Kefalonija

Kefalonija, najveće ostrvo Jonskog arhipelaga, očarava već na prvi

pogled. Gde god da krenete, opija vas miris ruzmarina, origana,
timijana, žalfije, majčine dušice i nane. Užareno sunce blješti i
presijava se na zidovima belih kuća i glatkom kamenu. I čini se da
ćete u plavetnilu Jonskog mora ugledati i neku od zlatokosih sirena
koje su nekada davno zbunjivale Odisejeve ratnike…

U tom beskrajnom plavetnilu smestila se Kefalonija, najveće jonsko

ostrvo sa 250 km prelepih plaža, čiju je zanimljivu istoriju najbolje
opisao Luj de Bernijer u svom bestseleru „Mandolina kapetana
Korelija“. Istoimeni film sa Nikolasom Kejdžom i Penelope Kruz u
glavnim ulogama, proslavio je ovo ostrvo širom sveta, pa su i turisti
počeli da pristižu. Jer, na Kefaloniji možete da sledite morske puteve
Odiseja, kralja Itake, ili da plivate u kristalno čistom i nestvarno
plavom moru, a svaka plaža podseća na onu iz filma…

Vozeći se iznajmljenim kolima, krivudavim obalskim putevima kroz

brda, može se uživati u pogledu na zelene maslinjake i bele zaseoke
prepune kućica kao iz bajke, ukrašenih prekrasnim bugenvilijama.
Kefalonija odiše tišinom, mirom i spokojem, mada ima dosta turista, a
ljubazni Kefalonjani odlično govore engleski, ali i druge svetske
jezike.

Marljivi stanovnici Kefalonije odlični su trgovci i brodograditelji, ali

kao moreplovcima im sigurno nema premca. Iako provedu i po više
decenija u okeanskim plovidbama, ne zaboravljaju svoju otadžbinu
kojoj se vraćaju puni ljubavi, ali i punih džepova, ostavljajući joj
velike novčane priloge. Posle razornog zemljotresa 1953.godine, oni
su svojim bogatim donacijama najviše i pomogli u obnovi Kefalonije,
jer je tada uništeno više od 70% svih građevina na ostrvu, a samo
nekoliko mesta na severu prošlo je neozleđeno. Poginulo je 600 ljudi,
a povređeno više od 1000. Mnogi stanovnici ostrva tada su napustili
svoj dom u potrazi za sigurnijim tlom. Zahvaljujući pomorcima i
emigrantima iz celog sveta, obnovljen je i najveći ostrvski
grad Argostoli, sedište grčke pravoslavne crkve, u kojem se može
uživati u šetnji pešačkom promenadom pored mora, ali i u
venecijanskim trgovima, muzejima, pozorištima, crkvicama i vilama
skrivenim iza živopisnih vrtova. Tu su i elegantni italijanski restorani
„Kapetanova mandolina“ i „La gondola“, raskošna kafeterija „Antika“
u glavnoj ulici Litostroto i čuvena poslastičarnica „Premijer“, gde
treba probati domaći sladoled od kozijeg mleka.

Argostoli
Liksuri, drugi po veličini ostvrski grad, podignut je na Palikiju,
jednom od dva poluostrva. Kao u Boki kotorskoj, put od Liksurija do
najvećeg ostvskog grada, Argostolija, skraćuje se polučasovnom
vožnjom trajektom. A odatle se brzo stiže do čuvene UVALE
MIRTOS, zaštitnog znaka Kefalonije, jedne od pet najlepših plaža na
Mediteranu.

Liksuri

plaža Mirtos
Ipak, slavu Mirtosa ugrožava plaža koja se ne može naći na svim
mapama, a pronalaze je samo najuporniji…Put vodi preko brda koja se
uzdižu iznad Liksurija, kroz tiha sela ka manastiru Kipurija, zatim
makadamom na čijem kraju je dve stotine stepenika koji vode do
PLAŽE PLATIA AMOS. Skrivena je u uvali koju posećuju retki
kupači, sa krupnijim šljunkom uglancanim talasima i suncem.

