Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet

Odeljenje za psihologiju

Analiza sadržaja „Svet oko nas“ Ivane Juhas

Predispitna obaveza iz predmeta Socijalna interakcija i percepcija

Studenti: Mentor:

Milica Tomović PS11/93 Iris Žeželj

Darija Minić PS11/44

Vanja Medić PS11/15

Tijana Mićović PS11/94

Beograd, Decembar 2013.

 Ovaj rad bavi se problematikom koja se tiče pitanja vezanih za ravnopravnost rodnih
uloga muškaraca i žena u udžbeniku Svet oko nas za prvi razred osnovne škole. Neka ranija
istraživanja koja su se bavila ovom temom pokazala su da se u udžbenicima za osnovnu školu
ispoljavaju rodne nejednakosti. Kao materijal su korišćene čitanke iz srpskog jezika za svaki
razred osnovne škole. Pokazalo se da čitanke nude patrijarhalni model u kome su muške
porodične uloge dominantnije od ženskih i stavljaju u prvi plan porodičnu ulogu majke.
Junaci su uglavnom muškarci, a ženama se pripisuje manje osobina pri čemu se uglavnom
pojavljuju u ulozi majke ili žrtve. Osim toga, tekstove koji su inkorporirani u čitankama
uglavnom su pisali muški autori (Stefanović & Glamočak, 2008). Do formiranja ovakvih
stereotipa dolazi usled različitog shvatanja uloge roda. S jedne strane postoji biološka
definicija pravog muškarca i prave žene koja se oslanja na evoluciono shvatanje roda, a sa
druge strane postoje kulturne norme koje definišu rodne razlike i koje se uče kroz
socijalizaciju. U početku je vladalo gledište da se podela rada koja je rezultirala potčinjenošću
žena muškarcima u moći i društvenom uticaju, u naučnim krugovima smatrala biološki
neizbežnom. Međutim, ubrzo se pokazalo da su biološke razlike između muškaraca i žena
male i da muškarci i žene imaju širok raspon ponašanja koja su većinom naučena, a ne
biološki predodređena (Jugović, 2004). Tipičan ženski stereotip uključuje viđenje žene kao
domaćice, supruge, majke. Osobine koje im se najčešće pripisuju su brižnost, požrtvovanost,
osećajnost i marljivost. S druge strane muškarci se obično nalaze u ulogama hranitelja, glave
porodice, finansijera. Muškarac je taj koji održava porodicu, koji je snažan, hrabar, hladan i
često nasilan. Prisutne su i razlike u materijalnom pogledu. Žene su uvek obučene u crveno,
nose haljine i suknje, imaju duge kose, dok muškarci imaju kratke kose, nose pantalone
(Stefanovic & Glamočak, 2008).

S obzirom na član 31. zakona o ravnopravnosti polova koji nalaže da u udžbenicima

ne smeju biti prikazane polne nejednakosti, nulta hipoteza od koje se pošlo u ovom radu jeste
da se neće ispoljiti rodne razlike u udžbeniku Svet oko nas za prvi razred osnovne škole
(Zakon o ravnopravnosti polova Republike Srbije, član 31, 2009).

Kao uzorak korišćen je udžbenik Svet oko nas za prvi razred osnovne škole, pri čemu
je analizirana svaka druga strana. Jedinica analize bio je karakter, muški ili ženski lik na slici
na odabranoj strani. Obuhvaćene su sve polne kategorije likova bez obzira da li se radi o deci
(dečaku ili devojčici) ili nekoj odrasloj osobi (mami, tati, baki, deki, učitelju, učiteljici,
poznaniku). Kodiranje odnosno svrstavanje jedinica u kategorije podrazumevalo je upotrebu
devet kategorija koje su podeljene na tri potkategorije. Prva potkategorija označena je kao

