reakcije sinteze
zahtevaju energiju. Katabolizam (grč. katabole - bacanje nadole) su reakcije
razgradnje složenih jedinjenja na prosta, uz oslobađanje energije i delovanje
enzima (disanje, varenje).

Pošto se anabolizam neprekidno odvija (ćelija neprekidno sintetiše proteine,

šećere, masti idr.) ćelija ima stalnu potrebu za energijom. Živa ćelija, bez obzira na
vrstu organizma, energiju dobija oksidacijom organskih jedinjenja, tj. njihovim
sagorevanjem (što pripada kataboličkim procesima). Organska jedinjenja se polako
i postupno oksidišu tako da se energija iz njih otpušta sporo, delimično u vidu
toplote, a delom i kao hemijska energija (ATP) koju ćelija može da koristi u
anabolizmu.

Energija (u vidu molekula ATP) potrebna za odvijanje procesa anabolizma dobija

se u procesima katabolizma.

Reakcije u ćeliji odigravaju se velikom brzinom, što je omogućeno prisustvom

prirodnih (bioloških) katalizatora – enzima. Odlika katalizatora je da ubrzava
hemijsku reakciju i usmerava njen tok, ali se tokom te reakcije ne troši. Enzimi
ubrzavaju biohemijske reakcije tako što snižavaju energiju aktivacije koja je
potrebna da bi otpočela određena reakcija. Bez enzima je nemoguća razmena
materije i energije u ćeliji.