Kada se od Mirtosa krene ka najvećoj marini, Fiskardu, već posle

nekoliko kilometara se nailazi na malo poluostrvo ASOS sa
istoimenim gradićem. Sa svega stotinak stanovnika, uzanim uličicama,
raznobojnim kućama utonulim u ružičaste i crvene bugenvilije i
ribarskim brodićima u luci, Asos je kao stvoren za odmor. I kao
preslikan iz dečije slikovnice. Glavni skver nosi ime Pariz, u znak
zahvalnosti Francuzima koji su posle razornog zemljotresa pomogli da
se Asos obnovi. Do ostataka venecijanske tvrđave iz XVI veka, jedne
od najvećih tvrđava u Grčkoj, može se doći isključivo pešice, ali je
zato nagrada predivan pogled na Asos i deo zapadne obale.

Najzeleniji grad i najveća marina na Kefaloniji, FISKARDO, prepun

je kefalonijskih crnih jela, od kojih su meštani ranije pravili brodove,
zbog kojih su se pročuli kod raznih tadašnjih osvajača, a ime je dobio
po normandijskom istraživaču, Robertu Giskardu.
Za ljubitelje plaža sa sitnim peskom i dugačkim plićakom, ka jugu se
ređaju jedna za drugom, plaže Makris Gialos, Ai Helis, Megali Petra,
Trapezaki i druge. A blizu Liksurija, plaža neobičnog imena KSI, sa
peskom crvene boje, urasla je u stene od gline, čiji se delići mogu
odlomiti, jer lekovito deluje na kožu i ublažava reumatske probleme,
pogotovo u kombinaciji sa morskom vodom.

SKALA je jedno od najposećenijih mesta na Kefaloniji, sa dugom

šljunkovitom plažom utonulom u borovu šumu kojom odjekuje hor
zrikavaca. Kuće u starom selu su nekada bile poređane kao stepenice,
pa otuda i naziv, a tu su i ostaci rimske vile sa podnim mozaikom
otkrivenim 1957. godine.

Jedno od glavnih mesta u koje stižu hodočasnici iz cele

Grčke, MANASTIR SVETOG GERASIMA, čudotvorca i zaštitnika
Kefalonije, najlepši je i najpoznatiji na ostrvu. Odmah pored
manastira je i lokalna vinarija sa Robolom, čuvenim kefalonijskim
belim vinom. Još jedan biser zapadne obale, MANASTIR
KIPURIJA, dobio je ime po brojnim baštama koje su monasi
obrađivali (kipos je na grčkom bašta). Sagrađen je 1750. godine na
skoro neverovatnom mestu, 90 metara visokoj litici, a posvećen je
Uspenju presvete Bogorodice. Kao i gotovo sve znamenitosti na ostrvu
i manastir je pretrpeo mnoga razaranja, a 1964. godine obnovljena je
samo crkva. Od 1990. godine, manasirske zgrade je renovirao jedini
monah koji tu živi. Pored prelepih ikona koje je moguće videti, ne
treba propustiti ni fantastičan zalazak sunca sa manastirske terase.

Turistima se preporučuje i izlet do PEĆINE DROGARATI, duboke

40 metara, površine oko 1000 metara kvadratnih, čija je istorija duga
10 miliona godina, a ime je prema legendi dobila po zmaju koji je
živeo u njoj. Veoma je akustična, tako da se u njoj povremeno
održavaju koncerti klasične muzike. Ukrašena je stalaktitima i
stalagmitima koji narastu 1 cm za sto godina. Unutrašnjost pećine je
sačuvana i posle zemljotresa 1953. godine, a temperatura u njoj je 18
stepeni i leti i zimi.
Ne treba propustiti ni izlet brodom do susednog ostrva Itake, širom
sveta poznatog po Homerovim epovima „Ilijadi“ i „Odiseji“, ali i kao
postojbini grčkog heroja Odiseja. Ljubitelji pešačenja uživaće u
šetnjama kroz Nacionalni park Enos, na planini obrasloj u četinare, sa
najvišim vrhom oko 1700m i obilasku arheoloških iskopina, pećina,
srednjovekovnih manastira, venecijanskih palata i ribarskih kućica.

Zbog prelepih obalskih i unutrašnjih delova ostrva koji odišu mirom,

Kefalonija može biti raj za savremene Robinzone, ali i mesto
uzbudljivog provoda.