1
''rodno specifična'', druga ''kontra-stereotipna'' i treća ''rodno neutralna''. U prvu potkategoriju
svrstane su sve karakteristike, objekti, aktivnosti i pojave koje potvrđuju stereotip o rodnim
ulogama i koje su procesom socijalizacije postale karakteristične za dati pol, a vrlo se retko
sreću kod suprotnog pola. U drugu potkategoriju ''kontra-stereotipnih'' svrstane su sve one
specifičnosti koje bi trebalo da se jave kod suprotnog pola, a javljaju se kod onog za koga nisu
tipične. Ovakvi slučajevi trebalo bi da opovrgnu dati stereotip o neravnopravnosti rodnih
uloga. Treću potkategoriju ''rodno neutralnih'' čine one karakteristike koje se javljaju i kod
jednog i kod drugog pola a nisu vezane za stereotip o rodnim ulogama. Među kategorijama
koje su korišćene uvrstili smo: boju odeće (''rodno specifično'': plava, roze/crvena; ''kontra-
stereotipno'': dečak koji nosi odeću roze boje ili devojčica koja nosi plavu; „rodno neutralno“:
sve ostavle boje), vrsta odeće (''rodno specifično'': pantalone/šorc, suknja, haljina; ''kontra-
stereotipno'': devojčica koja nosi pantalone); dužina kose (“rodno specifično“: duga, kratka
kosa; ''kontra-stereotipno'': dečak sa dugom kosom, devojčica sa kratkom kosom), nakit i
ukrasi (''rodno specifično'': šnalice, ogrlice, kačketi, gumice, narukvice; ''kontra –stereotipno'':
dečak koji nosi narukvicu ili ogrlicu, devojčica koja nosi kačket; ''rodno neutralno'': ranac,
sat), objekti (''rodno specifično'': muški pol – automobil, kompjuter, lopta, klikeri; ženski pol –
lutke, knjiga, vijača, lastiš¸ krpa/pajalica, varjača; ''kontra-stereotipno'': devojčice koje se
igraju sa klikerima, automobilčićima, koriste kompjuter, dečaci koji se igraju s lutkama, čitaju
knjige; ''rodno neutralno'': bicikl, trotinet, društvene igre, odsustvo objekta), kontekst (''rodno
specifično'': kućni ambijent, eksterijer, enterijer, profesionalni ambijent; ''kontra-stereotipno'':
žena koja je prikazana na poslu, muškarac koji je prikazan u kući, domaćinstvu; ''rodno
neutralno'' : park, ulica, škola), aktivnosti (''rodno specifično'': ženski pol – branje i zalivanje
cveća, čišćenje, kuvanje u kućnom kontekstu; muški pol – igranje loptom, pranje kola,
zaposlen: ''kontra- stereotipno'' : muškarac koji zaliva baštu, žena koja vozi kola itd.; ''rodno
neutralno'' : ostale aktivnosti koje ne spadaju u ove kategorije), profesija (''rodno specifične'':
domaćica, učiteljica, fizički radnik, policajac; ''kontra-stereotipne'' : učitelj, domaćin, fizička
radnica itd.; ''rodno neutralne'' : sve ostalo).

Svaki karakter svrstan je u određenu potkategoriju i metodom prostog prebrojavanja

sračunat je broj likova unutar svake potkategorije. Tako na primer, muški lik sa slike u
Dodatku 1 svrstan je u sledeće potkategorije: plavi šorc – rodno specifična vrsta i boja odeće;
kratka kosa – rodno specifična dužina kose; pajalica – kontra-stereotipni objekat; rodno
neutralan, kućni kontekst; čisti – kontra-stereotipna aktivnost. S obzirom da je dete, nema
profesiju. Ukupno je bilo osamnaest muških i petnaest ženskih likova, pri čemu su 70% deca.

2
Rezultati

Pregledom tabeli frekvencija po kategorijama (pogledati Dodatak 2) uviđa se da se na

osnovu različitih kategorija mogu izvesti različiti zaključci. Dok neke kategorije govore u
prilog promovisanju stereotipnih rodnih razlika, druge ne govore. Naime, kategorije „dužina
kose“ i „vrsta odeće“ ističu stereotipne rodne razlike. Svi muški likovi prikazani su sa
kratkom kosom, a svi ženski sa dugom kosom, što je u skladu sa stereotipima koje od malena
usvajamo. Kada posmatramo odeću u kojoj su predstavljeni, uočavamo da muški likovi nose
isključivo pantalone, dok većina ženskih likova (73.3%) nosi suknje i haljine, dakle specifično
žensku odeću. Ipak ima i primera ženskih karaktera koji su svrstani u potkategoriju „kontra-
stereotipno“ (što znači da nose pantalone). Za ovu kategoriju mnogo je značajnija analiza
ženskih likova, budući da je očekivano da ćemo muškarce uvek videti u pantalonama, dok je u
današnje vreme sasvim uobičajeno da i žene nose pantalone. Međutim, s obzirom da je većina
karaktera ženskog pola svrstano u potkategoriju „rodno specifično“, zaključujemo da ova
raspodela frekvenci više govori u prilog stereotipnim rodnim razlikama. Sa druge strane,
kategorije kao što su „boja odeće“ i „kontekst“ ne naglašavaju ove razlike. Naime, uočavamo
da su frekvence dva pola ravnopravno raspodeljene po potkategorijama boje odeće. Drugim
rečima, u udžbeniku se i muški i ženski likovi prikazuju u svim bojama, a ne samo u onima
koje su stereotipne za odgovarajući pol. Štaviše, 22.2% muških likova, i 13.3% ženskih
predstavljeni su bojama koje su kontra-stereotipne. Takođe, likovi se najčešće pojavljuju u
neutralnim kontekstima, a ne u onima koji su rodno specifični.