 Kefalonija je najveće ostrvo iz grupe Jonskih ostrva, površine 904

kvadratna kilometra, a ima 32 000 stanovnika. Veruje se da je
ostrvo nazvano prema mitološkoj figuri Kefalusu, a moguće je i da
je ime dobilo zbog izgleda ostrva, pa se naziva i ostrvo sa glavom
(kefalo na grčkom znači glava). Odvojeno je od manjeg ostrva Itake
na istoku kanalom dužine 8,5km, a širine od 2 do 5km. Prva naselja
datiraju od pre više od 1000 godina, a arheolozi otkrivaju ostatke
Mikenske kulture. Ostrvo je bilo pod Turcima, zatim Venecijancima
i Francuzima, ali i Englezima. 1864. godine Kefalonija je zajedno
sa ostalim Jonskim ostrvima pripala Grčkoj.

 Ono što svi želimo da nam se dogodi leti na moru i po čemu ćemo
ga pamtiti - sunce, lepo more i plaže, na Kefaloniji je pun
pogodak. Preporučuju se specijaliteti od jagnjetine, ribe, naročito
lososa na sve načine, paradajza, patlidžana, lisnatog testa i čuvene
kefalonijske fete pripremljene od 70% ovčijeg i 30% kozijeg mleka,
zatim pile u limunovom soku i zečiji gulaš. Tu je i tradicionalna
musaka, a pravi delikates je riganada, svež hleb premazan
maslinovim uljem, natopljen sosom od paradajza, posut origanom,
sa malo fete odozgo. I, naravno, zalivenim čuvenim belim vinom
robola sa Kefalonije, posle čega se i slatkiši od sirovog i ušećerenog
badema još lepše tope u ustima.
Odluka da ove godine letujem na Kefaloniji pala je nakon izleta i
obilas-ka Jonskih ostrva tokom kojeg sam posetio i Fiskardo. Prelep
mali, mon-denski grad ostavio je divan utisak na mene. Iako agencije
ne nude Fis-kardo, a verovatno i finansijski ne bih mogao da ga
priuštim, nije prome-njena ideja da se vidi ovo ostrvo.

Dolazak: Iako se većina turista odlučuje da automobilom na Kefaloniju

stigne preko Lefkade (trajekt Vasiliki-Fiskardo) naše agencije biraju
duži put i koriste trajekt Kilini – Poros. Računajući celokupan transfer
(bus-trajekt-bus) putovanje od Beograda traje 24 sata u proseku.
Lagao bih da put nije naporan, ali se da izdržati. Verovatno na to ima
uticaja onih 350 dana kada čekate letovanje, uklapate godišnji odmor,
skupljate parice. I druga stvar je da i po povratku nisam siguran da li
je razliku u ceni bus/avion bolje utrošiti na komfor ili neki obilazak.
Na Kefaloniji postoji aerodrom i let avionom traje 1h 40 min. Ove
godine su polasci bili rano ujutru (u mojoj smeni u 6:20 poletanje iz
Beograda), pa je za putnike iz unutrašnjosti ovo problem.

Lasi: Lasi zapravo nije mesto, već vikend predgrađe Argostolija, koje
živi samo tokom letnje sezone. Zato je besmisleno govoriti o lepoti
mesta. U pitanju je jedna dugačka ulica sa smeštajima, restoranima,
marketima sa obe strane ulice, a ponegde ima i napuštenih, korovom
obraslih placeva. Po Lasiju sam šetao samo onih večeri kada je naša
reprezentacija igrala vaterpolo u ranijem terminu.

Glavna prednost mesta je što se ulica završava predivnim peščanim

plažama Makris Gialos (dugačka plaža) i Platis Gialos (široka plaža), a
usput postoji nekoliko silazaka na manje uvale za one koji vole
intimniju atmosferu (Gradakia, Mediteraneo).