Za razliku od prethodnih, na osnovu preostalih katgorija se ne mogu se izvesti

nedvosmisleni i jednostavni zaključci koji (ne)podržavaju rodne razlike. Na primer,
razmatrajući kategoriju „aktivnosti“, iako je većina likova oba pola prikazana u aktivnostima
karakterističnim za njihov pol, mogu se naći i primeri likova koji su angažovani u kontra-
stereotipnim aktivnostima (npr. dečak briše prašinu). Drugim rečima, ne može se smatrati da
ova kategorija snažno podržava stereotip. Ipak, izuzetno je važno napomenuti da su odrasli
muški i ženski likovi (kojih je bilo svega 30%) povezivani isključivo sa onim profesijama
koje su stereotipno muške, odnosno ženske. Iako je broj ovakvih likova izuzetno mali,
pogrešno bi bilo zanemariti činjenicu da su oni predstavljeni na stereotipan način, jer ovakav
podatak upravo ističe rodne neravnopravnosti.

3
 Uopšte uzevši, nulta hipoteza se ne može u potpunosti odbaciti. Sa druge strane, ne
može se u potpunosti ni prihvatiti budući da postoje podaci koji podržavaju stereotipne slike
dva roda. Međutim, mi kao istraživači postavljamo pitanje šta je zapravo stereotip, da li je on
u oku posmatrača ili učvršćena univerzalija. Drugim rečima, da li bi se i drugi složili sa
ovakvim načinom apstrahovanja stereotipnih karakteristika. Takođe, potencijalno postoji
problem iscrpnog definisanja kategorija i naše „stereotipne kategorizacije“, iako je
objektivnost procene istraživača bila velika. Naime, mi smo takođe kroz socijalizaciju naučeni
stereotipima i postoji mogućnost da smo vođeni istim pri analizi, te da smo ih samo pristrasno
potvrdili. Iz ovih razloga ograđujemo se od donošenja konačnih zaključaka i generalizacija.

4
 DODATAK 1
Primer jedinice analize

DODATAK 2
Raspodela frekvenci po kategorijama

Boja odeće Muško Žensko

Rodno frekvenca  9  9
specifično procenat 50% 60.00%
Rodno frekvenca  5  4
neutralno procenat 27.80% 26.70%
Kontra- frekvenca  4  2
stereotipno procenat 22.20% 13.30%

Vrsta odeće Muško Žensko

Rodno frekvenca  18  11
procenat 100% 73.30%
5
specifično
Kontra- frekvenca  0 4 
stereotipno procenat 0.00% 26.70%

Dužina kose Muško Žensko

Rodno frekvenca  18  15
specifično procenat 100% 100%
Kontra- frekvenca  0 0
stereotipno procenat 0.00% 0.00%

Aksesoari Muško Žensko

Rodno frekvenca  18 8 
specifično procenat 100% 53.30%
Kontra- frekvenca  0  7
stereotipno procenat 0.00% 46.70%

Objekti Muško Žensko

Rodno frekvenca  9 10 
specifično procenat 50% 66.70%
Rodno frekvenca  8  4
neutralno procenat 44.40% 26.70%
Kontra- frekvenca  1  1
stereotipno procenat 5.60% 6.70%

Kontekst Muško Žensko

Rodno frekvenca  3 3 
specifično procenat 17% 20.00%
Rodno frekvenca  14  12
neutralno procenat 77.80% 80.00%
Kontra- frekvenca 1   0
stereotipno procenat 5.60% 0.00%

Aktivnost Muško Žensko

Rodno frekvenca  11 12 
specifično procenat 61% 80.00%
Rodno frekvenca  6  3
neutralno procenat 33.30% 20.00%

6
 Kontra- frekvenca  1  0
stereotipno procenat 5.60% 0.00%

Profesija* Muško Žensko

Rodno frekvenca 8 2
specifično procenat 100% 100.00%
*U analizu je ušlo samo 8 muških i 2 ženska lika

Literatura

Jugović, I. (2004). Zadovoljstvo rodnim ulogama. Zagreb: Filozofski fakultet

Stefanović, J. & Glamočak, S. (2008). Rod u čitankama i nastavi srpskog jezika u osnovnoj

školi. Valjevo: Hora

7
„Zakon o ravnopravnosti polova“ Republike Srbije (2009), član 31, str. 8. Preuzeto sa:

http://www.parlament.gov.rs/%D0%B0%D0%BA
%D1%82%D0%B8/%D0%B4%D0%BE%D0%BD
%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD
%D0%B8/%D1%83%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D1%83-
%D0%BE%D0%B4-11%D1%98%D1%83%D0%BD%D0%B02008.1533.html