Druga prednost Lasija je pešačka udaljenost od Argostolija koji je

pravi grad, luka, izgrađen u mediteranskom stilu nakon zemljotresa. U
Argostoliju ćete svakako naći i više sadržaja nego što je potrebno za
jedno letovanje. Iz Lasija je potrebno 15-30 min (u zavisnosti od
pozicije smeštaja) pešaka do Argostolija, dok je povratak naporniji
zbog uzbrdice. Postoji redovna autobuska linija na svakih sat
vremena, cena karte je 1,5e, ali je poslednji polazak u 21:30 (u punoj
sezoni), a taksi košta 6e. Lasi je i odlična pozicija za oblizak ostatka
ostrva.
U Lasiju postoji nekoliko dobro snabdevenih marketa sa osnovnim
namirnicima, ali ne postoje pekara (hleb i pecivo stižu u markete
svakog jutra oko 8) i mesara. U Argostoliju je naravno situacija
drugačija, a na 5 km se nalazi Lidl u kome se snabdeva većina
motorizovanih turista. Uz markete postoji i par prodavnica suvenira i
to je sve. Ostalo su restorani, kafići, turističke agencije, rent-a-car.
Pretežno su turisti iz Britanije (ali lepo vaspitani, porodični),
Skandinavije i Italije, pa je zbog toga i nivo usluge nešto viši, kao i
cene (u odnosu na Halkidiki na primer, ali sličan ostalim mestima na
Jonskom moru).

Vreme: Krajem jula temperature su bile veoma prijatnih 32C, ali

stalno duva vetrić, pa deluje da je svežije i prijatnije. Svi su
upozoravali da se čuvamo sunca, jer zbog tog vetra ne osećate kada
gorite. Večeri su baš prijatne i nisam koristio klimu u apartmanu.
Naravno da ovo ne može biti pravilo jer je ova godina što se vremena
tiče „čudna“.

Prevoz: Lokalni autobuski prevoz skoro da ne postoji i uopšte nije

podređen turistima Turistima koji ne dođu svojim kolima ostaju izleti
ili iznajmljivanje automobila. Eventualno se lokalnim busom, uz malo
planiranja i kombinovanja sa taksi uslugama, može doći do nekih
plaža. Prvi put mi se desilo da nisam uspeo unapred da rezervišem
auto pre polaska. Na 10-ak poslatih mailova da bih rentirao auto na 3
dana dobio sam veoma ljubazne i brze odgovore (što nije bio slučaj na
drugim destinacijama) da u tim terminima nemaju slobodan auto.
Kada sam stigao ukapirao sam da to nije baš slučaj i da zapravo ne
žele ranije da daju auto na manje dana, jer Britanci i Skandinavci
uzimaju na 7-10 dana. Iznajmljivanje auta nije baš jeftino i za 3,5
dana koštalo je 160e za Pandu (a nešto manje za slabiji Daihatsu
Cuore). Auto se dobija sa punim rezervoarom i naravno takav se vraća.
Cena taksija je približno 1,5e/km ali se za dalje relacije treba
dogovarati.

Putevi: O putevima na Kefaloniji se mnogo piše i različita su

mišljenja. Sigurno ima dosta krivina i serpentina, idu po brdima gore-
dole, nailazi-te na koze, ima vidljivih oštećenja nakon zemljetresa (do
sada sam više puta spomenuo zemljotres pa zaključujete da su na
Kefaloniji česti), ali je to prosečan regionalni put kakvih u Srbiji ima
gomila. Ono što je jako izraženo je da se vozi veoma pažljivo i sporo
(kapiram da većina turista vozi iznajmljen auto, a takođe više puta
spomenuti Britanci imaju prob-lem i sa stranom na kojoj je volan) i
često „jurite“ 30 km/h.

Izleti: Iz Lasija se organizuje više izleta, i preko naših agencija i preko

lokalnih. Najpopularniji su obilazak ostrva autobusom, krstarenje do
Ita-ke, krstarenje „3 ostrva“. Najveća mana cele Kefalonije je
nemogućnost obilaska ostrva lokalnim autobusima jer oni nisu
prilagođeni turistima, retki su i u vreme kada ne želite da idete / da
se vratite sa plaža.

Noćni život i restorani: U Lasiju se sve zavrašava do ponoći a i do tada

nije baš živo. Postoje dva kafe bara sa prijatnom muzikom i
standardnim koktelima i pićem. U Argostoliju postoji klub Bas u koji se
izlazi petkom i subotom posle 23h, a na par kilometeara je i
Katavoters noćni klub ali i u njemu ne postoji dešavanje svaki dan. Za
razliku od Zakintosa na Kefa-loniji se teži mirnijem i porodičnom
odmoru i tako je sve koncipirano. Restorani su brojni i na meniju
imaju i tradicionalnu grčku kuhinju, ali i internacionalne specijalitete.
Daću sebi slobodu da preporučim Nefeli u samom Lasiju.